Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.rs

 

Сентенца

(извод из одлуке)

 

... "Полазећи од садржине ... одредаба Закона и у њима садржаних основа забране истицања одређених обележја на споменицима и другим гробним знаковима, Суд је констатовао да су основи забране, односно одређене вредности које се забранама штите, у несагласности са Уставом. Ово најпре из разлога што поједине вредности ... не уживају посебну заштиту важећег уставноправног система, односно, нису вредности које познаје и на којима се темељи важећи Устав. Надаље, поједине категорије из закона ... установљене су са садржином коју су имале, односно могле имати у време доношења овог закона 1977. године, на основама тада важећег Устава из 1974. године. У међувремену, следиле су две промене уставног система, а у оквиру њих и промене законодавства ... које су поставиле основе за другачије схватање сада важеће садржине појмова на којима се темеље и неке од забрана из ... Закона. Не доводећи у сумњу овлашћење законодавног органа да законом уреди режим коришћења гробаља у складу са Уставом, а у том оквиру и мере којима се штите вредности демократског друштва које афирмише Устав, Суд сматра да задржавање у примени одредаба Закона које су због очигледне анахроности постале непрецизне и нејасне, има за последицу немогућност поузданог утврђивања садржине вредности које се њиме заштићују у садашњем времену, садржине права и обавеза лица на која се закон односи, која понашања подлежу санкцијама прописаним Законом и која су овлашћења и обавезе органа јавне власти кад одлучују о правима и обавезама лица у примени овог закона. Такви недостаци законске уређености односа, чине да у правном поретку егзистира закон који не задовољава основне захтеве уставног начела владавине прва и у њему садржаног захтева правне сигурности, односно уставног начела јединства правног поретка... Из свих изложених разлога који указују на системске недостатке оспореног Закона о сахрањивању и гробљима, Уставни суд је... утврдио несагласност са Уставом одредаба Закона... "

 

 

Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Б. Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 19. јуна 2012. године, донео је

 

 

ОДЛУКУ

 

 

Утврђује се да одредбе члана 8, члана 23. став 1. тачка 1, члана 24. став 1. тачка 1. и члана 25. Закона о сахрањивању и гробљима („Службени гласник СРС”, бр. 20/77, 24/85 и 6/89 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93, 67/93, 48/94 и 101/05) нису у сагласности са Уставом.

 

Образложење

 

Суд Србије и Црне Горе је, 14. јануара 2005. године, уступио Уставном суду Републике Србије иницијативу за оцену уставности одредаба члана 8, члана 23. став 1. тачка 1, члана 24. став 1. тачка 1. и члана 25. Закона о сахрањивању и гробљима („Службени гласник СРС”, бр. 20/77, 2/85 и 6/89 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93, 67/93 и 48/94), а другом иницијативом, коју је Уставни суд примио 31. октобра 2005. године, оспорене су одредбе чл. 8. и 25. истог закона. По наводима иницијатора, решења садржана у наведеним одредбама Закона, имају за последицу противуставно стављање у привилегован положај појединих идеологија и политичких опција, односно, кршење уставне гаранције о правној једнакости без обзира на политичко и друго уверење.

Иницијативе су 13. априла 2006. године, на основу донетог Закључка Уставног суда, достављене на мишљење Народној скупштини, а 28. септембра 2006. године Уставни суд је донео Решење о покретању поступка за оцењивање уставности члана 8. оспореног Закона о сахрањивању и гробљима. Народна скупштина није доставила мишљење поводом поднетих иницијатива, ни одговор на Решење о покретању поступка. Поступајући на основу одредбе члана 112. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, бр. 109/07 и 99/11) којом је прописано да ће се поступци пред Уставним судом започети пре дана ступања на снагу овог закона окончати по одредбама овог закона, Уставни суд је наставио поступак сходно одредби члана 34. став 3. Закона, и утврдио следеће:

У току поступка пред Уставним судом 8. новембра 2006. године престао је да важи Устав Републике Србије од 1990. године, у односу на чије је одредбе покренут поступак за оцену уставности, па је оцена уставности оспорених одредаба Закона о сахрањивању и гробљима, у настављеном поступку, извршена на основу Устава Републике Србије који је на снази.

Уставним законом за спровођење Устава Републике Србије од 2006. године, утврђен је општи рок за усклађивање закона са Уставом, тако што је одредбом члана 15. Уставног закона прописано да ће се, до 31. децембра 2008. године ускладити сви остали закони који нису у складу са Уставом.

Закон о сахрањивању и гробљима није усаглашаван ни са претходно важећим Уставом од 1990. године, нити са Уставом који је на снази од 8. новембра 2006. године, иако је донет 1977. године. Све измене и допуне Закона које су вршене од његовог доношења односе се на прописане износе новчаних казни за поступања противна његовим одредбама. Одредбама оспореног члана 8. Закона о сахрањивању и гробљима је утврђена забрана подизања споменика и других гробних знакова којима се на непосредан или посредан начин означава припадност погинулог, односно умрлог лица непријатељским покретима упереним против народно-ослободилачке борбе Југославије, односно на други начин означава његово учешће уперено против те борбе, или се означава његова непријатељска делатност против друштвеног уређења и безбедности Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (став 1.); забрањено на споменике или друге гробне знакове стављати податке, натписе, фотографије и друге знакове (симболе) којима се на непосредан или посредан начин означава припадност погинулог, односно умрлог лица непријатељским покретима упереним против народно-ослободилачке борбе Југославије, односно на други начин означава његово учешће против те борбе, или се означава његова непријатељска делатност против друштвеног уређења и безбедности Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (став 2.); забрањено подизање споменика и других гробних знакова, односно њихово обележавање натписима или другим гробним знаковима у случајевима кад они имају антисоцијалистички и непријатељски садржај, или се њима на други начин повређују патриотска осећања или идејно-политичко и самоуправно опредељење радних људи и грађана, народа и народности Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (став 3.); забрањена израда обележја и знакова за обележавање гробова и споменика из ст. 1. до 3. овог члана (став 4.). Оспорене одредбе члана 23. став 1. тачка 1. и члана 24. став 1. тачка 1. налазе се у поглављу казнених одредаба Закона и прописују прекршајну одговорност за неизвршавање одредаба члана 8. Закона, а одредбе оспореног члана 25. Закона уређују прелазни законски режим, тако што утврђују рокове и начин поступања надлежног органа у спровођењу одредаба члана 8, ст. 1. до 3. овог закона.

Према Уставу Републике Србије, Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима (члан 1.), а сврха свих уставних јемстава неотуђивих људских и мањинских права јесте, према одредби члана 19. Устава, очување људског достојанства и остварење пуне слободе и једнакости сваког појединца у праведном, отвореном и демократском друштву, заснованом на начелу владавине права. Одредбама члана 21, ст. 1. до 3. Устава утврђено је да су пред Уставом и законом сви једнаки, да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације, као и да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Уставом се јемчи слобода мисли, савести, уверења и вероисповести, право да се остане при своме уверењу или вероисповести или да се они промене према сопственом избору (члан 43. став 1.); јемчи се слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, а слобода изражавања може се законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије (члан 46.); јемчи се слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања и право да се остане изван сваког удружења (члан 55. став 1.). Према хијерархији домаћих и међународних општих правних аката утврђеној одредбама члана 194. ст. 1. и 3. Устава, правни поредак Републике Србије је јединствен, а сви закони и други општи акти донети у Републици Србији морају бити сагласни са Уставом.

Одредбама оспореног члана 8. Закона прописане су забране подизања споменика и других гробних знакова којима се посредно или непосредно означавају одређена својства личности погинулог односно умрлог лица, а у вези са његовом припадношћу „непријатељским покретима упереним против народноослободилачке борбе Југославије”, његовим учешћем упереним против те борбе и непријатељском делатношћу „против друштвеног уређења и безбедности Социјалистичке Федеративне Републике Југославије” (ст. 1. и 2.), као и забране подизања споменика и других гробних знакова, односно њихово обележавање натписима или другим гробним знаковима „у случајевима кад они имају антисоцијалистички и непријатељски садржај, или се њима на други начин повређују патриотска осећања или идејно-политичко и самоуправно опредељење радних људи и грађана, народа и народности Социјалистичке Федеративне Републике Југославије” (став 3.). Полазећи од садржине наведених одредаба Закона и у њима садржаних основа забране истицања одређених обележја на споменицима и другим гробним знаковима, Суд је констатовао да су основи забране, односно одређене вредности које се забранама штите, у несагласности са Уставом. Ово најпре из разлога што поједине вредности као што су „друштвено уређење и безбедност” раније постојеће државе – Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, те „идејно-политичко и самоуправно опредељење радних људи и грађана, народа и народности Социјалистичке Федеративне Републике Југославије”, не уживају посебну заштиту важећег уставноправног система, односно, нису вредности које познаје и на којима се темељи важећи Устав. Надаље, поједине категорије из закона, као што су „непријатељски покрети уперени против народноослободилачке борбе Југославије”, „учешће уперено против те борбе”, „непријатељска делатност”, „антисоцијалистички садржаји”, „патриотска осећања” и др, установљене су са садржином коју су имале, односно могле имати у време доношења овог закона 1977. године, на основама тада важећег Устава из 1974. године. У међувремену, следиле су две промене уставног система, а у оквиру њих и промене законодавства, као што су, примера ради Закон о изменама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица („Службени гласник РС”, број 137/ 04), или Закон о рехабилитацији („Службени гласник РС”, број 92/11), које су поставиле основе за другачије схватање сада важеће садржине појмова на којима се темеље и неке од забрана из оспореног члана 8. Закона. Не доводећи у сумњу овлашћење законодавног органа да законом уреди режим коришћења гробаља у складу са Уставом, а у том оквиру и мере којима се штите вредности демократског друштва које афирмише Устав, Суд сматра да задржавање у примени одредаба Закона које су због очигледне анахроности постале непрецизне и нејасне, има за последицу немогућност поузданог утврђивања садржине вредности које се њиме заштићују у садашњем времену, садржине права и обавеза лица на која се закон односи, која понашања подлежу санкцијама прописаним Законом и која су овлашћења и обавезе органа јавне власти кад одлучују о правима и обавезама лица у примени овог закона. Такви недостаци законске уређености односа, чине да у правном поретку егзистира закон који не задовољава основне захтеве уставног начела владавине прва и у њему садржаног захтева правне сигурности, односно уставног начела јединства правног поретка. Изложено схватање неопходних услова које закон као опште правило понашања треба да испуњава, Уставни суд темељи и на бројним до сада израженим схватањима које је кроз своју праксу изразио Европски суд за људска права у Стразбуру (почев од предмета „Sunday Times (No.1) против Уједињеног Краљевства” – пресуда од 26. априла 1979. године – захтев бр. 6538/74)), који указује: да захтеви правне сигурности и владавине права траже да правна норма буде не само доступна лицима на која се односи, него и да буде предвидива, тако да лица на која се односи могу стварно и конкретно знати своја права и обавезе како би се могла према њима и понашати, и да, с тим у вези, могу предвидети последице свог понашања; да захтев за одређеношћу и прецизношћу правне норме није испуњен ако грађани као савесне и разумне особе „нагађају” о смислу и садржини норме а органи који је примењују се разилазе у њеном тумачењу и примени у конкретним случајевима; да одређеност и прецизност правне норме представља један од основних елемената начела владавине права и кључан је фактор за настанак и одржање легитимитета правног поретка, што важи за све гране права, те да је и услов за јединствену примену права и поштовање ефеката правноснажних пресуда и других одлука државне и јавне власти. Наведени захтеви за одређеношћу и прецизношћу законске норме имају посебну важност у домену прописивања забрана и санкција, с обзиром на то да такве норме, због ограничење људских права и слобода које у себи садрже, јесу иначе условљене општим захтевима за постојање писаног закона, забрану примене аналогије и прецизан опис кажњивог дела.

Из свих изложених разлога који указују на системске недостатке оспореног Закона о сахрањивању и гробљима, Уставни суд је, на основу члана 105. Закона о Уставном суду, закључио да Народну скупштину обавести о неопходној потреби да се одредбе Закона ускладе са Уставом.

Оцењујући из изложених разлога да одредбе члана 8. Закона о сахрањивању и гробљима нису у сагласности са Уставом, Суд је из истих разлога утврдио несагласност са Уставом и одредаба члана 23. став 1. тачка 1, члана 24. став 1. тачка 1. и члана 25. Закона, с обзиром на то да те одредбе по својој материјално-правној садржини представљају санкције за неизвршавање одредаба члана 8. Закона и да као такве чине нераздвојиву правну целину са неуставним одредбама члана 8. Закона.

Сагласно изложеном, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42а став 1. тачка 2) и члана 45. тачка 1) Закона о Уставном суду, одлучио као у изреци.

На основу члана 168. став 3. Устава, одредбе члана 8, члана 23. став 1. тачка 1, члана 24. став 1. тачка 1. и члана 25. Закона наведеног у изреци престају да важе даном објављивања Одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

Број IУ-53/2006

Председник

Уставног суда,

др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.