Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.rs

 

Сентенца

(извод из одлуке)

 

... "Уставни суд ... констатује да се прописивањем обавезног налога Државном већу тужилаца да, приликом предлагања кандидата за избор заменика основног јавног тужиоца, мора предложити кандидата који је завршио почетну обуку на Правосудној академији, доводи у питање Уставом утврђен положај Државног већа тужилаца и његова Уставом и законом утврђена надлежност да, као самосталан орган који обезбеђује и гарантује самосталност јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца ..., предлаже Народној скупштини кандидате за први избор заменика јавних тужилаца ... Уставни суд констатује да се управо оспореним законским решењем, којим се обавезује Државно веће тужилаца да за кандидата за први избор заменика основног јавног тужиоца предложи лице које је завршило почетну обуку, та чињеница суштински претвара у додатни услов за обављање функције заменика јавног тужиоца у основним јавним тужилаштвима, мимо општих и посебних услова прописаних одредбама чл. 76. и 77. Закона о јавном тужилаштву, односно да завршена почетна обука није само пресудна за вредновање стручности и оспособљености као општих услова за избор, већ да се претвара и у суштински опредељујући услов за доступност одређене јавнотужилачке функције, чиме се заправо потире и спречава адекватно вредновање осталих услова за обављање јавнотужилачке функције, који су прописани Законом о јавном тужилаштву. Како из оспорене законске одредбе следи да је законодавац кандидату који је завршио почетну обуку на Правосудној академији дао изричиту предност приликом првог избора у односу на све друге кандидате који испуњавају Законом прописане услове за избор, али нису завршили почетну обуку у Правосудној академији, то Уставни суд оцењује да се оспореним делом одредбе члана 75. став 2. Закона крши начело забране дискриминације из члана 21. Устава и повређује Уставом зајeмчено право на ступање на јавне функције под једнаким условима из члана 53. Устава ... Уставни суд, даље, стоји на становишту да се оспореним решењем из члана 75. став 2. Закона доводи у питање и примена одредаба члана 77. Устава које припадницима националних мањина гарантују равноправност у вођењу јавних послова, имајући у виду да је Државно веће тужилаца обавезно да предложи за заменика основног јавног тужиоца кандидате са завршеном почетном обуком у Правосудној академији, без обзира на потребу одговарајуће заступљености припадника националних мањина у основним јавним тужилаштвима у срединама са различитим националним саставом ... С обзиром на то да је Уставни суд у овом уставносудском предмету донео коначну одлуку и утврдио неуставност оспореног дела одредбе члана 75. став 2. Закона (друга реченица), Суд је оценио да су престали разлози због којих је одредио меру обуставе извршења појединачног акта или радње предузете на основу наведеног дела ове одредбе Закона. С тим у вези, Уставни суд је... меру обуставе извршења укинуо..."

 

 

 Уставни суд у саставу: председник Весна Илић Прелић и судије др Оливера Вучић, Братислав Ђокић, др Горан П. Илић, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 12. јуна 2014. године, донео је

  

  

ОДЛУКУ

  

  

1. Утврђује се да друга реченица члана 75. став 2. Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – други закон, 101/11, 38/12 – Одлука УС, 121/12 и 101/13), која гласи: „Државно веће тужилаца дужно да приликом предлагања кандидата за избор заменика основног јавног тужиоца, предложи кандидата који је завршио почетну обуку у Правосудној академији, у складу са посебним законом.”, није у сагласности са Уставом.

2. Укида се мера обуставе извршења појединачног акта или радње предузете на основу наведеног дела одредбе члана 75. став 2. Закона из тачке 1.

 

Образложење

 

I

 

Решењем Уставног суда број IУз-428/2013 од 12. фебруара 2014. године, поводом поднете иницијативе, покренут је поступак за утврђивање неуставности друге реченице члана 75. став 2. Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – други закон, 101/11, 38/12 – Одлука УС, 121/12 и 101/13). Истим решењем Уставни суд је обуставио извршење појединачног акта или радње предузете на основу наведеног дела одредбе члана 75. став 2. Закона, због неопходности очувања јединства правног поретка.

Доносећи наведено решење, Уставни суд је оценио да има основа за покретање поступка за утврђивање неуставности оспорене одредбе Закона и да се као спорна могу поставити следећа уставноправна питања:

Прво, да ли се оспореном законском одредбом доводи у питање Уставом утврђени положај Државног већа тужилаца и његова Уставом и Законом утврђена надлежност да, као самостални орган који обезбеђује и гарантује самосталност јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца (члан 164. став 1. Устава), предлаже Народној скупштини кандидате за први избор за заменике јавних тужилаца (члан 165. Устава и члан 75. став 1. Закона о јавном тужилаштву), будући да се оспореном одредбом установљава обавеза Државног већа тужилаца да за кандидата за први избор за заменике у основном јавном тужилаштву предложи лица која су завршила почетну обуку у Правосудној академији. У том смислу се као спорно поставило и питање да ли прописана обавеза заправо, када је реч о првом избору заменика јавних тужилаца у одређеној врсти јавних тужилаштава, доводи у питање спровођење Законом уређеног поступка за избор, односно предлагање кандидата за избор заменика јавних тужилаца, а који предвиђа да Државно веће тужилаца, полазећи од уставног положаја овог органа, као прво, прописује критеријуме и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата, те сагласно тим критеријумима, након прибављених података и мишљења о стручности, оспособљености и достојности сваког од пријављених кандидата и обављеног разговора са њима, саставља ранг листу кандидата.

Друго, и у овом уставносудском предмету се поставило питање да ли се завршена почетна обука у Правосудној академији, која је по својој природи један од елемената за оцену стручности и оспособљености кандидата за обављање функције заменика јавног тужиоца (сагласно члану 25. Закона о Правосудној академији), обавезивањем Државног већа тужилаца да за кандидата за први избор предложи лице које је завршило почетну обуку, суштински претвара у додатни услов за обављање функције заменика јавног тужиоца у основном јавном тужилаштву, мимо општих и посебних услова прописаних одредбама чл. 76. и 77. Закона о јавном тужилаштву. С тим у вези је и питање да ли се на овај начин у односу на кандидате који испуњавају Законом прописане услове за избор, али нису завршили почетну обуку на Правосудној академији, повређује уставно начело једнакости свих пред Уставом и законом из члана 21. Устава, имајући при том у виду да је ово уставно начело уграђено и у сам Закон о јавном тужилаштву (члан 82. став 6. Закона).

Коначно, као спорно се поставило и питање да ли се прописивањем обавезе предлагања кандидата који су завршили почетну обуку у Правосудној академији за први избор за заменика основног јавног тужиоца може довести у питање Уставом зајемчено право националних мањина на равноправност у вођењу јавних послова, утврђено чланом 77. Устава, нарочито имајући у виду да је одредбом члана 82. став 5. Закона прописано да се при избору и предлагању за избор јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца води рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању стручне правне терминологије на језику националне мањине, који је у службеној употреби у суду. Наиме, у конкретном случају поставило питање како ће Државно веће тужилаца моћи да поштује ово Уставом загарантовано право националних мањина, када је без изузетака обавезно да предложи за заменике основних јавних тужилаца кандидате са завршеном почетном обуком у Правосудној академији, без обзира на потребу одговарајуће заступљености припадника националних мањина у основним јавним тужилаштвима у срединама са различитим националним саставом.

 

II

 

У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио:

Закон о јавном тужилаштву је донела Народна скупштина на седници одржаној 22. децембра 2008. године. Овај закон је ступио на снагу даном конституисања Државног већа тужилаца, а почео је да се примењује од 1. јануара 2010. године, изузев одредаба од 74. до 84. Закона, које почињу да се примењују од дана конституисања Државног већа тужилаца. Основни текст Закона је мењан и допуњаван у више наврата, а последње измене и допуне овог закона су извршене Законом о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, број 101/13), који је донела Народна скупштина на седници одржаној 20. новембра 2013. године и који је ступио на снагу 21. новембра 2013. године. Том приликом су, између осталог, извршене и измене члана 75. став 2. Закона, када је оспорено решење постало његов саставни део.

Одредбама члана 75. Закона о јавном тужилаштву уређена су основна правила за избор заменика јавног тужиоца. Оспорени члан 75. став 2. Закона састоји се из две реченице. Првом је предвиђено да Државно веће тужилаца предлаже Народној скупштини једног кандидата за избор на једно место заменика јавног тужиоца, док је другом прописано да је Државно веће тужилаца дужно да приликом предлагања кандидата за избор заменика основног јавног тужиоца, предложи кандидата који је завршио почетну обуку у Правосудној академији, у складу са посебним законом.

Уставом Републике Србије је утврђено да је Државно веће тужилаца самосталан орган који обезбеђује и гарантује самосталност јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца у складу са Уставом (члан 164. став 1.) и да Државно веће тужилаца предлаже Народној скупштини кандидате за први избор за заменика јавног тужиоца, бира заменике јавних тужилаца за трајно обављање функције заменика јавног тужиоца, бира заменике јавних тужилаца који су на сталној функцији за заменике јавног тужиоца у другом јавном тужилаштву, одлучује у поступку за престанак функције заменика јавних тужилаца, на начин предвиђен Уставом и законом, врши и друге послове одређене законом (члан 165.), као и да Народна скупштина, на предлог Државног већа тужилаца, бира за заменика јавног тужиоца лице које се први пут бира на ову функцију (члан 159. став 5.). Уставом је такође утврђено да су пред Уставом и законом сви једнаки, да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета (члан 21. ст. 1. и 3.), да грађани имају право да учествују у управљању јавним пословима и да под једнаким условима ступају у јавне службе и на јавне функције (члан 53.) и да припадници националних мањина имају, под истим условима као остали грађани, право да учествују у управљању јавним пословима и да ступају на јавне функције, да се при запошљавању у државним органима, јавним службама, органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе води рачуна о националном саставу становништва и одговарајућој заступљености припадника националних мањина (члан 77.).

Уставни суд налази да је, ради целовитијег сагледавања спорних уставноправних питања, потребно имати у виду и следеће одредбе Закона о јавном тужилаштву, којима је прописано: да за јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца може бити изабран држављанин Републике Србије који испуњава опште услове за рад у државним органима, који је завршио правни факултет, положио правосудни испит и достојан је функције јавног тужиоца (члан 76.); да за јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца може бити изабрано лице које, поред општих услова, има радно искуство у правној струци након положеног правосудног испита, и то – четири године за основног јавног тужиоца и три године за заменика основног јавног тужиоца, седам година за вишег јавног тужиоца и шест година за заменика вишег јавног тужиоца, десет година за апелационог јавног тужиоца и јавног тужиоца посебне надлежности и осам година за заменике апелационог јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца посебне надлежности, дванаест година за Републичког јавног тужиоца и једанаест година за заменика Републичког јавног тужиоца (члан 77.); да Државно веће тужилаца прибавља податке и мишљења о стручности, оспособљености у раду и достојности кандидата и да се подаци и мишљења прибављају од органа и организација у којима је кандидат радио у правној струци (члан 80.); да пре доношења одлуке о избору, Државно веће тужилаца обавља разговор са пријављеним кандидатом (члан 81.); да при предлагању и избору кандидата за јавнотужилачку функцију Државно веће тужилаца саставља ранг листу кандидата на основу стручности, оспособљености и достојности кандидата, а према критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности које прописује Државно веће тужилаца, у складу са законом, те да, између осталог, стручност подразумева поседовање теоријског и практичког знања потребног за обављање јавнотужилачке функције, а оспособљеност вештине које омогућавају ефикасну примену специфичних правничких знања у решавању јавнотужилачких предмета, да се при избору и предлагању за избор јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца води рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању стручне правне терминологије на језику националне мањине која је у службеној употреби у суду, као и да је приликом избора и предлагања кандидата за јавнотужилачку функцију забрањена дискриминација по било ком основу (члан 82. ст. 1. до 6.).

Са друге стране, према Закону о Правосудној академији („Службени гласник РС”, број 104/09), почетна обука је организовано стицање практичних и теоријских знања и вештина, разумевање улоге и основних принципа поступања судије и заменика јавног тужиоца у циљу самосталног и ефикасног вршења функције судије у прекршајном и основном суду и заменика јавног тужиоца у основном јавном тужилаштву (члан 25.), након чијег завршетка Академија издаје кориснику уверење о завршеној почетној обуци које садржи оцену за сваки део обуке и завршну оцену (члан 39. став 1.).

Одредбама члана 40. Закона о Правосудној академији које су биле предмет оцене у поступку пред Уставним судом, а за које је Суд, у Одлуци IУз-497/2011 од 6. фебруара 2014. године („Службени гласник РС”, број 33/14), утврдио да нису у сагласности са Уставом, било је прописано: да је Високи савет судства, односно Државно веће тужилаца дужно да приликом предлагања кандидата за избор судије прекршајног или основног суда, односно заменика основног јавног тужиоца, предложи кандидата који је завршио почетну обуку у Академији, а према успеху оствареном на почетној обуци (став 8.), да уколико међу пријављеним кандидатима нема кандидата који су завршили почетну обуку, Високи савет судства, односно Државно веће тужилаца може предложити кандидата који испуњава опште услове за избор (став 9.), као и да ако кандидат који је завршио почетну обуку, у року од три године, рачунајући године у којима је Народна скупштина бирала судије прекршајних или основних судова, односно заменике основних јавних тужилаца, од дана добијања уверења о завршеној почетној обуци, не почне да обавља функцију судије прекршајног или основног суда, односно заменика основног јавног тужиоца, та чињеница ће се узети у обзир приликом предлагања за избор на ове функције (став 11.).

 

III

 

Полазећи од наведених одредаба Устава и закона, Уставни суд констатује да је Уставом утврђена двојака улога Државног већа тужилаца у домену избора заменика јавних тужилаца. На једној страни, Државно веће тужилаца је предлагач кандидата за избор заменика јавних тужилаца који се први пут бирају на ову функцију, а за чији избор је надлежна Народна скупштина, док, са друге стране, Државно веће тужилаца самостално бира заменике јавних тужилаца за трајно обављање ове функције, у складу са законом. Сагласно наведеном, услови и поступак за избор заменика јавних тужилаца за трајно обављање јавнотужилачке функције, односно за предлагање кандидата за заменике јавних тужилаца који се по први пут бирају на ову функцију прописани су Законом о јавном тужилаштву. Тако су одредбама чл. 76. и 77. овог закона прописани општи и посебни услови, који су идентични за избор јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца. Да би једно лице могло бити изабрано за јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца, оно мора бити држављанин Републике Србије, који испуњава опште услове за рад у државним органима, мора имати завршен правни факултет, положен правосудни испит и мора бити достојан јавнотужилачке функције. Наведени општи услови морају бити кумулативно испуњени, што значи да за јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца, може бити изабрано само оно лице које испуњава све наведене услове. Посебни услови за избор јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца односе се на потребно радно искуство које ова лица морају да имају у правној струци након положеног правосудног испита, а у зависности од функције на коју се бирају и врсте јавног тужилаштва у које се бирају.

Везано за предлагање и избор кандидата за заменике јавних тужилаца (независно од тога да ли се бирају први пут или на сталну функцију), Законом су прописане одређене обавезе за Државно веће тужилаца ради спровођења што објективнијег и транспарнтнијег поступка избора. Тако, Државно веће тужилаца има најпре обавезу да прибавља податке и мишљења о стручности, оспособљености у раду и достојности кандидата од органа и организација у којима је кандидат радио у правној струци, затим да обави разговор са пријављеним кандидатима и на крају да састави ранг листу кандидата на основу њихове стручности, оспособљености и достојности, а према критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности које овај орган прописује у складу са законом.

Поред ових одредаба Закона којима су уређени услови и поступак за избор односно предлагање кандидата за јавнотужилачку функцију и које се односе како на јавне тужиоце, тако и на заменике јавних тужилаца, Законом су посебно прописана основна правила за избор јавног тужиоца (члан 74. Закона), односно основна правила за избор заменика јавног тужиоца, и то како оних који се први пут бирају на ову функцију, тако и оних који се бирају за трајно обављање функције заменика јавног тужиоца (члан 75. Закона). Када је реч о избору заменика јавног тужиоца који се први пут бира на ову функцију, прво основно правило је преузето из Устава, те према њему ова лица бира Народна скупштина, на предлог Државног већа тужилаца, а њихов мандат траје три године (члан 75. став 1.). Ставом 2. овог члана Закона прописана су два правила у две одвојене реченице. Прво правило је да Државно веће тужилаца Народној скупштини за свако место заменика јавног тужиоца предлаже једног кандидата (прва реченица), чиме се обезбеђује „везаност” Народне скупштине предлогом Државног већа тужилаца чија је уставна улога да обезбеди самосталност заменика јавних тужилаца. Другом реченицом члана 75. став 2. Закона, као друго правило за избор заменика јавних тужилаца који се први пут бирају на ту функцију, прописано је да је Државно веће тужилаца, у поступку предлагања кандидата за први избор за заменика јавног тужилаштва у основном јавном тужилаштву, дужно да предложи кандидата који је завршио почетну обуку у Правосудној академији, у складу са посебним законом, што у конкретном случају значи, у складу са Законом о Правосудној академији.

У погледу претходно изложеног, Уставни суд констатује да је обавеза Државног већа тужилаца, која је предвиђена другом реченицом одредбе става 2. члана 75. Закона, истоветна обавези садржаној у одредби члана 40. став 8. Закона о Правосудној академији, за коју је Уставни суд, Одлуком IУз-497/2011 од 6. фебруара 2014. године, утврдио да, заједно са одредбама ст. 9. и 11. истог члана Закона, није у сагласности са Уставом, с тим што је у Закону о Правосудној академији ова обавеза Државног већа тужилаца била подробније разрађена увођењем успеха оствареног на почетној обуци као критеријума за рангирање кандидата који се предлажу и даљим уређивањем правила у поступку предлагања, од којих је за овај уставносудски предмет од значаја одредба става 9. члана 40. Закона о Правосудној академији, којом је Државном већу тужилаца била дата могућност да предложи кандидата који испуњава опште услове за избор тек уколико међу пријављеним кандидатима нема кандидата који су завршили почетну обуку.

 

IV

 

Поводом уставноправних питања која су утврђена као спорна у овом уставносудском предмету, Уставни суд најпре констатује да се прописивањем обавезног налога Државном већу тужилаца да, приликом предлагања кандидата за избор заменика основног јавног тужиоца, мора предложити кандидата који је завршио почетну обуку на Правосудној академији, доводи у питање Уставом утврђен положај Државног већа тужилаца и његова Уставом и законом утврђена надлежност да, као самосталан орган који обезбеђује и гарантује самосталност јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца (члан 153. став 1. Устава), предлаже Народној скупштини кандидате за први избор заменика јавних тужилаца (члан 165. Устава и члан 75. став 1. Закона о јавном тужилаштву). Наиме, Законом о јавном тужилаштву, којим је уређен поступак за избор, односно предлагање кандидата за избор заменика јавних тужилаца, предвиђа се да Државно веће тужилаца, полазећи од Уставом утврђеног положаја овог органа, прописује критеријуме и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата, те сагласно тим критеријумима, након прибављених података и мишљења о стручности, оспособљености и достојности сваког од пријављених кандидата и обављеног разговора са њима, саставља ранг листу кандидата. Сагласно наведеном, Уставни суд је оценио да се оспореним законским решењем ограничава надлежност Државног већа тужилаца да самостално предлаже кандидате за избор заменика основног јавног тужиоца, сагласно Законом прописаном поступку, јер је у свему везан оценом Правосудне академије о завршеној почетној обуци.

Уставни суд даље истиче да су одредбама чл. 76. и 77. Закона о јавном тужилаштву прописани општи и посебни услови за избор јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца и да завршена почетна обука у Правосудној академији није овим законом предвиђена као општи, односно посебан услов за избор носилаца јавнотужилачке функције. Наиме, према схватању Уставног суда, завршена почетна обука у Правосудној академији, по својој природи, одређеној чланом 25. Закона о Правосудсној академији, може представљати само један од елемената за оцену стручности и оспособљености кандидата за обављање функције заменика основног јавног тужиоца, односно евентуално својеврстан доказ да су ови услови испуњени, али не и додатни услов за избор заменика основног јавног тужиоца. Насупрот томе, Уставни суд констатује да се управо оспореним законским решењем, којим се обавезује Државно веће тужилаца да за кандидата за први избор заменика основног јавног тужиоца предложи лице које је завршило почетну обуку, та чињеница суштински претвара у додатни услов за обављање функције заменика јавног тужиоца у основним јавним тужилаштвима, мимо општих и посебних услова прописаних одредбама чл. 76. и 77. Закона о јавном тужилаштву, односно да завршена почетна обука није само пресудна за вредновање стручности и оспособљености као општих услова за избор, већ да се претвара и у суштински опредељујући услов за доступност одређене јавнотужилачке функције, чиме се заправо потире и спречава адекватно вредновање осталих услова за обављање јавнотужилачке функције, који су прописани Законом о јавном тужилаштву.

Како из оспорене законске одредбе следи да је законодавац кандидату који је завршио почетну обуку на Правосудној академији дао изричиту предност приликом првог избора у односу на све друге кандидате који испуњавају Законом прописане услове за избор, али нису завршили почетну обуку у Правосудној академији, то Уставни суд оцењује да се оспореним делом одредбе члана 75. став 2. Закона крши начело забране дискриминације из члана 21. Устава и повређује Уставом зајeмчено право на ступање на јавне функције под једнаким условима из члана 53. Устава. При томе, Уставни суд истиче да је начело забране дискриминације по било ком основу изричито прописано одредбом члана 82. став 6. Закона о јавном тужилаштву, и то управо приликом избора и предлагања кандидата за јавнотужилачку функцију.

Уставни суд, даље, стоји на становишту да се оспореним решењем из члана 75. став 2. Закона доводи у питање и примена одредаба члана 77. Устава које припадницима националних мањина гарантују равноправност у вођењу јавних послова, имајући у виду да је Државно веће тужилаца обавезно да предложи за заменика основног јавног тужиоца кандидате са завршеном почетном обуком у Правосудној академији, без обзира на потребу одговарајуће заступљености припадника националних мањина у основним јавним тужилаштвима у срединама са различитим националним саставом.

Коначно, за Уставни суд није спорно да стручна обука правосудних кадрова, и то не само оних лица која се припремају за вршење јавнотужилачке функције, већ и изабраних јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, доприноси подизању квалитета у обављању јавнотужилачке функције и да стога треба да буде адекватно вреднована у оквиру законом прописаних критеријума како за први избор заменика јавних тужилаца, тако и приликом избора носилаца јавнотужилачке функције за трајно обављање те функције, али Суд налази да је уставноправно неприхватљиво законско решење према коме су сва лица која нису завршила почетну обуку на Правосудној академији, самим тим, суштински елиминисана из круга кандидата за први избор за заменика основног јавног тужиоца. Ово посебно када се има у виду да полазници Правосудне академије током почетне обуке првенствено обављају послове тужилачких помоћника, једнако као и тужилачки помоћници који нису „корисници” те обуке.

 

V

 

С обзиром на то да је Уставни суд у овом уставносудском предмету донео коначну одлуку и утврдио неуставност оспореног дела одредбе члана 75. став 2. Закона (друга реченица), Суд је оценио да су престали разлози због којих је одредио меру обуставе извршења појединачног акта или радње предузете на основу наведеног дела ове одредбе Закона. С тим у вези, Уставни суд је, сагласно одредби члана 56. став 2. Закона о Уставном суду, наведену меру обуставе извршења укинуо и решио као у тачки 2. изреке.

Сагласно свему изложеном, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42а став 1. тачка 2), члана 45. тачка 1) и члана 46. тачка 3) Закона о Уставном суду и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС”, број 103/13), донео Одлуку као у изреци.

На основу члана 168. став 3. Устава, друга реченица члана 75. став 2. Закона о јавном тужилаштву наведеног у тачки 1. изреке престаjе да важи даном објављивања Одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

Број IУз-428/2013

Председник Уставног суда,

Весна Илић Прелић, с.р.