Прилог 1

ЕЛЕМЕНТИ ЗА КВАЛИТАТИВНУ ОЦЕНУ НАУЧНОГ ДОПРИНОСА КАНДИДАТА 

1.1. Извештај Комисије за писање реферата

Извештај Комисије за писање реферата треба да садржи, поред анализе најзначајнијих научних доприноса кандидата у научној каријери, анализу научних остварења (научних публикација, техничких решења, патената) у периоду од последњег избора у научно звање у складу са овим правилником док за избор у научно звање виши научни сарадник или научни саветник треба да садржи и избор пет најзначајнијих научних остварења кандидата (научних радова, научних резултата), на предлог аутора, који ће као најзначајнији у научном раду кандидата бити посебно анализирани у оквиру матичних научних одбора. 

1.2. Квалитет научних резултата

Квалитет научних резултата подразумева: научни ниво и значај резултата, утицајност, позитивну цитираност резултата, параметре квалитета часописа, конкретни научни допринос кандидата у реализацији резултата (степен самосталности и степен учешћа аутора у реализацији резултата), редослед аутора у областима у којима је то од суштинског значаја, број аутора, број страница (ако је научни рад), елементе примењивости научних резултата. Код техничких решења и патената квалитет пре свега подразумева: научни допринос резултата, научни значај и научни ниво резултата, утицајност, степен реализације, реално коришћење, распрострањеност коришћења резултата, број аутора и конкретни допринос кандидата у оквиру заједничког рада. Резултати који садрже стручни али не и научни допринос не узимају се у обзир приликом избора у научно звање. 

Посебно комисија вреднује самосталност, оригинални допринос кандидата и допринос остварењу у реализацији појединих радова односно тематских група радова. Радови и други резултати одабрани за илустрацију самосталности и личног вођења и отварања неке научне области могу се користити само код једног кандидата осим у случају мултидисциплинарних истраживања када се могу користити за два кандидата у две доминантне различите области (тачка 1.8. овог прилога). 

1.3. Ангажованост у формирању научних кадрова

Ангажованост у формирању научних кадрова се односи на докторске дисертације са највише два коментора од којих је један кандидат за избор у научно звање научни саветник. 

Менторство (коменторство) докторске дисертације верификује се одлуком надлежног тела, наставно-научног већа факултета на којем је прихваћена тема докторске дисертације и одређени ментори или одбрањен рад, односно научног већа института у којем је рад реализован, односно већа за мултидисциплинарне студије универзитета и копијом странице захвалнице из дисертације на којој је наведен ментор, односно руководилац. За запослене у институтима прихвата се и менторство верификовано експлицитним навођењем кандидата као ментора/коментора у захвалници дисертације.

Изузетно, у темама из друштвених и хуманистичких наука у којима се обрађује проблематика искључиво повезана са изучавањима у нашем друштву, у случају да нема заједничких радова, посебном одлуком научног већа, а на предлог руководиоца НИО, утврђује се ангажованост кандидата у раду са студентом у оквиру пројекта/потпројекта/задатка што може бити прихваћено као менторство. 

Ангажованост у формирању научног кадра, без формалног статуса ментора, верификује се доказом да је докторант урадио тезу у оквиру пројекта/потпројекта/задатка којим је кандидат руководио, при чему морају постојати заједнички радови кандидата и они проистекли из тезе, у којима је кандидат јасно позициониран као носилац рада. 

Учешће у комисији за преглед или одбрану рада, или помињање у захвалници без експлицитног навођења да је неко био руководилац није доказ о руковођењу, нити представља задовољење квалитативних критеријума али може да буде елемент који се наводи при оцени кандидата. 

1.4. Нормирање броја коауторских радова, патената и техничких решења

Поред укупног броја радова, треба узети у обзир и ефективни (односно нормирани) број радова. Са пуним бројем поена признаће се теоријски радови у оквиру природних, медицинских, техничко-технолошких и биотехничких наука и оригинални научни радови у области друштвених и хуманистичких наука који имају највише три коаутора. 

Број поена за научно остварење одређује се по формули К/(1+0,2(н-3)), н>3 ("н" је број аутора), ако је више од три аутора. (Коефицијент К означава вредност резултата.). 

Са пуним бројем поена признаће се рад са до пет коаутора када је реч о нумеричким симулацијама или резултатима колективних теренских истраживања, или сложених експерименталних истраживања у техничко-технолошким и биотехничким наукама. 

Број поена за научно остварење одређује се по формули К/(1+0,2(н-5)), н>5, ако је више од пет аутора. 

Када су у питању експериментални радови у природно-математичким, медицинским, техничко-технолошким, биотехничким наукама или научно-лексикогеографски и лингвогеографски радови, са пуном тежином признају се радови до седам коаутора. 

Број поена за научно остварење одређује се по формули К/(1+0,2(н-7)), н>7, ако је више од седам аутора. Код техничких решења и патената који су резултат заједничког рада више аутора разматра се конкретни допринос кандидата у оквиру заједничког рада, који мора бити експлицитно приказан и описан у извештају комисије за писање реферата и потврђен од стране надлежног матичног научног одбора. 

1.5. Руковођење пројектима, потпројектима и пројектним задацима

У пројекте се квалификују пре свега пројекти финансирани од стране Министарства, Фонда за науку, Фонда за иновациону делатност, билатералне сарадње Министарства и САНУ, пројекти ЕУ, покрајински и регионални пројекти, пројекти значајних међународних агенција и пројекти са привредним субјектима који превазилазе годишњу вредност потребну за финансирање бар три истраживача на годину дана. 

Треба навести податке о називу пројекта, потпројекта или пројектног задатка, ко га финансира и годину када је реализован. 

Као доказ дају се копије извештаја у којима су експлицитно наведени пројекти, потпројекти и пројектни задаци и имена руководилаца или потврде о руковођењу пројектима, потпројектима или задацима које су потписали руководиоци. 

1.6. Активност у научним и научно-стручним друштвима

Доказ о учешћу у раду тела која креирају и воде рачуна о спровођењу научне политике, потврђује комисија за писање извештаја уз одговарајући доказ. 

1.7. Утицај научних резултата

Утицајност се исказује укупним бројем цитата без самоцитата. 

Кандидат документује цитираност навођењем цитираних публикација, као и оних у којима су цитирани. 

Цитираност треба вредновати у односу на цитираност у одговарајућој области науке, с тим да матични научни одбори утврђују критеријуме за оцену цитираности за сваку научну област одлуком која је доступна јавности. Матични научни одбори могу одредити критеријуме за оцену цитираности који не могу бити виши од: 10 цитата за звање научни сарадник, 30 за звање виши научни сарадник, односно 100 за звање научни саветник, а узимајући у обзир специфичности научних области.

Цитираност треба вредновати у односу на цитираност у одговарајућој грани науке, с тим да матични научни одбори утврђују критеријуме за оцену цитираности за сваку научну област одлуком која је доступна јавности.

Посебно треба приказати цитате остварене у часописима који су рангирани у JCR Science Edition, JCR Social Science Edition и JCR Arts and Humanities. Потребно је приказати конкретни допринос кандидата остварен у цитираним радовима, посебно приказати цитираност радова кандидата у научним монографијама и тематским зборницима што је по правилу важно у областима хуманистичких наука, као и у неким гранама у области друштвених наука. 

За избор у научно звање научни саветник у областима природно-математичких, техничко-технолошких и медицинских наука даје се приказ применом Хиршовог индекса. 

1.8. Конкретан допринос кандидата у реализацији радова у научним центрима у земљи и иностранству

Извештај комисије за писање реферата потребно је да садржи опис конкретног доприноса кандидата у реализацији истраживања. При избору у звање виши научни сарадник или научни саветник потребно је, када су у питању радови са више аутора, показати да је у већини радова кандидат дао одлучујући допринос а када су у питању појединачни аутори, иновативност истраживања. 

У извештају комисије за писање реферата потребно је приказати који је део радова остварен у нашој земљи а који у иностранству, и у ком својству је кандидат учествовао у истраживањима у иностранству. Комисија ће посебно да анализира и вреднује допринос аутора у коауторским радовима према традицији дисциплине. Треба приказати допринос и значај научних резултата у одређеној области науке у свету и у нашој земљи. 

Комисија за писање извештаја процењује научне резултате и класификује их као изузетне међународне, врхунске међународне, истакнуте међународне, међународне, истакнуте националне, националне према Прилогу 3. овог правилника. Квалитет научних резултата, у складу са овим правилником, треба да буде посебно анализиран и истакнут у реферату. 

Матични научни одбори и Комисија за стицање научних звања разматрају ове оцене и процењују у којој мери су испуњени услови за избор у поједина научна звања, у складу са условима прописаним Законом и овим правилником.