Zakon

На основу члана 13. став 2. Закона о енергетици („Службени гласник РС”, број 145/14) и члана 43. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14),

Влада доноси

ОДЛУКУ

о утврђивању Енергетског биланса Републике Србије за 2018. годину

"Службени гласник РС", број 119 од 29. децембра 2017.

1. Утврђује се Енергетски биланс Републике Србије за 2018. годину, који је одштампан уз ову одлуку и чини њен саставни део.

2. Ову одлуку објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”.

05 број 312-12787/2017

У Београду, 28. децембра 2017. године

Влада

Председник,

Ана Брнабић, с.р.

ЕНЕРГЕТСКИ БИЛАНС РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА 2018. ГОДИНУ

1. УВОД

Енергетски биланс представља документ којим се утврђују годишњи износи енергије и енергената потребни за поуздано и квалитетно снабдевање купаца и крајњих купаца енергије за 2018. годину. Пoред тога, документом су приказани и подаци који се односе на реализацију за 2016. годину и процену стања за 2017. годину. Овај документ је израђен на основу месечних и годишњих података о производњи, преради и снабдевању енергијом и енергентима у складу са методологијом Међународне Агенције за енергију и Еуростата.

Све величине исказане су у физичким јединицама и то чврста горива у хиљадама t, течна горива у милионима t, гасовита горива у милионима Sm3 (сведени метар кубни гаса), електрична енергија у GWh, топлотна енергија у ТЈ, а збирни енергетски биланс исказан је у милионима тона еквивалентне нафте (Mtoe). Једна тона еквивалентне нафте износи 41,868 GJ или 11,630 MWh електричне енергије или две тоне каменог угља односно 5,586 t сировог лигнита. У Табели 1. приказани су фактори за конверзију јединица енергије у међународној статистици.

Сви токови енергије посматрају се у оквиру три система енергије:

– Систем примарне енергије у оквиру кога се даје структура укупно расположиве примарне енергије за потрошњу. То је домаћа производња на бази коришћења сопствених ресурса који обухватају угаљ, сирову нафту, природни гас, хидропотенцијал, биомасу, биогас, енергију ветра, енергију сунца, геотермалну енергију и нето увоз (који представља разлику између увоза и извоза енергената) примарне енергије, укључујући и нето увоз електричне енергије;

– Систем трансформација примарне енергије у оквиру кога се приказују енергенти потребни за процесе трансформације примарне енергије, те производња енергије (укључујући сопствену потрошњу, губитке у трансформацији, преносу и дистрибуцији енергије до крајњих потрошача). Структуру овог нивоа чине термоелектране, хидроелектране, термоелектране – топлане, електране на биогас, соларне електране, електране на ветар, топлане, индустријске енергане, рафинерије нафте, прерада угља, високе пећи и производња пелета и брикета;

– Систем финалне енергије обједињује потрошњу енергије за неенергетске сврхе (неенергетска потрошња) и потрошњу финалне енергије у енергетске сврхе. Потрошња финалне енергије у енергетске сврхе исказује се на два начина. Први начин обухвата структуру сектора потрошње, а то су индустрија, саобраћај и остало (домаћинства, јавне и комерцијалне делатности и пољопривреда). Други начин обухвата структуру енергената: чврста горива, течна горива, гасовита горива, електрична енергија, топлотна енергија, обновљиви извори енергије (у даљем тексту: ОИЕ).

За израду Енергетског биланса Републике Србије за 2018. годину коришћени су подаци ЈП „Електропривреда Србије” Београд (у даљем тексту: ЈП ЕПС), Акционарско друштво „Електромрежа Србије” Београд (у даљем тексту: ЕМС АД), „ЕПС Снабдевање” Београд, ЈП „Србијагас” Нови Сад, ЈП „Транснафта” Панчево, „Нафтне индустрије Србије” а.д. Нови Сад (у даљем тексту: НИС а.д.), „Стандард гас” д.о.о. Нови Сад, „Хипол” а.д. Оџаци – у стечају, „Рафинерије нафте” а.д. Београд, ЈП ПЕУ „Ресавица”, „Железаре Смедерево” д.о.о, ПД „Рудник Ковин” а.д. Ковин, „Југоросгаз” а.д. Београд, „Југоросгаз-Транспорт Ниш” д.о.о, „Подземно складиштe гаса Банатски Двор” д.о.о. Нови Сад, индустријских енергана, дистрибутера гаса, снабдевача природним гасом, фабрика мазива, трговаца дериватима нафте, бигоривима и компримованим природним гасом, трговаца моторним и другим горивима на станицама за снабдевање превозних средстава, малих произвођача електричне и топлотне енергије, топлана у оквиру система даљинског грејања, као и евиденције коју Министарство рударства и енергетике води по службеној дужности (регистaр енергетских дозвола и регистaр повлашћених произвођача електричне енергије).

На основу добијених података и њихове обраде, установљени су појединачни, односно секторски биланси нафте, деривата нафте и биогорива, природног гаса, угља, електричне енергије, топлотне енергије и биланс ОИЕ, те су исти обједињени у Табели 3. Збирни енергетски биланс Републике Србије.

Приказани подаци односе се на територију Републике Србије без података са територије Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Табела 1: Фактори за конверзију јединица енергије у међународној статистици

У:

Из:

ТЈ

Gcal

Mtoe

MBtu

GWh

Тераџул (ТЈ)

1

238,8

2,388 x 10-5

947,8

0,2778

Гигакалорија (Gcal)

4,1868 x 10-3

1

10-7

3,968

1,163 x 10-3

Mtoe

4,1868 x 104

107

1

3,968 x 107

11630

Милиона Btu (MBtu)

1,0551 x 10-3

0,252

2,52 x 10-8

1

2,931 x 10-4

Гигават сати (GWh)

3,6

860

8,6 x 10-5

3412

1

Напомена: Btu је ознака за милион тона британске топлотне јединице.

2. ЕНЕРГЕТСКИ БИЛАНСИ ПО ВРСТАМА ЕНЕРГЕНАТА

2.1. Нафта, деривати нафте и биогорива

Производња нафте у Републици Србији обавља се на 63 нафтних поља са 666 бушотина, на којима се примењују различите методе експлоатације. НИС а.д. је једина компанија у Републици Србији која се бави истраживањем и производњом нафте и гаса.

У Србији НИС а.д. поседује прерађивачки комплекс са два погона у Панчеву и Новом Саду, укупног капацитета прераде 7,3 милиона t сирове нафте годишње, у којима се производи широк спектар нафтних деривата – моторни бензини и дизел горива, авио-горива, путни и индустријски битумени, машинска уља и сировине за петрохемијску индустрију, специјални бензини, растварачи и други производи на бази нафте.

Производња течног нафтног гаса (ТНГ), као деривата нафте и природног гаса обавља се у НИС а.д. у Погону за припрему и транспорт нафте и гаса у Елемиру, у Оџацима и то у погонима „Стандард гаса” д.о.о., у погонима Хипол а.д. који пропан добија као нуспроизвод у процесу пречишћавања рафинеријског, односно петрохемијског пропилена до пропилена полимерне чистоће. На истој локацији, али другим постројењима, производњу обавља и Energreen MTB д.о.о, Нови Сад. Производњу пропан-бутан смеше и аутогаса, засновану на намешавању компонената, обавља компанија Петрол ЛПГ д.о.о. Београд у погону у Смедереву, а компанија VML д.о.о. Београд у погону у Јакову.

Транспорт деривата нафте у Републици Србији обавља се железничким, бродским и друмским саобраћајем. Од рафинерија до терминалских постројења углавном се обавља железничким и бродским транспортом, а у развозу до крајњих потрошача, друмским. Једини давалац услуга цевоводног транспорта у Републици Србији је ЈП „Транснафта”. Делатност транспорта нафте нафтоводима (актуелна делатност) и транспорта деривата нафте продуктоводима (планирана делатност) су регулисане делатности од општег интереса, које ЈП „Транснафта” обавља по регулисаним ценама.

ЈП „Транснафта” обавља делатност транспорта нафте нафтоводом који се простире на траси од реке Дунав од Сотина на граници са Републиком Хрватском, до Рафинерије Панчево и његова укупна дужина је 154,4 km. Деоница Сотин – Рафинерија Нови Сад дугачка је 63,4 km, а деоница Рафинерија Нови Сад – Рафинерија Панчево 91 km. Овај нафтовод је део магистралног Јадранског нафтовода (ЈАНАФ), пуштеног у рад 1979. гoдине. Припадајућу инфраструктуру нафтовода чини терминал у Новом Саду са четири резервоара за сирову нафту од по 10.000 m³, диспечерским центром и пумпном станицом, мерном станицом у Панчеву и осам блок станица дуж трасе нафтовода.

Делатност промета нафте и деривата нафте укључујући и биогорива, и складиштења, карактерише велики број привредних субјеката. До краја 2017. године издата је 21 лиценца за складиштење нафте и нафтних деривата, 46 за трговину нафтом, дериватима нафте, биогоривима и компримованим природним гасом, 470 за трговину моторним и другим горивима на станицама за снабдевање превозних средстава, 3 лиценце за трговину горивима ван станица за снабдевање превозних средстава, 8 за пуњење посуда за течни нафтни гас, компримовани и утечњени природни гас, по 1 за производњу биогорива и производњу биотечности и 2 лиценце за намешавање биогорива са горивима нафтног порекла. Увоз деривата нафте је слободан, а цене су тржишне.

Малопродаја деривата нафте на територији Републике Србије се обавља кроз развијену и разгранату трговачку мрежу од око 1450 малопродајних објеката. Ову мрежу, у којој је најдоминантнији „НИС”, огранак НИС а.д, чине и мреже малопродајних објеката великих светских и регионалних нафтних компанија: „Лукоил-Беопетрол” а.д, „OMV Србија”, „EKO SERBIA” а.д, „Intermol” д.о.о, „Petrol”, „AVIA” и домаћих предузетника, коју чине или појединачни објекти са робном марком трговца или мали независни ланци („MB GAS OIL” д.о.о, „EURO GAS”, „ELP” и др.).

У Србији се снабдевање превозних средстава компримованим природним гасом, као моторним горивом, обавља на 20 станица.

Биланс нафте, деривата нафте и биогорива обухвата производњу, увоз и извоз сирове нафте, прераду сирове нафте у рафинеријама као и производњу, увоз, извоз и потрошњу деривата нафте.

Производња сирове нафте одвија се у земљи и у Анголи, али се билансира само домаћа производња у земљи. У 2018. години снабдевање сировом нафтом за прераду у рафинеријама обезбедиће се из домаће производње у износу од 0,870 милиона t (23%) што је за 5% мање у односу на процењену домаћу производњу у 2017. години која износи 0,921 милиона t (27%). У 2018. години из увоза ће се обезбедити потребна додатна количина сирове нафте у износу од 2,839 милиона t (77%), што је за 12% више у односу на процењени увоз у 2017. години који износи 2,530 милиона t (73%).

За прераду се користи расположива сирова нафта обезбеђена из домаће производње, увоза и залиха, као и компоненте за прераду (полупроизводи). У 2018. години прерада сирове нафте и полупроизвода планирана је у количини од 3,890 милиона t, док је домаћа производња деривата планирана у износу од 3,870 милиона t, што је за 8% више у односу на процењену прераду сирове нафте и полупроизвода у 2017. години у износу од 3,603 милиона t и домаћу производњу деривата у износу од 3,582 милиона t.

Имајући у виду укупне потребе за нафтним дериватима у 2018. години, као и планирану домаћу производњу нафтних деривата, недостајуће потребне количине нафтних деривата у износу од 1,0 милионa t обезбедиће се из увоза што је на нивоу 2017. године. У 2018. години планиран је и извоз нафтних деривата у износу од 0,576 милиона t, што је за 11% мање у односу на процењени извоз у 2017. години у износу од 0,644 милиона t. Финална потрошња деривата нафте у 2018. години планирана је у количинама од 3,542 милиона t, од чега је:

– Финална потрошња у неенергетске сврхе у 2018. години планирана у износу од 0,748 милиона t;

– Финална потрошња у енергетске сврхе планирана је у износу од 2,795 милиона t. У структури ове финалне потрошње нафтних деривата за 2018. годину, индустрија учествује са 14%, саобраћај са 76%, а остали сектори са 10%.

2.2. Природни гас

У Републици Србији користи се природни гас са домаћих налазишта и увозни гас. У Републици Србији, природни гас производи се из 78 бушотина. Највећа налазишта природног гаса смештена су у Аутономној покрајини Војводина. Једина компанија у Републици Србији која се бави истраживањем и производњом природног гаса је НИС а.д. У саставу НИС а.д. је и Погон за припрему и транспорт нафте и гаса у Елемиру, чија је основна делатност припрема домаћег природног гаса за транспорт и производња течног нафтног гаса и газолина. Недостајуће количине гаса, Република Србија највећим делом обезбеђује увозом из Русије на основу дугорочног уговора.

Цео гасоводни систем високог притиска, кога чине магистрални и разводни гасоводи и објекти на њима, осим магистралног гасовода МГ-9, деоница Појате – Ниш и МГ-11 деоница Ниш – Лесковац, у власништву је ЈП „Србијагас”. Наведене деонице магистралних гасовода МГ-9 и МГ-11 су у власништву „Југоросгаз” а.д. Гасоводни транспортни систем – гасоводи високог притиска од 16 до 50 бара имају дужину више од 2.330 km.

Гасоводне мреже средњег притиска и локалне дистрибутивне мреже ниског притиска налазе се у власништву ЈП „Србијагас”, „Југоросгаз” а.д., као и 31 локалног дистрибутера. ЈП „Србијагас” дистрибуира природни гас до крајњих потрошача-домаћинстава и привредних субјеката у 57 општина Републике Србије. Дужина дистрибутивне мреже износи 6033 km.

Снабдевање природним гасом обавља 66 лиценцираних компанија.

Транспорт природног гаса за потребе Републике Србије, обављају ЈП „Србијагас” и „Југоросгаз-Транспорт” д.о.о. Транзит природног гаса за потребе Боснe и Херцеговинe, обавља се у оквиру ЈП „Србијагас”.

Складиштење природног гаса обавља предузеће Подземно складиште гаса „Банатски Двор” д.о.о. (у даљем тексту: ПСГ БД) чији су оснивачи ЈП „Србијагас” и „Gazprom Germania Gmbh”. Складиште представља порозна пешчарска стена која се простире на око 54 km2, на дубини од 1000 до 1200 m. Објекат ПСГ БД лоциран је 22 km источно од града Зрењанина и 44 km од главног гасног разводног чвора у Госпођинцима код Новог Сада.

Биланс природног гаса обухвата производњу природног гаса, залихе, увоз и потрошњу.

Укупне планиране количине природног гаса у 2018. години потребне за потрошњу износе 2483,074 милиона m3, што је за 9% мање од процењених расположивих количина у 2017. години у износу од 2740,166 милиона m3.

Потребне количине природног гаса у 2018. години обезбедиће се 18% из домаће производње и 82% из увоза.

Укупна домаћа производња у 2018. години планирана је у количини од 440,894 милиона m3, што је за 9% мање од процењене производње у 2017. години у износу од 485,046 милиона m3.

Увозом природног гаса обезбедиће се преостале потребне количине у 2018. години у износу од 2042,180 милиона m3, што је за 6% мање од процењеног увоза у 2017. години који износи 2169,600 милиона m3.

Од укупно планираних расположивих количина природног гаса, за производњу електричне и топлотне енергије у 2018. години утрошиће се 794,471 милиона m3, што је за 4% више од процењене потрошње у 2017. години која износи 761,245 милиона m3.

Планирана неенергетска потрошња у износу од 306,689 милиона m3 је за 17% мањe од процењене потрошње у 2017. години која износи 370,621 милиона m3.

Планиране количине за финалну потрошњу у енергетске сврхе у износу од 1042,481 милиона m3 су за 17% мање од процењене потрошње у 2017. години која износи 1259,797 милиона m3. У структури финалне потрошње природног гаса индустрија учествује са 55% (577,608 милиона m3), саобраћај са мање од 1% (6,827 милиона m3), домаћинства 21% (221,217 милиона m3), јавне и комерцијалне делатности 20% (206,43 милиона m3) и пољопривреда 3% (30,40 милиона m3).

2.3. Угаљ

Биланс угља обухвата производњу, прераду, увоз, извоз и потрошњу угља, као и производњу и потрошњу високопећног гаса. Потребне количине угља за уредно снабдевање купаца у 2018. години обезбедиће се 97% из домаће производње и 3% из увоза.

Производња угља обухвата производњу каменог угља, мрког угља и лигнита и то у следећим рудницима:

– Рудници са подземном експлоатацијом угља (ЈП ПЕУ „Ресавица”) у којима се производи камени, мрки угаљ и лигнит;

– Рудници са површинском експлоатацијом угља (површински копови Колубара и Костолац) у којима се производи лигнит и који се налазе у саставу ЈП ЕПС;

– Рудник са подводном експлоатацијом угља (Ковин) у коме се производи лигнит.

У 2018. години планиране су производње угља у следећим количинама:

– Из рудника са подземном експлоатацијом 601,0 хиљада t што је за 8% већа производња од процењене производње у 2017. години која износи 558,539 хиљада t;

– Из површинске експлоатације у количинама од 39,157 милиона t (са површинских копова Колубара планирана је експлоатација у износу од 28,950 милиона t, а са површинског копа Костолац 10,207 милиона t) што је за 0,5% веће од процењене производње у 2017. години која износи 38,958 милиона t;

– Из рудника са подводном експлоатацијом угља 235 хиљада t што је за 3% мање од процењене производње у 2017. години која износи 242,725 хиљада t.

У структури домаћих угљева лигнит учествује са 98%, а 2% се односи на камени и мрки угаљ. Од укупне домаће производње угља, планирано је да се у 2018. години 94% ове производње потроши за производњу електричне енергије у термоелектранама.

Планирани увоз угља у 2018. години износи 1,15 милиона t, што је за 15% мање од процењеног увоза у 2017. години који износи 1,35 милиона t. Планирани извоз угља износи 0,07 милиона t и ове количине су на истом нивоу као и процењени извоз у 2017. години.

Укупне расположиве количине угља из домаће производње угља и нето увоза у 2018. години планиране су у износу од 7,890 Mtoe. Од ове количине највећа је потрошња угља за трансформације и то у износу од 7,420 Mtoe односно 94%. Потрошња за трансформације обухвата следеће:

– Потрошњу за производњу електричне и топлотне енергије у износу 7,095 Mtoe, а то је приближно као и процењена потрошња у износу од 7,111 Mtoe у 2017. години;

– Потрошњу за прераду угља у сушари у износу 0,201 Mtoe што је за 17% више од процењене потрошње у 2017. години, док је производња сушеног лигнита у 2018. години планирана на нивоу од 550 хиљадa t што је за 7% веће од процењене производње у 2017. години која износи 512,48 хиљадa t;

– Потрошњу кокса за високе пећи у износу од 0,124 Mtoe што је за 6% више од потрошње у 2017. години која износи 0,118 Mtoe.

Финална потрошња угља (укључујући сушени лигнит и високопећни гас) у 2018. години износи 0,961 Mtoe, што је за 2% више од процењене потрошње у 2017. години која износи 0,943 Mtoe. Ове количине обухватају потрошњу за неeнергетске сврхе (0,007 Mtoe) и финалну потрошњу у енергетске сврхе (0,954 Mtoe). У структури финалне потрошње за енергетске сврхе индустрија учествује са 53%, а остали сектори са 47% (у оквиру којих доминира потрошња домаћинстава са 34,5%).

2.4. Електрична енергија

Капацитети за производњу електричне енергије у Републици Србији за 2018. годину обухватају:

– Термоелектране (ТЕ), снага на прагу ових постројења износи 4054 МW;

– Термоелектране-топлане (ТЕ-ТО), снаге 336 МW;

– Хидроелектране (ХЕ), снага великих хидроелектрана на прагу постројења износи 2993,6 МW, а снага малих хидроелектрана износи 74,3 МW. Инсталисана снага хидроелектрана које ће користити подстицајне мере за производњу електричне енергије износи 63 MW;

– Електране на ветар снаге 270 МW које ће користити подстицајне мере за производњу електричне енергијe;

– Соларне електране, снаге 9 МW које ће користити подстицајне мере за производњу електричне енергије;

– Остале електране које ће користити подстицајне мере за производњу електричне енергије:

– на биогас, снаге 18 МW;

– на биомасу, снаге 5 МW;

– на депонијски и канализациони гас, снаге 1 МW;

– на природни гас који производе електричну енергију из високоефикасне комбиноване производње, снаге 31 МW;

– индустријске енергане, снаге 105,6 МW.

Капацитети за производњу електричне енергије у Републици Србији за 2018. годину су увећани за процену очекиваних нових капацитета на основу података из Регистра енергетских дозвола и Регистра повлашћених произвођача електричне енергије.

Већина капацитета за производњу електричне енергије налази се у власништву ЈП ЕПС.

Преносни систем, без Аутономне покрајине Косово и Метохија, чине 45 постројења 400/х kV/kV, 220/х kV/kV, 110/х kV/kV инсталисане снаге 16989,5 MVA и водови напона 400, 220, 110 kV и мање од 110 kV, 9519,9 km далековода у власништву ЕМС АД Београд.

Преносни систем ЕМС АД Београд је са суседним електроенергетским системима повезан преко 22 интерконективна далековода напона 400, 220 и 110 kV.

У власништву Оператора дистрибутивног система „ЕПС Дистрибуција” д.о.о. Београд је 38656 трансформаторских станица укупне инсталисане снаге 31.958,08 МVA и 145.989,56 km дистрибутивних водова свих напонских нивоа.

Билансирана електрична енергија обухвата:

– Производњу електричне енергије у термоелектранама, термоелектранама – топланама, хидроелектранама, индустријским енерганама, соларним електранама, електранама на ветар и осталим постројењима на биогас, биомасу, депонијски и канализациони гас и природни гас које производе електричну енергију из високоефикасне комбиноване производње;

– Увоз и извоз електричне енергије;

– Губитке у преносу и дистрибуцији;

– Потрошњу енергетског сектора у оквиру којег је и потрошња за пумпне акумулације;

– Финалну потрошњу по секторима потрошње.

Бруто производња електричне енергије у 2018. години планира се у износу од 39920 GWh, што је за 7% веће у односу на процењену производњу у 2017. години која износи 37342GWh. Структура планиране производње електричне енергије је следећа:

– Термоелектране 29012 GWh или 73%;

– Термоелектране-топлане 124 GWh или мање од 1%;

– Хидроелектране 9,614 GWh или 24%. У структури производње електричне енергије из хидроелектрана, проточне учествују са 86,3%, акумулацијске са 2,4%, реверзибилне са 8,3% и мале хидроелектране са 3%;

– Електране на ветар, 456 GWh;

– Соларне електране, 15 GWh;

– Остало од чега:

– на биогас, 135 GWh,

– на биомасу, 21 GWh,

– на депонијски и канализациони гас, 3 GWh,

– на природни гас који производе електричну енергију из високоефикасне комбиноване производње, 165 GWh,

– индустријске енергане 375 GWh.

Планирани увоз (са транзитом) електричне енергије у 2018. години износи 4974 GWh што је за 21% мање у односу на процењени увоз у 2017. години који износи 6268 GWh.

Планирани извоз (са транзитом) електричне енергије у 2018. години износи 6588 GWh, што је 19% веће од процењеног извоза у 2017. години који износи 5545 GWh.

Планирана потрошња електричне енергије у енергетском сектору у 2018. години износи 5689 GWh, што је 6% више од процењене потрошње у 2017. години која износи 5351 GWh. У оквиру ове потрошње сопствена потрошња ЈП ЕПС износи 4092 GWh, од чега је потрошња за пумпне акумулације 1170 GWh, а за потребе термоелектрана и хидроелектрана у функцији производње 2893 GWh.

Губици преноса и дистрибуције у 2018. години планирани су у износу од 4535 GWh, што је за 7% мање од процењених губитака у 2017. години који износе 4899 GWh.

Финална потрошња електричне енергије представља бруто производњу увећану за увоз (са транзитом) и умањену за извоз (са транзитом), потрошњу електричне енергије у енергетском сектору и губитке у преносу и дистрибуцији.

Финална потрошња електричне енергије у 2018. години планирана је у износу од 28083 GWh, што је за 1% веће од процењене финална потрошња у 2017. години која износи 27333 GWh. У структури потрошње индустрија учествује са 28%, саобраћај са 1%, домаћинства са 51%, јавне и комерцијалне делатности са 19% и пољопривреда са 1%.

2.5. Топлотна енергија

Капацитети за производњу топлотне енергије у Републици Србији инсталисани су у:

– Топланама у оквиру система даљинског грејања који постоји у 58 градова/општина, док је укупно 61 привредних субјеката који се баве делатностима производње, дистрибуције и снабдевања топлотном енергијом у оквиру централизованих система грејања. Систем градских топлана, чине топлотни извори, инсталисане снаге око 6548 МW и одговарајуће дистрибутивне мреже укупне дужине трасе око 2800 km, са укупним бројем подстаница од 23042;

– Термоелектранама (ТЕ) и то: ТЕ Колубара, ТЕ Костолац и ТЕ Никола Тесла, где се произведена топлотна енергија користи за грејање Лазаревца, Обреновца, Костолца и Пожаревца;

– Термоелектранама-топланама (ТЕ-ТО);

– Индустријским енерганама – у систему индустријске енергетике налазе се топлотни извори Који се највећим делом се користе за производњу топлотне енергије за потребе производних процеса и грејања радног простора у индустријским предузећима.

За производњу топлотне енергије у топланама користи се природни гас, угаљ, нафтни деривати и биомаса. Планирана потрошња природног гаса у 2018. години у топланама износи 581 милион m3, угља 180049 t, нафтних деривата 84000 t, а биомасе 7927 t.

У укупној потрошњи топлана природни гас учествује са 75,7%, нафтни деривати са 14,2%, угаљ са 9,7%, а биомаса са мање од 1%.

Биланс топлотне енергије обухвата потрошњу енергената, производњу топлотне енергије у термоелектранама, термоелектранама-топланама, топланама и индустријским енерганама, губитке у дистрибуцији као и финалну потрошњу по секторима потрошње.

Планирана је производња топлотне енергије у 2018. години од 37375 ТЈ, а то је на нивоу процењене производње за 2017. годину, у износу од 37378 ТЈ. У структури планиране производње, топлане учествују са 64%, индустријске енергане са 27%, термоелектране са 6% и термоелектране топлане са 3%.

Планирани губици у дистрибуцији од 3526 ТЈ у 2018. години већи су за 1% од процењених губитака у 2017. години, који износе 3507 ТЈ.

Финална потрошња топлотне енергије у 2018. години планирана је у износу од 31650 ТЈ, што је на нивоу процењене потрошње у 2017. години која износи 31621 ТЈ. У структури потрошње индустрија учествује са 34%, a домаћинства и остали сектори са 66%.

2.6. Обновљиви извори енергије

Билансирање енергије из обновљивих извора енергије обухвата производњу и потрошњу електричне енергије из великих и малих водених токова, енергије ветра и сунца, биогаса, као и производњу и потрошњу топлотне енергије из геотермалне енергије и биомасе (огревно дрво, пелет и брикет).

У 2018. години планирано је повећање производње примарне енергије из ветра, сунца и биогаса, и мање коришћење хидропотенцијала у односу на 2017. годину. Укупна планирана производња примарне енергије из обновљивих извора енергије у 2018. години износи 1,924 Mtoe, што је за 3% веће од процењене производње у 2017. години, која износи 1,872 Mtoe.

У структури планиране укупне домаће производње примарне енергије за 2018. годину, обновљиви извори енергије учествују са 18,33%, док је процењена вредност за 2017. годину 17,85%, што је више за 2,75%. У овој структури највеће је учешће чврсте биомасе 57%, затим хидропотенцијала 39%, док биогас, енергија ветра, сунца и геотермална енергија учествују са мање од 4%.

Производња и потрошња чврсте биомасе обухвата производњу и потрошњу огревног дрвета, пелета и брикета у енергетске сврхе (за потребе производње електричне и топлотне енергије ). У оквиру активности Енергетске заједнице у области обновљивих извора енергије, а за потребе дефинисања циљева, спроведено је истраживање о потрошњи биомасе за све потписнице Уговора о Енергетској заједници. Овим истраживањем утврђена је производња и потрошња биомасе за 2009. и 2010. годину. На основу ових података дефинисан је циљ у области обновљивих извора енергије који Република Србија треба да оствари у 2020. години, а то је 27% учешћа обновљивих извора енергије у бруто финалној потрошњи енергије рачунатој у складу са чланом 2. Директиве 2009/28/ЕЗ. У оквиру Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2025 са пројекцијама до 2030. године („Службени гласник РС”, број 101/15) направљене су пројекције Енергетског биланса до 2030. године. Из ових пројекција преузети су подаци о производњи и потрошњи чврсте биомасе, а за потребе израде овог документа. Планирана производња чврсте биомасе у 2018. години је 1,110 Mtoe. Од ове количине веома мали износ се троши у топланама, свега 0,002 Mtoe, што је на истом нивоу као и у 2017. години. Планирана финална потрошња биомасе износи 1,041 Mtoe. У структури ове потрошње, индустрија учествује са 13%, домаћинства са 84%, а остали сектори са 3%. Потрошња чврсте биомасе одвија се доминантно у оквиру сектора домаћинства за потребе загревања просторија. Употреба огревног дрвета за потребе загревања, карактеристика је руралних крајева и ободних делова приградских насеља. По правилу, рурални крајеви гравитирају подручјима са високом продукцијом дрвне масе или су пак удаљени од осталих извора снабдевања, а домаћинства су са ниском куповном моћи, тако да је огревно дрво ценовно најприхватљивије и нема алтернативу. Употреба огревног дрвета у ободним деловима приградских насеља задржаће се и у наредним годинама. Ово из разлога ниске куповне моћи становништва са једне стране и високе цене конвенционалних горива (лож уље, течни гас, угаљ), споре изградње дистрибутивне гасне мреже и скупе уградње гасне инсталације са друге стране, која је по правилу без олакшица и повољних кредитних услова.

Неопходно је напоменути да је у 2018. години планирани капацитет постројења на депонијски и канализациони гас за производњу електричне енергије 1 MW, постројења на биомасу за производњу електричне енергије 5 MW и постројења на биогас 18 MW.

Билансирана енергија великих и малих водених токова, енергије ветра, енергије сунца, енергије биогаса, енергије биомасе и енергије депонијског и канализационог гаса користи се за производњу електричне енергије и обухваћена је у склопу поглавља о укупној производњи електричне енергије у Републици Србији. У 2018. години планирано је коришћење хидропотенцијала великих водених токова у количини од 9614.208 GWh или 0,827 Mtoe, што је за 3% веће од процењеног у 2017. години који износи 0,804 Mtoe. Производња електричне енергије малих хидроелектрана у оквиру система ЈП ЕПС, као и малих хидроелектрана које испоручују електричну енергију ЈП ЕПС, у 2018. години планирана је у износу од 275 GWh или 0,024 Mtoe, што је за 25% веће од процењене производње у 2017. години која износи 0,019 Mtoe. Укупна количина произведене електричне енергије из хидроелектрана планирана је у износу од 0,827 Mtoe у 2018. години, укључујући и реверзибилне хидроелектране што је и приказано у табели 3. Збирни Енергетски биланс Републике Србије, док се у делу производње примарне енергије у истој табели, у складу са методологијом израде Енергетског биланса, приказује податак без реверзибилних електрана који износи 0,758 Mtoe за 2018. годину.

Планирано коришћење енергије сунца у 2018. години је 15 GWh, што је за 17% веће у односу на процењену вредност за 2017. годину у износу од 13 GWh.

Планирано коришћење биогаса у 2018. години за производњу електричне и топлотне енергије је 0,012 Mtoe, што је два пута више у односу на процењену вредност за 2017. годину у износу од 0,006 Mtoе.

Планирано коришћење енергије ветра у 2018. години је 456 GWh, што је 10 пута више у односу на на процењену вредност за 2017. годину у износу од 44 GWh. Ово увећање је последица планираног отварања нових ветропаркова у 2018. години укупне снаге 250 MW.

Планирана производња геотермалне енергије у 2018. години је на нивоу процењене у 2017. години и износи 0,005 Mtoe. Количина произведене геотермалне енергије користи се искључиво за грејање. Овим податком није обухваћено и коришћење геотермалне енергије кроз употребу топлотних пумпи.

3. УКУПНЕ ПОТРЕБЕ ЗА ЕНЕРГИЈОМ

Укупне потребе за енергијом Републике Србије (без потреба за енергијом на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија) на годишњем нивоу приказују се у оквиру збирног енергетског биланса приказаног у Табели 3, а на основу претходно дефинисаних појединачних биланса за нафту, деривате нафте и биогорива, природни гас, угаљ, електричну и топлотну енергију и енергију из обновљивих извора енергије. Посебно у оквиру збирног енергетског биланса је утврђена:

– Укупна домаћа производња примарне енергије према врстама енергената;

– Увоз и извоз енергије и енергената;

– Укупно расположива примарна енергија за потрошњу, по врстама енергената и изворима снабдевања, потребна за сигурно, поуздано и квалитетно снабдевање;

– Енергенти за енергетске трансформације;

– Потрошња енергетског сектора;

– Губици у преносу и дистрибуцији;

– Неенергетска потрошња;

– Финална потрошња енергената по секторима потрошње и по енергентима.

Домаћа производња примарне енергије обухвата експлоатацију/коришћење домаћих ресурса угља, сирове нафте, природног гаса и обновљивих извора енергије (хидропотенцијал, геотермална енергија, енергија ветра, соларна енергија, биогас, биомаса и депонијски и канализациони гас). Планирана производња примарне енергије у 2018. години износи 10,558 Mtoe и на нивоу је процењене прoизводње у 2017. години која износи 10,511 Мtое. У структури производње примарне енергије угаљ учествује са 69%, нафта са 9%, природни гас са 4%, хидропотенцијал 7%, биомаса са 10%, док геотермална, соларна, енергија ветра, биогас и депонијски и канализациони гас са мање од 1%.

Планирани нето увоз примарне енергије у 2018. години је у количини од 5,657 Mtoe, што је на нивоу процењеног нето увоза у 2017. години, који износи 5,684 Mtoe. Планираним нето увозом обезбедиће се потребне додатне количине сирове нафте и деривата нафте, природног гаса и угља. Највеће учешће у нето увозу од 61% има сирова нафта и деривати нафте, затим природни гас 32% и угаљ 11% .

Укупна количинa примарне енергије потребне за потрошњу у 2018. години износи 16,120 Mtoe, што је за 1% мање од процењене укупне количине примарне енергије за потрошњу у 2017. години која износи 16,294 Mtoe. Потребна количина примарне енергије обезбедиће се 65% из домаће производње и 35% из нето увоза.

Од укупно расположиве примарне енергије за потрошњу, за трансформације се користи 14,043 Mtoe или 87% користи се у термоелектранама, хидроелектранама, термоелектранама-топланама, топланама, електранама на ветар, соларним електранама, индустријским енерганама, осталим постројењима на биогас, биомасу, депонијски и канализациони гас, рафинеријама нафте, преради угља, високим пећима и постројењима за производњу пелета и брикета. Овај износ је за 4% већи од процењене потрошње за трансформације у 2017. години у износу од 13,514 Mtoe. Као улазни енергенти система трансформација, најзаступљенији је угаљ са 53%, потом сирова нафта и полупроизводи са 29%, хидропотенцијал са 5%, природни гас са 6%, док деривати нафте, енергија ветра, енергија сунца, биогас, биомаса и депонијски и канализациони гас учествују са 7%.

Планирана производња из трансформација у 2018. години износи 9,043 Mtoe што је за 7% више од производње из трансформација у износу од 8,420 Mtoe у 2017. години. У структури трансформисаних облика енергије произведени деривати нафте учествују са 45% (4,063 Mtoe), електрична енергија са 38% (3,433 Mtoe), топлотна енергија са 10% (0,893 Mtoe) и сушени лигнит и високопећни гас са 7% (0,571 Mtoe).

У 2018. години планирана потрошња енергетског сектора износи 0,780 Mtoe, што је за 1,3% веће од процењене потрошње енергетског сектора од 0,770 Mtoe у 2017. години.

Губици у преносу и дистрибуцији у 2018. години планирани су у износу од 0,604 Mtoe, а то је за 2,5% мање од губитака у преносу и дистрибуцији за 2017. годину који износе 0,613 Mtoe.

Укупна финална енергија расположива за потрошњу планирана је у 2018. години у износу од 10,099 Mtoe што је на нивоу процењене енергије расположиве за потрошњу у 2017. години у износу од 10,126 Mtoe.

Укупна финална енергија расположива за потрошњу састоји се од:

– Потрошње финалне енергије у неенергетске сврхе (потрошња енергената као сировине) и

– Потрошње финалне енергије (потрошња крајњих корисника) у енергетске сврхе.

Потрошња финалне енергије у неенергетске сврхе у 2018. години у износу од 1,042 Mtoe је за 7,6% већа од процењене потрошње у 2017. години која износи 0,968 Mtoe.

Потрошња финалне енергије у енергетске сврхе представља суму примарне енергије која се не користи у трансформацијама (користи се директно у секторима потрошње) и енергије која се добија у процесима трансформација, умањену за потрошњу енергетског сектора, губитке у преносу и дистрибуцији енергије и енергената и неенергетску потрошњу.

Потрошња финалне енергије у енергетске сврхе у 2018. години планирана је у износу од 8,989 Mtoe, што је за 1% мање од 2017. године, за коју је процењен износ од 9,100 Mtoe. У структури потрошње финалне енергије саобраћај учествује са 25%, индустрија са 27%, док остали сектори заједно (домаћинства, пољопривреда и јавне и комерцијалне делатности) учествују са 48%.

У структури потрошње финалне енергије по енергентима у 2018. години, течна горива учествују са 32%, електрична енергија са 27%, угаљ са 11%, природни гас са 10% и топлотна енергија са 8%, а геотермална енергија и биомаса заједно са 12%. Планирана потрошња нафтних деривата ће бити већа за 5%, електричне енергије већа за 1,4%, топлотне енергије на нивоу процењене потрошње у 2017. години, док ће се потрошња угља повећати за 2% у односу на потрошњу из 2017. године. Планирана потрошња природног гаса биће мања за 17% у односу на потрошњу из 2017. године, а планирана потрошња биомасе у 2018. години остаје на приближно истом нивоу као и 2017. године.

4. ЗАКЉУЧАК

Ради реализације овог енергетског биланса и повећања сигурности снабдевања енергијом и енергентима неопходно је:

– Да компаније обезбеде потребне планиране количине енергије и енергената из домаће производње и увоза, којим ће се омогућити редовно и уредно снабдевање;

– Обезбедити извршење свих планираних ремонта;

– Наставити спровођење активности у циљу повећања коришћења обновљивих извора енергије и њиховог учешћа у Енергетском билансу Републике Србије;

– Спровести мере у смањењу дистрибутивних губитака, подједнако и у дистрибуцији електричне и топлотне енергије и дистрибуцији гаса;

– Створити законске услове за спровођење мера и активности у области енергетске ефикасности;

– Стално праћење рада енергетског сектора и реализације енергетског биланса а ради доношења адекватних мера у циљу обезбеђења сигурног и квалитетног снабдевања енергијом и енергентима.

У Табели 2. приказани су основни енергетски индикатори.

Табела 2: Основни енергетски индикатори

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

2016

2017

2018

ЕФИКАСНОСТ ТРАНСФОРМАЦИЈА (ФЕ/ПЕ)

0.551

0.558

0.558

Потрошња ПЕ по становнику

(kg en/capita)

2232.45

2314.34

2289.65

Потрошња ел. енергије по становнику (kWh/capita)

3882

3951

3989

Учешће домаћинстава у потрошњи електричне енергије

51

51

51

Табела 3: Збирни Енергетски биланс Републике Србије