Редакцијски пречишћен текст

 

 

На основу члана 10, члана 20, члана 22. став 5, члана 28, члана 35. став 2, члана 37. став 3, члана 57, члана 91. став 3, члана 101. ст. 1, 4. и 7, члана 107. став 3, члана 110. став 5, члана 114. став 2, члана 115. став 2, члана 121. став 6, члана 124. став 1, члана 126, члана 128. став 3, члана 138. став 4, члана 144. став 4, члана 145. став 2. тачка 3), члана 146. став 4, члана 148, члана 150. став 1. тачка 1) алинеја прва, члана 156. став 2, члана 158, члана 160. став 1. тачка 5), члана 168, члана 169. став 2, члана 173. став 2, члана 174. став 2, члана 175. став 2, члана 180. став 2, члана 188. ст. 3. и 5, члана 201. став 3, члана 203. став 3, члана 208. став 4, члана 209. ст. 3. и 5, члана 210. став 2, члана 217. став 1. тачка 6), члана 221. став 4. тачка 2), члана 222, члана 225. став 6, члана 227. став 2, члана 229. став 2, члана 236, члана 251. став 4, члана 255. став 5, члана 260. став 3, члана 268. став 2, члана 276. став 1, члана 277, члана 288. став 3. Царинског закона („Службени гласник РС”, број 18/10) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07 и 65/08),

Владa доноси

УРЕДБУ

о царински дозвољеном поступању с робом

"Службени гласник РС", бр. 93 од 8. децембра 2010, 63 од 19. јула 2013, 145 од 29. децембра 2014, 95 од 20. новембра 2015, 44 од 29. априла 2016, 10 од 14. фебруара 2017, 62 од 10. августа 2018.

 

Део први

УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Глава I

ЗАЈЕДНИЧКЕ ОДРЕДБЕ

1. Уводне одредбе

Члан 1.

Овом уредбом ближе се уређују:

1) услови за одобравање статуса „овлашћеног привредног субјекта”, за учесталост преиспитивања статуса овлашћеног привредног субјекта, за давање овлашћења за коришћење поједностављеног поступка, врста и обим олакшица које се могу одобрити у вези са царинском контролом које се односе на сигурност и безбедност, узимајући у обзир мере за процену и управљање ризиком, услови под којима се статус овлашћеног привредног субјекта може укинути, као и поступак укидања тог статуса,

2) услови за издавање обавезујућих обавештења и других обавештења о примени царинских прописа,

3) критеријуми и приоритетне области контроле, врсте информација о ризику, као и анализи ризика које ће царински органи Републике Србије размењивати са царинским органима других држава, односно територија,

4) услови под којима се могу поједноставити царинске формалности и контрола,

5) додатна правила за утврђивање порекла робе у чијој су производњи учествовале две или више држава, начин доказивања непреференцијалног порекла робе, начин издавања уверења о непреференцијалном пореклу робе и органи за издавање уверења и за давање мишљења о непреференцијалном пореклу робе,

6) начин доказивања преференцијалног порекла робе, начин издавања уверења о преференцијалном пореклу робе и органи за издавање уверења и за давање мишљења о преференцијалном пореклу робе.

7) услови и начин утврђивања царинске вредности робе,

8) услови под којима царинска декларација (у даљем тексту: декларација) може бити поништена након пуштања робе декларанту,

9) начин поједностављења поступка, случајеви у којима се не подноси допунска декларација и поједностављења поступка за транзит робе,

10) врста и вредност робе на коју се примењује јединствена стопа царине,

11) примена царинских поступака са одлагањем и царинских поступака са економским дејством, поједностављења тих поступака, као и примена одредаба које се односе на мере трговинске или пољопривредне политике,

12) услови под којима роба која се добија из робе која је стављена у царински поступак са одлагањем, стиче статус домаће робе,

13) начин полагања обезбеђења, као и висина обезбеђења, односно ослобођење од обавезе полагања обезбеђења за поједине царинске поступке са одлагањем,

14) додатни услови и поступак за полагање обезбеђења у транзитном поступку,

15) спровођење поступка транзита и изузетке у спровођењу тог поступка,

16) услови за транзит домаће робе без спровођења царинског поступка из једног места у друго у царинском подручју Републике Србије, са преласком преко територије треће државе, без промене царинског статуса,

17) докази који се подносе царинском органу, за отварање и управљање царинским складиштем, врста робе која се смешта у царинско складиште и случајеви у којима се роба која није смештена у царинско складиште, може ставити у поступак царинског складиштења,

18) уобичајени облици поступања са робом из члана 138. ст. 1. и 2. Царинског закона,

19) мере којима се забрањује, прописују додатни услови или се олакшава употреба еквивалентне робе у поступку активног оплемењивања, као и случајеви у којима царински орган може одобрити да еквивалентна роба буде у вишој фази обраде него увозна роба,

20) начин утврђивања испуњености економских услова код давања одобрења за поступак активног оплемењивања, као и случајеви у којима се сматра да су ти услови испуњени,

21) посебни рокови за одређене процесе активног оплемењивања, као и за поједине врсте увозне робе,

22) услови под којима се сматра да су роба у непромењеном стању или производи добијени у поступку активног оплемењивања стављени у слободни промет,

23) списак добијених производа за које се царински дуг обрачунава сходно члану 150. став 1. тачка 1) алинеја прва Царинског закона,

24) рок у којем се може поднети захтев за повраћај увозних дажбина у поступку активног оплемењивања,

25) ближи услови под којима се може одобрити поступак прераде под царинском контролом,

26) услови под којима се, при проверавању економских услова код издавања одобрења за поступак прераде под царинском контролом, сматра да су ти услови испуњени,

27) посебни услови и рокови за примену поступка привременог увоза са потпуним ослобођењем од плаћања увозних дажбина,

28) услови за спровођење поступка привременог увоза с делимичним ослобођењем од плаћања увозних дажбина, као и роба за коју се не може одобрити спровођење тог поступка,

29) којим случајевима се не примењују одредбе члана 173. став 1. тачка 2) Царинског закона,

30) поступак примене члана 174. став 2. Царинског закона,

31) услови под којима се може одобрити поступак пасивног оплемењивање и када није могуће утврдити да су добијени производи произведени од привремено извезене робе,

32) посебни услови под којима се трошкови оплемењивања примењују као основица за обрачун царинског дуга при стављању робе у слободан промет након поступка пасивног оплемењивања,

33) услови под којима се не подноси извозна декларација за робу која напушта царинско подручје и изузеци од правила да се извозна декларација подноси царинском органу надлежном према седишту или пребивалишту извозника или према месту у коме се роба пакује односно утовара за извоз,

34) начин вођења евиденција од стране лица која врше складиштење, оплемењивање или продају или куповину робе у слободној зони или у слободном складишту, као и начин спровођења мера царинског надзора у слободној зони или у слободном складишту,

35) у којим случајевима се неће примењивати одредбе члана 203. став 3. Царинског закона,

36) услови за отварање слободних царинских продавница и продају робе у тим продавницама,

37) услови под којима се за страну робу, стављену у поступак активног оплемењивања са одлагањем, неће примењивати трговинске мере при њеном извозу из царинског подручја, услови и начин уступања робе у корист државе,

38) рок до ког декларација или сажета декларација мора бити поднета излазном царинском органу пре него што се роба изнесе са царинског подручја Републике Србије, правила за изузеће од напред прописаног рока и промене рока, услови под којима се може одустати од захтева за подношење сажете декларације или се захтев може изменити, као и случајеви у којима и услови под којима се за робу која напушта царинско подручје Републике Србије не подноси декларација, као ни сажета декларација, у складу са посебним условима или за одређене врсте промета робе, облике транспорта, за одређене економске операторе или ако међународни уговори захтевају посебне облике обезбеђења,

39) услови под којима се на робу која је била предмет посебних мера, укључујући и извоз у треће државе, не примењују одредбе члана 221. став 1. Царинског закона,

40) услови под којима је могуће остварити ослобођење од плаћања увозних дажбина за робу која се поновно увози, иако није у истом стању у којем је била извезена,

41) у којима случајевима и под којим условима се неће захтевати полагање обезбеђења за наплату царинског дуга, или у којима ће се одобрити полагање обезбеђења у смањеном износу,

42) услови и поступак полагања заједничког обезбеђења за наплату царинског дуга,

43) други облици обезбеђења, осим депоновања готовине или гаранције*,

44) услови, облик и начин полагања обезбеђења за плаћање царинског дуга, када је то потребно ради примене међународних уговора,

45) услови под којима ће се на износ царинског дуга наплаћивати компензаторна камата ради спречавања неоснованог стицања финансијске користи због померања дана настанка или обрачуна царинског дуга,

46) услови под којима је царински орган, на основу царинских прописа, ослобођен обавезе да обавештава дужника о царинском дугу,

47) износ царинског дуга до ког се неће вршити накнадно књижење,

48) рокови када обавеза дужника за плаћање дуга мирује,

49) износ дуга и камате за који се не врши принудна наплата,

50) повраћај или отпуст царинског дуга, у случајевима који нису настали као последица преваре или грубе непажње царинског дужника или других учесника у царинском поступку, као и посебни услови и поступак остваривања повраћаја или отпуста дуга,

51) минимални износ царинског дуга за који ће се одобрити повраћај или отпуст,

52) услови и начин продаје царинске робе.

*Службени гласник РС, број 145/2014

2. Дефиниције

Члан 2.

Поједини изрази употребљени у овој уредби имају следеће значење:

1) АТА карнет јесте међународна царинска исправа за привремени увоз робе, прописана у оквиру АТА Конвенције или Истанбулске конвенције;

2) Истанбулска конвенција је Конвенција о привременом увозу, договорена у Истанбулу 26. јуна 1990. године;

3) подаци потребни за идентификацију робе су подаци који се користе за идентификацију робе у трговинском смислу и омогућују царинском органу да изврши тарифно сврставање робе, као и да одреди количину робе;

4) роба некомерцијалне природе јесте роба за коју се одређени царински поступак захтева повремено и чија врста и количина указују на то да је намењена за приватну, личну или употребу у домаћинству примаоца или лица која је уносе или је јасно да се ради о поклонима;

5) мере трговинске политике јесу нетарифне мере које су део трговинске политике државе и уређују увоз или извоз робе, као што су на пример: надзорне и заштитне мере, количинска ограничења, увозне и извозне забране;

6) номенклатура јесте једна од номенклатура из члана 30. став 3. тач. 1) и 2) Царинског закона,

7) Хармонизовани систем јесте Хармонизовани систем назива и шифарских ознака робе;*

8) привредни субјекaт је лице које је, у складу са својим пословањем, укључено у активности обухваћене царинским прописима;*

9) улазна сажета декларација је изјава или радња којом лице, у прописаној форми и на прописан начин, у оквиру прописаних рокова, обавештава царински орган да ће роба бити унета у царинско подручје Републике Србије;*

10) излазна сажета декларација је изјава или радња којом лице, у прописаној форми и на прописан начин, у оквиру прописаних рокова, обавештава царински орган да ће роба бити изнета из царинског подручја Републике Србије.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

3. Одлуке царинског органа

Члан 3.

Ако лице које подноси захтев царинском органу за доношење одлуке не може да прибави исправе и податке потребне за доношење одлуке, царински орган неће захтевати исправе и податке којима сам располаже.

Члан 4.

Одлука царинског органа у вези са обезбеђењем, повољна за лице које се потписом обавезало да ће на први писмени захтев царинског органа платити захтевани износ, укинуће се уколико обавеза није испуњена.

Члан 5.

Укидање одлуке из члана 4. ове уредбе не односи се на робу која је у тренутку ступања на снагу одлуке царинског органа о укидању већ била стављена у поступак на основу укинутог одобрења.

Царински орган, у року који одреди, може да захтева да се за робу одреди царински дозвољено поступање или употреба.

4. Електронска размена података

Члан 6.

Управа царина може, уз услове и на начин које одреди, а у складу са начелима предвиђеним царинским прописима, одобрити да се за спровођење царинских формалности користи систем електронске размене података.

Електронска размена података (ЕДИ-Electronic Data Interchange) јесте пренос података, у складу са договореним стандардима порука, између два рачунарска система електронским путем.

Систем електронске размене података значи:

1) електронску размену унапред утврђених и прихваћених стандардизованих порука са царинарницама,

2) унос података потребних за спровођење поступка у царински информациони систем.

Услови за спровођење царинских формалности кроз систем електронске размене података укључују и мере за проверу извора података и за заштиту података од ризика неовлашћеног приступа, губитка, измене или уништења.

Члан 7.

Управа царина, када се царинске формалности обављају системом електронске размене података, одређује правила за замену својеручног потписа, односно својеручног потписа и печата, неком другом техником, која се може заснивати на употреби електронског потписа.

Члан 8.

Управа царина, за програме тестирања који користе систем електронске размене података, а који су намењени за процену могућих поједностављења, може, за период који је нужно потребан за реализацију програма, да одустане од захтева за подношењем:

1) декларације о царинској вредности из члана 127. ст. 1, 2. и 3. ове уредбе,

2) података који се односе на поједине рубрике у декларацији, а који нису неопходни за утврђивање истоветности робе и који нису елементи за обрачун увозних или извозних дажбина, при чему одступа од члана 174. став 1. ове уредбе.

Царинском органу се на његов захтев, у поступку контроле, подаци из става 1. овог члана стављају на располагање.

Износ увозних дажбина, који се обрачунава у периоду одступања из става 1. овог члана не сме бити мањи од оног који би био наплаћен да нема тог одступања.

Члан 8а*

Царински органи ће користити систем за електронску размену података у случајевима када је таква комуникација успостављена, у складу са одредбама којима је прописан царински поступак, не доводећи у питање посебне околности и одредбе одговарајућег поступка.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 8б*

Царински органи ће успоставити и омогућити сигурно, поуздано и ефикасно функционисање електронског система.*

У циљу осигурања нивоа сигурности система из става 1. овог члана, сваки унос, измена и брисање података уписује се у електронски систем, при чему се наводе разлози за промене података, тачно време и лице које је извршило промене података у том систему. Изворни подаци и сви обрађени подаци чувају се најмање три календарске године после завршетка године на коју се ти подаци односе, осим ако није другачије одређено.*

Царински орган редовно врши надзор сигурности система.*

Царински органи међусобно размењују информације, а према потреби, обавештавају привредне субјекте, о свакој сумњи на повреду сигурности система.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

5. Управљање ризиком

Члан 9.

Царински орган предузима одговарајуће мере управљања ризиком у циљу утврђивања степена ризика у вези са робом која је предмет царинског надзора или контроле, а у циљу утврђивања да ли над том робом треба или не спровести посебне мере царинске контроле и место где ће се спровести контрола над том робом.

Утврђивање степена ризика заснива се на процени вероватноће да ће наступити неки догађај који је повезан са ризиком и његовог могућег утицаја. Избор пошиљки или декларација које треба да буду подвргнуте царинској контроли може се вршити и по принципу случајног узорка.

Члан 10.

Управљање ризиком спроводи се у складу са електронским заједничким оквиром управљања ризиком који се састоји од следећих елемената:

1) царинског система управљања ризиком за спровођење управљања ризиком, који се користи за размену података између царинских органа и других надлежних органа, у вези са ризиком који могу допринети унапређењу царинске контроле,

2) приоритетних области контроле,

3) критеријума за процену ризика и стандарда за уједначено спровођење царинске контроле у специфичним случајевима.

Царински орган, уз примену система из става 1. тачка 1) овог члана, размењује информације у вези са ризиком:

1) ако је ризик процењен као значајан и да захтева предузимање мера царинске контроле и када резултати спроведене царинске контроле указују на то да је догађај из члана 5. став 1. тачка 29. Царинског закона наступио;

2) ако сматра да је у питању претња високог степена ризика присутна у другим деловима царинског подручја Републике Србије, иако резултати спроведене царинске контроле не указују на то да је догађај из члана 5. став 1. тачка 29) Царинског закона наступио.

Члан 11.

Приоритетне области контроле обухватају одобрена царинска поступања или употребе робе, врсте робе, саобраћајне правце, врсте превозних средстава или привредне субјекте који, у одређеном периоду, треба да буду предмет повишеног нивоа анализе ризика и царинске контроле.

Царинска контрола у приоритетним областима контроле заснива се на општем (заједничком) приступу анализи ризика и, у циљу обезбеђења истоветних нивоа царинских контрола, на општим (заједничким) критеријумима за процену ризика и стандардима за избор робе или привредних субјеката над којима треба да се спроведе контрола.

Царинска контрола предузета у приоритетним областима контроле не утиче на остале контроле које царински орган редовно спроводи.

Члан 12.

Критеријуми за процену ризика и стандарди из члана 10. став 1. тачка 3) ове уредбе обухватају:

1) опис ризика,

2) факторе или показатеље ризика који треба да се користе при избору робе или привредних субјеката за царинску контролу,

3) врсту царинских контрола које ће вршити царински орган,

4) период спровођења царинске контроле из тачке 3) овог става.

Царински орган, информацију добијену применом одредбе става 1. овог члана, прослеђује другим царинским и другим органима, применом царинског система управљања ризиком из члана 10. став 1. тачка 1) ове уредбе.

Члан 13.

Царински орган, при утврђивању приоритетних области контроле и примени критеријума за процену ризика и стандарда узима у обзир:

1) сразмерност ризику,

2) хитност неопходног спровођења контроле,

3) могућ утицај на промет робе.

Глава II

ОБАВЕЗУЈУЋА ОБАВЕШТЕЊА

1. Дефиниције

Члан 14.

Царински орган, на захтев подносиоца, издаје обавезујуће обавештење о сврставању робе по Царинској тарифи (у даљем тексту: ООС) или обавештење о пореклу робе (у даљем тексту: ООП) кориснику обавештења (лицу на чије име је обавезујуће обавештење издато).

2. Поступак за издавање обавезујућег обавештења

Члан 15.

Управа царина, на писмени захтев заинтересованог лица, издаје обавезујуће обавештење.

Захтев за издавање ООС може се односити само на једну врсту робе. Захтев за издавање ООП може се односити само на једну врсту робе и на један скуп околности који одређују порекло робе.

Захтев за издавање ООС садржи:

1) назив и адресу корисника обавезујућег обавештења,

2) назив и адресу подносиоца захтева, у случају да корисник обавезујућег обавештења није подносилац захтева,

3) тарифну ознаку из Царинске тарифе или друге тарифе која се у потпуности или делимично заснива на Царинској тарифи, или су због ње у Царинској тарифи вршене даље поделе. Ако подносилац захтева жели да добије обавештење о сврставању робе по другој тарифи наведеној у члану 30. став 3. тачка 2) и члану 31. став 2. Царинског закона, осим по Царинској тарифи, то у захтеву посебно наводи,

4) опис робе који омогућава њено препознавање и утиче на њено сврставање по Царинској тарифи,

5) састав робе и методе анализе које се користе за одређивање састава робе, ако сврставање робе по Царинској тарифи зависи од њих,

6) узорке робе, фотографије, нацрте, каталоге или друге исправе које су на располагању, а могу бити од помоћи при правилном сврставању робе по Царинској тарифи, ако је потребно,

7) предлог за сврставање робе по Царинској тарифи,

8) сагласност подносиоца захтева да ће обезбедити превод било које исправе приложене уз захтев, ако је то потребно,

9) посебно означене податке са којима треба поступати поверљиво,

10) изјаву подносиоца захтева о томе да ли је према његовом сазнању ООС за исту или сличну робу већ било издато у Републици Србији или је за њега поднет захтев за издавање,

11) сагласност да се достављени подаци могу чувати у архиви Управе царина, као и да се подаци из ООС, укључујући фотографије, скице, проспекте и друго, могу учинити јавно доступним путем интернета, са изузетком података које корисник обавештења означи као поверљиве; уз примену прописа о тајности, односно заштити података.

Захтев за издавање ООП садржи:

1) назив и адресу корисника обавештења,

2) назив и адресу подносиоца захтева, у случају да корисник обавезујућег обавештења није подносилац захтева,

3) правни основ за непреференцијално, односно преференцијално порекло, у складу са одредбама чл. 32. и 37. Царинског закона,

4) опис робе који омогућава њено препознавање и њено сврставање по Царинској тарифи,

5) састав робе и методе анализе које се користе за одређивање састава робе и по потреби вредност робе на паритету франко фабрика (еx-works price),

6) услове који омогућавају одређивање порекла, употребљене материјале и њихово порекло, сврставање робе по Царинској тарифи, одговарајуће вредности и опис појединости (правила о промени тарифног броја, додатој вредности, опис радњи и поступака или било које друго посебно правило) на основу којих је могуће утврдити да су услови за стицање порекла испуњени; нарочито мора бити наведено тачно правило за стицање порекла које је било примењено при утврђивању порекла и предложено порекло робе,

7) узорке, фотографије, нацрте, каталоге и друге расположиве исправе у вези са саставом робе и материјалима које садржи, који могу бити од користи при опису процеса производње или прераде материјала,

8) сагласност подносиоца захтева да ће обезбедити превод било које исправе приложене уз захтев, ако је то потребно,

9) посебно означене податке са којима треба поступати поверљиво, независно од тога да ли су подаци за јавну или службену употребу,

10) изјаву подносиоца захтева о томе да ли је према његовом сазнању ООС или ООП за робу или материјале који су идентични или слични онима наведеним под тачком 4) или 6) овог става већ било издато или је за исте поднет захтев за издавање у Републици Србији,

11) сагласност да се достављени подаци могу чувати у архиви Управе царина, с тим да се поред одредаба члана 25. Царинског закона примењују и одредбе прописа о заштити података.

Ако Управа царина утврди да захтев није потпун јер не садржи све податке који су потребни за издавање обавезујућег обавештења, може од подносиоца захтева затражити да достави податке који недостају. Рок из члана 17. ове уредбе почиње да тече од тренутка када Управа царина располаже свим потребним подацима за издавање обавезујућег обавештења. Управа царина обавештава подносиоца захтева да је прихватила захтев као уредан и потпун, и у обавештењу наводи када почиње да тече рок из члана 17. ове уредбе.

Члан 16.

Ако је за утврђивање стварног стања робе у сврху издавања обавезујућег обавештења потребна анализа робе, друго испитивање или вештачење које није могуће обавити у царинској лабораторији, Управа царина може послати узорак робе стручној организацији или лицу које ће у ту сврху извршити анализу робе, друго испитивање или вештачење.

Управа царина ће послати узорак робе у складу са ставом 1. овог члана, ако претходно добије писмену сагласност подносиоца захтева да ће сносити трошкове анализе, испитивања или вештачења.

Ако подносилац захтева не приложи сагласност из става 2. овог члана у року од осам дана од дана пријема обавештења, сматра се да је од захтева одустао и поступак се обуставља.

У случајевима када анализу робе, друго испитивање или вештачење обавља стручна организација или лице из става 1. овог члана, подносилац захтева дужан је да пре него што му се достави мишљење плати трошкове стручној организацији или лицу које је извршило анализу робе, друго испитивање или вештачење.

Члан 17.

Обавезујуће обавештење издаје се што је пре могуће.

Ако ООС није било могуће издати у року од три месеца од дана прихватања уредног захтева, Управа царина обавештава подносиоца захтева о разлозима кашњења и одређује рок у коме сматра да ће га издати.

ООП се издаје у року од 150 дана од дана прихватања уредног захтева.

Захтев за издавање ООС доставља се на обрасцу који је дат у Прилогу 1.

ООС се издаје на обрасцу који је дат у Прилогу 2.

Захтев за издавање ООП доставља се на обрасцу који је дат у Прилогу 3.

ООП издаје се на обрасцу који је дат у Прилогу 4.

У обавезујућем обавештењу треба посебно навести који подаци се сматрају поверљивим, као и поуку о правном леку.

Члан 18.

Подносилац захтева може у року од 15 дана од дана пријема обавезујућег обавештења или акта којим се у целости или делимично одбија захтев изјавити жалбу министарству надлежном за послове финансија.

3. Правно дејство обавезујућег обавештења

Члан 19.

На обавезујуће обавештење може се позивати само корисник обавештења, осим у случајевима из чл. 6, 8. и 89. Царинског закона.

Царински орган може захтевати од корисника ООС да га обавести о томе да ли располаже са ООС за робу која је у царинском поступку.

Царински орган може захтевати од корисника ООП да га обавести о томе да ли располаже са ООП за робу која је у царинском поступку.

Корисник обавезујућег обавештења се може позвати на издато обавезујуће обавештење само у случају:

1) сврставања робе по Царинској тарифи, ако докаже да роба у сваком погледу одговара оној наведеној у приложеном ООС,

2) порекла робе, ако докаже да роба и околности на основу којих се одређује њено порекло у сваком погледу одговарају роби и околностима које су наведене у ООП.

Члан 20.

У случају доношења прописа или мера, наведених у члану 19. став. 8. тач. 1) и 2) Царинског закона, Управа царина ће предузети неопходне радње како би се обезбедило да обавезујућа обавештења која су издата након доношења прописа или мере буду у складу са њима.

У случају ООС, за потребе става 1. овог члана, датум који се узима у обзир је:

1) у случају измене прописа предвиђених у члану 19. став 8. тачка 1) подтачка а) Царинског закона:

(1) за измене номенклатуре Царинске тарифе, датум почетка примене,

(2) за одлуке о сврставању робе у Комбиновану номенклатуру, датум објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”,

(3) за обавезе које је Република Србија преузела другим међународним конвенцијама, споразумима или уговорима, датум почетка примене.

2) у случају доношења мера поменутих у члану 19. став 8. тачка 1) подтачка б) Царинског закона:

(1) за измене Коментара Хармонизованог система назива и шифарских ознака робе, датум објављивања у службеном гласилу, средствима јавног информисања, укључујући и електронска средства,

(2) за мишљења о сврставању, које је донела Светска царинска организација, датум објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”,

(3) за измене Допунског коментара Комбиноване номенклатуре, датум објављивања у службеном гласилу, средствима јавног информисања, укључујући и електронска средства,

(4) за одлуке о сврставању објављене у „Службеном листу Европске уније“, датум објављивања у „Службеном гласнику РС“,

(5) за измене и допуне коментара Царинске тарифе, датум објављивања у службеном гласилу, средствима јавног информисања, укључујући и електронска средства.

У случају ООП, за потребе става 1. овог члана, датум који се узима у обзир је:

1) у случају измене прописа или потврђивања међународних споразума, предвиђених у члану 19. став 8. тачка 2. подтачка а) Царинског закона, датум почетка примене,

2) у случају мера из члана 19. став 8. тачка 2. подтачка б) Царинског закона:

(1) за акт министра у погледу порекла робе, датум назначен у том акту,

(2) за Споразум о правилима о пореклу Светске трговинске организације или мишљења о пореклу која су усвојена за тумачење тог споразума, датум објављивања.

Ако корисник обавезујућег обавештења које је престало да важи из разлога наведених у члану 19. став 8. тачка 1. подтачка а), односно тачка 2. подтачка а) Царинског закона, жели да искористи могућност примене обавезујућег обавештења у дозвољеном року у складу са ставом 9. тог члана, о томе мора обавестити Управу царина и приложити потребне исправе на основу којих је могуће проверити да ли су испуњени прописани услови.

Глава III

ОВЛАШЋЕНИ ПРИВРЕДНИ СУБЈЕКТ

1. Поступак за издавање сертификата

1.1. Опште одредбе

Члан 21.

Царински орган, не доводећи у питање друга поједностављења предвиђена царинским прописима, може, на захтев привредног субјекта и у складу са чл. 8, 9. 10. Царинског закона, да изда сертификате овлашћеног привредног субјекта (у даљем тексту „сертификат ОПС”), и то:

1) сертификат ОПС — царинска поједностављења, за привредне субјекте који остварују олакшице које се односе на поједностављења предвиђена царинским прописима, а који испуњавају услове из чл. 27, 28. и 29. ове уредбе;

2) сертификат ОПС — сигурност и безбедност, за привредне субјекте који остварују олакшице код царинских контрола које се односе на сигурност и безбедност када роба улази у царинско подручје Републике Србије или када роба напушта царинско подручје Републике Србије, а који испуњавају услове из чл. 27. до 30. ове уредбе;

3) сертификат ОПС — царинска поједностављења/сигурност и безбедност, за привредне субјекте који остварују олакшице које се односе на поједностављења из тач. 1) и 2) овог става, а који испуњавају услове предвиђене у чл. 27. до 30. ове уредбе.

Царински орган узима у обзир посебне карактеристике привредних субјеката, а посебно малих и средњих привредних друштава.

Члан 22.

Ако ималац сертификата ОПС из члана 21. став 1. тач. 1) или 3) ове уредбе, поднесе захтев за једно или више одобрења наведених у чл. 215, 218, 223, 226, 230, 231, 237, 238. став 1. и члану 423. ове уредбе, царински орган не проверава испуњеност оних услова који су већ били проверени при издавању сертификата ОПС.

Када ималац сертификата ОПС из члана 21. став 1. тач. 2) или 3) ове уредбе, поднесе улазну сажету декларацију*, надлежни царински орган може, пре приспећа робе у царинско подручје Републике Србије, да обавести овлашћеног привредног субјекта о томе да је, на основу резултата анализе ризика у погледу сигурности и безбедности, пошиљка изабрана за даљи физички преглед. Ово обавештење доставља се само ако се тиме не угрожава преглед који треба да се изврши.

Царински орган може, иако овлашћени привредни субјект није, пре приспећа робе у царинско подручје Републике Србије, био обавештен да је пошиљка изабрана за даљи физички преглед, да изврши физички преглед пошиљке. Ове одредбе се, mutatis mutandis (када се узму у обзир потребне измене, у даљем тексту: mutatis mutandis), примењују и када роба напушта царинско подручје Републике Србије.

Имаоци сертификата ОПС из члана 21. став 1. тач. 2) или 3) ове уредбе, који увозе или извозе робу, могу да поднесу улазну или излазну сажету декларацију* која садржи мање података од прописаних.

Возари или шпедитери који поседују сертификат ОПС из члана 21. став 1. тач. 2) или 3) ове уредбе, такође, могу да поднесу улазну или излазну сажету декларацију* која садржи мање података од прописаних, ако сви пошиљаоци или примаоци робе који су наведени у улазној или излазној сажетој декларацији* поседују сертификате из члана 21. став 1. тач. 2) или 3) ове уредбе.

Царински орган може, од лица која поседују сертификат ОПС, а који имају право да наведу мањи број података, да захтева да доставе додатне податке ради обезбеђења правилног функционисања система у погледу узајамног признавања сертификата ОПС и мера у вези са безбедношћу, утврђених међународним споразумима.

Код ималаца сертификата ОПС, за разлику од осталих привредних субјеката, физички прегледи и прегледи документације спроводе се у мањем броју. Царински орган може да одлучи и другачије, имајући у виду посебну опасност или обавезе у погледу контроле предвиђене другим прописима.

Када надлежни царински орган, после анализе ризика, ипак изабере за даљи преглед пошиљку која је обухваћена улазном или излазном сажетом декларацијом* или декларацијом коју је поднео овлашћени привредни субјект, те контроле се обављају као ствар од приоритета. Ако овлашћени привредни субјект захтева и ако се надлежни царински орган сагласи, ове контроле могу да се обаве у другом месту, а не у седишту надлежног царинског органа.

Олакшице из ст. 1 – 8. овог члана може да има привредни субјект који поседује одговарајућу врсту сертификата ОПС.

*Службени гласник РС, број 145/2014

1.2. Захтев за издавање сертификата ОПС

Члан 23.

Захтев за издавање сертификата ОПС може да се поднесе у писменом или електронском облику, на обрасцу који је дат у Прилогу 5.

Ако утврди да захтев не садржи све неопходне податке, царински орган ће, уз образложење и у року од 30 дана од пријема захтева, захтевати од привредног субјекта да достави потребне податке.

Рок из члана 32. став 2. ове уредбе почиње да тече од дана када царински орган прими све податке који су потребни за прихватање захтева. Царински орган обавештава привредни субјект да је захтев прихваћен, као и о датуму од када почињу да теку рокови.

Члан 24.

Захтев се подноси:

1) царинском органу на чијем подручју се води главна књиговодствена евиденција подносиоца захтева у вези са царинским поступцима и где се обавља бар један део операција (активности) које треба да буду обухваћене сертификатом ОПС, или

2) царинском органу у којем је, применом информационе технологије и компјутерских мрежа, кроз компјутерски систем подносиоца захтева, могућ приступ главној књиговодственој евиденцији подносиоца захтева у вези са царинским поступцима и где се организују пословне активности подносиоца захтева и бар један део операција (активности) које треба да буду обухваћене сертификатом ОПС.

Главна књиговодствена евиденција из става 1. тач. 1) и 2) овог члана укључује евиденцију и документацију која омогућава царинском органу да провери и прати испуњеност услова и критеријума који су потребни за добијање сертификата ОПС.

Ако није могуће утврдити надлежност царинског органа на основу става 1. овог члана, захтев се подноси:

1) царинском органу на чијем подручју се води главна књиговодствена евиденција подносиоца захтева у вези са царинским поступцима, или

2) царинском органу где је могућ приступ главној књиговодственој евиденцији подносиоца захтева у вези са царинским поступцима, у складу са ставом 1. тачка 2) овог члана, и где се организују пословне активности подносиоца захтева.

Подносилац захтева обезбеђује лако приступачан централни пункт или именује контакт особу из своје администрације, са циљем да се царинском органу ставе на располагање сви подаци који су потребни за утврђивање испуњености критеријума и услова за издавање сертификата ОПС.

Подносилац захтева, ако је то могуће, потребне податке царинском органу доставља у електронском облику.

Члан 25.

Захтев за издавање сертификата ОПС биће одбијен ако:

1) није поднет у складу са чл. 23. и 24. ове уредбе,

2) је подносилац захтева оглашен кривим зa прекршај за који је предвиђена заштитна мера одузимања робе и* који је у вези са његовом економском активношћу, или се у време подношења захтева над подносиоцем захтева спроводи стечајни поступак,

3) је одговорно лице подносиоца захтева за царинска питања било оглашено кривим за прекршај за који је предвиђена заштитна мера одузимања робе и* који је у вези са повредама царинских прописа и у вези са његовим активностима као одговорног лица,

4) је захтев поднет пре истека рока од три године од укидања** сертификата ОПС, како је предвиђено чланом 38. став 5. ове уредбе.

*Службени гласник РС, број 145/2014

**Службени гласник РС; број 44/2016

1.3. Услови и критеријуми за издавање сертификата ОПС

Члан 26.

Подносилац захтева не мора да има седиште у царинском подручју Републике Србије:

1) када је међународним споразумом између Републике Србије и друге државе, на чијој територији привредни субјект има седиште, предвиђено узајамно признавање сертификата ОПС и у ком се наводе административни поступци за обављање одговарајућих контрола у име царинског органа Републике Србије;

2) када је захтев за издавање сертификата ОПС из члана 21. став 1. тачка 2) ове уредбе, поднео авио-превозилац или бродарска компанија која нема седиште у Републици Србији, али у Републици Србији има представништво или огранак и већ користи поједностављења из члана 481. ове уредбе.

У случају из става 1. тачка 2) овог члана, сматра се да је подносилац захтева испунио услове из чл. 27, 28. и 29. ове уредбе, али се од њега захтева да испуни и услове из члана 30. став 2. ове уредбе.

Члан 27.

Сматра се да је критеријум придржавања царинских прописа у претходном периоду из члана 9. став 1. тачка 1) Царинског закона*, испуњен ако у последње три године пре подношења захтева, није правноснажно оглашено одговорним за озбиљан или поновљен прекршај царинских прописа, неко од следећих лица:

1) подносилац захтева,

2) одговорно лице у привредном субјекту подносиоцу захтева или лица која врше контролу над његовим управљањем,

3) заступник подносиоца захтева у царинском поступку, где је примењиво,

4) одговорно лице за царинска питања у привредном субјекту подносиоцу захтева.

Ако надлежан царински орган, с обзиром на број или обим царинских поступака подносиоца захтева, сматра да је повреда царинских прописа незнатна (занемарљива) и не доводи у сумњу „добру веру” подносиоца захтева, сматра се да се подносилац захтева придржавао царинских прописа у претходном периоду.

Ако су лица која врше контролу над привредним субјектом подносиоцем захтева, основана или су резиденти друге државе, царински орган испуњеност овог критеријума процењује на основу евиденција и података којима располаже.

Ако од оснивања подносиоца захтева нису протекле три године, царински орган испуњеност овог критеријума процењује на основу евиденција и података којима располаже.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 28.

Ради процене испуњености критеријума задовољавајућег система вођења пословне, и према потреби, евиденције о превозу робе из члана 9. став 1. тачка 2) Царинског закона подносилац захтева је дужан да испуни следеће услове:*

1) води књиговодствену евиденцију у складу са опште прихваћеним рачуноводственим стандардима, чиме се олакшава царинска контрола, која се заснива на ревизији,

2) омогући царинском органу физички или електронски приступ својој царинској и, по могућности, евиденцији о превозу,

3) има одвојене логистичке системе за домаћу и страну робу,

4) има административну организацију која одговара врсти и обиму пословања и која је погодна за управљање прометом робе и има унутрашњу контролу која омогућава откривање незаконитих или непрописних трансакција,

5) има, када је то потребно, задовољавајућу процедуру за регулисање дозвола и одобрења у вези са мерама трговинске политике или у вези са трговином пољопривредним производима,

6) има уредно архивирање евиденција и података и заштиту од губитка података,

7) запосленима указује на потребу обавештавања царинских органа о потешкоћама са којима се суочавају и обавештава царинске органе о таквим случајевима,

8) има одговарајуће информационо-технолошке сигурносне мере за заштиту информационог система од неовлашћеног коришћења и документације.

Привредни субјект који поднесе захтев за сертификат ОПС из члана 21. став 1. тачка 2) ове уредбе не мора да испуњава услов из става 1. тачка 3) овог члана.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 29.

Ако се ликвидност подносиоца захтева може доказати за претходне три године, сматра се да је критеријум из члана 9. став 1. тачка 3) Царинског закона* у погледу финансијске ликвидности подносиоца захтева испуњен.

Финансијска ликвидност, узимајући у обзир специфичности пословних активности, подразумева финансијску ситуацију подносиоца захтева која је довољна за испуњавање обавеза.

Ако од оснивања подносиоца захтева нису протекле три године, финансијска ликвидност подносиоца захтева се оцењује на основу расположивих евиденција и података.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 30.

Стандарди безбедности и сигурности подносиоца захтева из члана 9. став 1. тачка 4) Царинског закона сматрају се одговарајућим, ако:*

1) су зграде које се користе у вези са радњама које су обухваћене сертификатом ОПС, изграђене од материјала који не дозвољава незаконит улаз и обезбеђује заштиту од незаконитог упада,

2) постоје одговарајуће мере за контролу приступа, ради спречавања неовлашћеног приступа до простора из ког се врши испорука, местима утовара и просторима где је смештен терет,

3) се предузимају мере за руковање са робом, које укључују и мере заштите од уноса, размене или губитка материјала и неовлашћеног поступања са теретом,

4) постоји, када је то потребно, процедура за регулисање увозних и/или извозних дозвола у вези са робом чији промет подлеже забранама и ограничењима и за разликовање те робе од остале,

5) је подносилац захтева применио мере које омогућавају јасно дефинисање његових пословних партнера, а у циљу заштите међународне трговине,

6) подносилац захтева, у мери у којој то дозвољавају прописи, врши безбедносну проверу потенцијалних запослених, који ће радити на безбедносно осетљивим местима и спроводи редовне провере,

7) запослени код подносиоца захтева активно учествују у програмима посвећеним развоју свести о безбедности.

Авио-превозилац или бродарска компанија која није основана у Републици Србији, али у Републици Србији има представништво или огранак, и користи поједностављења из члана 481. ове уредбе, која подноси захтев за издавање сертификата ОПС из члана 21. став 1. тачка 2) ове уредбе, мора да поседује:

1) међународно признат сертификат о безбедности и/или сигурности који је издат на основу међународних конвенција које уређују наведене секторе превоза, или

2) статус регулисаног агента, одобрен у складу са прописима којима се уређују ваздушни саобраћај и обезбеђивање у ваздухопловству, или**

3)** сертификат који је издат у другој држави, ако је билатералним споразумом који је закључен између Републике Србије и те државе предвиђено прихватање сертификата, под условима из тог споразума.

Авио-превозилац или бродарска компанија која поседује сертификат из става 2. тачка 1) овог члана, мора да испуњава услове из става 1. овог члана. Царински орган који издаје сертификат сматраће да су услови из става 1. овог члана испуњени, ако су услови за издавање међународног сертификата једнаки условима из става 1. овог члана или одговарају тим условима.

Ако је авио-превозиоцу одобрен статус регулисаног агента, смaтрa сe дa су услови из стaвa 1. овог члана испуњeни у погледу оних пoслoвних прoстoриjа и активности зa кoje му je одобрен стaтус регулисаног aгeнтa, ако су услови за одобравање статуса регулисаног агента једнаки условима из става 1. овог члана или одговарају тим условима.**

Aкo је пoднoсилац зaхтeвa основан у Републици Србији и одобрен му је статус регулисаног aгeнта или познатог пошиљаоца, у складу са прописима којима се уређују ваздушни саобраћај и обезбеђивање у ваздухопловству, смaтрa сe дa су услови из стaвa 1. овог члана испуњeни у погледу оних пoслoвних прoстoриjа и активности зa кoje му je одобрен стaтус регулисаног aгeнтa или познатог пошиљаоца, ако су услови за одобравање статуса регулисаног агента или познатог пошиљаоца једнаки условима из става 1. овог члана или одговарају тим условима.**

Ако подносилац захтева, који је основан у Републици Србији, поседује међународно признат сертификат о безбедности и/или сигурности, издат у складу са међународним конвенцијама, европски сертификат о безбедности и/или сигурности, издат у складу са законодавством Европске уније, међународни стандард Међународне организације за стандардизацију или Европског стандарда Европских организација за стандардизацију, сматра се да су услови из става 1. овог члана испуњени, ако су услови за издавање међународног сертификата једнаки условима из ове уредбе или одговарају тим условима.

*Службени гласник РС, број 145/2014

**Службени гласник РС, број 44/2016

1.4. Поступак за издавање сертификата ОПС

Члан 31.

Царински орган надлежан за издавање сертификата ОПС проверава да ли су испуњени критеријуми и услови за издавање сертификата из чл. 26 – 30. ове уредбе. Усклађеност са критеријумима из члана 30. ове уредбе проверава се за све просторе који су повезани са царинским активностима подносиоца захтева. Царински орган врши проверу простора и о томе сачињава записник.

Када, у случају великог броја простора, због рока за издавање сертификата, не може да се изврши провера свих простора, али не постоји сумња у то да се подносилац захтева придржава свих стандарда безбедности који важе у свим његовим просторима, царински орган може да прегледа само репрезентативан део тих простора.

Царински орган надлежан за издавање сертификата ОПС може да прихвати налазе вештака у погледу испуњености критеријума и услова из чл. 28, 29. и 30. ове уредбе. Вештак не сме да буде повезано лице са подносиоцем захтева.

Члан 32.

Царински орган надлежан за издавање сертификата ОПС издаје сертификат на обрасцу који је дат у Прилогу 6.

Царински орган ће издати сертификат ОПС или одбити захтев у року од 120 дана од дана пријема захтева. Ако постоје оправдани разлози, царински орган може да продужи рок за период од 60 дана. У том случају, пре истека рока од 120 дана, царински орган обавештава подносиоца захтева о разлозима за продужење.

Рок од 120 дана из става 2. овог члана може да се продужи ако подносилац захтева, у току провере испуњености критеријума, предузме све мере у циљу испуњавања тих критеријума и о предузетим мерама обавести надлежни царински орган.

Ако би због резултата провере која се врши у складу са чланом 31. ове уредбе захтев вероватно могао бити одбијен, царински орган надлежан за издавање, пре него што одбије захтев, доставља подносиоцу захтева налазе и даје му могућност да се у року од 30 дана изјасни о наводима из налаза, при чему се рок од 120 дана за издавање сертификата ОПС прекида.

Ако се одбије захтев за издавање сертификата ОПС, не укидају се аутоматски постојећа одобрења издата у складу са царинских прописима.

Царински орган о одбијеном захтеву, уз образложење своје одлуке, обавештава подносиоца захтева. Одлука о одбијању захтева саопштава се подносиоцу захтева у року из ст. 2, 3. и 4. овог члана.

2. Правна дејства сертификата ОПС

2.1. Опште одредбе

Члан 33.

Сертификат ОПС почиње да важи десетог дана од дана издавања.

Рок важности сертификата ОПС није ограничен.

Царински орган надзире испуњеност прописаних критеријума и услова од стране овлашћеног привредног субјекта.

Царински орган надлежан за издавање сертификата поново врши процену испуњености критеријума и услова, у случају:

1) значајнијих промена одговарајућих прописа,

2) основане сумње да овлашћени привредни субјект више не испуњава одговарајуће критеријуме и услове.

Када се сертификат ОПС изда подносиоцу захтева од чијег оснивања је протекло мање од три године, у току прве године након издавања сертификата врши се појачани надзор.

При спровођењу поступка из ст. 3. и 4. овог члана, примењује се и члан 31. став 3. ове уредбе.

2.2. Суспензија статуса овлашћеног привредног субјекта

Члан 34.

Царински орган надлежан за издавање сертификата суспендује статус овлашћеног привредног субјекта ако:

1) утврди неусаглашеност са критеријумима или условима за добијање сертификата ОПС,

2) постоји основана сумња да је овлашћени привредни субјект извршио радњу због које може да се покрене одговрајући поступак и која је повезана са кршењем царинских прописа.

У случају из става 1. тачка 2) овог члана, царински орган може да одлучи да не суспендује статус овлашћеног привредног субјекта ако, имајући у виду број и обим царинских поступака овлашћеног привредног субјекта, сматра да је прекршај занемарљив и да не доводи у сумњу „добру веру” овлашћеног привредног субјекта.

Пре доношења одлуке о суспензији, царински орган обавештава овлашћеног привредног субјекта о томе. Овлашћени привредни субјект има право да у року од 30 дана од дана овог обавештавања предузме све неопходне мере за отклањање уочених недостатака и/или да изнесе свој став.

Суспензија се примењује одмах, ако је то потребно због врсте и степена претње за безбедност и сигурност грађана, јавног здравља и животне средине.

Ако лице које поседује сертификат ОПС, у року од 30 дана из става 3. овог члана не отклони недостатке из става 1. тачка 1) овог члана, надлежни царински орган обавештава привредни субјект да му је статус овлашћеног привредног субјекта суспендован на период од 30 дана и омогућава му да предузме одговарајуће мере за отклањање недостатака.

Ако лице које поседује сертификат ОПС изврши радњу из става 1. тачка 2) овог члана, царински орган суспендује статус овлашћеног привредног субјекта све док траје одговарајући* поступак. О томе обавештава имаоца сертификата.

Када овлашћени привредни субјект није у могућности да отклони недостатке у року од 30 дана, али може да обезбеди доказ да услови могу да се испуне ако би се период суспензије продужио, царински орган суспендује статус овлашћеног привредног субјекта за још 30 дана.

*Службени гласник РС, број 44/2016

Члан 35.

Суспензија не утиче на царинске поступке који су започети пре суспензије и још нису окончани.

Суспензија не утиче аутоматски на било које одобрење које је било издато без обзира на сертификат ОПС, осим ако разлози за суспензију не утичу и на то одобрење.

Суспензија не утиче аутоматски на одобрење за примену царинских поједностављења која су била додељена на основу сертификата ОПС и за које су услови још увек испуњени.

Ако привредни субјект који поседује сертификат ОПС из члана 21. став 1. тачка 3) ове уредбе, не испуни само услове из члана 30. ове уредбе, статус овлашћеног привредног субјекта се делимично суспендује и на његов захтев може да се изда нови сертификат ОПС из члана 21. став 1. тачка 1) ове уредбе.

Члан 36.

Ако је привредни субјект предузео потребне мере у циљу испуњавања услова и критеријума за добијање статуса овлашћеног привредног субјекта, царински орган надлежан за издавање сертификата повлачи суспензију и о томе обавештава привредни субјект. Суспензија може да се повуче и пре истека рока из члана 34. ст. 3. или 5. ове уредбе.

У случају из члана 35. став 4*. ове уредбе, царински орган који је суспендовао сертификат, тај сертификат обнавља, што за последицу има укидање сертификата ОПС из члана 21. став 1. тачка 1) ове уредбе.

Ако привредни субјект не предузме неопходне мере у периоду суспензије из члана 34. ст. 3. или 5. ове уредбе, царински орган надлежан за издавање укида** сертификат ОПС.

У случају из члана 35. став 4*. ове уредбе, царински орган укида** оригинал сертификата ОПС, а важи само нови сертификат ОПС из члана 21. став 1. тачка 1) ове уредбе.

*Службени гласник РС, број 63/2013

**Службени гласник РС, број 44/2016

Члан 37.

Овлашћени привредни субјект који је привремено у немогућности да испуни неки од критеријума из члана 21. ове уредбе, може од царинског органа да захтева суспензију статуса овлашћеног привредног субјекта. У том случају, овлашћени привредни субјект о томе обавештава царински орган надлежан за издавање сертификата, уз навођење датума до ког ће поново бити способан да испуни критеријуме, о свим мерама које планира да предузме, као и о планираном временском оквиру.

Ако овлашћени привредни субјект не отклони недостатке у року који је навео у свом обавештењу, царински орган надлежан за издавање сертификата може да одобри разумно продужење рока, под условом да је овлашћени привредни субјект поступао у „доброј вери”. У свим другим случајевима сертификат ОПС се укида.

Ако у периоду суспензије, лице коме је суспендован статус овлашћеног привредног субјекта не предузме захтеване мере, примењују се одредбе члана 38. ове уредбе.

2.3. Укидање* сертификата ОПС

*Службени гласник РС, број 44/2016

Члан 38.

Царински орган надлежан за издавање сертификата укида* сертификат ОПС:

1) ако овлашћени привредни субјект не предузме мере из члана 36. став 1. ове уредбе,

2) ако је овлашћени привредни субјект извршио озбиљан прекршај царинских прописа и нема више право жалбе,

3) ако овлашћени привредни субјект не предузме потребне мере у периоду суспензије из члана 37. ове уредбе,

4) на захтев овлашћеног привредног субјекта.

У случају из става 1. тачка 2) овог члана, царински орган може да одлучи да не укине* сертификат ако, имајући у виду број или обим царинских поступака овлашћеног привредног субјекта, сматра да је прекршај занемарљив и да не доводи у питање „добру веру” овлашћеног привредног субјекта.

Укидање* сертификата производи дејство наредног дана од дана пријема обавештавања од стране лица коме је укинут* статус овлашћеног привредног субјекта.

У случају сертификата ОПС из члана 21. став 1. тачка 3) ове уредбе, када привредни субјекат не испуни само услове из члана 30. ове уредбе, царински орган надлежан за издавање укида* сертификат и издаје нов сертификат ОПС из члана 21. став 1. тачка 1) ове уредбе.

Привредном субјекту се, у року од три године од дана укидања* сертификата ОПС, не може издати нови сертификат ОПС, осим у случајевима укидања* из става 1. тач. 3) и 4) овог члана.

*Службени гласник РС, број 44/2016

3. Размена података

Члан 39.

Овлашћени привредни субјект обавештава царински орган надлежан за издавање сертификата о свим околностима које настану након издавања сертификата, а које би могле да утичу на важење или садржај сертификата.

Ако царински орган укине* одобрење овлашћеног привредног субјекта за коришћење царинских поједностављења из чл. 215, 218, 223, 226, 230, 231, 237, 238. став 1. и члана 423. ове уредбе, издато на основу сертификата ОПС, о томе обавештава царински орган који је издао сертификат ОПС.

*Службени гласник РС, број 44/2016

Члан 40.

За размену података и комуникацију између царинских органа, као и за обавештавање других надлежних органа и привредних субјеката користи се електронски систем информисања и комуникације, који су узајамним договором, дефинисали ти органи и царински органи.

Применом система из става 1. овог члана, надлежни органи и царински органи чувају и имају приступ следећим информацијама:

1) електронским путем прослеђеним подацима о захтевима,

2) сертификатима ОПС и, ако је могуће, подацима о њиховим изменама, укидању* или суспензији статуса овлашћеног привредног субјекта,

3) свим осталим одговарајућим подацима.

Царински орган надлежан за издавање сертификата обавештава царински орган надлежан за анализу ризика о издавању, изменама, укидању* сертификата ОПС или о суспензији статуса овлашћеног привредног субјекта.

Управа царина може, уз претходну сагласност овлашћених привредних субјеката, да јавно објави на интернету списак овлашћених привредних субјеката, који се редовно ажурира.

*Службени гласник РС, број 44/2016

Глава IV

ПОРЕКЛО РОБЕ

1. Непреференцијално порекло робе

1.1. Обрада или прерада на основу које се стиче статус производа с пореклом

Члан 41.

Правила о непреференцијалном пореклу робе односе се на обраду или прераду која испуњава критеријуме из члана 34. Царинског закона и даје производима порекло земље у којој је извршена обрада или прерада, и то за текстил и текстилне производе из Одељка XI номенклатуре Царинске тарифе, као и за друге производе, осим текстила и текстилних производа.

У сврху примене правила из става 1. овог члана поједини појмови имају следеће значење:

1) земља: Република Србија или друга земља,

2) надлежни орган: орган или тело који је надлежан за издавање уверења о пореклу робе.

1.1.1. Текстил и текстилни производи из Одељка XI номенклатуре Царинске тарифе

Члан 42.

Обрада или прерада на основу које се добијени производ сврстава у тарифни број номенклатуре Царинске тарифе који је различит од тарифног броја у који су били сврстани употребљени материјали без порекла, сматра се потпуном прерадом.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, за производе из Листе обраде или прераде коју треба извршити на материјалима без порекла како би добијени производ стекао статус производа са пореклом (Текстил и текстилни производи из Одељка XI номенклатуре Царинске тарифе) која је дата у Прилогу 8, само одређени поступци наведени у колони 3 ове листе који се односе на сваки добијени производ посебно, сматрају се потпуном прерадом, било да она укључује или не промену тарифног броја.

Начин примене правила из листе из става 2. овог члана наведен је у Уводним напоменама уз Листу обраде или прераде коју треба извршити на материјалима без порекла како би добијени производ стекао статус производа са пореклом из Прилога 7.

Члан 43.

За текстил и текстилне производе из Одељка XI номенклатуре Царинске тарифе потпуна прерада наведена у члану 42. ове уредбе, сматра се обрадом или прерадом којом се стиче порекло у складу са чланом 34. Царинског закона.

Члан 44.

Недовољна обрада или прерада за стицање статуса производа са пореклом у смислу члана 43. ове уредбе обухвата, без обзира да ли је настала промена тарифног броја или не, следеће:

1) одржавање робе у добром стању током превоза и складиштења (проветравање, простирање, сушење, уклањање оштећених делова и сл.),

2) једноставне поступке са робом који се састоје од отклањања прашине, просејавања или заштићивања, разврставања, класификовања, састављања (укључујући састављање комплета), прања, расецања,

3) радње које обухватају:

(1) промене паковања, растављање и поновно састављање омота,

(2) једноставно стављање у вреће, сандуке, кутије, причвршћивање на картице и сл. и остали једноставни поступци паковања,

4) стављање ознака, натписа и других обележја на производе или њихова паковања,

5) једноставно састављање делова ради израде готовог производа,

6) комбинација два или више поступака из тач. 1) – 5) овог члана.

1.1.2. Производи осим текстила и текстилних производа из Одељка XI номенклатуре Царинске тарифе

Члан 45.

За добијене производе из Листе обраде или прераде коју треба извршити на материјалима без порекла како би добијени производ стекао статус производа са пореклом (Производи осим текстила и текстилних производа из Одељка XI номенклатуре Царинске тарифе) који су дати у Прилогу 9, поступци из колоне 3 Прилога, сматрају се довољном обрадом или прерадом на основу које се стиче статус производа са пореклом у смислу члана 34. Царинског закона.

Начин примене правила из Прилога 9. наведен је у уводним напоменама из Прилога 7.

1.1.3. Заједничке одредбе за све производе

Члан 46.

Када је, у складу са правилима нaведеним у прилозима 8. и 9, одређено да роба стиче статус производа са пореклом, ако вредност употребљених материјала без порекла не прелази одређени проценат цене производа франко фабрика, наведени проценат израчунава се тако да:

1) „вредност” означава царинску вредност при увозу употребљених материјала без порекла или, ако тај податак није познат или га није могуће утврдити, прву цену коју је могуће утврдити, а која се плаћа за такве материјале у земљи прераде,

2) „цена франко фабрика” означава цену франко фабрика добијеног производа умањену за све домаће порезе који се враћају или би се могли вратити након извоза таквог производа,

3) „вредност настала као резултат поступака састављања” означава увећану вредност производа која произлази из самог његовог састављања, заједно са свим поступцима дораде и контроле, односно из уграђивања свих делова пореклом из земље у којој су предметни поступци извршени, укључујући добит и опште трошкове настале у тој земљи као резултат поступака.

1.2. Посебна правила за резервне делове

Члан 47.

Прибор, резервни делови и алати који се испоручују заједно с одређеном опремом, машином, уређајем или возилом који су део њихове стандардне опреме, сматрају се производима истог порекла као та опрема, машина, уређај или возило.

Основни резервни делови неопходни за употребу опреме, машине, уређаја или возила који су стављени у слободан промет или су претходно извезени сматрају се производима истог порекла као та опрема, машина, уређај или возило, ако су испуњени услови прописани одредбама овог члана и чл. 48 – 53. ове уредбе.

Члан 48.

Претпоставка о пореклу резервних делова из члана 47. ове уредбе прихвата се само:

1) ако је то неопходно за увоз у земљу одредишта, и

2) ако уграђивање основних резервних делова у предметну опрему, машину, уређај или возило у фази производње не би онемогућило стицањe статуса производа са пореклом у земљи производње тe опремe, машинe, уређајa или возилa.

Члан 49.

Опрема, машина, уређај или возило је роба из Одељка XVI, XVII i XVIII номенклатуре Царинске тарифе.

Основни резервни делови су делови:

1) неопходни за рад производа из става 1. овог члана стављених у слободан промет или претходно извезених,

2) карактеристични за те производе и

3) намењени њиховом редовном одржавању и замени делова исте врсте који су оштећени или су постали неупотребљиви.

Члан 50.

Код подношења захтева надлежном органу за издавање уверења о пореклу за основне резервне делове у смислу члана 47. ове уредбе, рубрика 6 уверења (редни број артикла, ознаке, број и врсте пакета, опис робе) и захтев који се на њу односи треба да садржи изјаву подносиоца захтева да је наведена роба намењена за редовно одржавање претходно извезене опреме, машине, уређаја или возила, са тачним подацима о наведеној опреми, машини, уређају или возилу.

Подносилац захтева, кад год је могуће, треба да наведе податке о уверењу о пореклу (број и датум и назив органа који је уверење издао) које је пратило увезену опрему, машину, уређај или возило, а за чије се одржавање делови намењени.

Члан 51.

Када се порекло основних резервних делова у смислу члана 47. ове уредбе мора доказивати за њихово стављање у слободан промет у Републици Србији уз подношење уверења о пореклу, уверење треба да садржи податке наведене у члану 50. ове уредбе.

Члан 52.

Ради правилне примене одредаба чл. 47 – 53. ове уредбе, надлежни орган може да захтева додатне доказе, а нарочито:

1) рачун или копију рачуна у вези са опремом, машином, уређајем или возилом стављеним у слободан промет или претходно извезеним,

2) уговор или копију уговора или неке друге исправе која доказују да је испорука извршена као део редовне услуге одржавања.

1.3. Примена одредби у вези са уверењима о пореклу

1.3.1. Одредбе у вези са уверењима о пореклу

Члан 53.

Када се приликом увоза порекло робе доказује или се мора доказати подношењем уверења о пореклу, то уверење мора да испуњава следеће услове:

1) да је издато од надлежног органа који је за то овлашћен од стране земље издаваоца,

2) да садржи податке потребне за идентификацију робе на коју се односи, нарочито:

(1) број и врсту пакета, ознаке и бројеве,

(2) врсту робе,

(3) бруто и нето тежину робе; ови подаци се могу заменити другим, на пример бројем или запремином, у случају да је роба подложна значајним променама у тежини приликом превоза, односно у случају да се њена тежина не може утврдити или се и иначе утврђује на основу тих других података,

(4) назив пошиљаоца;

3) да се недвосмислено може утврдити да је роба на коју се односи, пореклом из одређене земље.

Члан 54.

Привредна комора Србије издаје уверење о домаћем непреференцијалном пореклу робе.

Уверење о домаћем пореклу робе издаје се на писмени захтев подносиоца.

Oбразац уверења о домаћем пореклу робе и образац захтева за издавање уверења о домаћем пореклу робе, дати су у Прилогу 10.

Члан 55.

Брисан је (види члан 10. Уредбе - 145/2014-73)

Члан 56.

Надлежни орган који издаје уверење о пореклу робе, ако то налажу околности, нарочито ако је подносилац захтева редовни извозник одређене робе, може одлучити да не тражи захтев за сваки извозни поступак, под условом да се поступа у складу с прописима који се односе на порекло.

Када то захтевају услови трговине може се издати једна или више копија уверења о пореклу. Копије се издају у складу са чланом 54. став 3. ове уредбе.

Члан 57.

Образац уверења из члана 54. став 3. ове уредбе је величине 210 x 297 mm. Образац не сме бити дужи од осам милиметара односно краћи од највише пет милиметара. Образац мора бити штампан на белом папиру без механичких делова на коме се може писати. Тежина папира мора бити најмање 64 g/m² или између 25 и 30 g/m² кад се користи папир за ваздушну пошту. Као подлога у сепији мора бити утиснут „guilloche” узорак, што омогућава да било какво фалсификовањe механичким или хемијским средствима буде уочљиво.

Надлежни орган може задржати право штампања обрасца уверења о пореклу робе или тај посао поверити овлашћеној штампарији, у том случају, на сваком уверењу мора бити наведено такво одобрење. На сваком обрасцу уверења о пореклу робе мора стајати назив и адреса штампарије или знак по којем је штампарија препознатљива и на обрасцу мора бити написан или печатом утиснут серијски број по коме је препознатљив.

Члан 58.

Образац захтева и уверење о домаћем пореклу робе попуњавају се рачунаром, писаћом машином или својеручно, великим штампаним словима и мастилом, на српском и енглеском језику или у зависности од обичаја и захтева трговине, на неком другом језику.

Члан 59.

Уверење о пореклу робе из члана 54. ове уредбе мора имати серијски број по коме је препознатљив. Захтев за издавање уверења о пореклу робе и сви примерци уверења морају носити исти број.

Надлежни орган може бројчано означити такве документе према редоследу издавања.

Члан 60.

Надлежни орган утврђује које додатне податке, ако их има, треба навести у захтеву, и те додатне податке треба свести на најмању могућу меру.

Члан 61.

Надлежни орган који је издао уверење о пореклу робе чува захтеве најмање две године.

Захтеви се могу чувати и у облику копија, под условом да у складу с важећим прописима имају исту доказну снагу.

Члан 62.

Уверење о домаћем пореклу робе може се издати накнадно, након обављеног извоза робе на коју се односи, ако при извозу није било издато због грешке, ненамерних пропуста или посебних околности насталих при извозу робе.

У захтеву за накнадно издавање уверења о домаћем пореклу робе извозник је дужан да наведе место и датум извоза робе на које се уверење о домаћем пореклу робе односи, и да наведе разлоге за свој захтев.

Привредна комора Србије може издати уверење о домаћем пореклу робе накнадно само по обављеној провери да се подаци у захтеву извозника слажу са подацима у одговарајућем документу.

Уверење о домаћем пореклу робе које је накнадно издато мора у рубрици „Примедбе” да садржи следећу напомену на српском и енглеском језику: „НАКНАДНО ИЗДАТО” / „ISSUED RETROSPECTIVELY”.

Члан 63.

У случају крађе, нестанка или уништења уверења о домаћем пореклу робе, извозник може да затражи од Привредне коморе Србије да му изда дупликат уверења који се попуњава на основу извозне документације којом располаже. Рубрика “Примедбе” дупликата уверења о домаћем пореклу робе мора да садржи следећу напомену на српском и енглеском језику: „ДУПЛИКАТ” / „DUPLICATE”.

Дупликат из става 1. овог члана, на коме мора бити назначен датум издавања првог (оригиналног) уверења о домаћем пореклу робе, важи од датума издавања првог уверења.

Члан 64.

Ако је роба за коју је издато уверење о домаћем непреференцијалном пореклу робе под царинским надзором, може се на захтев корисника заменити првобитно уверење о домаћем пореклу робе са једним или више уверења о домаћем пореклу робе, ако је то потребно ради слања свих или неких производа у царинско подручје или ван царинског подручја.

1.3.2. Друга уверења о роби

Члан 65.

Ако се при извозу или увозу робе од извозника или увозника захтевају уверење о крајњем кориснику, уверење о вишој сили, уверење о пореклу робе из треће земље и уверење о роби која се извози након поступка активног оплемењивања, та уверења издаје, односно оверава Привредна комора Србије.

Докази из става 1. овог члана издају се на основу писменог захтева увозника односно извозника, који уз захтев прилажу:

1) за уверење о крајњем кориснику робе– изјаву да ће се роба користити за тачно одређену сврху на територији Републике Србије и да неће бити реекспортована, податке о увознику, крајњем кориснику и достављачу робе, као и роби која се увози,

2) за уверење о вишој сили– потврду о наступању околности више силе коју издаје надлежни орган, организација или институција,

3) за уверење о пореклу робе из треће земље – изворно уверење о пореклу робе, које је издао надлежни орган у земљи порекла робе или земљи увоза,

4) за уверење о роби која се извози након поступка активног оплемењивања – изворно уверење о пореклу робе, које је издао надлежни орган у земљи порекла робе или земљи увоза и одобрење царинског органа за поступак активног оплемењивања.

Привредна комора Србије ће, по потреби, прописати начин издавања доказа из става 1. овог члана, као и садржину уверења, у складу са законом, овом уредбом или међународним уговором.

Начин попуњавања и обрасци уверења о пореклу робе из треће земље и уверења о роби која се извози након поступка активног оплемењивања дати су у Прилогу 10.

2. Преференцијално порекло робе

2.1. Заједничке одредбе

Члан 66.

У сврху примене правила о преференцијалном пореклу робе, поједини појмови имају следеће значење:

1) израда је било која врста обраде или прераде, укључујући састављање или посебне поступке.

2) материјал је било који састојак, сировина, компонента или део итд. који се користи у изради производа.

3) производ је производ који се израђује, чак и ако је намењен за каснију употребу у неком другом поступку израде.

4) роба су и материјали и производи.

5) царинска вредност је вредност утврђена у складу са Споразумом о примени члана VII Општег споразума о царинама и трговини (СТО Споразум о царинској вредности ) из 1994. године.

6) цена франко фабрика из Прилога 17. значи цену плаћену за производ произвођачу у страни корисници у чијој је производњи, или производној јединици обављена последња обрада или прерада, под условом да та цена укључује вредност свих употребљених материјала, уз одбитак унутрашњих пореза који се враћају или се могу вратити након извоза добијеног производа.

7) вредност материјала из Прилога 17. значи царинску вредност у време увоза употребљених материјала без порекла или, ако она није позната и не може се утврдити, прву цену која се може утврдити а која се за те материјале плаћа у Републици Србији или у страни корисници. Када је потребно утврдити „вредност материјала са пореклом”, овај став се примењује mutatis mutandis.

8) додата вредност је цена производа на паритету франко фабрика, умањена за царинску вредност сваког укљученог материјала са пореклом из друге стране кориснице или, ако царинска вредност није позната и не може се утврдити, прва цена која се може утврдити, а која се за те материјале плаћа у тој страни корисници.

9) главе и тарифни бројеви су главе и тарифни бројеви (четвороцифрени бројеви) коришћени у номенклатури која чини Хармонизовани систем назива и шифарских ознака роба (у даљем тексту: Хармонизовани систем или ХС.

10) сврстан се односи на сврставање производа или материјала у одређени тарифни број.

11) пошиљка су производи које један извозник истовремено шаље једном примаоцу или производи обухваћени једним превозним документом за њихову допрему од извозника до примаоца или, у недостатку таквог документа, производи обухваћене једном фактуром.

12) страна корисница је земља или територија према којој се примењују преференцијалне тарифне мере које је Република Србија једнострано донела у односу на друге државе, групе држава или територије.

Члан 67.

Када је утврђивање порекла робе потребно ради примене преференцијалних тарифних мера, то порекло се утврђује у складу са правилима о преференцијалном пореклу робе из ове уредбе или међународним споразумом којим су предвиђена правила о пореклу робе.

Члан 68.

Преференцијално порекло робе утврђује се на основу доказа о пореклу робе који су прописани овом уредбом или међународним споразумом.

Ако је међународним споразумом предвиђена могућност поједностављења у доказивању порекла робе, царински орган на основу писменог захтева издаје одобрење за то поједностављење.

При издавању одобрења из става 2. овог члана царински орган узима у обзир:

1) гаранције подносиоца захтева у вези с правилном употребом одобрених поједностављења,

2) поузданост подносиоца захтева у спровођењу царинских поступака.

Члан 69.

Ради остваривања преференцијалног поступања са робом на основу општих шема преференцијала (Generalized System of Preferences – GSP), српско порекло робе доказује се уверењем о пореклу робе FORM А. Образац уверења FORM А дат је у Прилогу 13.

Уверење о пореклу робе FORM А издаје Привредна комора Србије на писмени захтев извозника, ако су испуњени прописани услови, за примену у земљи – даваоцу преференцијала.

Друга уверења о српском пореклу робе који се користе ради преференцијалног тарифног поступања издају царинарнице, осим ако међународним споразумом који предвиђа такво поступање није предвиђена надлежност другог органа или тела.

Члан 70.

Добављач робе у унутрашњем промету (у даљем тексту: добављач) мора да на захтев купца изда доказ о пореклу робе – изјаву добављача, ако се за робу, која се извози захтева издавање уверења о преференцијалном пореклу робе, без обзира на то да ли ће роба бити извезена у непромењеном стању или ће бити прерађена, дорађена или уграђена у другу робу.

Изјава добављача може се издати за сваки посао посебно (краткорочна изјава) или за период који не сме бити дужи од 12 месеци (дугорочна изјава).

Краткорочна изјава добављача издаје се на обрасцу који је дат у Прилогу 14.

Дугорочна изјава добављача издаје се на обрасцу који је дат у Прилогу 15.

Члан 71.

Привредна комора Србије и други надлежни органи, захтеве за издавање уверења о пореклу робе, као и друге исправе, морају чувати најмање три године од дана издавања.

2.2. Опште одредбе о преференцијалном пореклу

2.2.1. Одређење појма „производи с пореклом”

Члан 72.

Ради спровођења одредаба које уређују преференцијалне тарифне мере које је Република Србија једнострано донела у односу на друге државе, групе држава или територије (у даљем тексту: страна корисница), сматрају се:

1) производи у потпуности добијени у страни корисници у складу са чланом 73. ове уредбе,

2) производи добијени у страни корисници, у чијој су изради употребљени и други материјали, осим оних из тачке 1. овог става, под условом да је на тим производима извршена довољна обрада или прерада у складу са чланом 74. ове уредбе.

Ради примене одредаба чл. 66- 98. ове уредбе, производи са пореклом из Републике Србије, у складу са ставом 3. овог члана, који су након извоза у страни корисници били подвргнути обради или преради која превазилази поступке из члана 75. ове уредбе, сматрају се производима са пореклом те стране кориснице.

Одредбе става 1. овог члана, примењују се mutatis mutandis у сврху одређивања порекла робе добијене у Републици Србији.

Члан 73.

Сматра се да су у потпуности добијени у страни корисници или Републици Србији:

1) минерални производи извађени из земљишта или с морског дна (подморја) у страни корисници или Републици Србији,

2) биљни производи убрани или пожњевени у страни корисници или Републици Србији,

3) живе животиње, окоћене и узгојене у страни корисници или Републици Србији,

4) производи добијени од живих животиња узгојених у страни корисници или Републици Србији,

5) производи добијени ловом или риболовом у страни корисници или Републици Србији,

6) производи морског риболова и други производи који су извађени из мора ван територијалних вода стране кориснице или Републике Србије, њиховим пловилима,

7) производи добијени или произведени на бродовима-фабрикама у страни корисници или Републици Србији искључиво од производа из тачке 6),

8) прикупљени употребљавани предмети у страни корисници или Републици Србији, погодни само за рециклирање сировина, укључујући употребљаване аутомобилске гуме које се могу користити само за протектирање или као отпад,

9) отпад и отпадни материјал добијен из производних делатности обављених у страни корисници или Републици Србији,

10) производи извађени с морског дна (подморја) или из слоја земље испод тог морског дна изван територијалних вода стране кориснице или Републике Србије, под условом да имају искључива права на експлоатацију,

11) роба произведена у страни корисници или Републици Србији искључиво од производа наведених под тач. 1) -10) овог става,

Изрази „њихова пловила” и „бродови-фабрике” из става 1. тач. 6) и 7) овог члана, примењују се искључиво на пловила и бродове – фабрике:

1) који су регистровани или уписани у страни корисници или Републици Србији,

2) који плове под заставом те стране кориснице или Републике Србије,

3) који су најмање 50% у власништву држављана те стране кориснице или Републике Србије или предузећа са седиштем у тој страни корисници или Републици Србији, чији су директор или директори, председник управног или надзорног одбора као и већина чланова тих одбора држављани те стране кориснице или Републике Србије и у којима, додатно, у случају партнерстава или друштава с ограниченом одговорношћу, најмање половина капитала припада тој страни корисници или Републици Србији или јавним телима односно држављанима те стране кориснице или Републике Србије,

4) на којима су капетан и официри држављани те стране кориснице или Републике Србије, и

5) на којима су најмање 75% посаде држављани те стране кориснице или Републике Србије.

Пловила која плове ван територијалних вода стране кориснице или Републике Србије, укључујући и бродове-фабрике на којима се улов риба обрађује или прерађује, сматраће се за део територије стране кориснице или Републике Србије, под условом да су испуњени услови из става 2. овог члана.

Члан 74.

Ради примене одредаба члана 72. ове уредбе производи који нису у потпуности добијени у страни корисници или Републици Србији, сматрају се довољно обрађеним или прерађеним, уколико су испуњени услови из Листе обраде или прераде коју треба извршити на материјалима без порекла како би прерађени производ могао да стекне статус производа са пореклом (у даљем тексту: Листа обраде или прераде), дата у Прилогу 17. Начин примене правила из Прилога 17. одређен је у уводним напоменама које су дате у Прилогу 16.

Условима из Листе обраде или прераде, за све производе који су обухваћени том листом, утврђује се степен обраде или прераде који мора да се изврши на материјалима без порекла, који се користе у производњи и примењују се само на те материјале.

Ако се производ који је стекао статус производа са пореклом тиме што су испуњени услови из Листе обраде или прераде употреби као материјал у производњи неког другог производа, на њега се не примењују услови које мора да испуњава производ у који се уграђује и неће се узети у обзир материјали без порекла који су можда употребљени у његовој производњи.

Члан 75.

Обрадом или прерадом недовољном за стицање статуса производа са пореклом, без обзира на то да ли су испуњени услови из члана 74. ове уредбе, сматрају се следеће радње:

1) за очување робе у добром стању за време превоза и складиштења,

2) растављање и састављање пошиљки,

3) прање, чишћење, уклањање прашине, корозије, уља, боје или других материја за прекривање,

4) пеглање или пресовање текстила,

5) једноставно бојење и полирање,

6) љуштење и млевење (делимично или у целини), полирање и глазирање жита и пиринча,

7) бојење шећера или обликовање шећерних коцки; млевење шећера (делимично или у целини),

8) уклањање коштица и љуски, гуљење воћа, орашчића и поврћа,

9) брушење, једноставно дробљење или једноставно резање,

10) просејавање, пребирање, сортирање, разврставање, градирање и спаривање (укључујући и састављање гарнитуре производа),

11) једноставно паковање у тегле, конзерве, чутуре, кесице, сандуке, учвршћивање на картоне или плоче и сл., као и други начини паковања,

12) лепљење или штампање ознака, налепница, натписа и других сличних знакова за разликовање производа и њихове амбалаже,

13) једноставно мешање истих или различитих производа, када једна или више компоненти мешавине не задовољава услове из овог одељка који омогућавају да се они могу сматрати производима са пореклом из стране уговорнице,

14) једноставно склапање делова да би се произвео целовит производ, или растављање производа на делове,

15) комбинација две или више радњи из тач. 1) – 14) става 1. овог члана,

16) клање животиња.

Код утврђивања да ли су обраде или прераде које су обављене на целом производу недовољне у смислу става 1. овог члана, узимају се у обзир све радње обављене на том производу у страни корисници или у Републици Србији.

Члан 76.

Квалификациона јединица, за примену одредаба чл. 66-98. ове уредбе, је конкретни производ који се сматра основном јединицом, за сврставање према номенклатури Хармонизованог система, тако да:

1) кад се производ који се састоји од групе или делова предмета сврстава у један тарифни број Хармонизованог система, таква целина чини једну квалификациону јединицу,

2) кад се пошиљка састоји од више истих производа сврстаних у исти тарифни број Хармонизованог система, сваки производ узима се појединачно.

Када је, у складу са Основним правилом 5. Хармонизованог система за потребе сврставања, амбалажа укључена заједно са производом, она ће бити укључена и за потребе утврђивања порекла робе.

Члан 77.

У изради одређеног производа могу се користити материјали без порекла, под условом да њихова укупна вредност не прелази 10 % цене производа франко фабрика.

Када се у Листи, из члана 74. ове уредбе, наводи један или више процената као максимална вредност материјала без порекла, тај проценат се не сме прекорачити применом одредбе става 1. овог члана.

На производе који се сврставају у Главе 50 – 63. Хармонизованог система не примењују се одредбе овог члана.

Члан 78.

Прибор, резервни делови и алат испоручени са опремом, машином, уређајем или возилом, који су део опреме и укључени су у њену цену или који нису посебно фактурисани, сматрају се саставним делом те опреме, машине, уређаја или возила.

Члан 79.

Сетови у смислу Основног правила 3. за примену Хармонизованог система сматрају се производима са пореклом када све компоненте сета имају порекло. Међутим, када се сет састоји од компоненти са пореклом и производа без порекла, сматраће се производом са пореклом под условом да вредност компоненти без порекла не прелази 15% цене сета франко фабрика.

Члан 80.

Да би се утврдило да ли је неки производ са пореклом, није потребно утврђивати порекло елемената који би могли бити употребљени у његовој производњи, и то:

1) енергија и гориво,

2) постројења и опрема,

3) машине и алати,

4) роба која не улази, нити је предвиђено да уђе у састав готовог производа.

Члан 81.

Услови за стицање статуса производа са пореклом у случајевима предвиђеним чланом 72. ове уредбе, морају бити без прекида стално испуњени у Републици Србији или страни корисници.

Ако се производи пореклом из Републике Србије или стране кориснице који су извезени у неку трећу земљу враћају, не сматрају се производима са пореклом, осим ако се царинским органима не докаже да:

1) су производи који су враћени истоветни са производима који су били извезени, и

2) производи нису били подвргнути никаквим поступцима, осим оним који су били потребни за њихово очување у добром стању док су се налазили у тој земљи или током извоза.

Члан 82.

Преференцијалне тарифне мере примењују се искључиво на производе са пореклом који задовољавају услове из ове уредбе и који се директно транспортују између Републике Србије и стране кориснице, без преласка преко територија других земаља. Производи који представљају једну пошиљку могу се транспортовати и преко територија других земаља, при чему је, ако то налажу околности, на тим територијима могућ и њихов претовар или привремено складиштење, под условом да ти производи остају под царинским надзором у земљи транзита или складиштења и да нису подвргнути никаквим поступцима осим истовара, поновног утовара или било ког другог поступка намењеног њеном очувању у добром стању.

Производи са пореклом могу се цевоводима превозити без прекида и преко других територија, који нису територије стране кориснице или Републике Србије.

Као доказ да су испуњени услови из става 1. овог члана, надлежном царинском органу земље увознице подноси се:

1) јединствени транспортни документ који обухвата пут од земље извознице кроз земљу транзита, или

2) потврда коју издаје царински орган државе транзита, која садржи:

(1) тачан опис производа,

(2) датуме истовара и поновног утовара производа, односно укрцаја или искрцаја, са назнаком, ако је то потребно, назива брода или другог превозног средства које се користи,

(3) потврду о условима под којима је роба остала у држави транзита, или

3) друге документе који могу да послуже као доказ, у недостатку докумената из тач. 1) и 2) овог става.

Члан 83.

На производе са пореклом који су из стране кориснице послати ради излагања у некој трећој земљи и након изложбе продати ради увоза у Републику Србију, при увозу ће се примењивати одредбе члана 72. ове уредбе, под условом да се царинском органу у Републици Србији поднесу докази о томе:

1) да је извозник те производе послао из стране кориснице у земљу у којој се изложба одржавала и да их је тамо изложио,

2) да је извозник те производе продао или на неки други начин уступио неком лицу у Републици Србији,

3) да су производи испоручени за време или одмах после изложбе, у стању у коме су и били упућени на изложбу, и

4) да производи, након упућивања на изложбу, нису били коришћени ни за какву другу сврху осим показивања на изложби.

Доказ о пореклу мора бити поднесен царинском органу Републике Србије на уобичајен начин. На њему мора стајати име и адреса изложбе. По потреби се могу захтевати додатни писани доказ о условима, под којима су производи били излагани.

Одредбе става 1. овог члана односе се на изложбе, сајмове и друге јавне приредбе трговинског, индустријског, пољопривредног или занатског карактера, осим оних које се организују у приватне сврхе у трговачким радњама или просторијама ради продаје стране робе, за време чијег одржавања роба остаје под царинским надзором.

2.2.2. Потврда о пореклу

Члан 84.

Производи пореклом из стране кориснице остварују право на примену преференцијалних тарифних мера из члана 72. ове уредбе, након подношења једног од следећих доказа:

1) уверења о пореклу робе EUR.1, које је дато у Прилогу 18, или

2) у случајевима наведеним у члану 89. став 1. ове уредбе, изјаве, која је дата у Прилогу 19, а коју извозник даје на фактури, отпремници или неком другом комерцијалном документу у којем се даје довољно детаљан опис предметних производа на основу којих они могу да се идентификују (у даљем тексту: изјава на фактури).

Члан 85.

Производи са пореклом у смислу овог одељка имају право на примену преференцијалних тарифних мера из члана 72. ове уредбе приликом увоза у Републику Србију, под условом да су, у складу са чланом 82. ове уредбе били директно превезени, а након подношења уверења о пореклу робе EUR.1, које су издали царински или други надлежни органи у страни корисници извозници и под условом да је страна корисница:

1) доставила царинском органу Републике Србије све податке који се захтевају у складу са чланом 96. ове уредбе и

2) да пружа помоћ Републици Србији на тај начин што царинском органу Републике Србије дозвољава да провери веродостојност документа или тачност података о стварном пореклу предметних производа.

Уверење о пореклу робе EUR.1 може бити издато само у случајевима када служи као доказ у сврху примене преференцијалних тарифних мера из члана 72. ове уредбе.

Уверење о пореклу робе EUR.1 издаје се само на писани захтев извозника или његовог овлашћеног заступника. Захтев се сачињава на обрасцу који је дат у Прилогу 18. и који се попуњава у складу са одредбама чл. 84 – 95. ове уредбе.

Надлежни органи стране кориснице извознице или Републике Србије чувају захтеве за издавање уверења о кретању EUR.1 најмање три године.

Извозник или његов овлашћени заступник уз захтев прилаже и документа, којима се доказује да производи који се извозе испуњавају услове за издавање уверења о кретању EUR.1.

Извозник преузима обавезу да ће на захтев надлежних органа поднети све додатне доказе које они могу да затраже ради утврђивања тачности статуса порекла производа који имају право на примену преференцијалних тарифних мера, као и да ће пристати на сваки преглед његове књиговодствене евиденције и на сваку проверу коју предузму наведени органи у вези са околностима под којима су производи добијени.

Уверење о пореклу робе EUR.1 издају надлежни органи стране кориснице или царински орган Републике Србије, ако се производи који се извозе могу, у складу са одредбама овог одељка, сматрати производима са пореклом.

Уверење о пореклу EUR.1 представља документарни доказ за примену преференцијалних тарифних мера наведених у члану 72. ове уредбе, а надлежни органи стране кориснице или царински орган у Републици Србији одговорни су за проверу порекла производа, као и других навода у уверењу.

Ради провере испуњености услова наведених у ставу 5. овог члана, надлежни органи стране кориснице или царински орган Републике Србије, имају право да затраже све документарне доказе или изврше све провере које сматрају неопходним.

Надлежни органи стране кориснице или царински орган Републике Србије су у обавези да обезбеде да обрасци наведени у ставу 1. овог члана буду на прописан начин попуњени.

Датум издавања уверења о пореклу робе EUR.1 наводи се у делу уверења који је резервисан за царинске органе.

Уверење о кретању EUR.1 издају надлежни органи стране кориснице или царински орган Републике Србије приликом извоза производа на које се уверење односи. Уверење се ставља на располагање извознику чим се извоз изврши или обезбеди.

Члан 86.

У случајевима када се на захтев увозника и под условима које одреди царински орган Републике Србије, увозе у више пошиљки растављени или несастављени производи у смислу Основног правила 2. под (а) за примењивање Царинске тарифе, који припадају одељцима XVI и XVII или тар. бр. 7308 и 9406 Царинске тарифе, подноси се јединствени доказ о пореклу за те производе при увозу прве пошиљке.

Члан 87.

Докази о пореклу подносе се надлежном царинском органу, у складу са чланом 87. Царинског закона. Царински орган може да тражи превод доказа о пореклу и може, такође, да тражи да се уз увозну декларацију приложи и изјава увозника којом се потврђује да производи испуњавају услове за примену овог одељка.

Члан 88.

Уверење о пореклу робе EUR.1, може се изузетно издати накнадно, након извоза робе на коју се односи, под условом да:

1) уверење није било издато приликом извоза робе због грешке, ненамерних пропуста или посебних околности, или

2) се царинском органу на задовољавајући начин докаже да је уверење о пореклу робе EUR.1 било издато, али да због техничких разлога није било прихваћено приликом увоза.

Надлежни царински орган може накнадно да изда уверење о пореклу робе EUR.1, када провери да подаци, наведени у захтеву извозника одговарају подацима из одговарајућих извозних докумената и да уверење о пореклу робе EUR.1 које испуњава прописане услове није већ издато.

Уверење о пореклу робе EUR.1 које је накнадно издато мора у рубрици „ Примедбе” имати уписано на српском и енглеском језику: „НАКНАДНО ИЗДАТО” / „ISSYED RETROSPEСTIVELY”.

Члан 89.

У случају крађе, губитка или уништења уверења о пореклу робе EUR.1, извозник може да затражи од надлежног царинског органа да му изда дупликат уверења који се попуњава на основу извозне документације којом та царинска испостава располаже.

Дупликат из става 1. овог члана мора у рубрици „Примедбе” имати уписано на српском и енглеском језику: „ДУПЛИКАТ” / „DUPLICATE”.

У дупликат из става 1. овог члана уписује се датум издавања првог (оригиналног) уверења о пореклу робе EUR.1 и он важи од тог датума.

Члан 90.

Изјаву на фактури може дати:

1) овлашћени извозник у смислу члана 91. ове уредбе, или

2) било који извозник пошиљке која се састоји од једног или више пакета „производа са пореклом”, чија укупна вредност не прелази 6.000 евра под условом да се помоћ предвиђена чланом 85. став 1. ове уредбе примењује и у овом поступку.

Изјава на фактури се може дати ако се предметни производи могу сматрати производима пореклом из Републике Србије или друге стране кориснице и ако задовољавају остале захтеве у складу са овом уредбом.

Извозник који подноси изјаву на фактури мора у сваком тренутку, на захтев царинских или других надлежних органа земље извознице да поднесе све одговарајуће исправе којима се доказује да предметна роба има статус производа с пореклом, као и да задовољава остале захтеве у складу са овом уредбом.

Изјаву на фактури извозник ће сачинити тако што ће на рачуну, доставници или другој комерцијалној исправи откуцати, одштампати или утиснути у печатном облику изјаву чија је форма прописана овом уредбом, а у складу са одредбама националног законодавства земље извознице. Ако је изјава написана руком, мора бити написана мастилом и штампаним словима.

Извозник својеручно потписује изјаву на фактури. Овлашћени извозник из члана 91. ове уредбе није дужан да потпише изјаву на фактури ако царинским органима да писмену изјаву о преузимању одговорности за сваку изјаву на фактури која гласи на његово име.

У случајевима наведеним у ставу 1. тачка 2) овог члана за коришћење изјаве на фактури важе следећи услови:

1) изјава на фактури сачињава се за сваку појединачну пошиљку,

2) ако је на роби која се налази у пошиљци већ извршена провера у земљи извозници у вези са одређивањем статуса робе са пореклом, извозник може да се на то позове у изјави на фактури.

Одредбе става 6. тачка 1) овог члана не искључују обавезу извозника, да испуни било које друге формалности, прописане царинским или поштанским прописима.

Изјаву на фактури може дати извозник у тренутку извоза производа на које се односи или након извоза, под условом да се у земљу увозницу достави најкасније две године након увоза производа на које се односи.

Члан 91.

Царински орган Републике Србије може да да овлашћење извознику (у даљем тексту: овлашћени извозник), који често испоручује производе пореклом из Републике Србије, да даје изјаву на фактури без обзира на вредност предметних производа. Извозник који подноси захтев за овлашћење из овог става мора царинском органу дати све гаранције које су неопходне за утврђивање статуса производа са пореклом као и за испуњавање других услова прописаних овом уредбом.

Царински орган, у оправданим условима, може одобрити статус овлашћеног извозника.

Царински орган ће овлашћеном извознику доделити број царинског овлашћења који се уноси у изјаву на фактури.

Царински орган врши контролу овлашћеног извозника у поступању са одобрењем које му је издато.

Царински орган у сваком тренутку може да опозове своје одобрење. Царински орган ће то учинити када овлашћени извозник не може да пружи гаранције наведене у ставу 1. овог члана, не испуњава услове наведене у ставу 2. овог члана или на други начин непрописно користи издато овлашћење.

Члан 92.

Докази о пореклу важе четири месеца од дана издавања у земљи извозници, и у том року морају бити поднесени царинским органима у земљи увозници.

Докази о пореклу који се царинском органу земље увознице подносе након крајњег рока за подношење, из става 1. овог члана, могу се прихватити ради примене преференцијалних тарифних мера у случају да је до неподношења тих доказа пре истека крајњег рока дошло због ванредних околности.

Царински орган земље увознице, у осталим случајевима кашњења приликом подношења доказа, може да прихвати доказе о пореклу када се производи пријаве за царињење пре истека крајњег рока.

На захтев увозника и у складу са условима које је утврдио царински орган у земљи увозници, приликом увоза прве пошиљке царинском органу може бити поднето јединствено уверење о пореклу робе, и то:

1) ако се роба увози у оквиру трговинског аранжмана веће комерцијалне вредности,

2) ако је роба предмет истог купопродајног уговора и ако су стране уговорнице основане у земљи извозници или у Републици Србији,

3) ако се роба сврстава у исти тарифни број Царинске тарифе Републике Србије,

4) ако се ради о роби истог извозника коју прима исти увозник и за коју се увозне царинске формалности обављају код истог царинског органа у Републици Србији.

Поступак ће се примењивати за количине и за период одређен од стране надлежног царинског органа. Овај период не може, ни под каквим околностима, бити дужи од три месеца.

Члан 93.

Производи, које физичка лица као мале пакете шаљу другим физичким лицима, или су део личног пртљага путника, сматраће се производима са пореклом, за које важе мере преференцијалног царинског поступања у складу са чланом 72. ове уредбе, без потребе подношења уверења о пореклу робе EUR.1 или изјаве на фактури, под условом да се ови производи не увозе у комерцијалне сврхе и да су декларисани као производи који задовољавају услове за стицање статуса производа са пореклом и да нема сумње у истинитост такве изјаве.

Повремени увоз производа за личну употребу примаоца или путника или чланова њихових породица, неће се сматрати увозом у комерцијалне сврхе, ако се из природе и количине производа види, да се не увозе у комерцијалне сврхе.

Укупна вредност поменутих производа производа не сме прелазити 500 евра у динарској противвредности у случају малих пакета или 1.200 евра у динарској противвредности у случају производа који чине део личног пртљага путника.

Члан 94.

Ако се утврде незнатна одступања између података у доказу о пореклу и података у исправама који су поднети царинском органу земље увоза ради спровођења царинског поступка за увоз, таква одступања сама по себи неће чинити доказ о пореклу неважећим и ништавним, ако је на прописан начин утврђено да та исправа одговара роби која је пријављена.

Очигледне формалне грешке, као на пример грешке у куцању, у доказу о пореклу неће бити разлог одбијања те исправе, ако те грешке нису такве да стварају сумњу у веродостојност изјава датих у тој исправи.

2.2.3. Методе административне сарадње

Члан 95.

Стране кориснице достављају царинском органу Републике Србије називе и адресе органа, који се налазе на њиховој територији, а који су овлашћени да издају уверења о пореклу робе EUR.1, заједно са узорком отиска печата које ти органи користе, као и називе и адресе органа који су надлежни за контролу уверења о пореклу робе EUR.1 и изјаве на фактури. Печати важе од датума када царински орган Републике Србије добије њихове узорке. Када се достављање података врши у оквиру измена раније достављених података, царински орган Републике Србије наводи датум ступања на снагу нових печата, а према упутствима надлежних органа у странама корисницама. Ти подаци су за службену употребу; међутим, када роба треба да се пусти у слободан промет, надлежни царински органи могу да дозволе да увозник или од њега на прописан начин овлашћен заступник прегледа узорке отисака печата који се наводе у овом ставу.

Царински орган Републике Србије доставља странама корисницама узорке отисака печата који се користе за издавање уверења о пореклу робе EUR.1.

Члан 96.

Накнадна провера доказа о пореклу обављаће се насумице (методом случајног узорка) или у сваком случају оправдане сумње царинских органа земље увознице у исправност таквих доказа, стварно порекло робе о којој се ради или испуњавање других услова из овог поглавља.

Ради примене одредбе става 1. овог члана, царински органи земље увознице су дужни да врате доказе о пореклу робе (EUR.1 или изјаву на фактури), ако су били поднети, или копију тих исправа, надлежним царинским органима земље извознице, уз навођење разлога за проверу, где је то потребно. Све прибављене исправе и подаци који указују на то да су наводи у доказу о пореклу нетачни, биће достављени као доказ уз захтев за проверу.

Ако царински орган Републике Србије одлучи да суспендује преференцијалне тарифне мере за конкретне производе у складу са чланом 72. ове уредбе, у очекивању резултата провере, увознику ће бити понуђено преузимање робе уз све потребне мере предострожности.

Ако царински орган Републике Србије добије захтев за проверу порекла робе из земље увознице, дужна је да одмах предузме све потребне радње за проверу. У том циљу има право да затражи све потребне доказе и изврши увид у пословне књиге извозника или другу проверу коју сматра потребном.

Резултати провере ће у најкраћем могућем року, а најкасније у року од десет месеци) бити прослеђени царинским органима земље увознице. Резултати провере морају јасно да покажу да ли су исправе веродостојне и да ли се може сматрати да су предметни производи пореклом из Републике Србије или неке друге стране кориснице, као и да ли задовољавају остале услове из овог поглавља.

Ако у случају основане сумње одговор не стигне у року од 10 месеци од дана подношења захтева за проверу или ако одговор не садржи податке довољне за утврђивање веродостојности конкретне исправе или стварног порекла производа, царински органи који су поднели захтев за проверу ће, осим у изузетним околностима, ускратити право на повлашћени третман.

Ако поступак накнадне провере или било који други расположиви доказ указују да се одредбе овог поглавља крше, страна корисница извозница мора, на сопствену иницијативу или на захтев Управе царина Републике Србије обавити прикупљање потребних информација и утврдити тачност таквих информација ради нужности утврђивања и спречавања таквих кршења. У тим случајевима може представник Републике Србије учествовати у утврђивању чињеница.

У сврхе накнадне провере, копије уверења о пореклу као и други извозни документи у вези са њима чувају се најмање три године.

Члан 97.

Царински орган Републике Србије предузеће све потребне мере које ће осигурати да производи који су предмет трговине, а који се у току транспорта задржавају у слободној зони на територији Републике Србије, и уз које је приложен доказ о пореклу, не буду замењени другом робом, као и да не буду подвргнути другим поступцима, осим уобичајених поступака којима је циљ њено очување у добром стању.

Изузетно, од одредбе става 1. овог члана, у случају да су производи пореклом из стране кориснице, увезени у слободну зону на подручју Републике Србије, уз које је приложен доказ о пореклу, подвргнути обради или преради, царински орган Републике Србије дужан је да на захтев извозника изда ново уверење о пореклу робе EUR.1, ако је извршена обрада или прерада у складу са одредбама овог поглавља.

Глава V

ЦАРИНСКА ВРЕДНОСТ РОБЕ

1. Опште одредбе

Члан 98.

За утврђивања царинске вредности примарни метод је „трансакцијска вредност” из члана 39. Царинског закона, усклађена са одредбама чл. 46. и 47. тог закона.

Када се царинска вредност не може утврдити у складу са чланом 39. Царинског закона на утврђивање те вредности примењују се методе из чл. 40 – 45. Царинског закона.

Члан 99.

Када се царинска вредност не може утврдити према одредбама члана 39. Царинског закона треба да се консултацијама између царинског органа и увозника омогући размена информација о царинској вредности истоветне или сличне увезене робе, уз поштовање пословне тајне, са циљем да се одреди царинска вредност робе.

Члан 100.

Ради примене одредаба чл. 38 – 57. Царинског закона, које се односе на утврђивање царинске вредности и чл. 98 – 132 ове уредбе, примењује се и Прилог 20.

Одредбе чланова наведених у првој колони Прилога 20. тумаче се и примењују заједно са напоменама наведеним у другој колони тог прилога.

Ако је приликом утврђивања царинске вредности неопходно позвати се на општепризнате рачуноводствене принципе, примењују се одредбе Прилога 21. (рачуноводствени принципи).

Члан 101.

У сврху утврђивања царинске вредности у складу са овом уредбом, поједини појмови имају следећа значења:

1) Споразум јесте Споразум о примени члана VII Општег споразума о царинама и трговини из 1994. године, (закључен у оквиру мултилатералних трговинских преговора од 1973. до 1979. године), а на који се позива члан 45. став 1. тачка 1) Царинског закона,

2) произведена роба обухвата робу гајену, израђену или вађену из рудника,

3) истоветна роба је роба произведена у истој земљи која је у сваком погледу иста, што обухвата њена физичка својства, квалитет и углед. Незнатне разлике у изгледу неће спречити да се роба, која одговара овој дефиницији, сматра истоветном,

4) слична роба означава робу која је произведена у истој земљи и која, иако није у свим погледима слична, има сличне карактеристике и састав материјала који јој омогућава да врши исте функције и може да замени робу о којој је реч у комерцијалном смислу. Међу чиниоцима које треба размотрити приликом утврђивања да ли је роба слична су: квалитет, углед и постојање заштитног знака,

5) роба исте врсте или групе означава робу која спада у групу или асортиман робе коју производи одређена индустрија или одређени индустријски сектор и обухвата истоветну или сличну робу,

6) роба се неће сматрати „истоветном робом” или „сличном робом” ако није произведена у истој земљи као и роба која се вреднује,

7) „истоветна роба” и „слична роба”, зависно од случаја, не укључују робу која обухвата као саставни део или одражава пројектовање, развој, уметнички рад, обликовање, планове и цртеже за које није извршено усклађивање сходно члану 46. став 1. тачка 2) алинеја 4. Царинског закона, јер су ти елементи урађени у Републици Србији.

Члан 102.

Ради примене одредаба чл. 38 – 57. Царинског закона које се односе на утврђивање царинске вредности и чл. 98 – 132 ове уредбе, сматраће се да су лица повезана само ако:

1) припадају групи функционера или директора другог предузећа,

2) су законом признати пословни партнери,

3) су послодавац и запослено лице,

4) лице посредно или непосредно поседује, контролише или држи 5% или више деоница или гласова једног и другог лица,

5) једно од њих посредно или непосредно контролише друго,

6) оба лица посредно или непосредно контролише неко треће лице,

7) заједно посредно или непосредно контролишу неко треће лице, или

8) су чланови исте породице. Лица ће се сматрати члановима исте породице само ако су у једном од следећих односа:

(1) супруг и супруга,

(2) родитељ и дете,

(3) брат и сестра (било да су од истих родитеља или да се ради о полубрату или полусестри),

(4) родитељи родитеља и унуци,

(5) браћа/сестре родитеља и нећаци,

(6) родитељи супруга/супруге и зетови и снахе,

(7) супружници браће и сестара.

Ради примене чл. 98 – 132 ове уредбе, лица која су међусобно пословно повезана тако што је једно од њих искључиви заступник, дистрибутер или искључиви концесионар другог, без обзира на то како је описано, сматраће се повезаним ако потпадају под критеријуме става 1. овог члана.

Члан 103.

Ради утврђивања царинске вредности из члана 39. Царинског закона, за робу за коју цена није стварно плаћена у време утврђивања вредности у царинске сврхе, цена која треба да се плати за измирење обавеза у наведено време, по правилу се узима као основица за царинску вредност.

Члан 104.

Ако је роба декларисана за стављање у слободан промет део веће количине исте робе купљене у оквиру једне трансакције, стварно плаћена цена или цена којa треба да се плати у складу са одредбом члана 39. став 1. Царинског закона, сразмерни је део укупне цене који одговара односу између количине декларисане робе и укупне количине купљене робе.

Сразмерна подела стварно плаћене цене или цене којa треба да се плати примењује се и у случају губитка дела испоручене робе или оштећења робе која се вреднује насталог пре стављања у слободан промет.

Ако је после стављања робе у слободан промет продавац умањио стварно плаћену цену или цену којa треба да се плати, тако умањена цена ће бити узета у обзир приликом утврђивања царинске вредности у складу са одредбама члана 39. Царинског закона ако царински орган утврди да:

1) је роба имала недостатке у време прихватања декларације за стављање у слободан промет,

2) је продавац умањио цену у вези са извршењем гарантне обавезе предвиђене уговором о продаји робе закљученим пре стављања робе у слободан промет,

3) недостатак робе није узет у обзир приликом закључења уговора о продаји робе.

Стварно плаћена цена или цена којa треба да се плати умањена у складу са одредбама става 3. овог члана, може се узети у обзир приликом утврђивања царинске вредности само ако је до промене дошло најкасније 12 месеци од дана прихватања декларације за стављање робе у слободан промет.

Члан 105.

Ако стварно плаћена цена или цена којa треба да се плати у смислу члана 39. став 1. Царинског закона укључује и износ било каквог унутрашњег пореза који се примењује на предметну робу у земљи порекла или земљи извозници, наведени износ не улази у царинску вредност под условом да се надлежном царинском органу може доказати да је предметна роба ослобођена или ће бити ослобођена од тога у корист купца.

Члан 106.

Ради утврђивања царинске вредности применом члана 39. Царинског закона, чињеница да је роба која је предмет продаје декларисана за стављање у слободан промет, сматраће се одговарајућим показатељем да се ради о продаји за извоз у царинско подручје Републике Србије. У случају узастопних препродаја које су претходиле утврђивању царинске вредности, тим показатељем сматраће се само последња продаја која је претходила уносу робе у царинско подручје Републике Србије или продаја која се десила у Републици Србији пре стављања робе у слободан промет.

Ако је декларисана цена која се односи на продају која је претходила последњој продаји на основу које је роба унета у царинско подручје Републике Србије, царинском органу мора да се докаже да се ова продаја десила ради извоза на царинско подручје Републике Србије.

Приликом примене ст. 1. и 2. овог члана, сходно се примењују чл. 127 – 131. ове уредбе.

Ако се роба користи у трећој земљи од тренутка продаје до тренутка стављања у слободан промет, царинска вредност не мора бити трансакцијска вредност.

Купац не мора да испуњава никакве друге услове осим да је странка у купопродајном уговору.

Члан 107.

Ако се, приликом утврђивања царинске вредности применом члана 39. став 1. тачка 2) Царинског закона, утврди да продаја или цена увозне робе подлеже неком услову или ограничењу чија вредност може да се утврди у односу на робу чија се вредност утврђује, та вредност сматраће се посредним плаћањем купца продавцу и делом стварно плаћене цене или цене којa треба да се плати под условом да се услов или ограничење не односе на:

1) активност на коју се примењује члан 39. став 5. Царинског закона; или

2) елемент у погледу којег се на стварно плаћену цену или цену којa треба да се плати, треба додати износ према одредбама члана 46. Царинског закона.

Члан 108.

У сврху примене члана 39. став 5. Царинског закона, маркетинг активности су све активности које се односе на рекламирање или промовисање продаје предметне робе и све активности које се односе на давање јемства или гаранције за ту робу.

Ако такве активности предузме купац, сматра се да их је предузео за свој рачун чак и ако их изврши у склопу испуњавања обавеза за које је одговоран купац након склапања уговора са продавцем.

Члан 109.

Ради утврђивања царинске вредности применом члана 40. Царинског закона (трансакцијска вредност истоветне робе):

1) примењује се трансакцијска вредност истоветне робе продате на истом комерцијалном нивоу и у приближно истој количини као и роба која се вреднује,

2) трансакцијска вредност робе коју је произвело друго лице узима се у обзир само када се, према ст. 1. и 2. тог члана, не може утврдити трансакцијска вредност за истоветну робу коју је произвело исто лице које је произвело и робу која се вреднује,

3) под појмом трансакцијска вредност истоветне увезене робе подразумева се царинска вредност претходно утврђена према члану 39. Царинског закона и усклађена на начин прописан чланом 40. ст. 2. и 3. Царинског закона.

Члан 110.

Ради утврђивања царинске вредности применом члана 41. Царинског закона (трансакцијска вредност сличне робе):

1) примењује се трансакцијска вредност сличне робе продате на истом комерцијалном нивоу и у приближно истој количини као и роба која се вреднује,

2) трансакцијска вредност робе коју је произвело друго лице узима се у обзир само када се, према ст. 1. и 2. тог члана, не може утврдити трансакцијска вредност за сличну робу коју је произвело исто лице које је произвело и робу која се вреднује,

3) под појмом трансакцијска вредност сличне увезене робе подразумева се царинска вредност претходно утврђена према члану 39. Царинског закона и усклађена на начин прописан чланом 41. ст. 2. и 3. Царинског закона.

Члан 111.

Ради утврђивања царинске вредности применом члана 43. Царинског закона, под појмом јединична цена по којој се увезена роба продаје у највећем броју јединица, сматра се цена по којој се највећи број јединица продаје лицима која нису повезана са лицима од којих ту робу купују на првом комерцијалном нивоу, након увоза, на којем се врше такве продаје.

Свака продаја у Републици Србији лицу које обезбеђује, било посредно или непосредно, бесплатно или по сниженој цени, а за употребу у вези са производњом и продајом за извоз увезене робе, било који од елемената наведених у члану 46. став 1. тачка 2) Царинског закона, неће се узимати у обзир приликом утврђивања јединичне цене у смислу члана 43. Царинског закона.

Ради примене члана 43. став 2. Царинског закона, израз „у најкраћем року” подразумева рок до којег је продаја увезене робе или истоветне или сличне робе извршена у довољној количини да би се утврдила јединична цена.

111а*

Царинска вредност одређене кварљиве робе увезене ради консигнационе продаје може се непосредно утврдити у складу с чланом 43. став 1. Царинског закона. За те потребе, јединичне цене се односе на 100 kg нето тежине за сваку категорију робе.*

Јединична цена може се користити за утврђивање царинске врeдности увезене робе за период од 14 дана, при чему сваки период почиње у петак.*

Референтни период за утврђивање јединичних цена је претходни период од 14 дана, који се завршава у четвртак који претходи недељи током које се утврђују нове јединичне цене.*

Ради примене става 1. овог члана могу се утврдити стандардни износи за трошкове из члана 43. став 1. тачка 2) Царинског закона.*

Листа кварљиве робе увезене ради консигнационе продаје наведена је у Прилогу 47.*

*Службени гласник РС, број 44/2016

Члан 112.

Ради утврђивања царинске вредности применом члана 44. Царинског закона (обрачуната вредност), царински органи не могу захтевати нити приморати лице које нема седиште или пребивалиште у смислу члана 5. став 1. тачка 2) Царинског закона да омогући преглед или дозволи приступ било ком рачуну или другој евиденцији ради утврђивања ове вредности. Царински орган може, ради утврђивања царинске вредности према овом члану, у другој држави, проверавати обавештења добијена од произвођача робе уз његов пристанак, под условом да су органи те државе благовремено обавештени и да се не противе тој провери.

Трошкови или вредност материјала и прераде, из члана 44. став 1. тачка 1) Царинског закона, укључују трошкове елемената из члана 46. став 1. тачка 1) алинеје друга и трећа Царинског закона, као и одговарајући део вредности сваког производа или услуге из члана 46. став 1. тачка 2) Царинског закона које, посредно или непосредно, испоручи купац ради производње увезене робе.

Вредност елемената из члана 46. став 1. тачка 2) алинеја четврта Царинског закона, урађених у Републици Србији, укључује се само у мери у којој се ти елементи наплаћују од произвођача.

Ако се, ради утврђивања обрачунате вредности, употребе други подаци, а не они које је дао произвођач или који су дати у његово име, царински орган ће у складу са чланом 25. Царинског закона, обавестити декларанта, на његов захтев, о употребљеним подацима, њиховим изворима и обрачунима заснованим на њима.

Приликом утврђивања царинске вредности применом члана 44. Царинског закона, општи трошкови из става 1. тачка 2) тог члана су посредни и непосредни трошкови производње и продаје робе за извоз који нису наведени у члану 44. став 1. тачка 1) Царинског закона.

Члан 113.

Ако се амбалажа из члана 46. став 1. тачка 1) алинеја друга Царинског закона поново увози у више наврата, њена цена се, на захтев декларанта, на одговарајући начин, сразмерно распоређује у складу са општеприхваћеним рачуноводственим принципима.

Члан 114.

Трошкови истраживања и прелиминарних нацрта извршени ради предузимања активности из члана 46. став 1. тачка 2) алинеја четврта Царинског закона не укључују се у царинску вредност.

Члан 115.

Ако се царинска вредност утврђује применом неког другог метода, а не трансакцијске вредности, mutatis mutandis се примењују одредбе члана 47. став 1. тачка 3) Царинског закона.

Члан 116.

Царински орган може, на захтев заинтересованог лица, да одобри да, изузетно од одредби члана 46. став 2. и члана 47. Царинског закона, буду утврђени на бази одговарајућих и конкретних критеријума:

1) одређени елементи које треба додати стварно плаћеној цени или цени која треба да се плати, иако нису мерљиви у време настанка царинског дуга,

2) одређени трошкови и издаци које се не урачунавају у царинску вредност, ако износи тих дажбина нису исказани одвојено у време настанка царинског дуга.

У случајевима из става 1. овог члана, декларисана царинска вредност се не сматра привременом у смислу члана 209. став 2. ове уредбе.

Одобрење из става 1. овог члана царински орган може дати под следећим условима, ако:

1) спровођење процедура, прописаних чланом 221. ове уредбе, у датим околностима представља несразмерне административне трошкове;

2) се примена одредаба чл. 40 – 45. Царинског закона, чини неадекватном у датим околностима;

3) се оправдано може сматрати да износ увозних дажбина који треба наплатити за период обухваћен одобрењем неће бити мањи од оног који би био обрачунат када тог одобрења не би било;

4) услови конкуренције између привредних субјеката нису поремећени.

2. Одредбе које се односе на накнаде за коришћење ауторског права и лиценцне накнаде

Члан 117.

Ради утврђивања царинске вредности применом члана 46. став 1. тачка 3) Царинског закона, сматра се да накнаде за коришћење ауторског права и лиценцне накнаде значе плаћања за коришћење нарочито оних права која се односе на:

1) производњу увезене робе (нарочито патената, дизајна, модела и произвођачког know-how), или

2) продају за извоз увезене робе (нарочито заштитних знакова, патентираних модела), или

3) употребу или поновну продају увезене робе (нарочито ауторских права, производних процеса који су неодвојиво уграђени у увезену робу).

Када се царинска вредност увезене робе утврђује према одредбама члана 39. Царинског закона, накнаде за коришћење ауторског права или лиценцне накнаде додају се стварно плаћеној цени или цени која треба да се плати само ако ово плаћање:

1) је у вези са робом чија вредност се утврђује, и

2) представља услов за продају те робе.

У случају из става 2. овог члана примењују се и одредбе члана 46. став 4. Царинског закона.

Члан 118.

Ако је увезена роба саставни део или компонента робе која се производи у Републици Србији, усклађивање стварно плаћене цене или цене која треба да се плати за увезену робу врши се ако се накнаде за коришћење ауторског права или лиценцне накнаде односе на ту робу.

Ако је роба увезена у растављеном стању, односно ако мора да прође кроз мању обраду пре продаје, као што је разблаживање или паковање, то не спречава да се накнаде за коришћење ауторског права или лиценцне накнаде сматрају повезаним са увезеном робом.

Ако се накнаде за коришћење ауторског права или лиценцне накнаде делом односе на увезену робу, а делом на друге састојке или саставне компоненте које су додате роби након увоза или на активности или услуге обављене након увоза, одговарајуће распоређивање вршиће се само на основу објективних и мерљивих података, у складу са напоменом уз члан 46. став 2. Царинског закона наведеном у Прилогу 20.

Члан 119.

Накнаде за коришћење ауторског права или лиценцне накнаде, које се односе на коришћење заштитног знака, додају се стварно плаћеној цени или цени којa треба да се плати за увезену робу само ако:

1) се накнаде за коришћење ауторског права или лиценцне накнаде односе на робу која се даље продаје у истом стању или је предмет само мањих обрада након увоза,

2) се роба продаје на тржишту под заштитним знаком, који је на робу стављен пре или након увоза, а за који се плаћају накнаде за коришћење ауторског права или лиценцне накнаде, и

3) купац не може слободно да набави такву робу од других добављача који нису повезани са продавцем.

Члан 120.

Ако купац плаћа накнаде за коришћење ауторског права или лиценцне накнаде трећем лицу, сматра се да услови из члана 117. став 2. ове уредбе нису испуњени, осим ако продавац или лице које је повезано са њим захтева од купца да изврши то плаћање.

Члан 121.

Ако метод обрачуна износа накнаде за коришћење ауторског права или лиценцне накнаде зависи од цене увезене робе, сматра се, ако се не докаже супротно, да је плаћање те накнаде за коришћење ауторског права или лиценцне накнаде у вези са робом чија се вредност утврђује.

Ако се износ накнаде за коришћење ауторског права или лиценцне накнаде обрачунава независно од цене увезене робе, плаћање те накнаде за коришћење ауторског права или лиценцне накнаде може да се повеже са робом чија се вредност утврђује.

Члан 122.

Ради утврђивања царинске вредности применом члана 46. став 1. тачка 3) Царинског закона, земља у којој прималац накнаде за коришћење ауторског права или лиценцне накнаде има седиште или пребивалиште није од материјалне важности.

3. Одредбе које се односе на место уласка у Републику Србију

Члан 123.

Ради утврђивања царинске вредности применом члана 46. став 1. тачка 5) и члана 47. став 1. тачка 1) Царинског закона, место уласка у царинско подручје Републике Србије је:

1) за робу која се превози железницом, водним путевима, друмским или ваздушним саобраћајем, место на којем се налази први царински орган,

2) за робу која се превози другим средствима, место где се прелази копнена граница царинског подручја Републике Србије.

4. Одредбе које се односе на трошкове превоза

Члан 124.

Ради утврђивања царинске вредности применом члана 46. став 1. тачка 5) и члана 47. став 1. тачка 1) Царинског закона:

1) ако се роба превози истим обликом транспорта до одредишта унутар царинског подручја Републике Србије, трошкови превоза се процењују пропорционално пређеној удаљености изван и унутар царинског подручја Републике Србије, осим ако се царинском органу доставе докази о трошковима који би настали према општим обавезним тарифама за превоз робе до места уласка у царинско подручје Републике Србије,

2) ако је роба фактурисана по цени на паритету „франко одредиште у царинском подручју Републике Србије” кoјa одговара цени у месту уласка, трошкови превоза унутар Републике Србије не одузимају се од те цене. Одузимање трошкова превоза дозвољава се ако се царинском органу доставе докази да би цена на паритету „франко граница” била нижа од цене на паритету „франко одредиште у царинском подручју Републике Србије”,

3) ако је превоз бесплатан или га купац обавља сопственим превозним средством, трошкови превоза до места уласка, обрачунати у складу са уобичајеном тарифом која се примењује на исте облике транспорта, урачунавају се у царинску вредност.

Члан 125.

За поштанске пошиљке које се шаљу преко јединица поштанске мреже, поштарина наплаћена до одредишта, урачунава се у царинску вредност те робе, осим додатне поштарине наплаћене у Републици Србији.

Изузетно, усклађивање пријављене вредности трошковима из става 1. овога члана, не врши се приликом утврђивања вредности пошиљки које нису комерцијалне природе.

5. Одредбе које се односе на прерачунавање стране валуте

Члан 126.

Ако је за утврђивање царинске вредности неопходно да се износ у страној валути прерачуна у динаре, страна валута се прерачунава у динаре према званичном средњем курсу утврђеном последњег радног дана недеље која претходи недељи у којој се утврђује царинска вредност.

Ако царински орган Републике Србије одобри декларанту да одређене детаље у вези са декларацијом за стављање робе у слободан промет у облику периодичне декларације, накнадно достави или допуни, овим одобрењем може се, на захтев декларанта, обезбедити да се елементи који су део царинске вредности, изражени у одређеној валути прерачунавају у динаре по јединственом курсу. У овом случају примањује се курс, утврђен на начин из става 1. овог члана,* који важи првог дана периода који је обухваћен наведеном декларацијом.

*Службени гласник РС, број 63/2013

6. Пријављивање података о царинској вредности и документа који се прилажу

Члан 127.

Када је неопходно утврдити царинску вредност ради примене чл. 38. до 57. Царинског закона, уз декларацију за увезену робу подноси се и декларација која садржи податке који се односе на царинску вредност (декларација о царинској вредности робе) .

Декларацију о царинској вредности робе из става 1. овог члана сачињава лице са пребивалиштем или седиштем у Републици Србији, у смислу Царинског закона, и поседује релевантне чињенице, као и лице без пребивалишта или седишта у Републици Србији које само повремено пријављује робу, ако то царински орган сматра оправданим.

Царински орган може да одустане од захтева да декларација о царинској вредности робе буде на прописаном обрасцу, ако се царинска вредност предметне робе не може утврдити према одредбама члана 39. Царинског закона. У том случају, лице из става 2. овог члана, доставља или обезбеђује да царинском органу буду достављени подаци неопходни за утврђивање царинске вредности према одредбама чл. 40-45. Царинског закона. Царински орган одређује начин и облик у којем ће наведени подаци бити достављени.

Лице из става 2. овог члана одговорно је за:

1) тачност и потпуност података наведених у декларацији о царинској вредности робе,

2) веродостојност докумената који су поднети у прилог тих података, и

3) обезбеђења додатних информација или докумената неопходних за утврђивање царинске вредности робе.

Члан 128.

Царински орган, осим ако је то неопходно ради правилне примене увозних дажбина, неће захтевати подношење целе или дела декларације из члана 127. став 1. ове уредбе, ако:

1) царинска вредност увезене робе у пошиљци не прелази

10 000 евра у динарској противвредности, под условом да се не ради о подељеним или вишеструким пошиљкама од истог пошиљаоца истом примаоцу, или

2) се ради о увозу некомерцијалне природе, или

3) декларисање није неопходно за примену Царинске тарифе или ако се царинске дажбине прописане Царинском тарифом не могу наплатити због посебних царинских одредби.

У случају континуиране испоруке робе истог продавца истом купцу под истим комерцијалним условима, царински орган може одустати од захтева да сви подаци из члана 127. став 1. ове уредбе буду наведени у свакој декларацији, али ће их захтевати сваки пут када се околности промене и најмање једанпут у сваке три године.

Одустајање од захтева за подношење декларације о царинској вредности робе предвиђено овим чланом може се повући и царински орган може да захтева подношење те декларације када се утврди да услови које треба испунити ради одустајања нису били или више нису испуњени.

Члан 129.

Царински орган може одобрити одступања од прописане форме подношења података неопходних за утврђивања царинске вредности, ако се користи систем електронске обраде података или се за предметну робу подноси општа, периодична или збирна декларација.

Члан 130.

Лице из члана 127. став 2. ове уредбе, доставља царинском органу копију фактуре на основу које је пријављена вредност увезене робе.

Ако је царинска вредност пријављена у писменом облику, копију из става 1. овог члана задржава царински орган.

Члан 131.

Ако код царинског органа постоји основана сумња да пријављена вредност представља укупан износ који је плаћен или који треба да се плати у складу са чланом 39. Царинског закона, царински орган није дужан да утврђује царинску вредност увезене робе на основу метода трансакцијске вредности.

У том случају, царински орган може затражити додатне податке у складу са одредбама члана 127. став 4. ове уредбе. Ако сумња и даље постоји, царински орган дужан је да, пре него што донесе коначну одлуку, обавести лице на које се односи, писменим путем ако се тако захтева, о основама за сумњу и пружи му могућност да се изјасни. Коначна одлука и образложење, достављају се у писменој форми лицу на које се односе.

Глава VI

УНОС РОБЕ У ЦАРИНСКО ПОДРУЧЈЕ

1. Опште одредбе

1.1. Унос робе

Члан 132.

Робу у царинско подручје Републике Србије уноси или преузима одговорност за унос робе возар.

Изузетно од става 1. овог члана:

1) у случају комбинованог превоза из члана 137. ове уредбе, возар је лице које управља превозним средством, које се, након уноса у царинско подручје Републике Србије, самостално креће, као активно превозно средство,

2) у случају водног транспорта или ваздушног саобраћаја, када постоји уговор из члана 138. ове уредбе, возар је лице које је закључило уговор и издало теретницу или ваздухопловни товарни лист за превоз робе у царинско подручје Републике Србије.

Улазна сажета декларација*

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 133.

Улазна сажета декларација* не подноси се за следећу робу:

1) електричну енергију,

2) робу која се преноси цевоводом,

3) писма, разгледнице, штампани материјале, укључујући и материјале на електронским носачима,

4) робу која се преноси у складу са правилима Светске поштанске конвенције,

5) робу, декларисану другим радњама из чл 184, 186. и 187. ове уредбе, осим палета, контејнера и превозних средстава за превоз друмом, железницом, ваздухом и водним путевима, која се превози на основу уговора о превозу,

6) робу која је део личног пртљага путника,

7) робу, за коју се може поднети усмена декларација у складу са чл. 179, 181. и 183. став 1. ове уредбе, осим палета, контејнера и превозних средстава за превоз друмом, железницом, ваздухом и водним путевима, која се превози на основу уговора о превозу,

8) робу обухваћену АТА и ЦПД карнетима,

9) робу, чији се превоз обавља у редовном линијском ваздушном или водним транспортом, на прописан начин у складу са овом уредбом, као и робу на броду или у ваздухоплову, која се превози између лука и аеродрома у Републици Србији, без пристајања или слетања у луци или на аеродрому ван царинског подручја Републике Србије,

10) робу, која је у складу са Бечком конвенцијом о дипломатским односима, од 18. априла 1961, Бечком конвенцијом о конзуларним односима, од 24. априла 1963. и другим конвенцијама или у складу са Њујоршком конвенцијом о специјалним мисијама, од 16. децембра 1969, ослобођена од плаћања дажбина,

11) оружје и војну опрему, које у царинско подручје Републике Србије, војним превозом или превозом који се обавља само за потребе војних органа, уносе органи надлежни за војну одбрану Републике Србије,

12) робу, која се уноси у царинско подручје Републике Србије непосредно са платформе – бушотине или платформе за производњу, којима управља лице основано у царинском подручју Републике Србије, и то:

(1) робу, уграђену у такве платформе за потребе њихове изградње, поправке, одржавања или адаптације,

(2) робу, употребљену за оспособљавање или опремање наведених платформи,

(3) потрепштине, које се употребљавају, односно користе на наведеним платформама, и

(4) безопасан отпад са наведених платформи,

13) робу у пошиљкама, чија вредност не прелази 25 евра у динарској противвредности, под условом да царински орган прихвати, уз сагласност привредног субјекта, да спроведе анализу ризика уз употребу информација садржаних у систему који користи привредни субјект, или информација које тај систем обезбеђује.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 134.

Када је међународним споразумом предвиђено да се признају безбедносне провере које су обављене у држави извоза, примењиваће се услови из тог споразума.

1.2. Подношење улазне сажете декларације*

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 135.

Улазна сажета декларација* подноси се електронским путем, садржи податке који су прописани за такву врсту декларације и попуњава се на прописани начин.

Улазну сажету декларацију* оверава лице које је подноси.

На подношење улазне сажете декларације* сходно се примењују одредбе члана 159. став 1. ове уредбе.

Царински орган може да прихвати подношење улазне сажете декларације* у писменој форми или на други прописан начин, у следећим случајевима:

1) ако рачунарски систем царинских органа није у функцији,

2) ако није у функцији електронска апликација лица које подноси улазну сажету декларацију*.

У случајевима из става 4. тач. 1) и 2) овог члана улазна сажета декларација у писменом облику, подноси се на прописаном обрасцу сигурносног и безбедносног документа.*

По потреби, уз улазну сажету декларацију* у писменој форми прилажу се товарни листови или друга одговарајућа документа.

Царински орган утврђује процедуру која ће се примењивати у случајевима из става 4. тачка 1) овог члана.

Царински орган одобрава употребу улазне сажете декларације* у писменој форми из става 4. тачка 2) овог члана.

Улазну сажету декларацију* у писменој форми потписује лице које је подноси.

Царински орган уноси у евиденцију улазне сажете декларације*, одмах по њиховом пријему.

Царински орган одмах обавештава лице које је поднело улазну сажету декларацију* о њеном евидентирању. Када улазну сажету декларацију* подноси лице из члана 60. став 3. Царинског закона, царински орган о евидентирању обавештава и возара, ако је возар повезан са царинским системом.

Када улазну сажету декларацију* подноси лице из члана 60. став 3. Царинског закона, царински орган може да сматра, осим у случају постојања супротних доказа, да је возар дао своју сагласност уговором и да је обавештен о поднетој декларацији.

Лице које је поднело захтев за измену улазне сажете декларације*, царински орган одмах обавештава о евидентирању тих измена. Ако захтев за измену улазне сажете декларације* поднесе лице из члана 60. став 3. Царинског закона, царински орган о евидентирању тих измена обавештава и возара, под условом да је возар од царинског органа захтевао да му се такво обавештење пошаље и да је повезан са царинским системом.

Ако, у року од 200 дана од датума подношења улазне сажете декларације*, царински орган није обавештен о доласку превозног средства у складу са чланом 146. ове уредбе или роба није пријављена царинском органу у складу са чланом 148. ове уредбе, сматра се да улазна сажета декларација* није поднета.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 136.

Подаци који се у оквиру поступка транзита достављају царинском органу, могу се користити као улазна сажета декларација*, ако су испуњени следећи услови:

1) роба се уноси у царинско подручје Републике Србије у оквиру поступка транзита,

2) подаци о транзиту размењују се применом информационе технологије и компјутерских мрежа,

3) подаци садрже све елементе које се захтевају за улазну сажету декларацију*.

Ако се подаци о транзиту, који садрже све потребне елементе, размењују у року из члана 141. ове уредбе, сматра се да су захтеви из члана 135. ове уредбе испуњени, иако је роба била стављена у поступак транзита ван царинског подручја Републике Србије.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 137.

У случају комбинованог превоза, при којем активно превозно средство, које улази у царинско подручје Републике Србије, само превози друго превозно средство, које ће, након уласка у царинско подручје Републике Србије, да се креће самостално као активно превозно средство, за подношење улазне сажете декларације* одговорно је лице које ће управљати тим другим превозним средством.

Рок за подношење улазне сажете декларације* одговара року који је за активна превозна средства, која улазе у царинско подручје Републике Србије, одређен у члану 141. ове уредбе.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 138.

У случају водног транспорта или ваздушног саобраћаја, када постоји уговор о подели капацитета брода (slot charter) или ваздухоплова (codeshare), за подношење улазне сажете декларације* одговорно је лице које је закључило уговор и издало теретницу или ваздухопловни товарни лист, за превоз робе бродом, односно ваздухопловом, који је предмет тог уговора.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 139.

Када активно превозно средство, које улази у царинско подручје Републике Србије, прво стигне у царинарницу која није била наведена у улазној сажетој декларацији* (стварна улазна царинарница), возар или његов заступник о томе обавештава царинарницу наведен у улазној сажетој декларацији* са поруком „захтев за преусмеравање”. То обавештење садржи све прописане податке и попуњава се на прописани начин. Овај став се не примењује у случајевима из члана 136. ове уредбе.

Улазна царинарница наведена у улазној сажетој декларацији* одмах обавештава стварну улазну царинарницу о преусмеравању и о резултатима анализе ризика у погледу безбедности и сигурности.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 140.

Лице из члана 135. ст. 1. и 4. ове уредбе дужно је, на захтев царинског органа, да покаже истоветну робу која није била истоварена из превозног средства, а наведена је у улазној сажетој декларацији*, све док за робу није одређено царински дозвољено поступање или употреба.

Свако лице која располаже робом истовареном ради превоза или складиштења мора поново показати истоветну робу када год то царински орган захтева.

*Службени гласник РС, број 145/2014

1.3. Рокови

Члан 141.

У случају ваздушног саобраћаја, улазна сажета декларација* подноси се улазној царинарници у следећим роковима:

1) за летове на краћу удаљеност, најкасније до почетка лета ваздухоплова;

2) за летове на дужу удаљеност, најмање четири сата пре доласка на први аеродром у царинском подручју Републике Србије.

Лет на краћу удаљеност је лет који траје мање од четири сата, од последњег аеродрома поласка у другој држави до доласка на први аеродром у Републици Србији. Сви други летови сматрају се летовима на дужу удаљеност.

У случају железничког саобраћаја и водног транспорта, улазна сажета декларација* подноси се улазној царинарници најмање два сата пре доласка у царинско подручје Републике Србије.

У случају друмског саобраћаја, улазна сажета декларација* подноси се улазној царинарници најмање један сат пре доласка у царинско подручје Републике Србије.

Ако улазна сажета декларација* није поднета електронском разменом података, рокови из става 1. тачка 1) и ст. 3. и 4. овог члана су најмање четири сата.

Ако рачунарски систем царинског органа привремено не ради, примењују се рокови из ст. 1 – 4. овог члана.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 142.

Рокови из члана 141. ст. 1 – 4. ове уредбе не примењују се у следећим случајевима:

1) када је међународним споразумима предвиђено признавање безбедносних провера из члана 134. ове уредбе,

2) када се међународним споразумима захтева размена података из декларације у роковима који се разликују од рокова наведених у члану 141. ст. 1 – 4. ове уредбе,

3) у случају више силе.

Члан 143.

Ако се утврди да роба пријављена царинском органу, за коју се захтева подношење улазне сажете декларације*, није обухваћена таквом декларацијом, лице које је унело робу или лице које је преузело одговорност за превоз робе у царинско подручје Републике Србије, дужно је да одмах поднесе улазну сажету декларацију*.

Ако привредни субјект поднесе улазну сажету декларацију* после истека рокова из члана 141. ове уредбе, то не спречава примену казнених мере које су утврђене националним законодавством.

*Службени гласник РС, број 145/2014

1.4. Анализа ризика

Члан 144.

По пријему података садржаних у улазној сажетој декларацији*, улазна царинарница пре приспећа робе у царинско подручје Републике Србије врши одговарајућу анализу ризика, првенствено у погледу сигурности и безбедности. Када је улазна сажета декларација* поднета другој царинарници, која није улазна и када су сви подаци сагласно члану 59. Царинског закона расположиви, улазна царинарница прихвата резултате анализе ризика, које је извршила друга царинарница, или те резултате узима у обзир ако сам врши анализу ризика.

Царинарница дужна је да заврши анализу ризика пре приспећа робе, под условом да је испоштован рок из члана 141. ове уредбе.

Када се роба, која није обухваћена улазном сажетом декларацијом* у складу са чланом 133. тач. 3 – 8. и тач. 11 – 13 ове уредбе, уноси у царинско подручје Републике Србије, анализа ризика обавља се након пријављивања робе на основу сажете декларације за привремени смештај или декларације која обухвата наведену робу, када је то могуће.

За робу која је пријављена царинарници може се одобрити царински дозвољено поступање или употреба, након обављене анализе ризика.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 145.

Када брод пристаје у више од једне луке или ваздухоплов слеће на више од једног аеродрома у царинском подручју Републике Србије и креће се између тих лука или аеродрома без пристајања у луци, односно без слетања на аеродром ван царинског подручја Републике Србије, улазна сажета декларација* подноси се у првој луци или на првом аеродрому у Републици Србији, за сву робу која се превози. Царински органи у првој луци или на првом аеродрому уласка врше анализу ризика у погледу сигурности и безбедности за сву робу која се превози. Додатна анализа ризика те робе може се извршити у луци или на аеродрому где се роба истовара.

Када се утврди да ризик постоји, царински орган прве улазне луке или аеродрома предузима мере забране за пошиљке, које представљају тако велики ризик да се захтева непосредна интервенција и прослеђује резултате анализе ризика следећим лукама или аеродромима.

У следећим лукама или аеродромима у царинском подручју Републике Србије, за робу која се пријављује царини у тој луци или аеродрому примењују се одредбе члана 148. ове уредбе.

*Службени гласник РС, број 145/2014

1.5. Обавештење о доласку

Члан 146.

Лице које управља активним превозним средством * , које улази у царинско подручје Републике Србије, или његов заступник обавештава прву улазну царинарницу о доласку превозног средства. Обавештење о доласку превозног средства садржи све податке неопходне за идентификацију улазних сажетих декларација* поднетих за робу која се превози тим превозним средством. Расположиве методе обавештавања о доласку користе се кад год је то могуће.

Возило регистровано у иностранству које подлеже обавези регистрације у Републици Србији мора се писмено пријавити улазној (граничној) царинарници.

Изузетно од става 2. овог члана за путничко моторно возило са привременом регистрацијом (нпр: ZOLL, IT и др.), којим лице пролази преко царинског подручја не подноси се декларација за транзит.

*Службени гласник РС, број 145/2014

2. Привремени смештај

Члан 147.

Роба допремљена царинском органу има статус робе у привременом смештају и смешта се у простор који одобри царински орган.

Ако су простори из члана 76. став 1. Царинског закона стално одобрени за привремени смештај робе, ти се простори називају „складишта за привремени смештај”.

Ако складиштем за привремени смештај из став 2. овог члана не управља царински орган, може се, ради спровођења царинских прописа, захтевати:

1) сукључарство царинског органа са имаоцем простора за привремени смештај,

2) да ималац простора за привремени смештај води евиденцију о роби која омогућава праћење кретања робе.

Члан 148.

Роба која није из Републике Србије, која се пријављује царинском органу, мора да буде обухваћена сажетом декларацијом за привремени смештај.

Сажету декларацију за привремени смештај подноси лице које пријављује робу или друго лице у његово име, најкасније у моменту пријављивања робе. Ако сажету декларацију за привремени смештај подноси лице, које не управља складиштем за привремени смештај, царински орган о томе обавештава лице које управља складиштем за привремени смештај, под условом да је то лице наведено у сажетој декларацији за привремени смештај и да је повезано у царински систем.

Сажета декларација за привремени смештај може да се поднесе на један од начина, које одреди царински орган:

1) позивањем на улазну сажету декларацију* за предметну робу, допуњену појединостима из сажете декларације за привремени смештај,

2) сажетом декларацијом за привремени смештај и позивањем на улазну сажету декларацију* за предметну робу,

3) товарним листом или другим транспортним документом, под условом да он садржи појединости из сажете декларације за привремени смештај, укључујући и позивање на улазну сажету декларацију* за предметну робу.

Ако се предметна роба налази у привременом смештају или јој је одређено царински дозвољено поступање, а није напуштала царинско подручје Републике Србије не захтева се позивање на улазну сажету декларацију*.

Ако царински орган одобри, могу се користити подаци из трговачких, лучких или транспортних система евиденције.

Сажета декларација за привремени смештај може се поднети заједно са обавештењем о доласку из члана 146. ове уредбе, или може садржати то обавештење.

Ради примене члана 74. Царинског закона, сматра се да је сажета декларација за привремени смештај поднета на дан пријављивања робе.

Царински орган задржава сажету декларацију за привремени смештај ради провере да ли је роби обухваћеној том декларацијом одређено царински дозвољено поступање или употреба.

Сажета декларација за привремени смештај не подноси се када се, најкасније приликом подношења царинском органу:

1) роба пријављује за царински поступак или јој се одреди друго царински дозвољено поступање или употреба, или

2) се докаже да роба има статус домаће робе.

Ако је декларација поднета улазном царинском органу као улазна сажета декларација* у складу са чланом 59. Царинског закона, царински орган прихвата декларацију одмах након пријављивања робе и роба се ставља у захтевани поступак, под условима који су прописани за тај поступак.

За страну робу која се налази у поступку транзита, као сажета декларација за привремени смештај* користи се примерак декларације за транзитни поступак намењен одредишном царинском органу.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 149.

Лице које је поднело сажету декларацију дужно је да поштује мере које је одредио царински орган у складу са чланом 78. став 1. Царинског закона и сноси настале трошкове. Ако сажета декларација није поднесена, за спровођење мера које је одредио царински орган одговорно је лице које је у складу са чланом 69. став 3. Царинског закона дужно да поднесе сажету декларацију.

Члан 150.

Царински орган, на основу усменог или писаног захтева заинтересованог лица, одобрава преглед робе из члана 67. Царинског закона .

Царински орган може да дозволи узимање узорака само на писани захтев лица из става 1. овог члана.

Писани захтев може бити на папиру или у електронском облику. Заинтересовано лице га потписује или оверава и подноси надлежном царинском органу. Захтев садржи:

1) назив и адресу подносиоца захтева,

2) о месту где се роба налази,

3) податке о једном од следећих:

(1) броју улазне сажете декларације*, ако је била поднета;

(2) претходном царинском поступку;

(3) превозном средству на којем се роба налази;

4) друге податке потребне за препознавање робе.

Царински орган о својој одлуци обавештава заинтересовано лице. Када се захтев односи на узимање узорака, у одлуци се наводи количина робе коју је потребно узети.

Претходни преглед робе и узимање узорака изводи се под надзором и на начин који одреди царински орган.

Подносилац захтева сноси ризик и трошкове мерења и свих других поступака са робом, као и трошкове анализе или других испитивања.

За узете узорке важе царинске формалности које се примењују приликом одређивања царински дозвољеног поступања или употребе робе. Ако се узети узорци при анализи униште или оштете тако да више немају употребну вредност за њих не настаје царински дуг.

Остацима и отпацима, који настану приликом прегледа, одређује се царински дозвољено поступање или употреба који су прописани за страну робу.

*Службени гласник РС, број 145/2014

3. Посебне одредбе за робу која се превози бродом или ваздухопловом

3.1. Општа одредба

Члан 151.

Роба, која се уноси у царинско подручје Републике Србије водним или ваздушним путем и која у току превоза остаје на истом превозном средству, без претовара, допрема се, у складу са чланом 65. Царинског закона, царинском органу у луци или на аеродрому где се истовара или претовара.

3.2. Посебне одредбе за ручни и предати пртљаг путника

Члан 152.

У сврху примене одредаба за робу која се превози бродом или ваздухопловом, поједини појмови имају следеће значење:

1) домаћи аеродром је сваки аеродром у царинском подручју Републике Србије.

2) аеродром за међународни саобраћај је сваки аеродром у царинском подручју Републике Србије у којем се може уз одобрење надлежних органа обављати ваздушни саобраћај са иностранством.

3) домаћи лет је лет ваздухоплова између два аеродрома у царинском подручју Републике Србије који не почиње и не завршава се на аеродрому који није у том царинском подручју.

4) домаћа лука је свака бродска лука у царинском подручју Републике Србије.

5) пловидба унутрашњим водама је пловидба пловила између двеју или више домаћих лука.

6) пловило за разоноду је приватно пловило које служи путовању по жељи корисника.

7) туристички или пословни ваздухоплов је ваздухоплов намењен за путовања по жељама корисника.

8) пртљаг су предмети које путници имају са собом током путовања.

Члан 153.

Пртљаг у ваздушном саобраћају јесте:

1) предати пртљаг, ако је предат на превоз у аеродрому поласка и ако лице за време лета или за време успутних слетања нема приступа до пртљага у смислу члана 154. тач. 1. и 2. и члана 156. ст. 1. и 2. ове уредбе.

2) ручни пртљаг, ако га лице понесе са собом у кабину ваздухоплова.

Члан 154.

Све контроле и формалности које се односе на:

1) ручни и предат пртљаг лица, која путују у ваздухоплову који долази са аеродрома који није у Републици Србији и који, после успутног слетања на аеродром у Републици Србији, наставља пут до другог аеродрома у Републици Србији, обављају се на том последњем аеродрому, под условом да је то аеродром за међународни саобраћај; у том случају, за тај пртљаг примењују се прописи који важе за пртљаг лица из трећих земаља, ако лице које га носи не може да докаже надлежним органима да роба која се налази у пртљагу има статус домаће робе,

2) ручни и предат пртљаг лица, која путују у ваздухоплову који има успутно слетање на аеродром у Републици Србији, пре настављања лета до аеродрома који није у Републици Србији, обављају се на аеродрому поласка, под условом да је то то аеродром за међународни саобраћај; у том случају контрола ручног пртљага може да се обави на аеродрому у Републици Србији на који ваздухоплов успутно слети, ради утврђивање да ли роба у ручном пртљагу испуњава услове за слободно кретање у Републици Србији,

3) лични пртљаг лица, која користе услуге пловила, ако те услуге пружа исто пловило и састоје се од више превоза који почињу, имају успутно пристајање или се завршавају у луци која није у Републици Србији, обављају се у луци у којој се, зависно од случаја, врши утовар или истовар тог пртљага.

Члан 155.

Све контроле и формалности које се односе на пртљаг лица:

1) на пловилу за разоноду, обављају се у било којој луци у Републици Србији, без обзира на порекло брода или одредиште,

2) у туристичком или пословном ваздухоплову, обављају се:

(1) на првом аеродрому доласка који мора да буде аеродром за међународни саобраћај, за ваздухоплове који долазе са аеродрома који није у Републици Србији и после успутног слетања настављају лет до другог аеродрома у Републици Србији,

(2) на последњем аеродрому за међународни саобраћај, за ваздухоплове који долазе са аеродрома у Републици Србији и после успутног слетања настављају лет до аеродрома који није у Републици Србији.

Члан 156.

Када се пртљаг, који дође на аеродром у Републици Србији у ваздухоплову који долази са аеродрома који није у Републици Србији, на том аеродрому претовара у други ваздухоплов који наставља лет унутар Републике Србије:

1) све контроле и формалности, које се односе на предат пртљаг, обављају се на аеродрому доласка домаћег лета, под условом да је тај аеродром за међународни саобраћај,

2) све контроле ручног пртљага обављају се на првом аеродрому за међународни саобраћај; додатна контрола тог пртљага може да се обави на аеродрому доласка домаћег лета, само у изузетним случајевима, ако се код контроле предатог пртљага укаже потреба за додатном контролом,

3) контрола предатог пртљага може да се обави на првом аеродрому у Републици Србији, само у изузетним случајевима, ако се потреба за додатном контролом укаже код контроле ручног пртљага.

Када се пртљаг, који се на аеродрому у Републици Србији утовари на ваздухоплов који наставља лет унутар Републике Србије и на другом аеродрому у Републици Србији се претовари у ваздухоплов чије одредиште није аеродром у Републици Србији:

1) све контроле и формалности, које се односе на предат пртљаг, обављају се на аеродрому поласка домаћег лета, под условом да је тај аеродром за међународни саобраћај,

2) све контроле ручног пртљага обављају се на последњем аеродрому за међународни саобраћај; претходна контрола тог пртљага може да се обави на аеродрому поласка домаћег лета, само у изузетним случајевима, ако се за то укаже потреба код контроле предатог пртљага,

3) додатна контрола предатог пртљага може да се обави на последњем аеродрому у Републици Србији, само у изузетним случајевима, ако се потреба за додатном контролом укаже код контроле ручног пртљага.

Све контроле и формалности, које се односе на пртљаг који долази на аеродром у Републици Србији, редовним или чартер летом, са аеродрома који није у Републици Србији и затим се на том аеродрому у Републици Србији претовари у туристички или пословни ваздухоплов који обавља домаћи лет, обављају се на аеродрому доласка редовног или чартер лета.

Све контроле и формалности, које се односе на пртљаг који се на аеродрому у Републици Србији утовари на туристички или пословни ваздухоплов који обавља домаћи лет и на другом аеродрому у Републици Србији се претовари на ваздухоплов за редован или чартер лет, чије је одредиште аеродром који није у Републици Србији, обављају се на аеродрому поласка редовног или чартер лета.

Члан 157.

Истоветност предатог пртљага, регистрованог на аеродрому у Републици Србији, утврђује се на основу налепнице, стављене на том аеродрому. Образац налепнице, као и њене техничке карактеристике, дати су у Прилогу 22.

Глава VII

ДЕКЛАРАЦИЈЕ – РЕДОВНИ ПОСТУПАК

1. Писана декларација

1.1. Опште одредбе

Члан 158.

Ако је једном декларацијом обухваћена роба која се сврстава у две или више тарифних ознака Царинскe тарифe, подаци за сваку поједину тарифну ознаку сматрају се засебном декларацијом.

Машине и опрема у растављеном стању који се сврставају у једну тарифну ознаку Царинске тарифе сматрају се једном врстом робе.

Члан 159.*

Не доводећи у питање примену прекршајних одредаба, за подношење царинском органу декларације коју је потписао декларант или његов заступник или декларације за поступак транзита, које су поднете употребом система електронске размене података у складу са важећим одредбама, декларант или његов заступник одговорни су за:*

1) тачност података у декларацији,*

2) исправност приложених исправа,*

3) поштовања свих обавеза у вези са стављањем робе у одговарајући царински поступак.*

Ако декларант употребљава систем електронске размене података за подношење декларације, укључујући декларације за поступак транзита поднете у складу са чланом 398. став 2. тачка 2) ове уредбе, Управа царина може одобрити да се својеручни потпис замени другим обликом идентификације који се може заснивати на употреби шифара, ако су испуњени технички и административни услови.*

Управа царина може одобрити да се декларације, укључујући и декларације за поступак транзита поднете у складу са чланом 398. став 2. тачка 2) ове уредбе, поднесене употребом електронске размене података, могу непосредно оверити у оквиру тог система.*

Управа царина може одобрити да се поједини подаци у писменој декларацији замене слањем тих података употребом система електронске размене података царинском органу одређеном за те сврхе, и ако је потребно да се то учини у облику шифре.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 160.

Исправе које се прилажу уз декларацију царински орган је дужан да чува, осим ако није другачије одређено или ако су декларанту потребни за друге поступке. У том случају царински орган мора да осигура да те исправе неће накнадно бити могуће употребити другачије осим као доказ о оној количини и вредности робе на коју се односе.

Члан 161.

Декларација подноси се царинском органу ком је допремљена и роба. Декларација се може поднети тек када је роба допремљена.

Изузетно, царински орган може одобрити да се декларација поднесе пре допремања робе. У том случају царински орган одређује рок у којем роба мора бити допремљена. Ако роба није допремљена у одређеном року сматра се да декларација није била поднета.

Ако је декларација поднесена пре него што је роба на коју се односи приспела у царински орган или на друго место које је одобрио царински орган, декларација може бити прихваћена после допремања робе царинском органу.

Члан 162.

Декларација подноси се у редовно радно време царинског органа.

Царински орган може на захтев декларанта одобрити да се декларација поднесе ван редовног радног времена. Могуће трошкове сноси декларант.

Свака декларација која се поднесе овлашћеном царинском службенику на неком другом месту које је царински орган одобрио подносиоцу декларације, сматра се да је поднета царинском органу.

Транзитна декларација се подноси и роба допрема полазној царинарници у радно време одређено од стране царинских органа.*

На захтев и о трошку принципала, роба се може допремити на неко друго место које је одобрила полазна царинарница.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 163.

Датум прихватања декларације мора бити забележен на декларацији.

Полазна царинарница прихвата и евидентира транзитну декларацију у радно време одређено од стране царинског органа.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 164.

Царински орган може да одобри или да захтева да се измена података у декларацији у складу са чланом 90. Царинског закона изврши тако да се поднесе нова декларација која ће заменити првобитно поднету. У том случају се као датум прихватања декларације који је меродаван за утврђивање царинског дуга и примену других прописа о одговарајућем царинском поступку, сматра датум прихватања прве декларације.

1.2. Образац писмене декларације

Члан 165.

Јединствена царинска исправа (у даљњем тексту: ЈЦИ) је прописани образац који се употребљава као писмена декларација.

Комплет ЈЦИ је комплет од осам примерака 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 и 8 или два комплета од пет примерака 1/6, 2/7, 3/8 и 4/5 или 5/4.

Сет ЈЦИ су примерци ЈЦИ потребни за спровођење одговарајућег царинског поступка.

Ако се пре или након поступка транзита захтева други царински поступак може се поднети сет ЈЦИ са потребним бројем примерака за спровођење формалности које се односе на поступак транзита и претходни или захтевани царински поступак ако се примењују одредбе члана 398. став 2. ове уредбе.*

Додатни лист ЈЦИ је образац који је саставни део ЈЦИ-а, а употребљава се, ако се декларише роба која се сврстава у више од једне тарифне ознаке Царинске тарифе.

У случајевима из става 4. тач. 1) и 2) овог члана улазна сажета декларација у писменом облику, подноси се на прописаном обрасцу сигурносног и безбедносног документа.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 166.

ЈЦИ се употребљава као образац за писмене декларације за стављање робе у неки од царинских поступака, као и за поновни извоз робе из царинског подручја.

За писмену декларацију могу се употребити и други обрасци ако то допуштају царински прописи за захтевани царински поступак, који се попуњавају на начин прописан за њихову употребу, а по потреби се допуњавају са подацима који су потребни за захтевани царински поступак.

Ст. 1. и 2. овога члана не искључују:

1) неподношење писмене декларације у складу са чл. 178. до 189. ове уредбе предвиђене за стављање робе у слободан промет, извоз или привремени увоз,

2) да се писмена царинска исправа из става 1. овог члана не поднесе у случајевима када се за поштанске пошиљке (писма и поштански пакети) у складу са чл. 190. и 191. ове уредбе примењују посебне одредбе,

3) употребу посебних образаца који поједностављују декларацију у појединим случајевима, ако је Управа царина одобрила такве посебне обрасце,

4) употребу списка пошиљака за спровођење формалности поступка транзита када се пошиљка састоји од више врста роба ако се примењују одредбе члана 398. став 2. и члана 475. ове уредбе,*

5) штампање извозних, транзитних и увозних декларација ако се примењују одредбе члана 398. став 2. ове уредбе и исправа којима се доказује царински статус робе употребом службених или посебних информационих система и ако је то потребно на празном примерку папира,*

6) могућност да, у случају употребе електронског система размене података, ЈЦИ поднесен помоћу електронског система за размену декларација, представља декларацију из става 1. овог члана, ако је такав систем одобрила Управа царинa.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 167.

Ако се за спровођење поступка транзита и претходног царинског поступка у складу са чланом 165. став 4. ове уредбе,* употреби један сет ЈЦИ, лице је одговорно само за оне податке који се односе на царински поступак у којем оно наступа као декларант, принципал* или заступник.

Декларант који употребљава ЈЦИ издат у вези с претходним царинским поступком дужан је да пре подношења декларације провери тачност постојећих података у пољима ЈЦИ за које је одговоран, као и употребљивост тих података за одређену робу и захтевани царински поступак. По потреби декларант мора те податке допунити.

У случајевима из ст. 1. и 2. овог члана декларант мора одмах обавестити царински орган коме је поднео декларацију да је уочио несклад између робе и постојећих података. У том случају декларант мора декларацију попунити на новом обрасцу ЈЦИ.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 168.

Ако се ЈЦИ употребљава за више узастопних царинских поступака, царински орган мора проверити да се подаци на декларацијама за различите царинске поступке међусобно подударају.

Члан 169.

Ако се користе обрасци из члана 166. став 2. ове уредбе, исти морају да садрже одређене податке који се по потреби допуњују одредбама, које уређују захтевани царински поступак.

Ако се за робу која се износи из царинског подручја Републике Србије захтева декларација, у складу са чланом 211. Царинског закона, та декларација поред података потребних за захтевани царински поступак, обухвата и прописане податке за излазну сажету декларацију.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

1.3. Исправе које се прилажу уз декларацију

Члан 170.

Декларант надлежном царинском органу, уз декларацију за стављање робе у слободан промет дужан је да приложи следеће исправе:

1) рачун (фактура) и остале трговачке исправе на основу којих је пријављена царинска вредност робе,

2) декларација о царинској вредности робе, ако је то потребно на основу члана 127*. ове уредбе, попуњена у складу са условима из тог члана,

3) исправе потребне за утврђивање преференцијалног порекла робе или употребу других мера којима се одступа од важећих прописа за декларисану робу,

4) друге исправе потребне за спровођење прописа који уређују пуштање декларисане робе у слободни промет.

Царински орган може захтевати да се при подношењу декларације из става 1. овог члана приложе превозне исправе или исправе у вези с претходним царинским поступком. Када се једна врста робе подноси у две или више пошиљака, може се такође захтевати прилагање пописа пошиљака или једнаковредне исправе у којој је наведен садржај појединачне пошиљке.

Ако се у складу са Царинском тарифом примењује јединствена царинска стопа не подносе се исправе из става 1. тач. 2) и 3) овог члана, осим ако царински орган сматра да су те исправе потребне ради правилне примене прописа који уређују стављање робе у слободан промет.

*Службени гласник РС, број 63/2013

Члан 171.

Декларант је дужан да надлежној царинарници, уз декларацију за поступак транзита приложи превозну исправу. Полазна царинарница може одобрити да се превозна исправа не приложи у тренутку обављања формалности за почетак поступка транзита, с тим да је та исправа доступна царинском органу. Превозна исправа се показује на захтев царинског органа или другог надлежног органа током превоза.*

Без обзира на поједностављење поступака, царинска исправа за извоз или поновни извоз робе из царинског подручја или било која друга исправа с једнаким дејством подноси се полазној царинарници* заједно са декларацијом за поступак транзита на коју се односи.

Царински орган може захтевати подношење исправа у вези с претходним царинским поступком.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 172.

Декларант надлежном царинском органу, уз декларацију за почетак поступка са економским дејством, без утицаја на посебне одредбе, дужан је да приложи следеће исправе:

1) за поступак царинског складиштења:

(1) за царинско складиште типа Д, исправе из члана 170. став 1. тач. 1) и 2) ове уредбе,

(2) за остале типове складишта које није типа Д: није потребно прилагати никаква документа.

2) за поступак активног оплемењивања:

(1) систем повраћаја, исправе из члана 170. став 1. ове уредбе,

(2) систем одлагања, исправе из члана 170. став 1. тач. 1) и 2) ове уредбе, и, када је то потребно писмено одобрење за захтевани царински поступак или копија захтева за издавање одобрења, уколико се примењује члан 273. ове уредбе;

3) за прераду под царинским контролом, исправе из члана 170. став 1. тач. 1) и 2) ове уредбе, и, када је то потребно, писмено одобрење за захтевани царински поступак или копија захтева за издавање одобрења, уколико се примењује члан 273. ове уредбе;

4) за поступак привременог увоза:

(1) уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина, исправе из члана 170. став 1. ове уредбе,

(2) уз делимично ослобођење од плаћања увозних дажбина, исправе из члана 170. став 1. тач. 1) и 2) ове уредбе, и, када је то потребно, писмено одобрење за захтевани царински поступак или копија захтева за издавање одобрења, уколико се примењује члан 273. ове уредбе;

5) за поступак пасивног оплемењивања, исправе из члана 173. став 1. ове уредбе и, када је то потребно, писмено одобрење за захтевани царински поступак или копија захтева за издавање одобрења, уколико се примењује члан 273. ове уредбе.

Члан 170. став 2. ове уредбе примењује се на декларације за стављање робе у било који поступак са економским дејством.

Царински орган може одобрити да се одобрење за захтевани царински поступак или копија захтева за издавање одобрења чува код корисника одобрења уместо да се прилаже уз декларацију.

Члан 173.

Декларант надлежном царинском органу, уз декларације за извозни поступак или декларације за поновни извоз дужан је да приложи све исправе потребне за тачан обрачун извозних дажбина и примену других мера за извоз одређене робе.

Ради примене става 1. овога члана сходно се примењује члан 170. став 2. ове уредбе.

2. Декларације поднесене употребом система електронске размене података

Члан 174.

Када се декларација подноси системом електронске размене података, подаци из писмене декларације, замењују се слањем надлежном царинском органу, ради електронске обраде, шифрираних података или података у било којем другом облику који одреди Управа царина, а који одговарају подацима потребним за писмене декларације

Сматра се да је декларација употребом система електронске размене података поднета царинском органу у тренутку када царински орган прими електронску поруку. Прихватање декларације поднете употребом система електронске размене података царински орган потврђује повратном поруком декларанту која садржи најмање податке за препознавање примљене поруке и/или број и датум прихваћене декларације.*

Ако се декларација подноси електронским путем, Управа царина одређује правила за примену одредаба прописаних у члану 195. ове уредбе.

Ако се декларација подноси електронским путем, декларант се обавештава о пуштању робе, при чему се наводи број декларације и датум пуштања.

Ако се подаци из декларације уносе у царински систем за електронску размену података сходно се примењују ст. 2, 3. и 4. овог члана.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 175.*

Ако је за испуњење других формалности потребан примерак писане декларације, тај примерак, на захтев декларанта, издаје и оверава надлежни царински орган или се издаје и оверава на начин прописан чланом 159. став 3. ове уредбе.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 176.

Под условима и на начин који одреди царински орган, може се одобрити и да се документа потребна за пријављивање робе за царински поступак обрађују и подносе електронским путем.

Члан 177.

Управа царина може одобрити електронску размену других исправа потребних за почетак одабраног царинског поступка.

3. Усмене и друге декларације

3.1. Усмене декларације

Члан 178.

Декларант усмену декларацију за стављање робе у слободан промет може да поднесе за:

1) робу некомерцијалне природе:

(1) која је део личног пртљага путника,

(2) која је послата физичким лицима,

(3) другу робу мањег економског значаја, ако то одобри царински орган.

2) робу комерцијалног карактера под условом да :

(1) укупна вредност по пошиљци и по декларанту не прелази износ од 25 евра у динарској противвредности,

(2) пошиљка није део редовног низа сличних пошиљки,

(3) робу не превози самостални превозник као део већег превоза терета.

3) робе из члана 182. ове уредбе када испуњава услове за ослобођење код враћања робе,

4) робе из члана 183. тач. 2) и 3) ове уредбе.

Члан 179.

Декларант усмену декларацију за извоз робе може да поднесе за:

1) робу некомерцијалне природе:

(1) која је део личног пртљага путника,

(2) коју шаљу физичка лица,

2) робу из члана 178 . тачка 3) ове уредбе,

3) робу из члана 184. тач. 2) и 3) ове уредбе,

4) другу робу мањег економског значаја, ако царински орган то одобри.

Члан 180.

Декларацију се не може поднети усмено у случају ако заступник из члана 6. Царинског закона жели усменом декларацијом почети царински поступак у име и за рачун другог лица или у своје име и за рачун другог лица.

Ако царински орган сумња да декларантови усмени наводи нису исправни или потпуни може од декларанта захтевати попуњавање писмене декларације.

Члан 181.

Ако је за робу за коју је поднесена усмена декларација настао царински дуг, царински орган издаје декларанту обрачун дажбина при увозу.

Обрачун дажбина из става 1. овог члана мора да садржи најмање следеће податке:

1) опис робе који је довољно детаљан да омогућава утврђивање истоветности; опис може да укључује тарифну ознаку,

2) фактурну вредност и/или количину робе, зависно од околности,

3) врсту и износ наплаћених дажбина,

4) датум издавања обрачуна,

5) назив царинског органа који је издао обрачун.

Ако се декларант не слаже са обрачуном царинског дуга, исти ће се упутити на редован поступак царињења уз подношење ЈЦИ.

Члан 182.

У складу са условима из члана 264. ове уредбе, при поступку привременог увоза усмено се може декларисати следећа роба:

1) стока за номадско сељење или испашу или за вршење рада или превоза, као и друге робе која задовољава услове прописане чланом 334. став 3. тачка 1) ове уредбе,

2) амбалажа из члана 338. став 1. тачка 1) ове уредбе, која је означена трајним и неизбрисивим ознакама лица са седиштем ван царинског подручја ,

3) опрема за радио и телевизијску продукцију и емитовање, као и возила посебно опремљена за радио и телевизијско емитовање, укључујући и њихову опрему, коју увозе јавне или приватне организације са седиштем ван царинског подручја и одобрене од стране царинских органа који издају одобрење за поступак увоза такве опреме и возила,

4) инструменти и апарати, потребни лекарима за пружање помоћи оболелим, који чекају на пресађивање органа, у складу са чланом 336. ове уредбе,

5) роба из члана 185. ове уредбе,

6) друга роба, ако царински орган то одобри.

За робу из става 1. овога члана може се ради окончања поступка привременог увоза поднети усмена декларација за поновни извоз.

3.2. Декларисање другим радњама

Члан 183.

Ако се допремљена роба не декларише усмено или писмено, сматра се да је декларисана за стављање у слободан промет неком од радњи из члана 186. ове уредбе:

1) роба некомерцијалне природе која је у личном пртљагу путника, а ослобођена је плаћања царине у складу са чланом 216. став 1. тачка 2. Царинског закона или као поново враћена роба,

2) роба ослобођена плаћања царине у складу са чланом 216. став 1. тачка 9. Царинског закона,

3) превозна средства ослобођена плаћања увозних дажбина као поново враћена роба,

4) роба увезена у оквиру увоза мањег значаја за коју не постоји обавеза превоза до царинарнице у складу са чланом 63. ставом 4. Царинског закона, под условом да не подлеже плаћању увозних дажбина.

Члан 184.

Ако се пријављена роба не декларише изричито, сматра се је декларисана за извоз неком од радњи из члана 186. став 1. тачка 2) ове уредбе:

1) роба некомерцијалне природе у личном пртљагу путника, ако не подлеже наплати извозне царине,

2) превозна средства која су регистрована у царинском подручју и намењена су поновном увозу,

3) друга роба мањег економског значаја, ако царински орган то одобри.

Члан 185.

Ако пријављена роба није писмено или усмено декларисана сматра се, уз поштовање одредаба члана 346. ове уредбе, да је била декларисана за почетак поступка привременог увоза неком од радњи из члана 186. ове уредбе, и то:

1) лични предмети и роба намењена за спортске сврхе у складу са чланом 330. став 1. ове уредбе,

2) превозна средства из члана 323 – 328. ове уредбе,

3) роба за потребе разоноде чланова посаде која се употребљава на броду у међународном водном транспорту у складу са чланом 331. тачка 1) ове уредбе.

Ако роба из став 1. овог члана није изричито писмено или усмено декларисана сматра се да је била декларисана за поновни извоз којим се окончава поступак привременог увоза са неком од радњи из члана 186. ове уредбе.

Члан 186.

Ради примене чл. 183 – 185. ове уредбе следеће радње сматрају се декларацијом:

1) у случају кад је роба превезена до царинарнице или другог места које је одобрио царински орган у складу са чланом 63. став 1. тачка 1) Царинског закона:

(1) превоз робе преко граничног прелаза који нема одвојене траке чијим преласком би се сматрало да је декларант поднео декларацију,

(2) употреба зелене траке „ништа за пријављивање”, уколико у царинарници постоје одвојене контролне траке,

(3) стављање налепнице „ништа за пријавити” или ознаке декларације на предње стакло путничког возила, када је предвиђена та могућност,

2) у случају извоза робе у складу са чланом 184. ове уредбе или у случају поновног извоза робе у складу са чланом 185. став 2. ове уредбе, када не постоји обавеза допремања робе царинарници у складу са чланом 63. став 4. Царинског закона, прелазак границе царинског подручја.

Ако се роба из члана 183. став 1. тачка 1), члана 184. тачка 1), члана 185. став 1. тачка 1) ове уредбе налази у путничком пртљагу која се превози у железничком саобраћају, а подноси се и декларише код надлежног царинског органа без присуства путника, употребљава се декларација за регистровани пртљаг, поднета на обрасцу који је дат у Прилогу 23, у складу са условима и ограничењима утврђених тим обрасцем.

Члан 187.

Ако су испуњени услови из чл. 183 – 185. ове уредбе сматра се да је роба била пријављена царинском органу у смислу члана 88. Царинског закона, а да је декларација прихваћена и пуштање одобрено у оном тренутку кад су извршене радње из члана 186. ове уредбе.

Ако се у контроли утврди да је извршена радња из члана 186. ове уредбе, а при томе прописани услови из чл. 183. до 185. ове уредбе нису били испуњени, за ту робу се сматра да је незаконито увезена или извезена.

Члан 188.

Одредбе чл. 178 – 186. ове уредбе не примењују се на робу за коју се захтева повраћај увозних дажбина или за робу која је предмет ограничења, забрана или других посебних формалности.

Члан 189.

Путником се, у смислу ове уредбе, сматра:

1) при уносу:

(1) свако лице која привремено долази у царинско подручје Републике Србије у којем нема уобичајено боравиште,

(2) свако лице која је привремено боравило у иностранству и враћа се у царинско подручје Републике Србије где има уобичајено боравиште,

2) при износу:

(1) свако лице која привремено напушта царинско подручје Републике Србије, у којем има уобичајено боравиште,

(2) свако лице која након привременог боравка напушта царинско подручје Републике Србије, у којем је привремено боравило и где нема уобичајено боравиште.

3.3. Поштански саобраћај

Члан 190.

У поштанском саобраћају за следеће поштанске пошиљке сматра се да су пријављене царинском органу:

1) за стављање у слободни промет:

(1) у тренутку уноса у царинско подручје:

– писмоносне пошиљке, искључиво с личним порукама,

– брајева писма (секограм),

– штампане ствари које не подлеже плаћању увозних дажбина, те

– све друге поштанске пошиљке (писмоносне и пакетне пошиљке) за које у складу са ставом 4. члана 63. Царинског закона, не постоји обавеза допремања царинарници.

(2) у тренутку када су допремљене царинарници:

– све писмоносне и пакетне пошиљке које нису наведене у тачки 1. овог става под условом да их прати CN22 и/или CN23 декларација,

2) за извоз:

(1) у тренутку када их прихвате поштански оператори, у случају пошиљки писмом и пакетом.

(2) у тренутку кад су допремљене царинарници, ако се ради о писмоносним и пакетним пошиљкама, за које постоји обавеза плаћања извозне царине и које прати CN22 и/или CN23 декларација.

Прималац из става 1. тачка 1) овог члана или пошиљалац из става 1. тачка 2) овог члана сматра се декларантом, а када је то примењиво, и дужником.

У смислу става 1. тачка 1) подтачка 1. и тачка 2) подтачка 1. овог члана за робу за коју не постоји обавеза плаћања царине сматра се да је била допремљена царинарници, у складу са чланом 88. Царинског закона а декларација прихваћена и пуштање робе декларанту одобрено:

1) у случају увоза, у тренутку кад је роба испоручена примаоцу,

2) у случају извоза, у тренутку када робу прихвате поштански оператори.

Ако уз пошиљку послату писмом или пакетом за коју постоји обавеза допремања царинарници није приложена CN22 и/или CN23 декларација или ако та декларација није потпуна, царинарница одређује начин на који ту декларацију треба поднети или допунити.

Члан 191.

Одредбе члана 190. ове уредбе не примењују се:

1) на пошиљке које садрже робу комерцијалне природе чија укупна вредност прелази 25 евра у динарској противвредности ,

2) на пошиљке које садрже робу комерцијалне природе, које чине део редовног низа сличних радњи,

3) ако је поднета декларација у писменом облику, усмено или употребом електронске размене података, или

4) ако пошиљка садржи робу наведену у члану 188. ове уредбе.

Глава VIII

ПРОВЕРА ДЕКЛАРАЦИЈЕ, НАЛАЗИ ЦАРИНАРНИЦЕ И ДРУГЕ МЕРЕ КОЈЕ ПРИМЕЊУЈЕ ЦАРИНАРНИЦА

1. Провера робе

Члан 192.

Роба се прегледа на месту и у време које за то одреди царинарница.

На захтев декларанта царинарница може дозволити да се преглед робе обави на другом месту и/или ван редовног времена. Декларант сноси трошкове настале таквим прегледом.

Члан 193.

У случају да царинарница одлучи да обави преглед робе, о томе ће обавестити декларанта или његовог заступника.

Ако се царинарница одлучи за делимични преглед робе, царинарница обавештава декларанта или његовог заступника о томе који део робе жели да прегледа. Избор царинарнице је коначан.

Члан 194.

Декларант или лице које он одреди да присуствује прегледу робе мора царинарници пружити сву потребну помоћ. Ако помоћ није довољна царинарница може да захтева од декларанта да одреди друго лице која може пружити потребну помоћ.

Ако декларант одбије да присуствује прегледу робе или не одреди друго лице које би царинарници при прегледу пружило потребну помоћ, царинарница одређује рок у којем декларант мора испунити своју обвезу, осим ако царинарница одустаје од намераваног прегледа робе.

Ако декларант у року, који је одређен у складу са ставом 2. овог члана не испуни своју обавезу, царинарница ради спровођења одредбе члана 100. став 1. тачке 1)* алинеја прва Царинског закона наставља преглед робе на ризик и трошак декларанта, захтевајући уколико је потребно, услуге стручњака или другог лица у складу с важећим прописима.

Налази до којих царинарница дође током прегледа робе извршеног под условима из ст. 2. и 3. овог члана имају исту снагу као преглед извршен уз присуство декларанта или његовог заступника.

Изузетно од става 2. овог члана, царинарница може поништити декларацију, ако декларантово одбијање да присуствује прегледу или да одреди заступника који би царинарници пружио потребну помоћ није спречило царинарницу да утврди да су прописи који уређују стављање робе у одеређени царински поступак били прекршени и ако таквим поступањем декларант не изиграва или не покушава да изигра одредбе члана 91. и члана 105. Царинског закона.

*Службени гласник РС, број 63/2013

2. Резултати провере декларације и пуштање робе декларанту

Члан 195.

Ако царинарница проверава декларацију и приложене исправе или обави преглед робе мора на примерку декларације, који задржава или на исправи која се прилаже забележити основе и резултате провере или прегледа. Ако је провера обављена делимичним прегледом робе морају се забележити подаци о роби или делу робе који је прегледан.

Царинарница у белешци из става 1. овог члана наводи податак да ли је декларант или његов заступник присуствовао прегледу робе. Декларант или лице које он одреди може се изјаснити у вези са налазима царинарнице наведених на декларацији или пратећој исправи која се прилаже уз декларацију.

Ако се резултати провере не слажу са подацима наведеним у декларацији, царинарница то бележи на декларацији или на пратећој исправи која се прилаже уз декларацију. Царинарница наводи основ за обрачун царинског дуга и других дажбина за декларисану робу као и основ за обрачун повраћаја дажбина или других плаћања за извоз робе, као и основ за примену других прописа којима се уређује царински поступак у који је роба стављена.

Царинарница, у налазима када је потребно, наводи прихваћена средства идентификације робе. На њих се ставља датум и садрже податке који су потребни за идентификацију службеника који их је издао.

Ако царинарница не врши проверу декларације или преглед робе, не уписује белешку на декларацији или пратећој исправи из става 1. овог члана.*

За спровођење поступка транзита полазна царинарница евидентира резултате провере, тако што уписује одговарајуће податке у декларацију за поступак транзита.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 196.

Пуштањем робе настаје обaвеза књижења увозних дажбина утврђених на основу података у декларацији. Када царинарница сматра да провере декларације које је предузела могу да доведу до утврђивања већег износа увозних дажбина од оног који би настао на основу података из декларације, може захтевати од декларанта полагање обезбеђења у износу довољном да покрије разлику између износа дуга утврђеног према подацима из декларације и износа дуга који би на крају био обрачунат за робу. Декларант може да затражи да се одмах изврши књижење износа дажбина за предметну робу уместо да полаже обезбеђење.

Када царинарница на основу провера које изврши, утврди износ увозних дажбина који се разликује од износа утврђеног на основу података из декларације, пуштање робе декларанту доводи до истовременог књижења тако утврђеног дуга.

Када царинарница до окончања провере декларације не може да установи да ли је роба на коју се декларација односи предмет ограничења или забрана, роба се не може пустити декларанту све док нису познати резултати провере.

Изузетно од става 1. овог члана, царинарница може одустати од захтеваног полагања обезбеђења у вези с робом која је предмет поднетог захтева за коришћење тарифне квоте, ако утврди да у тренутку прихватања декларације за стављање робе у слободан промет, тарифна квота није критична у смислу члана 260. ове уредбе.

Члан 197.

Царинарница одређује начин пуштања робе, водећи рачуна о месту на коме се роба налази и посебним мерама царинског надзора.

Када се декларација подноси у писменом облику, на њој се наводи пуштање и датум пуштања, или, када је то примењиво, у приложеним документима, а један примерак се враћа декларанту.

За спровођење поступка транзита, ако то дозвољавају резултати провере декларације, полазна царинарница одобрава пуштање робе и уноси датум пуштања робе у информациони систем.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

3. Друге мере царинарнице

Члан 198.

Ако роба не може бити пуштена из једног од разлога наведених у члану 100. став 1. тачке 1) алинеја друга и трећа Царинског закона, царинарница оставља декларанту рок за испуњење прописаних обавеза.

Ако декларант у случајевима из члана 100. став 1. тачке 1) алинеја друга Царинског закона не приложи захтеване исправе у року који је одредила царинарница у складу са ставом 1. овог члана, декларација сматра се неважећом и царинарница је поништава, при чему се одговарајуће примењују одредбе члана 91. став 4. Царинског закона.

У случајевима из члана 100. став 1. тачке 1) алинеја трећа Царинског закона и без обзира на било коју меру предузету у складу са чланом 91. став 1. Царинског закона или чланом 209. Царинског закона, када декларант није платио царински дуг нити положио обезбеђење за настале дажбине у остављеном року из става 1. овог члана, царинарница може започети са претходним радњама у вези с продајом робе. Царинарница ће о томе обавестити декларанта.

Царинарница може, уз ризик и трошкове које сноси декларант, преместити робу у посебне просторије под њеним надзором.

Члан 199.

Царинарница може, осим у случајевима из члана 91. став 3. Царинског закона, поништити декларацију након пуштања робе, под следећим условима:

1) ако се утврди да је роба грешком декларисана за царински поступак који повлачи обавезу плаћања увозних дажбина, уместо да је била декларисана за други царински поступак, ако је писмени захтев поднесен у року од три месеца од дана прихватања декларације и ако су испуњени следећи услови:

(1) роба није употребљавана противно условима које предвиђа царински поступак у којем је морала бити стављена,

(2) када је декларисана роба намењена за стављање у други царински поступак, испуњавала све захтеване услове за тај поступак

(3) роба је без одлагања декларисана за поступак за који је стварно намењена.

2) ако се утврди да је роба била грешком декларисана уместо неке друге робе за царински поступак који повлачи обавезу плаћања увозних дажбина, ако је писмени захтев поднесен у року три месеца од дана прихватања декларације, под условима да:

(1) првобитно декларисана роба:

– није била употребљавана осим на начин одобрен у њеном првобитном статусу, и

– је враћена у првобитни статус,

(2) роба која је морала бити декларисана за првобитно намењени царински поступак:

– могла, када је поднета првобитна декларација, бити поднесена истом царинском органу, и

– била декларисана за исти царински поступак као онај за који је првобитно била намењена.

3) ако се роба наручена путем каталога врати, царински орган поништава декларацију за пуштање у слободан промет ако је захтев поднесен у року од три месеца од дана прихватања декларације, под условом да је роба била извезена добављачу или на другу адресу коју је добављач одредио;

4) када се даје ретроактивно одобрење у складу са:

(1) чланом 251, став 1. ове уредбе за стављање у слободан промет уз повољни тарифни третман или уз смањење или изузимање од плаћања царинских дажбина због крајње употребе робе, или

(2) чланом 273. ове уредбе за царински поступак с економским дејством.

5) ако је роба декларисана за извоз или пасивно оплемењивање:

(1) у случају да роба подлеже извозном дажбинама, захтеву за повраћај увозних дажбина, или других накнада при извозу или других посебних извозних мера:

– декларант подноси царинарници, која је прихватила декларацију за извоз робе, доказ да роба није напустила царинско подручје,

– декларант враћа извозној царинарници све примерке декларације заједно са свим другим исправама које су му издате након прихватања декларације,

– декларант, по потреби, подноси царинарници доказ да је враћен увозни дуг, плаћени и други износи, одобрени на основу декларисања робе за извоз, односно да су надлежни органи предузели мере да се ти износи не исплате,

– декларант, у складу с важећим прописима, испуни све друге обавезе које је одредила извозна царинарница ради регулисања статуса те робе.

(2) у случају друге робе од оне наведене у подтачки 1. ове тачке, ако је декларант, у складу са чланом 383. ове уредбе, обавестио царинарницу која је прихватила декларацију за извоз робе да роба није напустила царинско подручје и ако је вратио све примерке декларације заједно са свим другим документима које му је царинарница издала након прихватања декларације,

6) ако је ради поновног извоза робе била поднесена декларација одговарајуће се примењује тачка 3) овог члана,

7) када се домаћа роба стави у поступак царинског складиштења у складу са чланом 128. став 1. тачка 2) Царинског закона, царинарница може одобрити поништавање декларације за тај поступак, под условом да су предузете мере предвиђене у важећим законским прописима за случај непоступања у складу с одобреним поступањем или употребом.

Декларација за други царински поступак из става 1. тачка 1) овог члана важи од дана прихватања поништене декларације. У посебно оправданим случајевима царинарница може дозволити прекорачење рока од три месеца из става 1. тачка 1) овог члана.

Поништавање декларације из става 1. тачка 5) подтачка (1) овог члана има за последицу и поништавање свих усклађивања извршених на исправама приложеним односној декларацији. Када се захтева да роба декларисана за извоз у одређеном року напусти царинско подручје, непоштовање тога рока има за последицу поништавање односне декларације, о чему царинарница писмено обавештава декларанта.

Ако декларант по истеку рока прописаног за држање робе у поступку царинског складиштења, не поднесе захтев за одређивање царионски дозвољеног поступања или употребе који су прописани за ту робу, царинарница предузима мере предвиђене прописима.

Члан 200.

Царинарница, продају домаће робе у складу са чланом 100. став 1. тачка 2 ) Царинског закона, спроводи у складу са прописаним процедурама.

Глава IX

ПОЈЕДНОСТАВЉЕНИ ПОСТУПЦИ

1. Опште одредбе

1.1. Поједностављења

Члан 201.

Коришћење непотпуне декларације омогућава царинском органу да прими декларацију која не садржи све податке који се иначе захтевају за одобрење царинског поступка, односно уз коју нису приложене све исправе, које би морале бити приложене за одобравање захтеваног царинског поступка.

Поједностављени поступак декларисања омогућава да се роба стави у царински поступак на основу подношења поједностављене декларације уз накнадно подношење допунске декларације која може бити општа, периодична или збирна.

Поступак декларисања на основу књиговодствених исправа омогућава да се роба стави у одговарајући царински поступак у просторијама носиоца одобрења или у другом простору који одобри царински орган.

Лице може да поднесе захтев за одобрење за употребу поједностављене декларације или за декларисање на основу књиговодствених исправа, које му се издаје за сопствену употребу или за употребу као заступника, под условом да су установљене задовољавајуће евиденције и поступци који царинском органу омогућавају да идентификује заступљена лица и спроведе одговарајуће царинска контроле.

Употреба поједностављене декларације или поступка декларисања на основу књиговодствених исправа зависи од полагања обезбеђења за увозне и друге дажбине.

Носилац одобрења мора да испуни услове и критеријуме утврђене у овом поглављу и обавезе које проистичу из одобрења, не доводећи у питање обавезе декларанта и правила којима се уређује настанак царинског дуга.

Носилац одобрења мора да обавести царинског органа који је издао одобрење о свим околностима које настану после издавања одобрења, а које могу да утичу на даље важење или садржај одобрења.

Царински орган који је издао одобрење поново врши процену испуњености услова и критеријума за давање одобрења за поједностављену декларацију или поступак декларисања на основу књиговодствених исправа, у следећим случајевима:

1) у случају значајнијих промена одговарајућих прописа,

2) у случају основане сумње да носилац одобрења више не испуњава одговарајуће услове.

Ако се одобрење за поједностављену декларацију или поступак декларисања на основу књиговодствених исправа изда лицу од чијег је оснивања протекло мање од три године, односно лицу које има пребивалиште у Републици Србији мање од три године, у првој години после издавања одобрења врши се строжи надзор.

Члан 202.

Ако се за поједностављени поступак употребљава систем за обраду података или систем за електронску размену података, сходно се примењују одредбе члана 159. ст. 2, 3. и 4. и чл. 174 – 177. ове уредбе.

За употребу поједностављене декларације или поступка декларисања на основу књиговодствених исправа, царинском органу се мора поднети декларација или обавештење коришћењем система електронске обраде података.*

У случајевима када није успостављен информациони систем царинског органа или привредног субјекта за подношење или примање поједностављене декларације или обавештења у вези са поступком декларисања на основу књиговодствених исправа коришћењем система електронске обраде података, царински органи могу прихватити подношење поједностављене декларације или обавештења на други прописани начин под условом да се обави ефикасна анализа ризика.*

*Службени гласник РС, број 44/2016

 

1.2. Издавање, суспензија,укидање одобрења за поједностављену декларацију или поступак декларисања на основу књиговодствених исправа

Члан 203.

Захтеви за одобрење за употребу поједностављене декларације или поступак декларисања на основу књиговодствених исправа могу да се поднесу у писменом или електронском облику на прописаном обрасцу.

Ако утврди да захтев не садржи све потребне податке, надлежни царински орган ће од подносиоца захтева захтевати, уз навођење основа за свој захтев, да у року од 30 календарских дана од пријема захтева, достави одговарајуће информације.

Царински орган неће прихватити захтев ако:

1) није поднет у складу са ставом 1. овог члана;

2) није био поднет надлежном царинском органу;

3) је подносилац захтева био осуђен зa кривично дело које је у вези са његовом економском активношћу;

4) ако се у време подношења захтева над подносиоцем захтева спроводи стечајни поступак.

Пре издавања одобрења за поједностављену декларацију или поступак декларисања на основу књиговодствених исправа, ако није могуће да се употребе резултати претходне ревизије, царински орган врши ревизију евиденција подносиоца захтева.

Члан 204.

Царински орган издаје одобрење за поједностављено декларисање ако су испуњени услови и критеријуми из члана 27, осим из става 1 тачка 3), члана 28 тач. 4), 5) и 7) и члана 29. ове уредбе.

Одобрење за поступак декларисања на основу књиговодствених исправа издаје се ако су испуњени услови и критеријуми из члана 27, осим из става 1 тачка 3), чл. 28. и 29. ове уредбе.

За издавање одобрења из ст. 1. и 2. овог члана, царински орган примењује члан 21. став 2. ове уредбе и употребљава прописани образац.

Када је подносилац захтева ималац сертификата ОПС из члана 21. став 1. тач. 1) или 3) ове уредбе, сматра се да су услови и критеријуми наведени у ставу 1. овог члана испуњени.

Члан 205.

Надлежни царински орган суспендује одобрење за поједностављену декларацију или поступак декларисања на основу књиговодствених исправа, у следећим случајевима:

1) када открије неусаглашеност са условима и критеријумима из члана 204. ст. 1, 2. и 3. ове уредбе;

2) када има довољно разлога да верује да је била извршена радња због које може да се покрене кривични поступак и која је повезана са кршењем царинских прописа од стране подносиоца захтева или другог лица из члана 27. став 1. тач. 1), 2) или 4) ове уредбе.

У случају из става 1. тачка 2) овог члана, надлежни царински орган може да одлучи да не суспендује одобрење за поједностављену декларацију или поступак декларисања на основу књиговодствених исправа, ако, имајући у виду број и обим царинских поступака носиоца одобрења, сматра да је прекршај занемарљив и да не доводи у сумњу добру веру носиоца одобрења.

Пре доношења одлуке о суспензији, надлежни царински орган обавештава носиоца одобрења о закључцима до којих је дошао. Носилац одобрења има право да у року од 30 календарских дана од дана када је обавештен, предузме све неопходне мере за отклањање уочених недостатака и/или да изнесе свој став

Ако носилац одобрења, у року од 30 дана, не отклони недостатке из става 1. тачка 1) овог члана, надлежни царински орган обавештава носиоца одобрења да се одобрење за поједностављену декларацију или поступак декларисања на основу књиговодствених исправа суспендује на период од 30 календарских дана и омогућава му да предузме одговарајуће мере за отклањање недостатака.

У случајевима из става 1. тачка 2) овог члана, надлежни царински орган суспендује одобрење до окончања судског поступка. О томе обавештава носиоца одобрења.

Ако носилац одобрења није у могућности да отклони недостатке у року од 30 дана, али може да поднесе доказ да услови могу да се испуне ако би се период суспензије продужио, надлежни царински орган суспендује одобрење за поједностављену декларацију или поступак декларисања на основу књиговодствених исправа за још 30 календарских дана.

Суспензија одобрења не утиче на царинске поступке који су започети пре суспензије и још нису окончани.

Члан 206.

Када носилац одобрења, у складу са захтевима надлежног царинског органа, предузме потребне мере у циљу испуњавања услова и критеријума за добијање одобрење за поједностављену декларацију или поступак декларисања на основу књиговодствених исправа, надлежни царински орган повлачи суспензију и о томе обавештава носиоца одобрења. Суспензија може да се повуче и пре истека рока из члана 205. ст. 4. или 6. ове уредбе.

Ако носилац одобрења у периоду суспензије из члана 205. ст. 4. или 6. ове уредбе не предузме потребне мере, примењује се члан 208. ове уредбе.

Члан 207.

Ако је привремено у немогућности да испуни неки од услова и критеријума за одобрење за поједностављену декларацију или поступак декларисања на основу књиговодствених исправа, носилац одобрења може од царинског органа да захтева суспензију тог одобрења. У том случају, носилац одобрења о томе обавештава надлежни царински орган, уз навођење датума када ће поново бити у могућности да испуни услове и критеријуме. Носилац одобрења, такође, обавештава царински орган о свим мерама које планира да предузме, као и о планираном временском року.

Ако носилац одобрења не отклони недостатке у року који је навео у свом обавештењу, надлежни царински орган може да одобри продужење рока за разуман период, под условом да је носилац одобрења поступао у „доброј вери”.

Члан 208.

Надлежни царински орган, не искључујући примену члана 15. Царинског закона и члана 5. ове уредбе, укида одобрење за поједностављену декларацију или поступак декларисања на основу књиговодствених исправа, у следећим случајевима:

1) када носилац одобрења не предузме мере из члана 205. став 4. и члана 207. став 1. ове уредбе;

2) када је носилац одобрења или неко од лица из члана 27. став 1. тач. 1), 2) или 4) ове уредбе озбиљно или учестало кршио царинске прописе и нема више право жалбе;

3) на захтев носиоца одобрења.

У случају из става 1. тачка 2) овог члана, надлежни царински орган може да одлучи да не укине одобрење за поједностављену декларацију или поступак декларисања на основу књиговодствених исправа, ако, имајући у виду број или обим царинских поступака носиоца одобрења, сматра да су прекршаји занемарљиви и да не доводе у питање „добру веру” носиоца одобрења.

2. Декларације за стављање робе у слободан промет

2.1. Непотпуне декларације

Члан 209.

Ако декларант то захтева, царински орган може да прихвати декларације за стављање робе у слободан промет које не садрже све прописане податке.

Декларације из става 1. овог члана треба да садрже најмање податке који су прописани за непотпуну декларацију.

Члан 210.

Царински орган може, на захтев декларанта, да прихвати декларацију уз коју нису приложене све прописане исправе, под условом да су приложене бар оне исправе које су потребне да би се декларисана роба могла ставити у слободан промет.

Изузетно од става 1. овог члана, може се прихватити декларација уз коју нису приложене све исправе које би морале бити приложене пре стављање робе у слободан промет, ако царинском органу буде пружен доказ да:

1) исправе које нису приложене постоје и да су важеће,

2) исправе нису могле бити приложене из разлога на које декларант није могао да утиче, и

3) одлагање прихватања такве декларације би спречило стављање робе у слободан промет или би због одлагања требало обрачунати увозне дажбине по вишој стопи царине.

Подаци који се односе на исправе које недостају морају, у сваком случају, бити наведени у декларацији.

Члан 211.

Рок који царински орган одреди за достављање података или исправа који су недостајали у тренутку прихватања декларације не сме бити дужи од месец дана од дана прихватања те декларације.

У случају да недостаје исправа која је потребна за примену смањене или стопе царине нула, а царински орган основано сматра да би се за робу декларисану непотпуном декларацијом могла одобрити смањена или стопа царине нула, царински орган може, на захтев декларанта и ако је то оправдано, да за подношење те исправе одобри рок који је дужи од рока предвиђеног у ставу 1. овог члана. Тај рок не сме бити дужи од четири месеца од дана прихватања декларације и не може се продужити.

Ако се подаци или исправе које недостају односе на царинску вредност, царински орган може, ако је неопходно, с обзиром на околности, одредити дужи рок или продужити првобитно одређени рок за подношење тих података или исправа. Код одређивања укупно допуштеног рока води се рачуна о важећим прописаним роковима.

Ако је смањена или стопа царине нула примењива на робу која се ставља у слободан промет у оквиру тарифних квота или, под условом да редовна стопа царине није поново уведена, у оквиру тарифних максимума или другог преференцијалног третмана, царински орган може одобрити употребу тарифне квоте или другог преференцијалног третмана само уз прилагање исправе која је услов за примену смањене или стопе царине нула. Исправа у сваком случају мора бити приложена:

1) пре него што квота буде испуњена, и

2) у свим другим случајевима, пре поновног увођења редовне стопе царине.

Не искључујући примену одредаба ст. 1 – 4. овог члана, исправа чије подношење је неопходно за примену смањене или стопе царине нула може се поднети царинском органу након истека периода за који је била одређена примена те смањене или стопе царине нула, под условом да је декларација за предметну робу прихваћена пре тог датума.

Члан 212.

Прихватање непотпуне декларације од стране царинског органа не спречава нити одлаже пуштање тако декларисане робе, осим ако за то не постоје други разлози. Не искључујући примену члана 196. ове уредбе, царински орган пушта робу декларанту у складу са условима из ст. 2 – 5. овог члана.

Када накнадно достављање података који су недостајали у декларацији или исправа које нису биле приложене у тренутку прихватања непотпуне декларације не утиче на висину увозних дажбина, царински орган ће за тако декларисану робу обрачунати увозне дажбине на уобичајен начин.

Ако је декларант у складу са чланом 209. ове уредбе навео само привремене податке о вредности робе, царински орган ће:

1) одмах укњижити износ дажбина утврђен на основу тих података,

2) захтевати од декларанта, ако је неопходно, да положи обезбеђење у висини разлике између тог износа дажбина и највећег могућег износа дажбина који би могао бити обрачунат за ту робу.

Када, у другим случајевима различитим од оних наведених у ставу 3. овог члана, накнадно достављање података или исправа који су недостајали у тренутку прихватања непотпуне декларације, може да утиче на висину дажбина које треба обрачунати за декларисану робу:

1) у случају када би се, због накнадно приложених података или исправа, могла применити смањена стопа царине, царински орган ће:

(1) одмах да укњижи дажбине по смањеној стопи царине, и

(2) да захтева од декларанта да положи обезбеђење у висини разлике између износа дажбина обрачунатог на основу прве алинеје ове тачке и износа који би требало платити да су дажбине обрачунате по редовној стопи царине;

2) у случају када би се, због накнадно приложених података или исправа, могло одобрити потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина, царински орган ће захтевати полагање обезбеђења у висини износа који би морао бити плаћен ако би се увозне дажбине обрачунале по редовној стопи царине.

Не искључујући накнадне измене, до којих може доћи, нарочито услед коначног утврђивања царинске вредности, декларант може, уместо полагања обезбеђења, да захтева да царински орган одмах укњижи:

1) ако се примењује став 3. тачка 2) или став 4. тачка 1) подтачка (2) овог члана, износ дажбина који би на крају могао да се обрачуна, или

2) ако се примењује став 4. тачка 2) овог члана, износ дажбина обрачунат по редовној стопи царине.

Члан 213.

Ако до протека рока из члана 211. ове уредбе декларант не достави податке који су потребни за коначно утврђивање царинске вредности робе односно податке или исправе које недостају, царински орган ће, као дажбине за предметну робу, одмах укњижити износ обезбеђења које је положено у складу са чланом 212. став 3. тачка 2), став 4. тачка 1) подтачка 2) и став 4. тачка 2) ове уредбе.

Члан 214.

Непотпуну декларацију прихваћену под условима наведеним у чл. 209 – 212. ове уредбе, декларант може допунити или, уз сагласност царинског органа, заменити другом декларацијом која испуњава услове предвиђене у члану 87. Царинског закона.

У случајевима из става 1. овог члана као датум за одређивање износа дажбина и примену других прописа који се односе на стављање робе у слободан промет узима се датум прихватања непотпуне декларације.

2.2. Поједностављени поступак декларисања

Члан 215.

Царински орган, на основу писменог захтева који садржи све потребне податке, декларанту одобрава да, у складу са условима и на начин предвиђен у чл. 216. и 217. ове уредбе, поднесе декларацију за стављање робе у слободан промет у поједностављеном облику.

Поједностављена декларација из става 1. овог члана:

1) треба да садржи најмање податке који су прописани за поједностављену увозну декларацију, или

2) да буде у облику трговинске или службене исправе, уз коју је приложен захтев за стављање у слободан промет.

Царински орган може, када то околности допуштају, одобрити да захтев за стављање робе у слободан промет из става 2. тачка 2) овог члана буде замењен општим захтевом који важи за све поступке стављања робе у слободан промет у одређеном периоду. У том случају, у трговинској или службеној исправи из става 2. тачка 2) овог члана мора бити јасно назначено одобрење на основу ког се прихвата општи захтев у складу са овим ставом.

Уз поједностављену декларацију прилажу се исправе од којих зависи стављање робе у слободан промет осим у случајевима из члана 210. став 2. ове уредбе.

Овај члан не утиче на примену члана 233. ове уредбе.

Члан 216.

Царински орган подносиоцу захтева даје одобрење за коришћење поједностављеног поступка декларисања ако су услови и критеријуми из чл. 201, 202. и 204. ове уредбе испуњени.

Ако подносилац захтева поседује сертификат из члана 21. став 1. тач 1) или 3) ове уредбе, сматра се да је услов из става 1. овог члана испуњен и царински орган ће одобрити поједностављени поступак декларисања, под условом да је обезбеђена неопходна размена података између подносиоца захтева и царинског органа.

Члан 217.

Одобрење из члана 215. ове уредбе треба да садржи податке о:

1) царинарници или царинарницама које су надлежне за прихватање поједностављених декларација,

2) врсти робе на коју се поједностављене декларације односе,

3) облицима обезбеђења за било који царински дуг који би могао настати, и

4) облику и садржини допунске декларације, року у којем треба поднети допунску декларацију, као и о царинарници надлежној за прихватање допунске декларације.

Царински орган у одобрењу може да одреди да подношење допунске декларације није потребно када се поједностављени поступак односи на робу чија је вредност нижа од законом прописаног минимума, а поједностављена декларација садржи све податке потребне за стављање робе у слободан промет.

2.3. Декларисање на основу књиговодствених исправа

Члан 218.

Царински орган, у складу са условима и на начин предвиђен у чл. 219. и 220. ове уредбе, даје одобрење за декларисање на основу књиговодствених исправа лицу које захтева да се поступак стављања робе у слободан промет изврши без обавезе допремања робе царинарници, у просторијама тог лица или на другим местима из члана 201. ове уредбе, које одобри царински орган, под условом да то лице поднесе писмени захтев који садржи све податке потребне за давање одобрења, и то:

1) о роби која је у* поступку транзита и за коју је подносиоцу захтева било дато одобрење за поједностављене поступке код одредишне царинарнице, у складу са чл. 441, 442. и 443. ове уредбе,

2) о роби која је претходно стављена у царински поступак са економским дејством, не искључујући примену члана 233. ове уредбе,

3) о роби која је након што је допремљена царинарници у складу са чланом 65. Царинског закона, смештена у просторије или места из става 1. овог члана у складу са поступком транзита, различитим од оног наведеног у тачки 1) овог става,*

4) о роби која је унета у царинско подручје уз одступање од обавезе допремања у складу са чланом 66. тачка 2) Царинског закона.

*Службени гласник РС, број 44/2016

 

Члан 219.

Царински орган ће дати одобрење за декларисања на основу књиговодствених исправа, ако су услови и критеријуми из чл. 201, 202. и 204. ове уредбе испуњени.

Ако подносилац захтева поседује сертификат из члана 21. став 1. тач 1) или 3) ове уредбе, сматра се да је услов из става 1. овог члана испуњен и царински орган ће одобрити декларисање на основу књиговодствених исправа*, под условом да је обезбеђена неопходна размена података између подносиоца захтева и царинског органа.

*Службени гласник РС, број 44/2016

 

Члан 220.

Носилац одобрења из члана 218. ове уредбе дужан је да:

1) у случајевима из члана 218. став 1. тач. 1) и 3) ове уредбе:

(1) ако се роба ставља у слободан промет по приспећу на место одређено у те сврхе:

– благовремено обавести царински орган о приспећу робе, у облику и на начин који је тај орган одредио, како би му роба могла бити пуштена, и

– упише робу у своје евиденције.

(2) ако је роба пре стављања у слободан промет била у привременом смештају у складу са чланом 75. Царинског закона на истом месту, пре истека рока из члана 74. Царинског закона:

– благовремено обавести царински орган, у облику и на начин који је тај орган одредио, о својој намери да робу стави у слободан промет, како би му роба могла бити пуштена, и

– упише робу у своје евиденције;

2) у случају из члана 218. став 1. тачка 2) ове уредбе:

(1) благовремено обавести царински орган, у облику и на начин који је тај орган одредио, о својој намери да робу стави у слободан промет, како би му роба могла бити пуштена, и

(2) упише робу у своје евиденције.

Обавештење из подтачке (1) ове тачке није потребно ако је роба која треба да се стави у слободан промет већ стављена у поступак царинског складиштења у складишту типа Д.

3) у случају из члана 218. став 1. тачка 4) ове уредбе, по приспећу робе на место одређено у те сврхе, упише робу у своје евиденције,

4) од тренутка уписа робе у евиденције из тач. 1), 2) и 3) овог става, царинском органу стави на располагање све исправе чије је подношење потребно ради примене прописа који се односе на стављање робе у слободан промет.

Царински орган може, под условом да то не утиче на контролу обављања поједностављења декларисања, да:

1) дозволи носиоцу одобрења за поједностављење да царинском органу најави приспеће робе из става 1. тач. 1) или 2) овог члана непосредно пред њено приспеће,

2) у одређеним ситуацијама, када врста робе и учесталост увоза то оправдавају, ослободи носиоца одобрења од обавезе обавештавања царинског органа о сваком приспећу робе, под условом да носилац одобрења тој царинарници достави све податке које царинарница сматра неопходним за евентуални преглед робе.

У случају из става 2. тачка 2) овог члана упис робе у евиденције сматра се као пуштање робе.

Упис робе у евиденције из става 1. тач. 1), 2) и 3) овог члана може бити замењен било којом другом радњом која пружа сличне гаранције и коју одобри царински орган. Упис мора да садржи датум када је извршен и најмање податке прописане за декларацију за декларисање на основу књиговодствених исправа.

Члан 221.

Одобрење из члана 218. ове уредбе мора да садржи све услове за спровођење поједностављења за декларисање на основу књиговодствених исправа, укључујући и податке о:

1) роби на коју се односи,

2) облик обавеза из члана 220. ове уредбе и податке о обезбеђењу које треба положити,

3) време пуштања робе,

4) рок у коме треба поднети допунску декларацију и којој царинарници, и

5) услове под којима треба за робу поднети општу, периодичну или збирну декларацију.

3. Декларације за царинске поступке са економским дејством

3.1. Подношење декларације за царински поступак са економским дејством

3.1.1. Подношење декларације за поступак царинског складиштења

Непотпунa декларацијa

Члан 222.

На захтев декларанта, улазна царинарница може да прихвати декларацију за поступак царинског складиштења која не садржи све прописане податке, ако таква декларација садржи бар податке прописане за непотпуну декларацију.

У вези са непотпуном декларацијом из става 1. овог члана сходно се примењују чл. 210, 211. и 214. ове уредбе.

Поједностављени поступак декларисања

Члан 223.

Одобрење за поједностављен поступак декларисања царински орган даје подносиоцу захтева у складу са условима и на начин прописан у чл. 201, 202, 204. и 224. ове уредбе.

Ако се поједностављени поступак декларисања користи за поступак складиштења робе у царинском складишту типа Д, поједностављена декларација мора да садржи и податке о природи робе који, у довољној мери, омогућавају исправно и недвосмислено сврставање робе по Царинској тарифи, као и податке о царинској вредности робе.

При поједностављеном поступку декларисања за поступак царинског складиштења у царинском складишту типа Б не може се користити трговинска исправа. Ако службена исправа не садржи све неопходне податке, те податке треба посебно приложити.

Члан 224.

Захтев из члана 223. став 1. ове уредбе мора бити у писменој форми и садржати све податке потребне за давање одобрења.

Ако околности то допуштају, захтев из члана 223. став 1. ове уредбе може бити замењен општим захтевом за обављање овог поступка током одређеног периода.

У случају из става 2. овог члана захтев се подноси у складу са чл. 264, 265. и 266. ове уредбе, заједно са захтевом за управљање царинским складиштем или као захтев за измену или допуну већ издатог одобрења за управљање царинским складиштем. Захтев се подноси царинском органу који је издао одобрење за управљање царинским складиштем.

Ако подносилац захтева поседује сертификат из члана 21. став 1. тач 1) или 3) ове уредбе, сматра се да је услов из става 1. овог члана испуњен и царински орган ће одобрити поједностављени поступак декларисања, под условом да је обезбеђена неопходна размена података између подносиоца захтева и царинског органа.

Члан 225.

Одобрење из члана 223. ове уредбе мора да садржи услове за спровођење поједностављеног поступка декларисања, укључујући и податке о царинарници или царинарницама којима се може поднети декларација за поступак царинског складиштења.

Царинарница неће захтевати подношење допунске декларације.

Декларисање на основу књиговодствених исправа

Члан 226.

Царински орган одобрава декларисање робе на основу књиговодствених исправа у складу са условима и на начин прописан у ставу 2. овог члана и у чл. 227. и 228. ове уредбе.

Декларисање на основу књиговодствних исправа не примењује се на царинска складишта типа Б или Ф.

Ако царински орган одобри да се роба декларише на основу књиговодствених исправа, за издавање одобрења и спровођења поједностављеног поступка декларисања сходно се примењује члан 224. ове уредбе.

Члан 227.

Носилац одобрења, по приспећу робе на место одређено у ту сврху, дужан је да:

1) благовремено обавести надлежну царинарницу о приспећу робе, у облику и на начин који одреди царинарница,

2) упише робу у евиденцију, и

3) надлежној царинарници стави на располагање исправе чије прилагање је потребно за стављање робе у поступак.

Упис у евиденцију из става 1. тачка 2) овог члана мора да садржи оне податке који су потребни за утврђивање трговачког описа робе, укључујући и количину те робе.

Члан 220. ст. 2. и 3. ове уредбе сходно се примењује у случајевима из овог члана.

Члан 228.

Одобрење из члана 226. став 1. ове уредбе мора да садржи услове за спровођење декларисања на основу књиговодствених исправа, укључујући и податке о:

1) роби на коју се поједностављење односи,

2) врсти обавезе из члана 227. ове уредбе, и

3) времену пуштања робе.

Царинарница неће захтевати подношење допунске декларације.

3.1.2. Подношење декларације за поступак активног оплемењивања, поступак прераде под царинском контролом и поступак привременог увоза

Непотпунa декларацијa

Члан 229.

На захтев декларанта, улазна царинарница може да прихвати декларацију за стављање робе у царински поступак са економским дејством, који није поступак пасивног оплемењивања и царинског складиштења, која не садржи све прописане податке или уз коју нису приложене одређене исправе из члана 172. ове уредбе. Декларација мора да садржи оне податке који се захтевају за непотпуну декларацију.

На декларацију из става 1. овог члана сходно се примењују чл. 210, 211. и 214. ове уредбе.

Ако се роба декларише за поступак активног оплемењивања, уз систем повраћаја, сходно се примењују чл. 212. и 213. ове уредбе.

Поједностављени поступак декларисања и декларисање на основу књиговодствених исправа

Члан 230.

Одредбе чл. 215. до 221. и члана 224. ове уредбе примењују се mutatis mutandis на робу декларисану за царинске поступке са економским дејством обухваћене овим пододељком.

3.1.3. Подношење декларације за поступак пасивног оплемењивања

Члан 231.

Одредбе чл. 234. до 245. ове уредбе, које се примењују на робу декларисану за извоз, сходно се примењују и на робу пријављену за извоз у оквиру поступка пасивног оплемењивања.

3.1.4. Заједничке одредбе

Члан 232.

У случају када су два или више одобрења која се односе на царинске поступке са економским дејством издата истом лицу, при чему је један поступак завршен стављањем у други поступак на основу књиговодствених исправа, царинарница неће захтевати подношење допунске декларације.

3.2. Окончање царинског поступка са економским дејством

Члан 233.

За окончање царинског поступка са економским дејством, који није поступак пасивног оплемењивања и царинског складиштења, могу се применити поједностављени поступци за стављање робе у слободан промет, извоз или поновни извоз. У случају поновног извоза примењују се mutatis mutandis чл. 234 – 245. ове уредбе.

Поједностављени поступци из чл. 209 – 221. ове уредбе могу се применити на стављање робе у слободан промет у оквиру поступка пасивног оплемењивања

За окончање поступка царинског складиштења могу се применити поједностављени поступци за стављање робе у слободан промет, извоз или поновни извоз.

Изузетно од става 3. овог члана:

1) за робу стављену у поступак у царинско складиште типа Ф не одобрава се ни једно од предвиђених поједностављења,

2) за робу стављену у поступак у царинско складиште типа Б може се одобрити употреба непотпуних декларација и поједностављени поступак декларисања,

3) издавање одобрења за царинско складиште типа Д укључује и одобрење за декларисање робе на основу књиговодствених исправа за стављање робе у слободан промет. Ово поједностављење се не може одобрити, ако подносилац захтева жели да извуче корист из примене царинскe основицe која се не може проверити без физичког прегледа робе. У том случају, може се одобрити други поступак који укључује допремање робе царинском органу.

4. Декларације за извоз

Члан 234.

На царинске формалности прописане у члану 377. ове уредбе, које треба обавити код извозне царинарнице, сходно се примењују одредбе чл. 377. став 5, чл. 378. и 380. ове уредбе и те формалности се могу поједноставити.

4.1. Непотпуне декларације

Члан 235.

Извозна царинарница може, на захтев декларанта, да прихвати декларацију за извоз робе и у случају када не садржи све прописане податке.

Декларација мора да садржи податке који се захтевају за непотпуну декларацију.

Ако је роба предмет посебних мера пољопривредне политике или подлеже плаћању извозних дажбина, све податке који су потребни за примену посебних мера пољопривредне политике или све податке који су потребни за обрачун извозних дажбина.

На извозну декларацију сходно се примењују чл. 210 – 214. ове уредбе.

Члан 236.

Ако се примењује члан 375. ове уредбе, допунска декларација може се поднети царинарници која је месно надлежна према седишту извозника.

Ако произвођач има седиште на подручју друге царинарнице, допунска декларација може се поднети царинарници која је месно надлежна према седишту произвођача.

У непотпуној извозној декларацији одређује се царинарница којој се подноси допунска декларација. Царинарница која примa непотпуну извозну декларацију, прослеђује податке из непотпуне извозне декларације царинарници којој, у складу са ставом 1. овог члана, треба да се поднесе допунска декларација.

У случају из става 2. овог члана, царинарница која је прихватила допунску декларацију податке из допунске декларације одмах прослеђује царинарници којој је поднета непотпуна извозна декларација.

4.2. Поједностављени поступак декларисања

Члан 237.

Одобрење за употребу поједностављеног поступка декларисања царински орган издаје подносиоцу захтева ако су услови и критеријуми из чл. 216. и 217. ове уредбе који се примењују mutatis mutandis, испуњени.

Поједностављена декларација мора да садржи податке који се захтевају за поједностављену декларацију.

Чл. 210 – 214. ове уредбе примењују се mutatis mutandis.

4.3. Декларисање на основу књиговодствених исправа

Члан 238.

На основу писменог захтева, царински орган може да одобри декларисање робе за извоз на основу књиговодствених исправа, у складу са условима и на начин предвиђен у ставу 2. овог члана, лицу које жели да извозне формалности обавља у својим просторијама или на другом месту које је одобрио царински орган (у даљем тексту: овлашћени извозник) .

На поступак давања одобрења из став 1. овог члана сходно се примењује члан 219. ове уредбе.

Члан 239.

Oвлашћени извозник, пре изношења робе из простора или места наведеног у члану 238. ове уредбе, дужан је да:

1) благовремено обавести извозну царинарницу о изношењу робе, подношењем поједностављене извозне декларације, сагласно члану 237. ове уредбе,

2) царинарници стави на располагање сву документацију која је потребна за извоз робе.

Овлашћени извозник може да поднесе комплетну извозну декларацију, уместо поједностављене извозне декларације. У том случају, не захтева се подношење допунске декларације из члана 101. став 3. Царинског закона.

Члан 240.

Царински орган може овлашћеног извозника да ослободи обавезе да извозној царинарници, за свако изношење робе, поднесе поједностављену извозну декларацију. Овај изузетак царински орган одобрава само ако овлашћени извозник испуњава следеће услове:

1) обавештава извозну царинарницу о сваком изношењу, на начин и у облику који одреди та царинарница;

2) пре изношења робе са места која су наведена у члану 238. став 1. ове уредбе, доставља или ставља на располагање царинарницу све податке за које они сматрају да су потребни ради спровођења ефективне анализе ризика;

3) упише робу у своје евиденције.

Упис из става 1. тачка 3) овог члана може заменити друга радња, коју одобри царински орган, а која пружа сличне гаранције. Упис мора да садржи датум када је извршен, као и податке који су потребни за идентификацију робе.

У случајевима кад је то оправдано због природе робе и учесталости извозних радњи, царинарница може овлашћеног извозника ослободити обавезе из тач. 1) и 2) става 1. овог члана, под условом да овлашћени извозник извозној царинарници достави потребне информације за могући преглед робе, пре него што се роба извезе.

У случају из става 3. овог члана, упис робе у евиденције сматра се пуштањем робе.

Члан 241.

Подаци из члана 240. став 1. тачка 1) ове уредбе, достављају се извозној царинарници у роковима који су наведени у чл. 367. и 368. ове уредбе.

Код уноса робе у евиденцију из члана 240. став 1. тачка 3) ове уредбе, потребно је да се унесу и подаци прописани за поступак декларисања на основу књиговодствених исправа.

Члан 242.

Као доказ да је роба стварно напустила царинско подручје Републике Србије користи се примерак број 3 ЈЦИ.

У одобрењу за употребу поједностављења мора бити назначено да примерак број 3 ЈЦИ треба унапред оверити.

Претходна овера из става 2. овог члана спроводи са на један од следећих начина:

1) рубрику А ЈЦИ унапред печатом оверава надлежна царинарница и потписује овлашћени царински службеник, или

2) овлашћени извозник може оверити декларацију посебним печатом из Прилога 46.*

Отисак овог печата може на прописаном обрасцу бити отиснут и унапред када је штампање образаца поверено штампарији одобреној у ту сврху.

Пре отпреме робе, овлашћени извозник је дужан да:

1) изврши обавезе из чл. 239. и 240. ове уредбе,

2) на приложеним исправама или носачима података, који их замењују, наведе следеће податке:

(1) редни број уписа робе у евиденције;

(2) датум уписа робе у евиденције;

(3) број одобрења;

(4) царински орган који је издао одобрење.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 243.

Одобрење из члана 238. став 1. ове уредбе мора да садржи све услове за спровођење поједностављења, укључујући и податке о:

1) роби на коју се поједноствљење односи,

2) облик обавеза из члана 240. став 1. ове уредбе,

3) време и начин пуштања робе,

4) садржај приложених исправа или носача података, који их замењују, као и начин њиховог оверавања, и

5) поступак подношења и рок у којем мора бити поднета допунска декларација.

У одобрењу се наводи обавеза овлашћеног извозника да предузме све неопходне мере за обезбеђење чувања посебног печата или образаца који садрже унапред отиснут печат извозне царинарнице или унапред отиснут посебни печат.

4.4. Заједничке одредбе за поједностављени поступак декларисања и декларисање на основу књиговодствених исправа у поступку извоза

Члан 244.

Уместо декларације, царински орган може да одобри да се користи трговинска, службена исправа или други медијум за чување података, када се цела извозна радња обавља на територији Републике Србије или када је таква могућност предвиђена споразумом између царинског органа Републике Србије и царинске службе друге државе.

Исправа или медијум из става 1. овог члана мора да садржи минимум прописаних података неопходних за поступак за који ће се користити. Уз исправу или медијум декларант треба да приложи захтев за извоз.

Царински орган може да дозволи да захтев за извоз из става 2. овог члана буде замењен општим захтевом, под условом да привредни субјект царинском органу стави на располагање све податке које сматра неопходним за спровођење ефективне анализе ризика и преглед робе. Општи захтев важи за све поступке извоза у одређеном периоду. У том случају, у исправи или медијуму за чување података декларант мора јасно назначити одобрење на основу ког се прихвата општи захтев у складу са овим ставом.

Трговинска или службена исправа користи се као доказ о стварном износу робе из царинског подручја, исто као примерак број 3 ЈЦИ. Ако царински орган одобри употребу другог медијума за чување података мора у исто време да одреди начин на који ће се потврдити да је роба стварно изнета из царинског подручја Републике Србије.

Члан 245.

Када се цела извозна радња обавља на територији Републике Србије, царински орган може, поред поступака из чл. 237 – 243. ове уредбе, да предвиди друга поједностављења декларисања.

Декларант је дужан да, пре него што та роба иступи, царинском органу стави на располагање податке неопходне за спровођење ефективне анализе ризика и преглед робе.

Део други

ЦАРИНСКИ ДОЗВОЉЕНО ПОСТУПАЊЕ С РОБОМ ИЛИ УПОТРЕБА РОБЕ

Глава I

СТАВЉАЊЕ РОБЕ У СЛОБОДAН ПРОМЕТ

1. Опште одредбе

Члан 246.

Ако је домаћа роба била привремено извезена са АТА карнетом у складу са чланом 384. ове уредбе, након враћања може се ставити у слободан промет на основу АТА карнета.

У случају из става 1. овог члана, царински орган код кога се роба ставља у слободан промет мора:

1) проверити податке из поља А до Г купона поновног увоза,

2) испунити талон и поље Х купона поновног увоза,

3) задржати купон поновнога увоза.

Ако се формалности за раздужење привременог извоза домаће робе обављају код другог царинског органа, а не оног преко кога је роба била унесена у царинско подручје, роба се од улазног до одредишног царинског органа, где ће бити стављена у слободни промет, превози без додатних формалности.

Члан 247.

Јединствена царинска стопа у висини од 10% може се применити на робу из члана 107. Царинског закона чија укупна вредност не прелази износ од 3.000 евра, у динарској противвредности.

2. Посебна употреба

Члан 248.

Одредбе чл. 248 – 257. ове уредбе примењују се у случају да је роба, која је стављена у слободан промет уз повољније тарифно поступање или уз смањену или стопу царине нула због своје употребе у посебне сврхе, предмет царинског надзора.

Јединствено одобрење је одобрење које обухвата два или више царинских органа.

Књиговодство су трговачке, пореске или друге рачуноводствене исправе које чува корисник одобрења, или се они чувају за његов рачун.

Евиденције су исправе које садрже све потребне податке и техничке појединости о било ком средству, које царинском органу омогућава надзор и контролу поступка.

Члан 249.

Одобравање повољнијег тарифног поступања у складу са чланом 30. Царинског закона, у случајевима у којима је роба предмет царинског надзора због посебне употребе, врши се на основу писменог одобрења.

Ако је роба стављена у слободан промет уз смањену или стопу царине нула због њене посебне употребе, а важеће одредбе захтевају да роба остане под царинским надзором, у складу са чланом 108. Царинског закона, за потребе царинског надзора због посебне употребе потребно је писмено одобрење царинског органа.

Захтев за издавање одобрења подноси се у писменој форми и на прописаном обрасцу. Царински орган може дозволити да се захтев за продужење или измену одобрења поднесе у облику уобичајеног писменог захтева.

У посебним околностима царински орган може одобрити да се подношење декларације за стављање у слободан промет врши у писменој форми или коришћењем електронског система размене података по уобичајеном поступку што се сматра подношењем захтева за издавање одобрења, под условима да:

1) захтев обухвата само један царински орган,

2) подносилац захтева за робу у целости захтева прописану посебну употребу, и

3) да је осигуранo правилнo спровођење поступка.

Ако царински орган сматра да подаци наведени у захтеву нису потпуни или довољни за издавање одобрења може затражити од подносиоца захтева допунске податке или обавештења.

Царински орган може, у посебним случајевима, у којима се за издавање одобрења захтева подношење декларације, захтевати, не искључујући примену одредбе члана 170. ове уредбе, да се уз захтев приложи исправа, коју подноси декларант и која, осим ако подаци нису потребни или су већ унети у декларацију, садржи следеће податке:

1) име и адреса подносилаца захтева, декларанта и других учесника поступка,

2) врста посебне употребе,

3) технички опис робе, производа који су настали из њене посебне употребе и средства за утврђивање њихове истоветности,

4) предвиђени нормативи или методе за њихово одређивање,

5) предвиђени рок за одређивање робе према њеној посебној употреби,

6) место где се роба ставља у посебну употребу.

Захтев за издавање одобрења подноси се царинском органу који је надлежан за место где се води главно књиговодство подносиоца захтева.

Ако се захтев подноси ради издавања јединственог одобрења, надлежни царински орган из става 7. овог члана доставља захтев и нацрт одобрења другом царинском органу, који га обавештава у року од 15 дана од дана пријема захтева.

Други надлежни царински орган из става 8. овог члана обавестиће царински орган из става 7. овог члана о својим примедбама у року од 30 дана од дана пријема нацрта одобрења.

Одобрење или образложена одлука о одбијању захтева за издавање одобрења доставља се подносиоцу захтева у року од 30 дана, рачунајући од дана када је захтев био поднет, или од дана када је царински орган утврдио да су му достављени непотпуни или недостајући подаци. Ако се даје јединствено одобрење царински орган који је одобрење дао, доставиће га другом царинском органу који је тим одобрењем укључен.

Члан 250.

Царински орган надлежан за доношење одобрења издаје одобрење, у складу са прописаним обрасцем, лицима са пребивалиштем или седиштем у Републици Србији, уколико су испуњени следећи услови:

1) да су предвиђене радње у складу с прописаном посебном употребом и одредбама за премештање робе сходно члану 253. ове уредбе и да је правилно спровођење поступка загарантовано,

2) да подносилац захтева пружи потребна обезбеђења за правилно спровођење поступка и преузме обавезе да:

(1) роби у целости или делу робе одреди прописану посебну употребу или робу премести и пружи доказ о одређењу или премештању у складу сa важећим прописима,

(2) не предузима радње које нису у складу сa сврхом прописане посебне употребе,

(3) надлежну царинарницу обавести о свим променама које могу утицати на одобрење,

3) да је осигуран царински надзор, а административне мере које предузима царинарница нису у супротности сa економским потребама подносиоца захтева,

4) да подносилац захтева води и чува одговарајућу евиденцију која царинским органима омогућава надзор над поступком,

5) да пружи обезбеђење, у оним случајевима у којима царински орган сматра да је то потребно.

Кад је захтев поднет у складу са чланом 249. став. 4. ове уредбе одобрење се издаје лицима са седиштем или пребивалиштем у Републици Србији, прихватањем декларације, уз испуњење осталих услова из став 1. овога члана.

Одобрење мора да садржи следеће податке, осим ако се ти подаци сматрају непотребним:

1) податке о кориснику одобрења,

2) тарифну ознаку Царинске тарифе или TARIS ознаку, врсту и опис робе и поступака посебне употребе и одредбе о нормативу употребе, када је то потребно,

3) начин и методе за препознавање робе и царинског надзора, укључујући и поступке за:

(1) заједнички смештај, за који ће се, mutatis mutandis, примењивати ст. 2. 3. и 4. члана 298. ове уредбе,

(2) мешовити смештај производа који подлежу надзору због посебне употребе а сврставају се у Главу 27 и 29 Царинске тарифе или производи са сировом нафтом који се сврставају у тарифну ознаку 2709 00 Царинске тарифе.

4) рок у коме се роби мора одредити прописана посебна употреба,

5) царинске органе код којих ће се декларисати роба за стављање у слободан промет и одређивање царинског органа који надзире поступке,

6) место у којем се роби мора одредити прописана посебна употреба,

7) обезбеђење које ће се пружити, када је то потребно,

8) рок важења одобрења,

9) могућност премештања у складу са чланом 253 став 1. ове уредбе, када је то применљиво,

10) поједностављени поступци одобрени у складу са чланом 101. Царинског закона, када је то применљиво,

11) начине комуникације.

Уколико роба наведена у ставу 3. тачка 3) подтачка (2) овог члана не сврстава у исту десетоцифрену ознаку Царинске тарифе, исте комерцијалне количине и исте техничке и физичке карактеристике, мешовити смештај се може одобрити само кад ће се укупна мешавина ставити у поступак наведен у Додатним напомена 4 и 5 уз Главу 27 Царинске тарифе.

Одобрење из става 1. овог члана, не искључујући примену одредбе члана 251. ове уредбе, важи од дана доношења одобрења или од дана који је наведен у одобрењу.

Одобрења се издају са периодом важења не дужим од три године, осим у посебно оправданим и образложеним случајевима.

Члан 251.

Царински орган може, не искључујући примену ст. 2. и 3. овог члана, издати одобрење које важи од дана подношења захтева.

Ако се поднесе захтев за обнову одобрења за исту врсту радњи и робе, одобрење се може издати са важењем од дана када је прво одобрење престало да важи.

У изузетним случајевима, важење одобрења може се одобрити најдуже до једне године пре него што је поднесен захтев, под условом да се докаже да постоји економска оправданост и да:

1) се захтев не односи на покушаје преваре или грубе немарности,

2) књиговодство подносиоца захтева потврди да се сви услови поступка могу сматрати испуњеним, да се по потреби може утврдити истоветност робе за дати период и да такво књиговодство омогућава контролу поступка, и

3) се све формалности неопходне за регулисање питања робе могу обавити, укључујући, ако је потребно, поништавање декларације.

Члан 252.

Престанак важења одобрења неће утицати на робу која је била у слободном промету, на основу тог одобрења, пре истека његовог важења.

Члан 253.

Премештање робе између два места наведена у истом одобрењу може се спровести без царинских формалности.

Премештење робе између два одобрена корисника спроводи се тако што други корисник одобрења надлежном царинском органу подноси декларацију за стављање робе у поступак.

Премештање робе из простора првог корисника одобрења до простора другог корисника одобрења врши се на основу исте декларације којом је први корисник одобрења ставио робу у поступак. Оба корисника одобрења дужни су да робу, односно премештање робе одмах упишу у своје књиговодство, уз навођење података о декларацији којом је роба премештена.

Корисник другог одобрења преузимањем робе преузима и обавезе које произлазе из чл. 248 – 257. ове уредбе за робу која је предмет премештања.

Корисник првог одобрења ослобођен је свих обавеза под условом да је:

1) други корисник преузео робу и обавештен да је роба на коју се односе обавезе које се преносе предмет царинског надзора посебне употребе,

2) у тренутку прихватања декларације царински надзор посебне употребе преузео надлежни царински орган другог корисника.

Члан 254.

У случају премештања делова за одржавање или оправку ваздухоплова под условима из споразума о преносу или за властите потребе авио-превозиоца, код авио-превозилаца укључених у међународни саобраћај, може се користити ваздухопловни товарни лист или друга одговарајућа исправа.

Ваздухопловни товарни лист или друга одговарајућа исправа мора да садржи следеће податке:

1) назив отпремног авио-превозиоца,

2) назив ваздухопловног пристаништа одласка,

3) назив пријемног авио-превозиоца,

4) назив одредишног аеродрома,

5) опис делова,

6) количину делова.

Подаци из става 2. овог члана могу бити у шифарном облику или упућивати на приложену исправу.

Ваздухопловни товарни лист или друга одговарајућа исправа мора на предњој страни да садржи следећу напомену:

„ПОСЕБНА УПОТРЕБА”

„ЕND-USЕ”.

Отпремни авио-превозилац ће једну копију ваздухопловног товарног листа или друге одговарајуће исправе задржати као део своје евиденције, а другу копију послати надлежном царинском органу.

Пријемни авио-превозилац ће задржати копију ваздухопловног товарног листа или друге одговарајуће исправе у својој евиденцији, а једну копију ће доставити надлежном царинском органу.

Делови у непромењеном стању и копије ваздухопловног товарног листа или друге одговарајуће исправе доставиће се пријемном авио-превозиоцу, на месту које одреди надлежни царински орган. Пријемни авио-превозилац ће уписати делове у своју евиденцију.

Обавезе које произлазе из ст. 1 – 7. овог члана прелазе са отпремног авио-превозиоца на пријемног авио-превозиоца у тренутку испоруке делова у непромењеном стању и копија ваздухопловног товарног листа или друге одговарајуће исправе.

Члан 255.

Царински орган може, уз услове прописане овим чланом, одобрити извоз или уништење робе.

При извозу пољопривредних производа, у рубрику 44 декларације уписује се следећа напомена:

„ЧЛАН 255*. УРЕДБЕ О ЦАРИНСКИ ДОЗВОЉЕНОМ ПОСТУПАЊУ С РОБОМ, ПОСЕБНА УПОТРЕБА: РОБА НАМЕЊЕНА ЗА ИЗВОЗ – НЕ ПРИМЕЊУЈУ СЕ ИЗВОЗНЕ ДАЖБИНЕ”.

У случају уништења примењују се одредбе члана 209. став 7.* Царинског закона.

*Службени гласник РС, број 63/2013

Члан 256.

Ако царински орган прихвати да је употреба робе на начин различит од оног који је наведен у одобрењу оправдана, таква употреба, осим извоза или уништења, има за последицу настанак царинског дуга. При обрачуну царинског дуга примењује се, mutatis mutandis, члан 244. Царинског закона.

Члан 257.

Роба наведена у члану 248. став 1. ове уредбе остаје под царинским надзором и подлеже плаћању увозне дажбине док:

1) се први пут не одреди прописана посебна употреба,

2) роба није извезена, уништена или употребљена на други начин у складу са чланом 255. и 256. ове уредбе.

Изузетно од става 1. овог члана, царински надзор ће се наставити током периода који не прелази две године од датума првог одређивања прописане употребе, ако роба може да има вишеструку употребу, а царински орган то сматра примереним ради избегавања злоупотребе.

Отпаци и остаци настали производним радњама и губици настали због природе робе сматрају се робом којој је додељена прописана посебна употреба.

За отпатке и остатке настале при уништењу робе, царински надзор престаје када роби буде одобрен један од царински дозвољених поступања или употреба.

3. Управљање тарифним мерама

3.1. Управљање тарифним квотама које се одобравају по хронолошком реду датума декларација

Члан 258.

Ако је то предвиђено посебним прописима, тарифне квоте ће се додељивати према хронолошком реду датума прихватања декларација за стављање у слободан промет.

Захтев за преференцијално поступање у оквиру тарифне квоте подноси се декларацијом за стављање робе у слободан промет.

Управа царина вршиће, уз примену става 5. овог члана, расподелу квота на основу датума прихватања одговарајуће декларације за стављање робе у слободан промет, ако стање односне квоте то допушта. Редослед ће се утврдити у складу с хронолошким редом тих датума, при чему ће се све декларације прихваћене истог датума сматрати истовременим.

Уколико су тражене количине веће од тренутно доступне, расподела ће бити извршена пропорционално захтеваним количинама.

За потребе овога члана, декларације прихваћене 1, 2. или 3. јануара сматраће се прихваћенима 3. јануара. Међутим, ако један од тих датума пада у суботу или недељу, сматраће се да је датум прихватања 4. јануар.

Ако Управа царина поништи декларацију за стављање у слободан промет за робу која је била предмет захтева за преференцијално поступање у оквиру тарифне квоте, цео захтев за ту робу ће бити опозван, а квота враћена.

Члан 259.

Управа царина ће вршити расподелу квота сваког радног дана према захтевима поднесеним претходног дана, осим дана државних празника у Републици Србији.

Не искључујући примену одредаба члана 258. став 5. ове уредбе у расподелу квота обухватиће и још неодобрене захтеве поднете на декларацијама за стављање у слободан промет, прихваћенe закључно са претходним даном.

Члан 260.

Тарифна квота сматра се критичном када је искоришћено 90 % почетног износа, или када то процени Управа царина.

Изузетно од става 1. царинска квота се сматра за критичну већ од датума њеног отварања у сваком од следећих случајева:

1) ако је отворена за мање од три месеца;

2) ако царинске квоте, које обухватају исти производ и порекло, као и једнак период квоте као и предметна царинска квота (еквивалентне царинске квоте), нису бике отворене у претходне две године;

3) ако је еквивалентна царинска квота, била отворена у претходне две године, искоришћена последњег дана или пре последњег дана трећег месеца периода квоте или је имала већу почетну количину од предметне царинске квоте.

Царинска квота, чија једина намена је примена заштитних или узвратних мера по правилима СТО, сматра се критичном чим је употребљено 90% од почетне количине, без обзира на то да ли су у претходне две године биле отворене еквивалентне царинске квоте или не.

3.2. Надзор над робом

Члан 261.

Ако су прописане мере надзора за робу за коју је одобрено преференцијално поступање у оквиру тарифне квоте, извештавање се врши најмање једном месечно. Извештај садржи податке о количинама које су стављене у слободан промет или извезене од првог дана наведеног периода.

Управа царина министарству надлежном за послове пољопривреде доставља месечне извештаје о надзору најкасније до 15-ог у месецу за претходни месец.

3.3. Расподела квота на основу одобрења о додели квоте

Члан 262.

Ако је то предвиђено посебним прописима, расподелу тарифних квота обавља министарство надлежно за послове пољопривреде, на основу захтева увозника за доделу одређене количине робе у оквиру поједине тарифне квоте, за годину на коју се односи важећа Уредба о царинској тарифи, односно пропис којим је квота утврђена.

Након расподеле квота, која се може обавити једном или више пута годишње, министарство из става 1. овог члана издаје одобрење, а Управа царина прати и надзире остварење увоза робе по издатим одобрењима. Сва издата одобрења уносе се у информациони систем Управе царина.

Глава II

ЦАРИНСКИ ПОСТУПЦИ СА ЕКОНОМСКИМ ДЕЈСТВОМ

1. Опште одредбе

1.1. Дефиниције

Члан 263.

У сврху примене царинских поступака са економским дејством, поједини изрази имају следеће значење:

1) поступак је царински поступак са економским дејством.

2) одобрење је одобрење царинског органа за употребу поступка.

3) јединствено одобрење је одобрење које обухвата два или више царинска органа надлежна за почетак или завршетак поступка, складиштење, узастопне производне радње или употребе.

4) корисник је корисник одобрења.

5) надзорни царински орган је царински орган, који је у одобрењу назначен као овлашћен за надзор над поступком.

6) царински орган почетка поступка је царински орган односно царински органи који су у одобрењу назначени као овлашћени за прихватање декларација за стављање робе у одговарајући царински поступак,

7) царински орган завршетка поступка је царински орган односно царински органи, који су у одобрењу назначени као овлашћени за прихватање декларација, на основу којих се за робу након стављања у поступак одређује ново царински дозвољено поступање или употреба, или у случају пасивног оплемењивања, декларација за стављање робе у слободан промет.

8) поступак код више царинских органа је поступак, код кога царински орган завршетка поступка није исти као царински орган код кога је отпочео поступак,

9) књиговодство је пословна, пореска или друга књиговодствена документација корисника, или таква документација која се води за његов рачун.

10) евиденције су подаци који садрже све потребне информације и техничке појединости на било којем медију, који царинском органу омогућава надзор и контролу поступка, пре свега о кретањима робе или промени њеног статуса; евиденције у поступку царинског складиштења називају се „евиденција робе”.

11) главни добијени производ је добијени производ за чију производњу је био одобрен поступак.

12) споредни добијени производ је добијени производ који су поред главних добијених производа наведени у одобрењу и нужни су споредни производи у поступку производње.

13) рок за завршетак је рок до ког роби или добијеним производима мора бити одређено ново царински дозвољено поступање или употреба, укључујући, у зависности од случаја, и захтев за повраћај царинског дуга након обављеног активног оплемењивања (систем повраћаја) или за одобравање потпуног или делимичног ослобођења од царинског дуга код стављања у слободан промет након поступка пасивног оплемењивања.

1.2. Захтев за издавање одобрења

Члан 264.

Захтев за издавање одобрења за спровођење неког поступка подноси се у писаној форми и у складу са прописаним обрасцем.

Царински орган може да дозволи да се захтев за продужење или измену одобрења поднесе у облику уобичајеног писаног захтева (а не на прописаном обрасцу).

Царински орган може да дозволи да се одобрење може захтевати подношењем декларације, у писаној форми или коришћењем електронског система размене података по уобичајеном поступку, у следећим случајевима:

1) у поступку активног оплемењивања, када се у складу са чланом 303 ове уредбе сматра да су економски услови испуњени, осим захтева који укључују еквивалентну** робу,

2) у поступку прераде под царинском контролом, када се у складу са чланом 319. ове уредбе сматра да су економски услови испуњени,

3) у поступку привременог увоза, укључујући и примену АТА или ЦПД (CPD) карнета,

4) у поступку пасивног оплемењивања, када се производна радња односи на поправку, укључујући систем замене без претходног увоза:

(1) при стављању у слободан промет након поступка пасивног оплемењивања уз употребу система замене с претходним увозом,

(2) при стављању у слободан промет након поступка пасивног оплемењивања уз употребу система замене без претходног увоза, ако већ постојеће одобрење тог поступка то не предвиђа а царински орган дозвољава његову промену,

(3) при стављању у слободан промет након поступка пасивног оплемењивања, уколико се производне радње односе на робу која није намењена у комерцијалне сврхе.

Захтев за одобрење може се поднети усменом декларацијом за привремени увоз у складу са чланом 182. ове уредбе и ако се поднесе исправа попуњена у складу са чланом 266. став 2*. ове уредбе.

Захтев за одобрење може се поднети уз декларацију за привремени увоз или неком другом радњом у складу са чланом 186*. став 1. ове уредбе.

Захтеви за издавање одобрења у поступцима у чијем спровођењу учествује више царинских органа (јединствено одобрење), осим код привременог увоза, подносе се у складу са ставом 1. овог члана.

Царински орган може да захтева да се захтеви за привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања царинског дуга из члана 345. ове уредбе поднесу у складу са ставом 1. овог члана.

*Службени гласник РС, број 63/2013

**Службени гласник РС, број 44/2016

 

Члан 265.

Захтев за одобрење из члана 264. ове уредбе подноси се:

1) за поступак царинског складиштења: царинском органу, надлежном према месту у којем ће се налазити просторије царинског складишта или где се води главно књиговодство подносиоца захтева,

2) у поступку активног оплемењивања и прераде под царинском контролом: царинском органу, надлежном према месту у којем ће се роба производити или прерађивати,

3) за поступак привременог увоза: царинском органу, надлежном према месту у коме ће се роба употребљавати, осим у случају из члана 347. став 3. ове уредбе,

4) у поступку пасивног оплемењивања: царинском органу, надлежном према месту у којем се налази роба која ће бити декларисана за привремени извоз.

Члан 266.

Ако царински орган оцени да подаци дати у захтеву нису потпуни или довољни за доношење одобрења, може затражити од подносиоца захтева додатне податке или обавештења.

Царински орган, у посебним случајевима, у којима се издавање одобрења захтева подношењем декларације, може захтевати, не искључујући примену члана 172. ове уредбе, да се уз захтев приложи исправа, коју подноси декларант и која, осим ако подаци нису потребни или су већ унети у образац декларације, садржи следеће податке:

1) назив/име и адреса подносиоца захтева, декларанта и других учесника поступка,

2) врста производних радњи или употребе робе,

3) технички опис робе, оплемењених или прерађених производа и методе за утврђивање њихове истоветности,

4) прописану шифру економских услова,

5) предвиђени нормативи или методе за њихово одређивање,

6) предвиђени рок за завршетак поступка,

7) предложен царински орган завршетка поступка,

8) место спровођења производних радњи, прераде или употребе,

9) предложене формалности за премештај робе и

10) код усмених декларација, вредност и количина робе.

Исправа из става 2. овог члана која се односе на усмену декларацију за привремени увоз подноси се у два примерка, које оверава царински орган и један оверени примерак враћа се подносиоцу.

Члан 267.

Када лице захтева јединствено одобрење потребна је претходна сагласност царинских органа надлежних за почетак и/или завршетак поступка, у складу са поступком предвиђеним ст. 2. и 3. овога члана.

У случају привременог увоза захтев се подноси царинском органу према месту прве употребе, осим у случају из члана 347. став 3. ове уредбе. У другим случајевима захтев се подноси царинском органу надлежном према месту где се води главно књиговодство подносиоца захтева, што олакшава надзор поступка, и где се обавља било који део складиштења, производних радњи или привременог извоза, обухваћених одобрењем. Уколико на тај начин није могуће утврдити надлежни царински орган захтев се подноси царинском органу према месту где се води главно књиговодство подносиоца захтева, ради олакшавања надзора над поступком.

Надлежни царински орган из става 2. овога члана шаље захтев и предлог одобрења другим царинским органима који потврђују датум пријема у року од 15 дана, и саопштавају своје примедбе надлежном царинском органу у року од 30 дана од дана пријема предлога одобрења. Ако примедбе пристигну у том року и није постигнута сагласност захтев се одбија уз навођење разлога.

Царински орган може издати одобрење уколико не прими никакве примедбе на предлог одобрења у року од 30 дана. Царински орган послаће копију договореног одобрења свим царинским органима који учествују у спровођењу поступка.

Члан 268.

Када су општи критеријуми и услови за доношење јединственог одобрења договорени између два или више царинских органа, уместо претходне сагласности из члана 267. став 1. ове уредбе и слања копије из члана 267. став 4. ове уредбе шаље се обично обавештење.

Обавештење је увек довољно када се:

1) јединствено одобрење обнавља, незнатно мења или допуњава, поништава или укида,

2) захтев за јединствено одобрење односи се на привремени увоз и није га потребно издати на обрасцу.

Обавештење није потребно када се:

1) користи АТА или ЦПД карнет,

2) привремени увоз одобрава прихватањем усмене декларације или декларисањем другим радњама.

1.3. Економски услови

Члан 269.

Царински орган не може издати одобрење без претходне провере економских услова, осим у случајевима из чл. 300 – 319. и 358 – 365. ове уредбе.

Царински орган проверу економских услова врши у сарадњи са Привредном коморoм Србије.

Код поступка активног оплемењивања проверавањем се утврђују немогућности употребе домаћих средстава, посебно на основу прописаних мерила, и то:

1) недоступност у Републици Србији произведене робе једнаке каквоће и истих техничких обележја као и робе која се увози ради њене употребе у поступку активног оплемењивања,

2) разлика у ценама између робе произведене у Републици Србији и робе која намерава да се увезе,

3) уговорне обавезе.

Код поступка прераде под царинском контролом проверавањем се утврђује да ли употреба стране робе омогућава да се односна прерађивачка делатност развија или одржи у Републици Србији.

Код поступка пасивног оплемењивања проверавањем се утврђује да ли се спровођењем тога поступка:

1) битно нарушавају интереси српских прерађивача, због организовања предметних поступака ван Републике Србије, или

2) производња у Републици Србији економски није оправдана или није могућа због посебних техничких разлога или уговорних обавеза.

1.4. Доношење одобрења

Члан 270.

Царински орган надлежан за доношење одобрења, издаје одобрење на следећи начин:

1) код захтева из члана 264. став 1, на прописаном обрасцу,

2) код захтева из члана 264*. став 3, прихватањем деклараци-је, или

3) код захтева за продужење или измену одобрења, белешком на захтеву.

*Службени гласник РС, број 63/2013

Члан 271.

Одобрење или образложена одлука о одбијању захтева за издавање одобрења доставља се подносиоцу захтева у року од 30 дана односно 60 дана у случају царинског складишта, рачунајући од дана када је захтев био поднет или од дана када је царински орган утврдио да су му достављени захтевани додатни подаци или подаци који су недостајали .

Рокови из става 1. овога члана не примењују се у случају јединственог одобрења, осим ако је издато у складу са чланом 268. ове уредбе.

Члан 272.

Одобрење из члана 271. ове уредбе, не искључујући примену одредбе члана 273. ове уредбе, почиње да важи од дана доношења одобрења или од дана назначеног у одобрењу. Изузетно, код приватних царинских складишта царински орган може и пре издавања писменог одобрења подносиоцу да саопшти своју сагласност за спровођење одабраног поступка.

У одобрењу за управљањем царинским складиштем не одређује се рок важења одобрења.

Код активног оплемењивања, прераде под царинском контролом и пасивног оплемењивања рок важења одобрења издаје се за период не дужи од три године, осим у посебно оправданим и образложеним случајевима.

У случају издавања одобрења за производњу или прераду млечних производа из тарифних бр. од 0401 до 0406 Царинске тарифе, период важења одобрења не може бити дужи од три месеца.

Члан 273.

Царински орган, осим у поступку царинског складиштења, може да изда одобрење са ретроактивним дејством, али то одобрење ступа на снагу најраније на дан подношења захтева, осим у случајевима из ст. 2. и 3. овог члана.

Ако се захтев односи на обнову одобрења за исту врсту поступка и робе, одобрење се може издати са ретроактивним дејством од дана када је првобитно одобрење престало да важи.

У изузетним случајевима, ретроактивно дејство одобрења у складу са ставом 2. овога члана, може се одобрити и дуже, али не дуже од једне године пре него што је поднет захтев, ако се докаже да постоји економска оправданост и да:

1) се захтев не односи на покушаје преваре или грубе немарности,

2) период важења одобрења у складу са чланом 272. ове уредбе није прекорачен,

3) књиговодство подносиоца захтева потврђује да се сви захтеви поступка могу сматрати испуњеним, да се по потреби може утврдити истоветност робе за тај период и да такво књиговодство омогућава контролу над поступком, и

4) се све формалности неопходне за уређење статуса робе могу обавити, укључујући, ако је потребно, поништавање декларације.

1.5. Друге одредбе за спровођење поступка

1.5.1. Опште одредбе

Члан 274.

Мере трговинске политике предвиђене прописима који уређују трговину робом примењују се на страну робу која се ставља у царински поступак, само, ако се ове мере односе на увоз робе у царинско подручје Републике Србије.

Када се производи добијени у поступку активног оплемењивања, осим оних који су прописани, стављају у слободан промет, примењују се мере предвиђене прописима који уређују трговину робом, које се примењују за стављање робе у слободан промет.

Када се производи добијени у поступку прераде под царинском контролом ставе у слободан промет, на те се производе примењују трговинске мере, које се примењују на истоврсну увозну робу.

Мере из става 1. овог члана које се односе на стављање робе у слободан промет, не примењују се на добијене производе, који се стављају у слободан промет, након поступка пасивног оплемењивања:

1) који су задржали домаће порекло робе у складу са чл. 33. и 34. Царинског закона,

2) који су поправљени, укључујући такође и систем замене,

3) код додатног оплемењивања према члану 151. Царинског закона.

Члан 275.

Надзорни царински орган, не искључујући примену одредбе члана 188. ст. 4. и 5. Царинског закона, може одобрити да се декларација поднесе другом царинском органу а не царинском органу назначеном у одобрењу. Надзорни царински орган утврђује начин на који ће о подношењу декларације бити обавештен.

1.5.2. Премештање

Члан 276.

Царински орган у одобрењу одлучује да ли се и под којим условима роба или производи у поступку са одлагањем плаћања могу премештати између различитих места или између просторија различитих корисника одобрења без завршетка поступка (премештање). Царински орган такође, осим у случају привременог увоза, одлучује о вођењу потребних евиденција.

Премештање није могуће ако је место отпреме или допреме робе царинско складиште типа „Б”.

Члан 277.

Премештање између два у истом одобрењу назначена места, може се спровести без царинских формалности.

Премештање робе од царинског органа почетка поступка до корисникових или извођачевих простора или до места њене употребе, може се обавити истом декларацијом којом је стављена у поступак.

Премештање робе намењене за поновни извоз, до излазног царинског органа, могуће је у оквиру предметног поступка. У том случају поступак се завршава након што роба декларисана за поновни извоз стварно напусти царинско подручје Републике Србије.

Члан 278.

Премештање робе од једног до другог корисника одобрења, може да се обави, само ако последњи корисник одобрења премештену робу или производе стави у поступак у оквиру одобрења за декларисање на основу књиговодствених података. Одмах по приспећу робе или производа у просторије другог корисника мора се обавестити царински орган, а роба или производи прокњижити у складу са чланом 220. ове уредбе. Приликом допреме робе неће се захтевати допунска декларација.

У случају привременог увоза може се обавити премештање од једног до другог корисника одобрења, ако други корисник одобрења робу ставља у поступак писменом декларацијом у редовном поступку.

По пријему робе или производа, други корисник одобрења дужан је да ту робу стави у одабрани царински поступак.

Члан 279.

Код премештања робе, за могући царински дуг одговоран је први корисник одобрења до тренутка када је, на прописан начин, преузео робу други корисник одобрења.

Члан 280.

При премештању прописане осетљиве робе, које представља повећани ризик, мора се положити обезбеђење под истим условима који су прописани за поступак транзита.

1.5.3. Вођење евиденције

Члан 281.

Корисници одобрења, учесници у економским поступцима или држаоци складишта дужни су да воде евиденцију о роби, осим у случају привременог увоза или када царински орган оцени да није потребно да се води евиденција.

Царински орган може одобрити да се за потребе евиденције из става 1. овог члана користи постојеће књиговодство корисника одобрења, ако садржи све потребне податке.

Надзорни царински орган може да захтева да се спроведе попис за сву или за део робе стављене у одговарајући царински поступак.

Члан 282.

Евиденција из члана 281. ове уредбе и, када је то потребно, евиденција у складу са чланом 348. став 2. ове уредбе за привремени увоз, мора да садржи следеће податке:

1) податке из декларација којима се роба ставља у царински поступак,

2) податке из декларација којима се роби одређује царински дозвољено поступање или употреба ради завршетка поступка,

3) датум и одговарајуће податке о другим царинским исправама и свим другим исправама које се односе на почетак и завршетак поступка,

4) врсту производних радњи, врсту руковања или привремене употребе,

5) норматив употребе или, по потреби, методу за његов обрачун,

6) податке који омогућавају праћење робе, укључујући место где се налази и податке о било којем премештању,

7) трговачки или технички опис потребан за утврђивање истоветности робе и

8) податке који омогућавају праћење кретања у поступку активног оплемењивања* који се спроводи уз употребу еквивалентне** робе.

Царински орган може да одобри да се неки подаци из става 1. овога члана не евидентирају, ако то нема штетан утицај за спровођење контроле или надзора поступака за робу која се складишти, прерађује или употребљава.

*Службени гласник РС, број 63/2013

**Службени гласник РС, број 44/2016

1.5.4. Нормативи и начин обрачуна

Члан 283.

Уколико је за спровођење поступака из чл. 300 – 319. и чл. 358 – 365. ове уредбе потребно утврдити нормативе употребе и методе за њихово одређивање, укључујући и просечне нормативе, исти ће се утврдити у одобрењу или у тренутку стављања предметне робе у поступак. Нормативи се утврђују, када је то могуће, на основу производних и других техничких података, а ако такви подаци нису доступни, на основу података који се односе на истоврсне производне радње.

Царински орган, у изузетним случајевима, може нормативе утрошка робе утврдити и након стављања робе у поступак, али најкасније код одређивања новог царински дозвољеног поступања или употребе.

Министар надлежан за послове финансија може, на предлог министарства надлежног за послове економије и регионалног развоја и министарства надлежног за послове пољопривреде, шумарства и водопривреде, када је потребно, да пропише паушалне нормативе употребе за одређену робу у поступку активног оплемењивања.

Члан 284.

Удео увозне робе или робе у поступку привременог извоза у добијеним производима израчунава се са циљем :

1) утврђивања увозних дажбина, које се морају платити,

2) утврђивања износа који се одбија при настанку царинског дуга или

3) примене мера трговинске политике.

Удео из става 1. овог члана израчунава се применом количинског или вредносног метода у зависности од околности или неким другим методом, која даје исте или одговарајуће резултате. Прерађени производи или полупроизводи сматрају се за потребе обрачуна добијеним производима.

Поступак обрачуна спроводи се применом количинског метода, када се:

1) у случају када се производи само једна врста добијених производа; одговарајућа количина увезене или привремено извезене робе, за коју се сматра да је садржана у добијеним производима, за које је царински дуг настао, сразмерна је проценту тих добијених производа у односу на укупну количину добијених производа, и

2) у случају када се производним радњама добије неколико врста добијених производа и у сваком од тих производа су садржани сви саставни делови увезене или привремено извезене робе, количина увезене или привремено извезене робе за коју се сматра да је садржана у количини појединог добијеног производа за који је настао царински дуг сразмерна:

(1) уделу између поједине врсте добијеног производа, независно од тога да ли је царински дуг настао, и укупне количине свих добијених производа, и

(2) уделу између количине добијених производа, за које је царински дуг настао, и укупне количине добијених производа исте врсте.

При одлучивању да ли су испуњени услови за примену обрачуна из став 3. тач. 1) и 2) овог члана, губици се не урачунавају. Не искључујући примену одредбе члана 611. ове уредбе, губици подразумевају удео увезене робе или привремено извезене робе, који се у производњи уништи или изгуби, нарочито испаравањем, сушењем, цурењем или цеђењем. У поступку пасивног оплемењивања, споредни добијени производи који представљају отпатке, талог, опиљке и остатке сматрају се губицима.

Поступак обрачуна применом вредносних метода примењује се, ако се не може применити поступак обрачуна применом количинских метода.

Количина увезене или привремено извезене робе, за коју се сматра да је садржана, у добијеним производима за које је царински дуг настао, сразмерна је:

1) вредности одређене врсте добијених производа, независно од тога да ли је царински дуг настао, као проценат у укупној вредности свих добијених производа, и

2) вредности добијених производа, за које је настао царински дуг, као проценат укупне вредности добијених производа исте врсте.

Код примене вредносних метода, као вредност сваког добијеног производа узима се трансакцијска вредност у Републици Србији за исту или истоврсну робу, уколико не постоји повезаност купца и продавца.

Ако вредност није могуће утврдити у складу са ст. 5 – 7. овог члана, може се применити други прихватљив метод, који даје исте или одговарајуће резултате.

1.5.5. Компензаторна камата

Члан 285.

Када настане царински дуг за добијене производе или увезену робу у поступку активног оплемењивања или привременог увоза, обрачунаће се и компензаторна камата на износ царинског дуга за наведени период.

Компензаторна камата плаћа се у висини и на начин прописан за затезну камату.

Компензаторна камата се обрачунава месечно, и то од првог дана следећег месеца у коме је увезена роба, за коју настаје царински дуг, први пут стављена у одобрени царински поступак, па до последњег дана у месецу у којем је царински дуг настао.

Ако је у оквиру поступка активног оплемењивања (систем повраћaја) роба стављена у слободан промет у складу са чланом 156. став 4. Царинског закона, обрачунски период почиње да тече од првог дана следећег месеца у коме је извршен повраћај или отпуст царинског дуга.

Ст. 1 – 4. овога члана не примењују се у следећим случајевима:

1) ако се компензаторна камата мора обрачунати за период краћи од месец дана,

2) ако износ обрачунате компензаторне камате по једном насталом царинском дугу не прелази 20 евра у динарској противвредности,

3) ако царински дуг настане због тога да би се, у складу са потписаним уговором са другом државом, при увозу робе у ту државу, омогућило плаћање повољније царине,

4) при стављању у слободан промет отпадака и остатака насталих уништењем робе,

5) при стављању у слободан промет споредних добијених производа, који су прописани, ако је њихова количина сразмерна количини главних добијених производа,

6) ако је код стављања у слободан промет у складу са чланом 156. став 4. Царинског закона настао царински дуг, а за дуговани износ још није извршен повраћај или отпуст царинског дуга,

7) ако корисник одобрења захтева стављање робе у слободан промет и пружи доказ да због посебних околности, које нису последица његове немарности или преварних радњи, није могао или није економски оправдано могао да обави поновни извоз под условима које је захтевао и веродостојно доказао кад је подносио захтев за одобрење поступка,

8) када је настао царински дуг и за тај дуг је било положено обезбеђење депоновањем готовине до износа који је депонован*,

9) ако је царински дуг настао у складу са чланом 237. став 1. тачка 2. Царинског закона или стављањем у слободан промет робе претходно привремено увезене у складу са чл. 323 – 328, чл. 330, 332, 335, 340. став 1. тач. 2) и члана 343. ове уредбе.

У случају процеса активног оплемењивања, при којем је због бројних врста увозне робе и/или споредних добијених производа, неекономично да се примене одредбе става 2. овог члана, царински орган може, на захтев заинтересованог лица, да дозволи да се за обрачун компензаторне камате користе поједностављени методи који дају сличне резултате.

*Службени гласник РС, број 63/2013

1.5.6. Окончање поступка

Члан 286.

Ако је за увезену или привремено извезену робу започет поступак на основу једног одобрења, али с две или више декларација:

1) у случају поступка са одлагањем, сматра се да је одређивањем новог царински дозвољеног поступања или употребе за робу или добијене производе завршен царински поступак у који је била стављена по најраније поднетој декларацији;

2) у случају поступка активног оплемењивања (систем повраћаја) или поступка пасивног оплемењивања, сматра се да су добијени производи произведени из одговарајуће увезене или привремено извезене робе, која је по најраније поднетој декларацији била стављена у поступак.

Царински дуг се не умањује у случајевима из става 1. овог.

Корисник одобрења може да захтева да се заврши поступак за тачно одређену увезену или привремено извезену робу.

Ако је роба из става 1. овог члана стављена у поступак заједно с другом робом и дође до потпуног уништења или неповратног губитка робе, царински орган може прихватити доказе које подноси корисник одобрења о стварној количини у поступак стављене и уништене или неповратно изгубљене робе. Ако корисник одобрења не располаже таквим доказима, тада се количина уништене или неповратно изгубљене робе одређује према сразмерном уделу истоврсне робе која се налазила у поступку у тренутку уништења или неповратног губитка.

Члан 287.

Најкасније по истеку рока за завршетак поступка, надзорном царинском органу се:

1) код поступка активног оплемењивања (систем одлагања) или поступка прераде под царинском контролом подноси прописани образац за завршетак поступка у року 30 дана, и

2) код поступка активног оплемењивања (систем повраћаја) прописани захтев за отпуст или повраћај може поднети у року шест месеци.

Царински орган може да продужи рок из става 1. овог члана, и у случају да је првобитни рок истекао, ако то посебне околности оправдавају у складу са чланом 146. став 2. Царинског закона.

Образац за завршетак поступка или захтев за отпуст или повраћај морају да садрже:

1) идентификационе податке о одобрењу,

2) количину сваке врсте робе за коју се завршава поступак, захтева отпус или повраћај, и за коју је одобрено стављање у поступак код више царинских органа,

3) тарифну ознаку увозне робе,

4) за увозну робу важеће стопе царине, а по потреби и њену царинску вредност,

5) податке о декларацијама на основу којих је роба била стављена у поступак,

6) врсту и количину добијених или прерађених производа или робе у непромењеном стању, као и одобравању царински дозвољених поступања или употребе и податке о декларацијама или другим царинским исправама и другим прилозима, који се односе на завршетак поступка и с тим повезане рокове,

7) вредност добијених производа, ако се код обрачуна производних поступака примењује вредносни метод,

8) норматив употребе робе,

9) износ увозних дажбина, које треба платити, отписати или вратити, и по потреби и камата коју треба платити; уколико се овај износ односи на примену члана 247. ове уредбе, потребно га је посебно исказати и

10) код поступка прераде под царинском контролом: тарифну ознаку прерађених производа и податке неопходне за одређивање царинске вредности.

1.5.7. Сарадња царинских органа

Члан 288.

Да би се свим царинским органима укљученим у спровођење поступака, омогућио правилан приступ расположивим подацима, на захтев учесника у поступку или по одлуци царинског органа укључених у спровођење поступка, користе се прописани информативни обрасци, осим ако надзорни царински орган не утврди други начин размене податка:

1) за царинско складиштење Информативни образац (ИНФ 8) за податке о елементима за обрачун, који се примењује за робу пре спровођења уобичајених облика руковања и

2) за поступак активног оплемењивања:

(1) Информативни образац 1 (ИНФ 1) за податке о износу царинског дуга, камата, положеном обезбеђењу и мерама трговинске политике и

(2) Информативни образац (ИНФ 7) са подацима потребним за отпус или повраћај увозних дажбина у систему повраћаја царине (или наплаћеног царинског дуга) и

3) за поступак привременог увоза Информативни образац 6 (ИНФ 6) за податке о елементима за одређивање царинског дуга или обрачун износа царинског дуга за робу која је премештена.

2. Царинско складиштење

2.1. Опште одредбе

Члан 289.

Јавна царинска складишта су:

1) складиште типа А, код кога одговорност сноси држалац складишта,

2) складиште типа Б, код кога одговорност сноси корисник складишта,

3) складиште типа Ф, којим управља царински орган.

Приватна царинска складишта, код којих одговорност сноси држалац складишта*, који је истовремено и корисник, који не мора бити и власник робе, су:

1) складиште типа Д, код кога се роба ставља у слободан промет на основу књиговодствених исправа*, при чему су меродавне карактеристике, царинска вредност и количина роба утврђени у тренутку стављања робе у поступак складиштења,

2) складиште типа Е, код кога за поступак није неопходно да се роба складишти на месту које је одобрено као царинско складиште,

3) складиште типа Ц, код кога се не могу применити одредбе прописане у тач. 1) и 2) овог става.

Одобрењем за складиште типа Е може се одредити примена одредаба које важе за складиште типа Д.

*Службени гласник РС, број 44/2016

 

2.2. Додатни услови за издавање одобрења

Члан 290.

Царински орган у одобрењу одређује просторије или друга места која су технички оспособљена, односно имају употребну дозволу да се користе као царинско складиште типа А, Б, Ц или Д. Царински орган може да дозволи употребу складишта и за привремени смештај робе као царинско складиште или њихово пословање као царинско складиште типа Ф.

Царински орган не може да одобри да се користи исти простор за пословање више царинских складишта истовремено.

Када се складишти роба која по својој намени представља опасност или постоји вероватноћа да ће покварити другу робу или из других разлога захтева посебне услове, царински орган у одобрењу наводи да та роба може да се складишти само у посебно опремљеним просторијама.

Царински орган може да одобри да се царинска складишта типа А, Ц, Д и Е користе као складишта за заштиту (смештај, чување) животних намирницама бродова и ваздухоплова у међународном промету и платформи за бушење и налаз нафте у међународним водама.

Царински орган може да изда јединствено одобрење само за приватна царинска складишта.

Члан 291.

Царински орган може одобрење за поступак царинског складиштења да изда, само ако уобичајени облици руковања или поступци активног оплемењивања или прераде под царинском контролом не преовлађују у односу на складиштење робе.

Царински орган неће издати одобрење ако се објекти царинског складишта или складишни простори користе за продају робе на мало.

Изузетно од става 2. овог члана, у просторијама царинског складишта дозвољена је продаја робе на мало у случајевима када се продаје роба уз ослобођење од плаћања царине:

1) путницима у путничком промету са иностранством,

2)дипломатском или конзуларном особљу које према међународним споразумима има по том основу право на ослобођење од плаћања царине,

3) члановима међународних организација *

4) војсци или припадницима страних оружаних снага, према закљученим споразумима,

5) другим лицима према закљученим споразумима.*

Ради остваривања права на ослобађање од плаћања царина из става 3. овог члана, царинском органу се прилажу одговарајући докази прописани Уредбом о врсти, количини и вредности робе на коју се не плаћају увозне дажбине, роковима, условима и поступку за остваривање права на ослобођење од плаћања увозних дажбина („Службени гласник РС”, бр. 48/10, 74/11 и 63/13).*

Ради примене одредаба члана 112. став 1. тачка 2. Царинског закона, при провери да ли су административни трошкови за поступке царинског складиштења несразмерни у односу на економске потребе, царински орган, између осталог, узима у обзир тип складишта и поступак који се у њему може спроводити.

*Службени гласник РС, број 63/2013

2.3. Евиденција робе

Члан 292.

За вођење пословних евиденција о роби на залихама у царинским складиштима типа А, Ц, Д и Е, одговоран је држалац царинског складишта.

У царинским складиштима типа Ф уместо евиденције из става 1. овога члана воде се евиденције у складу са царинским прописима.

У царинском складишту типа Б надзорни царински орган уместо евиденције из става 1. овога члана, задржава и чува декларације о стављању робе у поступак.

Члан 293.

Из података наведених у књиговодственим евиденцијама мора у сваком тренутку бити видљиво стварно стање робе стављене у поступак царинског складиштења. Држалац царинског складишта је у обавези да надзорном царинском органу у року који он одреди, достави пописом утврђено стварно стање робе.

У случајевима када је роба у складу са чланом 141. став 2. Царинског закона предмет уобичајених радњи, царинска вредност робе у евиденцијама исказује се пре спровођења уобичајених радњи.

У књиговодственим евиденцијама о роби обавезно се евидентирају и одговарајући подаци о привременом премештају или заједничком складиштењу робе у складу са чланом 298. ст. 2. и 3. ове уредбе.

Члан 294.

Када је роба стављена у поступак складиштења, у складишту типа Е мора да се по приспећу робе у складишне просторије држаоца упише у евиденцију.

Када се царинско складиште истовремено користи и као складиште за привремени смештај, упис у евиденцију робе врши се истовремено са прихватањем декларације за привремени смештај.

Књижење података у евиденцији о завршетку царинског поступка обавља се најкасније у тренутку кад је роба напустила царинско складиште или складишне просторије држаоца.

2.4. Посебне одредбе о спровођењу поступка

Члан 295.

Страна роба може бити предмет уобичајене употребе. Уобичајена употреба обухвата радње који су прописане у Прилогу 24.

Члан 296.

Роба се може привремено изнети из царинског складишта за период не дужи од три месеца. Ако посебне околности то захтевају, наведени рок се може продужити.

Члан 297.

Захтев за одобрење уобичајене употребе или привременог изношења робе из царинског складишта подноси се надзорном царинском органу, у писаном облику и посебно за сваки случај. Захтев мора да садржи све податке потребне за спровођење поступка.

Царински орган може дати одобрење из става 1. овог члана и у одобрењу за спровођење поступка царинског складиштења. Надзорни царински орган, у том случају, треба да буде обавештен, на начин који он одреди, а пре предузимања уобичајене употребе или привременог изношења.

Члан 298.

Када се домаћа роба складишти у просторијама царинског складишта или другим просторијама које се користе за складиштење робе стављене у поступак царинског складиштења, могу се утврдити посебне методе за препознавање те робе, нарочито препознавање намене те робе од робе која је стављена у поступак царинског складиштења.

Царински орган може да дозволи да се страна и домаћа роба заједно складиште, и ако није могуће у сваком тренутку утврдити царински статус сваке врсте робе. Домаћи пољопривредни производи су искључени из таквог одобрења.

Роба која се заједнички складишти мора имати исту тарифну ознаку, и имати иста комерцијална својства и иста техничка обележја.

У циљу декларисања за царински дозвољено поступање или употребу робе у заједничком складишту, као и у посебним случајевима, роба која се може идентификовати и испуњава услове из става 3. овога члана, може се сматрати домаћом или страном робом.

У случају из става 4. овог члана не може се дати царински статус за већу количину робе од стварне количине која је смештена у царинско складиште или складишне просторије држаоца, када се износи роба ради декларисања за царински дозвољено поступање или употребу.

Члан 299.

Када се спроводи поступак активног оплемењивања или поступак прераде под царинским надзором у просторијама царинског складишта или другим складишним просторима, на робу стављену у тај поступак, примењују се одредбе члана 298. ове уредбе.

Ако се у поступку активног оплемењивања не користи еквивалентна** роба или се спроводи поступак прераде под царинском контролом, не примењују се одредбе члана 298*. ове уредбе о заједничком складиштењу робе, у делу који се односи на домаћу робу.

Подаци из евиденција морају омогућити царинском органу, да у сваком тренутку може да прати тачно стање робе или производа у одобреном царинском поступку.

*Службени гласник РС, број 63/2013

**Службени гласник РС, број 44/2016

3. Поступак активног оплемењивања

3.1. Дефиниције

Члан 300.

У сврху спровођења поступка активног оплемењивања, поједини изрази имају следеће значење:

1) претходни извоз је процес који омогућава да се добијени производи, произведени од еквивалентне* робе, извезу пре него је увозна роба стављена у поступак активног оплемењивања (систем одлагања),

2) посао оплемењивања (lohn посао) је производњу увозне робе која је посредно или непосредно дата кориснику одобрења на располагање ради производње према спецификацијама и упутствима, и за рачун налогодаваца са седиштем у трећој држави, при чему плаћања обично обухватају само трошкове производње.

*Службени гласник РС, број 44/2016

 

3.2. Додатни услови за давање одобрења

Члан 301.

Царински орган издаје одобрење за поступак активног оплемењивања, ако подносилац захтева намерава да главни добијени производ извезе или поново извезе.

Члан 302.

Одобрење из члана 301. ове уредбе се може дати за робу из члана 143. став 2. алинеја четврта Царинског закона, осим за следећу робу:

1) гориво и друге изворе енергије, осим оних, који су (нужно) потребни за испитивање добијених производа или за утврђивање грешака код поправке конкретне увозне робе,

2) друга мазива осим оних која су потребна за испитивање, подешавање и повлачење (враћање) добијених производа,

3) опрему и алате.

Члан 303.

Сматра се да су економски услови испуњени, осим ако се захтев за поступак активног оплемењивања односи на робу из Главе 1 до 24 Царинске тарифе

За робу из Главе 1 до 24 Царинске тарифе сматра се да су економски услови испуњени под условом да:

1) се захтев за поступак активног оплемењивања односи на:

(1) производне радње у вези с робом некомерцијалне природе,

(2) производњу на основу уговора о оплемењивању,

(3) производњу добијених производа, који су добијени у производњи по ранијем одобрењу, при чијем су доношењу проверени економски услови,

(4) уобичајене облике употребе из члана 295. ове уредбе, или

(5) оправку;

2) укупна вредност увезене робе према осмоцифреној тарифној ознаци по подносиоцу захтева и календарској години не прелази износ од 150.000 евра у динарској противвредности*.

*Службени гласник РС, број 63/2013

Члан 304.

Царински орган, проверу економских услова у другим случајевима, осим оних који су наведени у члану 303. ове уредбе, спроводи у складу са чланом 269. ове уредбе.

Члан 305.

У одобрењу из члана 301. ове уредбе одређују се средства и начин препознавања увозне робе уграђене у добијене производе, као и услови за спровођење поступка с еквивалентном* робом.

*Службени гласник РС, број 44/2016

Члан 306.

Методе осигуравања истоветности робе односно услови из члана 305. oве уредбе могу да укључују и проверу евиденције о роби.

3.3. Одредбе о спровођењу поступка

Члан 307.

У одобрењу из члана 301. ове уредбе се наводи, да ли и под којим условима се еквивалентна* роба, у смислу члана 143. став 4. Царинског закона, која се сврстава у исту тарифну ознаку, има иста трговачка својства и иста техничка својства као и увозна роба, може да се користи у поступцима активног оплемењивања.

Царински орган може дозволити, да је еквивалентна роба вишег степена обраде него увозна роба, ако се, изузимајући ванредне случајеве, битан део процеса активног оплемењивања, којима је еквивалентна роба подвргнута, спроводи у погонима корисника или за његов рачун у другим погонима.

*Службени гласник РС, број 44/2016

 

Члан 308.

У одобрењу из члана 301. ове уредбе наводи се рок за завршетак поступка. Изузетно, у посебно оправданим околностима тај рок се може продужити.

Ако у истом тренутку истиче рок за завршетак поступка за сву робу, стављену у оквиру одређеног временског периода у поступак активног оплемењивања, у одобрењу се може одредити да се рок за завршетак поступка истовремено продужава за сву робу која се у датом тренутку налази у поступку. Царински орган може да захтева, да се тој роби, у оквиру утврђенога рока, одреди ново царински дозвољено поступање или употреба.

Рок за завршетак поступка не сме да се прекорачи за следеће добијене производе или робу у непромењеном стању:

1) четири месеца за млеко и млечне производе сврстане у тарифне бројеве 0401 до 0406 Царинске тарифе,

2) два месеца код клања нетовљених животиња из поглавља 1 Царинске тарифе,

3) три месеца за товљене (по потреби укључујући и клање) животиње из тар. бројева 0104 и 0105 Царинске тарифе,

4) шест месеци за товљење (по потреби укључујући и клање) других животиња из поглавља 1 Царинске тарифе, и

5) шест месеци у случају прераде меса.

Царински орган може, на захтев корисника одобрења, у случају обављања додатних поступака оплемењивања или због посебних околности, продужити рок, при чему укупни период не сме бити дужи од 12 месеци.

Члан 309.

У случају претходног извоза, царински орган у одобрењу одређује рок у коме увозну робу треба ставити у поступак, узимајући у обзир време потребно за набавку и превоз у Републику Србију.

Рок из став 1. овог члана не сме бити дужи од :

1) три месеца за робу на коју се примењују мере трговинске политике и

2) шест месеци за осталу робу.

Царински орган рок од шест месеци може на образложен захтев корисника продужити, с тим да се не сме прекорачити укупни рок од 12 месеци. Ако то оправдавају околности, тај се рок може продужити, чак и ако је првобитно утврђени рок већ истекао.

Члан 310.

У циљу завршетка поступка или подношења захтева за отпуст или повраћај царинског дуга извозом или поновним извозом сматра се:

1) испорука добијених производа дипломатским или конзуларним представништвима или дипломатском и конзуларном особљу, којим је признато право на ослобођење од плаћања царине у складу са међународним споразумима које је Република Србија закључила или им је приступила,

2) испорука добијених производа страним војним снагама или особљу у царинском подручју, у складу са међународним споразумима које је Република Србија закључила или им је приступила,

3) испорука цивилних ваздухоплова када царински орган може да дозволи завршетак поступка, ако је увезена роба првобитно употребљена за израду, оправку, опремање или преуређивање цивилних ваздухоплова или делова за њих, под условом да евиденције корисника омогућавају проверу правилне употребе и спровођење поступка,

4) располагање споредним добијеним производима, који се према прописима о заштити околине не смеју уништити под царинским надзором; при чему корисник мора да докаже, да је завршетак поступка према царинским прописима немогућ или економски неоправдан, и да је поступљено у складу са прописима о заштити човекове околине.

3.4. Посебне одредбе о спровођењу система одлагања

Члан 311.

При употреби еквивалентне робе у поступку активног оплемењивања у складу са чланом 144. Царинског закона није потребно да се обаве формалности за њено стављање у тај поступак.

Еквивалентна роба и из ње добијени производи сматрају се страном робом а увозна роба домаћом робом одмах по прихватању декларације којом се завршава поступак.

Када је увозна роба стављена у промет пре завршетка поступка, њен царинско-правни статус се мења у тренутку стављања у промет. У изузетним случајевима, када се за еквивалентну робу очекује да неће бити пријављена на време, царински орган може, на захтев корисника одобрења, да одобри да еквивалентна роба у неком каснијем тренутку и у оквиру примереног рока мора да буде пријављена.

У случају претходног извоза:

1) добијени производи сматрају се страном робом у тренутку прихватања извозне декларације, ако се роба која се увози стави у одговарајући поступак и

2) увозна роба сматра се домаћом робом у тренутку њеног стављања у одговарајући поступак.

Члан 312.

Царински орган у одобрењу одређује, да ли се добијени производи или роба у непромењеном стању, могу ставити у слободан промет без подношења декларације, водећи рачуна о евентуалним ограничењима или забранама. У том случају сматра се да је роба у тренутку истека рока за завршетак поступка стављена у слободан промет, ако није пре тога одређено царински дозвољено поступање или употреба.

Ради примене одредбе члана 258. ст. 1. и 2. Царинског закона сматра се, да је у тренутку подношења обрачуна, декларација за стављање робе у слободан промет поднета и прихваћена, и пуштање робе одобрено.

Производи или роба сматрају се домаћом робом од тренутка њиховог стављања у промет.

Члан 313.

Ако се стављају у слободан промет добијени производи, подаци у рубрици 15, 16, 34, 41. и 42. декларације односе се на увозну робу. Наведени подаци могу се такође исказати и путем Информативног обрасца ИНФ 1 или у другој, уз декларацију, приложене исправе.

Члан 314.

Увозне дажбине, која се обрачунавају у складу са чланом 149. став 1. Царинског закона на увозну робу која је у време прихватања декларације за стављање те робе у поступак активног оплемењивања испуњавала услове за повољније тарифно поступање због своје употребе у посебне сврхе, обрачунавају се по стопи која одговара таквој посебној употреби. То ће се одобрити само ако би могло бити издато одобрење за такву посебну употребу и ако би били испуњени услови за одобравање повољнијег тарифног поступања.

Члан 315.

Царина за производе из прописане Листе добијених производа обрачунава се у складу са чланом 150. став 1. тачка 1) алинеја прва Царинског закона.

Када су други добијени производи, који нису наведени у листи из става 1. овога члана уништени, сматра се да су поновно извезени.

Члан 316.

Ако се за добијене производе или робу у непромењеном стању поступак завршава њиховим стављањем у поступак са одлагањем или смештајем у слободну зону или слободно складиште, мора се на исправама или у евиденцијама које се примењују у поступку стицања новог царински дозвољеног поступања или употребе ставити забелешка: „У-И роба”.

Ако роба из става 1. овог члана подлеже и примени посебних мера предвиђених прописима који уређују трговину робом, поред забелешке из став 1. овога члана додаје се и следећа забелешка: „Трговинске мере”.

3.5. Посебне одредбе о спровођењу поступка у систему повраћаја

Члан 317.

Добијени производи стављени у царински поступак, у слободну зону или слободно складиште, могу се пустити у слободан промет, када то одобри царински орган који издаје такво одобрење, и када то околности оправдавају.

Када се роби, која је у систему повраћаја, одреди царински дозвољено поступање или употреба у складу са чланом 316 став 1. ове уредбе, уместо забелешке из тог става ставља забелешка: „У-И роба / систем повраћаја”.

4. Прерада под царинском контролом

Члан 318.

Поступак прераде под царинским надзором примењује се за робу, чијом прерадом се добијају производи за које је прописана нижа царина него за увозну робу.

Овај поступак се примењује и за робу, коју треба подвргнути производним радњама да би се код њеног стављања у слободни промет осигурали прописани технички услови.

Члан 308. ст. 1. и 2. ове уредбе сходно се примењује и на поступак из става 1. овог члана.

Ради одређивања царинске вредности добијених производа декларисаних за слободни промет, декларант може да изабере било коју методу прописану чл. 40, 41. и 43.* Царинског закона или да царинској вредности увозне робе дода трошкове прераде. Трошкови прераде подразумевају све трошкове настале при преради производа, укључујући режијске трошкове и вредност домаће робе ако је иста коришћена у преради.

*Службени гласник РС, број 63/2013

Члан 319.

За врстe робa и поступке прераде из Прилога 25. сматра се да су економски услови испуњени.

За друге врсте роба и друге поступке прераде, царински орган проверава да ли су испуњени економски услови за спровођење поступка, у складу са чланом 269. ове уредбе.

5. Привремени увоз

5.1. Опште одредбе

Члан 320.

Животиње, изузев ако имају занемариву тржишну вредност, животиње које се окоте од животиња привремено увезених у царинско подручје Републике Србије, сматрају се страном робом стављеном у поступак привременог увоза.

Управа царина је дужна да осигура да укупан период у коме се роба налази у поступку привременог увоза и код истог корисника поступка, не буде дужи од 24 месеца, и у случају када је поступак привременог увоза завршен стављањем те робе у други царински поступак с одлагањем, па је поново стављена у поступак привременог увоза.

Изузетно од става 2. овог члана, на захтев корисника поступка, може се одобрити продужење рока за поновни извоз робе, искључиво за период у коме роба није била коришћена у складу с утврђеним условима.

Под изузетним околностима из члана 167. став 3. Царинског закона сматрају се сви догађаји, због којих је робу потребно употребљавати у продуженом периоду како би се испунила сврха првобитно одобреног привременог увоза.

Роба, која је стављена у поступак привременог увоза, мора остати у непромењеном стању.

Дозвољена је поправка и одржавање, укључујући и ремонт, подешавање и мере потребне за очување робе или осигурање техничких услова потребних за употребу исте у оквиру царинског поступка.

Члан 321.

Привремени увоз са потпуним ослобођењем од плаћања увозних дажбина (у даљем тексту: потпуно ослобођење), царински орган одобрава само у складу са чл. 322. – 346. ове уредбе.

Привремени увоз са делимичним ослобођењем од плаћања увозних дажбина (у даљем тексту: делимично ослобођење), царински орган неће одобрити за:

1) потрошну робу и

2) путничка возила без обзира на њихову намену.

5.2. Услови за одобравање привременог увоза са потпуним ослобођењем од плаћања увозних дажбина

5.2.1. Превозна средства, палете и контејнери

Члан 322.

Употреба превозних средстава може бити комерцијална и приватна.

Комерцијална употреба је употреба превозног средства за превоз лица уз плаћање накнаде или индустријски или комерцијални превоз робе било да је уз плаћање или без плаћања накнаде,

Приватна употреба је свака друга употреба осим комерцијалне употребе превозних средстава,

Унутрашњи промет је превоз лица и робе, укрцаних или утоварених у царинском подручју Републике Србије ради искрцавања или истовара унутар тог царинског подручја.

Превозно средство укључује и уобичајене делове за замену, прибор и опрему.

Члан 323.

Царински орган одобрава потпуно ослобођење за привремени увоз палета.

Поступак привременог увоза из става 1. овог члана завршава се када се палете истог типа и исте или приближно исте вредности извезу или поновно извезу.

Члан 324.

Царински орган одобрава потпуно ослобођење за привремени увоз контејнера, ако су трајно означени, постојано и на видљивом месту, са следећим подацима:

1) идентитетом власника или оператера, са уписаним именом и презименом/називом, односно препознатљивом идентификационом ознаком, без симбола као што су грб или застава,

2) код контејнера посебно намењених за комбиновани железничко-друмски превоз: са идентификационим ознакама и бројем контејнера, датим од власника или оператера, тара-тежином, укључујући сву трајно причвршћену опрему,

3) код контејнера који служе за ваздушни превоз: са ознаком земље којој контејнер припада, наведеном са пуним називом или ISO аlfa-2 шифром за ту земљу, утврђену међународним стандардом ISO 3166 или 6346, или са карактеристичним иницијалним ознакама земље у којој је регистровано моторно возило за међународни друмски саобраћај, или са бројевима, ако је реч о контејнерима с померајућим деловима, који се користе за комбиновани железнички-друмски превоз.

Када се захтев за одобравање поступка привременог увоза подноси у складу са чланом 264. став 3. тачка 3) ове уредбе, контејнере надзире заступник у царинском подручју, који у сваком тренутку може да обавести где се контејнери налазе, као и да пружи податке о њиховом стављању у поступак и окончању поступка.

Контејнери се могу користити у унутрашњем промету, пре њиховог поновног извоза, а могу се користити само једном у току свог боравка у царинском подручју, и то за превоз робе укрцане и истоварене у царинском подручју, ако би иначе истим подручјем контејнери пролазили празни.

Царински орган ће, под условима из Женевске конвенције од 21. јануара 1994. године о контејнерима, дозволити завршетак поступка извозом или поновним извозом контејнера исте врсте и приближно исте вредности.

Члан 325.

Царински орган одобрава потпуно ослобођење за привремени увоз друмских, железничких, ваздухопловних превозних средстава и пловила унутрашње пловидбе за приватну употребу у случајевима:

1) ако су регистрована ван царинског подручја Републике Србије и на име лица основаног ван царинског подручја Републике Србије, а у случају да превозна средства нису регистрована, сматра се да је наведени услов испуњен, ако су у власништву лица са седиштем ван царинског подручја Републике Србије,

2) ако их употребљава лице са седиштем ван царинског подручја Републике Србије, осим у случајевима из чл. 326, 327. и 328. ове уредбе, и

3) ако се, у случају комерцијалне употребе, и уз изузетак железничких превозних средстава, употребљавају искључиво за превоз који почиње или завршава ван царинског подручја, уз могућност употребе и у унутрашњем промету, када je то прописaно важећим прописима у области транспорта.

Када су превозна средства из става 1. овог члана поново изнајмљена од лица регистрованог за изнајмљивање у царинском подручју Републике Србије лицу са седиштем ван царинског подручја Републике Србије, превозне средства морају се поново извести у року од осам дана од почетка важења уговора.

Члан 326.

Лица са седиштем у царинском подручју Републике Србије имају право на привремени увоз са потпуним ослобођењем од плаћања увозних дажбина:

1) железничких превозних средства која су дата на располагање тим лицима у складу с уговором, на основу којег свака железничка мрежа може употребљавати шинска возила друге железничке мреже као сопствене,

2) приколице које су прикључене на друмско превозно средство регистровано на царинском подручју Републике Србије,

3) превозна средства која се користе у хитним случајевима и нису у употреби дуже од пет дана, и

4) превозна средства која употребљавају лица регистрована за изнајмљивање, с обавезом поновног извоза у року од пет дана.

Члан 327.

Домаћа физичка лица са пребивалиштем у царинском подручју Републике Србије, имају право на потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина за приватну употребу превозних средстава регистрованих у иностранству, уколико имају одобрено привремено боравиште у иностранству до шест месеци, ако возило користе у периоду док бораве на царинском подручју Републике Србије (годишњи одмор, посете породици и сл.) и дужна су да то возило извезу приликом напуштања царинског подручја Републике Србије.

Чланови уже породице лица из става 1. овог члана могу користити возило из става 1. овог члана само док се лице из става 1. овог члана налази на царинском подручју Републике Србије.

Домаћа физичка лица имају право на потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина за приватну употребу превозних средстава изнајмљених, на основу закљученог писаног уговора, и то:

1) за повратак у место пребивалишта у Републици Србији, и

2) да напусте царинско подручје Републике Србије.

Превозно средство из става 3. овог члана мора се поново извести или вратити лицу регистрованом за изнајмљивање са седиштем у царинском подручју Републике Србије у року:

1) од пет дана од дана закључења уговора из става 3. тачка 1) овог члана,

2) од два дана од дана закључења уговора из става 3. тачка 2) овог члана.

Члан 328.

Царински орган одобрава привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина када је превозно средство потребно привремено регистровати у царинском подручју Републике Србије, и исто се мора поново извести:

1) лицу које је у Републици Србији регистровано као страна информативна установа или је представник страних средстава информисања у смислу Закона о информисању („Службени гласник РС“, бр. 43/03,61/05 и 71/09), а које намерава да поново извезе то превозно средство. Уз захтев за одобрење за ослобођење, подносилац захтева царинском органу прилаже доказ да је регистрован у министарству надлежном за послове културе или

2) физичком лицу са пребивалиштем у царинском подручју Републике Србије, које се сели ван царинског подручја Републике Србије.

У случају из става 1. тачке 2) овог члана, превозно средство треба обавезно извести у року од три месеца од дана привременог увоза.

Привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина одобриће се када превозно средство, у комерцијалне или приватне сврхе, користи физичко лице с пребивалиштем у царинском подручју Републике Србије, запослено од власника превозног средства, који има седиште ван царинског подручја Републике Србије.

Приватна употреба превозног средства мора да буде наведена у уговору о раду лица из става 3. овог члана.

Царински орган може ограничити привремени увоз превозних средстава у случају вишекратне употребе превозних средстава у складу са овим одредбама.

Привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина може се, у изузетним случајевима, одобрити лицима са седиштем у царинском подручју Републике Србије, када се превозно средство користи за одређени појединачни посао.

Члан 329.

Не искључујући примену других одредаба ове уредбе, рок за завршетак поступка привременог увоза је:

1) за железничка превозна средства: 12 месеци,

2) за комерцијалну употребу превозних средстава, осим железничких превозних средстава: период потребан за обављање превоза,

3) за друмска превозна средства која приватно употребљавају:

(1) студенти: период у коме студенти остају у царинском подручју Републике Србије, искључиво ради студирања,

(2) лица, које обављају послове у одређеном временском трајању: период потребан за обављање тог посла,

(3) у осталим случајевима, укључујући животиње за јахање или вучу и возила која она вуку : шест месеци

4) за ваздухопловна превозна средства за приватну употребу: шест месеци ( у дванаестомесечном периоду),

5) за пловила унутрашње пловидбе за приватну употребу: 18 месеци.

5.2.2. Лични и спортски предмети путника

Члан 330.

Царински орган одобрава привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина путницима за предмете за личне потребе, који су потребни током путовања и предмете у спортске сврхе.

Лични предмети су сви предмети, нови или коришћени, који су путнику потребни за личну употребу током путовања, узимајући у обзир све околности путовања, али искључујући робу увезену у комерцијалне сврхе.

Путник, у смислу става 1. овог члана, је лице из члана 189. став 1 тачка 1) подтачка (1) ове уредбе.

Члан 331.

Царински орган одобрава привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина за робу за потребе посаде на броду, у случајевима:

1) када се употребљава на страном броду који плови у међународном водном транспорту,

2) када је искрцана са таквог брода како би је на копну привремено користила посада брода или

3) када је употребљава посада брода у културне или социјалне сврхе, којима управљају непрофитне организације, или у просторима у којима се уобичајено обавља верска служба за чланове посаде брода.

5.2.3. Материјали за ублажавање последица несреће, медицинска, хируршка и лабораторијска опрема, као и животиње и опрема за употребу у пограничном подручју

Члан 332.

Царински орган одобрава привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина за пошиљке помоћи у случају елементарних непогода или сличних катастрофа, када се употребљавају заједно са мерама које се предузимају ради уклањања последица непогода и сличних катастрофа у царинском подручју Републике Србије и намењене су државним органима или службама одобреним од стране надлежних органа.

Члан 333.

Царински орган одобрава привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина за медицинску, хируршку и лабораторијску опрему, која се позајмљује на захтев болнице или друге медицинске институције, којој је неопходна таква опрема и када је намењена у дијагностичке или терапеутске сврхе.

Члан 334.

Царински орган одобрава привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина за животиње, које су у власништву лица са седиштем, односно пребивалиштем ван царинског подручја Републике Србије.

Погранично подручје у смислу овог члана, обухвата подручје уз државну границу које ширином обухвата пет километара од граничне линије у дубину територије Републике Србије, а укључује и насеља која се само једним делом налазе у том подручју, осим ако другачије није утврђено међународним уговором.

Царински орган одобрава привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина за робу намењену за делатности, специфичне за погранично подручје, ако је:

1) опрема у власништву лица са седиштем, односно пребивалиштем у пограничном подручју, уз погранично подручје Републике Србије, и коју користи лице са седиштем односно пребивалиштем у суседном пограничном подручју, и

2) роба намењена градњи, поправци или одржавању инфраструктуре у пограничном подручју, за које су одговорни органи управе.

5.2.4. Носачи тона, слике или података, штампани материјали, професионална опрема, педагошки материјал и научна опрема

Члан 335.

Царински орган одобрава привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина за:

1) носаче звука, слике или података, с циљем презентације пре продаје, ако су послати бесплатно, или су намењени за преснимавање тона, синхронизацију или репродукцију, или

2) робу која се користи искључиво за рекламне сврхе.

Члан 336.

Царински орган одобрава привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина за професионалну опрему:

1) која је у власништву лица са седиштем, односно пребивалиштем ван царинског подручја Републике Србије,

2) која је привремено увезена или од лица са седиштем, односно пребивалиштем ван царинског подручја Републике Србије, или од лица са пребивалиштем у царинском подручју Републике Србије запосленог од стране власника из тачке 1) овог става и

3) коју ће користити увозник или ће се користити под његовим надзором, осим у случају аудиовизуелне копродукције.

Царински орган не одобрава привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина за опрему, која је намењена за индустријску производњу или паковање робе (осим ручног алата), опреме за експлоатацију природних извора, за градњу, поправке или одржавање зграда, или за земљане или сличне радове.

Царински орган одобрава потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина за опрему лицу које је у Републици Србији регистровано као страна информативна установа или је представник страних средстава информисања у смислу Закона о информисању („Службени гласник РС“, бр. 43/03, 61/05 и 71/09), а које намерава да поново извезе ту опрему.

Уз захтев за одобрење из става 3. овог члана подносилац захтева царинском органу прилаже доказ да је регистрован у министарству надлежном за послове културе.

Члан 337.

Царински орган одобрава привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина за педагошки материјал и научну опрему:

1) која је у власништву лица са седиштем, односно пребивалиштем ван царинског подручја Републике Србије,

2) која је привремено увезена од стране јавних или приватних научних и педагошких установа или установа за стручно оспособљавање, које су непрофитне, и служе искључиво за подучавање, стручно оспособљавање или научна истраживања под њиховом одговорношћу,

3) која је привремено увезена у одговарајућој количини, у складу са сврхом привременог увоза, и

4) која се неће користити за комерцијалне сврхе.

5.2.5. Амбалажа, модели, матрице, калупи, цртежи, скице уређаји за мерење, контролу и експериментисање, и сличне ствари, специјални алати и инструменти, роба за тестирање, узорци и резервни делови

Члан 338.

Царински орган одобрава привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина за амбалажу:

1) ако је увезена пуна, а намењена је поновном извозу празна или пуна и

2) ако је увезена празна, а намењена је поновном извозу пуна.

Амбалаже се не сме употребљавати у унутрашњем промету, осим за предвиђен поновни извоз робе, а ако је привремено увезена пуна, то ограничење важи од тренутка када се испразни.

Члан 339.

Царински орган одобрава привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина за моделе, матрице, калупе, цртеже, скице, мерне, контролне и експерименталне уређаје, и друге сличне предмете:

1) који су власништво лица са седиштем, односно пребивалиштем ван царинског подручја Републике Србије,

2) које у производњи употребљава лице са седиштем, односно пребивалиштем у царинском подручју Републике Србије, ако се најмање 75% производа, који се производе њиховим коришћењем, извози из Републике Србије.

Царински орган одобрава привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина за специјални алат и инструменте, ако су:

1) у власништву лица са седиштем, односно пребивалиштем ван царинског подручја Републике Србије, и

2) бесплатно дати на располагање лицу са седиштем односно пребивалиштем у царинском подручју Републике Србије, за производњу робе, која се у потпуности извози.

Члан 340.

Царински орган одобрава привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина за робу:

1) на којој је потребно обавити тестирање, експерименте или демонстрирање,

2) на којој се мора обавити тестирање у складу с купопродајним уговором који укључује одредбе о обавезном тестирању које се стварно и обави, и

3) која се употребљава ради обављања тестирања, експеримената или представљања без финансијске накнаде.

За робу из става 1. тачке 2) овога члана, рок за завршетак поступка је шест месеци.

Члан 341.

Царински орган одобрава привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина за узорке робе, који се увозе у одговарајућим количинама, и то искључиво за изложбу или излагања у царинском подручју Републике Србије.

Члан 342.

Царински орган одобрава привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина када добављач или сервисер привремено ставља на располагање кориснику производна средства за замену, до испоруке или оправке сличне робе.

Рок за раздужење је шест месеци.

5.2.6. Роба за изложбу или продају

Члан 343.

Царински орган одобрава привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина за робу намењену излагању или коришћењу на јавној манифестацији, која није искључиво организована ради комерцијалне продаје робе, или добијену на таквим манифестацијама из робе стављене у поступак.

Царински орган може, у изузетним околностима, одобрити привремени увоз робе и за друге манифестације.

Царински орган одобрава привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина за робу ради излагања, ако исту није могуће увести као узорке, и пошиљалац жели да је прода, а прималац робе се након излагања може одлучити да је купи.

Рок за завршетак поступка је два месеца.

Царински орган одобрава привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина за:

1) уметничка дела, збирке и антиквитете, привремено увезене за изложбу, с намером могуће продаје, и

2) робу, осим ново произведене, која се увози ради аукцијске продаје.

5.2.7. Резервни делови, прибор и опрема, друга роба

Члан 344.

Царински орган одобрава привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина када се резервни делови, прибор и опрема употребљавају за оправку и одржавање, укључујући и ремонт, подешавање и очување робе стављене у поступак.

Члан 345.

Царински орган одобрава привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина и за робу, која није наведена у чл. 323 – 344. ове уредбе, или робу, која не испуњава услове прописане тим члановима, ако се привремено увозе:

1) повремено и не дуже од три месеца, или

2) у посебним ситуацијама без економског дејства.

5.3. Одредбе о спровођењу поступка

5.3.1. Заједничке одредбе

Члан 346.

Царински орган на основу захтева* може, када су предмети за личну употребу, роба увезена за спортске потребе или превозна средства пријављени усмено или на неки други начин за поступак привременог увоза, да захтева, ако се ради о високом износу увозних дажбина или када постоји озбиљан ризик, писану декларацију.

Царински орган неће одобрити делимично ослобођење од плаћања увозних дажбина у складу са ставом 1. овог члана, ако је пре пуштања у слободан промет добијеног производа утврђено да је коришћење тог ослобођења био једини разлог стављања робе у слободан промет уз примену стопе царине нула извезене робе која не испуњава услове за стицање домаћег порекла у смислу одредаба чл. 32–36. Царинског закона.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 347.

Царински орган прихвата АТА/ЦПД карнет као исправу за привремени увоз робе ако је издат у држави која је чланица АТА Конвенције или Конвенције о привременом увозу, оверен и за који гарантује удружење које је саставни део међународног гарантног ланца.

Царински орган може прихватити АТА/ЦПД карнет само:

1) ако се АТА/ЦПД карнет односи на робу и за употребу прописану Конвенцијом о привременом увозу,

2) ако је оверен од стране царинског органа земље издаваоца на предњој страници карнета и

3) ако важи док је роба на царинском подручју Републике Србије.

АТА/ЦПД карнет се подноси царинским органима на граници, осим ако ти органи не могу проверити испуњавање прописаних услова за спровођење поступка.

Члан 348.

Декларант је, не искључујући посебне системе гаранција за АТА/ЦПД карнете, дужан да пре почетка поступка са писаном декларацијом, положи гаранцију, осим у случајевима из Прилога 26.

Царински орган може, ради олакшања контроле над поступком, да захтева вођење евиденције.

Члан 349.

Када се роба, стављена у поступак у складу са одредбама члана 343. ове уредбе, раздужује стављањем у слободан промет, износ дуга се одређује на основу елемената за обрачун који одговарају за ту робу у тренутку прихватања декларације за слободан промет.

Ако се роба, стављена у поступак у складу са чланом 343. ове уредбе, пласира на тржиште, сматра се да је пријављена за пуштање у слободан промет пре истека рока за раздужење.

За раздужење поступака у погледу робе из члана 343. ст. 1. и 2. ове уредбе, њена употреба, уништање или бесплатна подела посетиоцима на манифестацији сматра се поновним извозом, ако њена количина одговара врсти манифестације, броју посетилаца и обиму учешћа носиоца одобрења на манифестацији.

На алкохолна пића, дуван и дуванске прерађевине и гориво не примењује се став 3. овог члана.

Члан 350.

Када је роба из поступка привременог увоза стављена у неки од царинских поступака с одлагањем или унесена у слободну зону, чиме се завршава поступак привременог увоза, тада се обавезно мора у одговарајуће исправе, осим АТА/ЦПД карнета, или ако се ради о поједностављеном поступку, у комерцијалне исправе или евиденције, уписати ознака „ПУ роба”.

Члан 351.

За железничка превозна средства, која се у складу са споразумом употребљавају заједнички, поступак привременог увоза се завршава када се железничка превозна средства исте врсте или вредности као и средства која су дата на располагање лицу са седиштем у царинском подручју Републике Србије, извезу или поново извезу.

Члан 352.

На услове и поступак привременог увоза робе који нису прописани чл. 320 – 357. ове уредбе, примењују се одговарајуће одредбе Конвенције о привременом увозу.

Члан 353.

На робу из прилога уз Анексе Конвенције о привременом увозу може се одобрити привремени увоз уз потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина.

5.3.2. Посебне одредбе у вези АТА карнета

Члан 354.

У случају да роба привремено увезена уз подношење АТА карнета није поновно извезена или за исту није одређено друго царински дозвољено поступање или употреба, царински орган шаље удружењу издавача обавештење о нераздуженом АТА карнету и обрачуну царинског дуга, у складу са прописаним обрасцем.

Обавештење са обрачуном царинског дуга доставља се гаранту након истека рока важности карнета, а најкасније у року од године дана од дана истека рока важења карнета.

5.3.3. Посебне одредбе за завршетак поступка привременог увоза превозних средстава

Члан 355.

Поступак привременог увоза превозних средстава завршава се њиховим поновним извозом, стављањем у неки од царински дозвољених поступања или употребе, истеком прописаног рока њиховог привременог увоза, и сваком радњом власника превозних средстава или лица које је то превозно средство привремено увезло у царинско подручје Републике Србије, која у смислу царинских прописа представља изузимање робе испод царинског надзора.

Ако лице које је страно превозно средство привремено увезло у царинско подручје Републике Србије, пре напуштања царинског подручја из оправданих разлога не извезе то превозно средство, дужно је да лично или преко заступника обезбеди привремени смештај тог превозног средства под царинским надзором, на месту које одреди или одобри царински орган.

На основу захтева надлежног царинског, полицијског или правосудног органа у простору из става 2. овог члана смештају се привремено увезена страна превозна средства која су предмет одговарајућег управног или правосудног поступка, до завршетка тог поступка или одређења царинског правног статуса тог превозног средства.

У складу са прописима којима је предвиђена обавеза збрињавања напуштених моторних и других возила или на захтев органа из става 3. овог члана, у просторијама из става 2. овог члана привремено се смештају и страна превозна средства за која се према околностима случаја може закључити да су привремено увезена и напуштена.

За превозна средства из ст. 2. и 4. овог члана, сматра се да је дато одобрење царинског органа за привремени смештај.

Члан 356.

О привременом смештају страних превозних средстава која се сматрају напуштеним, без одлагања писмено се обавештава надлежни царински орган.

Ако се на основу података из поступака који се воде код надлежног органа, података из службених евиденција или прибављених у оквиру међународне сарадње располаже подацима који омогућавају утврђење националне припадности превозног средства, власника или лица које је увезло у царинско подручје Републике Србије и њихово пребивалиште или боравиште у царинском подручју Републике Србије или иностранству, полицијски орган ће без одлагања, а најкасније у року осам дана од пријема обавештења из става 1. овога члана, о томе обавестити надлежни царински орган.

Ако се утврди на основу расположивих података пребивалиште или боравиште лица које је превозно средство привремено увезло у царинско подручје Републике Србије, царински орган ће без одлагања то лице писмено обавестити о царинско правном статусу превозног средства и месту његовог привременога смештаја, оквирној висини трошкова које треба платити у случају његовога преузимања, и упозорење о спровођењу прописаног поступка јавне продаје, уколико у одређеном року превозно средство не буде стављено у дозвољени царински поступак или употребу, и то:

1) ако је пребивалиште или боравиште тог лица у Републици Србији, достављањем на адресу у Републици Србији,

2) ако је пребивалиште или боравиште тог лица у иностранству, преко Управе царина и министарства надлежног за спољне послове, преко дипломатског или конзуларнога представништва те државе у Републици Србији.

Члан 357.

На образложени захтев лица које је превозно средство привремено увезло или његовог заступника, царински орган може продужити прописани рок за привремени смештај робе (превозног средства).

Ако привремено увезено страно превозно средство из члана 355. ст. 2. и 4. ове уредбе, за које је одобрен привремени смештај, не буде у року 30 дана или року продуженом у складу са ставом 1. овог члана, извезено или стављено у неки од царински дозвољених поступака или употребе, превозно средство изложиће се јавној продаји.

Рок из става 2. овог члана почиње да тече:

1) даном смештаја привремено увезеног превозног средства под царински надзор за превозна средства из члана 356. став 3. тачка 1) ове уредбе, и

2) даном пријема акта министарства надлежног за спољне послове о уручењу писменог обавештења страном дипломатском или конзуларном представништву задуженом за превозна средства из члана 356. став 3. тачка 2) ове уредбе.

Јавну продају превозних средстава из става 3. овог члана спроводи Управа царина, уз примену одговарајућих прописа о спровођењу поступка јавне продаје одузете или држави уступљене стране робе.

До почетка поступка или поновљеног поступка јавне продаје, царински орган може одобрити власнику превозног средства или лицу које га је привремено увезло да након намирења свих трошкова у вези са збрињавањем, смештајем и чувањем, и трошкова насталих у поступку јавне продаје, да то превозно средство стави у неки од царински дозвољених поступка или употребе.

6. Пасивно оплемењивање

6.1. Додатни услови за издавање одобрења

Члан 358.

У случају провере угрожености основних интереса српских произвођача, одобравањем поступком пасивног оплемењивања, сходно се примењују одредбе члана 269. ове уредбе.

Царински орган ће на основу поднетих исправа и других прилога, када захтев за одобрење поднесе лице, које привремено извози робу, али није организатор пасивног оплемењивања, претходно проверити испуњеност услова из члана 174. став 2. Царинског закона.

Члан 359.

У одобрењу за поступак пасивног оплемењивања наводе се начин и методи за утврђивање да ли су добијени производи произведени од привремено извезене робе, односно за проверу да ли су испуњени услови за примену стандардног система замене.

Начин и методи из став 1. овога члана могу обухватити примену прописаног информационог документа и проверу књиговодствене евиденције.

Када због врсте посла оплемењивања није могуће утврдити да ли су добијени производи произведени из привремено извезене робе, одобрење се може, у посебним случајевима, издати ако подносилац захтева царинском на одговарајући начин докаже да роба, употребљена у поступку пасивног оплемењивања, има исту десетоцифрену тарифну ознаку, и да је истих трговачких и техничких карактеристика, као и привремено извезена роба. У одобрењу се одређује рок, начин и метод за употребу поступка.

Члан 360.

Када се поступак пасивног оплемењивања захтева ради поправке робе, привремено извезена роба мора да буде подобна за поправку и поправка се не сме користити у сврху побољшања њених техничких или других употребних карактеристика.

6.2. Одредбе о спровођењу поступка

Члан 361.

У одобрењу за поступак пасивног оплемењивања одређује се рок за завршетак тог поступка. Царински орган, у изузетним околностима, може продужити тај рок, и ако је првобитно утврђени рок већ истекао.

Царински орган, у изузетним околностима рок из члана 184. став 2. Царинског закона, може продужити рок, и ако је првобитно утврђени рок већ истекао.

Члан 362.

Декларација за привремени извоз се попуњава у складу са одредбама које се односе на извоз.

У случају претходног увоза, уз декларацију за стављање робе у слободан промет прилаже се препис или копија одобрења за поступак пасивног оплемењивања, осим ако захтев за то одобрење није поднет у складу са чланом 264. став 3. тачка 4) ове уредбе, уз примену члана 172. став 3. ове уредбе .

6.3. Одредбе о обрачуну ослобођења од плаћања царинског дуга

Члан 363.

За израчунавање износа који се одбија од царинског дуга, не узимају се у обзир антидампинг царине и заштите од умањених дажбина (компензаторне дажбине).

Споредни добијени производи који представљају отпатке, талоге, опиљке или остатке сматрају се укљученим.

При одређивању царинске вредности робе која је привремено извезена, у складу са једном од метода из члана 178. став 3*. Царинског закона, трошкови утовара, превоза и осигурања за привремено извезену робу до места, у којем су обављене производне радње или последњег места обављања тих радњи, не улазе у:

1) вредност привремено извезене робе, која се узима у обзир код утврђивања царинске вредности добијених производа у складу са чланом 46. став 2.* тачка 1 алинеја прва Царинског закона,

2) трошкове производних радњи, ако се вредност привремено извезене робе није могла одредити у складу са чланом 46 став 2.* тачка 1) алинеја прва Царинског закона.

Трошкови утовара, превоза и осигурања добијених производа од места обављања или последњег места обављања производних радњи до места њиховог уноса у царинско подручје улазе у трошкове производних радњи.

Трошковима утовара, превоза и осигурања сматрају се:

1) провизије и накнаде посредовања, осим куповне провизије,

2) цена контејнера, који нису саставни део робе у привременом извозу,

3) трошкови паковања, заједно са радом и материјалом и

4) манипулативни трошкови у вези са превозом робе.

*Службени гласник РС, број 63/2013

Члан 364.

Царински орган на основу захтева* одобрава делимично ослобођење од плаћања увозних дажбина, када се трошкови оплемењивања узимају као основа за вредност за дажбине.

Царински орган неће одобрити делимично ослобођење од плаћања увозних дажбина у складу са ставом 1. овог члана, ако је пре пуштања у слободан промет добијеног производа утврђено да је коришћење тог ослобођења био једини разлог стављања робе у слободан промет уз примену стопе царине нула извезене робе која не испуњава услове за стицање домаћег порекла у смислу одредаба чл. 32–36. Царинског закона.*

Одредбе чл. 38 – 57. Царинског закона, сходно се примењују при обрачуну трошкова обављања производних радњи, у које није укључена привремено извезена роба.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 365.

Царински орган може, на захтев корисника, у случају када привредни субјекти учестало обављају производне радње у оквиру једног одобрења, које не укључује поправке, одобрити примену просечне стопе царине (збирно извршење).

Стопа из став 1. овог члана одређује се за период не дужи од 12 месеци и сходно се примењује на добијене производе који се у оквиру тог периода стављају у слободан промет. Након истека тог периода царински орган врши коначни обрачун и по потреби примењују одредбе члана 259. став 1. или члана 273. Царинског закона.

Глава III

ОДРЕДБЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ИЗВОЗА

1. Опште одредбе

Члан 366.

Одредбе чл. 367 – 371. ове уредбе не примењују се на:

1) електричну енергију,

2) робу која иступа цевоводом,

3) писма, разгледнице, штампани материјал, укључујући и на електронским носачима,

4) поштанске пошиљке које се превозе у складу са правилима Светски поштанске конвенције,

5) робу, обухваћену декларацијом, поднетом на неки од начина из чл. 184, 185. став 2. и члана 186. ове уредбе, осим предмета домаћинства,** палета, контејнера и превозних средстава за превоз друмом, железницом, ваздухом и унутрашњим водама, која се превози на основу уговора о превозу,

6) робу у личном пртљагу путника,

7) робу, за коју је дозвољена усмена декларација у складу са чл. 178, 179 и 182* ове уредбе осим предмета домаћинства,** палета, контејнера и превозних средстава за превоз друмом, железницом, ваздухом и унутрашњим водама, која се превози на основу уговора о превозу,

8) робу обухваћену АТА и CPD карнетима,

9) оружје и војну опрему, које из царинског подручја Републике Србије, војним превозом или превозом који се обавља само за потребе војних органа, износе органи надлежни за војну одбрану државе,

10) робу, која се из царинског подручја Републике Србије непосредно износи на платформе-бушотине или платформе за производњу, којима управља лице основано у царинском подручју Републици Србији, и то:

(1) робу, која се користи за изградњу, поправку, одржавање или адаптацију платформи,

(2) робу, која се користи за оспособљавање или опремање платформи,

(3) потрепштине, које се користе, односно конзумирају на платформама,

11) робу у пошиљкама, чија вредност не прелази 25 евра у динарској противвредности, под условом да се царински орган, у договору са овлашћеним привредним субјектом, слажи са обављањем анализе ризика уз употребу информација из система који користи привредни субјект, или информација које тај систем обезбеђује,**

 12) робу, која је у складу са Бечком конвенцијом о дипломатским односима, од 18. априла 1961. године, Бечком конвенцијом о конзуларним односима, од 24. априла 1963. године и другим конвенцијама или у складу са Њујоршком конвенцијом о специјалним мисијама, од 16. децембра 1969. године, ослобођена од плаћања дажбина,**

13) резервне делове и делове за поправке или одржавање који су намењени за уградњу у пловила или ваздухоплове, моторна горива, мазива и гас потребни за рад тих пловила или ваздухоплова, као и прехрамбене намирнице и други производи који ће се употребљавати или продавати на пловилу или ваздухоплову.**

*Службени гласник РС, број 63/2013

**Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 367.

Роба која напушта царинско подручје Републике Србије увек је обухваћена декларацијом, која се подноси надлежном царинском органу у следећим крајњим роковима:

1) у случају ваздушног саобраћаја, најмање 30 минута пре одласка са аеродрома у царинском подручју Републике Србије;

2) у случају железничког саобраћаја и саобраћаја унутрашњим водама, најмање два сата пре одласка из излазне царинарнице;

3) у случају друмског саобраћаја, најмање један сат пре одласка из излазне царинарнице;

4) у случају испоручиоца резервних делова и делова за поправке, који су намењени за градњу у бродове и ваздухоплове ради поправке или одржавања, моторних горива, мазива и гаса, који су потребни за рад машина и апарата који се употребљавају на броду или ваздухоплову, као и прехрамбених намирница за употребу на броду или у вездухоплову, најмање 15 минута пре одласка превозног средства из луке или са аеродрома у царинском подручју Републике Србије;

Када се декларација не поднесе коришћењем поступка електронске обраде података, рок из става 1. тач. 1) – 4) овог члана је најмање четири сата.

Ако електронски систем царинских органа привремено није у функцији, и даље се примењују рокови из става 1. овог члана.

Члан 368.

У случају интермодалног превоза, када се роба претоварује са једног превозног средства на друго ради превоза изван царинског подручја Републике Србије, рок за подношење декларације мора да одговара року који се односи на превозно средство које напушта царинско подручје Републике Србије, сагласно члану 367. ове уредбе.

У случају комбинованог превоза, код ког активно превозно средство, које прелази границу, само превози друго активно превозно средство, рок за подношење декларације мора да одговара року који се односи на активно превозно средство које прелази границу, сагласно члану 367. ове уредбе.

Члан 369.

Рокови из чл. 367. и 368. ове уредбе не примењују се када се међународним споразумима захтева размена података из декларације у роковима који се разликују од рокова наведених у тим члановима.

Рок из става 1. овог члана ни у ком случају не може да буде краћи од рока који је потребан да се обави анализа ризика, пре него што роба напусти царинско подручје Републике Србије.

Члан 370.

Надлежни царински орган, пошто прими декларацију и пре пуштања робе за извоз, обавља и одговарајуће анализе ризика и царинска контроле.

Роба може да се пусти чим се обави анализа ризика и њени резултати то дозвољавају.

Члан 371.

Када се утврди да роба која је предата царинском органу није обухваћена декларацијом која садржи све податке неопходне за излазну сажету декларацију, лице које доноси робу или преузима одговорност за превоз робе изван царинског подручја Републике Србије, одмах подноси декларацију или излазну сажету декларацију*.

Ако декларант поднесе декларацију по истеку рокова из чл. 367. и 368. ове уредбе, то не искључује примену казни које су утврђене националним законодавством.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 372.

Када се роба, за коју се на основу члана 366. тач. 3) – 13)* ове уредбе не захтева подношење декларације до рока из чл. 367. и 368. ове уредбе изнесе из царинског подручја Републике Србије, анализа ризика се обавља после показивања робе на основу декларације која обухвата ту робу, где је могуће.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 373.

Извозне декларације усаглашене са чл. 234 – 245. ове уредбе подносе се надлежном царинском органу коришћењем система електронске обраде података.

Царински орган прихвата писану извозну декларацију, која је сачињена на прописаном обрасцу и садржи минималан скуп података за поступак извоза и то само у једном од следећих случајева:

1) ако електронски систем царинских органа није у функцији;

2) ако није у функцији електронска апликација лица које подноси извозну декларацију.

Царински орган споразумно утврђује поступак који би требало да се спроведе у случајевима из става 2. тачке 1) овог члана.

Употребу писане извозне декларације из става 2. тачка 2) овог члана одобравају царински органи.

Када робу износе путници који немају непосредан приступ царинском електронском систему и тако немају могућности да код извозне царинарнице поднесу извозну декларацију коришћењем технике електронске обраде података, царинарница путнику дозвољава употребу декларације из става 2. овог члана која садржи минимум прописаних података.

Члан 373а*

Извозни поступак у складу са чланом 188. став 1. Царинског закона спроводи се када се домаћа роба отпрема до одредишта ван царинског подручја Републике Србије.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

 

Члан 373б*

Извозна декларација подноси се у складу са чл. 234–245. ове уредбе, на прописан начин и садржи све неопходне податке за излазну сажету декларацију.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

2. Коначни извоз

Члан 374.

Извозником, у смислу члана 188. став 4. Царинског закона, се сматра лице у чије име је била поднета извозна декларација и које је у тренутку њеног прихватања власник робе или има слична права располагања са предметном робом.

Ако власник робе или лице које има слична права располагања са њом, у складу с уговором о извозу, има седиште или пребивалиште изван Републике Србије, извозником се сматра уговорни партнер са седиштем или пребивалиштем на царинском подручју Републике Србије.

Члан 375.

У случају уговора са кооперантима, извозна декларација може се поднети царинарници која је надлежна за место где је седиште кооперанта.

Члан 376.

Када се због административних и других оправданих разлога не може применити члан 188. став 4. Царинског закона, извозни царински поступак ће започети код било ког царинског органа у царинском подручју.

Брисан је ранији став 2. (види члан 33. Уредбе 145/2014-73)

Члан 377.

Када се извозна декларација сачињава на основу јединствене царинске исправе (ЈЦИ), користе се примерци 1, 2 и 3. Царинарница код које је поднета извозна декларација ставља печат у рубрику А и по потреби, попуњава рубрику Д.

Пошто та царинарница одобри пуштање робе, задржава примерак 1, примерак 2 шаље заводу за статистику и примерак 3 враћа заинтересованом лицу.

Када се извозна декларација обрађује у извозној царинарници коришћењем електронског система обраде података, прописани примерак 3 ЈЦИ може се заменити пратећим документом који се штампа из електронског система царинског органа.

Царински орган може да овласти декларанта да пратећи документ штампа из свог система електронске обраде података.

У случају да царински прописи предвиђају други документ који може да замени примерак 3 ЈЦИ, одредбе ове главе примењују се mutatis mutandis на тај други документ.

Члан 378.

Када роба, која је била пуштена за извоз, не напусти царинско подручје Републике Србије, извозник или декларант о томе одмах обавештава извозну царинарницу. Примерак 3 ЈЦИ се враћа наведеној царинарници, ако је могуће.

Члан 379.

Када се, у случајевима из члана 380. став. 2. тачка 1) или став 8.* ове уредбе, због измена у уговору о превозу, превоз који би требало да се заврши ван царинског подручја Републике Србије, завршава у њему, заинтересовани привредни субјекти или органи могу да поступе по изменама уговора, само уз сагласност царинарнице из члана 380. став 2. тачка 1) ове уредбе или, у случају коришћења транзитног поступка, уз сагласност полазне царинарнице. Примерак 3 извозне декларације враћа се извозној царинарници, која поништава декларацију.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 380.

Примерак број 3 ЈЦИ-а или пратеће исправе из члана 377. став 3. ове уредбе* се подносе*, а роба се допрема излазној царинарници.

Излазна царинарница, у смислу ове уредбе, је:

1) у случају извоза робе железницом, поштом, ваздухом, царинарница која је надлежна према месту где је роба преузета према јединственом уговору за превоз до друге државе од стране железничких компанија, пошта, авио-превозиоца или бродарских компанија,

2) у случају извоза робе цевоводима и електричним водовима, надлежна царинарница је царинарница у којој извозник има седиште,

3) у случају робе извезене осталим превозним средствима или у околностима које нису наведене у тач. 1) и 2) овог става, последња царинарница пре него што роба напусти царинско подручје Републике Србије.

Излазна царинарница проверава да ли поднета роба одговара роби која је пријављена за извозни царински поступак и потврђује стварни иступ робе у рубрику Ц примерка број 3, с навођењем броја иступа, датумом и печатом царинарнице.

Иступ у складу са ставом 3. овог члана се не потврђује за робу извезену цевоводима или електричним водовима.

Ако излазна царинарница утврди да постоји мањак робе, то ће забележити као примедбу у рубрику I ЈЦИ при потврђивању иступа и на тај начин обавестити царинарницу извозног царињења.

Ако излазна царинарница утврди вишак робе, неће дозволити иступ док се не обави извозни царински поступак за сву робу.

Ако излазна царинарница утврди да постоје разлике у врсти робе, неће дозволити иступ док се не обави извозни царински поступак за праву врсту робе и обавести о томе царинарницу извозног царињења.

Ако је роба послата у другу државу или излазној царинарници која је надлежна за поступак транзита, полазна царинарница* ће потврдити примерак број 3 ЈЦИ у складу са ставом 3. овог члана, и вратити га декларанту након што у свим примерцима транзитне исправе или било које друге исправе која замењује транзитну исправу упише речи „Извоз”. Излазна царинарница контролише стварни излазак робе.

Полазна царинарница* може од извозника захтевати да приложи доказ, да је роба стварно напустила царинско подручје.

У случају извоза у неколико делова (сукцесивног извоза):

1) преко исте излазне царинарнице, забелешка се ставља само за стварно извезену робу и

2) преко више излазних царинарница, извозна царинарница или излазна царинарница, код које је био поднет оригинал примерка 3, пошто прими на прописан начин сачињен захтев, оверава копију примерка 3, за сваки део предметне робе, да се може показати другој излазној царинарници.

У случајевима из става 10. тач. 1) и 2) овог члана, одговарајућа забелешка се уписује на оригиналу примерка 3.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 381.

Усмену декларацију за извоз робе могуће је подносити само код излазних царинарница.

Члан 382.

Уколико роба напушта царинско подручје Републике Србије без извозне декларације, извозник декларацију подноси накнадно царинарници, која је надлежна према месту у којем извозник има своје седиште или пребивалиште. У овим случајевима примењује се члана 376. став 1. ове уредбе.

Царинарница прихвата декларацију из става 1. овог члана, ако се извозник позове на раније издату излазну сажету декларацију или ако поднесе задовољавајући доказ о врсти и количини робе, као и под којим околностима је роба напустила царинско подручје Републике Србије. Та царинарница такође потврђује примерак број 3 ЈЦИ с одговарајућом ознаком.

Накнадно прихваћена декларација у складу с овим чланом не искључује примену казнених мера, као ни последице које могу настати у вези мера пољопривредне политике.

Члан 383.

Ако роба, која је била декларисана за извоз, није напустила царинско подручје, декларант мора о томе одмах обавестити царинарницу извозног царињења и врати примерак 3. декларације.

Уколико се у случајевима из члана 382. став 8. ове уредбе накнадно промени превозни уговор због којег се превоз који би се морао завршити ван царинског подручја, заврши у њему, уговор о превозу може се променити само уз сагласност царинарнице из члана 380*. став 2. * ове уредбе, или у случају поступка транзита-полазне царинарнице**. У том случају се примерак број 3 мора вратити.

*Службени гласник РС, број 63/2013

**Службени гласник РС, број 145/2014

3. Привремени извоз на основу АТА карнета

Члан 384.

АТА карнет може да се користи за привремени извоз када су испуњени следећи услови:

1) да је АТА карнет издат на царинском подручју Републике Србије и да је издат и да за њега гарантује удружење регистровано у Републици Србији које чини део међународног гарантног ланца

2) да се АТА карнет користи само за домаћу робу:

(1) која приликом извоза из царинског подручја Републике Србије није била предмет царинских формалности с намером добијања накнада или других износа при извозу у складу с мерама пољопривредне политике,

(2) за коју нису одобрене друге финансијске повластице у складу с мерама пољопривредне политике, а у вези за обавезом извоза те робе,

(3) за коју није поднесен захтев за повраћај или отпуст царинског дуга,

3) да су пружене на увид исправе наведене из члану 173. ове уредбе. Царинарница може захтевати прилагање и превозних исправа, и

4) да је роба намењена поновном увозу.

За робу која се привремено извози на основу АТА карнета, извозна царинарница мора да:

1) провери податке наведене у рубрикама А до Г извозног купона у односу на робу обухваћену АТА карнетом,

2) попуни, ако је то потребно, поље на првој страни карнета с називом „Потврда царинског органа”,

3) попуни талон и рубрику Х извозног купона,

4) упише своје назив у тачки б) рубрике Х купона за поновни увоз, и

5) задржи извозни купон.

Уколико царинарница извоза није уједно и излазна царинарница, царинарница извоза обавља све формалности наведене у ставу 2. овог члана, али не попуњава рубрику 7 у извозном талону који мора да попуни излазни царински орган.

Рок за поновни увоз робе који је царинарница наведе у тачки б) рубрика Х извозног купона, не сме да буде дужи од рока важности АТА карнета.

Члан 385.

Ако роба која је напустила царинско подручје са АТА карнетом није више намењена поновном увозу, извозна декларација се подноси извозној царинарници. Пошто се поднесе наведени карнет, извозна царинарница оверава примерак 3 извозне декларације и поништава купон и талон за поновни увоз.

За привремени извоз робе која испуњава услове за примену Истамбулске конвенције за коју није издат АТА карнет, поступак привременог извоза спроводи се подношењем ЈЦИ.

Глава IV

ЦАРИНСКИ СТАТУС РОБЕ И НАЦИОНАЛНИ ТРАНЗИТ*

*Службени гласник РС, број 44/2016

 

1. Царински статус робе

Члан 386.

Роба која се уноси у царинско подручје Републике Србије сматра се страном робом и подлеже мерама царинског надзора од тренутка њеног уноса. Та роба подлеже царинској контроли и остаје под царинским надзором док је потребно ради утврђивања статуса или док се с њом поступи на један од начина прописаних чланом 62. став 2. Царинског закона.

Члан 387.*

Осетљивом робом сматра се роба за коју постоји висок ризик од преваре, која је наведена у Прилогу 43, а мере које се односе на ту робу примењују се само ако количина те робе пређе прописану минималну количину.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

 

Члан 388.

У сврху примене одредаба ове уредбе којима се уређује царински статус робе и поступак транзита поједини изрази имају следеће значење:

1) Полазна царинарница* је царинарница код које је прихваћена декларација за поступак транзита.

2) Одредишна царинарница је царинарница којој се мора показати роба која се превози у поступку транзита, како би се окончао поступак.

3) Царински орган обезбеђења је организациона јединица Управе царина надлежна за доношење одлуке о прихватању обезбеђења које подноси давалац обезбеђења.

4) Транзитна царинарница је царинарница преко које пошиљка у поступку транзита излази из царинског подручја Републике Србије, односно царинарница преко које пошиљка која је прешла преко страног царинског подручја у поступку транзита, улази на царинско подручје Републике Србије.

5) Транзитни пратећи документ је документ који се штампа на основу података из информационог система, који прати робу и заснован је на подацима из транзитне декларације.*

6) Транзитни/сигурносни пратећи документ је документ који се штампа из информационог система, који прати робу и заснован је на подацима из транзитне декларације и подацима из улазне или излазне сажете декларације.*

7) Резервни поступак је поступак који је заснован на употреби писаних докумената који омогућавају подношење и контролу декларације за транзитни поступак и праћење транзита када није могуће спровести редован поступак електронским путем.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 389.

Страна роба се у царинском подручју Републике Србије или преко њега превози у поступку транзита, осим ако је царинским прописима прописано другачије.

Члан 390.

У оквиру поступка транзита превози се, у складу са чланом 118. став 1. тачка 2. Царинског закона, домаћа роба:

1) за коју је повраћај или отпуст царинског дуга могућ под условом да се роба извезе из царинског подручја Републике Србије* или унесе у царинско складиште, слободну зону или слободно складиште, или се стави у други царински поступак, осим у поступак стављања у слободан промет или

2) која се у поступку активног оплемењивања у систему повраћаја стави у слободан промет ради извоза из царинског подручја Републике Србије* у облику добијених производа, ако се поднесе захтев у складу са чланом 156. Царинског закона или подносилац има намеру да уложи такав захтев.

Роба декларисана за извоз а која није напустила царинско подручје, сматра се домаћом робом, ако се докаже да су поништени извозна декларација и царинске формалности потребне да се роба извезе са царинског подручја, а када је то неопходно и последице које је таква декларација могла да произведе.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 391.

Страна роба која се у складу са чланом 118. став 2. тачка 5. Царинског закона, превози између два места унутар царинског подручја Републике Србије у поштанском саобраћају (укључујући и пакете), на пакетима и пратећим исправама мора бити означена налепницом, која је дата у Прилогу 27.

Члан 392.

Поступак транзита за робу која се превози ваздушним путем обавезан је само ако се утовара или претовара у ваздухопловном пристаништу Републике Србије.

Члан 393.*

Обезбеђење које полаже принципал, односно гарант важи на целом царинском подручју Републике Србије.*

Када гарант издаје гарантну исправу, царински орган обезбеђења додељује:*

а) референтни број гаранције која се доставља принципалу за употребу обезбеђења и ради идентификације сваке обавезе гаранта,*

б) приступну шифру повезану са референтним бројем гаранције, која се шаље принципалу.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 393а*

Карактеристике образаца који се употребљавају у поступку транзита, осим јединствене царинске исправе, дати су у Прилогу 44.*

У оквиру поступка транзита царинске формалности се обављају техником електронске обраде података.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

2. Спровођење поступка транзита

2.1. Појединачно обезбеђење

Члан 394.

Појединачно обезбеђење покрива укупан износ царинског дуга који би могао настати, обрачунат на основу највиших стопа примењивих на робу исте врсте у Републици Србији. За потребе тог обрачуна, са домаћом робом која се превози у складу са Конвенцијом о заједничком транзитном поступку, поступа се као са страном робом.**

Стопе које се узимају у обзир код израчунавања појединачног обезбеђења не могу бити ниже (мање) од најниже стопе ако је таква стопа прописана у петој колони Прилога 43.*.

Појединачна обезбеђења** у облику готовинског износа полажу се у полазној царинарници*. Обезбеђење се враћа када је поступак окончан.

Појединачно обезбеђење које полаже давалац обезбеђења може да буде у облику купона појединачног обезбеђења за износ од 7.000 евра у динарској противвредности које давалац обезбеђења издаје лицима који намеравају да поступају као принципал*.

Давалац обезбеђења одговара за износ до 7.000 евра у динарској противвредности * по купону.

Када гарант изда појединачну гаранцију, принципал не може променити приступну шифру са референтним бројем гаранције, осим у случају примене Прилога 33. тачка 3.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

**Службени гласник РС, број 44/2016

Члан 395.

Образац појединачног обезбеђења које даје давалац обезбеђења дат је Прилогу 28.

Гарантну исправу о давању обезбеђења задржава царински орган обезбеђења.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 396.

У случају из члана 394. став 4.* ове уредбе, појединачно обезбеђење даје се на обрасцу из Прилога 29.

Купон појединачног обезбеђења даје се на обрасцу из Прилога 30. Давалац обезбеђења на купону наводи крајњи рок употребе купона, који не може бити дужи од једне године након датума издавања.

Давалац обезбеђења може издати купон за појединачно обезбеђење који се не може користити за транзитни поступак којим се превози осетљива роба. У овом случају, давалац обезбеђења сваки купон за појединачно обезбеђење означава дијагонално напоменом „Вредност ограничена”.

Ако царински орган обезбеђења размењује податке о полагању обезбеђења с полазном царинарницом* помоћу система електронске размене података, давалац обезбеђења тој царинарници доставља све тражене податке о купонима појединачног обезбеђења које је издао, на начин који одреди надлежни царински орган.

Гарант доставља принципалу референтни број гаранције за сваки купон за појединачно обезбеђење који му је додељен. Принципал не може променити приступну шифру.*

Принципал* доставља полазној царинарници* онолико купона за појединачно обезбеђење у износу од 7.000,00 евра у динарској противвредности, колико је потребно да се покрије укупан износ из члана 394. став 1. ове уредбе.

Ради примене члана 398. став 2. тачка 2) ове уредбе, појединачни купони у папирном облику достављају се полазној царинарници која их задржава, а* царинском органу** обезбеђења назначеном на купону доставља идентификациони број сваког купона.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

**Службени гласник РС, број 44/2016

Члан 397.

Царински орган обезбеђења укида одлуку о прихватању исправе о давању обезбеђења уколико више нису испуњени услови утврђени у време доношења одлуке. Давалац обезбеђења, такође, може у свако доба опозвати своју исправу о давању обезбеђења.

Укидање или опозив из става 1. овог члана ступа на снагу у року од 15 дана од дана када је обавештен давалац обезбеђења или царински орган обезбеђења

Од дана ступања на снагу укидања или опозива из става 1. овог члана, ни један купон појединачног обезбеђења који су издати раније, не могу се користити за обезбеђење робе у поступку транзита.

Царински орган обезбеђења у информациони систем уноси податке о евентуалном укидању или* опозиву** исправе о давању обезбеђења из става 1. овог члана и почетак важења укидања или* опозива**.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

**Службени гласник РС, број 44/2016

2.2. Превозна средства и декларације

Члан 398.*

За робу која се превози у поступку транзита подноси се декларација за поступак транзита. Декларација за поступак транзита попуњава се на прописан начин, уз употребу система електронске размене података.*

Царински орган прихвата декларацију за поступак транзита у писаном облику на прописаном обрасцу, на прописан начин, и то:*

1) када робу превозе путници који немају директан приступ царинском информационом систему у складу са условима из члана 399. ове уредбе;*

2) када се спроводи резервни поступак на прописан начин.*

Царински орган ће одобрити употребу писаних транзитних декларација у складу са ставом 2. тачка 2) овог члана у случају када компјутерски систем и/или комуникациона мрежа принципала нису у функцији.*

Декларација за поступак транзита може да се допуни са једним или више прописаних допунских образаца. Обрасци су саставни део декларације.*

Уместо допунских образаца може се користити, као описни део декларације за поступак транзита, прописани списак пошиљки.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 399.*

У случају из члана 398. став 2. тачка 1) ове уредбе путник попуњава транзитну декларацију у складу са чланом 165. ове уредбе и прописаним обрасцем.*

Надлежни царински органи обезбеђују међусобну размену података о транзиту употребом информационих технологија и комуникационе мреже.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 400.

Једна декларација за поступак транзита укључује само робу која је утоварена или која ће бити утоварена на једно превозно средство у једној полазној царинарници* до једне одредишне царинарнице.

У складу са ставом 1. овога члана као једно превозно средство подразумевају се следећа превозна средства која превозе робу, под условом да се роба која се превози отпрема заједно:

1) друмско превозно средство заједно са једном или више приколица или полуприколица,

2) композиција повезаних* железничких кола или вагона,

3) потиснице и тегљенице који чине једну композицију, и

4) контејнери који су били утоварени на једно превозно средство из овог става.

Једно превозно средство може се употребљавати за утовар робе у неколико полазних царинарница* и за истовар робе у неколико одредишних царинарница.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Чл. 401. и 402.

Брисани су (види члан 48. Уредбе - 145/2014-73)

2.3. Формалности у полазној царинарници*

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 403.*

Полазна царинарница евидентира и прихвата декларацију за поступак транзита и пушта робу у поступак транзита.*

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 404.

Роба у поступку транзита превози се до одредишне царинарнице економски оправданим путним правцем (итинерер).

Полазна царинарница* може одредити посебан путни правац, који се изузетно на захтев принципала* може променити. Полазна царинарница* уписује одговарајућу ознаку у декларацију за поступак транзита и о томе без одлагања обавештава одредишну царинарницу. У случају више силе, превозник може променити путни правац и тада се декларација за поступак транзита и роба пријављују најближој царинарници, која ће обавестити полазну царинарницу* о промени и уписати одговарајућу ознаку у декларацију за поступак транзитна.

Полазна царинарница* одређује рок у коме се роба мора предати одредишној царинарници, водећи рачуна о путном правцу, важећим саобраћајним или другим прописима и о појединостима које је доставио главни обвезник.

Рок за допремање робе одредишној царинарници, који одреди полазна царинарница*, обавезује друге царинарнице и оне га не могу мењати.

*Службени гласник РС, број 145/2014

Члан 405.

Роба која се превози у поступку транзита не може се пустити док није осигурана њена истоветност. Истоветност робе, се по правилу, осигурава стављањем царинских обележја.

Царинско обележје су царинска пломба, електронски локатор,** отисци царинског жига или царинског печата и налепница. Као царинска обележје сматра се и опис робе, оверен од царинског органа, који се употребљава ако се на царинску робу не могу ставити царинска обележја.

Царинска пломба састоји се од дела израђеног од металног лима (тело пломбе) чије димензије нису мање од 25 mm (дужина) x 12 mm (ширина), као и галванизоване (нерђајуће) челичне жице или сајле чији пречник није мањи од 1,5 mm, односно металне траке чија ширина није мања од 10 mm, која је причвршћена у тело пломбе и чија дужина изван тела пломбе износи најмање 260 mm. У тело царинске пломбе уграђен је механизам који обезбеђује висок степен сигурности брављења жице, сајле или траке која је саставни део царинске пломбе.

Царинска пломба мора бити израђена тако да се метална жица, сајла или трака не може извући из тела пломбе без пресецања или очигледног оштећења тела пломбе, жице, сајле или траке.

Тело царинске пломбе може бити у различитим бојама и на њему је утиснут назив: „Управа царина РС” и број царинске пломбе, тако да се не може избрисати уобичајеним руковањем.

Царинска пломба израђена у одређеној боји не може имати два иста броја.

Царинске пломбе се стављају:

1) на простор у којем је смештена роба, ако превозно средство има одобрење према другим прописима, или ако је полазна царинарница* то оценила као одговарајуће за стављање царинских обележја;

2) у изузетним случајевима на сваки пакет засебно.

Царинске пломбе морају задовољити својства утврђена Прилогом 31.

Свака царинска клешта морају имати посебан број.

Царинска пломба може бити израђена и од другог одговарајућег материјала или комбинације тих материјала (пластика, легура и сл.), ако је израђена у складу са одредбама овог члана.

Превозна средства примерена за стављање царинских обележја су она:

1) на које је могуће једноставно и брзо поставити царинска обележја,

2) која су конструисана тако да није могуће додавати или вадити робу без остављања видљивог трага на ознаци или оштећења царинских обележја,

3) у којима нема скривених простора у којима би било могуће сакрити робу и

4) у којима су простори намењени за смештај робе лако доступни за царинску контролу.

Свако друмско возило, приколица, полуприколица или контејнер одобрени за превоз робе под царинском пломбом, у складу с међународним споразумом, сматрају се прикладнима за пломбирање.

Царински печат је од гуме, округлог облика има истоветан садржај службених печата који користе царински органи.

Царински жиг је жиг за восак или суви жиг. Жиг за восак је од месинга, округлог облика, пречника 35 mm. Суви жиг је од челика, округлог облика, пречника 35 mm.

На царинском жигу уписан је назив: „Управа царина Републике Србије” и испод њега назив царинског органа.

Полазна царинарница* неће стављати царинска обележја, ако је истоветност робе могуће осигурати на основу описа у декларацији за поступак транзита или у приложеним исправама, уз поштовање мера за утврђивање истоветности.

Сматра се да опис робе омогућава утврђивање истоветности робе ако је довољно прецизан да омогући лако утврђивање количине и врсте робе.

Када полазна царинарница* одобри ослобођење од обавезе пломбирања, у транзитну декларацију поред ознаке „Стављене пломбе” рубрика „Д. Контрола отпремне царинарнице” уноси се напомена ОСЛОБОЂЕНО.

Управа царина обезбеђује царинска обележја, царинска клешта и други материјал потребан за обележавање робе.

*Службени гласник РС, број 145/2014

**Службени гласник РС, број 10/2017

Члан 405а*

Електронски локатор је GPS уређај са интегрисаним приступом мрежи мобилне телефоније (минимално GPRS типа) у кућишту за електронско обезбеђење товарног простора, са омчом која спречава неовлашћено отварање товарног простора.*

Електронски локатор омогућава безконтактну идентификацију и аутоматско праћење транспорта робе и/или превозних средстава приликом увоза, извоза и транзита на царинском подручју Републике Србије.*

Сваки електронски локатор има јединствени идентификациони број.*

Тело електронског локатора може бити у различитим бојама и мора да има утиснут назив: ,,Управа царина РС”, који се не може избрисати уобичајеним руковањем.*

Електронски локатор се употребљава помоћу софтвера. Софтвер обједињује рад свих електронских локатора и оператора у систему, прикупља, обрађује, архивира и доставља податке о локацији, положају, врсти и количини робе која се прати и о траси пута којом се роба креће и креира тражене извештаје. Софтвер се инсталира на рачунаре Управе царина.*

Електронски локатор мора да испуњава својства утврђена Прилогом 31а, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део.*

Електронски локатор се поставља на превозно средство (друмско возило, приколица, полуприколица и/или контејнер и/или бродски контејнер у речном саобраћају и/или железнички вагон) којим се врши превоз робе.*

Електронски локатор поставља на превозно средство и скида са превозног средства искључиво овлашћени царински службеник, у време предвиђено за обављање редовних царинских формалности.*

Електронски локатор се поставља тако да неовлашћеним лицима спречава приступ простору у коме је смештена роба и да омогућава приступ GPS сигналима и сигналима мреже мобилне телефоније.*

Очитавање електронског локатора врши се ручним уређајем било где на терену, и то:*

1) обавезно – приликом монтаже на и демонтаже са превозног средства од стране царинског службеника, с тим да се мора идентификовати и забележити у систему;*

2) повремено – од стране другог овлашћеног царинског службеника.*

Очитавањем електронског локатора добија се извештај о садржини пошиљке претходно унете у систем, статусу електронског локатора (исправно, неиспр