Редакцијски пречишћен текст
На основу члана 12. став 8. Закона о основном образовању и васпитању („Службени гласник РС”, број 55/13) и члана 5. став 8. Закона о средњем образовању и васпитању („Службени гласник РС”, број 55/13),
Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси
ПРАВИЛНИК
о ближим условима за остваривање двојезичне наставе
"Службени гласник РС", бр. 105 од 18. децембра 2015, 50 од 3. јуна 2016, 35 од 12. априла 2017.
Члан 1.
Овим правилником утврђују се ближи услови за двојезично остваривање програма образовно-васпитног рада (у даљем тексту: двојезична настава), и то на српском језику, односно језику националне мањине и страном језику.
Услови из става 1. овог члана одштампани су уз овај правилник и чине његов саставни део.
Члан 2.
Захтев за добијање сагласности за остваривање двојезичне наставе, основна и средња школа (у даљем тексту: школа) подноси министарству надлежном за послове образовања (у даљем тексту: Министарство), најкасније до 1. децембра текуће за наредну школску годину у којој ће почети реализација двојезичне наставе.
Изузетно од става 1. овог члана, захтев за добијање сагласности за остваривање двојезичне наставе за школску 2016/2017. годину, школа подноси Министарству најкасније до 1. фебруара 2016. године.
Уз захтев из става 1. овог члана, школа доставља одлуку органа управљања о увођењу двојезичне наставе, елаборат и доказе о испуњености услова из члана 1. овог правилника.
Захтев из става 1. овог члана може поднети школа која је у поступку спољашњег вредновања оцењена најмање оценом три (3).
Садржај елабората из става 3. овог члана одштампан је уз овај правилник и чини његов саставни део.
Члан 3.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Број 110-00-451/2015-04
У Београду, 30. новембра 2015. године
Министар,
др Срђан Вербић, с.р.
Прилози
УСЛОВИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ДВОЈЕЗИЧНЕ НАСТАВЕ
Услов 1. Нивои улаза ученика у двојезичну наставу
Са реализацијом двојезичне наставе може се почети:
– у шестом разреду основне школе;
– у седмом разреду основне школе;
– у првом разреду средње школе.
За ученике шестог и седмог разреда основне школе, односно првог разреда средње школе, неопходно је организовати испит за проверу знања језика којим се проверава жељени ниво знања језика (за шести разред А1.1, за седми разред А 1.2 и за први разред гимназије и стручне школе А2 према Заједничком европском оквиру за живе језике).
Ученик који је најмање две последње узастопне школске године похађао наставу на страном језику у иностранству, може да настави школовање у школи у Републици Србији, у одељењу у коме се део наставе остварује на том страном језику, уколико је број ученика у одељењу мањи од броја прописаног законом.
Испит треба да буде тако конципиран да се њиме проверавају четири језичке вештине (читање, слушање, писање и говор).
Испит за проверу знања језика за основну школу припрема и спроводи стручно веће за област предмета одговарајућег циљног језика.
Испит за проверу знања језика за гимназију и стручне школе реализује се у складу са подзаконским актом који уређује упис ученика у средњу школу.
Услов 2. Наставни кадар
Услов у погледу наставног кадра који ће реализовати двојезичну наставу подразумева:
1) сагласност наставника да учествује у двојезичној настави и да прихвата све обавезе утврђене овим условима;
2) доказ о нивоу знања језика са којим наставник може почети са реализацијом двојезичне наставе.
У зависности од модалитета, двојезичну наставу може да реализује:
– предметни наставник, чије знање циљног страног језика у првој школској години реализације двојезичне наставе треба да буде најмање на нивоу Б2 према Заједничком европском оквиру за живе језике, са обавезом да у току наредних пет година, континуираним усавршавањем достигне очекивани ниво знања Ц1. Ниво знања језика доказује се сертификатом о положеном одговарајућем испиту на акредитованој високошколској установи која реализује акредитоване студијске програме из страног језика у Републици Србији или међународно признатом исправом за ниво знања језика коју издаје домаће или страно правно лице које је акредитовано за спорвођење ових испита (ALTE);
– предметни наставник, који се школовао на страном језику на ком се изводи двојезична настава, што доказује одговарајућом јавном исправом његова сведочанства и диплома о завршеном одређеном степену образовања (најмање о завршеној средњој школи);
– предметни наставник (са знањем страног језика на нивоу Б1) и наставник одређеног страног језика који заједно реализују двојезичну наставу;
– страни лектор у складу са законом и међународним споразумом.
Услов 3. Праћење и вредновање квалитета реализације двојезичне наставе
Осигурање квалитетa реализацијe двојезичне наставе у школи остварује се у складу са законом који уређује основе система образовања и васпитања и подзаконским актом којим је уређено вредновање квалитета рада установа.
Школа за сваку школску годину у којој реализује двојезичну наставу, доставља Министарству извештај (извод из годишњег извештаја о самовредновању), који треба да пружи увид у реализацију двојезичне наставe у школи, са организационог аспекта, постигнућа ученика који похађају двојезичну наставу и заинтересованост осталих ученика за овај вид наставе, као и рад наставнка.
ЕЛАБОРАТ
Уз захтев за добијање сагласности за остваривање двојезичне наставе, школа доставља елаборат, који садржи:
1) разлоге и оправданост увођења двојезичне наставе;
2) податке о школи (назив, адреса, решење о верификацији, број одељења, издвојена одељења, укупан број ученика, укупан број наставника, оцена школе у поступку спољњег вредновања);
3) податке о двојезичној настави (циљеви и исходи реализације двојезичне наставе, разреди у којима се уводи / је уведена двојезична настава, број одељења у којима се планира увођење двојезичне наставе / у којима се реализује двојезична настава, број заинтересованих ученика / ученика који похађају двојезичну наставу, план развоја двојезичне наставе у школи);
4) детаљан опис модалитета начина реализације наставе:
– одређени предмети изводе се минимално 30%, а максимално 45% од укупног годишњег фонда часова тих предмета, на страном језику, не рачунајући наставу из предмета Страни језик;
– одабране теме из одређених предмета реализују се на страном језику користећи метод учења у коме се страни језик користи за учење нејезичких садржаја (Content and language integrated learning – CLIL);
– и др.
5) опис постојећих услова у школи, као и мере за одрживост програма, укључујући очекивану подршку (локална самоуправа, друго правно или физичко лице).