Редакцијски пречишћен текст

ЗАКОН

о девизном пословању

"Службени гласник РС", бр. 62 од 19. јула 2006, 31 од 9. маја 2011, 93 од 28. септембра 2012 - др. закон, 119 од 17. децембра 2012, 139 од 18. децембра 2014, 30 од 20. априла 2018.

НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Закон о изменама и допунама Закона о девизном пословању („Службени гласник РС“, број 30/2018) ступио је на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, односно 28. априла 2018. године, осим одредаба чл. 13. до 17, члана 19. и члана 20. став 8. овог закона (којима су измењени чл. 39, 39а, 44, 46. и 55. Закона о девизном пословању), које се примењују од 1. јануара 2019. године (види члан 27. Закона – 30/2018-13) (текст Закона пре измена из броја 30/2018 можете погледати са десне стране у делу "Верзије пречишћеног текста")

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим законом уређују се:

1) плаћања, наплаћивања и преноси између резидената и нерезидената у страним средствима плаћања и у динарима;

2) плаћања, наплаћивања и преноси између резидената у страним средствима плаћања;

3) куповина и продаја средстава плаћања између резидената и нерезидената, као и куповина и продаја страних средстава плаћања између резидената;

4) једнострани преноси средстава плаћања из Републике Србије (у даљем тексту: Република) и у Републику који немају обележја извршења посла између резидената и нерезидената;

5) текући и депозитни рачуни резидената у иностранству и резидената и нерезидената у Републици;

6) кредитни послови у Републици у девизама и кредитни послови са иностранством.

Брисан је ранији став 2. (види члан 1. Закона - 119/2012-13)

*Службени гласник РС, број 119/2012

II. ДЕФИНИЦИЈЕ ПОЈМОВА

Члан 2.

У смислу овог закона:

(1) Резиденти су:

1) правно лице које је регистровано и има седиште у Републици;

2) предузетник – физичко лице које је регистровано у Републици и које ради стицања добити, у виду занимања, обавља законом дозвољену делатност;

3) огранак страног правног лица уписан у регистар код надлежног органа у Републици;

4) физичко лице које има пребивалиште у Републици, осим физичког лица које има боравак у иностранству дужи од годину дана;

5) физичко лице – страни држављанин који на основу дозволе за боравак, односно радне визе борави у Републици дуже од годину дана, осим дипломатско-конзуларних представника страних земаља и чланова њихових породица;

6) корисници средстава буџета Републике Србије, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и корисници средстава буџета локалне власти, као и други корисници јавних средстава који су укључени у систем консолидованог рачуна трезора;

7) дипломатско, конзуларно и друго представништво у иностранству које се финансира из буџета Републике и домаћи држављани запослени у тим представништвима, као и чланови њихових породица.

(2) Нерезиденти су сва лица која нису наведена у тачки (1) овог члана.

(3) Банка је резидент – акционарско друштво са седиштем у Републици, које има дозволу за рад Народне банке Србије и обавља депозитне и кредитне послове, послове платног промета и кредитне послове са иностранством, као и друге послове у складу са законом.

(3а) Платна институција је резидент – правно лице са седиштем у Републици које има дозволу Народне банке Србије за пружање платних услуга као платна институција, у складу са законом којим се уређују платне услуге.

(3б) Издавалац електронског новца је лице са седиштем у Републици које издаје електронски новац, у складу са законом којим се уређују платне услуге, као и страна институција електронског новца, односно нерезидент − правно лице које обавља послове који одговарају пословима институције електронског новца у смислу закона којим се уређују платне услуге.

Брисан је ранији став 2. (види члан 1. Закона – 31/2011-128)

(4) Средства плаћања су динар и страна средства плаћања.

(5) Страна средства плаћања су:

1) девизе – потраживања у иностранству која гласе на страну валуту;

2) ефективни страни новац – потраживања у готовини, односно папирни или ковани новац који гласи на страну валуту.

(6) Инструменти плаћања су: чекови, менице, акредитиви, дознаке, платне картице и други инструменти плаћања – потраживања од издаваоца – нерезидента, која гласе на страну валуту и могу се уновчити у страну валуту.

(7) Хартије од вредности су хартије од вредности одређене законом који уређује тржиште капитала.

(8) Домаће хартије од вредности су хартије од вредности које емитује резидент на домаћем и страном тржишту, а могу гласити и на страну валуту ако је то прописано посебним законом.

(9) Стране хартије од вредности су хартије од вредности које емитује нерезидент .

(10) Дугорочне хартије од вредности су дужничке хартије од вредности, са роком доспећа дужим од једне године.

(11) Краткорочне хартије од вредности су дужничке хартије од вредности, са роком доспећа до годину дана.

(12) Финансијски деривати су финансијски инструменти у смислу закона који уређује тржиште капитала.

(13) Девизно тржиште је тржиште на коме се купују и продају девизе и ефективни страни новац.

(14) Мењачки послови су послови куповине од физичких лица и продаје тим лицима ефективног страног новца и чекова који гласе на страну валуту.

(15) Текући послови су послови закључени између резидената и нерезидената чија намена није пренос капитала.

(16) Капитални послови су послови између резидената и нерезидената чија је намена пренос капитала.

Капитални послови из става 1. ове тачке су:

– директне инвестиције,

– улагања у некретнине,

– послови са хартијама од вредности,

– послови са финансијским дериватима,

– послови са инвестиционим и добровољним пензијским фондовима,

– кредитни послови,

– гаранцијски послови,

– депозитни послови,

– послови по основу уговора о осигурању у складу са законом који уређује осигурање,

– једнострани преноси средстава плаћања (лични и физички).

(17) Директне инвестиције су улагања резидента у иностранству и нерезидента у Републици у правно лице са циљем да се укључи у управљање пословима тог правног лица.

Под улагањем у смислу става 1. ове тачке сматра се: оснивање правног лица, огранка или представништва, куповина удела или акција у капиталу правног лица, докапитализација правног лица као и сваки други облик улагања којим улагач стиче најмање 10% учешћа у основном капиталу, односно најмање 10% гласачких права, у року не дужем од годину дана од дана првог улагања у то правно лице у случају сукцесивних улагања (ради достизања прага од 10%).

Под улагањем у смислу става 1. ове тачке сматрају се и кредити и зајмови са роком доспећа од пет година или дужим уколико имају природу подређеног потраживања (субординирани кредити и зајмови).

(18) Послови са хартијама од вредности су послови са дугорочним и краткорочним хартијама од вредности и власничким хартијама од вредности.

(19) Кредитни послови су кредитни послови у Републици и кредитни послови са иностранством.

(20) Кредитни послови у Републици су кредити које банка одобрава резиденту у девизама.

(21) Кредитни послови са иностранством су кредити, које одобрава банка или страна банка, и зајмови између резидената и нерезидената, о којима резиденти извештавају Народну банку Србије.

Кредитни послови из става 1. ове тачке су:

– комерцијални кредити и зајмови у девизама и динарима повезани са спољнотрговинским прометом робе и услуга, који обухватају одложено плаћање и плаћање унапред робе и услуга до годину дана са каматом, односно преко годину дана. Комерцијалним кредитом и зајмом сматра се и финансирање одложеног плаћања и плаћања унапред робе и услуга које кредитор или зајмодавац одобрава дужнику – купцу по спољнотрговинском промету робе и услуга тако што по налогу купца обавезу измирује непосредно продавцу,

– финансијски кредити и зајмови у девизама које кредитор, односно зајмодавац одобрава дужнику тако што средства ставља на располагање уплатом на рачун дужника. Под финансијским кредитима и зајмовима подразумевају се и сви облици финансирања које одобравају банке, стране банке и друге стране финансијске институције. Финансијским кредитом сматра се и финансирање трговине робом или пружања услуга у којој резидент није уговорна страна у послу, а које одобрава банка.

Комерцијалне и финансијске кредите и зајмове дужнику може одобрити један кредитор, односно зајмодавац или група кредитора или зајмодаваца (синдицирани кредит или зајам).

Кредитни послови са иностранством из става 1. ове тачке су и:

– субординирани кредити и зајмови из тачке (17) став 3. овог члана у девизама,

– краткорочни орочени банкарски депозити у девизама са роком отплате до годину дана између банке и стране банке, који се користе тако што банка – кредитор уплаћује средства на рачун банке – дужника,

– краткорочне банкарске кредитне линије у девизама са роком отплате до годину дана између банке и стране банке, које се користе тако што банка – кредитор врши плаћања по налогу банке – дужника,

– други послови који имају обележја кредитног посла са иностранством.

Кредитним пословима са иностранством из става 1. ове тачке сматрају се и:

– банкарске гаранције, авали и други облици јемства које банка даје у корист нерезидента – кредитора по кредитима које резиденти узимају из иностранства и по кредитним пословима између два нерезидента у иностранству,

– јемства и друга средства обезбеђења која резидент – правно лице и предузетник даје у корист нерезидента – кредитора по кредитима које резиденти узимају из иностранства, као и јемства и друга средства обезбеђења која резидент – правно лице даје по кредитним пословима између два нерезидента у иностранству.

Кредитним пословима са иностранством сматрају се и кредити и зајмови у динарима које у складу са одредбама овог закона међународне финансијске организације и развојне банке или финансијске институције чији су оснивачи стране државе одобравају резидентима, као и кредити у динарима које банке одобравају нерезидентима.

(21а) Гаранцијски послови су послови издавања и прибављања гаранција, авала, јемстава и других средстава обезбеђења, које банка обавља у складу са прописима о банкама, осим гаранција из тачке (21) став 5. алинеја прва овог члана.

Гаранцијским пословима сматрају се и:

– јемства која резидент правно лице даје нерезиденту по основу спољнотрговинског промета робе и услуга и извођења инвестиционих радова у Републици,

– гаранције и јемства која резидент правно лице прибавља од нерезидента по основу спољнотрговинског промета робе и услуга и извођења инвестиционих радова у иностранству, као и по послу са другим резидентом правним лицем у Републици;

– гаранцијски послови које обавља резидент – правно лице које је Република основала посебним законом ради финансирања извоза.

(22) Депозитни послови, у смислу овог закона, јесу послови на основу уговора о депозиту између нерезидента и банке, као и између резидента и банке у иностранству.

(23) Послови по основу уговора о осигурању обухватају плаћања премија и осигураних износа на основу уговора између осигуравајућег друштва – нерезидента и резидента као осигураника као и између осигуравајућег друштва – резидента и нерезидента као осигураника, у складу са законом који уређује осигурање.

(24) Валутна клаузула је уговарање вредности обавезе у девизама ( валута обавезе) у Републици с тим што се плаћање и наплаћивање по тим уговорима врши у динарима (валута исплате).

(25) Лични пренос средстава плаћања је пренос средства из Републике у иностранство или из иностранства у Републику који се не заснива на извршењу посла – врши се између резидента физичког лица и нерезидента, укључује поклоне и помоћ, наследства, ренте, подмирење дуга усељеника и средстава која износе исељеници.

(26) Физички пренос средстава плаћања је сваки пренос готовине у динарима, као и пренос ефективног страног новца и хартија од вредности из Републике и у Републику.

*Службени гласник РС, број 31/2011

**Службени гласник РС, број 119/2012

***Службени гласник РС, број 139/2014

III. ТЕКУЋИ ПОСЛОВИ

Члан 3.

Плаћање, наплаћивање и пренос по текућим пословима између резидената и нерезидената врши се слободно, у складу са овим законом.

Плаћања и преноси по основу текућих послова обухватају, без ограничења:

1) плаћања по основу спољнотрговинских послова и по другим текућим пословима са иностранством у смислу закона који уређује спољнотрговинско пословање;

2) плаћања по основу отплате дела главнице и камата на кредите;

3) повраћај средстава уложених у инвестиције, као и пренос у иностранство и унос добити по основу директних инвестиција;

4) преносе у корист физичких лица по основу: пензија, инвалиднина и осталих социјалних примања, преносе по основу пореза и такси, међудржавне сарадње, ликвидираних штета по основу уговора о осигурању, преносе по основу правноснажних и извршних одлука, преносе по основу добитака у играма на срећу, накнада за концесије, чланарина и казни (пенала) и друге преносе, као и преносе по основу износа трошкова потребних за издржавања породице.

Члан 4.

Извоз и увоз робе или услуга уговорени у девизама или динарима који нису наплаћени, односно плаћени у року дужем од годину дана од дана извршеног извоза или увоза, као и роба или услуга унапред наплаћена, односно плаћена у девизама или динарима, која није извезена, односно увезена у року дужем од годину дана од дана извршене наплате, односно плаћања сматрају се комерцијалним кредитима и зајмовима.

Брисан је ранији став 2. (види члан 3. Закона – 119/2012-13)

*Службени гласник РС, број 119/2012

Члан 5.

Брисан је ранији став 2. (види члан 3. Закона – 31/2011-128)

Члан 6.

Резидент – правно лице, огранак страног правног лица и предузетник могу извршити пребијање дуговања и потраживања по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга резидената, који се не сматра комерцијалним кредитима и зајмовима.

Влада прописује начин обављања послова из става 1. овог члана.

Банка, резидент – правно лице, предузетник и огранак страног правног лица могу извршити пребијање дуговања или потраживања по основу кредитних послова са иностранством у девизама са потраживањем или дуговањем по основу тих послова, реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга, као и по основу директних инвестиција и улагања у непокретности из чл. 11. и 12. овог закона, на начин који пропише Народна банка Србије.

Брисани су ранији ст. 4. и 5. (види члан 4. Закона - 119/2012-13) 

*Службени гласник РС, број 119/2012

Члан 7.

Банке, односно резиденти, осим резидената – физичких лица, и нерезиденти, могу преносити, односно платити или наплатити потраживања и дуговања која су настала по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга резидената, који се не сматра комерцијалним кредитима и зајмовима.

Пoслoви из стaвa 1. oвoг члaнa мoгу сe вршити сaмo нa oснoву угoвoрa зaкључeнoг измeђу прeнoсиoцa и примaoцa пoтрaживaњa и дугoвaњa, уз oбaвeзу прeнoсиoца да дужника из основног посла обавести о извршеном преносу потраживања, односно oбaвeзу прeнoсиoца да прибави сагласност повериоца из основног посла за пренос дуговања.

Уговор из става 2. овог члана нарочито садржи идентификационе податке о уговорним странама, податке о основу по ком су настала потраживања и дуговања која су предмет преноса, укључујући и податке о дужнику, односно повериоцу, као и податке о валути и износу потраживања и дуговања који су предмет преноса.

Потраживања и дуговања која су настала по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга резидента – јавног предузећа и правног лица са државним капиталом или правног лица које је у процесу реструктурирања или приватизације могу се преносити, односно платити или наплатити само на основу уговора, сагласности или изјава закључених између свих учесника у послу, уз претходно прибављену сагласност Владе, осим потраживања и дуговања резидента – правног лица које је Република основала посебним законом ради финансирања извоза.

Брисани су ранији ст. 3, 4. и 5. (види члан 5. Закона - 119/2012-13)

*Службени гласник РС, број 119/2012

**Службени гласник РС, број 30/2018

Члан 8.

Резидент не може извршити наплату, плаћање или издати налог за плаћање, односно извршити пренос нерезиденту, на основу уговора у којем није наведена стварна цена или на основу неистините исправе.

Члан 8а

Брисан је члан 8а који је додат у броју 32/2011 (види члан 6. Закона - 119/2012-13)

Члан 9.

Брисан је (види члан 7. Закона - 119/2012-13) 

IV. КАПИТАЛНИ ПОСЛОВИ

Члан 10.

Плаћање, наплаћивање и пренос по капиталним пословима између резидената и нерезидената врше се слободно, осим ако овим законом није друкчије прописано.

1. Директне инвестиције резидената и нерезидената

Члан 11.

Плаћање и пренос капитала по основу директних инвестиција резидената – правних лица, предузетника и физичких лица у иностранство врши се слободно, у складу са законом који уређује спољнотрговинско пословање.

Плаћање и пренос капитала по основу директних инвестиција нерезидената у Републици врши се слободно, у складу са законом који уређује страна улагања.

Члан 11а

Резиденти – правна лица, предузетници и физичка лица могу вршити плаћање и наплату ради куповине и продаје у иностранству удела у капиталу страног правног лица које се не сматра директном инвестицијом.

Нерезиденти могу вршити плаћање и наплату ради куповине и продаје удела у капиталу резидента правног лица које се не сматра директном инвестицијом, у складу са законом који уређује привредна друштва.

*Службени гласник РС, број 119/2012

2. Улагања у непокретности

Члан 12.

Плаћање ради стицања својине на непокретностима резидента у иностранству и нерезидената у Републици врши се слободно, у складу са законом који уређује својинско правне односе.

Брисан је ранији став 2. (види члан 9. Закона - 119/2012-13)

3. Послови са хартијама од вредности

Члан 13.

Резиденти – правна лица, предузетници и физичка лица могу вршити плаћање и наплату ради куповине и продаје у иностранству власничких хартија од вредности које нису директне инвестиције.

Резиденти из става 1. овог члана могу вршити плаћање и наплату ради куповине и продаје дужничких дугорочних хартија од вредности чији су издаваоци Eвропска унија, државе чланице Европске уније и OECD, међународне финансијске организације и развојне банке или финансијске институције чији су оснивачи стране државе, као и оних чији су издаваоци правна лица која имају седиште у државама чланицама Европске уније.

Резиденти из става 1. овог члана могу вршити плаћање и наплату ради куповине и продаје и других дужничких дугорочних хартија од вредности у иностранству чији степен ризика (рејтинг) и земљу издаваоца прописује Народна банка Србије.

Резиденти могу вршити плаћање и наплату ради куповине и продаје домаћих хартија од вредности које гласе на страну валуту, а издају се у иностранству.

Банке могу слободно вршити плаћање и наплату по основу куповине и продаје власничких хартија од вредности као и дужничких дугорочних хартија од вредности.

Народна банка Србије прописује  рокове и начин извештавања о пословима из овог члана.

*Службени гласник РС, број 31/2011

**Службени гласник РС, број 119/2012

***Службени гласник РС, број 30/2018

Члан 14.

Нерезиденти могу вршити плаћање и наплату ради куповине и продаје у Републици дугорочних дужничких као и власничких хартија од вредности, у складу са законом који уређује тржиште капитала.

Народна банка Србије прописује рокове и начин извештавања о пословима из става 1. овог члана.

*Службени гласник РС, број 119/2012

Члан 15.

Резиденти – правна лица, предузетници и физичка лица могу вршити плаћање и наплату ради куповине и продаје краткорочних хартија од вредности чији су издаваоци Европска унија, државе чланице Европске уније, међународне финансијске организације и развојне банке или финансијске институције у којима учествују државе чланице Европске уније, као и оних чији су издаваоци правна лица која имају седиште у тим државама.

Банке могу слободно вршити плаћање и наплату по основу куповине и продаје краткорочних хартија од вредности чији су издаваоци Европска унија, државе чланице Европске уније и OECD, међународне финансијске организације и развојне банке или финансијске институције у којима учествују државе чланице Европске уније и OECD, као и оних чији су издаваоци правна лица која имају седиште у тим државама.

Нерезиденти који имају седиште, односно пребивалиште у државама чланицама Европске уније могу вршити плаћање и наплату ради куповине и продаје краткорочних хартија од вредности у Републици, у складу са законом којим се уређује тржиште капитала.

Народна банка Србије прописује рокове и начин извештавања о пословима из овог члана.

*Службени гласник РС, број 30/2018

4. Послови са финансијским дериватима

Члан 16.

Плаћање, наплата, пренос, пребијање, као и извештавање по пословима са финансијским дериватима врше се под условима и на начин који пропише Народна банка Србије.

*Службени гласник РС, број 31/2011

5. Послови са инвестиционим и добровољним пензијским фондовима

Члан 17.

Резиденти – друштва за управљање инвестиционим и добровољним пензијским фондовима могу да врше плаћања и наплату по основу улагања у иностранство, у складу са одредбама закона који уређују послове са инвестиционим и добровољним пензијским фондовима.

Резиденти – правна лица, предузетници и физичка лица могу вршити плаћање и наплату по основу улагања у иностране инвестиционе фондове посредством резидената – инвестиционих друштава и друштава за управљање инвестиционим фондовима у смислу закона којим се уређује тржиште капитала.

Нерезиденти могу вршити плаћање и наплату по основу улагања у инвестиционе фондове и добровољне пензијске фондове у Републици у складу са одредбама закона који уређују послове са инвестиционим и добровољним пензијским фондовима.

*Службени гласник РС, број 119/2012

6. Кредитни послови са иностранством

Члан 18.

Кредитни послови из члана 2. тачка (21) ст. 2. и 3, став 4. алинеје прва и трећа и став 5. овог закона закључују се у писменој или електронској форми, односно на трајном носачу података који омогућава чување и репродуковање изворних података у неизмењеном облику.

Кредите и зајмове у динарима из члана 2. тачка (21) став 6. овог закона банци, резиденту – правном лицу и предузетнику могу одобравати само међународне финансијске организације и развојне банке или финансијске институције чији су оснивачи стране државе, и то под условима и на начин који пропише Народна банка Србије. Kредите у динарима нерезидентима могу одобравати само банке, и то под условима и на начин који пропише Народна банка Србије.

Банка може закључивати кредитне послове са иностранством из члана 2. тачка (21) овог закона у своје име и за свој рачун, у своје име и за туђ рачун и у туђе име и за туђ рачун. При обављању кредитних послова са иностранством банка је дужна да од нерезидента прибави инструменте обезбеђења наплате. Банка може у складу са прописима о банкама и овим законом давати банкарске гаранције, авале и друге облике јемства у корист нерезидента – кредитора по кредитним пословима са иностранством, као и по кредитним пословима између нерезидената под условом да уговори и од нерезидента прибави инструменте обезбеђења наплате. Банка може у складу са прописима о банкама и овим законом прибављати гаранције, јемства и друга средства обезбеђења од нерезидената по кредитима које одобрава нерезидентима.

Банка може учествовати у синдицираном финансијском кредиту или зајму који група страних кредитора одобрава нерезиденту под условом да уговори и од нерезидента прибави инструменте обезбеђења наплате, а под условима из члана 21. овог закона у таквом кредиту или зајму који се одобрава резиденту.

Брисан је ранији став 5. (види члан 14. Закона - 119/2012-13)

Банка може купити потраживање од нерезидента – учесника у синдицираном финансијском кредиту или зајму који група страних кредитора одобрава дужнику, под условима из става 4. овог члана, као и продати нерезиденту своје потраживање по овом основу.

Банка може учествовати у синдицираном комерцијалном кредиту или зајму који се одобрава резиденту или нерезиденту за финансирање одложеног плаћања и плаћања унапред по спољнотрговинском промету робе и услуга, куповати потраживање од нерезидента – учесника у таквом синдицираном кредиту и продавати нерезиденту своје потраживање по овом основу.

Резидент – правно лице може узимати кредите и зајмове из иностранства и одобравати нерезидентима комерцијалне зајмове у своје име и за свој рачун и у своје име и за туђ рачун, док финансијске зајмове може нерезидентима одобрити у своје име и за свој рачун у складу са чланом 23. овог закона. Резидент – правно лице може прибављати гаранције, јемства и друга средства обезбеђења од нерезидената по зајмовима које одобрава нерезидентима, а јемства и друга средства обезбеђења у корист нерезидента – кредитора по кредитним пословима са иностранством и кредитним пословима између нерезидената може давати у складу са чланом 23. овог закона.

Резидент – правно лице које је Република основала посебним законом ради финансирања извоза, може обављати кредитне послове са иностранством и преносити, односно платити или наплатити потраживања и дуговања по тим пословима, у складу са тим посебним законом.

Резидент – предузетник може у своје име и за свој рачун узимати кредите и зајмове из иностранства, давати јемства и друга средства обезбеђења у корист нерезидента – кредитора по кредитима које резиденти узимају из иностранства, одобравати нерезиденту комерцијалне зајмове и прибављати гаранције, јемства и друга средства обезбеђења од нерезидената по кредитима које одобрава нерезидентима.

Банка, резидент – правно лице, предузетник и физичко лице могу закључивати друге послове који имају обележја кредитних послова са иностранством из члана 2. тачка (21) став 4. алинеја четврта овог закона у складу са прописом Народне банке Србије донетим на основу члана 24. овог закона.

Резидент – физичко лице може из иностранства узимати кредите и зајмове са роком отплате дужим од годину дана, који се користе уплатом средстава кредита на рачун тог резидента код банке, док такве кредите и зајмове резидент – огранак страног правног лица може узимати од нерезидента – оснивача.

Резидент – физичко лице може oд нерезидента са седиштем, односно пребивалиштем у држави чланици Европске уније узимати кредите и зајмове и са роком отплате краћим од годину дана, који се користе уплатом средстава кредита на рачун тог резидента код банке, док такве кредите и зајмове резидент – огранак страног правног лица може узимати од нерезидента – оснивача са седиштем у држави чланици Европске уније.

Нерезидент може без ограничења давати гаранције, јемства и друга средства обезбеђења у корист нерезидента – кредитора по кредитима које резиденти узимају из иностранства.

Брисан је ранији став 14. (види члан 14. Закона - 119/2012-13)

*Службени гласник РС, број 31/2011

**Службени гласник РС, број 119/2012

***Службени гласник РС, број 30/2018

Члан 19.

За извршавање обавеза из закљученог уговора о кредитном послу са иностранством одговоран је резидент који закључи уговор, као и резидент по чијем овлашћењу и за чији рачун је уговор закључен, односно банка и резидент – правно лице које од тог резидента купи потраживање, односно преузме дуг према нерезиденту по основу кредитног посла са иностранством.

Република и Народна банка Србије не гарантују за извршење обавеза по кредитном послу са иностранством, осим у случајевима предвиђеним законом.

Уговор о кредитном послу са иностранством је ништав ако је закључен супротно одредбама става 2. овог члана.

Члан 20.

Банке, односно резиденти, осим резидената – физичких лица, и нерезиденти, могу преносити, односно платити или наплатити потраживања и дуговања резидената која су настала по основу кредитног посла са иностранством.

Пoслoви из стaвa 1. oвoг члaнa мoгу сe вршити сaмo нa oснoву угoвoрa зaкључeнoг измeђу прeнoсиoцa и примaoцa пoтрaживaњa и дугoвaњa, уз oбaвeзу прeнoсиoца да дужника из основног посла обавести о извршеном преносу потраживања, односно oбaвeзу прeнoсиoца да прибави сагласност повериоца из основног посла за пренос дуговања.

Уговор из става 2. овог члана нарочито садржи идентификационе податке о уговорним странама, податке о основу по ком су настала потраживања и дуговања која су предмет преноса, укључујући и податке о дужнику, односно повериоцу, као и податке о валути и износу потраживања и дуговања који су предмет преноса.

Потраживања и дуговања која су настала по основу кредитног посла са иностранством резидента – јавног предузећа и правног лица са државним капиталом или правног лица које је у процесу реструктурирања или приватизације могу се преносити, односно платити или наплатити само на основу уговора, сагласности или изјава закључених између свих учесника у послу, уз претходно прибављену сагласност Владе, осим потраживања и дуговања резидента – правног лица које је Република основала посебним законом ради финансирања извоза.

Брисан је ранији став 3. (види члан 15. Закона - 119/2012-13)

*Службени гласник РС, број 119/2012

**Службени гласник РС, број 30/2018

Члан 21.

Финансијски кредити узети из иностранства могу се користити за плаћање увоза робе и услуга и финансирање извођења инвестиционих радова у иностранству, које резиденти закључују у оквиру обављања своје делатности, као и за отплату раније коришћених кредита из иностранства (рефинансирање).

Резиденти могу финансијске кредите из иностранства узимати и за друге намене на начин и под условима које утврди Народна банка Србије.

Члан 22.

Народна банка Србије може утврдити обим и услове под којима банке могу да узму краткорочне орочене банкарске депозите и краткорочне банкарске кредитне линије од страних банака.

Члан 23.

Резидент – правно лице може одобравати финансијске зајмове нерезиденту – дужнику, као и давати јемства и друга средства обезбеђења по кредитним пословима са иностранством и по кредитним пословима између нерезидената.

Народна банка Србије може да пропише услове и начин обављања послова из овог члана.

Обављање послова из овог члана може се прописом из става 2. овог члана ограничити ради очувања јавног интереса и/или финансијске стабилности.

Народна банка Србије прoписуje oгрaничeњa из стaвa 3. oвoг члaнa зa пojeдинe случajeвe нa oснoву oцeнe oпрaвдaнoсти тих oгрaничeњa у тим случajeвимa (нaчeлo пojeдинaчнe прoцeнe), вoдeћи рaчунa o oствaривaњу циљeвa збoг кojих су прoписaнa (нaчeлo тaргeтирaнoсти) и o срaзмeрнoсти oгрaничeњa.

*Службени гласник РС, број 30/2018

Члан 24.

Народна банка Србије прописује начин, рокове и обрасце за извештавање о кредитним пословима са иностранством.

*Службени гласник РС, број 119/2012

Кредитирање у девизама између резидената у Републици

Члан 25.

Банка може резиденту – правном лицу и предузетнику одобрити кредит у девизама за плаћање увоза робе и услуга из иностранства.

Банка може резиденту – физичком лицу одобрити кредит у девизама ради куповине непокретности у земљи.

Гаранцијски послови

*Службени гласник РС, број 31/2011

Члан 26.

Банка, у складу са прописима о банкама, издаје и прибавља гаранције, авале, јемства и друга средства обезбеђења.

Брисан је ранији став 2. (види члан 18. Закона - 119/2012-13)

Изузетно, банка не може прибављати гаранције и јемства од нерезидената по потраживањима у Републици, која су настала по основу иностраних кредита за које је држава преузела обавезу отплате према иностранству.

Резидент – правно лице, које је Република основала посебним законом ради финансирања извоза, може обављати гаранцијске послове у складу са тим посебним законом.

Резидент – правно лице може дати јемство нерезиденту по послу увоза робе и услуге другог резидента, као и нерезиденту који изводи инвестиционе радове у Републици.

Резидент – јавно предузеће и правно лице са државним капиталом или правно лице које је у процесу реструктурирања или приватизације може давати јемство нерезиденту по пословима из става 4. овог члана под условима и на начин који пропише Влада.

Резидент – правно лице може прибавити гаранцију и јемство од нерезидента по послу извоза и увоза робе и услуга, по послу извођења инвестиционих радова у иностранству другом нерезиденту, по послу извођења инвестиционих радова нерезидента у Републици, као и по послу између тог резидента и другог резидента – правног лица у Републици.

Одредбе овог члана не примењују се на гаранције и јемства из члана 2. тачка (21) став 5. овог закона, које се сматрају кредитним послом са иностранством, а обављају се у складу са чланом 18. овог закона.

*Службени гласник РС, број 31/2011

**Службени гласник РС, број 119/2012

***Службени гласник РС, број 30/2018

7. Депозитни послови

Депозитни послови резидената у иностранству

Члан 27.

Банка, без ограничења, држи девизе и на рачунима код банака у иностранству.

Резиденти могу држати девизе на рачуну код банке у иностранству под условима и на начин који пропише Народна банка Србије.

Депозитни послови нерезидената у Републици

Члан 28.

Нерезидент може на рачуну код банке држати девизе и динаре без ограничења, у складу са овим законом.

Народна банка Србије прописује услове под којима банке могу да отварају рачуне нерезидентима и начин вођења тих рачуна.

Пренос средстава са рачуна у иностранство

Члан 29.

Нерезидент који послује преко нерезидентног рачуна и резидент – огранак страног правног лица који послује преко резидентног рачуна врше пренос са тих рачуна у иностранство под условом да су претходно измирили пореске обавезе из тог посла према Републици, о чему подноси потврду надлежног пореског органа о измиреним пореским обавезама.

Пренос средстава у иностранство са штедног девизног и динарског рачуна нерезидента код банке врши се слободно.

Страна банка која држи средства на  рачуну код банке у Републици не подлеже обавези из става 1. овог члана.

Пренос средстава у иностранство са наменских рачуна нерезидента отворених за трговање хартијама од вредности не подлеже обавези из става 1. овог члана, уколико је тако уређено међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања.

*Службени гласник РС, број 31/2011

8. Плаћања по основу уговора о осигурању

Члан 30.

Резиденти – друштва за осигурање могу да врше плаћања ради депоновања и улагања у иностранство, у складу са одредбама закона који уређује послове осигурања.

Резидент може плаћати премије осигурања на основу уговора о осигурању који је закључен са нерезидентом – осигуравајућим друштвом, под условом да је такав уговор дозвољен законом који уређује послове осигурања.

9. Једнострани преноси средстава плаћања – лични и физички преноси

Члан 31.

Народна банка Србије прописује ближе услове за личне и физичке преносе средстава плаћања у иностранство и из иностранства.

Члан 31а

Брисан је члан 31а који је додат у броју 32/2011 (види члан 19. Закона - 119/2012-13) 

V. ПЛАТНИ ПРОМЕТ

Члан 32.

Платни промет са иностранством обавља се у девизама и у динарима преко банке.

Резиденти могу обављати платни промет са иностранством и преко издаваоца електронског новца – ради плаћања и наплате по основу електронске купопродаје робе и услуга. Платни промет са иностранством резиденти могу обављати и преко платне институције и јавног поштанског оператора који пружа платне услуге, у складу са законом којим се уређују платне услуге. Пријем средстава из иностранства преко издаваоца електронског новца резиденти – хуманитарне организације могу остваривати и по основу донација у хуманитарне сврхе.

Средства резидената, која се воде код стране институције електронског новца ради плаћања, односно наплате по основу електронске купопродаје роба и услуга, односно по основу пријема донација у хуманитарне сврхе, не сматрају се депозитом у смислу члана 27. став 2. овог закона.

Резиденти из члана 36. овог закона, платни промет са иностранством обављају преко Народне банке Србије.

Платни промет по финансијским и субординираним кредитима и зајмовима у девизама, кредитима и зајмовима које од нерезидента узимају резиденти – физичка лица и огранци страних правних лица, као и по кредитима и зајмовима у динарима који се резидентима одобравају у складу са чланом 18. став 2. овог закона, може се вршити само уколико су резиденти о тим пословима претходно известили Народну банку Србије у складу са овим законом.

Под условом из става 5. овог члана врши се и платни промет по комерцијалним кредитима и зајмовима у девизама и динарима за финансирање одложеног плаћања и плаћања унапред робе и услуга које кредитор или зајмодавац одобрава дужнику – купцу по спољнотрговинском промету робе и услуга тако што по налогу купца обавезу измирује непосредно продавцу.

Платни промет по осталим кредитним пословима са иностранством може се вршити и без претходног извештавања Народне банке Србије о тим пословима.

Народна банка Србије прописује ближе услове и начин обављања платног промета са иностранством по текућим и капиталним пословима.

*Службени гласник РС, број 119/2012

**Службени гласник РС, број 139/2014

***Службени гласник РС, број 30/2018

Члан 33.

Резидент може извршити наплату, односно плаћање и другом нерезиденту, а не нерезиденту коме дугује, односно од кога потражује, по текућем или капиталном послу, под условом да је тај посао дозвољен овим законом.

Резидент – дужник по динарском кредиту који узима од међународне финансијске организације и развојне банке или финансијске институције чији су оснивачи стране државе може извршити плаћање и другој међународној финансијској организацији и развојној банци или финансијској институцији чији су оснивачи стране државе, а не оној којој дугује по том послу.

Послови из ст. 1. и 2. овог члана могу се вршити само на основу уговора закљученог између свих учесника у послу или изјаве резидента да је обавештен о извршеном преносу потраживања, односно да је сагласан са преносом дуговања.

Уговор, односно изјава резидента нарочито садржи идентификационе податке о свим учесницима у послу, податке о основу по коме је настало потраживање и дуговање из основног посла и податке о валути и износу потраживања и дуговања који су предмет послова из ст. 1. и 2. овог члана.

Резидент – јавно предузеће и правно лице са државним капиталом или правно лице које је у процесу реструктурирања или приватизације може извршити наплату, односно плаћање и другом нерезиденту по пословима из ст. 1. и 2. овог члана само на основу уговора, сагласности или изјава закључених између свих учесника у послу, уз претходно прибављену сагласност Владе, осим ако је у питању резидент – правно лице које је Република основала посебним законом ради финансирања извоза.

Резиденти су дужни да о променама по кредитним пословима са иностранством одређеним у ст. 1. и 2. овог члана известе Народну банку Србије у складу са прописом донетим на основу члана 24. овог закона.

*Службени гласник РС, број 31/2011

**Службени гласник РС, број 119/2012

***Службени гласник РС, број 30/2018

Члан 34.

Плаћање, наплаћивање и пренос између резидената и између резидената и нерезидената у Републици се врши у динарима.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, плаћање, наплаћивање и пренос у Републици могу се вршити и у девизама по основу:

1) девизног кредитирања у земљи за намене из члана 25. овог закона;

2) куповине потраживања и преузимања дуговања из чл. 7. и 20. овог закона – на основу уговора;

3) уплате депозита као средства обезбеђења;

4) премија осигурања и преноса по основу животних осигурања;

5) по основу продаје и давања у закуп непокретности;

6) донација у хуманитарне, научне и културне сврхе, у складу са прописима којима се уређују донације;

7) гаранцијских послова из члана 26. овог закона, по основном послу који се врши у девизама;

8) накнаде трошкова за службени пут у иностранство, који се може извршити и у ефективном страном новцу;

9) уплате зарада резидентима – физичким лицима који су упућени на привремени рад у иностранство по основу уговора о извођењу инвестиционих радова у иностранству, као и запосленима у дипломатско-конзуларним представништвима, организацијама у саставу УН и међународним финансијским организацијама у Републици;

10) купопродаје софтвера и других дигиталних производа на интернету који се испоручују искључиво путем телекомуникационих, дигиталних или информационо-технолошких уређаја, под условом да се плаћање врши коришћењем платне картице или електронског новца преко пружаоца платних услуга са седиштем у Републици.

Плаћање, наплаћивање и пренос могу се вршити и у девизама по основу програма и пројеката који се финансирају из развојне помоћи Европске уније у којима учествује Република, при чему средства могу бити прослеђивана до уговарача, односно корисника и пројектних партнера у складу са одговарајућим уговором за спровођење активности на основу развојне помоћи Европске уније.

Банка може по налогу нерезидента – купца робе или услуге, коме одобрава комерцијални кредит за финансирање одложеног плаћања и плаћања унапред робе и услуга, вршити у Републици плаћање у девизама резиденту – продавцу те робе или пружаоцу услуге у спољнотрговинском промету.

Плаћање, наплаћивање и пренос у Републици могу се вршити и у девизама по пословима који су уређени законима који уређују тржиште капитала и осигурање депозита.

Плаћање, наплаћивање и пренос у Републици могу се вршити и у девизама и у другим случајевима прописаним законом.

Банка на захтев резидента може вршити пренос средстава у девизама са девизног рачуна тог резидента на његов девизни рачун код друге банке, а на захтев резидента – физичког лица и на девизни рачун члана породице код те или друге банке, уз доказ да је у питању супружник или сродник до трећег степена сродства.

Дозвољено је уговарање у девизама у Републици с тим што се плаћање и наплаћивање по тим уговорима врши у динарима.

Народна банка Србије прописује у којим случајевима и под којим условима се плаћање, наплаћивање, уплате и исплате могу вршити и у ефективном страном новцу.

*Службени гласник РС, број 31/2011

**Службени гласник РС, број 119/2012

***Службени гласник РС, број 30/2018

Члан 35.

Банка држи девизе и код друге банке, односно код Народне банке Србије.

Резидент – правно лице, огранак страног правног лица и предузетник држи девизе на девизном рачуну код банке или их продаје банци.

Народна банка Србије прописује услове под којима банке отварају девизне рачуне и начин вођења тих рачуна и девизних штедних улога резидената.

Брисани су ранији ст. 4. и 5. (види члан 3. Закона - 139/2014-97)

Висина, начин обрачуна и плаћања камате, као и валута у којој се плаћају камате и главница, утврђују се уговором између банке и резидента.

*Службени гласник РС, број 119/2012

Члан 36.

Резиденти – корисници средстава буџета Републике Србије, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и корисници средстава буџета локалне власти, као и други корисници јавних средстава који су укључени у систем консолидованог рачуна трезора, девизне рачуне воде код Управе за трезор у оквиру система консолидованог рачуна трезора који се води код Народне банке Србије, осим ако посебним законом или међународним уговором није друкчије прописано, а девизе и ефективни страни новац који остваре у свом пословању могу да продају Народној банци Србије.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, министар надлежан за послове финансија може одобрити кориснику из става 1. овог члана отварање девизног рачуна код овлашћене банке за плаћања која не могу да се изврше преко Народне банке Србије или обављање појединих послова платног промета са иностранством преко издаваоца електронског новца или платне институције, ако то захтева специфичност послова тог корисника.

Народна банка Србије прописује начин обављања послова између Народне банке Србије и Управе за трезор који се обављају преко система консолидованог рачуна трезора из става 1. овог члана.

*Службени гласник РС, број 119/2012

**Службени гласник РС, број 30/2018

Извештавање по основу платног промета

Члан 37.

Народна банка Србије прописује резидентима обавезу извештавања о плаћању, наплаћивању и преносу по пословима платног промета из чл. 32. и 34. овог закона.

Народна банка Србије, на основу података из извештаја из става 1. овог члана, израђује пројекцију платног биланса Републике као аналитичку подлогу за утврђивање циљева и задатака монетарне политике и прати остваривање те пројекције.

VI. ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ И КУРС ДИНАРА

Девизно тржиште

Члан 38.

Девизе и ефективни страни новац могу се куповати и продавати само на девизном тржишту, за намене које су дозвољене овим законом.

Куповина и продаја девиза и ефективног страног новца на девизном тржишту у Републици врши се непосредно:

1) између банака и резидената, као и између банака и нерезидената;

2) између банака;

3) између банака и Народне банке Србије;

4) између резидената који имају овлашћење за обављање мењачких послова и Народне банке Србије;

5) између банака и резидената који имају овлашћење за обављање мењачких послова;

6) између резидената из члана 2. тачка (1) одредба под 6) овог закона и Народне банке Србије.

Куповину и продају ефективног страног новца на девизном тржишту обавља банка, Народна банка Србије, као и други резиденти који у складу са овим законом обављају мењачке послове.

Народна банка Србије прописује услове и начин рада девизног тржишта.

*Службени гласник РС, број 30/2018

Члан 39.

Мењачке послове могу да обављају:

1) банке и резидент – привредни субјект који мењачке послове обавља на основу посебног закона којим се уређује његова делатност;

2) резиденти – правна лица и предузетници који имају овлашћење Народне банке Србије за обављање мењачких послова (у даљем тексту: овлашћени мењач).

Решење о издавању овлашћења за обављање мењачких послова (у даљем тексту: овлашћење), на основу поднетог захтева, издаје Народна банка Србије када утврди да подносилац захтева испуњава следеће услове:

1) да је као привредни субјекат регистрован код надлежног органа;

2) да са банком има закључен уговор о обављању мењачких послова који не производи правно дејство ако привредни субјект нема овлашћење;

3) да власник, односно оснивач привредног субјекта, односно директор/члан управног одбора и/или друго одговорно лице привредног субјекта, односно директор/члан управног одбора и/или друго одговорно лице оснивача привредног субјекта и радник који ће непосредно обављати мењачке послове није правноснажно осуђен за кривична дела против привреде, имовине, живота и тела, против јавног реда и мира, службене дужности, прања новца, финансирања тероризма и правног саобраћаја и/или за друго кривично дело и/или привредни преступ који то лице чине неподобним у вези са обављањем мењачких послова;

4) да привредни субјект – правно лице које подноси захтев и оснивач привредног субјекта – правно лице није осуђено прaвнoснaжнoм пресудом зa кривично дeло, као и да се против њега не води кривични поступак, у смислу зaкoна којим се уређује oдгoвoрнoст прaвних лицa зa кривичнa дeлa и/или да није осуђено правноснажном пресудом за привредни преступ који то лице чине неподобним у вези са обављањем мењачких послова, у смислу закона којим се уређује привредни преступ;

5) да је организационо и кадровски оспособљен и технички опремљен за обављање мењачких послова.

Под кадровском оспособљеношћу за обављање мењачких послова подразумева се да радници који непосредно обављају мењачке послове код привредног субјекта имају најмање средњу стручну спрему и цертификат за обављање мењачких послова, осим у случају да привредни субјект мењачке послове обавља на основу посебног закона којим се уређује његова делатност.

Под организационом оспособљеношћу подразумева се обезбеђење адекватног пословног простора.

Под техничком опремљеношћу подразумева се обезбеђење адекватне опреме и информационог система који омогућава обављање мењачких послова на прописан начин.

Народна банка Србије прописује ближе услове и начин давања овлашћења из става 1. овог члана, као и ближе услове и начин обављања мењачких послова и контроле обављања тих послова.

У случају да нису испуњени услови за издавање овлашћења из става 2. овог члана, Народна банка Србије донеће решење о одбијању захтева за издавање овлашћења.

Народна банка Србије о поднетом захтеву одлучује у року од 30 дана од дана пријема захтева са комплетном документацијом.

Народна банка Србије може одбити захтев из става 2. овог члана ако утврди да су сарадници власника, односно оснивача или одговорног лица привредног субјекта, подносиоца захтева из тога става – лица која су правноснажно осуђена за кривично дело из става 2. тачка 3) овог члана.

Под сарадником из става 9. овог члана сматра се:

1) свако физичко лице које је члан органа управљања или друго одговорно лице код правног субјекта у којем је оснивач, власник или одговорно лице привредног субјекта на руководећем положају или је стварни власник тог субјекта;

2) свако физичко лице које је стварни власник правног субјекта у којем је оснивач, власник или одговорно лице привредног субјекта на руководећем положају;

3) свако физичко лице које са оснивачем, власником или одговорним лицем привредног субјекта има стварно власништво над истим правним субјектом.

Народна банка Србије има право да од надлежног органа који води евиденцију о осуђиваности за кривична дела захтева податке о осуђиваности за осниваче и власнике привредног субјекта, повезана лица тих оснивача и власника у смислу закона којим се уређују привредна друштва, одговорна лица привредног субјекта и сарадника из става 10. овог члана, а оснивачи, односно власници привредног субјекта дужни су да при подношењу захтева из става 2. овог члана, као и на захтев Народне банке Србије, доставе списак сарадника оснивача, власника и одговорних лица привредног субјекта.

Народна банка Србије прописује поступак и услове за стицање цертификата за обављање мењачких послова, утврђује јединствени програм обуке за обављање мењачких послова и услове које морају да испуњавају предавачи који врше обуку.

Цертификат за обављање мењачких послова издаје Народна банка Србије, о чему води одговарајући регистар.

Решење Народне банке Србије из ст. 2. и 7. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

*Службени гласник РС, број 30/2018

Члан 39а

Народна банка Србије доноси решење о одузимању овлашћења за обављање мењачких послова кад утврди:

1) да је овлашћени мењач престао да испуњава услове за обављање мењачких послова предвиђене овим законом и прописом Народне банке Србије;

2) да овлашћени мењач није почео са радом у року од 30 дана од дана пријема овлашћења;

3) да је овлашћење издато на основу неистинитих и нетачних података;

4) да овлашћени мењач није извршио налог за отклањање неправилности, односно незаконитости из решења Народне банке Србије;

5) да овлашћени мењач без оправданог разлога не обавља мењачке послове у трајању дужем од пет радних дана.

Народна банка Србије доноси решење о одузимању овлашћења за обављање мењачких послова и ако овлашћени мењач у писаној форми поднесе захтев Народној банци Србије за престанак обављања мењачких послова.

Народна банка Србије доноси решење о привременој забрани обављања мењачких послова на контролисаном мењачком месту у периоду до 30 радних дана ако овлашћени мењач не омогући овлашћеном лицу Народне банке Србије увид у пословне књиге и другу документацију или онемогући преглед предмета, просторија или других објеката, односно не дозволи привремено одузимање ефективног страног новца, чекова и готовине у динарима.

Решење Народне банке Србије из ст. 1. до 3. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор, али тужба против овог решења не може спречити нити одложити његово извршење.

*Службени гласник РС, број 30/2018

Курс динара

Члан 40.

Курс динара према страним валутама на девизном тржишту формира се слободно, у складу са понудом и тражњом девиза.

Члан 41.

Званични средњи курс динара формира се на начин утврђен прописом Народне банке Србије.

За потребе књиговодства и статистике примењује се званични средњи курс динара.

За обрачун царине и других увозних дажбина примењује се званични средњи курс динара утврђен последњег радног дана у недељи која претходи недељи у којој се утврђује износ царине и других увозних дажбина, у складу са законом који уређује царине.

VII. ЗАШТИТНЕ МЕРЕ

Члан 42.

У случају наступања озбиљнијих поремећаја у платном билансу, када кретање капитала проузрокује или прети да проузрокује озбиљне потешкоће у спровођењу монетарне политике и политике девизног курса, које су резултат прекомерног прилива или одлива капитала из Републикe, Влада на предлог Народне банке Србије може донети неопходне заштитне мере по пословима регулисаним овим законом.

Заштитне мере из става 1. овог члана могу се примењивати док трају поремећаји због којих су донесене, а најдуже шест месеци од дана њиховог доношења.

*Службени гласник РС, број 31/2011

Члан 43.

Народна банка Србије или Влада може увести додатне заштитне мере, ако је то неопходно, са циљем спровођења санкција Организације уједињених нација или других међународних организација чији је Република Србија члан, које ове организације спроводе према другим земљама.

VIII. ДЕВИЗНА КОНТРОЛА

Члан 44.

Послови из овог закона подлежу девизној контроли.

Контролу девизног пословања врше органи контроле – Народна банка Србије,  царински органи, односно други надлежни органи који имају право да, ради провере, захтевају сву документацију о том пословању као и другу документацију неопходну за девизну контролу.

*Службени гласник РС, број 30/2018

Члан 45.

Народна банка Србије врши контролу девизног пословања банака, институција електронског новца са седиштем у Републици и платних институција – у поступку који је утврђен законом којим се уређује њихово пословање.

Народна банка Србије врши контролу платног промета са иностранством који обавља јавни поштански оператор – у поступку који је утврђен законом којим се уређују платне услуге.

*Службени гласник РС, број 139/2014

Члан 46.

Народна банка Србије врши контролу девизног пословања резидената и нерезидената и мењачког пословања – у поступку који је утврђен овим законом и прописом Народне банке Србије којим се ближе уређују услови и начин вршења ове контроле.

Контрола из става 1. овог члана је поступак провере и утврђивања законитости и правилности обављања мењачких и девизних послова сходно прописима којима се уређује девизно пословање.

Народна банка Србије може у току контроле, уз издавање потврде, привремено одузети девизе, ефективни страни новац, чекове, хартије од вредности, динаре, предмете, исправе и документацију, ако постоји основана сумња да су употребљени или били намењени или настали извршењем кривичног дела или прекршаја.

У поступку контроле из овог члана Народна банка Србије одлучује решењем.

Решење из става 4. овог члана је коначно.

Против решења из става 4. овог члана може се водити управни спор, али тужба против овог решења не може спречити ни одложити његово извршење.

*Службени гласник РС, број 30/2018

Члан 47.

Царински орган врши контролу изношења из Републике и уношења у Републику, ефективног страног новца, динара, чекова и хартија од вредности у путничком, робном и поштанском саобраћају.

Члан 48.

Царински орган на граничном прелазу привремено одузима од резидента и нерезидента уз издавање потврде, динаре и ефективни страни новац, чекове и хартије од вредности који гласе на страну валуту који прелазе износ који пропише Народна банка Србије.

Члан 49.

Органи контроле дужни су да сарађују у вршењу девизне контроле и да стављају на располагање податке, налазе и информације којима располажу а потребни су за вршење девизне контроле као и да, по потреби, ангажују друге надлежне органе.

Члан 49а

Народна банка Србије утврђује аутентичност ефективног страног новца (страних новчаница и кованог новца) ако постоји сумња у њихову аутентичност.

Народна банка Србије прописује начин поступања са ефективним страним новцем за који постоји сумња да је фалсификован.

Забрањена је израда, продаја, увоз и дистрибуција, ради продаје или у остале комерцијалне сврхе, медаља и жетона који наликују страном кованом новцу – евру.

Народна банка Србије прописује обележја на основу којих се утврђује сличност медаља и жетона страном кованом новцу – евру.

*Службени гласник РС, број 119/2012

Брисан је назив главе IX. ДЕВИЗНИ ИНСПЕКТОРАТ (види члан 30. Закона - 119/2012-13)

Брисан је назив одељка Надлежност и организација (види члан 30. Закона - 119/2012-13)

Члан 50.

Брисан је (види члан 30. Закона - 119/2012-13)

Члан 51.

Брисан је (види члан 30. Закона - 119/2012-13)

Члан 52.

Брисан је (види члан 30. Закона - 119/2012-13)

Члан 52а

Брисан је члан 52а који је додат у броју 32/2011 (види члан 30. Закона - 119/2012-13)

Члан 53.

Брисан је (види члан 30. Закона - 119/2012-13)

Члан 54.

Брисан је (види члан 25. Закона – 31/2011-128)

Члан 55.

Девизе, ефективни страни новац, чекове и хартије од вредности, које су привремено одузели због основане сумње да је извршено кривично дело или прекршај – органи контроле дужни су да депонују на рачун Народне банке Србије или у оставу код Народне банке Србије, а динаре – на рачун Народне банке Србије у року од два радна дана од дана њиховог одузимања.

*Службени гласник РС, број 30/2018

Члан 56.

Брисан је (види члан 18. Закона - 30/2018-13)

X. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

1. Кривично дело

Члан 57.

Ко купује од физичких лица или ко продаје тим лицима ефективни страни новац и чекове који гласе на страну валуту без овлашћења Народне банке Србије, казниће се за кривично дело казном затвора од шест месеци до пет година.

За покушај извршења дела из става 1. овог члана казниће се.

*Службени гласник РС, број 30/2018

Члан 58.

Ко изврши наплату, плаћање или изда налог за плаћање, односно изврши пренос нерезиденту износа који прелази 100.000 евра, на основу уговора у којем није наведена стварна цена или на основу неистините исправе, казниће се за кривично дело казном затвора од једне до десет година.

За покушај извршења дела из става 1. овог члана казниће се.

2. Прекршаји

Члан 59.

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај резидент – правно лице, огранак страног правног лица, банка и нерезидент – правно лице:

1) ако не изврши пребијање дуговања и потраживања по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга на начин који пропише Влада (члан 6. ст. 1. и 2);

2) ако не изврши пребијање дуговања и потраживања по основу кредитних послова са иностранством на начин који пропише Народна банка Србије (члан 6. став 3);

3) ако пренесе, односно плати или наплати потраживање и дуговање које није настало по основу спољнотрговинског промета робе и услуга резидената (члан 7. став 1);

4) aкo пoсao из члaнa 7. став 1. oвoг зaкoнa нe изврши нa oснoву угoвoрa, односно не достави обавештење дужнику из основног посла о извршеном преносу потраживања или не прибави сагласност повериоца из основног посла за пренос дуговања (члaн 7. став 2);

5) ако уговор не садржи податке из члана 7. став 3. овог закона;

6) ако пренесе, односно плати или наплати потраживања или дуговања која су настала по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга резидента – јавног предузећа и правног лица са државним капиталом или правног лица које је у процесу реструктурирања или приватизације супротно члану 7. став 4. овог закона;

7) ако изврши наплату, плаћање или изда налог за плаћање, односно изврши пренос нерезиденту, на основу уговора у којем није наведена стварна цена или на основу неистините исправе (члан 8);

8) ако изврши плаћање и пренос капитала по основу директних инвестиција супротно члану 11. овог закона;

9) ако изврши плаћање ради стицања својине на непокретностима у иностранству, односно Републици супротно закону који уређује својинско правне односе (члан 12. став 1);

10) ако изврши плаћање ради куповине или наплату ради продаје страних дужничких дугорочних хартија од вредности супротно члану 13. ст. 2. и 3. овог закона;

11) ако изврши плаћање ради куповине или наплату ради продаје у Републици дугорочних дужничких, као и власничких хартија од вредности, супротно закону који уређује тржиште капитала (члан 14. став 1);

12) ако изврши плаћање ради куповине или наплату ради продаје краткорочних хартија од вредности супротно члану 15. став 1. овог закона;

13) ако изврши плаћање ради куповине или наплату ради продаје краткорочних хартија од вредности супротно члану 15. став 2. овог закона;

14) ако изврши плаћање ради куповине или наплату ради продаје краткорочних хартија од вредности у Републици супротно члану 15. став 3. овог закона;

15) ако изврши плаћање, наплату, пренос, пребијање, као и извештавање по пословима са финансијским дериватима, супротно условима и начину који пропише Народна банка Србије (члан 16);

16) ако изврши плаћање или наплату по основу улагања у иностранство супротно одредбама закона којим се уређују послови са инвестиционим и добровољним пензијским фондовима (члан 17. став 1);

17) ако изврши плаћање или наплату по основу улагања у иностране инвестиционе фондове супротно члану 17. став 2. овог закона;

18) ако изврши плаћање или наплату по основу улагања у инвестиционе фондове и добровољне пензијске фондове у Републици супротно закону који уређује послове са инвестиционим и добровољним пензијским фондовима (члан 17. став 3);

19) ако кредитни посао са иностранством закључи супротно члану 18. став 1. овог закона;

20) ако одобри кредит или зајам у динарима из члана 18. став 2. овог закона супротно условима и начину који пропише Народна банка Србије (члан 18. став 2);

21) ако при обављању кредитних послова са иностранством, давању банкарских гаранција, авала и других облика јемства у корист нерезидента – кредитора по кредитним пословима са иностранством, као и по кредитним пословима између нерезидената и при одобравању кредита нерезидентима поступи супротно члану 18. став 3. овог закона;

22) ако учествује у синдицираном финансијском кредиту или зајму супротно члану 18. став 4. овог закона;

23) ако купи потраживање од нерезидента – учесника у синдицираном финансијском кредиту или зајму који група страних кредитора одобрава дужнику, супротно условима из члана 18. став 4. овог закона (члан 18. став 5);

24) ако поступи супротно члану 18. став 6. овог закона;

25) ако поступи супротно члану 18. став 7. овог закона;

26) ако обавља кредитне послове са иностранством или пренесе, односно плати или наплати потраживање и дуговање по тим пословима супротно одредбама посебног закона (члан 18. став 8);

27) ако поступи супротно члану 18. став 10. овог закона;

28) ако поступи супротно члану 18. став 11. овог закона;

28а) ако поступи супротно члану 18. став 12. овог закона;

29) ако закључи уговор о кредитном послу са иностранством супротно члану 19. овог закона;

30) aкo пoсao из члaнa 20. став 1. oвoг зaкoнa нe изврши нa oснoву угoвoрa, односно не достави обавештење дужнику из основног посла о извршеном преносу потраживања или не прибави сагласност повериоца из основног посла за пренос дуговања (члaн 20. став 2);

31) ако уговор не садржи податке из члана 20. став 3. овог закона;

32) ако пренесе, односно плати или наплати потраживања или дуговања која су настала по основу кредитног посла са иностранством резидента – јавног предузећа и правног лица са државним капиталом или правног лица које је у процесу реструктурирања или приватизације супротно члану 20. став 4. овог закона;

33) ако финансијски кредит узет из иностранства користи супротно члану 21. став 1. овог закона;

34) ако финансијски кредит узет из иностранства користи супротно пропису Народне банке Србије којим се утврђују намене, начин и услови узимања тих кредита (члан 21. став 2);

35) ако узме краткорочни орочени банкарски депозит и краткорочну банкарску кредитну линију од стране банке супротно члану 22. овог закона;

36) ако поступи супротно члану 23. став 1. овог закона;

37) ако поступи супротно пропису Народне банке Србије из члана 23. став 2. овог закона;

38)-41) брисане су (види члан 20. Закона - 30/2018-13)

42) ако не извести Народну банку Србије о кредитном послу са иностранством на начин и у року који пропише Народна банка Србије (члан 24);

43) ако одобри кредит у девизама супротно члану 25. овог закона;

44) ако гаранцијске послове из члана 26. став 1. овог закона обавља супротно прописима о банкама;

45) ако од нерезидента прибавља гаранције и јемства од нерезидената по потраживањима у Републици која су настала по основу иностраних кредита за које је држава преузела обавезу отплате према иностранству (члан 26. став 2);

46) ако обавља гаранцијске послове супротно одредбама посебног закона (члан 26. став 3);

47) ако да јемство нерезиденту супротно члану 26. став 4. овог закона;

48) ако да јемство нерезиденту супротно пропису Владе (члан 26. став 5);

49) ако прибави гаранцију или јемство нерезидента супротно члану 26. став 6. овог закона;

50) ако држи девизе на рачуну код банке у иностранству супротно пропису Народне банке Србије (члан 27. став 2);

51) ако на рачуну код банке држи девизе и динаре супротно овом закону (члан 28. став 1);

52) ако не поступи у складу са прописом Народне банке Србије (члан 28. став 2);

53) ако лице из члана 29. став 1. овог закона изврши пренос средстава са нерезидентног, односно резидентног рачуна у иностранство, супротно члану 29. став 1. овог закона;

54) ако изврши плаћање ради депоновања и улагања у иностранство супротно закону који уређује послове осигурања (члан 30. став 1);

55) ако изврши плаћање премије осигурања на основу уговора о осигурању који је закључен са нерезидентом – осигуравајућим друштвом, а који није дозвољен законом који уређује послове осигурања (члан 30. став 2);

56) ако не поступи у складу са прописом Народне банке Србије који уређује ближе услове за личне и физичке преносе средстава плаћања у иностранство и из иностранства (члан 31);

57) ако платни промет са иностранством обавља супротно члану 32. ст. 1. и 2. овог закона;

58) ако платни промет са иностранством не обави преко Народне банке Србије (члан 32. став 4);

59) ако платни промет по кредитним пословима са иностранством изврши супротно члану 32. ст. 5. и 6. овог закона;

60) ако обави платни промет са иностранством по текућим и капиталним пословима супротно пропису Народне банке Србије (члан 32. став 8);

61) ако изврши наплату, односно плаћање и другом нерезиденту, а не нерезиденту коме дугује, односно од кога потражује, по текућем или капиталном послу који није дозвољен овим законом (члан 33. став 1);

62) ако поступи супротно члану 33. став 2. овог закона;

63) ако послове из члана 33. ст. 1. и 2. овог закона не врши на основу уговора или изјаве (члан 33. став 3);

64) ако уговор, односно изјава не садржи податке из члана 33. став 4. овог закона;

65) ако изврши наплату, односно плаћање и другом нерезиденту супротно члану 33. став 5. овог закона;

66) ако о променама по кредитним пословима са иностранством из члана 33. ст. 1. и 2. овог закона не извести Народну банку Србије у складу са прописом донетим на основу члана 24. овог закона (члан 33. став 6);

67) ако плаћање, наплату и пренос у Републици изврши супротно члану 34. овог закона;

68) ако плаћање, наплату, уплату и исплату у ефективном страном новцу изврши супротно пропису Народне банке Србије (члан 34. став 9);

69) ако не држи девизе код банке, односно Народне банке Србије (члан 35. став 1);

70) ако не држи девизе на девизном рачуну код банке или их не прода банци (члан 35. став 2);

71) ако не поступи у складу са прописом Народне банке Србије (члан 35. став 3);

72) брисана је (види члан 5. Закона - 139/2014-97)

73) ако девизне рачуне не воде код Управе за трезор у оквиру система консолидованог рачуна трезора који се води код Народне банке Србије (члан 36. став 1);

74) ако поступи супротно члану 36. став 2. овог закона;

75) ако не поступи у складу са прописаном обавезом извештавања (члан 37. став 1);

76) ако девизе и ефективни страни новац купи и прода изван девизног тржишта (члан 38. став 1);

77) ако не поступи у складу са прописом Народне банке Србије (члан 38. став 4);

78) ако не поступи у складу са прописом Народне банке Србије (члан 39. став 6);

79) ако за потребе књиговодства и статистике не примени званични средњи курс динара (члан 41. став 2);

80) ако за обрачун царине и других увозних дажбина не примени званични средњи курс динара утврђен последњег радног дана у недељи која претходи недељи у којој се утврђује износ царине и других увозних дажбина у складу са законом који уређује царине (члан 41. став 3);

81) ако поступи супротно мерама из члана 42. овог закона;

82) ако поступи супротно мерама из члана 43. овог закона;

83) ако не изда потврду на граничном прелазу за привремено одузете динаре и ефективни страни новац, чекове и хартије од вредности које гласе на страну валуту, а које прелазе износ који пропише Народна банка Србије (члан 48);

84) ако поступи супротно члану 49а став 3. овог закона;

85) ако привремено одузете девизе, ефективни страни новац, динаре, чекове и хартије од вредности не депонује на рачун Народне банке Србије или у оставу код Народне банке Србије у року од два радна дана од дана њиховог одузимања (члан 55).

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у резиденту – правном лицу или нерезиденту, одговорно лице у банци – новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара.

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај одговорно лице у резиденту из члана 36. став 1. овог закона – новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара.

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у резиденту - огранку страног правног лица - новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара.

*Службени гласник РС, број 31/2011

**Службени гласник РС, број 119/2012

***Службени гласник РС, број 30/2018

Члан 60.

Брисан је (види члан 29. Закона – 31/2011-128)

Члан 61.

Новчаном казном од 10.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај резидент – предузетник:

1) ако не изврши пребијање дуговања и потраживања по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга на начин који пропише Влада (члан 6. ст. 1. и 2);

2) ако не изврши пребијање дуговања и потраживања по основу кредитних послова са иностранством на начин који пропише Народна банка Србије (члан 6. став 3);

3) ако пренесе, купи или прода, односно плати или наплати потраживање и дуговање које није настало по основу спољнотрговинског промета робе и услуга резидената (члан 7. став 1);

4) aкo пoсao из члaнa 7. став 1. oвoг зaкoнa нe изврши нa oснoву угoвoрa, односно не достави обавештење дужнику из основног посла о извршеном преносу потраживања или не прибави сагласност повериоца из основног посла за пренос дуговања (члaн 7. став 2);

5) ако уговор не садржи податке из члана 7. став 3. овог закона;

6) ако изврши наплату, плаћање или изда налог за плаћање, односно изврши пренос нерезиденту на основу уговора у којем није наведена стварна цена или на основу неистините исправе (члан 8);

7) ако изврши плаћање и пренос капитала по основу директних инвестиција у иностранство супротно закону који уређује спољнотрговинско пословање (члан 11. став 1);

8) ако изврши плаћање ради стицања својине на непокретностима у иностранству, супротно закону који уређује својинско правне односе (члан 12. став 1);

9) ако изврши плаћање ради куповине или наплату ради продаје страних дужничких дугорочних хартија од вредности супротно члану 13. ст. 2. и 3. овог закона;

10) ако изврши плаћање ради куповине или наплату ради продаје краткорочних хартија од вредности супротно члану 15. став 1. овог закона;

11) ако изврши плаћање, наплату, пренос, пребијање, као и извештавање по пословима са финансијским дериватима супротно условима и начину који пропише Народна банка Србије (члан 16);

12) ако изврши плаћање или наплату по основу улагања у иностране инвестиционе фондове супротно члану 17. став 2. овог закона;

13) ако кредитни посао са иностранством закључи супротно члану 18. став 1. овог закона;

14) ако поступи супротно члану 18. став 9. овог закона;

15) ако поступи супротно члану 18. став 10. овог закона;

16) ако закључи уговор о кредитном послу са иностранством супротно члану 19. овог закона;

17) aкo пoсao из члaнa 20. став 1. oвoг зaкoнa нe изврши нa oснoву угoвoрa, односно не достави обавештење дужнику из основног посла о извршеном преносу потраживања или не прибави сагласност повериоца из основног посла за пренос дуговања (члaн 20. став 2);

18) ако уговор не садржи податке из члана 20. став 3. овог закона;

19) ако финансијски кредит узет из иностранства користи супротно члану 21. став 1. овог закона (члан 21. став 1);

20) ако финансијски кредит узет из иностранства користи супротно пропису Народне банке Србије којим се утврђују намене, начин и услови узимања тих кредита (члан 21. став 2);

21) ако не извести Народну банку Србије о кредитном послу са иностранством на начин и у року који пропише Народна банка Србије (члан 24);

22) ако држи девизе на рачуну код банке у иностранству супротно пропису Народне банке Србије (члан 27. став 2);

23) ако изврши плаћање премије осигурања на основу уговора о осигурању који је закључен са нерезидентом – осигуравајућим друштвом, а који није дозвољен законом који уређује послове осигурања (члан 30. став 2);

24) ако платни промет са иностранством обавља супротно члану 32. ст. 1, 2, 5. и 6. овог закона;

25) ако обави платни промет са иностранством по текућим и капиталним пословима супротно пропису Народне банке Србије (члан 32. став 8);

26) ако изврши наплату, односно плаћање и другом нерезиденту, а не нерезиденту коме дугује, односно од кога потражује, по текућем или капиталном послу који није дозвољен овим законом (члан 33. став 1);

27) ако поступи супротно члану 33. став 2. овог закона;

28) ако послове из члана 33. ст. 1. и 2. овог закона не врши на основу уговора или изјаве (члан 33. став 3);

29) ако уговор, односно изјава не садржи податке из члана 33. став 4. овог закона;

30) ако о променама по кредитним пословима са иностранством из члана 33. ст. 1. и 2. овог закона не извести Народну банку Србије у складу са прописом донетим на основу члана 24. овог закона (члан 33. став 6);

31) ако плаћање, наплату и пренос у Републици изврши супротно члану 34. овог закона;

32) ако плаћање, наплату, уплату и исплату у ефективном страном новцу изврши супротно пропису Народне банке Србије (члан 34. став 9);

33) ако не држи девизе на девизном рачуну код банке или их не прода банци (члан 35. став 2);

34) ако не поступи у складу са прописаном обавезом извештавања (члан 37. став 1);

35) ако девизе и ефективни страни новац купи и прода изван девизног тржишта (члан 38. став 1);

36) ако не поступи у складу са прописом Народне банке Србије (члан 39. став 6);

37) ако за потребе књиговодства и статистике не примени званични средњи курс динара (члан 41. став 2);

38) ако поступи супротно мерама из члана 42. овог закона;

39) ако поступи супротно мерама из члана 43. овог закона;

40) ако поступи супротно члану 49а став 3. овог закона.

*Службени гласник РС, број 119/2012

**Службени гласник РС, број 30/2018

Члан 62.

Новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај резидент – физичко лице:

1) ако изврши пребијање дуговања и потраживања по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга (члан 6. став 1);

2) ако изврши пребијање дуговања и потраживања по основу кредитног посла са иностранством (члан 6. став 3);

3) ако поступи супротно члану 7. став 1. овог закона;

4) ако изврши наплату, плаћање или изда налог за плаћање, односно изврши пренос, на основу уговора у којем није наведена стварна цена или на основу неистините исправе (члан 8);

5) ако изврши плаћање и пренос капитала по основу директних инвестиција у иностранство супротно закону који уређује спољнотрговинско пословање (члан 11. став 1);

6) ако изврши плаћање ради стицања својине на непокретностима у иностранству супротно закону који уређује својинско правне односе (члан 12. став 1);

7) ако изврши плаћање ради куповине или наплату ради продаје страних дужничких дугорочних хартија од вредности супротно члану 13. ст. 2. и 3. овог закона;

8) ако изврши плаћање ради куповине или наплату ради продаје краткорочних хартија од вредности супротно члану 15. став 1. овог закона;

9) ако изврши плаћање, наплату, пренос, пребијање, као и извештавање по пословима са финансијским дериватима, супротно условима и начину који пропише Народна банка Србије (члан 16);

10) ако изврши плаћање или наплату по основу улагања у иностране инвестиционе фондове супротно члану 17. став 2. овог закона;

11) ако кредитни посао са иностранством закључи супротно члану 18. став 1. овог закона;

12) ако поступи супротно члану 18. став 10. овог закона;

13) ако поступи супротно члану 18. став 11. овог закона;

13а) ако поступи супротно члану 18. став 12. овог закона;

14) ако поступи супротно члану 20. став 1. овог закона;

15) ако не извести Народну банку Србије о кредитном послу са иностранством у складу са прописом донетим на основу члана 24. овог закона (члан 24);

16) ако држи девизе на рачуну код банке у иностранству супротно пропису Народне банке Србије (члан 27. став 2);

17) ако изврши плаћање премије осигурања на основу уговора о осигурању који је закључен са нерезидентом – осигуравајућим друштвом, а који није дозвољен законом који уређује послове осигурања (члан 30. став 2);

18) ако не поступи у складу са прописом Народне банке Србије који уређује ближе услове за личне и физичке преносе средстава плаћања у иностранство и из иностранства (члан 31);

19) ако платни промет са иностранством обавља супротно члану 32. ст. 1, 2. и 5. овог закона;

20) ако обави платни промет са иностранством по текућим и капиталним пословима супротно пропису Народне банке Србије (члан 32. став 8);

21) ако изврши наплату, односно плаћање и другом нерезиденту, а не нерезиденту коме дугује, односно од кога потражује, по текућем или капиталном послу који није дозвољен овим законом (члан 33. став 1);

22) ако послове из члана 33. став 1. овог закона не врши на основу уговора или изјаве (члан 33. став 3);

23) ако уговор, односно изјава не садржи податке из члана 33. став 4. овог закона;

24) ако о променама по кредитним пословима са иностранством из члана 33. став 1. овог закона не извести Народну банку Србије у складу са прописом донетим на основу члана 24. овог закона (члан 33. став 6);

25) ако плаћање, наплату и пренос у Републици изврши супротно члану 34. овог закона;

26) ако плаћање, наплату, уплату и исплату у ефективном страном новцу изврши супротно пропису Народне банке Србије (члан 34. став 9);

27) ако не поступи у складу са прописаном обавезом извештавања (члан 37. став 1);

28) ако девизе и ефективни страни новац купи и прода изван девизног тржишта (члан 38. став 1);

29) ако поступа супротно мерама из члана 42. овог закона;

30) ако поступи супротно члану 49а став 3. овог закона.

*Службени гласник РС, број 119/2012

**Службени гласник РС, број 30/2018

Члан 62а

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај издавалац електронског новца са седиштем у Републици Србији, односно платна институција и јавни поштански оператор ако платни промет са иностранством обављају супротно члану 32. овог закона.

За радњу из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у правном лицу из тог става новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара.

*Службени гласник РС, број 139/2014

Члан 63.

Новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај нерезидент – физичко лице:

1) aкo пoсao из члaнa 7. став 1. oвoг зaкoнa нe изврши нa oснoву угoвoрa, односно не достави обавештење дужнику из основног посла о извршеном преносу потраживања или не прибави сагласност повериоца из основног посла за пренос дуговања (члaн 7. став 2);

2) ако уговор не садржи податке из члана 7. став 3. овог закона;

3) ако изврши плаћање и пренос капитала по основу директних инвестиција у Републици супротно закону који уређује страна улагања (члан 11. став 2);

4) ако изврши плаћање ради куповине удела у капиталу резидента правног лица које се не сматра директном инвестицијом супротно закону који уређује привредна друштва (члан 11а став 2);

5) ако изврши плаћање ради стицања својине на непокретностима у Републици супротно закону који уређује својинско правне односе (члан 12. став 1);

6) ако изврши плаћање ради куповине у Републици дугорочних, као и власничких хартија од вредности супротно закону који уређује тржиште капитала (члан 14. став 1);

7) ако изврши плаћање ради куповине или наплату ради продаје краткорочних хартија од вредности у Републици супротно члану 15. став 3. овог закона;

8) ако изврши плаћање ради улагања у инвестиционе фондове и добровољне пензијске фондове у Републици супротно закону који уређује послове са инвестиционим и добровољним пензијским фондовима (члан 17. став 3);

9) ако кредитни посао са иностранством у девизама закључи супротно члану 18. став 1. овог закона;

10) aкo пoсao из члaнa 20. став 1. oвoг зaкoнa нe изврши нa oснoву угoвoрa, односно не достави обавештење дужнику из основног посла о извршеном преносу потраживања или не прибави сагласност повериоца из основног посла за пренос дуговања (члaн 20. став 2);

11) ако уговор не садржи податке из члана 20. став 3. овог закона;

12) ако на рачуну код банке држи девизе и динаре супротно овом закону (члан 28. став 1);

13) ако лице из члана 29. став 1. овог закона изврши пренос средстава са нерезидентног, односно резидентног рачуна у иностранство, супротно члану 29. став 1. овог закона;

14) ако не поступи у складу са прописом Народне банке Србије који уређује ближе услове за личне и физичке преносе средстава плаћања у иностранство и из иностранства (члан 31);

15) ако плаћање, наплату и пренос у Републици изврши супротно члану 34. овог закона;

16) ако плаћање, наплату, уплату и исплату у ефективном страном новцу изврши супротно пропису Народне банке Србије (члан 34. став 9);

17) ако девизе и ефективни страни новац купи и прода изван девизног тржишта (члан 38. став 1);

18) ако поступи супротно мерама из члана 42. овог закона;

19) ако поступи супротно члану 49а став 3. овог закона.

*Службени гласник РС, број 119/2012

**Службени гласник РС, број 30/2018

Члан 64.

За прекршај из чл. 59. до 63. овог закона, поред новчане казне, изрећи ће се и заштитна мера одузимања предмета који су употребљени или су били намењени за извршење прекршаја или су настали извршењем прекршаја.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, може се извршити делимично одузимање предмета који су употребљени или су били намењени за извршење прекршаја или су настали извршењем прекршаја, ако побуде или друге околности под којима је прекршај извршен указују да није оправдано да се предмет одузме у целини.

Заштитна мера из става 1. овог члана може се изрећи и ако казна за прекршај није изречена, ако се поступак за прекршаје не може водити јер је учинилац био недоступан или непознат органу надлежном за вођење поступка, или ако је учинилац у време извршења прекршаја био малолетан, или због постојања других законских сметњи.

*Службени гласник РС, број 31/2011

Члан 65.

Поступак по прекршајима из овог закона не може се покренути кад протекну пет година од дана када је прекршај учињен.

*Службени гласник РС, број 31/2011

Члан 66.

Новчане казне, имовинска корист и средства плаћања, као и динарска противвредност добијена продајом предмета који су употребљени или били намењени за извршење кривичног дела и прекршаја или су настали извршењем кривичног дела и прекршаја уплаћују се у буџет Републике.

Ефективни страни новац који је одузет као предмет извршења кривичног дела или прекршаја може се продати Народној банци Србије, која динарску противвредност тог новца уплаћује у буџет Републике.

XI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 67.

Прекршајни поступак започет до дана ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама овог закона, ако је то повољније за учиниоца.

Члан 68.

Прописи за извршавање овог закона донеће се најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења прописа из става 1. овог члана примењиваће се прописи донети на основу Закона о девизном пословању („Службени лист СРЈ”, бр. 23/02 и 34/02), Закона о кредитним пословима са иностранством („Службени лист СРЈ”, бр. 42/92, 24/94, 28/96 и 21/99), као и Одлука о вођењу евиденције о закљученом спољнотрговинском послу са иностранством („Службени лист СРЈ”, број 74 /00).

Члан 69.

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе Закон о девизном пословању („Службени лист СРЈ”, бр. 23/02 и 34/02) и Закон о кредитним пословима са иностранством („Службени лист СРЈ”, бр. 42/92, 24/94, 28/96 и 21/99).

Члан 70.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У "ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ" ЗАКОНА

Закон о изменама и допунама Закона о девизном пословању: „Службени гласник РС“, број 31/2011-128

Члан 35.

Од 1. јануара 2012. године Девизни инспекторат преузеће послове издавања и одузимања овлашћења за обављање мењачких послова и послове контроле мењачких послова, запослене у Народној банци Србије који су на дан 31. децембра 2011. године обављали послове у вези са издавањем и одузимањем овлашћења за обављање мењачких послова и послове контроле мењачких послова, као и оперативну документацију, опрему и средства за рад која су служила за обављање тих послова.

Министар надлежан за послове финансија и гувернер Народне банке Србије споразумом ће ближе уредити питања преузимања из става 1. овог члана, као и питања у вези са коришћењем пословног простора у којима ће се обављати послови из тог става.

Поступке издавања и одузимања овлашћења за обављање мењачких послова, као и послове контроле мењачких послова, које је започела Народна банка Србије, а који нису окончани до 31. децембра 2011. године, окончаће Девизни инспекторат у складу са овим законом.

Резиденти – правна лица и предузетници којима је решење о издавању овлашћења за обављање мењачких послова издато до 31. децембра 2011. године настављају да раде на основу тог решења у складу са одредбама овог закона.

Прописи за извршавање овог закона из чл. 2, 4, 5, 6, 7, 9, 10, 11, 13, 15, 16. и 17. овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, осим прописа из чл. 18. и 19. овог закона, који ће се донети до 31. децембра 2011. године.

До почетка примене прописа из става 5. овог члана примењиваће се прописи донети на основу Закона о девизном пословању („Службени гласник РС”, број 62/06), ако нису у супротности са одредбама овог закона.

На кредитне послове са иностранством из чл. 4. и 5. Закона о девизном пословању („Службени гласник РС”, број 62/06) који су евидентирани у складу са прописима из члана 4. став 4. и члана 5. став 4. Закона о девизном пословању („Службени гласник РС”, број 62/06), а чија реализација није окончана до дана ступања на снагу прописа из члана 2. став 2. овог закона, примењиваће се одредбе прописа из члана 2. став 2. овог закона.

Прекршајни поступак започет до дана ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама овог закона, ако је то повољније за учиниоца.

Права из појединачних аката стечена на основу Закона о девизном пословању („Службени гласник РС”, број 62/06), остварују се у роковима утврђеним тим појединачним актима.

Члан 36.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, с тим што ће се одредбе чл. 18, 19, 21, 22, 23, 26. и 27. овог закона у делу који се односи на мењачке послове, члана 28. овог закона у делу који се односи на новопредложени члан 59. став 1. тач. 81) и 82) и члана 30. овог закона у делу који се односи на новопредложени члан 61. тач. 37) и 38) примењивати од 1. јануара 2012. године, а одредбе члана 59. став 1. тачка 70) и члана 61. тачка 36) Закона о девизном пословању („Службени гласник РС”, број 62/06) примењиваће се до 31. децембра 2011. године.

Закон о изменама и допунама Закона о девизном пословању: „Службени гласник РС“, број 119/2012-13

Члан 37.

Прописи из чл. 4, 17, 18, 24. и 29. овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

До почетка примене прописа из става 1. овог члана примењиваће се прописи донети на основу Закона о девизном пословању („Службени гласник РС”, бр. 62/06 и 31/11), ако нису у супротности са одредбама овог закона.

Члан 38.

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе Уредба о ближим условима и начину преноса потраживања и дуговања насталих по спољнотрговинским пословима резидената („Службени гласник РС”, број 112/06), Уредба о ближим условима и начину наплате, односно плаћања и другом нерезиденту по текућем или капиталном послу („Службени гласник РС”, број 112/06) и Одлука о начину на који и роковима у којима банке извештавају Народну банку Србије о пословима куповине или продаје, односно плаћања или наплаћивања потраживања и дуговања по спољнотрговинским пословима резидената („Службени гласник РС”, број 16/07).

Члан 39.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. 

Закон о изменама и допунама Закона о девизном пословању: „Службени гласник РС“, број 30/2018-13

Члан 24.

Од 1. јануара 2019. године Народна банка Србије преузеће послове издавања и одузимања овлашћења за обављање мењачких послова и послове контроле девизног пословања резидената и нерезидената и мењачких послова.

Ради обављања послова из става 1. овог члана, Народна банка Србије 1. јануара 2019. године преузеће део запослених у Министарству финансија – Пореској управи (у даљем тексту: Пореска управа) који на дан 31. децембра 2018. године обављају послове у вези са издавањем и одузимањем овлашћења за обављање мењачких послова и послове контроле девизног пословања резидената и нерезидената и мењачких послова, као и оперативну документацију, предмете, опрему и средства за рад која служe за обављање тих послова.

Министар надлежан за послове финансија и гувернер Народне банке Србије споразумом ће ближе уредити питања преузимања из ст. 1. и 2. овог члана, као и питања у вези са коришћењем пословног простора у којима ће се обављати послови из става 1. овог члана.

Поступке издавања и одузимања овлашћења за обављање мењачких послова, као и послове контроле девизног пословања резидената и нерезидената и мењачких послова, које је започела Пореска управа, а који нису окончани до 31. децембра 2018. године, окончаће Народна банка Србије у складу са овим законом.

Резиденти – правна лица и предузетници којима је решење о издавању овлашћења за обављање мењачких послова издато до 31. децембра 2018. године настављају да раде на основу тог решења у складу са одредбама овог закона.

Прекршајни поступак започет до дана ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама овог закона, ако је то повољније за учиниоца.

Права из појединачних аката стечена на основу Закона о девизном пословању („Службени гласник РС”, бр. 62/06, 31/11, 119/12 и 139/14), остварују се у роковима утврђеним тим појединачним актима.

Члан 25.

Прописи из чл. 13. и 16. овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

До почетка примене прописа из става 1. овог члана примењиваће се прописи донети на основу Закона о девизном пословању („Службени гласник РС”, бр. 62/06, 31/11, 119/12 и 139/14), осим ако нису у супротности са одредбама овог закона.

Члан 26.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Одлука о условима под којима и начину на који банке могу куповати стране краткорочне хартије од вредности на страном и домаћем тржишту („Службени гласник РС”, број 16/07).

Члан 27.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредаба чл. 13. до 17, члана 19. и члана 20. став 8. овог закона, које се примењују од 1. јануара 2019. године.