Редакцијски пречишћен текст

   

 

ЗАКОН

о Царинској тарифи

 “Службени гласник РС”, бр. 62 од 18. јула 2005, 61 од 30. јуна 2007, 5 од 22. јануара 2009, 95 од 8. децембра 2018 - др. закон

Члан 1.

Овим законом уређују се Царинска тарифа, која је одштампана уз овај закон и чини његов саставни део; правила о обрачунавању царине; систем назива робе која се увози, уноси или прима у царинско подручје Републике Србије, односно извози, износи или шаље из царинског подручја Републике Србије разврстани по одељцима и главама Царинске тарифе; систем нумеричког означавања робе (тарифни бројеви, тарифни подбројеви и тарифне ознаке) у Царинској тарифи, као и правила о сврставању поједине робе у тарифне бројеве, тарифне подбројеве и тарифне ознаке Царинске тарифе.

*Службени гласник РС, број 61/2007

 

Члан 2.

На робу која се увози у царинско подручје Републике Србије, царина се обрачунава и наплаћује применом стопе царине одређене у колони 4 Царинске тарифе, на царинску вредност робе (метод ад валорем).*

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, на робу за коју је у колони 4 Царинске тарифе поред стопе царине предвиђена и специфична царина у минималном и максималном износу, у случајевима када је царина обрачуната методом ад валорем мања од специфичне царине, примењује се минимална специфична царина, а када је царина обрачуната методом ад валорем већа од максималне специфичне царине, примењује се максимална специфична царина.

Наплата специфичне царине исказане у еврима врши се у динарској противвредности по званичном курсу важећем на дан утврђивања износа увозних дажбина.

Стопе предвиђене у Царинској тарифи примењују се на робу пореклом из земаља на које се примењује клаузула највећег повлашћења или које ту клаузулу примењују на робу пореклом из Републике Србије.

На увоз робе пореклом из земаља са којима Република Србија има закључене споразуме о слободној трговини, примењују се стопе царине предвиђене тим споразумима.

На робу из осталих земаља примењују се стопе предвиђене у Царинској тарифи, увећане за 70%.

*Службени гласник РС, број 61/2007

**Службени гласник РС, број 5/2009

 

Члан 3.

Царинску тарифу чини номенклатура роба и стопе, односно износ царине прописане за поједине робе наведене у тој номенклатури.

Номенклатура, у смислу овог закона, обухвата:

1) наименовања одељака, глава, раздела, тарифних бројева и тарифних подбројева с њиховим нумеричким ознакама;

2) напомене уз одељке и главе, напомене за тарифне подбројеве и додатне напомене;

3) основна правила за примењивање Царинске тарифе.

Под појмом „тарифни број” подразумева се наименовање робе, које обухвата један производ или више производа и који је означен четвороцифреном ознаком, код које прва два броја означавају број главе којој тарифни број припада, а друга два – редни број тарифног броја у тој глави.

Под појмом „тарифни међуподброј” подразумева се наименовање робе које обухвата један производ или више производа и које није означено нумеричком ознаком пошто се даље рашчлањава на тарифне подбројеве.

Под појмом „тарифни подброј” подразумева се наименовање робе које обухвата један производ или више производа и које је означено нумеричком ознаком са најмање шест цифара.

Нумеричке ознаке којима су означени тарифни бројеви и тарифни подбројеви називају се тарифне ознаке.

Тарифни став обухвата: тарифну ознаку са десет цифара, наименовање тарифног подброја, јединицу мере и стопу, односно износ царине прописану за робу из тог тарифног подброја.

Влада уредбом најкасније у новембру текуће године за наредну годину усклађује номенклатуру Царинске тарифе са Комбинованом номенклатуром Европске уније, која ће се примењивати на сврставање производа у Царинској тарифи. Ова уредба обухвата и стопе, односно износ царине утврђене овим законом, односно закљученим споразумима о слободној трговини примењене на усклађену номенклатуру.

Усклађивање номенклатуре из става 8. овог члана врши се у складу са обавезама преузетим међународним уговорима и обухвата измене, односно допуне наименовања, нумеричких ознака, напомена, укључујући и напомене за тарифне ставове и Основних правила за примењивање Царинске тарифе.

Прописом из става 8. овог члана не могу се мењати стопе, односно износ царине утврђене овим законом.

*Службени гласник РС, број 61/2007

**Службени гласник РС, број 5/2009

Члан 3а.

Сврставање робе у Царинску тарифу представља одређивање тарифног става за ту робу, у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Одлуке о сврставању које је донео Комитет за Хармонизовани систем (Harmonized System Committee), а које је као класификациона мишљења у складу са чланом 8. став 2. Међународне Конвенције о Хармонизованом систему назива и шифарских ознака робе („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, бр. 6/87, 14/91 и „Службени лист СРЈ”, број 2/97) потврдила Светска царинска организација, обавезне су за примену.

Одлуке о сврставању објављене у „Службеном листу Европске Уније” („Official Journal of the European Union”) обавезне су за примену.

Одлуке о сврставању из ст. 2. и 3. овог члана, које су до сада донесене и које буду донете објављиваће се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

*Службени гласник РС, број 61/2007

**Службени гласник РС, број 5/2009

Члан 4.

Несастављени производи или производи у растављеном стању, чији се делови увозе сукцесивно, преко једне царинарнице или више царинарница, могу се, на захтев царинског обвезника, сврстати у тарифни став састављеног производа, уз примену стопе царине за састављен производ.

Царињење производа из става 1. овог члана врши се на начин који пропише министар надлежан за послове финансија.

Члан 4а.

У Царинској тарифи, у тарифној ознаци: „2402 20 90 00” у колони 4 број: „15” замењује се бројем: „57,6”, а испод тог броја додају се речи: „min 5,15 € маx 7,57 €/1000 ком.

*Службени гласник РС, број 61/2007

Члан 4б.

У Царинској тарифи, у тарифној ознаци: „0105 11 19 00” у колони 4 број: „20” замењује се бројем: „1”, а у тарифној ознаци: „0105 11 91 00” у колони 4 број: „1” замењује се бројем: „20”.

У Глави 84 у додатним напоменама тачка 2. мења се и гласи:

„2. У тар. бројевима 8407, 8408 и 8433 наименовања тар. подбројева „за индустријску монтажу” односе се само на производе обухваћене тим наименовањима и намењене су искључиво серијској монтажи нових возила или комбајна у фабрикама које производе или склапају возила, односно комбајне (укључујући делимичну монтажу склопова у кооперантским погонима). Ова наименовања не обухватају производе исте врсте ако су намењени за појединачну монтажу возила или комбајна или за замену склопова, подсклопова и делова на раније произведеним возилима или комбајнима.

Речи:

„8433 51 00 00

- - комбајни за убирање пољопривредних

производа, са одвајањем зрна од биљке

КД

10”,

замењују се речима:

„8433 51

- - комбајни за убирање пољопривредних

производа, са одвајањем зрна од биљке:

8433 51 00 10

- - - за индустријску монтажу (склапање),

у несастављеном стању

КД

1

8433 51 00 90

 - - - остали

КД

10”.

 

    У тар. ознакама: „8517 11 00 00, 8517 12 00 90, 8517 18 00 00 и 8517 69 10 00” у колони 4 број: „15” замењује се бројем: „5”.

    У Глави 87 у напомени за тарифне ставове у тачки 1. после речи: „У тар. бројевима”, додаје се тарифни број: „8701;”.

Речи:

„8701 90 20 00

 - - - - преко 18 кW, али не преко 37 кW:

КД

15”,

замењују се речима:

- - - - преко 18 кW, али не преко 37 кW:

8701 90 20 10

- - - - - за индустријску монтажу (склапање),

у несастављеном стању

КД

1

8701 90 20 90

- - - - - остали

КД

15”.*

 

 У тар. ознакама: „8703 21 10 90, 8703 21 90 00, 8703 22 10 90, 8703 22 90 00, 8703 23 19 90, 8703 23 90 00, 8703 24 10 90, 8703 24 90 00, 8703 31 10 90, 8703 31 90 00, 8703 32 19 90, 8703 32 90 00, 8703 33 19 90 и 8703 33 90 00” у колони 4 број: „20” замењује се бројем: „12,5”.

*Службени гласник РС, број 5/2009

Члан 5.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о Царинској тарифи („Службени лист СРЈ”, број 23/01).

Члан 6.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У “ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ” ЗАКОНА

Закон о изменама и допунама Закона о Царинској тарифи: “Службени гласник РС”, број 61/2007-17

Члан 6.

    Ако то произлази из обавеза преузетих међународним уговорима, Влада може за 2007. годину уредбом ускладити номенклатуру Царинске тарифе са Комбинованом номенклатуром Европске уније, која ће се примењивати на сврставање производа у Царинској тарифи.

Члан 7.

    Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, осим члана 4а који ступа на снагу 1. јануара 2008. године.

Закон о допунама Закона о Царинској тарифи: "Службени гласник РС", број 5/2009-3

Члан 5.

Ако Прелазни споразум о трговини и трговинским питањима између Европске заједнице, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране не ступи на снагу до дана ступања на снагу овог закона, на увоз робе пореклом из Европске заједнице стопе царине утврђују се у складу са динамиком смањења стопа царине предвиђеном Законом о потврђивању Прелазног споразума о трговини и трговинским питањима између Европске заједнице, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране („Службени гласник Републике Србије – Међународни уговори”, број 83/08).

Одредба става 1. овог члана престаје да важи даном почетка примене, односно ступања на снагу Прелазног споразума из става 1. овог члана.

Члан 6.

    Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

ОСНОВНА ПРАВИЛА ЗА ПРИМЕЊИВАЊЕ ЦАРИНСКЕ ТАРИФЕ

Сврставање производа у Царинску тарифу (у даљем тексту: Тарифа) врши се према следећим основним правилима:

1. Називи одељака, глава и раздела дати су само ради лакшег сналажења при сврставању. Производи се сврставају према наименовањима тарифних бројева, напоменама уз одговарајуће одељке и главе, као и према овим правилима, ако она нису у супротности са садржајем тарифних бројева и напомена уз одељке и главе.

2.(а) Као производ који је наведен или обухваћен у наименовању неког тарифног броја сматра се и производ, који је некомплетан или недовршен, под условом да при царињењу има битна својства комплетног или довршеног производа. Тарифни број такође обухвата и комплетан или довршен производ (или производ који се сврстава као комплетан или довршен применом овог правила) ако се царини несастављен или у растављеном стању.

(б) Под материјалом или материјом из наименовања тарифног броја подразумева се материјал или материја у чистом стању или комбиновани, односно помешани са другим материјалом, односно материјом. Под производом од одређеног материјала или материје подразумева се и производ израђен у целини или делимично од истог материјала или материје. Производи који се састоје од два или више материјала или материја сврставају се применом основног правила 3.

3. Производи који би се применом правила 2. под (а) или из других разлога на први поглед могли сврстати у два или више тарифних бројева, сврставају се на следећи начин:

(а) Тарифни број који има најконкретније или најближе наименовање производа има предност у односу на тарифне бројеве са општијим наименовањем производа. Међутим, кад се наименовања два или више тарифних бројева односе само на део материјала или материје садржане у мешаним или састављеним (сложеним) производима или само на део компоненти припремљених као сет за малопродају, наименовања тих тарифних бројева сматраће се подједнако конкретним, иако један од њих има комплетније и прецизније наименовање производа.

(б) Мешавине, састављени (сложени) производи који се састоје од различитих материјала или су израђени од различитих компоненти, односно састојака и производи припремљени у сетовима за малопродају, који се не могу сврстати применом правила 3. под (а), сврстаће се као да се састоје од материјала или компоненте која им даје битан карактер, ако се овај критеријум може применити.

(в) Ако се производи не могу сврстати применом правила 3. под (а) или 3. под (б), сврстаће се у последњи по реду од оних тарифних бројева које због важности треба подједнако узети у обзир.

4. Производи који се не могу сврстати применом правила 1. до 3. сврстаће се у одговарајући тарифни број предвиђен за производ који је том производу најсличнији.

5. Поред одредаба правила 1. до 4. за следеће производе примењиваће се и ова правила:

(а) Футроле за фотографске апарате, музичке инструменте, пушке и пиштоље, кутије за циркле, кутије за огрлице и слични контејнери, специјално обликовани или подешени за одређени производ или сет производа, погодни за дуготрајну употребу и испоручени са производима за које су намењени, сврстаће се са тим производима под условом да се уобичајено продају са тим производима. Међутим, ово правило се не примењује на контејнере који целини (производу са контејнером) дају битан карактер.

(б) Сходно одредбама правила 5. под (а) материјали за паковање и контејнери за паковање (амбалажа) који се испоручују са производима у њима сврставају се заједно са тим производима ако је уобичајено да се користе за паковање тих производа. Међутим, ова одредба се не примењује на материјал за паковање и контејнере за паковање ако је очигледно да су подесни за вишекратну употребу.

6. Сврставање производа у тарифне подбројеве у оквиру једног тарифног броја са правног аспекта врши се према наименовањима тих тарифних подбројева и евентуалних напомена за те тарифне подбројеве и „мутатис мутандис” према претходним правилима, подразумевајући да се поређење тарифних подбројева може вршити само на истом нивоу рашчлањавања. У смислу овог правила примењују се и напомене уз одељке и главе, ако није друкчије прописано.

ОДЕЉАК I - ЖИВЕ ЖИВОТИЊЕ; ПРОИЗВОДИ ЖИВОТИЊСКОГ ПОРЕКЛА

ОДЕЉАК II - БИЉНИ ПРОИЗВОДИ

ОДЕЉАК III - МАСНОЋЕ И УЉА ЖИВОТИЊСКОГ И БИЉНОГ ПОРЕКЛА И ПРОИЗВОДИ ЊИXОВОГ РАЗЛАГАЊА; ПРЕРАЂЕНЕ ЈЕСТИВЕ МАСНОЋЕ; ВОСКОВИ ЖИВОТИЊСКОГ И БИЉНОГ ПОРЕКЛА

ОДЕЉАК IV - ПРОИЗВОДИ ПРЕXРАМБЕНЕ ИНДУСТРИЈЕ; ПИЋА, АЛКОXОЛИ И СИРЋЕ; ДУВАН И ПРОИЗВОДИ ЗАМЕНЕ ДУВАНА

ОДЕЉАК V - МИНЕРАЛНИ ПРОИЗВОДИ

ОДЕЉАК VI - ПРОИЗВОДИ XЕМИЈСКЕ И СРОДНИX ИНДУСТРИЈА

ОДЕЉАК VII - ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ И ПРОИЗВОДИ ОД ПЛАСТИЧНИX МАСА; КАУЧУК И ПРОИЗВОДИ ОД КАУЧУКА И ГУМЕ

ОДЕЉАК VIII - СИРОВА КРУПНА И СИТНА КОЖА СА ДЛАКОМ ИЛИ БЕЗ ДЛАКЕ; ШТАВЉЕНА КОЖА, КРЗНА И ПРОИЗВОДИ ОД КРЗНА; СЕДЛАРСКИ И САРАЧКИ ПРОИЗВОДИ; ПРЕДМЕТИ ЗА ПУТОВАЊЕ, РУЧНЕ ТОРБЕ И СЛИЧНИ КОНТЕЈНЕРИ; ПРЕДМЕТИ ОД ЖИВОТИЊСКИX ЦРЕВА (ОСИМ СВИЛЕНОГ КЕТГУТА

ОДЕЉАК IX - ДРВО И ПРОИЗВОДИ ОД ДРВЕТА, ДРВЕНИ УГАЉ, ПЛУТА И ПРОИЗВОДИ ОД ПЛУТЕ, ПРОИЗВОДИ ОД СЛАМЕ, ЕСПАРТА ИЛИ ОД ДРУГИX МАТЕРИЈАЛА ЗА ПЛЕТЕЊЕ; КОРПАРСКИ И ПЛЕТАРСКИ ПРОИЗВОДИ

ОДЕЉАК X - ЦЕЛУЛОЗА ОД ДРВЕТА ИЛИ ДРУГИX ВЛАКНАСТИX ЦЕЛУЛОЗНИX МАТЕРИЈАЛА; XАРТИЈА И КАРТОН (ОТПАЦИ И ОСТАЦИ) ЗА ПОНОВНУ ПРЕРАДУ; XАРТИЈА И КАРТОН И ПРОИЗВОДИ ОД XАРТИЈЕ И КАРТОНА

ОДЕЉАК XI - ТЕКСТИЛ И ПРОИЗВОДИ ОД ТЕКСТИЛА

ОДЕЉАК XII - ОБУЋА, ШЕШИРИ, КАПЕ И ОСТАЛЕ ПОКРИВКЕ ЗА ГЛАВУ, КИШОБРАНИ, СУНЦОБРАНИ, ШТАПОВИ, БИЧЕВИ, КОРБАЧИ И ЊИXОВИ ДЕЛОВИ; ПРЕПАРИРАНО ПЕРЈЕ И ПРОИЗВОДИ ОД ПЕРЈА; ВЕШТАЧКО ЦВЕЋЕ; ПРОИЗВОДИ ОД ЉУДСКЕ КОСЕ

ОДЕЉАК XIII - ПРОИЗВОДИ ОД КАМЕНА, ГИПСА, ЦЕМЕНТА, АЗБЕСТА, БЕТОНА, ЛИСКУНА ИЛИ СЛИЧНИX МАТЕРИЈАЛА; КЕРАМИЧКИ ПРОИЗВОДИ; СТАКЛО И ПРОИЗВОДИ ОД СТАКЛА

ОДЕЉАК XIV - ПРИРОДНИ ИЛИ КУЛТИВИСАНИ БИСЕРИ, ДРАГО ИЛИ ПОЛУДРАГО КАМЕЊЕ, ПЛЕМЕНИТИ МЕТАЛИ, МЕТАЛИ ПЛАТИРАНИ ПЛЕМЕНИТИМ МЕТАЛИМА, И ПРОИЗВОДИ ОД ЊИX; ИМИТАЦИЈЕ НАКИТА; МЕТАЛНИ НОВАЦ

ОДЕЉАК XV - ПРОСТИ МЕТАЛИ И ПРОИЗВОДИ ОД ПРОСТИX МЕТАЛА

ОДЕЉАК XVI - МАШИНЕ, АПАРАТИ И УРЕЂАЈИ; ЕЛЕКТРОТЕXНИЧКИ ПРОИЗВОДИ; ЊИXОВИ ДЕЛОВИ; АПАРАТИ ЗА СНИМАЊЕ И РЕПРОДУКЦИЈУ ЗВУКА, ТЕЛЕВИЗИЈСКИ АПАРАТИ ЗА СНИМАЊЕ И РЕПРОДУКЦИЈУ СЛИКЕ И ЗВУКА, ДЕЛОВИ И ПРИБОР ЗА ТЕ ПРОИЗВОДЕ

ОДЕЉАК XVII – ВОЗИЛА, ВАЗДУXОПЛОВИ, ПЛОВИЛА И ПРАТЕЋА ТРАНСПОРТНА ОПРЕМА

ОДЕЉАК XVIII - ОПТИЧКИ, ФОТОГРАФСКИ, КИНЕМАТОГРАФСКИ, МЕРНИ, КОНТРОЛНИ, ПРЕЦИЗНИ, МЕДИЦИНСКИ И XИРУРШКИ ИНСТРУМЕНТИ И АПАРАТИ; ЧАСОВНИЦИ; МУЗИЧКИ ИНСТРУМЕНТИ; ЊИXОВИ ДЕЛОВИ И ПРИБОР 

ОДЕЉАК XIX - ОРУЖЈЕ И МУНИЦИЈА; ЊИXОВИ ДЕЛОВИ И ПРИБОР

ОДЕЉАК XX - РАЗНИ ПРОИЗВОДИ

ОДЕЉАК XXI - ПРЕДМЕТИ УМЕТНОСТИ, КОЛЕКЦИЈА И СТАРИНА