Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.rs

5

На основу члана 24. став 3. и члана 79. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење, 68/15 и 62/16 – УС),

Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси

ПРАВИЛНИК

о наставном плану и програму средњег образовања и васпитања за образовни профил новинар сарадник

Члан 1.

Овим правилником утврђује се наставни план и програм средњег образовања и васпитања за образовни профил новинар сарадник, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 2.

Програм из члана 1. овог правилника остварује се и у складу са:

1) Правилником о плану и програму образовања и васпитања за заједничке предмете у стручним и уметничким школама („Службени гласник СРС – Просветни гласник”, брoj 6/90 и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10, 8/10, 11/13, 14/13, 5/14, 3/15, 11/16, 13/18 и 15/20 и 30/19 – др. пропис), и то са наставним програмом за следеће предмете:

– српски језик и књижевност;

– српски као нематерњи језик;

– страни језик;

– историја;

– географија;

– социологија;

– устав и права грађана;

– филозофија;

– физичко васпитање;

– математика;

– рачунарство и информатика;

– физика;

– хемија;

– биологија;

– грађанско васпитање;

2) Правилником о наставном плану и програму за стицање образовања у четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје рада култура, уметност и јавно информисање („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 9/93, 2/94, 4/96, 19/97, 15/02, 10/03, 7/05, 4/06, 4/07, 4/09, 8/09, 11/10, 10/13, 11/13, 14/13, 10/16 и 8/20), са наставним програмом за предмет психологија;

3) Правилником о наставном плану и програму предмета Верска настава за средње школе („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 6/03, 23/04, 9/05 и 11/16), за програм верске наставе.

Члан 3.

Даном почетка примене овог правилника престаје да важи Правилник о наставном плану и програму огледа за образовни профил новинар сарадник („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 10/10).

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2017/2018. годином за образовни профил огледа новинар сарадник, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по наставном плану и програму који је био на снази до почетка примене овог правилника – до краја школске 2021/2022. године.

Члан 4.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”, а примењује се од школске 2021/2022. године.

Број 110-00-361/2/2020-03

У Београду, 18. јануара 2021. године

Министар,

Бранко Ружић, с.р.

ЦИЉЕВИ И ОЧЕКИВАНИ ИСХОДИ СТРУЧНОГ ОБРАЗОВАЊА

за образовни профил: НОВИНАР САРАДНИК

ЦИЉЕВИ СТРУЧНОГ ОБРАЗОВАЊА:

Циљ стручног образовања за образовни профил Новинар сарадник је оспособљавање ученика за обављање мање сложених задатака у свим врстама медија, као и учешће у сложенијим новинарским пословима уз координацију новинара и по налогу уредника.

С обзиром на неопходност сталног прилагођавања променљивим захтевима тржишта рада, потребу континуираног образовања, стручног усавршавања, развој каријере, унапређење запошљивости, ученици ће бити оспособљавани за:

– примену теоријских знања у практичном контексту

– ефикасан рад у тиму

– преузимање одговорности за властито континуирано учење и напредовање у каријери

– благовремено реаговање на промене у радној средини

– препознавање пословних могућности у радној средини и ширем социјалном окружењу

– употребу информатичке технологије у прикупљању, организовању и коришћењу информација у раду и свакодневном животу.

ОЧЕКИВАНИ ИСХОДИ СТРУЧНОГ ОБРАЗОВАЊА:

Стручне компетенције

Знања

Вештине

Ставови

По завршеном образовању за овај профил, ученик ће бити у стању да:

• самостално припрема информације о догађајима и појавама у мање сложеним новинарским формама (вест, проширена вест, тонска вест, видео вест, вести у низу, извештај, изјава, краћи интервју)

• дефинише врсте мање сложених новинарских жанрова;

• објашњава специфичности појединачних мање сложених новинарских жанрова;

• препознаје жанровске специфичности у медијима;

• идентификује припадност одређеног медијског производа одређеном жанру;

• познаје норму стандардног српског језика;

• прикупи информације са терена које ће користити приликом састављања текста;

• користи онлајн медије како би се информисао о задатој теми;

• истражи специфичности одређене теме, појаве или особе која је предмет одређеног задатка;

• сними тонски запис изјаве за потребе писања текста на задату тему;

• провери квалитет снимљеног материјала;

• формулише јасну поруку и тему истраживања пре почетка добављања информација;

• направи редослед важности информација приликом састављања одређеног медијског производа;

• пише мање сложене новинарске жанрове (вест, извештај, класични интервју);

• савесно, одговорно, уредно и прецизно обавља поверене послове;

• обради информације професионално, у складу са начелима објективности приликом извештавања;

• доводи у везу новинарски кодекс и информације које прикупља и припрема за објављивање;

• испољи етичност приликом комуникације са саговорницима;

• испољи љубазност, комуникативност и разумевање према саговорницима, колегама и надређенима;

• савесно користи опрему неопходну за прикупљање информација;

• одговорно обавља поверене задатке радећи самостално и у тиму;

• ефикасно планира и организује своје време;

• решава проблеме и п прилагођава се променама у раду;

• испољи позитиван однос према раду.

• учествује у припреми информација и осталог материјала за израду сложенијих новинарских форми (новинарски чланак, радио и тв пакет, репортажа у штампи, на радију, телевизији, онлајн медију)

• дефинише сложеније врсте новинарских жанрова;

• објашњава специфичности појединачних сложених новинарских жанрова;

• идентификује саставне елементе сложених новинарских жанрова;

• познаје специфичности потреба различитих типова медија;

• прикупи информације од различитих извора, како би саставио сложенији новинарски жанр;

• истражи какве информације су раније објављиване о задатој теми;

• прилагоди материјал са терена потребама задатка који је добио

• припреми информације из сложенијих новинарских жанрова за објављивање;

• комплетира јединствену и јасну поруку обрађену сложеним новинарским жанром.

• изабере информације неопходне за састављање одређеног сложеног новинарског жанра;

• пише сложене новинарске жанрове (новинарски чланак, репортажа, интервју, профил) за различите типове медија.

• презентује вести у програмима електронских медија и води мање сложене емисије

• идентификује саставне елементе емисије вести;

• препознаје специфичности новинарских жанрова током припреме вести за презентовање;

• идентификује примере добре праксе у презентовању;

• идентификује организациону структуру ангажовану за реализацију емисије.

• припрема се за презентовање информација на јасан и адекватан начин пред снимање;

• одржава пажњу слушалаца/гледалаца увежбаном динамиком гласа и презентовања информација;

• користи технике говора, дикције, интонације, држања тела, током јавног наступа и презентовања информација;

• изражава се правилно у складу са нормом стандардног српског језика;

• прикупи неопходне информације које су важне за вести које ће презентовати;

• пише вести које ће презентовати;

• пише тематски концепт мање сложене емисије коју ће презентовати.

II ОСТАЛИ ОБАВЕЗНИ ОБЛИЦИ
ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

ПРВИ РАЗРЕД

ДРУГИ РАЗРЕД

ТРЕЋИ РАЗРЕД

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

УКУПНО

годишње

годишње

годишње

годишње

годишње

1.

Феријална пракса и практични рад

/

/

60

90

150

2.

Додатни рад

до 60 часова

до 60 часова

до 60 часова

до 60 часова

до 240 часова

3.

Друштвено-корисни рад*

2 радна дана

2 радна дана

2 радна дана

2 радна дана

8 радних дана

4.

Припремни и Допунски рад

до 60 часова

до 60 часова

до 60 часова

до 60 часова

до 240часова

Напомена: *) Ако се у току године укаже потреба за њим.

III ФАКУЛТАТИВНЕ АКТИВНОСТИ

ПРВИ РАЗРЕД

ДРУГИ РАЗРЕД

ТРЕЋИ РАЗРЕД

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

УКУПНО

нед.

годишње

нед.

годишње

нед.

годишње

нед.

годишње

нед.

годишње

1. ФАКУЛТАТИВНИ НАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ

1.1

Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе

2

74

2

74

2

70

2

62

8

280

1.2

Други страни језик

2

74

2

74

2

70

2

62

8

280

1.3

Други стручни предмети*

2. ФАКУЛТАТИВНЕ ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ

2.1

Екскурзије

До 4 радна дана

До 4 радна дана

До 4 радна дана

До 7 радних дана

од 7 до 19дана

2.2

Стваралачке и слободне активности ученика

30-60 часова

30-60 часова

30-60 часова

30-60 часова

120-240 часова

2.3

Групно певање

140 часова годишње

2.4

Културна и јавна делатност

2 радна дана

Напомена: *) Поред наведених предмета школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу ученика из предмета који су утврђени наставним планом других образовних профила, као и из предмета који су од значаја за даљи наставак школовања (плес, дигитална анимација, костимографија…).

ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВНОГ ПЛАНА И ПРОГРАМА

БРОЈ И РАСПОРЕД РАДНИХ СЕДМИЦА ЗА ЧЕТВОРОГОДИШЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ

Разред

Разредно-часовна настава

Настава у блоку

Обавезне и факултативне ваннаставне активности

Припрема и извођење матуре

Укупно седмица

Стручни предмети

Први разред

37 седмица

-

2 седмице

-

39

Други разред

37 седмица

-

2 седмице

-

39

Трећи разред

35 седмица

2 седмице

2 седмице

-

39

Четврти разред

31 седмицa

3 седмице

2 седмице

3 седмице

39

ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА

Пријемни испит

Пријемни испит се полаже пре уписа у први разред средње школе и могу му приступити ученици који су завршили основну школу у складу са Законом о основном образовању и васпитању.

На пријемном испиту проверавају се посебне способности кандидата које су неопходне за образовни профил новинар сарадник.

Пријемни испит се састоји из два дела.

Први део пријемног испита (психолошко тестирање) се састоји од интервјуа и три теста:

1. Плучиков тест личности – стандардизација ПИЕ ЈРС;

2. Тест интелектуалних способности – КОГ 3;

3. Тест Его перцепција – Его идеал.

Други део пријемног испита састоји се из:

1. писменог дела (кандидат пише есеј на једну од понуђених тема);

2. усменог дела.

Школа која реализује наставни план и програм за образовни профил новинар сарадник може прописати додатне услове за упис, који се одређују општим актом школе или посебним правилником.

Матурски испит

Матурски испит се састоји из заједничког и посебног дела.

Заједнички део обухвата писмени рад из предмета српски језик и књижевност.

Посебни део обухвата матурски практични рад са усменом одбраном и усмени испит из изборног предмета.

Матурски практични рад састоји се из израде једне новинске форме.

Садржаји практичног рада дефинишу се из садржаја програма стручних предмета из следећих области карактеристичних за образовни профил новинар сарадник:

– новинарски жанрови;

– новинарство.

Садржаји усмене провере знања проистичу из садржаја програма матурског практичног рада и односе се на знања из предмета (области) из којих је рађен матурски практичан рад.

У оквиру изборног дела ученик полаже један предмет по сопственом избору из групе предмета значајних за његову професионалну делатност или за даље образовање:

– страни језик;

– односи са јавношћу.

Организацијa и начин полагања матурског испита ближе се регулише посебним правилником који доноси Школа, у складу са општим актом школе и овим правилником.

Поступак и организацијa матурског испита регулише се посебним правилником који доноси Школа, у складу са овим правилником и Правилником о плану и програму образовања и васпитања за заједничке предмете у стручним и уметничким школама („Службени гласник СРС – Просветни гласник”, брoj 6/90 и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10, 8/10, 11/13, 14/13, 5/14, 3/15, 11/16, 13/18 и 15/20 и 30/19 – др. пропис) (у даљем тексту: Правилник о плану и програму образовања и васпитања за заједничке предмете у стручним и уметничким школама).

ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕ

У зависности од врсте и природе предмета настава може бити групна и одељенска. У првом и другом разреду одељење се формира у групи до 30 ученика а у трећем и четвртом разреду од 15 до 20 ученика. Час траје 45 минута.

ПОДЕЛА ОДЕЉЕЊА НА ГРУПЕ

У првом и другом разреду при остваривању наставних садржаја одељење се нe дели у групе. Број ученика у одељењу је до 30.

У трећем и четвртом разреду, приликом реализације часова вежби или практичне наставе, одељење се дели у више група. Број ученика у групи креће се од 5–8.

Практична настава 

Практична настава за ученике који стичу средње образовање и васпитање за образовни профил новинар сарадник се реализује у III и IV разреду, у складу са законом и Правилником о плану и програму образовања и васпитања за заједничке предмете у стручним и уметничким школама.

Годишњи фонд часова практичне наставе за ученике III разреда износи 60 часова а за ученике IV разредa износи 90 часова.

Часови практичне наставе и вежбе из стручних предмета остварују се:

– у учионицама опште намене;

– у специјализованим учионицама предвиђеним Нормативом о ближим условима у погледу простора, опреме и наставних средстава за остваривање наставних планова и програма образовања и васпитања за стручне предмете за образовни профил новинар сарадник у стручној школи;

– у сарадњи са привредним субјектом чија се основна делатност налази у оквиру подручја деловања образовног профила, тј. културе, уметности и јавног информисања, а са којим Школа има потписан уговор о пословно-техничкој сарадњи у складу са законом.

Стручно веће уметничких и стручних предмета на својој седници у августу доноси закључак у вези предлога програма праксе за наредну школску годину са дефинисаним садржајем, циљевима и задацима као и носиоцем реализације практичне наставе за III разред као и са дефинисаним садржајем, циљевима, задацима и носиоцем реализације практичне наставе за IV разред.

Оквир програма практичне наставе за ученике III и IV разреда образовног профила новинар сарадник чине садржаји везани за штампано, онлајн и електронско новинарство.

Практична настава у целини и вежбе изводе се под непосредном контролом наставника. Исти наставници остварују теоријску наставу стручних предмета и вежбе, односно практичну наставу.

Наставничко веће у августу месецу усваја оквир предлога стручног већа уметничких и стручних предмета који се односи на програм практичне наставе ученика III и IV разреда, именовања носиоца реализације практичне наставе као и динамике реализације.

Носилац реализације практичне наставе је наставник једног од стручних наставних предмета школе (табела Б).

Начин организације и реализације практичне наставе ближе је регулисан општим актом Школе.

За остваривање наставног плана и програма за образовни профил новинар сарадник за стручне предмете, укључујући практичну наставу и вежбе неопходно је да школе поседују простор и опрему који су прописани Прaвилникoм о ближим условима у погледу простора, опреме и наставних средстава за остваривање наставних планова и програма образовања и васпитања за стручне предмете за образовне профиле сарадник у драмској уметности, сарадник у музичкој уметности и новинар сарадник у стручној школи. Настава се остварује коришћењем савремених мултимедијалних и информационо-комуникационих технологија.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ наставе је оспособљавање ученика за обављање мање сложених послова и задатака у свим врстама медија (штампа, агенција, радио, телевизија, онлајн медији), као и за наставак школовања на друштвеним факултетима.

Зaдaци нaстaвe су:

– оспособљавање ученика да стечена теоретска знања примени у будућим занимањима;

– стицање неопходних знања о развоју и усавршавању стила изражавања и језичке културе у новинарским жанровима свих медија;

– овладавање медијском терминологијом и основним новинарским вештинама у свим врстама медија;

– стицање неопходних знања о професији, медијима и функционисању медијског сектора;

– развијање критичког мишљења;

– оспособљавање ученика за тимски рад и комуникацијске вештине својствене медијским пословима;

– оспособљавање ученика за припрему мање сложене новинарске форме ради информисања о догађајима и појавама;

– стицање неопходних знања о стратегијама и техникама маркетиншког комуницирања;

– разумевање и примена етичких кодекса у новинарству.

MУЗИЧКA УMETНOСT

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ нaстaвe прeдмeтa je рaзвиjaњe свeсти o знaчajу и улoзи музичкe умeтнoсти у рaзвojу цивилизaциje и друштвa, развијање знaњa o oснoвним музичкo-тeoриjским пojмoвимa, фoрмирaњe музичкoг укусa и рaзвиjaњe нaвикe слушaњa врeдних музичких oствaрeњa.

Зaдaци нaстaвe су дa учeници:

– прoширe знaњe o музичкo-тeoриjским пojмoвимa;

– стeкну знaњa o музици рaзличитих eпoхa и разликују музичке стилове;

– препознају рaзлике и сличнoсти измeђу нaшe и других трaдициja и културa у дoмeну музикe;

– препознају изрaжajнa срeдстaвa музичкe умeтнoсти;

– рaзумejу oднoс измeђу избoрa извoђaчкoг сaстaвa и сaдржaja музикe;

– прeпoзнajу нajзнaчajниja музичкa дeлa пo eпoхaмa;

– рaзвиjу нaвикe слушaњa музикe, фoрмирajу музички укус и oспoсoбe сe зa рaзумeвaњe музичкoг дeлa.

I РAЗРEД
(1+0 чaсова нeдeљнo, 37+0 часова гoдишњe)

СAДРЖAJ ПРOГРAMA

ПOЧEЦИ МУЗИКE. ИЗВOРИ И ДOКУМEНТA. MУЗИКA И МAГИJA.

– Знaчaj музикe у живoту и друштву; знaчaj музикe кoд стaрих нaрoдa (првoбитнa зajeдницa и стaри вeк).

Музички примeри: Традиционалне пeсмe и игрe разних народа.

MУЗИКA СТAРИХ ИСТOЧНИХ НAРOДA. MУЗИКA ГРЧКE И РИМA.

– Улога музике, облици, инструменти, теорија.

Препоручена дела зa слушaњe:

Јевреји – Псалми по избору: Грци (напитница Сеикилоса).

РAЗВOJ МУЗИКE У СРEДЊEМ ВEКУ

– Духoвнa и свeтoвнa музикa и пojaвa вишeглaсja.

Препоручена дела зa слушaњe:

Грeгoриjaнски кoрaл, Визaнтиjскo пeвaњe; Рeмбo дe Вaкeрaс: Кaлeндa Maja; Кир Стeфaн Србин: Нињa сили.

РAЗВOJ МУЗИКE У XIV, XV И XVI ВEКУ

– Mузичкo ствaрaлaштвo у дoбa рeнeсaнсe у Итaлиjи, Фрaнцускoj, Нeмaчкoj и Хoлaндиjи. слoвeнским зeмљaмa – Пaлeстринa, Oрландо ди Лaсo, Гaлус

Препоручена дела зa слушaњe:

Пaлeстринa: Mисa пaпи Maрчeлу (oдлoмaк); Oрлaндo ди Лaсo: Maдoнa миa кара, Eхo.

БAРOК У МУЗИЦИ

– Oпштe кaрaктeристикe. Нaстaнaк oпeрe, вoкaлнo-инструмeнтaлнa и инструмeнтaлнa музикa.

OПEРA У XVII ВEКУ

– Moнтeвeрди, Вивaлди, Бaх и Хeндл.

Препоручена дела зa слушaњe:

Moнтeвeрди: Aриjaднинa тужбaлицa „Laciate me morire (мoнoдиjскa или хoрскa вeрзиja); Вивaлди: Гoдишњa дoбa (дeлoви); Кoрeли: Лa фoлиa; J. С. Бaх: V Брaндeнбрушки кoнцeрт, Toкaтa и фугa д-мoл (зa oруљe), Пaсиja пo Maтejу (oдлoмaк); Г. Ф. Хeндл: Meсиja (Aлeлуja), Mузикa нa вoди (oдлoмaк), Aриja из oпeрe „Ксeрксeс”;

OПEРA У XVIII ВEКУ

– Oзбиљнa и кoмичнa oпeрa – Глук и Пeргoлeзи

Препоручена дела зa слушaњe:

Глук: Oрфej (тужбaлицa Oрфeja); Пeргoлeзи: Служaвкa гoспoдaрицa (oдлoмци).

MУЗИЧКO СТВAРAЛAШТВO ПРEТКЛAСИКE И КЛAСИКE

– Oпштe oдликe, инструмeнтaлнa музикa - Купрeн, Д. Скaрлaти, Хajдн, Moцaрт, Бeтoвeн.

Препоручена дела зa слушaњe:

Купрeн: Жeтeoци; Д. Скaрлaти: Избoр из сoнaтe зa чeмбaлo; J. Хajдн: Симфoниja Д-дур бр. 104 („Лoндoнскa”), Симфoниja сa удaрцeм тимпaнa; В. A. Moцaрт: Симфoниja г-мoл oп. 40, Oдлoмци из oпeрe „Чaрoбнa фрулa”, Кoнцeрт зa клaвири oркeстaр д-мoл, Maлa нoћнa музикa; Л. В. Бeтoвeн: Сoнaтa цис-мoл oп. 27 бр. 2 („Meсeчeвa”), Симфoниja бр. 5 и 6, Симфoниja бр. 9 (Oдa рaдoсти), Кoнцeрт зa клaвир и oркeстaр бр. 3.

РOМAНТИЗAМ У МУЗИЦИ

– Oпштe кaрaктeристикe, сoлo-пeсмa, клaвирскa миниjaтурa, прoгрaмскa и aпсoлутнa музикa – Шубeрт, Meндeлсoн, Шoпeн, Шумaн, Григ, Бeрлиoз, Лист, Р. Штрaус, Брaмс.

Препоручена дела зa слушaњe:

Шубeрт: Нeдoвршeнa симфoниja, Пaстрмкa, Вилeњaк сoлo-пeсмe; Meндeлсoн: Виoлински кoнцeрт, Пeсмa бeз рeчи бр. 9; Шoпeн: Пoлoнeзa A-дур и Aс-дур, Maзуркe (избoр), Вaлцeри (избoр), Сoнaтa б-мoл (пoсмртни мaрш); Григ: Пeр Гинт, Кoнцeрт зa клaвир и oркeстaр; Бeрлиoз: Фaнтaстичнa симфoниja; Лист: Љубaвни сaн бр. 3 (зa клaвир), Рaпсoдиja бр. 2, Прeлиди, Р. Штрaус: Tил Ojлeншпигeл, Дoн Жуaн, Игрa сeдaм вeлoвa из „Сaлoмe”<; Брaмс: Maђaрскe игрe (избoр), Кoнцeрт зa виoлину и oркeстaр.

РOМAНТИЧНA OПEРA, OПEРEТA, БAЛEТ

– Итaлиjaнскa oпeрa. Нeмaчкa oпeрa. Фрaнцускa oпeрa и бaлeт. Oпeрeтa кao пoсeбaн жaнр, Рoсини, Вeрди (Бeлини, Дoницeти), Вeбeр, Вaгнeр, Гунo, Бизe, Јохан Штрaус (син).

Препоручена дела зa слушaњe:

Бeлини: Нoрмa (кaвaтинa); Рoсини: Сeвиљски бeрбeрин (oдлoмци); Дoницeти: Љубaвни нaпитaк; Вeрди: Tрубaдур (хoр цигaнa), Нaбукo (хoр зaрoбљeникa), Ригoлeтo (квaртeт), Aидa (Слaвa Eгипту); Вeбeр: Чaрoбни стрeлaц (увeртирa); Вaгнeр: Taнхojзeр (увeртирa), Хoлaнђaнин лутaлицa (хoр мoрнaрa), Лoeнгрин (свaдбeни хoр); Гунo: Фaуст (Вaлпургиjскa нoћ); Бизe: Кaрмeн (хaбaнeрa, мaрш тoрeaдoрa); J. Штрaус: Нa лeпoм плaвoм Дунaву, итд..

II РАЗРЕД
(1+0 чaсова нeдeљнo, 37+0 часова гoдишњe)

СAДРЖAJ ПРOГРAMA

РOМAНТИЗAМ У СЛOВEНСКИМ ЗEМЉAМA

– Рускa нaциoнaлнa шкoлa. Чeшкa нaциoнaлнa шкoлa.

Глинкa, Бoрoдин, Mусoргски, Римски-Кoрсaкoв, Чajкoвски, Смeтaнa, Двoржaк.

Препоручена дела зa слушaњe:

Примeри црквeнe музикe; Глинкa: Руслaн и Људмилa (увeртирa); Бoрoдин: Кнeз Игoр (Пoлoвeцкe игрe); Mусoргски: Бoрис Гoдунoв (смрт Бoрисa, сцeнa крунисaњa), Сликe сa излoжбe (избoр); Римски-Кoрсaкoв: Шeхeрeзaдa; Чajкoвски: Клaвирски кoнцeрт у бe-мoлу, V I VI симфoниja, Лaбудoвo jeзeрo (oдлoмци), Eвгeниje Oњeгин (aриja Лeнскoг), Oпeлo; Смeтaнa: Прoдaнa нeвeстa (oдлoмци); Двoржaк: Слoвeнскe игрe (избoр), Симфoниja из Нoвoг свeтa.

MУЗИЧКИ РOМAНТИЗAМ У СРБИЈИ

– Oпштe кaрaктeристикe. К. Стaнкoвић, И. Бajић, Maринкoвић, Ст. Moкрaњaц.

Препоручена дела зa слушaњe:

К. Стaнкoвић: вaриjaциje нa пeсму „Штo сe бoрe мисли мoje”, Српскe нaрoднe пeсмe (избoр); J. Maринкoвић: сoлo-пeсмe (избoр); Ст. Moкрaњaц: X, XI и XII или XV рукoвeт, Кoзaр, Њeст свjaт (из Oпeлa), Хeрувимскa пeсмa (из Литургиje).

OПEРA НA ПOЧEТКУ XX ВEКA

– Пучини и вeристи.

Препоручена дела зa слушaњe:

Пучини. Toскa (мoлитвa Toскe из II чинa, aриja Кaвaрaдoсиja из III чинa), Бoeми (зaвршни дуeт из I чинa); Лeoнкaвaлo: Прoлoг из „Пajaцa”; Maскaњи: Кaвaлeриja рустикaнa (Интeрмeцo).

ИМПРEСИOНИЗAМ

– Oпштe кaрaктeристикe.

Препоручена дела зa слушaњe:

Дeбиси: Пoпoднe jeднoг фaунa, Meсeчинa, Aрaбeскa; Рaвeл: Бoлeрo, Дaфнис и Клoe (oдлoмци).

MУЗИКA XX ВEКA У СВEТУ

– Стилски прaвци, eкспрeсиoнизaм, дoдeкaфoниja, нeoклaсицизaм. Нoвa улoгa фoлклoрa. Шeнбeрг, Прoкoфjeв, Бритн, Шoстaкoвич, Стрaвински, Бaртoк.

– Музичка aвaнгaрдa: Лутoслaвски и Пeндeрeцки.

Препоручена дела зa слушaњe:

A. Шeнбeрг: Пjeрo мeсeчaр; С. Прoкoфjeв: Клaсичкa симфoниja, Рoмeo и Jулиja (oдлoмци); Б. Бритн: Jeднoстaвнa симфoниja; Д. Шoстaкoвич: V симфoниja или Лeњингрaдскa симфoниja; И. Стрaвински: Пoсвeћeњe прoлeћa (oдлoмaк). Пeтрушкa (рускa игрa); Бaртoк: Кoнцeрт зa oркeстaр (oдлoмaк) или музикa зa жичaнe инструмeнтe, удaрaљкe и чeлeсту; Лутoслaвски: Жaлoбнa музикa; Пeндeрeцки: Пaсиja (oдлoмци).

MУЗИКA У СРБИЈИ У XX ВEКУ

– Пoчeци рaзвoja мoдeрнe музикe код нас - Кoњoвић, Mилojeвић, С. Христић.

– Mузичкo ствaрaлaштвo измeђу двa рaтa - Слaвeнски, Tajчeвић. Ристић, Рajичић, Љ. Maрић, Вучкoвић, Хeрцигoњa, В. Moкрaњaц.

Препоручена дела зa слушaњe:

П. Кoњoвић: Tриптихoн из „Кoштaнe”; M. Mилojeвић: Кoмпoзициje зa клaвир и сoлo пeсмe (избoр); С. Христић: Oдлoмци из бaлeтa „Oхридскa лeгeндa” и избoр сoлo-пeсaмa; J. Слaвeнски; Вoдa свирa, Симфoниja Oриjeнтa (oдлoмци); M. Tajчeвић: Сeдaм бaлкaнских игaрa (избoр) Вoспojтe (из „Чeтири духoвнa стихa”). M. Ристић: Свитa ђoкoзa (oдлoмaк); С. Рajичић: Tрeћи клaвирски кoнцeрт (oдлoмци), Нa липaру, циклус зa глaс и oркeстaр, Лисje жути – сoлo-пeсмa; Љ. Maрић: Пeсмe прoстoрa (oдлoмци); В. Вучкoвић: Бурeвeсник (oдлoмaк); M. Вукдрaгoвић: Вeзиљa слoбoдe; Н. Хeрцигoњa: Гoрски виjeнaц; В. Moкрaњaц: IV симфoниja (oдлoмaк). Eтидe зa клaвир (избoр) Oдjeци, Сoнaтa зa виoлину и клaвир (IV стaв).

ЏEЗ И OСТAЛИ ЖAНРOВИ

– Џeз, мjузикл, зaбaвнa музикa. рoк, пoп и пaнк музикa. Нaрoднa извoрнa музикa, грaђaнскa пeсмa, нoвoкoмпoнoвaнa нaрoднa пeсмa.

Препоручена дела зa слушaњe:

Гeршвин: Пoрги и Бeс (oдлoмци), Рaпсoдиja у плaвoм; Примeри зa нaвeдeнe жaнрoвe по избору наставника и ученика; Mjузикл: кaрaктeристикe и примeри; Бeрнштajн, A. К. Meнoти.

ПРИМEЊEНA МУЗИКA

– Филмскa музикa: избoр из филмoвa;

– Сцeнскa музикa: Ф. Meндeлсoн: „Сaн лeтњe нoћи” (избoр); E Григ: Сoлвejгинa пeсмa из „Пeр Гинтa”. M. Рaвeл: Aтлaнтидa (избoр);

– Mузичкo ствaрaлaштвo и музички живoт Србиje удругoj пoлoвини XX вeкa;

– Живoт у Србиjи сa пoкрajинaмa у пoслeрaтнoм рaздoбљу;

– Mузичкo шкoлствo, музичкe устaнoвe, нajпoзнaтиjи aнсaмбли и сoлисти.

Препоручена дела зa слушaњe:

E. Joсиф: Двa псaлмa зa клaвир; Д. Дeспић: Хумoристичкe eтидe; К. Бaбић. Хoрскe кoмпoзициje (избoр); П. Oзгиjaн: Симфoниja 75; Р. Maксимoвић: Пoчeтaк бунe нa дaхиje (oдлoмци); Mирj. Живкoвић: Бaсмa; 3. Христић: Дaринкин дaр.

НAЧИН OСTВAРИВАЊA ПРOГРAMA

Mузичкa умeтнoст je прeдмeт кojи сe изучaвa кao зajeднички зa свa три прoфилa у првoм и другoм рaзрeду, дajући бaзичнa знaњa из истoриje музикe. У oквиру пoнуђeних сaдржaja учeници сe упoзнajу сa нajзнaчajниjим дeлимa свeтскe и нaшe бaштинe вeзaних зa пojeдину eпoху и њeнe кaрaктeристикe. Oбрaду oснoвних изрaжajних eлeмeнaтa, инструмeнтaлних групa, oбликa и фoрми трeбa бaзирaти нa слушaњу рeпрeзeнтaтивних музичких примeрa и њихoвoj aнaлизи. Кoд слушaњa музикe првeнствeнo усмeрaвaти учeникe нa дoживљaвaњe музичких сaдржaja (мeлoдиje, хaрмoниje, фoрмe итд.).

У упознавању са културно-историјском условљеношћу музике треба почети од сопствених културних заједница (бендови, црквени хорови, фолклорне групе, тв програми, музички филмови) а затим постепено ширити знања према удаљенијим епохама и културама, без ограничавања на биографски аспект. Eпoхa сe пoвeзуje сa прeдмeтимa срoдних сaдржaja у тoм рaзрeду, нa тeмeљу кoрeлaциje (књижeвнoст, истoриja ...) и тaкo дaje глoбaлни увид у врeмe кaдa je музичко дeлo нaстaлo. Свaкo дeлo кoje сe слушa трeбaлo би пoнoвити нeкoликo путa сa нoвим зaдaцимa.

Музичке форме треба уводити као естетске игре и интелектуалне конструкције указујући на њихову интеракцију са различитим епохама и културама.

Музичке облике (мотив, реченица, период, песма, рондо, варијације, соната, симфонија, мотет, миса, мадригал, ораторијум, кантата ...) обрадити кроз слушање музике.

У реализацији музичких задатака треба користити различите облике и методе рада (пројектна настава, групни рад, рад у паровима...). Ово је корисно за развој ученичке иницијативе, креативности и кооперативности. Захтева детаљно планирање и јасно постављање задатака уз одређивање временског рока за израду.

Важно је обратити посебну пажњу на однос музике и текста у програмској музици, на изражавање емоција кроз музику (успаванке, баладе, тужбалице, родољубиве..), повезаност темпа и динамике и на принципе уређења музичког материјала: успон – пад, питање – одговор, узбуђење – релаксација.

У оквиру потребе за музиком и деловањем музике треба указати на музичко/психолошки и музичко/социолошки аспект који одређују опажања, доживљавање, извођење и продукција музике.

У оквиру функције које музика може да има посебно обратити пажњу на улогу музике (ритуалне, политичке, економске..), деловање музике и њену повезаност са осталим медијима (језик/позориште; слика/филм; покрет/плес).

Наставу треба конципирати и реализовати кроз 4 области које се међусобно преплићу и комбинују: слушање музике, извођење музике, знање и разумевање музике и размишљање музиком или о музици.

У току рада треба инсистирати на што већој ангажованости ученика јер је њихово лично искуство неопходни предуслов за стицање музичких сазнања.

Предлози за ангажовање ученика: свирање разних мелодијско ритмичких примера, певање, ритмичка пратња песме, експериментисање са динамиком, упознавање са традиционалним и новим начинима производње звука, експериментисање са гласом (језички ритам, динамика, артикулација, промењен говор, снимање и експериментисање са осталим материјалима као могућим изворима звука...) експериментисање са покретом (увежбавање традиционалних и модерних плесова као и импровизације кроз покрет).

Препоручљиво је и задавање мањих домаћих задатака (стварање мелодије коју сви касније изводе, осмишљавање наступа, кореографије, организовање мањих музичких догађаја) или припремање неког графичког материјала). Ово даје могућност да се ученик бави неким задатком интензивније без ограничења трајања школског часа. Разговори и дискусије током које се разјашњавају позиције и испитује исправност постављених теза. Ово је корисно за развој толеранцији према другачијим мишљењима. Пojeдинe нaстaвнe тeмe мoгу сe oбрaдити учeничким рeфeрaтимa, у кojимa тaкoђe имajу примaрнo мeстo музички примeри.

Предавање наставника ограничити на кратке тезе и интегрисање свих задатака који су били задати појединим ученицима или групама. Користити и нове технике у настави музике. Стварање звучних и визуелних концепата. Наставник је координатор и саветник у свим облицима рада. На крају се излажу резултати осталим ученицима и доноси заједничка оцена.

Зa рeaлизaциjу сaдржaja прoгрaмa нeoпхoднo je дa пoстojи oпрeмљeн кaбинeт (или спeциjaлизoвaнa учиoницa), сa клaвирoм (или другим oснoвним инструмeнтoм) и квaлитeтним aудиoвизуeлним срeдствимa. Сaврeмeнa шкoлa услoвљaвa oсeтљиву и скупoцeну oпрeму кoja нe смe дa сe стaлнo прeнoси из учиoницe у учиoницу и тaкo уништaвa. Сaврeмeнa нaстaвa зaхтeвa oд нaстaвникa дa свa пoтрeбнa срeдствa припрeми прe чaсa зa упoтрeбу.

Oргaнизoвaњe пoсeтe кoнцeртимa, oпeрским и бaлeтским прeдстaвaмa je дoбрa приликa дa сe сaдржajи прeдмeтa нaдoгрaђуjу у дирeктнoм кoнтaкту сa музичaримa и музикoм. Укoликo тo дoзвoљaвajу мoгућнoсти трeбa нeгoвaти сaрaдњу сa музичким шкoлaмa и другим устaнoвaмa кoje сe бaвe музикoм.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Роксанда Пејовић, Историја музике, Књига прва, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1979;

2. Роксанда Пејовић, Историја музике, Књига друга, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1980;

3. Роксанда Пејовић, Историја музике јужнословенских народа, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1983;

4. Варткес Баронијан, Музика као примењена уметност, Београд, Универзитет уметности, 1981;

5. Зоран Симјановић, Примењена музика, Београд, Бикић студио, 1996;

6. Ferdinand Schoningh, Ton und Taste, Paderbon, 1975.

ЛИКОВНА КУЛТУРА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Ликовна култура јесте стицање неопходних знања о ликовним делима и уметницима кроз историју уметности, у складу с друштвеном, хуманистичком и стручном оријентацијом.

Задаци наставе јесу:

– увођење ученика у свет вредности стваралачког мишљења кроз проблемске задатке у теоретском раду;

– оспособљавање ученика да стечена теоретска знања примени у будућим занимањима;

– увођење ученика у свет опажања и доживљавања ликовних дела и упућивање на критичкo мишљење;

– развијање личног односа ученика према сликарским, графичким, вајарским и архитектонским остварењима, као и остварењима примењених уметности и дизајна;

– упознавање ученика с основним одликама и развојем уметности у друштвено-историјским раздобљима код нас и у свету;

– омогућавањe свестраног развоја ученикове личности, како емоционално-доживљајних тако и интелектуално-креативних способности;

– развијање потребе и смисла за самостално стварање образовања и доживљавања уметничких дела у условима слободног изражавања стваралачких могућности појединца у нашем друштву;

– упућивање ученика да тумачи уметност на научним основама како би доприносио оплемењивању међуљудских односа;

– изграђивање схватања код ученика да истицање универзалности ликовног језика утиче на превазилажење језичких, националних и расних раздвајања;

– упознавање ученика с ликовним наслеђем наше земље, како би се развијали смисао, осећања и потребе неговања културних тековина.

I РАЗРЕД
(2+0 часова недељно, 74+0 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

УВОД ( 4+0)

Шта је уметност? Основна подела архитектуре. Основна подела ликовног изражавања. Скулптура. Уметност у простору и времену. Уметност и друштво.

Појава уметничког стварања.

УМЕТНОСТ ПРАИСТОРИЈЕ (5+0)

Карактер праисторијске уметности. Типична остварења архитектуре, скулптуре, сликарства (Стоунхенџ, Вилендорска Венера, Алтамира, пећина Ласко).

Праисторијска уметност на нашим прoсторима: Палеолит (Бадањ), Мезолит (Лепенски вир), Неолит (Винча). Метално доба.

УМЕТНОСТ СТАРОГ ЕГИПТА (6+0)

Историјска позадина – Старо/Средње/Ново царство.

Гробнице; мастабе – Зосерова пирамида у Сакари; пирамида са косим равним странама – комплекс у Гизи; гробнице у стенама.

Храмови (Зосеров комплекс у Сакари. Кефренов храм са великом сфингом, гробни храмови, храмови боговима).

Сликарство (на папирусу, на зидовима храмова, на зидовима гробница).

Скулптура – приказивање људске фигуре (статуа принца Рахотепа и његове жене Нофрет, статуа писара, Кефрен из Гизе), портрети краљице Нефертити.

ГРЧКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА И УМЕТНОСТ (8+0)

Утицаји претходних цивилизација (Египат, Месопотамија (Капија богиње Иштар, рањена лавица), Персија (новине у архитектури), Крит (Палата у Кнососу), Минојска (грнчарија) и микенска уметност (цитаделе и палате, Пил, Пелопонез), гробнице – Лавља капија у Микени, мегарон у Пилосу, Атрејева ризница).

Три раздобља у развитку (архајски, класични, хеленистички).

Најзначајнији споменици и уметници.

Архитектура грчког храма (Акропољ – Партенон, Ефес – Аполонов храм, Делфи; стубови – јонски, дорски и коринтски стил + позориште у Епидаурусу, маузолеј у Халикарнасу).

Скулптура (Фидија, Праксител, Поликлет, Лисип, Ника са Самотраке).

Сликарство ваза и хеленистичко сликарство.

Историјски значај грчке уметности.

Грчки споменици на тлу Балкана: Архитектура (Хераклеја), Скулптура (куроси и каријатиде) и дела примењених уметности.

Етрурци. Уметност гробница – Саркофаг из Черветерија. Архитектура – пројектовање градова. Скулптура – Вучица

УМЕТНОСТ СТАРОГ РИМА (8+0)

Архитектура старог Рима – базилике; портрети, историјски рељефи.

Скулптура старог Рима; Сликарство (Помпеји). Значај римске цивилизације за каснију уметност Запада.

Римске урбане целине на нашим просторима (Емона, Салона, Сирмијум, Виминацијум).

Архитектура (Диоклецијанова палата, Ромулијана, Гамзиград).

Скулптура (портрети Константина, саркофази из Салоне).

Мозаици (Рисан, Ромулијана).

Сликарство гробница (Бечка, Виминацијум).

ОСОБЕНОСТИ РАНОХРИШЋАНСКЕ УМЕТНОСТИ (4+0)

Уметност у доба сеобе народа. Уметничко стварање у раздобљу прероманике. Дела примењене уметности из доба сеобе народа.

ОДЛИКЕ РОМАНИЧКЕ УМЕТНОСТИ (5+0)

Архитектура (Св. Сернен, Пиза). Скулптура и њена везаност за архитектуру (Везлеј). Дела примењене уметности. Романички стил у архитектури (катедрале у Трогиру и Задру). Камена скулптура (Бувинова врата). Романичко сликарство (Св. Михаило у Стону). Намештај, минијатура, златарство.

ГЛАВНА ОБЕЛЕЖЈА ГОТИЧКЕ УМЕТНОСТИ (7+0)

Новине у архитектури и главни споменици (Шартр, Солзбери). Обележја скулптуре и споменици (Ремс, Амијен). Витражи и минијатуре. Особености готике на Балкану. Обележја готике у Далмацији. Палате (Кнежев двор у Дубровнику).

ОДЛИКЕ ВИЗАНТИЈСКЕ УМЕТНОСТИ (5+0)

Главни споменици архитектуре (Аја Софија, Плава џамија, Свети Лука у Фокиди). Сликарство (Кахрије џамија). Слоновача, емајл. Византијски утицај на уметност других земаља (Русија – Рубљов, Бугарска, Грузија). Византијски споменици на Балкану.

СРПСКА УМЕТНОСТ КРАЈ XII И XIII ВЕК (10+0)

Историјска основа. Архитектура (Студеница), сликарство фресака (Милешева, Сопоћани).

Уметност 1300–1370: архитектура (Грачаница), скулптура (Дечани), сликарство фресака (Старо Нагоричино, Дечани).

Уметност 1370–1459: архитектура (Раваница, Љубостиња), особености скулптуре (Раваница, Каленић), сликарство фресака (Каленић).

Српска средњовековна примењена уметност.

ОДЛИКЕ ИСЛАМСКЕ УМЕТНОСТИ (3+0)

Главни споменици архитектуре. Минијатура. Исламска уметност на Балкану. Архитектура џамија (Синан-пашина џамија у Приштини, Алаџа џамија у Фочи), амами  (Даутпашин амам у Скопљу). Каравансараји. Споменици минијатурног сликарства.

РЕНЕСАНСА (9+0)

Претече ренесансе (Ђото). Идејне основе настанка ренесансне уметности. Главне особености. Ренесанса у Италији и другим европским земљама. Најзначајнији уметници (Донатело, Леонардо да Винчи, Микеланђело, Рафаел, Тицијан, Дирер). Венецијанска ренесанса - уметничке специфичности. Уметност ренесансе на северу Европе. Маниризам. Његове одлике. Главни представници (Ел Греко, Пармиђанино, Ђан Болоња, Чалини). Ренесанса на Балкану и њене особености.

II РАЗРЕД
(2+0 часова недељно, 74+0 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

БАРОК (9+0)

Идејне основе настанка барокне уметности. Стилске одлике у архитектури, скулптури и сликарству. Средишта процвата барокне уметности (Италија, Холандија, Фландрија, Шпанија). Водећи уметници (Бенини, Каравађо, Рембрант, Рубенс, Веласкез). Рококо као завршна фаза барока (Вато).

Опште одлике барока на Балкану. Барок у Боки Которској (Кокоља). Барок у Србији: појава барокне архитектуре (манастири Фрушке горе), сликарство иконостаса (Крачун, Орфелин), развој портрета. Бакрорез (Жефаровић).

НЕОКЛАСИЦИЗАМ (5+0)

Историјски услови настанка. Теме. Стилске одлике. Најзначајнији уметници (Давид, Енгр, Канова).

Неокласицизам на Балкану. Одлике архитектуре и скулптуре. Сликарство (Кавчић, Строј, А. Теодоровић).

РОМАНТИЗАМ (4+0)

Историјски услови настанка романтизма. Основне стилске карактеристике. Најзначајнији уметници.

Романтизам на нашим просторима. Одлике архитектуре и скулптуре.

РЕАЛИЗАМ (6+0)

Историјски услови настанка реализма. Теме. Основне стилске одлике. Главни представници (Курбе, Домије, Рјепин, Рид).

Реализам на нашим просторима. Архитектура (Бугарски, Вурник). Скулптура (Роксандић, Рендић). Сликарство (Крстић, П. Јовановић, браћа Шубић, загребачка „Шарена школа”).

ИМПРЕСИОНИЗАМ (5+0)

Опште одлике сликарства и скулптуре, главни представници (Моне, Реноар, Роден).

ПОСТИМПРЕСИОНИЗАМ (7+0)

Реакција на импресионизам, геометризација облика, модулација светла (Сезан), експресионизам и симболизам боје (Ван Гог и Гоген).

Архитектура XIX века - еклектицизам у првој половини века, сецесија (Мештровић).

МОДЕРНА УМЕТНОСТ (23+0)

Нови принципи, методи и материјали.

Фовизам (Матис, Руо), ритам у сликарству (Мунк, Нолде, Коњовић, Бијелић, Јоб).

Кубизам и футуризам – ломљење облика, колаж (Пикасо, Брак, Сава Шумановић, Бијелић).

Беспредметни свет (Кандински, Миљевич, Мондријан), синтеза ликовних уметности (Баухаус, Де Стијд, индустријски дизајн).

Конструктивизам (Татлин, Габо, Пензнер).

Дадаизам и надреализам, антиуметност, Дишан, Ернст, Мафрит.

Сликари фантазија – Шагал, Кирико, Барили, Крегар.

Интернационални стил у архитектури модерног доба (Корбизје, Иблер, Плечник, Добровић, Брашован). Модерна скулптура (Мур, Кршинић, Стијовић).

САВРЕМЕНА УМЕТНОСТ (15+0)

Енформел (Полок, Таниос). Оптичка уметност (Вазарели). Тенденције шездесетих година: поп-арт, боди-арт, минимал-арт, концептуална уметност, хепенинг, синтеза простора, светлости и боје (Шефер), мобилна скулптура (Калдер).

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Примарни циљ ликовног образовања је развој и неговање визуелности (визуелног „говора”, што значи: визуелног израза и визуелног доживљаја). Будући да је свака слика ментални производ (искуствена чињеница и интелектуална датост), за развој ликовности у којој је слика основни садржај неопходно је развијати способност употребе генеричких изражајних моћи, а такође и неговати и богатити искуствену интелектуалну сферу у којој, поред интуитивне, настаје ликовност. При томе, треба имати у виду фундаменталну потребу образовања: развој способности доживљавања, разумевања и тумачења света, односно уметности.

Неопходно је да се утврде задаци на сваком часу који би најпотпуније развијали способности ученика које подстичу стварање, као и оне које омогућују стварање. Стога, градиво треба планирати тако да се постигне: основни ниво опажања, оспособљеност примања, одговарајући основни ниво разумевања.

Посебан акценат дати развијању критичког мишљења ученика.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Галовић В., Историја уметности, Београд, Завод за уџбенике, 2011.

2. Janson, H., Историја уметности, Београд, 2005;

3. Шуваковић М., Поjмовник модерне и постмодерне ликовне уметности и теорије после 1950. Нови Сад, Прометеј, 1999;

4. Мајлс Л., Елементи архитектонског стила, Београд, Моно и мањана, 2009.

КУЛТУРОЛОГИЈА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Културологија јесте стицање неопходних знања о основним појмовима културе, теоријским приступима, тумачењима културе као језгра друштвеног развоја и значају културе у друштву.

Задаци наставе јесу:

– стицање основних теоријских знања о култури помоћу практичних примера, користећи се различитим методама и приступима, интерпретацијама задатих тема, дискусијама и тумачењима изабраних појава из области културе и друштвених области;

– оспособљавање ученика за тумачење појава која их окружују, а припадају домену културе у најширем смислу;

– побуђивање и развијање свести ученика о значају културе у савременом друштву и уметности.

I РАЗРЕД
(2+0 часова недељно, 74+0 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

КУЛТУРОЛОГИЈА I (37+0)

Разграничење појмова – култура и цивилизација. Историјски развој појма и основне назнаке стварања културе. Теорије о култури. Појам симбола. Симбол, алегорија, знак. Писмо раних цивилизација. Мит. Основне одлике мита и њихов значај за развој културе. Функције мита. Појам митологије. Митологије које су утицале на развој европске културе: Египатска митологија. Грчка и римска митологија. Словенска митологија. Нордијска митологија. Основни митски мотиви. Мит у религији, књижевности, популарној култури и култури масовног друштва.

КУЛТУРОЛОГИЈА II (37+0)

Ритуал: Појам ритуала. Природа ритуалне комуникације. Могући облици ритуала. Ритуал између религије, позоришта и свакодневног живота. Религија: Појам, функције, типови. Монотеистичка и политеистичка религија. Хришћанство – одлике, историја; Источна и западна хришћанска црква. Друге монотеистичке религије: јудаизам, ислам, будизам – основни појмови. Однос између религије и културе. Уметност: Појам и облици. Настанак уметности. Врсте, форме, жанрови уметности. Функција уметности у друштву. Однос уметности и културе. Појам лепог као естетичке категорије. Однос лепог и ружног. Проблем укуса.

II РАЗРЕД
(2+0 часова недељно, 74+0 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

КУЛТУРОЛОГИЈА III (37+0)

Човек и култура. Језик као differentia specifica човека. Облици комуникације: вербална и невербална комуникација. Језик и теорије о језику: лингвистичка, психолингвистичка, социолингвистичка и теорија културне лингвистике. Културни кодови и њихове врсте. Најчешће употребљаване фигуре мисли и комуникације – метафора и метонимија. Невербална комуникација: Основне емоције човека и њихово испољавање невербалним знацима. Начини невербалне комуникације: простор, оријентација, додир, гестови, мимика и изглед. Теорија игре. Игра у култури. Дефиниција игре, Хомо луденс. Класификација игара. Игра и уметност. Игра између поретка и слободе. Игра у различитим културним и цивилизацијским контекстима. Игра и стваралаштво.

КУЛТУРОЛОГИЈА IV (37+0)

Култура у савременом друштву. Друштвени и културни слојеви. Званична и алтернативна култура. Висока култура и култура масовног друштва: Разлике и тачке споја. Висока култура у функцији масовног друштва и културе. Масовна култура: Појам и карактеристике масовне културе. Културна индустрија и индустрија свести. Медијска култура. Комерцијализација културе. Идеологичност масовне културе. Поткултура и контракултура. Разграничење појмова. Појавни облици поткултура. Значење поткултурних стилова. Популарна култура од фолклора до културе масовног друштва. Од популарне културе ка високој култури. Од високе културе ка популарној. Популарна култура и медији. Феномени модерне културе. У трагању за животним стиловима: узроци и облици испољавања. Мода – појам и функције. Нарцизам и мода. Мода као стил, опредељење, комерцијални захтев, културни знак. Проблеми културе у времену глобализације. Нови и стари медији.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

У раду са ученицима користити најразличитија наставна средства и изворе информација у циљу адекватнијег приступа ученицима и могућностима за лакше усвајање градива.

Од наставника се очекује максимална, интердисциплинарна ширина у интерпретацији планираних садржаја и припреми за његову реализацију у циљу развијања општег знања и критичког мишљења код ученика ради оспособљавања за даље образовање у друштвеним и уметничким сферама.

Литература: (одговарајућа поглавља)

Предложена литература за наставника:

1. Спасић И., Критички појмовник цивилног друштва II, Београд, Култура, 2004;

2. Петровић С., Културологија , Београд, Чигоја, 2000;

3. Петровић С., Култура и уметност, Ниш, Просвета, 1991;

4. Шушњић Ђ., Религија, Београд, Чигоја, 2005;

5. Шваб, Г., Најлепше приче класичне старине, Београд, Беокњига, 2012;

6. Гајић Н., Словенска митологија, Београд, Лагуна, 2011;

7. Ђорђевић Ј., Студије културе, Београд, Службени гласник, 2008;

8. Марић Р., Поткултуре, Београд, Култура, 1998;

9. Петровић С., Кич као судбина, Нови Сад, Матица српска, 1997;

10. Рот Н., Знакови и значења, вербална и невербална комуникација, Завод за уџбенике, Београд, 2010.

Литература за ученике:

1. Одабрана поглавља из наведене литературе;

2. Додатни материјали (књиге, студије, филмови, мултимедијалне презентације, web материјали...) које ученицима припрема или препоручује наставник.

ПРОДУКЦИЈА У КУЛТУРИ И МЕДИЈИМА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Продукција у култури и медијима јесте стицање неопходних знања о елементима који чине медијске програме и садржаје, продукцији штампаних и електронских медија, жанровима и формама радијског, телевизијског програма, филму и култури, као и карактеристикама и специфичностима медијских и културних система.

Задаци наставе јесу:

– упознавање ученика са продукцијом у култури и медијима у циљу формирања ширег аспекта професије новинара, шире лепезе струковног оквира, као и мултифункционалности савременог новинара;

– стицање неопходних знања из области продукције у култури и медијима;

– оспособљавање ученика за основну примену стечених знања у филмским, радијским, новинским и телевизијским системима, као и у институцијама културе попут позоришта, концертних агенција, издавачких кућа, концертним агенцијама, галеријама, музејима и многим другим.

I РАЗРЕД
(2+0 часa недељно, 74+0 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ПОЈМОВНО РАЗГРАНИЧЕЊЕ ТЕРМИНА (37+0)

Организација, организатор, продукција, продуцент, менаџер... Организација као процес, руковођење и стање. Основне карактеристике организације на телевизији, филму, радију, новинским кућама и позоришту. Врсте, улога и значај организације. Организација – наука или вештина; циљеви организације. Основни аспекти медијског и културно-уметничког стваралаштва. Место и улога медија и културних институција у друштву. Појмови: филм, кинематографија, телевизија, радио, позориште, новинске куће. Циљеви и задаци медијских и културних институција. Концепт и организациона структура медија и институција културе. Појам медија масовних комуникација. Филм као средство масовних комуникација или филм као уметност и индустрија. Радио и телевизија – средства информисања и комуницирања.

ПРОДУКЦИЈА У КУЛТУРИ И ФИЛМУ (37+0)

Уметнички сектор и његова функција у продукционом процесу. Појам и састав филмске и уметничке екипе. Директор позоришта/институције културе, главни продуцент организатор. Драматург, сценариста и драматуршко одељење. Продуцент/организатор рада на представи/пројекту, филму. Драма, драмски уметник – глумац. Редитељ – главни стваралац представе/филма. Сценограф и сценографија – ходограм рада. Костимограф и костимографија. Лектор, суфлер, инспицијент. Опера, организациона структура опере. Директор опере, вокални уметници и ансамбли у опери. Солиста – вокални уметник – певач. Диригент, руководилац хора, састав и рад хора и оркестра. Технички сектор и његова улога у позоришту и филму. Технички директор – шеф технике. Сценска техника, функција сцене и сценске технике. Радионичка техника. Заједничке службе позоришта, радија и телевизије: библиотека, архива и документациони центри. Карактеристике продукције на филму, радију, штампи и интернету.

II РАЗРЕД
(2+2 час недељно, 74+74 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ РАДИО И ТЕЛЕВИЗИЈСКОГ ПРОГРАМА (24+24)

Информација, информисање. Комуницирање, комуникација. Порука – карактеристике и структура. Субјекти комуникацијског процеса – комуникатор/реципијент. Врсте комуницирања.

ФУНКЦИЈЕ РАДИЈА И ТЕЛЕВИЗИЈЕ (25+25)

Основне функције радија и телевизије: културно-уметничка, сервисна, персуазивна, оријентациона, мобилизаторска. Едукативна, културно-уметничка и образовна функција радија и телевизије. Информативна функција. Забавно-рекреативна функција. Пропагандна.

Информативни садржаји и програми. Уметнички садржаји и програми. Образовни садржаји и програми. Забавно-хумористички програмски садржаји. Специјализовани програми. Карактеристични облици интерпретације и презентације садржаја на радију и телевизији:

а) Монолошки облици – вест, изјава, саопштење, коминике, демант, анкета, извештај, приказ, осврт, коментар, критика, белешка, чланак, есеј, некролог;

б) Дијалошки облици – панел дискусија, полемика, округли сто, интервју, разговор;

ц) Полифонијски облици – фичер, репортажа, радио - драмска и остала акустичка уметничка дела;

д) Аутентичне презентације форме – најава, (друштвена) хроника, квиз, контакт програм, директни пренос, сапунске опере...

ПРОДУКЦИЈА ПРОГРАМА МЕДИЈА (25+25)

Обезбеђивање програмских пројеката за продукцију. Пет основних фаза рада продукције: планирање, припрема, реализација, финализација, емитовање програма (наступ, концерт...). Етика медија. Медијски закони. Основи маркетинга и односа с јавношћу.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Наставу реализовати кроз форме предавања, примену знања путем практичног рада на вежбама, радове и есеје и истраживање разноврсних текстова (литература, медији) који се тичу проблематике и продукције у медијима и култури, као и посетама медијским системима и културним институцијама.

Садржајима упознати и појаснити ученицима основне термине са којима ће се сусретати, а тичу се продукције, организације, карактеристика и специфичности медија и културе, уз указивање на њихове сличности, особености и разлике. Обрађивати карактеристике продукције у култури и филму где ће се детаљно појаснити улога и значај сваког чиниоца у продукцији. Обрађивати основне елементе радијског и телевизијског програма. Обрађивати садржаје и програме, с посебним освртом на карактеристичне облике интерпретације и презентације садржаја на радију и телевизији. Упознати ученике са карактеристикама продукције у медијима, односно продукцијама самих програма, и обрађивати садржаје у вези са појмовима попут комуникације и информације. Посебну пажњу обратити на пет основних фаза телевизијске продукције. Упознати ученике са функцијама медија. Компаративно обрадити карактеристике продукције на филму, радију, штампи и интернету.

Литература: (Одговарајућа поглавља)

1. Роленд Л., Масовне комуникације, Београд, Клио, 1998;

2. Дејвид М.К., Телевизија – медијски приручник, Београд, Клио, 2000;

3. Вуксановић Д., Књига за медије – медији за књигу, Београд, Клио, 2008;

4. Драгићевић Шешић М., Култура, менаџмент, анимација, маркетинг, Београд, Клио, 2003;

5. Шинглер М., Виринга С., Радио, Београд, Клио, 2000.

МУЛТИМЕДИЈА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Мултимедија јесте стицање неопходних знања о основним појмовима мултимедије, техникама и методама коришћења мултимедије; примена мултимедије у свакодневном животу.

Задаци наставе јесу:

– упознавање ученика са мултимедијима у циљу формирања ширег аспекта професије, шире лепезе струковног оквира, као и мултифункционалности савременог човека;

– упознавање са историјом мултимедије;

– упознавање са хипермедијалностима и мултимедијом;

– оспособљавање ученика за дефинисање мултимедијалног израза;

– оспособљавање ученика у креирању мултимедијалног простора и његове примене;

– коришћење мултимедијалне технике у најразличитијим аспектима свакодневног живота у новинарској, музичкој и драмској области;

– oмогућава ученицима да увиде предности и недостатке примене мултимедије у свакодневном животу;

– упознавање ученика са појмом и методама технолошке конвергенције и конвергенције медија.

II РАЗРЕД
(0+2 часа недељно, 0+74 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

УВОД У МУЛТИМЕДИЈУ (0+14)

Почеци мултимедије уз осврт на кратки историјски преглед. Почетна дефиниција мултимедија као комбинација различитих медија: текста и слике (слика, икона, анимација, филм), текста и тона (музика, говор), текста, слике и тона. Појам хипертекста као метода организовања и приказивања информација у облику текста који садржи везе на друге документе. Појам хипермедија. Примена рачунарских технологија у мултимедијима. Концептуална медијска интеграција техничких и софтверских димензија унутар једне дигиталне информационе околине. Креирање и пренос мултимедије: онлајн (пренос преко рачунарских мрежа) и офлајн (преко меморијских уређаја, првенствено преко портабл компактних дискова, тј. ЦД РОМ-ова и меморијских стикова. Разликовање термина мултимедијско (мултипле медиа) и мултимедијално (мултимедиа). Дигитална мултимедија.

СУШТИНА МУЛТИМЕДИЈА (0+14)

Основни критеријуми за мултимедије. Типови мултимедијалних апликација. Класификација мултимедијске апликације према врсти композиције, синхронизације, интеракције и интеграције банке података. Основни мултимедијални елементи, а то су: графика, текст, звук, анимација и видео. Подела мултимедијалних садржаја на операционе системе. Елементи мултимедија: хардверске компоненте (видео диск, Десктоп Видео, Desktop Konferensing), садржајни и функционални садржаји (игре, презентације, Browser), алати (ауторски системи, Mail, Conferencing), инфраструктурни учинци (Services).

ОБРАЗОВНО ПЕДАГОШКЕ ФУНКЦИЈЕ МУЛТИМЕДИЈА (0+14)

Педагошке функције: олакшавање прилаза многим изворима и различитим информационим врстама (подаци, текстови, филмови), штеди се време и новац за набавку гломазних уџбеника, информационо богатство води до конфронтације мишљења, што може да подстакне креативно размишљање и интелектуални рад. Мултимедије као допуне за коришћење уџбеника. Мултимедија у функцији повезивања аудиовизуелног садржаја с текстом, интерактивност и индивидуални приступ. Мултимедијални програми према њиховим интеракционим методама у следећим садржајима: помоћи (учење кроз упућивање), пасивни тутор (учење кроз аутоуправљање и самоучење), тренинг (учење кроз вежбу), активни тутор (вођено учење), симулација (учење кроз проналажење, откривање), игра (забавно учење), решавање проблема (учење уз рад е-learning by doing) и интелигентни дијалог (сократовско учење).

E-LEARNING И МУЛТИМЕДИЈИ (0+14)

Учење за конектовано друштво. Феномен „Нет генерације”. Е-learning као флексибилно учење. Коришћење уређаја информационе и комуникационе технологије (рачунар, ЦД РОМ, дигитална телевизија, мобилни телефон и др.). Технологија комуникација: употреба интернета, електронске поште, дискусионих група и система за колаборативно учење. Online учење. Систем за менаџмент учења. „Wеb за читање” ,„Wеб за читање и писање”. Wеб 2.0.Wеb, e-mail, blog. Садржаји мултимедија.

УТИЦАЈИ МУЛТИМЕДИЈА (0+18)

Мултимедија као савремено средство преношења информација у процесу интеракције човека са окружењем је феномен савременог друштва. Вештине дигиталне комуникације. Култура медија уопште.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Oмогућити сваком ученику да може да учи на свој начин. Омогућити ученицима тестирање и враћање на тачке где није био успешан, као и на истраживање подручја и концепта за напредније учење. Садржаје мултимедије обрађене теоријским путем продубити практичним радом кроз осмишљавање мултимедијских облика у различитим аспектима коришћења мултимедије. Радити на анализи форме и садржаја мултимедије у служби објашњавања и повезивања технолошке и медијске конвергенције.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Надрљански, Ђ., Образовни софтвер – хипермедијални системи, Сомбор, Педагошки факултет, 2000;

2. Гоне, Ж., Образовање и медији, Београд, Мултимедија, 1998;

3. Прелог Н., Поглед кроз екран: водич у информ. друштво, Загреб, Дрип, 1992.

УВОД У СЦЕНАРИО И ДРАМАТУРГИЈУ

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Увод у сценарио и драматургију јесте да ученике упозна са дефиницијама драматургије и сценарија, основним техникама и законитостима причања прича, базичном драматуршком сценаристичком терминологијом, те да развије интересовање ученика за све медије у којима драматургија има значај.

Задаци наставе јесу:

– упознавање ученика са дефиницијама драматургије: као заната, науке и уметности;

– упознавање ученика са дефиницијама сценарија и разликама између сценарија и драме (позоришта и филма);

– упознавање ученика са општим законитостима о причању прича (у свим медијима);

– упознавање ученика са основним законитостима драматургије у медијима масовних комуникација;

– упознавање ученика са професијом и задацима драматурга као професионалца, у различитим радним окружењима;

– упознавање ученика са основном драматуршком и сценаристичком терминологијом;

– упознавање ученика са елементима драме;

– упознавање ученика са елементима сценарија и фазама у његовој изради;

– упознавање ученика са основама техничке сценаристике;

– упознавање ученика са основама критичке драматургије у позоришту и на филму;

– упознавање ученика са историјским развојем жанрова у позоришту и на филму.

I РАЗРЕД
(1+1 часова недељно, 37+37 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ДЕФИНИЦИЈА ДРАМАТУРГИЈЕ И ОПШТЕ ЗАКОНИТОСТИ ПРИЧАЊА ПРИЧА (7+5)

Подела драматургије на практичну теоријску и критичку. Специфичност драмског стваралаштва: причање приче путем дијалога. Усвајање основних појмова: радња, дијалог, ликови, простор и време. Линеарне и нелинеарне приче. Драма и драматично. Сценарио и филмично.

ДРАМАТУРГИЈА У РАЗЛИЧИТИМ МЕДИЈИМА И УМЕТНОСТИМА (7 + 6)

Професија драматурга у позоришту, на филму и телевизији. Драматургија у медијима масовне комуникације. Драматургија у књижевности, музици, сликарству. Опера и балет.

ОСНОВНА ДРАМАТУРШКА И СЦЕНАРИСТИЧКА ТЕРМИНОЛОГИЈА: (8 + 10)

Елементи драмске и филмске приче. Фрајтагова пирамида. Фазе у изради сценарија. Личне карте ликова.   

ОСНОВИ ТЕХНИЧКЕ СЦЕНАРИСТИКЕ: (8+ 10)

Форма и граматика ФТВ сценарија . Однос визуалног и звучног у сценаристици. Филмска интерпункција у сценарију. Правилна нумерација сцена. 

ФИЛМСКИ И ДРАМСКИ ЖАНРОВИ (7+ 6)

Појам жанра. Комедија, трагедија и драма у ужем смислу. Играни и документарни филм. Историјски развој драмских и позоришних жанрова. Историјски развој жанрова у играном филму. Жанр сцена. 

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Приликом реализације планираних садржаја, потребно је доводити у везу његове елементе са свакодневним животом. Наводити ученике на критички однос према животу уз претпоставку да сами креирамо свој живот и све оно што нам се у њему дешава. Демонстрирати ученицима везу између драмског стваралаштва, његових начела и законитости, и свакодневице у којој живе.

Повезивати драмске изразе са свим уметностима, и демонстрирати те везе ученицима, наводећи их да и сами проналазе примере и да их анализирају. Користити практичне примере путем анализе драмских дела, позоришних представа и филмова који су им блиски.

У првом разреду настава се у великој мери базира на вежбама и радионицама, везаним за причање и писање прича, песама, малих драмских и филмских форми. Мотивисати ученике да кроз реализацију вежби, пролазећи кроз процес рада, реализују различите форме и да на тај начин сазревају за оно што их чека у III и IV разреду у оквиру стручних предмета.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Ђокић Љ., Основи драматургије, Београд, Универзитет уметности, 1989;

2. Краљ Владимир, Увод у драматургију, Нови Сад, Стеријино позорје, 1966;

3. Инкрет А., Предмет и принцип драматургије (о питањима драме и позоришта): студије, Нови Сад, Стеријино позорје, 1987;

4. Филипич Л., Жива драматургија, 1952–1975, Љубљана, Цанкаријева заложба, 1977;

5. Ђурђевић М., Поповић В., Антологија ТВ драме, Београд, Радио – телевизија, 1977;

6. Путник Р., Драматуршки послови, Београд, Чигоја штампа, Р. Путник, 2005;

7. Христић Ј., Студије о драми, Београд, Народна књига, 1986;

8. Селенић С., Драмски правци xx века, Београд, Факултет драмских уметности, 2002;

9. Драма (драмски писци о драмском стваралаштву), Београд, Просвета;

10. Ђокић Љ., Основи драматургије, Београд, Универзитет уметности у Београду, 1989;

11. Молинари Ч., Историја позоришта, Београд, Вук Караџић, 1982.

СЦЕНАРИО И ДРАМАТУРГИЈА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Сценарио и драматургија је да ученицима представи развој драмске књижевности, кроз историју позоришта и развој сценаристике, кроз историју филма.

У другој и трећој години учења циљ је осамостаљивање ученика ученика при писању личног, ауторског рада, на тему и из области по избору (сценарио, комад, теоријски рад из области позоришта или филма).

Задаци наставе јесу:

– упознавање са историјом драме и позоришта;

– упознавање са историјом кинематографије;

– упознавање са писцима драма;

– упознавање са значајним сценаристима и редитељима;

– упознавање са теоретичарима позоришта и филма;

– упознавање ученика са главним токовима у светском позоришту од друге половине XX века;

– упознавање ученика са појмом извођачких уметности и уметничким праксама које оне подразумевају;

– упознавање ученика са историјским развојем појма ауторског филма;

– упознавање ученика са новим драмским писањем и најзначајнијим ауторима;

– развој критичког мишљења ученика при анализирању дела;

– развој концентрације за писање и драматуршко размишљање о проблемима;

– упознавање ученика са основним триковима, играма и радионицама којима се сценаристи и драмски писци користе током писања текстова, у различитим фазама;

– пружање ученицима драматуршких техника корисних за представљање свог рада;

– да ученике који желе да студирају уметничке факултете (драматургију, режију, глуму) припреме, у смислу: рада за пријемне испите, и упућивање у практично функционисање наставе драматургије на професионалном нивоу.

II РАЗРЕД
(2+2 часa недељно, 74+74 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

АНТИЧКА ДРАМА И ПОЗОРИШТЕ У СТАРОМ РИМУ (6+ 6)

Упознавање са драмом и позориштем у Античкој Грчкој (рађање драме; Есхил, Софокле, Еурипид, Аристофан, Менандар), Аристотел, „Поетика”. Упознавање са позориштем у Старом Риму (однос Рима према грчком драмском наслеђу; развој два типа комедије: фабула ателана и фабула палиата). Основне информације о Теренцију, Плауту и Сенеки, и дефиниција појма паратеатра.

ОД СРЕДЊОВЕКОВНОГ ПОЗОРИШТА ДО РЕНЕСАНСЕ (4+4)

Упознавање са Средњовековним позориштем. Однос драме и ритуала, однос између позоришта и цркве, уз дефиниције средњовековних позоришних облика.

Упознавање са ренесансним позориштем у различитим земљама Европе. Елизабетанско позориште. Златни век у Шпанији.

ВИЉЕМ ШЕКСПИР У ПОЗОРИШТУ И НА ФИЛМУ (8 + 8)

Шекспир и његов утицај на позориште и филм. Шекспирове трагедије. Шекспирове комедије. Шекспир на филму. Шекспирови савременици.

ФРАНЦУСКИ НЕОКЛАСИЦИЗАМ И МОЛИЈЕР (4+4)

Неокласицизам и аристотеловска драматургија. Трагедије Пјера Корнеја и Жана Расина. Молијерове комедије. Појам комедије нарави. Молијеров утицај на савремено позориште и филм.

БИОГРАФСКИ ФИЛМ (2+2)

Гледање и анализа филма „Молијер” (Лаурент Тирард, 2007). Најпознатији биографски филмови у историји кинематографије.

НЕМАЧКО ПОЗОРИШТЕ (2+2)

Историјски развој немачког позоришта: од Лесинга до Гетеа. Гете и Шилер. Гетеова дела и његова улога у Вајмарској републици. Штурм унд Дранг.

ЗАЧЕЦИ ПОЗОРИШТА У СРБИЈИ: ОД ВУЈИЋА
ДО СТЕРИЈЕ (6+6)

Јоаким Вујић. Јован Стерија Поповић. Стеријине драме. Оснивање српског народног позоришта. Репертоари народних позоришта. Драматургија репертоара. Анализе постојећих репертоара. Репертоар имагинарног позоришта.

ДРАМА И ПОЗОРИШТЕ У 19. ВЕКУ (10+10)

Романтизам – карактеристике и жанрови. Реализам и реалистично. Реализам код Гогоља. Бранислав Нушић. Антон Павлович Чехов. Скандинавска драма. Примери екранизација драмских писаца из 19. века.

ДРАМСКИ ПРАВЦИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА (10+10)

Авангардна драма. Алфред Жари. Надреализам и дадаизам. Трагична фарса. Бекет и Јонеско. Филозофска драма. Епско позориште.

ДРАМАТУРГИЈА НЕМОГ ФИЛМА (4+4)

Слепстик комедија: Чаплин и Бастер Китон. Совјетска монтажна школа.

ЗЛАТНО ДОБА ХОЛИВУДА (8+8)

Студијски систем и стар систем. Појам класичне холивудске приче. Појам хепи-енда. Најзначајнији аутори и велике звезде. Алфред Хичкок. Хичкокове сценаристичке иновације.

ЕВРОПСКИ ФИЛМ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА (10+10)

Италијански неореализам. Цаватинијев манифест. Најзначајнији неореалистички аутори и дела. Француски нови талас. Концепт камере-пенкала. Годар и Трифо.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Настава у другом разреду прати хронолошки развој позоришта и кинематографије, али тако да – када је год могуће, позоришне лекције буду пропраћене филмским и телевизијским примерима (филмови по Шекспиру, Нушићу, Чехову… о Молијеру итд.), како би се сличне теме обрађивале кроз оба медија. Настава је базирана на читању и анализи одломака, осим у случајевима обраде Шекспира, Молијера, Нушића, Чехова и Брехта, када ученици морају прочитати барем једно целокупно дело сваког од аутора. Ученици такође треба да погледају филмове „Велики диктатор”; по један Хичкоков филм, филмове „Крадљивци бицикала” и „400 удараца”, који се анализирају у различитим наставним темама.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Bojd, E., Новинарство у електронским медијима. Београд, Клио, 2002;

2. Wurtzel A., Rosenbаum J., Television Production. USA, McGrаw-Hill, 1995;

3. Wаlters, R., Broаdcаst Writing, principles аnd prаctice, USA: McGrаw-Hill, 1994;

4. Orlik, P.B., Broаdcаst/Cаble Copywriting, 5 th ed. Needhаm Heights, Mаss.: Allyn & Bаcon, 1994;

5. Finn, S., Broаdcаst Writing аs а Liberаl Art. Englewood Cliffs, N.J.: Prentice-Hаll, 1991

6. Imаmi P., Филмски сценарио: у теорији и пракси, Београд, Универзитет уметности, 1983;

7. Hermаn L., Сценарио за филм и телевизију, Београд, Универзитет уметности, 1976;

8. Илић С., Телевизијски сценарио, Савремено новинарство – приређивач Неда Тодоровић, Београд: Факултет политичких наука: Чигоја штампа, 1998;

9. Beckett S., Film: complete scenаrio, illustrаtions, production shots, London: Fаber аnd Fаber, 1969;

10. Mishel S., Написати сценарио, Београд, Научна књига, институт за филм, 1989;

11. Трифо Ф., Хичкок, Београд, Институт за филм, 1987;

12. Бабац М., Лексикон филмских и телевизијских појмова, Београд, Универзитет уметности у Београду, 1993;

13. Мемет Д., Бамби против Годзиле, Београд, ИПС Медија, 2008;

14. Кук Д., Историја филма, Београд, Клио, 2005;

15. Грант Н., Историја позоришта и филма, Београд, Завод за уџбенике, 2006;

16. Јежи Плажевски., Језик Филма 1 и 2, Београд, Институт за филм,1972.

ИСТОРИЈА МЕДИЈА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ образовно-васпитног рада је стицање неопходних знања из области историјe медија:

– стварање перцепције о настанку првих медија, као и открића и проналазака који су довели до даљих усавршавања медија;

– схватање медија као производа људских потреба и људских активности;

– упознавање са пореклом и историјом штампе, радија, телевизије и онлајн медија;

– увођење критичке перспективе, сагледавање улоге медија у савременој култури и информисању;

Задаци образовно-васпитног рада:

– упознавање са облицима преношења информација пре настанка штампе и медија;

– упознавање са елементима историје штампе и радија као медија комуникације и културе;

– упознавање са првим облицима примене штампе и штампарства;

– упознавање са настанком агенцијског новинарства и његовим развојем и применом;

– упознавање са историјском улогом штампе у друштву;

– упознавање са историјом и развојем радио-дифузије;

– упознавање са првим радио станицама;

– упознавање са почецима радио-дифузије на простору Балкана;

– упознавање са елементима историје телевизије као медија комуникације и културе и области система телевизијске индустрије;

– упознавање са првим облицима преношења првог телевизијског сигнала;

– упознавање са првим телевизијским станицама у свету;

– упознавање са историјом телевизијске делатности на Балкану;

– упознавање са настанком нових медија и употребом интернета у новинарству;

– упознавање са периодом деетатизације у медијима у нашој земљи од краја XX века.

III РАЗРЕД
(2+0 часова недељно, 70+0 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ИСТОРИЈА ШТАМПЕ (15+0)

Облици информисања пре штампе. Усмено, појава писане речи, примена папира као писаног матeријала. XIII век: облици информисања преписивани руком. Гутенберг: штампарија XV век.

Покрет реформације и ширење штампарства – XVI век, Мартин Лутер. XVIII век: прве публикације објављиване у одређеним временским размацима – прве новине, Белгија, Немачка, Швајцарска, Аустрија, Холандија, Француска, Енглеска.

Штампа као производ грађанског друштва. Занатски период штампе до XIX века. Индустријска фаза штампе: паралелно са општим током велике индустријске револуције крајем XVIII и XIX ВЕКА. Први штампани лист у штампарији – лондонски Тајмс.

ИСТОРИЈА АГЕНЦИЈСКОГ НОВИНАРСТВА (8+0)

Друштвени предуслови за настанак агенцијског новинарства. Настанак и развој агенцијског новинарства. Прве новинске агенције. Домаће новинске агенције.

ИСТОРИЈА РАДИОДИФУЗИЈЕ (8+0)

Историја дистрибуције информација: транспорт – голубови писмоноше, курири, кочије, железница, бродови; развој поште, телефона и телеграфа.

Први експерименти Ф. Ц. Бејквел: телеграф који копира. Италијански опат Ђовани Казели: жичаним путем пренос цртежа уз помоћ пантелеграфа или пантографа.

Друштвено-историјски догађаји који су убрзали проналаске и појаву електронских медија: Први светски рат – радио; Други светски рат – телевизија.

Шведски хемичар Јенс Берцелијус: откриће селена. Џозеф Меј: прва практична примена селена.

Филип Кери: трансформација слике у различите интензитете светлости који се даље могу претворити у одговарајуће електронске импулсе. Слање импулса жицом.

Стробоскопски ефекат – теоријско решење телевизијског система. Откриће електромагнетних таласа и могућност њиховог распростирања кроз ваздух: откриће значајно за будућност радија и телевизије.

РАЗВОЈ РАДИЈА И РАДИО ДИФУЗИЈЕ ДО 1920. ГОДИНЕ (13+0)

Херцови експерименти и њихов значај. Правци истраживања у области радио дифузије од 1888. до 1920. године: област техничког усавршавања, програмски аспекти, економско-организациони аспекти. Значај рада и открића Тесле, Попова и Марконија. Први експерименти у области радио-дифузије и емитовања у САД-у до 1920. године. КДКА – прва комерцијална радио дифузна станица на свету. Џон Лоџи Берд: први пренос слике до пријемника.

РАДИО СТАНИЦЕ НА ПРОСТОРУ БАЛКАНА ОД 1924. ДО 1941. (13+0)

Београд радио Раковица. Почетак рада Радио Загреба. Радио Љубљана у првим данима постојања. Радио Београд у првим данима емисионог рада. Сличности и разлике првих југословенских радио станица. Програмски концепт првих југословенских радио станица. Организационе и техничке карактеристике првих радио-станица на простору Балкана.

РАДИО БЕОГРАД ОД 1929. ДО 1941. (13+0)

Информативни садржаји и програми. Уметнички садржаји и програми: музички, драмски, уметнички ансамбли – екстерни и интерни. Образовни садржаји и програми.

Забавно-хумористички програмски садржаји. Радио Београд – обележја организације, финансијског и кадровског менаџмента.

IV РАЗРЕД
(2+0 часа недељно, 62+0 часа годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ИСТОРИЈА ТЕЛЕВИЗИЈЕ (12+0)

Први експерименти са телевизијом у боји у Беловим телефонским лабораторијама. САД уводе телевизију у боји у НТСЦ систему на 525 линија. Основни принцип – исти као и код црно беле телевизије, разлика – одвојено регистровање, преношење и синтеза три слике објекта у три основне телевизијске боје (црвена, плава и зелена).

ИСТОРИЈА ТВ ДЕЛАТНОСТИ У СВЕТУ (15+0)

Историју телевизије чини историја ТВ делатности. Настанак ТВ делатности у Немачкој: први редовни ТВ програм.

Прве станице локалног типа. NTSC (National Television System Comitee) први стандард у САД. BBC: први јавни сервис у Eвропи.

ИСТОРИЈА ТВ ДЕЛАТНОСТИ НА БАЛКАНУ (15)

Први самостални телевизијски програм у Југославији: Загреб, Београд, Љубљана.

Заједнички југословенски програм: Београд, Загреб и Љубљана. Радио телевизија Скопље и радио телевизија Сарајево. Оснивање приватних радио и телевизијских станица у Србији.

МЕДИЈИ У СОЦИЈАЛИЗМУ (10)

Државни медији. Уређивачка концепција. Идеологија у медијима.

МЕДИЈИ ДАНАС (7)

Појам медијског система. Радио данас. Штампа данас. Телевизија данас. Електронски медији данас.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Кроз обраду садржаја овог наставног предмета, дефинисати место медија у оквиру историјских и друштвених околности. Наставне садржаје интердисциплинарно повезивати са осталим стручним наставним предметима у циљу систематичног стицања знања.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Берк П., Друштвена историја медија, Београд, Клио, 2006;

2. Вељановски Р., Савремени радио са практикумом новинарства, Београд, Чигоја штампа, 2015.

3. Виринга С., Шинглер М., Радио, Београд, Клио, 2002;

4. Лоример Р., Масовне комуникације, Београд, Клио, 1998;

5. Мек Квин Д., Телевизија, Београд, Клио, 2000.

УВОД У НОВИНАРСТВО

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Увод у новинарство јесте стицање неопходних знања о основним појмовима, општим карактеристикама и врстама новинарства, упознавање са специфичностима свих врста медија, као и са функционисањем медијског сектора.

Задаци наставе јесу:

– овладавање медијском терминологијом и основним новинарским вештинама;

– стицање неопходних знања о професији, медијима и функционисању медијског сектора.

III РАЗРЕД
(2+1 часова недељно, 70+35 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

УВОД У НОВИНАРСТВО (35+18)

(Теоријска настава)

Дефинисање појма новинарство. Предмет новинарства (чиме се баве новинари). Контексти; одабир догађаја вредних медијске пажње; извори информација. Принципи савременог новинарства. Врсте новинарства: фактографско, интерпретативно, истраживачко, аналитичко, белетристичко, документаристичко. Врсте новинарства у контексту врсте медија (информативно, забавно, комерцијално, инфотејмент, информершал, истраживачко новинарство). Важност добре припреме и информисања приликом истраживања.

(Часови вежби)

Анализа и дискусија о догађајима вредним медијске пажње. Симулација припреме и плана истраживања. Дискусија о типовима саговорника.

МЕДИЈИ (35+17)

(Теоријска настава)

Увод у типологију медија (агенције, штампа, радио, телевизија, нови – дигитални – медији). Типови медија у контексту финансирања (државоцентрични, тржишноцентрични, јавни сервис, медији цивилног сектора). Типови медија у контексту публике. Медијски сектор. Унутрашња организација медија. Снага, слобода и ограничења новинара и новинарства. Уређивачка одговорност као основни критеријум за дефиницију медија. Друштвена улога медија: јавни интерес.

(Часови вежби)

Анализа и дискусија о типовима медија. Разазнавање типова медија у контексту финансирања кроз примере. Анализа и дискусија о редакцијском менаџменту. Симулација ситуација до којих може доћи приликом рада у зависности од типа медија о којем је реч.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Упознати ученике са основном медијском терминологијом и функционисањем медија кроз теоријски и практични рад.

Упознати ученике са врстама новинарства у односу на врсте медија. Посебан акценат ставити на обилазак новинских кућа и медија као предуслова за креирање опште слике новинарске професије.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Бал, Ф., Моћ медија, Београд: Клио, 1996;

2. Валић Недељковић, Д., О новинарству и новинарима, Нови Сад, Филозофски факултет, Одсек за медијске студије, 2007;

3. Гоцини, Ђ., Историја новинарства Београд: Клио, 2001;

4. Ђорђевић Ж., Увод у новинарство, Београд, Центар за савремену журналистику, 2005;

5. Ђурић, Д., Новинарска радионица, Београд, Завод за уџбенике, 2000;

6. Кин, Џ., Медији и демократија, Београд, Филип Вишњић, 1995;

7. Радојковић, М., Црнобрња С., Средства масовних комуникација, Београд, Агена – Стручна књига. 1995;

8. Славковић, Д., Бити новинар, Београд, Научна књига, 1988;

9. Тодоровић Н., Интерпретативно и истраживачко новинарство, Београд, Чигоја, 2002.

НОВИНАРСКА ЕТИКА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Новинарска етика јесте стицање неопходних знања о појму и важности новинарске етике, етичком кодексу у новинарству, принципима и поступцима у масовним медијима.

Задаци наставе јесу:

– упознавање са етичким појмовима, принципима и поступцима у масовним медијима;

– усвајање основних принципа саморегулације;

– усвајање појма и функције комуникатора;

– овладавање основним појмовима из области етике;

– овладавање етичким кодексима у новинарству;

– упознавање са саморегулаторним телима.

III РАЗРЕД
(2+0 часa недељно, 70+0 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

УВОД У НОВИНАРСКУ ЕТИКУ (15+0)

Терминолошко одређивање основних етичких категорија и принципа. Општа теорија деловања. Појам моралног деловања. Практичка филозофија и етика. Основна етичка питања: извор морала; проблем начина успостављања моралног карактера; делатни облици морала; питање сврхе морала. Слобода као извор морала.

МОРАЛ И НОВИНАРСКА ЕТИКА (20+0)

Појам моралног карактера: морални мотиви; морална уверења; морална намера, одлука и извор; морална импутација, кривица и санкција; морална одговорност; морални стид и кајање; морална заслуга; појам савести. Делатни облици морала: моралне врлине и пороци; морална дужност; морални закон; моралне вредности и норме. Сврха моралног деловања и принципи.

НОВИНАРСКА ЕТИКА, КОМУНИКАЦИЈА И ОДГОВОРНОСТ МЕДИЈА (15+0)

Примењена етика. Етика комуникација, информација и медија. Друштвена одговорност медија. Утицај медија на публику кроз пружање различитих садржаја.

НОВИНАРСКА ЕТИКА И НОВИНАРСКИ КОДЕКС (20+0)

Одреднице новинарског кодекса. Ситуације за позивање на новинарски кодекс. Најважније ставке новинарског кодекса. Важност новинарског кодекса у пракси. Новинарски кодекс кроз примере.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Етичка питања обрадити путем вежби и анализе вербалних и невербалних поступака, као и садржаја различитих типова медија.

Анализирати путем примера повезаност етике и новинарства, њихов утицај на јавно мњење и креирање слике јавног мњења.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Аврамовић С., Retorika techne – вештина беседништва и јавни наступ, Београд, Досије, 2015;

2. Алвин Деј Л., Етика у медијима – примери и контраверзе, Београд, Чигоја, 2008;

3. Антонић И., Комуникација и убеђивање, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XXXVII, Нови Сад, Матица српска, 1994;

4. Бертран, К. Ж., Деонтологија медија, Загреб, Свеучилишна књижара, 2007;

5. Корни Д., Етика информисања, Београд, Клио, 1999;

6. Пленковић, М., Сувремена радио-телевизијска реторика, Загреб, Стварност, 1989;

7. Тадић, Љ., Реторика. Увод у вештину беседништва, Београд, Либертас, 1989;

OСНОВЕ КОМУНИКОЛОГИЈЕ

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Основе комуникологије јесте стицање неопходних знања о основним појмовима и теоријама комуницирања, као и о комуникационој пракси масовног комуницирања.

Задаци наставе јесу:

– разумевање комуницирања као примарне људске интеракције на којој се заснива свака социјална заједница, и која утиче на смер и динамику друштвеног развоја;

– разумевање најзначајнијих преткомуниколошких и комуниколошких теорија о комуницирању;

– упознавање са основним социјално-историјским условима настанка и развоја комуникологије;

– овладавање основним комуниколошким појмовно-категоријалним апаратом који се односи на семиолошке аспекте комуницирања ‒ информацију и поруку као садржаје комуницирања, врсте порука и проблеме њиховог тумачења, посебно у односу на масовну и виртуелну комуникацију;

– препознавање специфичности и експресивних могућности медија, њиховог значаја у погледу тренутних ефеката и релативно трајних последица друштвеног деловања;

– стицање теоријских знања неопходних за новинарске стручно-апликативне курсеве;

– оспособљавање ученика за даље ширење знања из ове области, повезивање са градивом сродних предмета, као и за примену стечених знања у каснијем професионалном раду у новинарству.

III РАЗРЕД
(2+0 часа недељно, 70 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ПОЈАМ И ОБЛИЦИ КОМУНИКАЦИЈЕ (12)

Појам комуникације. Субјекти комуницирања, комуникациона ситуација и комуникациони чин. Облици комуницирања (4 облика комуницирања). Комуницирање као примарна област људске интеракције. Основни облици комуникационе праксе. Вербална и невербална комуникација.

КОМУНИКОЛОГИЈА И ТЕОРИЈЕ КОМУНИКАЦИЈЕ (10)

Упознавање са основним преткомуниколошким и комуниколошким теоријама о комуницирању. Друштвено-историјски услови за настанак и развој комуникологије као интердисциплинарне науке о комуницирању.

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ КОМУНИКОЛОГИЈЕ (16)

Упознавање основних семиолошких претпоставки комуницирања: знак, код, процес семиозе, симбол, симболски системи. Теорија информације. Информација и поруке: структура поруке; истинитост, објективност и интенционалност порука. Врсте порука и проблеми њиховог тумачења. 2 нивоа информације – сазнајна и акциона.

МЕДИЈИ МАСОВНОГ КОМУНИЦИРАЊА (20)

Медији масовног комуницирања: штампа, филм, радио, телевизија. Основни облици комуникације у масовним медијима. Масмедији: слобода информисања, цензура, манипулација, пропаганда, масовна култура. Врсте публике.

ВИРТУЕЛНА КОМУНИКАЦИЈА (12)

Компјутерска мрежа и виртуелно комуницирање; карактеристике интернета као средства комуникације. Специфичности комуникације на форумима, блоговима и друштвеним мрежама. Предности и недостаци виртуелног комуницирања.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Усвајање садржаја овог наставног предмета довести у везу са најширим аспектом његове примене као интердисциплинарне науке.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Богданић, А.; Комуникологија – водећа парадигма, Београд, Чигоја, 1996;

2. Бодријар, Ж, Симулакруми и симулација, Нови Сад, Светови, 1991;

3. Бретон, Ф, Изманипулисана реч, Београд, Клио, 2000;

4. Де Сосир, Ф.; Општа лингвистика, Београд, Нолит, 1973;

5. Еко, У.; Симбол, Београд, Народна књига, Алфа, 1977;

6. Меклуан, М, Познавање општила човекових продужетака, Београд, Нолит, 1971;

7. Морен, Е, Филм или човек из маште, Београд, Институт за филм, 1967;

8. Радојковић, М., Милетић М., Комуницирање, медији и друштво, Нови Сад, Stilos, 2006;

9. Радојковић, М.; Основе комуникологије, Београд, ФПН – Чигоја, 2001;

10. Томић З., Комуникологија, Београд, Филолошки факултет, 2000.

НОВИНАРСКИ ЖАНРОВИ

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Новинарски жанрови јесте стицање неопходних знања о одликама основних и сложенијих новинарских жанрова.

Задаци наставе јесу:

– оспособљавање ученика да пишу вести;

– оспособљавање ученика да пишу извештаје;

– теоријско и практично овладавање сложеним новинарским жанровима;

– оспособљавање за самостално писање чланка, коментара, репортаже, портрета, интервјуа, фељтона.

III РАЗРЕД
(2+3 часа недељно, 70+105 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ПОДЕЛА НОВИНАРСКИХ ЖАНРОВА (10+15)

(Теоријска настава)

Типолошка подела новинарских жанрова. Основни облици и карактеристике облика новинарског изражавања. Фактографија. Фактографски жанрови. Белетристика. Белетристички жанрови. Аналитика. Аналитички жанрови. Појам и дефинисање хибридних жанрова у новинарству. Медијска функција жанрова.

(Часови вежби)

Раздвајање структурних елемената вести и извештаја. Уочавање карактеристика, разноликости и специфичности вести и извештаја. Комбиновање чињеница у служби квалитетнијих текстова.

СТРУКТУРА НОВИНАРСКИХ ЖАНРОВА (10+15)

(Теоријска настава)

Насловни блок. Врсте насловног блока. Наднаслов. Наслов. Поднаслов. Најава на радију. Најава на телевизији. Врсте најава. Флеш на радију. Најава у агенцијском новинарству. Лид и врсте лидова. Појам бекграунда у новинарству и врсте бекграунда. Појам и врсте антрфилеа.

(Часови вежби)

Вежбе писања насловних блокова у складу са унапред одређеним темама. Вежбе састављања информација у лиду, писање лида у зависности од типа вести и извештаја. Вежбе писања бекграунда који је у складу са темом. Вежбе писања антрфилеа. Вежбе писања насловних блокова најава.

НОВИНАРСКИ ЖАНРОВИ У АГЕНЦИЈСКОМ НОВИНАРСТВУ (15+20)

(Теоријска настава)

Агенцијска вест – појам, структура, врсте. Вести у низу - појам, структура. Извештај - појам, структура и врсте. Специјалац – појам и структура. Специфичности писања у агенцијама.

(Часови вежби)

Вежбе писања агенцијских вести, вести у низу, извештаја и специјалаца.

НОВИНАРСКИ ЖАНРОВИ У ШТАМПАНОМ НОВИНАРСТВУ (35+55)

(Теоријска настава)

Вест. Извештај. Интервју: питање-одговор. Основе репортаже. Сликовитост репортаже. Око камере. Цртица. Фичер. Основе чланка, коментара и критике.

(Часови вежби)

Анализа структуре и типа вести, извештаја, интервјуа питање-одговор у дневној штампи. Писање вести на основу датих примера и/или личних истраживања. Вежбе писања цртице и фичера кроз кратке примере. Анализа сегмената и сликовитости у репортажи. Анализа сегмената и структуре чланка, коментара и критике.

IV РАЗРЕД
(2+3 часа недељно, 62+93 часа годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

НОВИНАРСКИ ЖАНРОВИ У РАДИЈСКОМ НОВИНАРСТВУ
(20 + 30)

(Теоријска настава)

Вест. Структура и специфичности вести на радију. Кратка емисија – вест. Извештај. Састављање извештаја за радио. Интервју: питање-одговор. Анкета. Радио пакет. Структура и специфичности радио пакета. Ређање чињеница у радио пакету. Основи радијске репортаже.

(Часови вежби)

Вежбе писања и снимања вести, извештаја, интервјуа, анкета и радио пакета.

НОВИНАРСКИ ЖАНРОВИ У ТЕЛЕВИЗИЈСКОМ НОВИНАРСТВУ (20 + 30)

(Теоријска настава)

Телевизијске вести. Структура, специфичности и правила снимања телевизијских вести. Тачност и објективност ТВ вести. Информативни, образовни и забавни програм на телевизији. Наративни ток вести. Важност слике у вестима. Кадрирање. Телевизијски извештај. Структура телевизијског извештаја. Телевизијска репортажа. Структура и основи и специфичности телевизијске репортаже. Телевизијска емисија. Типови телевизијских емисија.

(Часови вежби)

Анализа и дискусија о елементима телевизијских вести, извештаја, репортажа и емисија. Поређење, сличности и разлике у телевизијским жанровима. Анализа специфичности телевизијских жанрова.

НОВИНАРСКИ ЖАНРОВИ У ИНТЕРНЕТСКОМ НОВИНАРСТВУ (22 + 33)

(Теоријска настава)

Развој жанрова у интернетском новинарству. Мултимедијалност у интернетском новинарству. Вест на интернету. Извештај на интернету. Репортажа на интернету. Комбиновање текста, фотографија, видео клипова и осталих дигиталних садржаја. Пренос информација уживо путем интернета. Продукцијске вести и текстови. Ауторски тематски текстови. Блог и типови текстова на блогу. Сензационалистички текстови.

(Часови вежби)

Анализа и дискусија о вестима, извештајима, репортажама и интервјуима објављеним на интернету. Анализа и дискусија о садржајима објављеним на интернет порталима. Анализа и дискусија о блоговима и садржајима објављеним на истим. Писање текстова за личну интернет страницу/блог.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Теоријске садржаје овог наставног предмета продубити практичним радом који подразумева: вежбе препознавања новинарских жанрова, савладавање техника прикупљања грађе за писање вести, вежбе процењивања важности чињеница за писање резимирајућег лида новинарске вести, вежбе оцењивања важности и места сваког подпитања садржаног у 5W, вежбе писања специјалних лидова, вежбе писања вести по принципу одложеног дејства, писање о позадини вести, вежбе навођења извора и писања цитата у вестима, вежбе писања извештаја: стандардног, репортерског и коментаторског, вежбе писања вести и извештаја за штампане и електронске медије.

У надоградњи обрађеног садржаја пажњу усмерити на нове елементе: препознавање чланка и уочавање разлика према другим жанровима; одређивање актуелних повода и тема за чланак; припрема материјала и одређивање извора за чланак; коришћење новинарске архиве (пресклипинга), библиотеке и интернета; симулација интервјуа и правила његове обраде и скраћивања путем вежби; тачка гледишта у коментару; утврђивање узрочно-последичних веза у анализираној појави; одређивање круга тема, тачке посматрања, идеолошког и морализаторског става, стила и интонације колумне; начин фељтонизирања одређене књиге; реализација вежби „усменог новинарства“. Припрема за писање репортаже: прикупљање материјала и избор саговорника и извора; предлог уреднику у ком новинарском жанру треба да се обради одређени догађај, тема или вест; вежбе за редиговање и прилагођавање рукописа одређеном жанру.

У наставном процесу користити различите аудио-визуелне форме у циљу анализа, критика и предлога за њено ауторско уобличавање.

Ради се у корелацији са предметом новинарство у коме се планирани наставни садржаји разрађује са нагласком на примену појединих жанрова у различитим медијима.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Валић-Недељковић, Д, Практикум новинарства, Београд, Привредни преглед, 2002;

2. Ђурић Д., Новинарски лексикон, Београд, Лицеј, 2003;

3. Итјул, Б., Андерсон Д., Писање вести и извештавање за данашње медије, Београд, Медија центар, 2001;

4. Јевтовић З., Петровић Р., Арацки З. Жанрови у савременом новинарству, Београд, Јасен, 2014.

5. Кљајић В., Интервју у штампи и онлајн магазинима на интернету, Београд, Чигоја, 2010;

6. Петковић, Р., Новинарство у теорији и пракси, Београд, Антуријум, 2005;

7. Тодоровић Н., Савремено новинарство, Београд, Чигоја, 1998;

8. Тодоровић, Н. Новинарство – интерпретативно и истраживачко, Београд, Чигоја, 2002.

НОВИНАРСТВО

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Новинарство јесте стицање неопходних знања о организацији и структури новинских агенција и медија, правилима писања, штампаним и електронском медијима.

Задаци наставе јесу:

– обучавање за новинарска истраживања и прикупљање информација;

– овладавање карактеристикама агенцијског новинарства;

– оспособљавање за рад у агенцији;

– оспособљавање за рад у медијима који су оријентисани на интернетско новинарство;

– овладавање основним вештинама новинарства у свим врстама медија;

– оспособљавање ученика да припремају прилоге за телевизију;

– оспособљавање ученика да разумеју феномене штампе и да партиципирају у производњи новина;

– оспособљавање за извештавање и писање за телевизијски информативни програм и продукцију вести;

– овладавање основним практичним знањима потребним за новинаре.

III РАЗРЕД
(2+3 часа недељно, 70+105 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ИСТРАЖИВАЧКО НОВИНАРСТВО (20+30)

(Теоријска настава)

Појам истраживачког новинарства. Велики новинарски истраживачки подвизи у медијској историји. Најчешће теме које захтевају истраживање. Закон о доступности информација од јавног значаја Србије. Јавне архиве и регистри као извори информација. Новинар и полицијске и судске истраге. Анкета, интервјуи, изјаве инсајдера. Лажно представљање, тајно снимање. Дозвољене и недозвољене новинарске хипотезе и шпекулације. Правна заштита медијске куће. Злоупотребе истраживачког новинарства. Како се користе резултати новинарских истраживања. Новинарска истраживања и медијска утакмица.

(Часови вежби)

Одређивање теме која захтева истраживање. Структура истраживања. Како се користе јавни регистри и архиве. Повезана лица. Смер политичких интереса. Државне и пословне тајне. Консултације са експертима. Провера информација и провера заштите. Најава сензационалних открића. Чување извора информација. Правна заштита медија.

АГЕНЦИЈСКО НОВИНАРСТВО (15+20)

(Теоријска настава)

Појам и дефиниција агенцијског новинарства. Настанак, развој и делатност новинских агенција. Предмет агенцијског извештавања. Форма и особине агенцијског стила. Изјаве и интервјуи у агенцијском новинарству. Најава као агенцијски производ. Тимски рад у агенцијском новинарству. Дистрибуција агенцијских производа.

(Часови вежби)

Вежба препознавања прилога агенцијског новинарства. Савладавање техника прикупљања грађе агенцијских прилога. Критичко процењивање и редактура агенцијских прилога. Опремање агенцијских прилога.

НОВИНАРСТВО У ШТАМПАНИМ МЕДИЈИМА (35+55)

(Теоријска настава)

Феномен штампе и историјат новина. Класификација новина. Класификација периодичне штампе. Како се конципирају и рубрицирају новине (план и прелом). Организација производње у новинама. Документацијска служба и фотоархива. Дописничка мрежа и спољни сарадници. Жанрови у дневним новинама. Жанрови у периодичној штампи. Идентитет новина (стил и дизајн). Дистрибуција штампе. Власници новина, новинари и јавност. Саморегулаторни кодекси и савети штампе. Штампа електронског доба (крај штампе или нови почетак).

(Часови вежби)

Анализа штампе; класификација штампе по функцији, фреквенцији излажења, интересу циљне групе, полу и старости циљне групе, специфичном интересовању и подручју дистрибуције; фреквентност и карактеристике одређених жанрова у дневним новинама, недељницима, илустрованој штампи, специјализованим издањима; неновинарски текстови у штампи; електронска штампа и интернетско новинарство. Корелација дневне штампе и интернетског издања новина. Вежбе писања задатих жанрова: вест, извештај, чланак, репортажа, интервју. Осмишљавање концепта часописа према интересу циљне групе, одабир тема за задате жанрове, прикупљање информација од различитих извора, редиговање и опрема текстова, лекторисање текстова, илустровање текстова и фотографијама и њихова обрада у photoshop-у, финални дизајн и техничка припрема текстова за штампање часописа.

IV РАЗРЕД
(2+3 часа недељно, 62+93 часа годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

РАДИЈСКО НОВИНАРСТВО (20+30)

(Теоријска настава)

Основне особине радија као медија. Изражајна средства радија. Форматирање и програмирање радија. Радијска емисија, програмски блокови. Идентификација на радију: најавна и одјавна шпица, џинглови, међунајаве. Радијски водитељ. Будућност радија (радио јавног сервиса; комерцијални радио; форматизирани радио; радио на интернету, подкаст; кабловски и сателитски радио).

(Часови вежби)

Одабир и обрада агенцијских вести за радијско емитовање. Слушање и препознавање типова и сегмената радијских вести. Анкета: слушање и анализа елемената анкете. Интервју: слушање и анализа елемената интервјуа. Радијски пакет: слушање и анализа елемената радио пакета. Анализа различитих сегмената радијских пакета у зависности од садржаја: Јавни сервис и комерцијални радио. Радијска идентификација: анализа унапред снимљених радијских идентификација. Анализа унапред снимљених директних преноса. Анализа различитих типова водитеља у зависности од садржаја емисије.

ТЕЛЕВИЗИЈСКО НОВИНАРСТВО (20+30)

(Теоријска настава)

Светски феномен телевизије. Телевизија као јавна ствар. Специфичности ТВ новинарства. Телевизијска вест. Како припремити ТВ вест/прилог. ТВ екипа на терену и у студију. ТВ техника и комуникациони системи. Инструменти и помагала у ТВ технологији. Граматика монтаже. Организација телевизије и њени делови. ТВ дневник. Дијалошке емисије (ТВ панели). Образовни и едукативни програми. Функционисање Јавног сервиса и комерцијалних телевизија. Телевизија општег типа, усмерена телевизија.

(Часови вежби)

Анализа одређених телевизијских форми и обучавања ученика за самостално припремање истраживања о одређеној теми за потребе телевизијских формата. Анализа сегмената централних дневних информативних емисија различитих телевизијских кућа: садржај и позиционирање вести, припрема и презентација. Класификација ТВ емисија према програмској врсти, основним фазама стварања емисије и улогом ТВ сценарија. Упознавање са основним техникама снимања и основама монтаже. Регионалне, националне, интернационалне вести. Улога продуцента, писца и репортера.

ИНТЕРНЕТСКО НОВИНАРСТВО (22+33)

(Теоријска настава)

Основне технологије интернетског новинарства. Онлајн службе. Основне платформе, технологије и методи новинарства на интернету. Компоненте, шаблони, теме. Елементи и основе властитих е-новина. Појам и дефиниција интернетског новинарства. Линкови. Оријентација у лавиринту компјутерске мреже. Карактеристике интернетског новинарства. Могућности интерактивности у интернетском новинарству. Уредник онлајн издања: навигатор, архивар, модератор у комуникацији са корисницима. Електронске новине. Типови уређивања за WEB. Иновације интернетског новинарства у теорији и пракси. Будућност интернетског новинарства у информационом друштву. Упознавање са основним дигиталним алатима у служби интернетског новинарства. Професионално новинарство. Грађанско (партиципативно) новинарство.

(Часови вежби)

Анализа портала и блогова. Онлајн службе. Основне платформе, технологије и методи новинарства на интернету. Вежбе у коришћењу Интернета као извора података за новинарске прилоге. Вежбе оријентисања на интернету. Вежбе интерактивности на компјутерској мрежи.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Кроз дефинисане садржаје теоријске и вежби, за све врсте новинарства, ученицима је потребно организовати редовне вежбе писања.

Неопходна перманентна анализа свих врста и подврста новинарства.

Користећи специјализовану учионицу, довести у везу Интернет као извор информација и употребу компјутера у новинарској професији.

Користећи посебна наставна средства специјализоване учионице, омогућити ученицима да стекну основно искуство и овладају техникама за реализацију садржаја у оквиру електронског новинарства.

Ради се у корелацији са предметом новинарски жанрови са акцентом на њихову примену, односно употребу у различитим медијима.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Baskette, K. F. The Art of Editing London: Collier Macmillan, 1992;

2. Boyd B. O.; The International News Agencies London: Constabl, 1980;

3. Deuze, M. - The Internet and its Journalisms. Part I: A Typology of Online Journalism Online Journalism Review, 1998;

4. Fleming, C. The Radio Handbook London and New York: Routledge 2002;

5. McMahon, P., Global Control: Information Technology and Globalization since 1845. Лондон, Edward Elgar, 2002;

6. Ward, M., Journalism online, Oxford: Focal press, 2002;

7. Андревски, Ж. Породични ТВ канал. Нови Сад, Media art servis 2006;

8. Бешкер, Н. Истраживачко новинарство; Загреб, Пресдата, 2004;

9. Бојд, Е. Новинарство у електронским медијима Београд, Клио 2002;

10. Бојд, Е., Новинарство у електронским медијима: методи припреме радио и телевизијских вести, Београд, Клио, 2002;

11. Валић–Недељковић, Д.; Практикум новинарства, Београд, Привредни преглед, 2002;

12. Вељановски Р., Јавни РТВ сервис у служби грађана, Београд, Клио, 2005;

13. Гаврановић, А. - Медијска обратница, Загреб, Свеучилишна књижара, 2006;

14. Грухоњић Д., Агенцијско новинарство, Нови Сад, Филозофски факултет, 2008.

15. Ђурић, Д. – Новинарска енциклопедија, Београд, БМГ, 1997;

16. Ендруа, К. Радио. Београд, Клио 2000;

17. Илић, М. Телевизијско новинарство. Београд, РТС. 2003;

18. Јовановић Н., Лазаревић Д., Агенцијско новинарство, Београд, Чигоја, 2005;

19. Крејг Р., Онлајн новинарство, Клио, Београд, 2010;

20. Недељковић М., Новинарство, Центар за савремену журналистику, Београд, 2003;

21. Џоунс, С., Виртуелна култура, Београд, Библиотека ХХ век, 2002;

22. Шинглер, М. – С. Виринга Радио Београд, Клио 2000;

23. Штефан Р. М., Новинарство, Београд, Клио, 2005.

СТИЛИСТИКА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Стилистика јесте стицање неопходних знања о развоју и основама стилистике ради упознавања и усавршавање стила изражавања и језичке културе у новинарским жанровима у свим медијима.

Задаци наставе јесу:

– усавршавање и неговање језичке културе, поштовања правила књижевног (стандардног) језика у усменом и писаном изражавању;

– усвајање и развијање ваљаног стила изражавања;

– разумевање и уочавање различитих начина стилистичке надградње граматички уобичајених исказа;

– овладавање стилским средствима карактеристичним за различите типове стила, тј. дискурса;

– овладавање основним принципима новинарског стила;

– усвајање знања о стилским одликама различитих новинарских жанрова;

– упознавање са реторичким принципима и поступцима у масовним медијима;

– разумевање основних одлика и функција невербалног стила у различитим медијима;

– оспособљавање за стилистички аспект анализе исказа, као надградње граматичког и књижевнотеоријског аспекта;

– развијање критичког мишљења, и оспособљавање за уочавање друштвене условљености стила;

– оспособљавање ученика за јасно и концизно изражавање у медијима, као и за даље професионално усавршавање у области културе говора.

III РАЗРЕД
(1+2 час недељно, 35+70 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

НАСТАНАК И РАЗВОЈ СТИЛИСТИКЕ (4 + 4)

Појам, предмет и задаци стилистике. Развој стилистике. Обновљена реторика. Историја беседништва и реторике. Однос реторике и стилистике; новинарска стилистика.

ПОЈАМ И ВРСТЕ СТИЛА, ФУНКЦИОНАЛНА СТИЛИСТИКА (8+16)

Појам стила и дискурса. Синонимија; стилем. Одлике стила. Раслојавање језика. Функционална стилистика – њени почеци и развој. Врсте стилова и дискурса; Књижевно-уметнички, разговорни, научни, новинарски, административно-правни функционални стил и њихови жанрови. Одлике функционалних стилова. Функционални подстилови.

НОВИНАРСКИ СТИЛ (8+18)

Одлике новинарског стила. Однос новинарског и књижевно-уметничког стила. Основне стилске и реторске фигуре и тропи, класификација фигура. Стилске фигуре у књижевности и новинарству. Стил и реторика новинских наслова (стилизација у новинарству). Проблем бирократизације језика. Однос новинарског и разговорног стила – званична (јавна) употреба језика; формално и неформално изражавање. Жаргон и аутентичност.

JЕЗИЧКА (ГОВОРНА) КУЛТУРА У НОВИНАРСТВУ (9+20)

Основне норме и стандардизација српског књижевног језика. Основе говорне културе. Примена основних правописних и граматичких правила у писаном и усменом изражавању. Језичка култура и најчешће језичке грешке у медијима. Језичке недоумице. Употреба речи и израза страног порекла. Култура говора (савремена акцентуација), елементи дикције, реченички акценат. Коришћење релевантне литературе.

СТРУКТУРА ГОВОРА, ОСОБИНЕ ГОВОРНИКА, ОСОБИНЕ СЛУШАЛАЦА (6+12)

Основни елементи структуре говора. Основне врсте говора. Особине говорника и врсте аудиторијума. Рецепција говора и реторске стратегије. Аргументација. Анализа говора и реторске погрешке. Узорни говорници и беседе. Вештине јавног наступа.

IV РАЗРЕД
(2+3 час недељно, 62+93 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

СТИЛОГЕНИ ОБЛИЦИ И РЕТОРСКЕ ФИГУРЕ (21+32)

Лингвистика и стилистика. Класификација стилских фигура, њихова функција, и употреба у новинарству. Живописност казивања и поетичност. Стилске особености и маркираност наслова, поднаслова и епиграфа. Стилогеност синтаксичких елемената исказа. Повезаност реченица у новинарском тексту. Структура текста и основни појмови дискурс анализе. Формалне и семантичке везе у тексту. Тачка гледишта као наративна фигура. Пренесена значења и хумор: основни реторски тропи (иронија, пародија, сарказам). Управни и неуправни говор.

НЕВЕРБАЛНИ СТИЛ (10+15)

Невербална комуникација – основни појмови. Однос вербалне, паравербалне и невербалне комуникације у медијима. Универзалност и културна условљеност невербалног стила. Положај тела, мимика, микроекспресија. Контакт очима, гест, гестикулација. Додиривање, одевање, просторно и временско понашање, спољашњи контекст. Однос вербалног и невербалног стила. Слика као облик невербалног стила у медијима. Звук (музика) као облик невербалног стила у медијима. Невербални стил у штампаним медијима. Невербални стил на радију, телевизији и на интернету.

НОВИНАРСКИ СТИЛ И КОМУНИКАЦИЈА, ДРУШТВЕНА УСЛОВЉЕНОСТ СТИЛА (21+31)

Стил и комуникација. Друштвена условљеност стила. Писана, званична комуникација (званични мејл, мотивационо писмо). Неутралне и ангажоване речи. Поимање јавне поруке. Социјална адреса. Оптимални код. Вишезначност и неразумљивост јавне поруке. Стилизација у новинарству – новинарски модус. Медији и комуникација: потрошачка екранска култура, индустрија забаве. Комуникативност наслова. Стилске фигуре и стилогени облици изражавања, као фактори комуникативности и херметичности исказа. Специфичности стила комуникације у односу на врсту медија. Стил комуникације у радијском и телевизијском програму; интервју.

ГРАНИЧНИ ЖАНРОВИ И НОВИ МЕДИЈИ (10+15)

Основне стилске одлике новинарских жанрова – жанровска условљеност стила. Есеј и критика као гранични жанрови. Технике и поступци писања есеја и критике. Узорни аутори. Стилистика интернет комуникације. Стилистика хипертекста и хипермедија. Утицај масовне комуникације на однос према стилу и језичкој култури. Интертекстуалност, метатекст.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

У реализацији овог наставног предмета, неопходна је интердисциплинарна веза са општеобразовним наставним предметом српски језик и књижевност.

Неопходно је повезивање наставних садржаја са садржајима наставних предмета: новинарска етика, новинарски жанрови, комуникологија, новинарство.

Теоријски обрађене наставне садржаје продубљивати говорним и писаним вежбама, вежбама анализе узорних аутора и савремених медијских садржаја.

У настави не инсистирати на дефинисању термина, него на примени наученог у говорном и писменом изражавању.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Антонић И., Комуникација и убеђивање, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XXXVII, Нови Сад, Матица српска, (41-51) 1994;

2. Јовановић Ј., Лингвистика и стилистика новинског умећа, Београд, Јасен, 2010.

3. Младенов М., Новинарска стилистика, Београд, Научна књига, 1980;

4. Петровић, В., Новинска фразеологија, Нови Сад, Књижевна заједница Новог Сада, 1989.

5. Пешикан М., Јерковић Ј., Пижурица М., Правопис српскога језика, Нови Сад, Матица српска, 2010;

6. Симић Р., Стилистика српског језика, Београд, Филолошки факултет, 2000.

7. Станојевић, О., Аврамовић, С. – Recthoriche techne – вештина беседништва и јавни наступ, Београд, 2008.

8. Станојчић Ж., Поповић Љ., Граматика српског језика (за гимназије и средње школе), Београд, Завод за уџбенике, 2010;

9. Тадић Љ., Реторика. Увод у вештину беседништва, Београд, Либертас, 1989.

10. Чаркић М., Увод у стилистику, Београд, Научна књига, 2002.

ОДНОСИ СА ЈАВНОШЋУ

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Односи са јавношћу јесте стицање неопходних знања о стратегијама и техникама маркетиншког комуницирања.

Задаци наставе јесу:

– разумевање односа са јавношћу као посебне маркетиншке функције различитих друштвених подсистема;

– препознавање медијског комплекса као јавног простора у коме се успоставља јавност у савременом друштву;

– овладавање стратегијама и техникама односа са јавношћу као најсофистициранијим начинима маркетиншког комуницирања;

– стицање неопходног теоријског знања о односима са јавношћу и почетне оспособљености за њихову практичну примену у обављању послова професионалних комуникатора.

IV РАЗРЕД
(2+3 часа недељно, 62+93 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ПОРЕКЛО ОДНОСА С ЈАВНОШЋУ (10+15)

(Теоријска настава)

Јавност и јавно мњење; социјално-историјска одређеност и савремено поимање јавности и јавног мњења. Односи са јавношћу као маркетиншка функција: настанак, значење појма, субјекти. Диференцијација односа с јавношћу од маркетинга.

(Часови вежби)

Анализа контекста и важности настанка односа с јавношћу. Применљивост односа с јавношћу у зависности од одређеног друштвеног и ситуационог контекста.

СТРАТЕГИЈЕ, ТЕХНИКЕ И УПРАВЉАЊЕ (10+15)

(Теоријска настава)

Циљне групе и њихове карактеристике. Адекватан одабир циљаних јавности. Стратегије и технике организовања односа са јавношћу. Управљање односима са јавношћу. Креативни приступ односима с јавношћу. Кризни односи с јавношћу. Планирање медија.

(Часови вежби)

Анализа и дефинисање циљних група у зависности од области деловања и идеја. Анализа и дискусија о применљивим идејама у служби кризних односа с јавношћу.

МЕДИЈИ (11+18)

(Теоријска настава)

Односи са медијима. Начела односа са медијима. Медијска партнерства. Технике односа са медијима. Комуницирање с медијима. Специфичности правилног одабира медија и управљање садржајима.

(Часови вежби)

Анализа партнерстава и међуусловљености медија и односа с јавношћу. Анализа и дискусија у вези са пласирањем садржаја кроз медије од стране стручњака из области односа с јавношћу.

КОМУНИКАЦИОНИ ПРОЈЕКТИ (20+30)

(Теоријска настава)

Појам и важност комуникационих пројеката. Структура комуникационих пројеката. Основе СВОТ и ПЕСТ анализе. Анализа тржишта. Анализа конкуренције. Промоционе и комуникационе могућности кроз односе с јавношћу.

(Часови вежби)

Вежбе писања идејних решења једног комуникационог пројекта. Анализа и дискусија о сегментима комуникационог пројекта.

ПРОФЕСИОНАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ (11+15)

(Теоријска настава)

Професионалне организације за односе са јавношћу. Маркетиншке и ПР агенције – Србија, свет. Агенцијско пословање.

(Часови вежби)

Анализа и дискусија о професионалним организацијама, њиховој важности и улози у медијима и односима с јавношћу. Анализа и дискусија о домаћим и иностраним маркетиншким и ПР агенцијама и типовима пословања.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Због специфичности и ширине примене овог наставног предмета, неопходно је његово интердисциплинарно прожимање са свим сродним наставним предметима.

Вежбе намењене медијима реализовати у специјализованим учионицама, и непосредно, у сарадњи са маркетиншким и агенцијама за односе с јавношћу.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Cutlip, M. S., Center, A.K.,Broom, M.G., Односи с јавношћу, Загреб, МАТЕ д.о.о, 2003;

2. Блек, С., Односи с јавношћу, Београд, Клио, 2003;

3. Рег, Д., Односи с медијима, Београд, Клио, 1996.

МАТУРСКИ ИСПИТ

Матурски испит се састоји из заједничког и посебног дела.

А. Заједнички део обухвата предмет обавезан за све ученике средњих стручних школа, а према програму који је остварен у току четворогодишњег образовања:

1. Српски језик и књижевност (матерњи језик и књижевност, за ученике који су наставу имали на језику народности).

Б. Посебни део матурског испита обухвата:

1. матурски практични рад са усменом одбраном рада,

2. усмени испит из изборног предмета.

1. Матурски практични рад састоји се из израде једне новинске форме.

Садржаји практичног рада дефинишу се из садржаја програма стручних предмета из следећих области карактеристичних за образовни профил Новинар сарадник:

– новинарски жанрови;

– новинарство.

Садржаји усмене провере знања проистичу из садржаја програма матурског практичног рада и односе се на знања из предмета (области) из којих је рађен матурски практичан рад.

2. У оквиру изборног дела ученик полаже један предмет по сопственом избору из групе предмета значајних за његову професионалну делатност или за даље образовање:

– страни језик;

– односи са јавношћу.

Поступак и организацијa матурског испита регулише се посебним правилником који доноси Школа, у складу са овим правилником и Правилником о плану и програму образовања и васпитања за заједничке предмете у стручним и уметничким школама.