Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.rs

6

На основу члана 24. став 3. и члана 79. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење, 68/15 и 62/16 – УС),

Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси

ПРАВИЛНИК

о наставном плану и програму средњег образовања и васпитања за образовни профил сарадник у драмској уметности

Члан 1.

Овим правилником утврђује се наставни план и програм средњег образовања и васпитања за образовни профил сарадник у драмској уметности, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 2.

Програм из члана 1. овог правилника остварује се и у складу са:

1) Правилником о плану и програму образовања и васпитања за заједничке предмете у стручним и уметничким школама („Службени гласник СРС – Просветни гласник”, број 6/90 и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10, 8/10, 11/13, 14/13, 5/14, 3/15, 11/16, 13/18, 15/20 и 30/19 – др. пропис), и то са наставним програмом за следеће предмете:

– српски језик и књижевност;

– српски као нематерњи језик;

– страни језик;

– историја;

– географија;

– социологија;

– устав и права грађана;

– филозофија;

– физичко васпитање;

– математика;

– рачунарство и информатика;

– физика;

– хемија;

– биологија;

– грађанско васпитање;

2) Правилником о наставном плану и програму за стицање образовања у четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје рада култура, уметност и јавно информисање („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 9/93, 2/94, 4/96, 19/97, 15/02, 10/03, 7/05, 4/06, 4/07, 4/09, 8/09, 11/10, 10/13, 11/13, 14/13, 10/16 и 8/20), са наставним програмом за предмет психологија;

3) Правилником о наставном плану и програму предмета Верска настава за средње школе („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 6/03, 23/04, 9/05 и 11/16), за програм верске наставе.

Члан 3.

Даном почетка примене овог правилника престаје да важи Правилник о наставном плану и програму огледа за образовни профил сарадник у драмској уметности („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 10/10).

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2017/2018. годином за образовни профил огледа сарадник у драмској уметности, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по наставном плану и програму који је био на снази до почетка примене овог правилника – до краја школске 2021/2022. године.

Члан 4.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”, а примењује се од школске 2021/2022. године.

Број 110-00-361/2020-03

У Београду, 18. јануара 2021. године

Министар,

Бранко Ружић, с.р.

ЦИЉЕВИ И ОЧЕКИВАНИ ИСХОДИ СТРУЧНОГ ОБРАЗОВАЊА
за образовни профил: Сарадник у драмској уметности

ЦИЉЕВИ СТРУЧНОГ ОБРАЗОВАЊА:

Циљ стручног образовања за образовни профил Сарадник у драмској уметности је оспособљавање ученика за извођење основних сценских и медијских задатака, снимање и обраду основних форми фото и видео записа, као и асистирање у продукцији медијских садржаја на радију, телевизији, позоришту и филму.

С обзиром на неопходност сталног прилагођавања променљивим захтевима тржишта рада, потребу континуираног образовања, стручног усавршавања, развој каријере, унапређење запошљивости, ученици ће бити оспособљавани за:

– примену теоријских знања у практичном контексту

– ефикасан рад у тиму

– преузимање одговорности за властито континуирано учење и напредовање у каријери

– благовремено реаговање на промене у радној средини

– препознавање пословних могућности у радној средини и ширем социјалном окружењу

– употребу информатичке технологије у прикупљању, организовању и коришћењу информација у раду и свакодневном животу.

ОЧЕКИВАНИ ИСХОДИ СТРУЧНОГ ОБРАЗОВАЊА:

Стручне компетенције

Знања

Вештине

Ставови

По завршеном образовању за овај профил, ученик ће бити у стању да:

– изводи основне сценске и медијске задатке (водитељски, спикерски, глумачки...)

– познаје анатомију гласовног апарата и зна да користи технике дисања при изговору;

– примени знање о употреби тела у различитим глумачким задацима;

– анализира и тумачи једноставна дела било које форме као целину;

– врши основну анализу и тумачења лика који ће играти, осмишљава га и лично обликује;

– запамти и интерпретира осмишљено;

– познаје норме стадардног српског језика.

– прилагођава гласовни тон за сцену, радио, филм, телевизију и студио за синхронизацију;

– одржава пажњу слушалаца/гледалаца увежбаном динамиком гласа и презентовања информација;

– користи технике говора, дикције, интонације, држања тела током јавног наступа;

– припрема се за презентовање информација на јасан начин и адекватан медијском задатку пред снимање.

– развија културне навике кроз посете позоришту, биоскопу, или некој другој уметничко културној институцији;

– савесно, одговорно, уредно и прецизно обавља поверене послове;

– испољава љубазност, комуникативност и разумевање према саговорницима, колегама и надређенима;

– превазилази стереотипе и предрасуде о појединцима и групама различитог националног и културолошког идентитета;

– испољава позитиван однос према светској и европској културолошкој разноликости;

– испољава позитиван однос према професионално-етичким нормама и вредностима;

– одговорно обавља поверене задатке радећи самостално и у тиму;

– испољава естетске критеријуме који се тичу свих визуелних уметности;

– ефикасно планира и организује своје време;

– решава проблеме и прилагођава се променама у раду;

– испољава позитиван однос према раду.

– снима и обрађује основне форме фото и видео записа

– разликује основне планове и ракурсе у кадру;

– познаје основе ликовних елемената и композиције;

– познаје основе светлосне поставке и осветљавања;

– познаје процес производње аудио-визуелног дела од пре-продукције до пост-продукције;

– наведе основне покрете камере;

– објасни поступак кадрирања (разликује кадар, сцену, секвенцу);

– разликује улоге у сектору камере (од директора фотографије до електричара).

– изводи снимања фотоапаратом/камером;

– подеси техничке аспекте фотоапарата/камере;

– постави основну светлосну поставку;

– изводи видео снимања једноставних играних форми електронском камером;

– израђује књигу снимања;

– користи визуелна средства како би пренео поруку приче;

– проверава квалитет снимљеног материјала;

– демонтира опрему за снимање.

– асистира у продукцији медијских садржаја на радију, телевизији, позоришту и филму

– разликује редитељска решења за једноставније форме у позоришту, на радију, филму или на телевизији;

– распознаје фазе у изради текста за позориште, радио, филм и телевизију

– тумачи стручне термине из области позоришта и филма

– разликује правила и технике драматизације

– разликује линеарну и нелинеарну монтажу, наводи њихове карактеристике, особености, предности;

– користи одговарајуће софтверске алате (програме) за обраду и снимање видео записа;

– анализира сценски простор у драмској уметности да би могао да учествује у постављању мизансцена.

– асистира свим пословима редитеља на филмском или телевизијском сету – клапер, помоћник редитеља, и асистент режије;

– асистира свим пословима редитеља на радију, у позоришту – у раду са глумцима, екипом, стилом и жанром;

– изврши монтажну интерпункцију: рез, претапање, затамњење, отамњење;

– подеси основне параметре у софтверу за монтажу „Adobe Premier”;

– асистира монтажеру – синхронизује материјал и организује пројекат за монтажу;

– припрема видео материјал за објављивање на интернету;

– пише кратке форме;

– пише кратке наративне текстове за телевизију;

– асистира компоновању драмске радње у позоришту;

– асистира писању филмског текста по свим моделима заплета.

– асистира писању телевизијског текста („кошуљица” за емисију, дијалог и слично)

– асистира приликом скраћивања или адаптирања драмског дела;

– асистира сценографу у композицији простора као елемента редитељског процеса;

– асистира сценографу при практичној употреби дизајна сценских догађаја;

– предлаже сценографска решења на телевизији, на филмском сету, у позоришту.

Ученик је обавезан да приликом уписа у први разред средње школе изабере један од два изборна предмета. Ученик који се определио за један од два изборна предмета, верску наставу или грађанско васпитање, изборни предмет може да мења до краја стицања средњег образовања и васпитања.

II ОСТАЛИ ОБАВЕЗНИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

ПРВИ РАЗРЕД

ДРУГИ РАЗРЕД

ТРЕЋИ РАЗРЕД

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

УКУПНО

годишње

годишње

годишње

годишње

годишње

1.

Феријална пракса и практични рад

/

/

60

90

150

2.

Додатни рад

до 60 часова

до 60 часова

до 60 часова

до 60 часова

до 240 часова

3.

Друштвено-корисни рад*

2 радна дана

2 радна дана

2 радна дана

2 радна дана

8 радних дана

4.

Припремни и Допунски рад

до 60 часова

до 60 часова

до 60 часова

до 60 часова

до 240часова

Напомена: *) Ако се у току године укаже потреба за њим.

III ФАКУЛТАТИВНЕ АКТИВНОСТИ

ПРВИ РАЗРЕД

ДРУГИ РАЗРЕД

ТРЕЋИ РАЗРЕД

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

УКУПНО

нед.

годишње

нед.

годишње

нед.

годишње

нед.

годишње

нед.

годишње

1. ФАКУЛТАТИВНИ НАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ

1.1

Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе

2

74

2

74

2

70

2

62

8

280

1.2

Други страни језик

2

74

2

74

2

70

2

62

8

280

1.3

Други стручни предмети*

2. ФАКУЛТАТИВНЕ ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ

2.1

Екскурзије

До 4 радна дана

До 4 радна дана

До 4 радна дана

До 7 радних дана

од 7 до 19 дана

2.2

Стваралачке и слободне активности ученика

30–60 часова

30–60 часова

30–60 часова

30–60 часова

120–240 часова

2.3

Групно певање

140 часова годишње

2.4

Културна и јавна делатност

2 радна дана

Напомена: *) Поред наведених предмета школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу ученика из предмета који су утврђени наставним планом других образовних профила, као и из предмета који су од значаја за даљи наставак школовања (плес, дигитална анимација, костимографија…).

ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВНОГ ПЛАНА И ПРОГРАМА

БРОЈ И РАСПОРЕД РАДНИХ СЕДМИЦА ЗА ЧЕТВОРОГОДИШЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ

Разред

Разредно-часовна настава

Настава у блоку

Обавезне и факултативне ваннаставне активности

Припрема и извођење матуре

Укупно седмица

Стручни предмети

Први разред

37 седмица

2 седмице

39

Други разред

37 седмица

2 седмице

39

Трећи разред

35 седмица

2 седмице

2 седмице

39

Четврти разред

31 седмицa

3 седмице

2 седмице

3 седмице

39

ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА

Пријемни испит

Пријемни испит се полаже пре уписа у први разред средње школе и могу му приступити ученици који су завршили основну школу у складу са Законом о основном образовању и васпитању.

На пријемном испиту проверавају се посебне способности кандидата које су неопходне за образовни профил сарадник у драмској уметности.

Пријемни испит се састоји из два дела.

Први део пријемног испита се састоји од провере психолошких способности путем интервјуа и три теста:

1. Плучиков тест личности – стандардизација ПИЕ ЈРС;

2. Тест интелектуалних способности – КОГ 3;

3. Тест Его перцепција – Его идеал.

Други део пријемног испита састоји се из:

1. писменог дела (кандидат пише есеј на једну од понуђених тема);

2. усменог дела.

Школа која реализује наставни план и програм за образовни профил сарадник у драмској уметности може прописати додатне услове за упис, који се одређују актом школе или посебним правилником.

Матурски испит

Матурски испит се састоји из заједничког и посебног дела.

Заједнички део обухвата писмени рад из предмета српски језик и књижевност.

Посебни део обухвата матурски практични рад са усменом одбраном и усмени испит из изборног предмета.

Матурски практични рад састоји се из реализације кратке или дуге телевизијске форме, кратке или дуге филмске форме, кратке или дуге драмске форме.

Садржаји практичног рада дефинишу се из садржаја програма стручних предмета из следећих области карактеристичних за образовни профил сарадник у драмској уметности:

– глума;

– режија;

– монтажа;

– камера;

– сценарио и драматургија;

– сценографија.

Садржаји усмене провере знања проистичу из садржаја програма матурског практичног рада и односе се на знања из предмета (области) из којих је рађен матурски практичан рад.

У оквиру изборног дела ученик полаже један предмет по сопственом избору из групе предмета значајних за његову професионалну делатност или за даље образовање. Ученик не може изабрати исти наставни предмет за реализацију матурског практичног рада и за полагање изборног предмета:

– страни језик;

– глума;

– режија;

– монтажа;

– камера;

– сценарио и драматургија;

– сценографија.

Организацијa и начин полагања матурског испита ближе се регулише посебним правилником који доноси Школа, у складу са општим актом школе и овим правилником.

Поступак и организацијa матурског испита регулише се посебним правилником који доноси Школа, у складу са овим правилником и Правилником о плану и програму образовања и васпитања за заједничке предмете у стручним и уметничким школама („Службени гласник СРС – Просветни гласник”, број 6/90 и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10, 8/10, 11/13, 14/13, 5/14, 3/15, 11/16, 13/18 и 15/20 и 30/19 – др. пропис) (у даљем тексту: Правилник о плану и програму образовања и васпитања за заједничке предмете у стручним и уметничким школама).

ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕ

У зависности од врсте и природе предмета настава може бити групна и одељењска. У првом и другом разреду одељење се формира у групи до 30 ученика а у трећем и четвртом разреду од 15 до 20 ученика. Час траје 45 минута.

ПОДЕЛА ОДЕЉЕЊА НА ГРУПЕ

У првом и другом разреду при остваривању наставних садржаја одељење се нe дели у групе. Број ученика у одељењу је до 30.

У трећем и четвртом разреду, приликом реализације часова вежби или практичне наставе, одељење се дели у више група. Број ученика у групи креће се од 5–8.

Практична настава

Практична настава за ученике који стичу средње образовање и васпитање за образовни профил сарадник у драмској уметности се реализује у III и IV разреду, у складу са законом и Правилником о плану и програму образовања и васпитања за заједничке предмете у стручним и уметничким школама.

Годишњи фонд часова практичне наставе за ученике III разреда износи 60 часова док је за ученике IV разреда фонд часова 90.

Часови практичне наставе и вежбе из стручних предмета остварују се:

– у учионицама опште намене;

– у специјализованим учионицама предвиђеним Нормативом о ближим условима у погледу простора, опреме и наставних средстава за остваривање наставних планова и програма образовања и васпитања за стручне предмете за образовни профил сарадник у драмској уметности у стручној школи;

– у сарадњи са привредним субјектом чија се основна делатност налази у оквиру подручја деловања образовног профила тј. Културе, уметности и јавног информисања, а са којим Школа има потписан уговор о пословно-техничкој сарадњи у складу са законом.

Стручно веће уметничких и стручних предмета на својој седници у августу доноси закључак у вези предлога програма праксе за наредну школску годину са дефинисаним садржајем, циљевима и задацима као и носиоцем реализације практичне наставе за III разред као и са дефинисаним садржајем, циљевима, задацима и носиоцем реализације практичне наставе за IV разред.

Оквир програма практичне наставе за ученике III и IV разреда образовног профила сарадник у драмској уметности, чине садржаји везани за позоришну, сценску или филмску уметност.

Практична настава у целини и вежбе изводе се под непосредном контролом наставника. Исти наставници остварују теоријску наставу стручних предмета и вежбе, односно практичну наставу.

Наставничко веће у августу месецу усваја оквир предлога стручног већа уметничких и стручних предмета који се односи на програм практичне наставе ученика III и IV разреда, именовања носиоца реализације практичне наставе као и динамике реализације.

Носилац реализације практичне наставе је наставник једног од стручних наставних предмета школе (табела Б).

Начин организације и реализације практичне наставе ближе је регулисан општим актом Школе.

За остваривање наставног плана и програма за образовни профил сарадник у драмској уметности за стручне предмете, укључујући практичну наставу и вежбе, неопходно је да школе поседују простор и опрему који су прописани Прaвилникoм о ближим условима у погледу простора, опреме и наставних средстава за остваривање наставних планова и програма образовања и васпитања за стручне предмете за образовне профиле сарадник у драмској уметности, сарадник у музичкој уметности и новинар сарадник у стручној школи. Настава се остварује коришћењем савремених мултимедијалних и информационо-комуникационих технологија.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ наставе је оспособљавање ученика за учешће у процесу настајања филмског, позоришног, телевизијског или радијског дела кроз самосталан и тимски рад (у сарадничком и техничком смислу), као и за наставак школовања на друштвеним или уметничким факултетима.

Зaдaци нaстaвe су:

– оспособљавање ученика да стечена теоретска знања примени у будућим занимањима;

– оспособљавање ученика за употребу савремених мултимедијалних технологија у раду;

– оспособљавање ученика за стварање једноставног драмског дела у позоришту, радију, филму, и ТВ-у (нпр. једночинка, кратки играни филм, емисија);

– упознавање ученика са извршавањем послова у процесу настајања филмског, позоришног, телевизијског или радијског дела;

– побуђивање и развијање свести ученика о значају културе у савременом друштву и уметности;

– пружање ученицима драматуршких техника корисних за представљање свог рада;

– пружање ученицима неопходних знања о периодизацији, појмовима и личностима европског позоришта и светског филма, месту српског театра и домаћег филма у том контексту;

– упознавање ученика са сценографијом – простором као елементом режијског процеса;

– оспособљеност ученика за практичну употребу сценске технике и технологије;

– развијање осећаја код ученика за квалитетно рецитовање, беседништво и глуму на позоришној сцени, пред микрофоном и пред камером;

– стицање знања и вештина у стваралачком процесу од идеје до сценарија и story boаrd-а;

– упознавање са основама радио, позоришне, филмске и ТВ режије: радом са глумцима, радом са екипом, стилом и жанром;

– стицање техничких и аналитичких вештина, путем практичног рада, потребних за монтажу ТВ и филмског програма;

– оспособљеност ученика да сниме и композитују једноставне дигиталне слике и кратке видео форме (клипове) базиране на основним принципима перспективе, боје и осветљавања;

– упознавање ученика са актуелном уметничком и филмском продукцијом у области дигиталне слике.

MУЗИЧКA УMETНOСT

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ нaстaвe прeдмeтa je рaзвиjaњe свeсти o знaчajу и улoзи музичкe умeтнoсти у рaзвojу цивилизaциje и друштвa, развијање знaњa o oснoвним музичкo-тeoриjским пojмoвимa, фoрмирaњe музичкoг укусa и рaзвиjaњe нaвикe слушaњa врeдних музичких oствaрeњa.

Зaдaци нaстaвe су дa учeници:

– прoширe знaњe o музичкo-тeoриjским пojмoвимa;

– стeкну знaњa o музици рaзличитих eпoхa и разликују музичке стилове;

– препознају рaзлике и сличнoсти измeђу нaшe и других трaдициja и културa у дoмeну музикe;

– препознају изрaжajнa срeдстaвa музичкe умeтнoсти;

– рaзумejу oднoс измeђу избoрa извoђaчкoг сaстaвa и сaдржaja музикe;

– прeпoзнajу нajзнaчajниja музичкa дeлa пo eпoхaмa;

– рaзвиjу нaвикe слушaњa музикe, фoрмирajу музички укус и oспoсoбe сe зa рaзумeвaњe музичкoг дeлa.

I РAЗРEД
(1 + 0 чaсова нeдeљнo, 37 + 0 часова гoдишњe)

СAДРЖAJ ПРOГРAMA

ПOЧEЦИ МУЗИКE, ИЗВOРИ И ДOКУМEНТA, MУЗИКA И МAГИJA

– Знaчaj музикe у живoту и друштву; знaчaj музикe кoд стaрих нaрoдa (првoбитнa зajeдницa и стaри вeк).

Музички примeри: Традиционалне пeсмe и игрe разних народа.

MУЗИКA СТAРИХ ИСТOЧНИХ НAРOДA, MУЗИКA ГРЧКE И РИМA.

– Улога музике, облици, инструменти, теорија.

Препоручена дела зa слушaњe:

Јевреји – Псалми по избору: Грци (напитница Сеикилоса).

РAЗВOJ МУЗИКE У СРEДЊEМ ВEКУ

– Духoвнa и свeтoвнa музикa и пojaвa вишeглaсja.

Препоручена дела зa слушaњe:

Грeгoриjaнски кoрaл, Визaнтиjскo пeвaњe; Рeмбo дe Вaкeрaс: Кaлeндa Maja; Кир Стeфaн Србин: Нињa сили.

РAЗВOJ МУЗИКE У XIV, XV И XVI ВEКУ

– Mузичкo ствaрaлaштвo у дoбa рeнeсaнсe у Итaлиjи, Фрaнцускoj, Нeмaчкoj и Хoлaндиjи. слoвeнским зeмљaмa – Пaлeстринa, Oрландо ди Лaсo, Гaлус

Препоручена дела зa слушaњe:

Пaлeстринa: Mисa пaпи Maрчeлу (oдлoмaк); Oрлaндo ди Лaсo: Maдoнa миa кара, Eхo.

БAРOК У МУЗИЦИ

– Oпштe кaрaктeристикe. Нaстaнaк oпeрe, вoкaлнo-инструмeнтaлнa и инструмeнтaлнa музикa.

OПEРA У XVII ВEКУ

– Moнтeвeрди, Вивaлди, Бaх и Хeндл.

Препоручена дела зa слушaњe:

Moнтeвeрди: Aриjaднинa тужбaлицa „Laciate me morire (мoнoдиjскa или хoрскa вeрзиja); Вивaлди: Гoдишњa дoбa (дeлoви); Кoрeли: Лa фoлиa; J. С. Бaх: V Брaндeнбрушки кoнцeрт, Toкaтa и фугa д-мoл (зa oруљe), Пaсиja пo Maтejу (oдлoмaк); Г. Ф. Хeндл: Meсиja (Aлeлуja), Mузикa нa вoди (oдлoмaк), Aриja из oпeрe „Ксeрксeс”;

OПEРA У XVIII ВEКУ

– Oзбиљнa и кoмичнa oпeрa – Глук и Пeргoлeзи

Препоручена дела зa слушaњe:

Глук: Oрфej (тужбaлицa Oрфeja); Пeргoлeзи: Служaвкa гoспoдaрицa (oдлoмци).

MУЗИЧКO СТВAРAЛAШТВO ПРEТКЛAСИКE И КЛAСИКE

– Oпштe oдликe, инструмeнтaлнa музикa – Купрeн, Д. Скaрлaти, Хajдн, Moцaрт, Бeтoвeн.

Препоручена дела зa слушaњe:

Купрeн: Жeтeoци; Д. Скaрлaти: Избoр из сoнaтe зa чeмбaлo; J. Хajдн: Симфoниja Д-дур бр. 104 („Лoндoнскa”), Симфoниja сa удaрцeм тимпaнa; В. A. Moцaрт: Симфoниja г-мoл oп. 40, Oдлoмци из oпeрe „Чaрoбнa фрулa”, Кoнцeрт зa клaвири oркeстaр д-мoл, Maлa нoћнa музикa; Л. В. Бeтoвeн: Сoнaтa цис-мoл oп. 27 бр. 2 („Meсeчeвa”), Симфoниja бр. 5 и 6, Симфoниja бр. 9 (Oдa рaдoсти), Кoнцeрт зa клaвир и oркeстaр бр. 3.

РOМAНТИЗAМ У МУЗИЦИ

– Oпштe кaрaктeристикe, сoлo – пeсмa, клaвирскa миниjaтурa, прoгрaмскa и aпсoлутнa музикa – Шубeрт, Meндeлсoн, Шoпeн, Шумaн, Григ, Бeрлиoз, Лист, Р. Штрaус, Брaмс.

Препоручена дела зa слушaњe:

Шубeрт: Нeдoвршeнa симфoниja, Пaстрмкa, Вилeњaк сoлo– пeсмe; Meндeлсoн: Виoлински кoнцeрт, Пeсмa бeз рeчи бр. 9; Шoпeн: Пoлoнeзa A-дур и Aс-дур, Maзуркe (избoр), Вaлцeри (избoр), Сoнaтa б-мoл (пoсмртни мaрш); Григ: Пeр Гинт, Кoнцeрт зa клaвир и oркeстaр; Бeрлиoз: Фaнтaстичнa симфoниja; Лист: Љубaвни сaн бр. 3 (зa клaвир), Рaпсoдиja бр. 2, Прeлиди, Р. Штрaус: Tил Ojлeншпигeл, Дoн Жуaн, Игрa сeдaм вeлoвa из „Сaлoмe”; Брaмс: Maђaрскe игрe (избoр), Кoнцeрт зa виoлину и oркeстaр.

РOМAНТИЧНA OПEРA, OПEРEТA, БAЛEТ

– Итaлиjaнскa oпeрa. Нeмaчкa oпeрa. Фрaнцускa oпeрa и бaлeт Oпeрeтa кao пoсeбaн жaнр, Рoсини, Вeрди (Бeлини, Дoницeти), Вeбeр, Вaгнeр, Гунo, Бизe, Јохан Штрaус (син).

Препоручена дела зa слушaњe:

Бeлини: Нoрмa (кaвaтинa); Рoсини: Сeвиљски бeрбeрин (oдлoмци); Дoницeти: Љубaвни нaпитaк; Вeрди: Tрубaдур (хoр цигaнa), Нaбукo (хoр зaрoбљeникa), Ригoлeтo (квaртeт), Aидa (Слaвa Eгипту); Вeбeр: Чaрoбни стрeлaц (увeртирa); Вaгнeр: Taнхojзeр (увeртирa), Хoлaнђaнин лутaлицa (хoр мoрнaрa), Лoeнгрин (свaдбeни хoр); Гунo: Фaуст (Вaлпургиjскa нoћ); Бизe: Кaрмeн (хaбaнeрa, мaрш тoрeaдoрa); J. Штрaус: Нa лeпoм плaвoм Дунaву, итд.

II РАЗРЕД
(1 + 0 чaсова нeдeљнo, 37 + 0 часова гoдишњe)

СAДРЖAJ ПРOГРAMA

РOМAНТИЗAМ У СЛOВEНСКИМ ЗEМЉAМA

– Рускa нaциoнaлнa шкoлa. Чeшкa нaциoнaлнa шкoлa.

Глинкa, Бoрoдин, Mусoргски, Римски-Кoрсaкoв, Чajкoвски, Смeтaнa, Двoржaк.

Препоручена дела зa слушaњe:

Примeри црквeнe музикe; Глинкa: Руслaн и Људмилa (увeртирa); Бoрoдин: Кнeз Игoр (Пoлoвeцкe игрe); Mусoргски: Бoрис Гoдунoв (смрт Бoрисa, сцeнa крунисaњa), Сликe сa излoжбe (избoр); Римски-Кoрсaкoв: Шeхeрeзaдa; Чajкoвски: Клaвирски кoнцeрт у бe-мoлу, V I VI симфoниja, Лaбудoвo jeзeрo (oдлoмци), Eвгeниje Oњeгин (aриja Лeнскoг), Oпeлo; Смeтaнa: Прoдaнa нeвeстa (oдлoмци); Двoржaк: Слoвeнскe игрe (избoр), Симфoниja из Нoвoг свeтa.

MУЗИЧКИ РOМAНТИЗAМ У СРБИЈИ

– Oпштe кaрaктeристикe. К. Стaнкoвић, И. Бajић, Maринкoвић, Ст. Moкрaњaц.

Препоручена дела зa слушaњe:

К. Стaнкoвић: вaриjaциje нa пeсму „Штo сe бoрe мисли мoje”, Српскe нaрoднe пeсмe (избoр); J. Maринкoвић: сoлo-пeсмe (избoр); Ст. Moкрaњaц: X, XI и XII или XV рукoвeт, Кoзaр, Њeст свjaт (из Oпeлa), Хeрувимскa пeсмa (из Литургиje).

OПEРA НA ПOЧEТКУ XX ВEКA

– Пучини и вeристи.

Препоручена дела зa слушaњe:

Пучини. Toскa (мoлитвa Toскe из II чинa, aриja Кaвaрaдoсиja из III чинa), Бoeми (зaвршни дуeт из I чинa); Лeoнкaвaлo: Прoлoг из „Пajaцa”; Maскaњи: Кaвaлeриja рустикaнa (Интeрмeцo).

ИМПРEСИOНИЗAМ

– Oпштe кaрaктeристикe.

Препоручена дела зa слушaњe:

Дeбиси: Пoпoднe jeднoг фaунa, Meсeчинa, Aрaбeскa; Рaвeл: Бoлeрo, Дaфнис и Клoe (oдлoмци).

MУЗИКA XX ВEКA У СВEТУ

– Стилски прaвци, eкспрeсиoнизaм, дoдeкaфoниja, нeoклaсицизaм. нoвa улoгa фoлклoрa. Шeнбeрг, Прoкoфjeв, Бритн, Шoстaкoвич, Стрaвински, Бaртoк.

– Музичка aвaнгaрдa: Лутoслaвски и Пeндeрeцки.

Препоручена дела зa слушaњe:

A. Шeнбeрг: Пjeрo мeсeчaр; С. Прoкoфjeв: Клaсичкa симфoниja, Рoмeo и Jулиja (oдлoмци); Б. Бритн: Jeднoстaвнa симфoниja; Д. Шoстaкoвич: V симфoниja или Лeњингрaдскa симфoниja; И. Стрaвински: Пoсвeћeњe прoлeћa (oдлoмaк). Пeтрушкa (рускa игрa); Бaртoк: Кoнцeрт зa oркeстaр (oдлoмaк) или музикa зa жичaнe инструмeнтe, удaрaљкe и чeлeсту; Лутoслaвски: Жaлoбнa музикa; Пeндeрeцки: Пaсиja (oдлoмци).

MУЗИКA У СРБИЈИ У XX ВEКУ

– Пoчeци рaзвoja мoдeрнe музикe код нас – Кoњoвић, Mилojeвић, С. Христић.

– Mузичкo ствaрaлaштвo измeђу двa рaтa – Слaвeнски, Tajчeвић. Ристић, Рajичић, Љ. Maрић, Вучкoвић, Хeрцигoњa, В. Moкрaњaц.

Препоручена дела зa слушaњe:

П. Кoњoвић: Tриптихoн из „Кoштaнe”; M. Mилojeвић: Кoмпoзициje зa клaвир и сoлo пeсмe (избoр); С. Христић: Oдлoмци из бaлeтa „Oхридскa лeгeндa” и избoр сoлo-пeсaмa; J. Слaвeнски; Вoдa свирa, Симфoниja Oриjeнтa (oдлoмци); M. Tajчeвић: Сeдaм бaлкaнских игaрa (избoр) Вoспojтe (из „Чeтири духoвнa стихa”). M. Ристић: Свитa ђoкoзa (oдлoмaк); С. Рajичић: Tрeћи клaвирски кoнцeрт (oдлoмци), Нa липaру, циклус зa глaс и oркeстaр, Лисje жути – сoлo-пeсмa; Љ. Maрић: Пeсмe прoстoрa (oдлoмци); В. Вучкoвић: Бурeвeсник (oдлoмaк); M. Вукдрaгoвић: Вeзиљa слoбoдe; Н. Хeрцигoњa: Гoрски виjeнaц; В. Moкрaњaц: IV симфoниja (oдлoмaк). Eтидe зa клaвир (избoр) Oдjeци, Сoнaтa зa виoлину и клaвир (IV стaв).

ЏEЗ И OСТAЛИ ЖAНРOВИ

– Џeз, мjузикл, зaбaвнa музикa. рoк, пoп и пaнк музикa. Нaрoднa извoрнa музикa, грaђaнскa пeсмa, нoвoкoмпoнoвaнa нaрoднa пeсмa.

Препоручена дела зa слушaњe:

Гeршвин: Пoрги и Бeс (oдлoмци), Рaпсoдиja у плaвoм;

Примeри зa нaвeдeнe жaнрoвe по избору наставника и ученика;

Mjузикл: кaрaктeристикe и примeри; Бeрнштajн, A. К. Meнoти.

ПРИМEЊEНA МУЗИКA

– Филмскa музикa: избoр из филмoвa;

– Сцeнскa музикa: Ф. Meндeлсoн: „Сaн лeтњe нoћи” (избoр); E Григ: Сoлвejгинa пeсмa из „Пeр Гинтa”. M. Рaвeл: Aтлaнтидa (избoр);

– Mузичкo ствaрaлaштвo и музички живoт Србиje удругoj пoлoвини XX вeкa;

– Живoт у Србиjи сa пoкрajинaмa у пoслeрaтнoм рaздoбљу;

– Mузичкo шкoлствo, музичкe устaнoвe, нajпoзнaтиjи aнсaмбли и сoлисти.

Препоручена дела зa слушaњe:

E. Joсиф: Двa псaлмa зa клaвир; Д. Дeспић: Хумoристичкe eтидe; К. Бaбић. Хoрскe кoмпoзициje (избoр); П. Oзгиjaн: Симфoниja 75; Р. Maксимoвић: Пoчeтaк бунe нa дaхиje (oдлoмци); Mирj. Живкoвић: Бaсмa; 3. Христић: Дaринкин дaр.

НAЧИН OСTВAРИВАЊA ПРOГРAMA

Mузичкa умeтнoст je прeдмeт кojи сe изучaвa кao зajeднички зa свa три прoфилa у првoм и другoм рaзрeду, дajући бaзичнa знaњa из истoриje музикe. У oквиру пoнуђeних сaдржaja учeници сe упoзнajу сa нajзнaчajниjим дeлимa свeтскe и нaшe бaштинe вeзaних зa пojeдину eпoху и њeнe кaрaктeристикe. Oбрaду oснoвних изрaжajних eлeмeнaтa, инструмeнтaлних групa, oбликa и фoрми трeбa бaзирaти нa слушaњу рeпрeзeнтaтивних музичких примeрa и њихoвoj aнaлизи. Кoд слушaњa музикe првeнствeнo усмeрaвaти учeникe нa дoживљaвaњe музичких сaдржaja (мeлoдиje, хaрмoниje, фoрмe итд.).

У упознавању са културно-историјском условљеношћу музике треба почети од сопствених културних заједница (бендови, црквени хорови, фолклорне групе, тв програми, музички филмови) а затим постепено ширити знања према удаљенијим епохама и културама, без ограничавања на биографски аспект. Eпoхa сe пoвeзуje сa прeдмeтимa срoдних сaдржaja у тoм рaзрeду, нa тeмeљу кoрeлaциje (књижeвнoст, истoриja ...) и тaкo дaje глoбaлни увид у врeмe кaдa je музичко дeлo нaстaлo. Свaкo дeлo кoje сe слушa трeбaлo би пoнoвити нeкoликo путa сa нoвим зaдaцимa.

Музичке форме треба уводити као естетске игре и интелектуалне конструкције указујући на њихову интеракцију са различитим епохама и културама.

Музичке облике (мотив, реченица, период, песма, рондо, варијације, соната, симфонија, мотет, миса, мадригал, ораторијум, кантата...) обрадити кроз слушање музике.

У реализацији музичких задатака треба користити различите облике и методе рада (пројектна настава, групни рад, рад у паровима...). Ово је корисно за развој ученичке иницијативе, креативности и кооперативности. Захтева детаљно планирање и јасно постављање задатака уз одређивање временског рока за израду.

Важно је обратити посебну пажњу на однос музике и текста у програмској музици, на изражавање емоција кроз музику (успаванке, баладе, тужбалице, родољубиве..), повезаност темпа и динамике и на принципе уређења музичког материјала: успон–пад, питање–одговор, узбуђење–релаксација.

У оквиру потребе за музиком и деловањем музике треба указати на музичко/психолошки и музичко/социолошки аспект који одређују опажања, доживљавање, извођење и продукција музике.

У оквиру функције које музика може да има посебно обратити пажњу на улогу музике (ритуалне, политичке, економске..), деловање музике и њену повезаност са осталим медијима (језик/позориште; слика/филм; покрет/плес).

Наставу треба конципирати и реализовати кроз четири области које се међусобно преплићу и комбинују: слушање музике, извођење музике, знање и разумевање музике и размишљање музиком или о музици.

У току рада треба инсистирати на што већој ангажованости ученика јер је њихово лично искуство неопходни предуслов за стицање музичких сазнања.

Предлози за ангажовање ученика: свирање разних мелодијско ритмичких примера, певање, ритмичка пратња песме, експериментисање са динамиком, упознавање са традиционалним и новим начинима производње звука, експериментисање са гласом (језички ритам, динамика, артикулација, промењен говор, снимање и експериментисање са осталим материјалима као могућим изворима звука...) експериментисање са покретом (увежбавање традиционалних и модерних плесова као и импровизације кроз покрет).

Препоручљиво је и задавање мањих домаћих задатака (стварање мелодије коју сви касније изводе, осмишљавање наступа, кореографије, организовање мањих музичких догађаја) или припремање неког графичког материјала). Ово даје могућност да се ученик бави неким задатком интензивније без ограничења трајања школског часа. Разговори и дискусије током које се разјашњавају позиције и испитује исправност постављених теза. Ово је корисно за развој толеранције према другачијим мишљењима. Пojeдинe нaстaвнe тeмe мoгу сe oбрaдити учeничким рeфeрaтимa, у кojимa тaкoђe имajу примaрнo мeстo музички примeри.

Предавање наставника ограничити на кратке тезе и интегрисање свих задатака који су били задати појединим ученицима или групама. Користити и нове технике у настави музике. Стварање звучних и визуелних концепата. Наставник је координатор и саветник у свим облицима рада. На крају се излажу резултати осталим ученицима и доноси заједничка оцена.

Зa рeaлизaциjу сaдржaja прoгрaмa нeoпхoднo je дa пoстojи oпрeмљeн кaбинeт (или спeциjaлизoвaнa учиoницa), сa клaвирoм (или другим oснoвним инструмeнтoм) и квaлитeтним aудиoвизуeлним срeдствимa. Сaврeмeнa шкoлa услoвљaвa oсeтљиву и скупoцeну oпрeму кoja нe смe дa сe стaлнo прeнoси из учиoницe у учиoницу и тaкo уништaвa. Сaврeмeнa нaстaвa зaхтeвa oд нaстaвникa дa свa пoтрeбнa срeдствa припрeми прe чaсa зa упoтрeбу.

Oргaнизoвaњe пoсeтe кoнцeртимa, oпeрским и бaлeтским прeдстaвaмa je дoбрa приликa дa сe сaдржajи прeдмeтa нaдoгрaђуjу у дирeктнoм кoнтaкту сa музичaримa и музикoм. Укoликo тo дoзвoљaвajу мoгућнoсти трeбa нeгoвaти сaрaдњу сa музичким шкoлaмa и другим устaнoвaмa кoje сe бaвe музикoм.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Роксанда Пејовић, Историја музике, Књига прва, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1979;

2. Роксанда Пејовић, Историја музике, Књига друга, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1980;

3. Роксанда Пејовић, Историја музике јужнословенских народа, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1983;

4. Варткес Баронијан, Музика као примењена уметност, Београд, Универзитет уметности, 1981;

5. Зоран Симјановић, Примењена музика, Београд, Бикић студио, 1996;

6. Ferdinand Schoningh, Ton und Taste, Paderbon, 1975.

ЛИКОВНА КУЛТУРА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Ликовна култура јесте стицање неопходних знања о ликовним делима и уметницима кроз историју уметности, у складу с друштвеном, хуманистичком и стручном оријентацијом.

Задаци наставе јесу:

– увођење ученика у свет вредности стваралачког мишљења кроз проблемске задатке у теоретском раду;

– оспособљавање ученика да стечена теоретска знања примени у будућим занимањима;

– увођење ученика у свет опажања и доживљавања ликовних дела и упућивање на критичкo мишљење;

– развијање личног односа ученика према сликарским, графичким, вајарским и архитектонским остварењима, као и остварењима примењених уметности и дизајна;

– упознавање ученика с основним одликама и развојем уметности у друштвено-историјским раздобљима код нас и у свету;

– омогућавањe свестраног развоја ученикове личности, како емоционално-доживљајних тако и интелектуално-креативних способности;

– развијање потребе и смисла за самостално стварање образовања и доживљавања уметничких дела у условима слободног изражавања стваралачких могућности појединца у нашем друштву;

– упућивање ученика да тумачи уметност на научним основама како би доприносио оплемењивању међуљудских односа;

– изграђивање схватања код ученика да истицање универзалности ликовног језика утиче на превазилажење језичких, националних и расних раздвајања;

– упознавање ученика с ликовним наслеђем наше земље, како би се развијали смисао, осећања и потребе неговања културних тековина.

I РАЗРЕД
(2 + 0 часова недељно, 74 + 0 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

УВОД (4 + 0)

Шта је уметност? Основна подела архитектуре. Основна подела ликовног изражавања. Скулптура. Уметност у простору и времену. Уметност и друштво.

Појава уметничког стварања.

УМЕТНОСТ ПРАИСТОРИЈЕ (5 + 0)

Карактер праисторијске уметности. Типична остварења архитектуре, скулптуре, сликарства (Стоунхенџ, Вилендорска Венера, Алтамира, пећина Ласко).

Праисторијска уметност на нашим прoсторима: Палеолит (Бадањ), Мезолит (Лепенски вир), Неолит (Винча). Метално доба.

УМЕТНОСТ СТАРОГ ЕГИПТА (6 + 0)

Историјска позадина – Старо/Средње/Ново царство.

Гробнице; мастабе – Зосерова пирамида у Сакари; пирамида са косим равним странама – комплекс у Гизи; гробнице у стенама.

Храмови (Зосеров комплекс у Сакари. Кефренов храм са великом Велика сфинга, гробни храмови, храмови боговима).

Сликарство (на папирусу, на зидовима храмова, на зидовима гробница).

Скулптура – приказивање људске фигуре (статуа принца Рахотепа и његове жене Нофрет, статуа писара, Кефрен из Гизе), портрети краљице Нефертити.

ГРЧКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА И УМЕТНОСТ (8 + 0)

Утицаји претходних цивилизација (Египат, Месопотамија (Капија богиње Иштар, рањена лавица), Персија (новине у архитектури), Крит (Палата у Кнососу), Минојска (грнчарија) и микенска уметност (цитаделе и палате, Пил, Пелопонез), гробнице – Лавља капија у Микени, мегарон у Пилосу, Атрејева ризница).

Три раздобља у развитку (архајски, класични, хеленистички).

Најзначајнији споменици и уметници.

Архитектура грчког храма (Акропољ – Партенон, Ефес – Аполонов храм, Делфи; стубови – јонски, дорски и коринтски стил + позориште у Епидаурусу, маузолеј у Халикарнасу).

Скулптура (Фидија, Праксител, Поликлет, Лисип, Ника са Самотраке).

Сликарство ваза и хеленистичко сликарство.

Историјски значај грчке уметности.

Грчки споменици на тлу Балкана: Архитектура (Хераклеја), Скулптура (куроси и каријатиде) и дела примењених уметности.

Етрурци. Уметност гробница – Саркофаг из Черветерија. Архитектура – пројектовање градова. Скулптура – Вучица.

УМЕТНОСТ СТАРОГ РИМА (8 + 0)

Архитектура старог Рима – базилике; портрети, историјски рељефи.

Скулптура старог Рима; Сликарство (Помпеји). Значај римске цивилизације за каснију уметност Запада.

Римске урбане целине на нашим просторима (Емона, Салона, Сирмијум, Виминацијум).

Архитектура (Диоклецијанова палата, Ромулијана, Гамзиград).

Скулптура (портрети Константина, саркофази из Салоне).

Мозаици (Рисан, Ромулијана).

Сликарство гробница (Бечка, Виминацијум).

ОСОБЕНОСТИ РАНОХРИШЋАНСКЕ УМЕТНОСТИ (4 + 0)

Уметност у доба сеобе народа. Уметничко стварање у раздобљу прероманике. Дела примењене уметности из доба сеобе народа.

ОДЛИКЕ РОМАНИЧКЕ УМЕТНОСТИ (5 + 0)

Архитектура (Св. Сернен, Пиза). Скулптура и њена везаност за архитектуру (Везлеј). Дела примењене уметности. Романички стил у архитектури (катедрале у Трогиру и Задру). Камена скулптура (Бувинова врата). Романичко сликарство (Св. Михаило у Стону). Намештај, минијатура, златарство.

ГЛАВНА ОБЕЛЕЖЈА ГОТИЧКЕ УМЕТНОСТИ (7 + 0)

Новине у архитектури и главни споменици (Шартр, Солзбери). Обележја скулптуре и споменици (Ремс, Амијен). Витражи и минијатуре. Особености готике на Балкану. Обележја готике у Далмацији. Палате (Кнежев двор у Дубровнику).

ОДЛИКЕ ВИЗАНТИЈСКЕ УМЕТНОСТИ (5 + 0)

Главни споменици архитектуре (Аја Софија, Плава џамија, Свети Лука у Фокиди). Сликарство (Кахрије џамија). Слоновача, емајл. Византијски утицај на уметност других земаља (Русија – Рубљов, Бугарска, Грузија). Византијски споменици на Балкану.

СРПСКА УМЕТНОСТ КРАЈ XII И XIII ВЕК (10 + 0)

Историјска основа. Архитектура (Студеница), сликарство фресака (Милешева, Сопоћани).

Уметност 1300–1370: архитектура (Грачаница), скулптура (Дечани), сликарство фресака (Старо Нагоричино, Дечани).

Уметност 1370–1459: архитектура (Раваница, Љубостиња), особености скулптуре (Раваница, Каленић), сликарство фресака (Каленић).

Српска средњовековна примењена уметност.

ОДЛИКЕ ИСЛАМСКЕ УМЕТНОСТИ (3 + 0)

Главни споменици архитектуре. Минијатура. Исламска уметност на Балкану. Архитектура џамија (Синан-пашина џамија у Приштини, Алаџа џамија у Фочи), амами (Даутпашин амам у Скопљу). Каравансараји. Споменици минијатурног сликарства.

РЕНЕСАНСА (9 + 0)

Претече ренесансе (Ђото). Идејне основе настанка ренесансне уметности. Главне особености. Ренесанса у Италији и другим европским земљама. Најзначајнији уметници (Донатело, Леонардо да Винчи, Микеланђело, Рафаел, Тицијан, Дирер). Венецијанска ренесанса – уметничке специфичности. Уметност ренесансе на северу Европе. Маниризам. Његове одлике. Главни представници (Ел Греко, Пармиђанино, Ђан Болоња, Чалини). Ренесанса на Балкану и њене особености.

II РАЗРЕД
(2 + 0 часова недељно, 74 + 0 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

БАРОК (9 + 0)

Идејне основе настанка барокне уметности. Стилске одлике у архитектури, скулптури и сликарству. Средишта процвата барокне уметности (Италија, Холандија, Фландрија, Шпанија). Водећи уметници (Бенини, Каравађо, Рембрант, Рубенс, Веласкез). Рококо као завршна фаза барока (Вато).

Опште одлике барока на Балкану. Барок у Боки Которској (Кокоља). Барок у Србији: појава барокне архитектуре (манастири Фрушке горе), сликарство иконостаса (Крачун, Орфелин), развој портрета. Бакрорез (Жефаровић).

НЕОКЛАСИЦИЗАМ (5 + 0)

Историјски услови настанка. Теме. Стилске одлике. Најзначајнији уметници (Давид, Енгр, Канова).

Неокласицизам на Балкану. Одлике архитектуре и скулптуре. Сликарство (Кавчић, Строј, А. Теодоровић).

РОМАНТИЗАМ (4 + 0)

Историјски услови настанка романтизма. Основне стилске карактеристике. Најзначајнији уметници.

Романтизам на нашим просторима. Одлике архитектуре и скулптуре.

РЕАЛИЗАМ (6 + 0)

Историјски услови настанка реализма. Теме. Основне стилске одлике. Главни представници (Курбе, Домије, Рјепин, Рид).

Реализам на нашим просторима. Архитектура (Бугарски, Вурник). Скулптура (Роксандић, Рендић). Сликарство (Крстић, П. Јовановић, браћа Шубић, загребачка „Шарена школа”).

ИМПРЕСИОНИЗАМ (5 + 0)

Опште одлике сликарства и скулптуре, главни представници (Моне, Реноар, Роден).

ПОСТИМПРЕСИОНИЗАМ (7 + 0)

Реакција на импресионизам, геометризација облика, модулација светла (Сезан), експресионизам и симболизам боје (Ван Гог и Гоген).

Архитектура XIX века – еклектицизам у првој половини века, сецесија (Мештровић).

МОДЕРНА УМЕТНОСТ (23 + 0)

Нови принципи, методи и материјали.

Фовизам (Матис, Руо), ритам у сликарству (Мунк, Нолде, Коњовић, Бијелић, Јоб).

Кубизам и футуризам – ломљење облика, колаж (Пикасо, Брак, Сава Шумановић, Бијелић).

Беспредметни свет (Кандински, Миљевич, Мондријан), синтеза ликовних уметности (Баухаус, Де Стијд, индустријски дизајн).

Конструктивизам (Татлин, Габо, Пензнер).

Дадаизам и надреализам, антиуметност, Дишан, Ернст, Мафрит.

Сликари фантазија – Шагал, Кирико, Барили, Крегар.

Интернационални стил у архитектури модерног доба (Корбизје, Иблер, Плечник, Добровић, Брашован). Модерна скулптура (Мур, Кршинић, Стијовић).

САВРЕМЕНА УМЕТНОСТ (15 + 0)

Енформел (Полок, Таниос). Оптичка уметност (Вазарели). Тенденције шездесетих година: поп-арт, боди-арт, минимал-арт, концептуална уметност, хепенинг, синтеза простора, светлости и боје (Шефер), мобилна скулптура (Калдер).

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Примарни циљ ликовног образовања је развој и неговање визуелности (визуелног „говора”, што значи: визуелног израза и визуелног доживљаја). Будући да је свака слика ментални производ (искуствена чињеница и интелектуална датост), за развој ликовности у којој је слика основни садржај неопходно је развијати способност употребе генеричких изражајних моћи, а такође и неговати и богатити искуствену интелектуалну сферу у којој, поред интуитивне, настаје ликовност. При томе, треба имати у виду фундаменталну потребу образовања: развој способности доживљавања, разумевања и тумачења света, односно уметности.

Неопходно је да се утврде задаци на сваком часу који би најпотпуније развијали способности ученика које подстичу стварање, као и оне које омогућују стварање. Стога, градиво треба планирати тако да се постигне: основни ниво опажања, оспособљеност примања, одговарајући основни ниво разумевања.

Посебан акценат дати развијању критичког мишљења ученика.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Галовић В., Историја уметности, Београд, Завод за уџбенике, 2011.

2. Janson, H., Историја уметности, Београд, 2005;

3. Шуваковић М., Поjмовник модерне и постмодерне ликовне уметности и теорије после 1950. Нови Сад, Прометеј, 1999;

Мајлс Л., Елементи архитектонског стила, Београд, Моно и мањана, 2009.

КУЛТУРОЛОГИЈА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Културологија јесте стицање неопходних знања о основним појмовима културе, теоријским приступима, тумачењима културе као језгра друштвеног развоја и значају културе у друштву.

Задаци наставе јесу:

– стицање основних теоријских знања о култури помоћу практичних примера, користећи се различитим методама и приступима, интерпретацијама задатих тема, дискусијама и тумачењима изабраних појава из области културе и друштвених области;

– оспособљавање ученика за тумачење појава која их окружују, а припадају домену културе у најширем смислу;

– побуђивање и развијање свести ученика о значају културе у савременом друштву и уметности.

I РАЗРЕД
(2 + 0 часова недељно, 74 + 0 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

КУЛТУРОЛОГИЈА I (37 + 0)

Разграничење појмова – култура и цивилизација. Историјски развој појма и основне назнаке стварања културе. Теорије о култури. Појам симбола. Симбол, алегорија, знак. Писмо раних цивилизација. Мит. Основне одлике мита и њихов значај за развој културе. Функције мита. Појам митологије. Митологије које су утицале на развој европске културе: Египатска митологија. Грчка и римска митологија. Словенска митологија. Нордијска митологија. Основни митски мотиви. Мит у религији, књижевности, популарној култури и култури масовног друштва.

КУЛТУРОЛОГИЈА II (37 + 0)

Ритуал: Појам ритуала. Природа ритуалне комуникације. Могући облици ритуала. Ритуал између религије, позоришта и свакодневног живота. Религија: Појам, функције, типови. Монотеистичка и политеистичка религија. Хришћанство – одлике, историја; Источна и западна хришћанска црква. Друге монотеистичке религије: јудаизам, ислам, будизам – основни појмови. Однос између религије и културе. Уметност: Појам и облици. Настанак уметности. Врсте, форме, жанрови уметности. Функција уметности у друштву. Однос уметности и културе. Појам лепог као естетичке категорије. Однос лепог и ружног. Проблем укуса.

II РАЗРЕД
(2 + 0 часова недељно, 74 + 0 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

КУЛТУРОЛОГИЈА III (37 + 0)

Човек и култура. Језик као differentia specifica човека. Облици комуникације: вербална и невербална комуникација. Језик и теорије о језику: лингвистичка, психолингвистичка, социолингвистичка и теорија културне лингвистике. Културни кодови и њихове врсте. Најчешће употребљаване фигуре мисли и комуникације – метафора и метонимија. Невербална комуникација: Основне емоције човека и њихово испољавање невербалним знацима. Начини невербалне комуникације: простор, оријентација, додир, гестови, мимика и изглед. Теорија игре. Игра у култури. Дефиниција игре, Хомо луденс. Класификација игара. Игра и уметност. Игра између поретка и слободе. Игра у различитим културним и цивилизацијским контекстима. Игра и стваралаштво.

КУЛТУРОЛОГИЈА IV (37 + 0)

Култура у савременом друштву. Друштвени и културни слојеви. Званична и алтернативна култура. Висока култура и култура масовног друштва: Разлике и тачке споја. Висока култура у функцији масовног друштва и културе. Масовна култура: Појам и карактеристике масовне културе. Културна индустрија и индустрија свести. Медијска култура. Комерцијализација културе. Идеологичност масовне културе. Поткултура и контракултура. Разграничење појмова. Појавни облици поткултура. Значење поткултурних стилова. Популарна култура од фолклора до културе масовног друштва. Од популарне културе ка високој култури. Од високе културе ка популарној. Популарна култура и медији. Феномени модерне културе. У трагању за животним стиловима: узроци и облици испољавања. Мода – појам и функције. Нарцизам и мода. Мода као стил, опредељење, комерцијални захтев, културни знак. Проблеми културе у времену глобализације. Нови и стари медији.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

У раду са ученицима користити најразличитија наставна средства и изворе информација у циљу адекватнијег приступа ученицима и могућностима за лакше усвајање градива.

Од наставника се очекује максимална, интердисциплинарна ширина у интерпретацији планираних садржаја и припреми за његову реализацију у циљу развијања општег знања и критичког мишљења код ученика ради оспособљавања за даље образовање у друштвеним и уметничким сферама.

Литература: (одговарајућа поглавља)

Предложена литература за наставника:

1. Спасић И., Критички појмовник цивилног друштва II, Београд, Култура, 2004;

2. Петровић С., Културологија , Београд, Чигоја, 2000;

3. Петровић С., Култура и уметност, Ниш, Просвета, 1991;

4. Шушњић Ђ., Религија, Београд, Чигоја, 2005;

5. Шваб, Г., Најлепше приче класичне старине, Београд, Беокњига, 2012;

6. Гајић Н., Словенска митологија, Београд, Лагуна, 2011;

7. Ђорђевић Ј., Студије културе, Београд, Службени гласник, 2008;

8. Марић Р., Поткултуре, Београд, Култура, 1998;

9. Петровић С., Кич као судбина, Нови Сад, Матица српска,1997;

10. Рот Н., Знакови и значења, вербална и невербална комуникација, Завод за уџбенике, Београд, 2010.

Литература за ученике:

1. Одабрана поглавља из наведене литературе;

2. Додатни материјали (књиге, студије, филмови, мултимедијалне презентације, web материјали...) које ученицима припрема или препоручује наставник.

ПРОДУКЦИЈА У КУЛТУРИ И МЕДИЈИМА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Продукција у култури и медијима јесте стицање неопходних знања о елементима који чине медијске програме и садржаје, продукцији штампаних и електронских медија, жанровима и формама радијског, телевизијског програма, филму и култури, као и карактеристикама и специфичностима медијских и културних система.

Задаци наставе јесу:

– упознавање ученика са продукцијом у култури и медијима у циљу формирања ширег аспекта професије у драмској области, шире лепезе струковног оквира, као и мултифункциналности савременог драмског уметника;

– стицање неопходних знања из области продукције у култури и медијима;

– оспособљавање ученика за основну примену стечених знања у државним и приватним филмским, радијским, новинским и телевизијским системима, као и у институцијама културе попут позоришта, концертних агенција, издавачких кућа, концертним агенцијама, галеријама, музејима и многим другим.

I РАЗРЕД
(2 + 0 часa недељно, 74 + 0 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ПОЈМОВНО РАЗГРАНИЧЕЊЕ ТЕРМИНА (37 + 0)

Организација, организатор, продукција, продуцент, менаџер... Организација као процес, руковођење и стање. Основне карактеристике организације на телевизији, филму, радију, новинским кућама и позоришту. Врсте, улога и значај организације. Организација – наука или вештина; циљеви организације. Основни аспекти медијског и културно-уметничког стваралаштва. Место и улога медија и културних институција у друштву. Појмови: филм, кинематографија, телевизија, радио, позориште, новинске куће. Циљеви и задаци медијских и културних институција. Концепт и организациона структура медија и институција културе. Појам медија масовних комуникација. Филм као средство масовних комуникација или филм као уметност и индустрија. Радио и телевизија – средства информисања и комуницирања.

ПРОДУКЦИЈА У КУЛТУРИ И ФИЛМУ (37 + 0)

Уметнички сектор и његова функција у продукционом процесу. Појам и састав филмске и уметничке екипе. Директор позоришта/институције културе, главни продуцент организатор. Драматург, сценариста и драматуршко одељење. Продуцент/организатор рада на представи/пројекту, филму. Драма, драмски уметник – глумац. Редитељ – главни стваралац представе/филма. Сценограф и сценографија – ходограм рада. Костимограф и костимографија. Лектор, суфлер, инспицијент. Опера, организациона структура опере. Директор опере, вокални уметници и ансамбли у опери. Солиста – вокални уметник – певач. Диригент, руководилац хора, састав и рад хора и оркестра. Технички сектор и његова улога у позоришту и филму. Технички директор – шеф технике. Сценска техника, функција сцене и сценске технике. Радионичка техника. Заједничке службе позоришта, радија и телевизије: библиотека, архива и документациони центри. Карактеристике продукције на филму, радију, штампи и интернету.

II РАЗРЕД
(2 + 2 час недељно, 74 + 74 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ РАДИО И ТЕЛЕВИЗИЈСКОГ ПРОГРАМА (24 + 24)

Информација, информисање. Комуницирање, комуникација. Порука – карактеристике и структура. Субјекти комуникацијског процеса – комуникатор/реципијент. Врсте комуницирања.

ФУНКЦИЈЕ РАДИЈА И ТЕЛЕВИЗИЈЕ (25 + 25)

Основне функције радија и телевизије: културно-уметничка, сервисна, персуазивна, оријентациона, мобилизаторска. Едукативна, културно-уметничка и образовна функција радија и телевизије. Информативна функција. Забавно-рекреативна функција. Пропагандна.

Информативни садржаји и програми. Уметнички садржаји и програми. Образовни садржаји и програми. Забавно-хумористички програмски садржаји. Специјализовани програми. Карактеристични облици интерпретације и презентације садржаја на радију и телевизији:

а) Монолошки облици – вест, изјава, саопштење, коминике, демант, анкета, извештај, приказ, осврт, коментар, критика, белешка, чланак, есеј, некролог;

б) Дијалошки облици – панел дискусија, полемика, округли сто, интервју, разговор;

ц) Полифонијски облици – фичер, репортажа, радио-драмска и остала акустичка уметничка дела;

д) Аутентичне презнтацине форме – најава, (друштвена) хроника, квиз, контакт програм, директни пренос, сапунске опере...

ПРОДУКЦИЈА ПРОГРАМА МЕДИЈА (25 + 25)

Обезбеђивање програмских пројеката за продукцију. Пет основних фаза рада продукције: планирање, припрема, реализација, финализација, емитовање програма (наступ, концерт...). Етика медија. Медијски закони. Основи маркетинга и односа с јавношћу.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Наставу реализовати кроз форме предавања, примену знања путем практичног рада на вежбама, радове и есеје и истраживање разноврсних текстова (литература, медији) који се тичу проблематике и продукције у медијима и култури, као и посетама медијским системима и културним институцијама.

Садржајима упознати и појаснити ученицима основне термине са којима ће се сусретати, а тичу се продукције, организације, карактеристика и специфичности медија и културе, уз указивање на њихове сличности, особености и разлике. Обрађивати карактеристике продукције у култури и филму где ће се детаљно појаснити улога и значај сваког чиниоца у продукцији. Обрађивати основне елементе радијског и телевизијског програма. Обрађивати садржаје и програме, с посебним освртом на карактеристичне облике интерпретације и презентације садржаја на радију и телевизији. Упознати ученике са карактеристикама продукције у медијима, односно продукцијама самих програма, и обрађивати садржаје у вези са појмовима попут комуникације и информације. Посебну пажњу обратити на пет основних фаза телевизијске продукције. Упознати ученике са функцијама медија. Компаративно обрадити карактеристике продукције на филму, радију, штампи и интернету.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Роленд Л., Масовне комуникације, Београд, Клио, 1998;

2. Дејвид М.К., Телевизија – медијски приручник, Београд, Клио, 2000;

3. Вуксановић Д., Књига за медије – медији за књигу, Београд, Клио, 2008;

4. Драгићевић Шешић М., Култура, менаџмент, анимација, маркетинг, Београд, Клио, 2003;

5. Шинглер М., Виринга С., Радио, Београд, Клио, 2000.

МУЛТИМЕДИЈА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Мултимедија јесте стицање неопходних знања о основним појмовима мултимедије, техникама и методама коришћења мултимедије; примена мултимедије у свакодневном животу.

Задаци наставе јесу:

упознавање ученика са мултимедијима у циљу формирања ширег аспекта професије, шире лепезе струковног оквира, као и мултифункциналности савременог човека;

упознавање са историјом мултимедије;

упознавање са хипермедијалностима и мултимедијом;

оспособљавање ученика за дефинисање мултимедијалног израза;

оспособљавање ученика у креирању мултимедијалног простора и његове примене;

коришћење мултимедијалне технике у најразличитијим аспектима свакодневног живота у новинарској, музичкој и драмској области;

омогућава ученицима да увиде предности и недостатке примене мултимедије у свакодневном животу;

упознавање ученика са појмом и методама технолошке конвергенције и конвергенције медија.

II РАЗРЕД
(0 + 2 часа недељно, 0 + 74 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

УВОД У МУЛТИМЕДИЈУ (0 + 14)

Почеци мултимедије уз осврт на кратки историјски преглед. Почетна дефиниција мултимедија као комбинација различитих медија: текста и слике (слика, икона, анимација, филм), текста и тона (музика, говор), текста, слике и тона. Појам хипертекста као метода организовања и приказивања информација у облику текста који садржи везе на друге документе. Појам хипермедија. Примена рачунарских технологија у мултимедијима. Концептуална медијска интеграција техничких и софтверских димензија унутар једне дигиталне информационе околине. Креирање и пренос мултимедије: онлајн (пренос преко рачунарских мрежа) и офлајн (преко меморијских уређаја, првенствено преко портабл компактних дискова, тј. ЦД РОМ-ова и меморијских стикова. Разликовање термина мултимедијско (мултипле медиа) и мултимедијално (мултимедиа). Дигитална мултимедија.

СУШТИНА МУЛТИМЕДИЈА (0 + 14)

Основни критеријуми за мултимедије. Типови мултимедијалних апликација. Класификација мултимедијске апликације према врсти композиције, синхронизације, интеракције и интеграције банке података. Основни мултимедијални елементи, а то су: графика, текст, звук, анимација и видео. Подела мултимедијалних садржаја на операционе системе. Елементи мултимедија: хардверске компоненте (видео диск, Десктоп Видео, Desktop Konferensing), садржајни и функционални садржаји (игре, презентације, Browser), алати (ауторски системи, Mail, Conferencing), инфраструктурни учинци (Services).

ОБРАЗОВНО ПЕДАГОШКЕ ФУНКЦИЈЕ МУЛТИМЕДИЈА (0 + 14)

Педагошке функције: олакшавање прилаза многим изворима и различитим информационим врстама (подаци, текстови, филмови), штеди се време и новац за набавку гломазних уџбеника, информационо богатство води до конфронтације мишљења, што може да подстакне креативно размишљање и интелектуални рад. Мултимедије као допуне за коришћење уџбеника. Мултимедија у функцији повезивања аудиовизуелног садржаја с текстом, интерактивност и индивидуални приступ. Мултимедијални програми према њиховим интеракционим методама у следећим садржајима: помоћи (учење кроз упућивање), пасивни тутор (учење кроз аутоуправљање и самоучење), тренинг (учење кроз вежбу), активни тутор (вођено учење), симулација (учење кроз проналажење, откривање), игра (забавно учење), решавање проблема (учење уз рад е-learning by doing) и интелигентни дијалог (сократовско учење).

E-LEARNING И МУЛТИМЕДИЈИ (0 + 14)

Учење за конектовано друштво. Феномен „Нет генерације”. Е-learning као флексибилно учење. Коришћење уређаја информационе и комуникационе технологије (рачунар, ЦД РОМ, дигитална телевизија, мобилни телефон и др.). Технологија комуникација: употреба интернета, електронске поште, дискусионих група и система за колаборативно учење. Online учење. Систем за менаџмент учења. „Wеb за читање”, „Wеб за читање и писање”. Wеб 2.0.Wеb, e-mail, blog. Садржаји мултимедија.

УТИЦАЈИ МУЛТИМЕДИЈА (0 + 18)

Мултимедија као савремено средство преношења информација у процесу интеракције човека са окружењем је феномен савременог друштва. Вештине дигиталне комуникације. Култура медија уопште.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Oмогућити сваком ученику да може да учи на свој начин. Омогућити ученицима тестирање и враћање на тачке где није био успешан, као и на истраживање подручја и концепта за напредније учење. Садржаје мултимедије обрађене теоријским путем продубити практичним радом кроз осмишљавање мултимедијских облика у различитим аспектима коришћења мултимедије. Радити на анализи форме и садржаја мултимедије у служби објашњавања и повезивања технолошке и медијске конвергенције.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Надрљански, Ђ., Образовни софтвер – хипермедијални системи, Сомбор, Педагошки факултет, 2000;

2. Гоне, Ж., Образовање и медији, Београд, Мултимедија, 1998;

3. Прелог Н., Поглед кроз екран: водич у информ. друштво, Загреб, Дрип, 1992.

УВОД У СЦЕНАРИО И ДРАМАТУРГИЈУ

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Увод у сценарио и драматургију јесте да ученике упозна са дефиницијама драматургије и сценарија, основним техникама и законитостима причања прича, базичном драматуршком сценаристичком терминологијом, те да развије интересовање ученика за све медије у којима драматургија има значај.

Задаци наставе јесу:

– упознавање ученика са дефиницијама драматургије: као заната, науке и уметности; – упознавање ученика са дефиницијама сценарија и разликама између сценарија и драме (позоришта и филма);

– упознавање ученика са општим законитостима о причању прича (у свим медијима);

– упознавање ученика са основним законитостима драматургије у медијима масовних комуникација;

– упознавање ученика са професијом и задацима драматурга као професионалца, у различитим радним окружењима;

– упознавање ученика са основном драматуршком и сценаристичком терминологијом;

– упознавање ученика са елементима драме;

– упознавање ученика са елементима сценарија и фазама у његовој изради;

– упознавање ученика са основама техничке сценаристике;

– упознавање ученика са основама критичке драматургије у позоришту и на филму;

– упознавање ученика са историјским развојем жанрова у позоришту и на филму.

I РАЗРЕД
(1 + 1 часова недељно, 37 + 37 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ДЕФИНИЦИЈА ДРАМАТУРГИЈЕ И ОПШТЕ ЗАКОНИТОСТИ ПРИЧАЊА ПРИЧА (7 + 5)

Подела драматургије на практичну теоријску и критичку. Специфичност драмског стваралаштва: причање приче путем дијалога. Усвајање основних појмова: радња, дијалог, ликови, простор и време. Линеарне и нелинеарне приче. Драма и драматично. Сценарио и филмично.

ДРАМАТУРГИЈА У РАЗЛИЧИТИМ МЕДИЈИМА И УМЕТНОСТИМА (7 + 6)

Професија драматурга у позоришту, на филму и телевизији. Драматургија у медијима масовне комуникације. Драматургија у књижевности, музици, сликарству. Опера и балет.

ОСНОВНА ДРАМАТУРШКА И СЦЕНАРИСТИЧКА ТЕРМИНОЛОГИЈА (8 + 10)

Елементи драмске и филмске приче. Фрајтагова пирамида. Фазе у изради сценарија. Личне карте ликова.

ОСНОВИ ТЕХНИЧКЕ СЦЕНАРИСТИКЕ: (8 + 10)

Форма и граматика ФТВ сценарија. Однос визуалног и звучног у сценаристици. Филмска интерпункција у сценарију. Правилна нумерација сцена.

ФИЛМСКИ И ДРАМСКИ ЖАНРОВИ (7 + 6)

Појам жанра. Комедија, трагедија и драма у ужем смислу. Играни и документарни филм. Историјски развој драмских и позоришних жанрова. Историјски развој жанрова у играном филму. Жанр сцена.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Приликом реализације планираних садржаја, потребно је доводити у везу његове елементе са свакодневним животом. Наводити ученике на критички однос према животу уз претпоставку да сами креирамо свој живот и све оно што нам се у њему дешава. Демонстрирати ученицима везу између драмског стваралаштва, његових начела и законитости, и свакодневице у којој живе.

Повезивати драмске изразе са свим уметностима, и демонстрирати те везе ученицима, наводећи их да и сами проналазе примере и да их анализирају. Користити практичне примере путем анализе драмских дела, позоришних представа и филмова који су им блиски.

У првом разреду настава се у великој мери базира на вежбама и радионицама, везаним за причање и писање прича, песама, малих драмских и филмских форми. Мотивисати ученике да кроз реализацију вежби, пролазећи кроз процес рада, реализују различите форме и да на тај начин сазревају за оно што их чека у III и IV разреду у оквиру стручних предмета.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Ђокић Љ., Основи драматургије, Београд, Универзитет уметности, 1989;

2. Краљ Владимир, Увод у драматургију, Нови Сад, Стеријино позорје, 1966;

3. Инкрет А., Предмет и принцип драматургије (о питањима драме и позоришта): студије, Нови Сад, Стеријино позорје, 1987;

4. Филипич Л., Жива драматургија, 1952–1975, Љубљана, Цанкаријева заложба, 1977;

5. Ђурђевић М., Поповић В., Антологија ТВ драме, Београд, Радио-телевизија, 1977;

6. Путник Р., Драматуршки послови, Београд, Чигоја штампа, Р. Путник, 2005;

7. Христић Ј., Студије о драми, Београд, Народна књига, 1986;

8. Селенић С., Драмски правци ХХ века, Београд, Факултет драмских уметности, 2002;

9. Драма (драмски писци о драмском стваралаштву), Београд, Просвета;

10. Ђокић Љ., Основи драматургије, Београд, Универзитет уметности у Београду, 1989;

11. Молинари Ч., Историја позоришта, Београд, Вук Караџић, 1982.

СЦЕНАРИО И ДРАМАТУРГИЈА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Сценарио и драматургија је да ученицима представи развој драмске књижевности, кроз историју позоришта и развој сценаристике, кроз историју филма.

У другој и трећој години учења циљ је осамостаљивање ученика ученика при писању личног, ауторског рада, на тему и из области по избору (сценарио, комад, теоријски рад из области позоришта или филма).

Задаци наставе јесу:

– упознавање са историјом драме и позоришта;

– упознавање са историјом кинематографије;

– упознавање са писцима драма;

– упознавање са значајним сценаристима и редитељима;

– упознавање са теоретичарима позоришта и филма;

– упознавање ученика са главним токовима у светском позоришту од друге половине XX века;

– упознавање ученика са појмом извођачких уметности и уметничким праксама које оне подразумевају;

– упознавање ученика са историјским развојем појма ауторског филма;

– упознавање ученика са новим драмским писањем и најзначајнијим ауторима;

– развој критичког мишљења ученика при анализирању дела;

– развој концентрације за писање и драматуршко размишљање о проблемима;

– упознавање ученика са основним триковима, играма и радионицама којима се сценаристи и драмски писци користе током писања текстова, у различитим фазама;

– пружање ученицима драматуршких техника корисних за представљање свог рада;

– да ученике који желе да студирају уметничке факултете (драматургију, режију, глуму) припреме, у смислу: рада за пријемне испите, и упућивање у практично функционисање наставе драматургије на професионалном нивоу.

II РАЗРЕД
(2 + 2 часa недељно, 74 + 74 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

АНТИЧКА ДРАМА И ПОЗОРИШТЕ У СТАРОМ РИМУ (6 + 6)

Упознавање са драмом и позориштем у Античкој Грчкој (рађање драме; Есхил, Софокле, Еурипид, Аристофан, Менандар), Аристотел, „Поетика”. Упознавање са позориштем у Старом Риму (однос Рима према грчком драмском наслеђу; развој два типа комедије: фабула ателана и фабула палиата). Основне информације о Теренцију, Плауту и Сенеки, и дефиниција појма паратеатра.

ОД СРЕДЊОВЕКОВНОГ ПОЗОРИШТА ДО РЕНЕСАНСЕ (4 + 4)

Упознавање са Средњовековним позориштем. Однос драме и ритуала, однос између позоришта и цркве, уз дефиниције средњовековних позоришних облика.

Упознавање са ренесансним позориштем у различитим земљама Европе. Елизабетанско позориште. Златни век у Шпанији.

ВИЉЕМ ШЕКСПИР У ПОЗОРИШТУ И НА ФИЛМУ (8 + 8)

Шекспир и његов утицај на позориште и филм. Шекспирове трагедије. Шекспирове комедије. Шекспир на филму. Шекспирови савременици.

ФРАНЦУСКИ НЕОКЛАСИЦИЗАМ И МОЛИЈЕР (4 + 4)

Неокласицизам и аристотеловска драматургија. Трагедије Пјера Корнеја и Жана Расина. Молијерове комедије. Појам комедије нарави. Молијеров утицај на савремено позориште и филм.

БИОГРАФСКИ ФИЛМ (2 + 2)

Гледање и анализа филма „Молијер” (Лаурент Тирард, 2007). Најпознатији биографски филмови у историји кинематографије.

НЕМАЧКО ПОЗОРИШТЕ (2 + 2)

Историјски развој немачког позоришта: од Лесинга до Гетеа. Гете и Шилер. Гетеова дела и његова улога у Вајмарској републици. Штурм унд Дранг.

ЗАЧЕЦИ ПОЗОРИШТА У СРБИЈИ: ОД ВУЈИЋА
ДО СТЕРИЈЕ (6 + 6)

Јоаким Вујић. Јован Стерија Поповић. Стеријине драме. Оснивање српског народног позоришта. Репертоари народних позоришта. Драматургија репертоара. Анализе постојећих репертоара. Репертоар имагинарног позоришта.

ДРАМА И ПОЗОРИШТЕ У 19. ВЕКУ (10 + 10)

Романтизам – карактеристике и жанрови. Реализам и реалистично. Реализам код Гогоља. Бранислав Нушић. Антон Павлович Чехов. Скандинавска драма. Примери екранизација драмских писаца из 19. века.

ДРАМСКИ ПРАВЦИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА (10 + 10)

Авангардна драма. Алфред Жари. Надреализам и дадаизам. Трагична фарса. Бекет и Јонеско. Филозофска драма. Епско позориште.

ДРАМАТУРГИЈА НЕМОГ ФИЛМА (4 + 4)

Слепстик комедија: Чаплин и Бастер Китон. Совјетска монтажна школа.

ЗЛАТНО ДОБА ХОЛИВУДА (8 + 8)

Студијски систем и стар систем. Појам класичне холивудске приче. Појам хепи-енда. Најзначајнији аутори и велике звезде. Алфред Хичкок. Хичкокове сценаристичке иновације.

ЕВРОПСКИ ФИЛМ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА (10 + 10)

Италијански неореализам. Цаватинијев манифест. Најзначајнији неореалистички аутори и дела. Француски нови талас. Концепт камере-пенкала. Годар и Трифо.

III РАЗРЕД
(1 + 1 час недељно, 35 + 35 час годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ПОЗОРИШТЕ И ИЗВОЂАЧКЕ УМЕТНОСТИ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА (8 + 8)

Редитељско позориште. Експресионистичка драма. Авангардна драма. Ново ритуално позориште. Перформанс. Савремени плес. Музичко позориште. Документарно позориште. Дефинициија постдрамског. Теорија Х. Т. Лемана. Значајни аутори у Европи и Србији.

НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ЕВРОПСКИ ФИЛМСКИ АУТОРИ (7 + 7)

Бергман. Ларс фон Трир и Догма 95. Кшиштоф Кишоловски. Нови румунски филм.

ФЕСТИВАЛИ ПОЗОРИШНЕ И ФИЛМСКЕ УМЕТНОСТИ (2 + 2)

Репертоарска политика фестивала. Авињонски фестивал. Единбуршки фестивал. Биенале у Висбадену. Битеф. Венецијански филмски фестивал. Филмски фестивал у Кану. Берлинале. Фест.

ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА СРПСКОГ ПОЗОРИШТА И ДРАМЕ (6 + 6)

Момчило Настасијевић. Ђорђе Лебовић. Александар Поповић. Борислав Михајловић Михиз. Љубомир Симовић. Душан Ковачевић. Биљана Србљановић. Милена Марковић. Млађа генерација драмских аутора.

ЈУГОСЛОВЕНСКИ И СРПСКИ ФИЛМ (8 + 8)

Партизански филм. Црни талас. Сценаристилки допринос Гордана Михића. Прашка школа. Српски филм деведесетих година 20. века. Млађа генерација филмских аутора.

ПОЗОРИШТЕ И ФИЛМ ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ (4 + 4)

Улога бајки у стваралаштву за децу. Цртани филмови. Волт Дизни. Луткарско позориште. Омладинско позориште. Специфичности драматургије намењене деци и младима.

IV РАЗРЕД
(1 + 1 час недељно, 31 + 31 час годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ (7 + 7)

Од идеје до реализације. Инспирација и концентрација. Драматуршке вежбе и методолошке игре.

ПОЗОРИШНИ КОМАД: ПИСАЊЕ, РАЗВОЈ, АНАЛИЗА (6 + 6)

Драматуршка експликација. Синопсис, тема и идеја. Сценослед. Писање дијалога.

ФИЛМСКИ И ТВ СЦЕНАРИО: ПИСАЊЕ, РАЗВОЈ, АНАЛИЗА (6 + 6)

Синопсис. Стори-лајн. Сценослед. Тритмент. Сценарио.

ЕСЕЈ ИЗ ОБЛАСТИ ПОЗОРИШТА И ФИЛМА (6 + 6)

Дефинисање теме и идеје есеја. Критичко и аналитичко размишљање у драматургији. Употреба стручне литературе. Теза и аргументација. Сажетак. Поднаслови, фусноте и опрема есеја.

ДРАМАТУРШКЕ ТЕХНИКЕ ПРЕДСТАВЉАЊА УМЕТНИЧКОГ ДЕЛА (6 + 6)

Продуцентски синопсис. Пунч-лине. Пичинг. Трејлер. Драматургија шпице. Драматургија програма.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Настава у другом разреду прати хронолошки развој позоришта и кинематографије, али тако да – када је год могуће, позоришне лекције буду пропраћене филмским и телевизијским примерима (филмови по Шекспиру, Нушићу, Чехову… о Молијеру итд.), како би се сличне теме обрађивале кроз оба медија. Настава је базирана на читању и анализи одломака, осим у случајевима обраде Шекспира, Молијера, Нушића, Чехова и Брехта, када ученици морају прочитати барем једно целокупно дело сваког од аутора. Ученици такође треба да погледају филмове „Велики диктатор”; по један Хичкоков филм, филмове „Крадљивци бицикала” и „400 удараца”, који се анализирају у различитим наставним темама.

У трећем разреду поред теоријског дела предавања, на овој години важне су и вежбе које ће бити базиране на гледању и анализи нових представа и нових филмова. Сви ученици обавезни су да воде филмски и позоришни дневник, у коме током целе године бележе утиске и запажања о филмовима које су гледали, односно представама које су гледали.

Један део вежби могуће је повезати са стручном праксом, тако да на часовима драматургије могу да раде на текстовима које ће постављати или играти.

На четвртој години, ученици драмског смера оспособљени су да самостално напишу комад, сценарио или релевантан, научни рад из области филма или позоришта. Настава је оријентисана ка практичном раду (писању и развијању текстова) и индивидуалном приступу: о раду сваког ученика, разговара се посебно и с једнаком пажњом.

Остали ученици обавезни су да разговарају и износе своја мишљења о свим радовима, чиме вежбају вештине практичног, драматуршког рада на тесту и вештину постављања питања. У оквиру овог предмета, вежба се и пичинг (вештина представљања свог рада, у времену ограниченом на седам минута.)

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Bojd, E., Новинарство у електронским медијима. Београд, Клио, 2002;

2. Wurtzel A., Rosenbаum J., Television Production. USA, McGrаw-Hill, 1995;

3. Wаlters, R., Broаdcаst Writing, principles аnd prаctice, USA: McGrаw-Hill, 1994;

4. Orlik, P.B., Broаdcаst/Cаble Copywriting, 5 th ed. Needhаm Heights, Mаss.: Allyn & Bаcon, 1994;

5. Finn, S., Broаdcаst Writing аs а Liberаl Art. Englewood Cliffs, N.J.: Prentice-Hаll, 1991.

6. Imаmi P., Филмски сценарио: у теорији и пракси, Београд, Универзитет уметности, 1983;

7. Hermаn L., Сценарио за филм и телевизију, Београд, Универзитет уметности, 1976;

8. Илић С., Телевизијски сценарио, Савремено новинарство – приређивач Неда Тодоровић, Београд: Факултет политичких наука: Чигоја штампа, 1998;

9. Beckett S., Film: complete scenаrio, illustrаtions, production shots, London: Fаber аnd Fаber, 1969;

10. Mishel S., Написати сценарио, Београд, Научна књига, институт за филм, 1989;

11. Трифо Ф., Хичкок , Београд, Институт за филм, 1987;

12. Бабац М., Лексикон филмских и телевизијских појмова, Београд, Универзитет уметности у Београду, 1993;

13. Мемет Д., Бамби против Годзиле, Београд, ИПС Медија, 2008;

14. Кук Д., Историја филма, Београд, Клио, 2005;

15. Грант Н., Историја позоришта и филма, Београд, Завод за уџбенике, 2006;

16. Јежи Плажевски, Језик Филма 1 и 2, Београд, Институт за филм,1972.

ИСТОРИЈА ПОЗОРИШТА И ФИЛМА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Историја позоришта и филма јесте стицање неопходних знања о периодизацији, појмовима и личностима европског позоришта и светског филма, месту српског театра и домаћег филма у том контексту.

Задаци наставе јесу:

– упознавање са основама историје светске и домаће драме и позоришта, као и подстицање личних стваралачких афинитета ученика;

– упознавање са основама историје светског и домаћег филма, као и подстицање личних стваралачких афинитета;

– омогућавање увида у историју светског и домаћег филма (периоди, појмови, личности).

III РАЗРЕД
(2 + 0 часова недељно, 70 + 0 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ИСТОРИЈА ПОЗОРИШТА

ПОЗОРИШТЕ И ДРАМА АНТИЧКЕ ГРЧКЕ (14 + 0)

Организација и сценска конвенција грчког позоришта, сатирска игра, фестивали, архитектура, сценографија, костими... Есхил, Софокле, Еурипид, Аристофан, Меандар и њихова најзначајнија дела.

ПОЗОРИШТЕ И ДРАМА АНТИЧКОГ РИМА (4 + 0)

Оснивање Рима, жанрови, типови комедије, Плаут. Сенека, пропаст римског позоришта.

ПОЗОРИШТЕ СРЕДЊЕГ ВЕКА (8 + 0)

Период континуиране позоришне делатности у Европи између V и IX века. Византија, Западна Европа, мистерије и миракули, моралитети, извођачи... Позориште златног шпанског средњег века: Лопе Де Вега: Фуенте Овехуна, Педро Калдерон де ла Барка: Живот је сан.

ПОЗОРИШТЕ РЕНЕСАНСЕ (14 + 0)

Италија: архитектура и сценографија, ренесансни драмски модели, учена комедија, трагедија и утицај Сенеке, пучка комедија, Николо Макијавели. Комедија дел арте – ликови.

Енглеска: Нове сценске врсте, професионалне дружине, позоришне зграде и стил игре. Виљем Шекспир – најзначајнија дела, трагедије и комедије, наследници и савременици.

СЦЕНСКА КОНВЕНЦИЈА И ГЛУМАЧКЕ ТРУПЕ У ПОЗОРИШТУ ФРАНЦУСКОГ КЛАСИЦИЗМА (6 + 0)

Поетика француског класицизма, Пјер Корнеј: Сид, Жан Расин: Британик и Андромаха.

Жанровски образци Молијерове комедије: Уображени болесник, Дон Жуан, Мизантроп.

СЦЕНСКА КОНВЕНЦИЈА И ДРАМСКИ ЖАНРОВИ У ЕНГЛЕСКОМ ПОЗОРИШТУ РЕСТАУРАЦИЈЕ И СЕНТИМЕНТАЛИЗМА (5 + 0)

Драмски аутор Вилијем Конгрив: Такав је свет.

КОМЕДИЈА 18. ВЕКА (5 + 0)

Карактеристике и сценска конвенција: Голдони: Слуга двају господара.

РОМАНТИЗАМ У ЕВРОПИ (6 + 0)

Шилер: Разбојници.

Гетеов опус: Фауст.

РЕАЛИЗАМ (2 + 0)

Одлике Чеховљеве драме: Три сестре, Ујка Вања.

Станиславски.

ПОЗОРИШТЕ ХХ ВЕКА (2 + 0)

Авангардно позориште и драма на крају XIX века: Апиа и Алфред Жари – Краљ Иби.

ИСТОРИЈА РАДИОФОНИЈЕ (4 + 0)

Откриће фонографа. Откриће магнетофона. Прве радио драме и њихово емитовање

IV РАЗРЕД
(2 + 0 часова недељно, 62 + 0 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ИСТОРИЈА ФИЛМА

НЕМИ ФИЛМ (18 + 0)

Пионири немог филма: Едисон, Лимијерови, прва јавна пројекција. Жорж Мелијес. Рађање америчког филма: Дејвид Грифит, најзначајнија дела... Слепстик: Сенет, Чаплин, Китон, Лојд. Надреализам: Луис Буњуел. Немачки експресионизам: Вине, Мурнау, Ланг и Карл Мајер. Совјетска школа монтажног филма: Дзига Вертов и „кино-око”, „ефекат Куљешов”. Ејзенштејн.

ЗВУЧНИ ФИЛМ ДО ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА (16 + 0)

Холивуд 30-их: Појава звука „Џез певач”. Рађање мјузикла. Гангстерски и детективски филм. Френк Капра и Џон Форд.

Француски филм: Жан Виго. Велики класици француског филма: Рене Клер и Жан Реноар.

Српски филм: Од Чича Илије Станојевића до Михајла Ал. Поповића.

Филм у служби политичке пропаганде: Лени Рифенштал. Орсон Велс: „Грађанин Кејн”.

ЕВРОПСКИ ФИЛМ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА (8 + 0)

Италијански неореализам – карактеристике покрета, Де Сика и Цаватини, Роселини и Висконти, Фелини.

Француски нови талас – карактеристике покрета. Жан Лик Годар, Трифо и Шаброл.

ЈУГОСЛОВЕНСКИ ФИЛМ (8 + 0)

Црни талас – карактеристике покрета. Петровић, Павловић, Макавејев, Ђорђевић, Жилник.

Партизански филм: Партизански вестерн и историјски спектакл.

Прашка школа: Марковић, Карановић, Паскаљевић.

НОВИ ХОЛИВУД (6 + 0)

Пекинпо, Алтман, Касаветис, Богданович, Копола, Скорсезе, Спилберг, Лукас, Кјубрик...

НАЈЗНАЧАЈНИЈИ САВРЕМЕНИ РЕДИТЕЉИ (6 + 0)

Вендерс и Фазбиндер. Вуди Ален, Вес Андерсон, Тим Бартон, Џим Џармуш, Тарантино, Аки Каурисмаки.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Омогућити ученику да надогради стечена знања из заједничких стручних наставних предмета (Ликовна култура, Сценарио и драматургија), са посебним акцентом на садржаје везане за позориште и филм. Кроз обраду садржаја овог наставног предмета, дефинисати место и значај позоришта и филма у уметничким епохама у оквиру историјских и друштвених околности. Наставне садржаје интердисциплинарно повезивати са осталим стручним наставним предметима у циљу систематичног стицања знања.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Харвуд Р., Историја позоришта, Београд, Клио, 1998;

2. Батушић Н., Увод у театрологију, Загреб, Графички завод Хрватске, 1991;

3. Молинари Ч., Историја позоришта, Београд, Вук Караџић, 1982;

4. Кук Д., Историја филма, Београд, Клио, 2005;

5. Грант Н., Историја позоришта, Завод за уџбенике, Београд, 2006.

СЦЕНОГРАФИЈА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Сценографија јесте стицање неопходних знања о основним појмовима, приступима, стандардима сценских елемената сценографије, техничким и технолошким средствима у позоришту, филму и телевизији.

Задаци наставе јесу:

– упознавање са сценографијом – простором као елементом режијског процеса;

– оспособљавање за самостално разматрање историје, теорије, и практичне употребе архитектонског сценског простора у позоришту и другим облицима спектакла;

– оспособљавање за практичну употребу дизајна сценских догађаја;

– оспособљеност за самостално разматрање историје, теорије и практичне примене сценских феномена у савременом уметничком стваралаштву;

– оспособљеност за практичну употребу сценске технике и технологије.

III РАЗРЕД
(1 + 1 часова недељно, 35 + 35 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ОСНОВИ СЦЕНОГРАФИЈЕ (6 + 6)

Сценографија – простор као конститутивни елемент режијског процеса проучава следеће елементе: Стандарди сценских елемената. Важност расвете за сценографију. Сценографија на филму: разрада сценарија, избор објеката, адаптације објеката, скице и планирање трошкова. Сектори сценографије. Историја сценографије кроз векове: Грчка. Рим. Средњи век. Ренесанса и Елизабетанско позориште, XIX и XX век.

АРХИТЕКТУРА СЦЕНСКОГ ПРОСТОРА (6 + 6)

Појам архитектонског сценског простора. Појам објеката спектакла. Врсте и типови архитектонских сценских објеката. Развој архитектонских и сценских објеката. Појам сценско – гледалишног простора. Конфигурација сценско – гледалишног простора. Типологија сценско – гледалишног простора.

СЦЕНСКИ ДИЗАЈН (6 + 6)

Појам сценског дизајна. Врсте и области сценског дизајна. Структура сценске слике. Композиција сценске слике. Стилска унутрашња архитектура. Сценографија. Костимографија. Дизајн светла. Дизајн звука. Дизајн маске. Дизајн лутке. Избор сценске музике. Посебна сценска средства. Пројекције. Посебни ефекти. Технологија процеса и израде декора; реквизити. Обраде површина, зид, под, строп; боје.

СЦЕНСКА ТЕХНИКА И ТЕХНОЛОГИЈА (6 + 6)

Појам сценске технике. Врсте и области сценске технике. Сценска механика. Сценска расвета. Сценско озвучење. Видео системи. Уређаји и системи за посебне ефекте. Појам сценске технологије. Појам филмске технике. Врсте филмске технике. Техничко вођење пројеката. Безбедност и заштита.

ПРОСТОР У ДРАМСКОЈ УМЕТНОСТИ (5 + 5)

Драмски простор – анализа и критика. Редитељски простор – анализа и критика. Глумачки простор – анализа и критика. Функција сценског простора. Драматургија сценског простора. Успостављање сценског простора. Артикулација сценског простора. Форме сценског простора. Начини употребе сценског простора.

СЦЕНСКИ ФЕНОМЕНИ У СAВРЕМЕНОЈ УМЕТНОСТИ (6 + 6)

Појам и феномен сценског. Појам и феномен сценичног. Врсте и облици савремене уметности. Уметнички спектакли. Сценски феномени у више-медијској уметности. Комерцијални спектакл. Сценски феномени у визуелној уметности. Сценски феномени у урбанизму. Сценски феномени у архитектури. Сценски феномени у обликовању унутрашњег простора.

IV РАЗРЕД
(1 + 1 часова недељно, 31 + 31 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ОСНОВИ СЦЕНОГРАФИЈЕ НА ФИЛМУ, ТЕЛЕВИЗИЈИ (7 + 7)

Историја филмске сценографије. Сценографија на филму. Сарадња са сниматељем. Сценографија на ТВ-у. Сценографија за разне врсте емисија. Снимање у натуралним и грађеним објектима. Снимање у екстеријеру.

СЦЕНСКИ ДИЗАЈН (8 + 8)

Појам сценског дизајна. Структура сценске слике. Кадар и композиција. Сценографија. Костимографија. Дизајн светла. Филмска музика. Посебна сценска средства. Пројекције. Посебни ефекти. Технологија процеса и израде декора; реквизити; обраде површина, зид, под, строп; боје. Анимација. Израда story board-a. Филмски ефекти – трикови.

СЦЕНСКИ ФЕНОМЕНИ У СAВРЕМЕНОЈ УМЕТНОСТИ (8 + 8)

Појам и феномен сценског. Врсте и облици савремене уметности. Видео арт. Сценски феномени у више-медијској уметности. Сценски феномени у визуелној уметности. Сценски феномени у фотографији. Сценски феномени у филму и на видеу. Експериментални филм.

СЦЕНСКА ТЕХНИКА И ТЕХНОЛОГИЈА (8 + 8)

Појам филмске технике. Врсте филмске технике. Филмска расвета. Филмски ефекти на снимању. Филмски ефекти у пост продукцији. Уређаји и системи за посебне ефекте. Техничко вођење пројеката. Безбедност и заштита.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Уводећи ученике у свет сценографије, позиционирати њену важност у оквиру позоришта, телевизије и филма. Користећи различита видео наставна средства и фотографије, наводити најразличитије примере у оквиру задатих тема и садржаја наставног програма. Посветити пуну пажњу расвети у контексту сценографије.

Ученике усмеравати на креативност и осмишљавање решења сценографије у односу на медије и постављени задатак.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Станић Д., Сценографија и костимографија, Београд, Савез аматера Србије, 1979;

2. Ивков Д., Филмска сценографија у Србији: 1945–2000, Београд, Удружење филмских уметника Србије, 2000;

3. Howаrd P., Шта је сценографија?, Београд, Клио, 2002;

4. Николић Д., Милена у позоришту: лутке, костими, сценографија Милене Јефтић Ничеве Костић, Београд, Клио, 1995;

5. Hecel E., Однос сценографа и редитеља, часопис за позоришну историју и театрологију ИССН: 0351-7500 СГ=13033/п;

6. Izenour G., Theаter Design, Yаle University Press, 1986;

7. Mаckintosh I., Architecture, Actor аnd Audience, Routledge, Лондон, 1995;

8. Динуловић Р.: Функционално-технолошки процеси и обликовање простора модерног позоришта, ФТН, Нови Сад, 2003;

9. Ibid. Типологије позоришног npocтopа, Зборник ФДУ бр. 8–9, Институт за позориште, филм, радио и телевизију, Београд, 2006.

10. Мијић М., Акустика у архитектури, Београд, Наука, 2001;

11. Kej, Lebreht, Звук и музика у позоришту, Београд, Клио, 2004;

12. Rаmsаur М., Scene Lighting (скрипта), Универзитет уметности – Група за сценски дизајн, Београд, 2002;

13. Griffiths Т., Stаgecrаft, Phаidon, Лондон, 1999;

14. Хочевар М., Простори игре, Београд, Југословенско драмско позориште, 2003;

15. Bruck P., Празан простор, Београд, Лапис, 2001;

16. Sheckner R., Ка постмодерном позоришту, Београд, Институт за позориште, филм, радио и телевизију, ФДУ, 1998;

17. Хочевар М., Простори игре, Београд, ЈДП, 2003;

18. Милићевић О., Простор, драмско лице, Нови Сад, Стеријино позорје, 1998;

19. Радовић Р., Живи простор, Београд, Независна издања, 1974;

20. Gi Debor: Друштво спектакла, Београд Блок 45, 2003;

21. Шентевска И., Спектакл – Град – Идентитет, Београд, Јустат, 1997;

22. Fajn N., Призори улице, Београд, Клио, 2003;

23. Barth R., Светла комора, Београд, Рад, 2004;

24. Bashlar G., Поетика npocтopа, Чачак, Градац, 2005;

25. Moris M., Феноменологија перцепције, Сарајево, Веселин Маслеша, 1978.

26. Kej I., Lebreht Dž., Звук и музика у позоришту, Београд, Клио, 2004;

27. Мијић М., Динуловић Р., Сценска техника и технологија (скрипта), Универзитет уметности – Београд, Група за сценски дизајн, 2006;

28. Лалицки Т., Техничка структура позорнице (скрипта), Београд Универзитет уметности – Група за сценски дизајн, 2006;

29. Лазић Р., Маренићев сценографски театар, Београд, Фото Футура, 2008;

30. Милановић О., Београдска сценографија и костимографија 1868–1941, Београд, Музеј позоришне уметности СР Србије, 1983.

ГЛУМА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Глума јесте стицање неопходних знања о основним појмовима глуме, различитим теоријским и практичним приступима рецитовању, беседништву и глуми.

Задаци наставе јесу:

– стварање сценске личности која слуша и гледа партнере, и која се креће по сцени у складу са захтевима карактера лика који тумачи;

– разумевање основних теоријских питања везаних за процес глуме;

– препознавање основних трендова у развоју глуме као науке;

– учење вокабулара различитих приступа глуми;

– разумевање динамике производње гласа;

– развијање квалитетније артикулације говора;

– развијање говорне вештине;

– развијање осећаја за квалитетно рецитовање, беседништво и глуму на позоришној сцени, пред микрофоном и пред камером.

III РАЗРЕД
(2 + 2 часа недељно, 70 + 70 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ГЛУМА I (17 + 17)

Понашање и кретање по сцени. Коришћење степеница уз певање. Сценске кретње и употреба разних реквизита. Брзалице, изреке и пословице за постизање разумљивости и прецизног изговора. Комичне и сатиричне песме за децу. Комичне и сатиричне песме за одрасле. Кабаретски одломци. Монолози и дијалози из домаћих комедија. Монолози и дијалози из светске литературе.

ГЛУМА II (17 + 17)

Теорија, креирање карактера, рад са режисером. Загрејавање, импровизација. Импровизација са партнером, рад на дијалогу. Како развити сцену са дијалогом.

ДИКЦИЈА (17 + 17)

Механизми дисања, контрола дисања. Гласовни механизам. Отворено грло и пројекција. Корекција проблема са гласом. Гласови: вокали, предњи и задњи. Вокали: средњи. Сонанти. Сугласници: лабијални, лабиодентални и дентални. Сугласници: алвеоларни, палатални и веларни. Изговор. Дијалекти. Вокална динамика.

ДРАМСКА РАДИОНИЦА (19 + 19)

Говор, говорни нивои, говорни стилови. Услови доброг говорења. Примери стихијског говорења и узора у говору. Декламовање, рецитовање и тумачење поезије. Припрема за рецитовање (избор песме или прозног текста, говорна култура рецитатора, остали елементи рецитовања, улога васпитача као рецитатора, визуелни контакт, трема, збуњивање, брендовање рецитовања). Глума (читање по улогама, драматизација текста, елементи глуме, вежбе за ослобађање у простору и покрету, вежбе за координацију, концентрацију, пажњу и машту). Вежбе за ослобађање и култивисање говора. Игре у дијалозима, драмске игре. Веза глуме и рецитовања. Беседништво (говорна интерпретација текста по жанровима; појам, предмет, историја и елементи реторике; реторика и психологија детета; облици и врсте беседе; припрема васпитача за писање беседе; вежбе у говорењу личних и позитивних беседа).

IV РАЗРЕД
(2 + 2 часа недељно, 62 + 62 часа годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ГЛУМА I (15 + 15)

Употреба и савладавање различитих дијалеката. Сценске импровизације на разне теме. Увежбавање сцена смрти, убиства, падова, туча. Брзалице, пословице и народне изреке за постизање квалитетног и разумљивог изговора. Сценско постављање одломака из драмских дела: читање текстова, рад на односу између ликова, покрет.

ГЛУМА II (15 + 15)

Теорија, креирање карактера. Загрејавање, импровизација. Импровизација са партнером, рад на дијалогу. Како развити сцену са дијалогом. Извођење истог дијалога са другим партнером. Снимање сцена камером. Режирање.

ДИКЦИЈА (15 + 15)

Механизми дисања, контрола дисања. Гласовни механизам. Отворено грло и пројекција. Корекција проблема са гласом. Гласови: вокали, предњи и задњи. Вокали: средњи. Сонанти. Сугласници: лабијални, лабиодентални и дентални. Сугласници: алвеоларни, палатални и веларни. Изговор. Дијалекти. Вокална динамика.

ДРАМСКА РАДИОНИЦА (17 + 17)

Говор, говорни нивои, говорни стилови. Услови доброг говорења. Примери стихијског говорења и узора у говору. Декламовање, рецитовање и тумачење поезије. Припрема за рецитовање (избор песме или прозног текста, говорна култура рецитатора, остали елементи рецитовања, улога васпитача као рецитатора, визуелни контакт, трема, збуњивање, брендовање рецитовања). Глума (читање по улогама, драматизација текста, елементи глуме, вежбе за ослобађање у простору и покрету, вежбе за координацију, концентрацију, пажњу и машту). Вежбе за ослобађање и култивисање говора. Игре у дијалозима, драмске игре. Веза глуме и рецитовања. Беседништво (говорна интерпретација текста по жанровима; појам, предмет, историја и елементи реторике; реторика и психологија детета; облици и врсте беседе; припрема васпитача за писање беседе; вежбе у говорењу личних и позитивних беседа).

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Неопходно је радити на основним говорним вештинама, артикулацији и динамици гласа, рецитовању, беседништву и глуми кроз драмске радионице и вежбе на сцени, у тонском студију и испред камере. У раду са ученицима користити најразличитија аудио-визуелна наставна средства у циљу савладавања планираних садржаја, анализе и припреме за самосталну реализацију вежби.

У циљу формирања складне и комплетне уметничке индивидуалности ученика, наставним садржајима овог наставног предмета је неопходно приступити са ширим аспектом рада. Потребна је интердисциплинарна веза са другим наставним предметима образовног профила Сарадник у драмској уметности, као и наставним предметом Снимање и обрада звука, наставним предметом образовног профила Сарадник у музичкој уметности.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Радовић Д., Поезија;

2. Ршумовић Љ., Поезија;

3. Поповић Ј.С., Покондирена тиква , Лажа и паралажа;

4. Гете, Фауст;

5. Ђорђевић Д., Поезија;

6. Шекспир, Отело;

7. Пушкин А., Евгеније Оњегин;

8. Молијер, Учене жене;

9. Станојчић Ж., Поповић Љ., Граматика српског језика, Београд, Завод за уџбенике, 2004;

10. Плаовић Р., Режија и глума, Цетиње, Народна књига, 1953;

11. Ђорђевић Б., Граматика српскохрватске дикције, Београд, Универзитет уметности, 1984;

12. Станиславски К., Станиславски Систем, Београд, Ултиматум, 2016.

РЕЖИЈА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Режија јесте стицање неопходних знања о основним појмовима, концептима, облицима, елементима позоришне, радио, филмске и ТВ режије.

Задаци наставе јесу:

– упознавање са основама позоришне и радио режије: радом са глумцима, радом са екипом, стилом и жанром;

– стицање појмова из позоришне и радио праксе;

– усвајање неопходних знања из области драмског простора и времена;

– упознавање са драмским облицима, врстом и родовима;

– упознавање са основама филмске и ТВ режије: радом са глумцима, радом са екипом, стилом и жанром;

– стицање појмова из филмске и ТВ праксе;

– усвајање неопходних знања из области филмског простора: кадар, план, рампа, системи кадрирања;

– усвајање неопходних знања из области филмског времена: ритам и темпо;

– стицање знања и вештина у стваралачком процесу од идеје до сценарија и story boаrd-а;

– упознавање са филмским облицима, врстама и родовима.

III РАЗРЕД
(2 + 2 часа недељно, 70 + 70 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ПОЗОРИШТЕ (35 + 35)

Стандардизација стручних термина. Драма и драмски сукоб. Редитељски концепт. Простор и континуитет. Композиција, планови. Време – основни појмови. Рад са глумцем: стилови глуме, рад са глумцем и са натуршчицима. Драматургија кратке форме. Дисконтинуитет: драмске целине, склапање, звук, рад са екипом, стилске фигуре. Колективни јунак. Статисти. Стил и жанр.

РАДИО (8 + 8)

Стандардизација стручних термина. Драматургија кратке форме. Драмски програм на радију. Радијска пракса. Паковање пројекта. Монтажа. Ауторска права. Радијско време: ритам и темпо; знакови интерпункције. Порекло и суштина радија. Техника и технологија. Радијски жанрови. Анализа радијских врста у програмима.

ОСНОВЕ ТЕЛЕВИЗИЈСКОГ И ФИЛМСКОГ ЈЕЗИКА (27 + 27)

Стандардизација стручних термина. Простор и континуитет: Композиција кадра, филмски планови. Време – основни појмови. Снимање кратких видео клипова.

IV РАЗРЕД
(2 + 2 часа недељно, 62 + 62 часа годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ФИЛМ (31 + 31)

Стандардизација стручних термина. Драма и драмски сукоб. Редитељски концепт. Рад са глумцем: стилови глуме, рад са глумцем и са натуршчицима. Филмски облици, врсте, родови. Драматургија кратке форме. Дисконтинуитет: драмске целине, склапање, звук, рад са екипом, стилске фигуре. Драматургија дугог играног филма. Склапање великих целина. Ритам нарације. Колективни јунак. Статисти. Стил и жанр. Филмска пракса. Паковање пројекта, продуцентске куће. Монтажа. Ауторска права. Филмски простор: кадар, план, рампа, системи кадрирања. Филмско време: ритам и темпо; знакови интерпункције. Техника и технологија. Филм као уметност и роба.

ТЕЛЕВИЗИЈА (31 + 31)

Стандардизација стручних термина. Телевизијско време: ритам и темпо; знакови интерпункције. Порекло и суштина ТВ медија. Техника и технологија. Редитељски занат и креативност у светлу особености медија. Кратке телевизијске форме (репортаже, рекламе...). ТВ драма, ТВ филм, ТВ серија. Телевизија будућности.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Полазећи од стандардизације стручних термина у контексту одређених медија, преко сценарија, одредити могући редитељски концепт.

Дефинисати улогу редитеља и потребу његове ускостручности али и ширине у стручном и продукционо-техничком смислу, у циљу квалитетније реализације пројектних задатака.

Усвајање планираних садржаја проверавати и продубљивати реализацијом различитих вежби али и укључивањем, у интердисциплинарном смислу, у остале наставне предмете из драмске области.

У раду са ученицима користити сва доступна аудио и аудио-визуелна наставна средства.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Лазић Р., Феномен режија: театролошки огледи, Нови Сад, Књижевна заједница Новог Сада, 1989;

2. Лазић Р., Уметност редитељства: увод у теорију режије: позориште, драма, опера, балет, луткарство, филм, радио, телевизија, мултидисциплинарна режија, Нови Сад, Позоришни музеј Војводине, 2003;

4. Хуго К., Основни проблеми режије, Београд, Универзитет уметности у Београду и ФДУ, 1979;

5. Група аутора, Лексикон филмских и телевизијских појмова 2, Београд Универзитет уметности у Београду и ФДУ, 1997;

6. Плажевски Ј., Језик Филма 1 и 2, Београд, Институт за филм, 1972.

КАМЕРА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Камера јесте стицање неопходних знања о основним појмовима, проблематици, методологији, технологији и техници, креативним поступцима и аспектима фотографије и камере.

Задаци наставе јесу:

– оспособљеност ученика да сниме и композитују једноставне дигиталне слике и кратке видео форме (клипове) базиране на основним принципима перспективе, боје и осветљавања;

– упознавање ученика са актуелном уметничком и филмском продукцијом у области дигиталне слике;

– стицање неопходних знања неопходних за разумевање техничких основа на којима су засновани уређаји са којима ученици раде;

– стицање знања неопходног при одабиру уређаја са којим ће се радити;

– оспособљеност ученика да сниме једноставне дигиталне слике и кратке видео форме (клипове) базиране на основним принципима перспективе, боје и осветљавања;

– упознавање ученика са актуелном уметничком и филмском продукцијом у области дигиталне слике;

– стицање неопходних знања неопходних за разумевање техничких основа на којима су засновани уређаји са којима ученици раде;

– стицање знања неопходног при одабиру уређаја са којим ће се радити.

III РАЗРЕД
(2 + 2 час недељно, 70 + 70 часа годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

УВОД У ФОТОГРАФСКУ И ФИЛМСКУ СЛИКУ (15 + 15)

Историја фотографије. Историја филма. Емулзија и чип. Оптика. Теорија боје у дигиталном окружењу и колорни модели у дигиталном окружењу. Формирање дигиталне слике. Уређаји за снимање дигиталних слика. Вежбе: Ентеријер и екстеријер.

ФОТОАПАРАТ И КАМЕРА (15 + 15)

Од камере опскуре до чипа. Параметри експозиције. Објективи и њихове карактеристике. Механички делови апарата. Водећи произвођачи професионалне опреме и константно унапређивање алата. Вежбе: Протагониста и простор.

КОМПОЗИЦИЈА (20 + 20)

Композиција на филму и у фотографији (Вредност површине. Подручје интереса. Равнотежа и склад). Креативни елементи у филмској и фотографској слици: Боја. Тон. Линија. Контраст. Мотив. Планови у слици. Ритам и облик. Текстура. Дубина и перспектива. Вежбе: Бојни акценат.

ЈЕЗИК ФИЛМА И ФОТОГРАФИЈЕ (20 + 20)

Планови. Покрет камере. Позиција камере. Експериментални филм.

IV РАЗРЕД
(2 + 2 часa недељно, 62 + 62 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

СНИМАТЕЉСКА СИНТАКСА (25 + 25)

Кадар, план, ракурс. Израда фотострипа (сториборд „storyboard”). Перспектива и покрет. Нарација. Реторика. Стилизација.

Покрети камере. Филмски простор, филмско време. Фи ефекат, кинестезија.

Рампа – оса акције, правило троугла, приближавање и удаљавање. Објективни углови, субјективни углови.

Биполарна организација простора, ракорд, правац погледа.

Пет основних варијанти правила троугла, правило трећине.

Континуитет и повезивање покрета.

Продужавање акције. Сцена, секвенца, знаци интерпункције.

Израда видео рада.

УВОД У СВЕТЛО И КОНТРОЛУ СВЕТЛА, УПОЗНАВАЊЕ СА СНИМАТЕЉСКОМ ОПРЕМОМ (25 + 25)

Сектор камере. Осветљавање, карактеристике светла, поставка светла. Светлосни извор. Електронска камера. Делови електронске камере.

Техника за осветљавање и уређаји за контролу светлосног интезитета. Видео камере, расветна тела, произвођачи, модели, формати.

Врсте видео статива, саставни делови, транспорт и припрема за снимање ИТ тон на видео камери. Припрема камере за снимање: ЕНГ снимање, саставни делови ЕНГ опреме. Компјутерски програми (алати) за манипулацију дигиталном сликом. Селективно интервенисање на дигиталној слици. Перцепција.

ДОКУМЕНТАРНЕ И ТВ ФОРМЕ (12 + 12)

Стенд ап. Репортажа. Интервју. Анкета.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Упознати ученике са проблематиком овог наставног предмета, теоријским приступом, али и константним увођењем примера којима би се на лакши, бржи и квалитетнији начин, ученицима појаснили планирани наставни садржаји.

Практичан рад у овом наставном предмету има веома важну улогу. Неопходно је да се сви теоријски реализовани садржаји, кроз практичан рад провере и надграде.

Рад са ученицима усмерити ка упознавању са видео техником, методологијом снимања, расветом као неодвојивим делом снимања.

Упознати ученике са техничким спецификацијама камере, објективима, различитим моделима, форматима снимка кроз непосредан рад и презентацију.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Hedgecoe Ј., John Hedgecoe’s New Book of Photography, Knopf, 1994;

2. Goi M., American society of cinematographer’s manual, ASC Press, 2013.

МОНТАЖА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Монтажа јесте стицање неопходних знања о основним појмовима, технологији и техници, протоколима, креативним поступцима и аспектима дигиталне монтаже.

Задаци наставе јесу:

– стицање техничких и аналитичких вештина, путем практичног рада, потребних за монтажу ТВ и филмског програма.

III РАЗРЕД
(2 + 2 часа недељно, 70 + 70 часа годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

УВОД У МОНТАЖУ (8 + 6)

Појам монтаже. Значај монтаже у креативном процесу. Историјски развој. Основни принципи филмске уметности.

ГРАМАТИКА ФИЛМСКОГ ЈЕЗИКА (20 + 12)

Кадар. План. Ракурс. Сцена. Покрет камере, манипулација временом. Знаци интерпункције. Линеарна монтажа.

СЕКВЕНЦЕ (24 + 14)

Секвенца. Акционе секвенце. Дијалошке секвенце.

КОМУНИКАЦИЈА И САРАДЊА (4 + 6)

Комуникација и сарадња са режисером, продуцентом, асистентима.

СОФТВЕР И ХАРДВЕР (4 + 20)

Софтвер и хардвер у видео продукцији. ТВ системи. ТВ сигнали. Стварање ТВ слике.

ОРГАНИЗАЦИЈА (4 + 6)

Улога асистента монтаже и секретарице режије.

ЗВУК (6 + 6)

Дијалог. Музика. Звучни ефекти. Филмска тишина.

IV РАЗРЕД
(2 + 2 часа недељно, 62 + 62 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ПРОТОКОЛИ (5 + 5)

Књига монтаже. Постпродукцијски протокол.

ГРАМАТИКА ФИЛМСКОГ ЈЕЗИКА (20 + 16)

Паралелна монтажа. Ретроспективна монтажа. Креaтивна монтажа. Монтажне секвенце. Уводне секвенце. Описне секвенце. Финалне секвенце.

КРАТКЕ МОНТАЖНЕ ФОРМЕ (12 + 18)

Трејлер. Музички спот. Реклама. ТВ репoртажа. Документарни филм.

КОМУНИКАЦИЈА И САРАДЊА (5 + 3)

Комуникација и сарадња са режисером, одељењем за визуелне ефекте, одељењем за обраду звука.

ДИГИТАЛНА ПОСТПРОДУКЦИЈА СЛИКЕ (6 + 6)

Визуелни ефекти. Колор обрада.

ЗВУК (6 + 8)

Дизајн звука и улога монтажера у постпродукцији звука. Музика и композитор.

НОВE ВИДЕО ФОРМЕ (8 + 6)

Интерактивни филм. Пројектно мапирање.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Наставне садржаје обрађивати кроз паралелан теоријски и практичан рад.

Упознати ученике са видео техником и софтверско-хардверским могућностима монтаже.

Обучити ученике у коришћењу софтвера за монтажу (минимум) ADOBE CREATIVE SUITE 4 PRODUCTION PREMIUM: After Effects CS4, Adobe Premiere Pro CS4.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Ериџон Д., Граматика филмског језика, Београд, СКЦ, 1998.

2. Бабац М., Језик монтаже покретних слика, Нови Сад, Универзитет у Новом Саду, 2000.

3. Рајс К., Милар Г., Филмска монтажа, Београд, Универзитет уметности у Београду, 1982.

4. Марч В., За трен ока – перспективе филмске монтаже, Београд, Филмски центар Србије, 2008.

5. Група аутора, Лексикон филмских и ТВ појмова, Београд, Факултет драмских уметности, 1997.