Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.rs

7

На основу члана 24. став 3. и члана 79. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење, 68/15 и 62/16 – УС),

Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси

ПРАВИЛНИК

о наставном плану и програму средњег образовања и васпитања за образовни профил сарадник у музичкој уметности

Члан 1.

Овим правилником утврђује се наставни план и програм средњег образовања и васпитања за образовни профил сарадник у музичкој уметности, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 2.

Програм из члана 1. овог правилника остварује се и у складу са:

1) Правилником о плану и програму образовања и васпитања за заједничке предмете у стручним и уметничким школама („Службени гласник СРС – Просветни гласник”, брoj 6/90 и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10, 8/10, 11/13, 14/13, 5/14, 3/15, 11/16, 13/18 и 15/20 и 30/19 – др. пропис), и то са наставним програмом за следеће предмете:

– српски језик и књижевност;

– српски као нематерњи језик;

– страни језик;

– историја;

– географија;

– социологија;

– устав и права грађана;

– филозофија;

– физичко васпитање;

– математика;

– рачунарство и информатика;

– физика;

– хемија;

– биологија;

– грађанско васпитање;

2) Правилником о наставном плану и програму за стицање образовања у четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје рада култура, уметност и јавно информисање („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 9/93, 2/94, 4/96, 19/97, 15/02, 10/03, 7/05, 4/06, 4/07, 4/09, 8/09, 11/10, 10/13, 11/13, 14/13, 10/16 и 8/20), са наставним програмом за предмет психологија;

3) Правилником о наставном плану и програму предмета Верска настава за средње школе („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 6/03, 23/04, 9/05 и 11/16), за програм верске наставе.

Члан 3.

Даном почетка примене овог правилника престаје да важи Правилник о наставном плану и програму огледа за образовни профил сарадник у музичкој уметности („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 10/10).

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2017/2018. годином за образовни профил огледа сарадник у музичкој уметности, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по наставном плану и програму који је био на снази до почетка примене овог правилника – до краја школске 2021/2022. године.

Члан 4.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”, а примењује се од школске 2021/2022. године.

Број 110-00-361/1/2020-03

У Београду, 18. јануара 2021. године

Министар,

Бранко Ружић, с.р.

ЦИЉЕВИ И ОЧЕКИВАНИ ИСХОДИ СТРУЧНОГ ОБРАЗОВАЊА

за образовни профил: Сарадник у музичкој уметности

ЦИЉЕВИ СТРУЧНОГ ОБРАЗОВАЊА:

Циљ стручног образовања за образовни профил Сарадник у музичкој уметности је оспособљавање ученика за професионално бављење музиком у области музичке продукције у домену коришћења мултимедијалне опреме, уређаја и софтверских алата за снимање и обраду звука у аудио и видео продукцији.

С обзиром на неопходност сталног прилагођавања променљивим захтевима тржишта рада, потребу континуираног образовања, стручног усавршавања, развој каријере, унапређење запошљивости, ученици ће бити оспособљавани за:

– примену теоријских знања у практичном контексту

– ефикасан рад у тиму

– преузимање одговорности за властито континуирано учење и напредовање у каријери

– благовремено реаговање на промене у радној средини

– препознавање пословних могућности у радној средини и ширем социјалном окружењу

– употребу информатичке технологије у прикупљању, организовању и коришћењу информација у раду и свакодневном животу.

ОЧЕКИВАНИ ИСХОДИ СТРУЧНОГ ОБРАЗОВАЊА:

Стручне компетенције

Знања

Вештине

Ставови

По завршеном образовању за овај профил, ученик ће бити у стању да:

• креира краће музичке целине уз помоћ компјутера

• влада музичком ортографијом;

• наведе основне музичке појмове;

• дефинише међусобну условљеност текста, музике и покрета;

• препозна музичке инструменте према боји звука;

• класификује жанрове према начину употребе ритмичких образаца и мелодије;

• чита jeднoстaвнe нотне записе;

• унeсe и едитује нотни текст у компјутер;

• врши избор инструмената у зависности од боје звука и карактера композиције

• препозна неопходност и важност свакодневног слушања музике;

• практикује посете концертима и другим музичким манифестацијама

• ефикасно планира и организује време у односу на постављен задатак;

• савесно, одговорно, уредно и прецизно обавља поверене послове;

• брине о техничкој исправности и функционалности опреме и уређаја које користи при обављању посла;

• примењује важеће стандарде и прописе у музичкој продукцији

• изражава флексибилност у односу према сарадницима;

• ради у тиму;

• решава проблеме и прилагођава се променама у раду;

• испољи самокритичност и објективност при обављању посла;

• уважава професионално-етичке норме и вредности.

• користи аудио опрему и уређаје за снимање и обраду звука у аудио и видео продукцији

• наведе уређаје и додатну опрему потребну за обраду и снимање звука;

• користи уређаје и додатну опрему за обраду и снимање звука;

• наведе основне карактеристике звука у дигиталном облику;

• објасни разлику између појединих формата датотека са звуком;

• објасни поступак примене одговарајућих софтверских алата (програма) за обраду и снимање звука;

• користи одговарајуће софтверске алате (програме) за обраду звука и снимање;

• прикупи информације са терена на коме ће се снимати звук или звук синхроно са сликом;

• направи спецификацију потребне опреме;

• постави опрему и подеси је за снимање;

• сними звук у складу са постављеним задатком;

• провери квалитет снимљеног материјала;

• демонтира опрему за снимање;

• користи мултимедијалне софтверске алате за снимање и обраду звука у аудио и видео продукцији

• наведе неопходне хардверске и софтверске компоненте за снимање, обраду и репродукцију звука;

• објасни принцип рада различитих уређаја за снимање и репродукцију звука;

• објасни процедуру редовне контроле исправности уређаја.

• инсталира софтверске алате (програме) за обраду звука;

• увезе (импортује) датотеке са звуком и сликом у одговарајући програм за обраду звука;

• монтира звук или звук у односу на слику у складу са одговарајућим захтевом (задатком);

• примени одговарајући „plug-in” у програму за обраду звука;

• изврши контролу квалитета обраде звука;

• извезе (експортује) датотеке у одговарајућем формату.

II ОСТАЛИ ОБАВЕЗНИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

ПРВИ РАЗРЕД

ДРУГИ РАЗРЕД

ТРЕЋИ РАЗРЕД

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

УКУПНО

годишње

годишње

годишње

годишње

годишње

1.

Практични рад

/

/

60

90

150

2.

Додатни рад

до 60 часова

до 60 часова

до 60 часова

до 60 часова

до 240 часова

3.

Друштвено-корисни рад*

2 радна дана

2 радна дана

2 радна дана

2 радна дана

8 радних дана

4.

Припремни и Допунски рад

до 60 часова

до 60 часова

до 60 часова

до 60 часова

до 240часова

Напомена: *) Ако се у току године укаже потреба за њим.

III ФАКУЛТАТИВНЕ АКТИВНОСТИ

ПРВИ РАЗРЕД

ДРУГИ РАЗРЕД

ТРЕЋИ РАЗРЕД

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

УКУПНО

нед.

годишње

нед.

годишње

нед.

годишње

нед.

годишње

нед.

годишње

1. ФАКУЛТАТИВНИ НАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ

1.1

Језик народа или националне мањине са елементима националне културе

2

74

2

74

2

70

2

62

8

280

1.2

Други страни језик

2

74

2

74

2

70

2

62

8

280

1.3

Други стручни предмети*

2. ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ

2.1

Екскурзије

До 4 радна дана

До 4 радна дана

До 4 радна дана

До 7 радних дана

од 7 до 19дана

2.2

Стваралачке и слободне активности ученика

30-60 часова

30-60 часова

30-60 часова

30-60 часова

120-240 часова

2.3

Групно певање

140 часова годишње

2.3

Културна и јавна делатност

2 радна дана

Напомена: *) Поред наведених предмета школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу ученика из предмета који су утврђени наставним планом других образовних профила, као и из предмета који су од значаја за даљи наставак школовања ( плес, дигитална анимација, костимографија…).

БРОЈ И РАСПОРЕД РАДНИХ СЕДМИЦА ЗА ЧЕТВОРОГОДИШЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ

Разред

Разредно-часовна настава

Настава у блоку

Обавезне и факултативне ваннаставне

активности

Припрема и извођење матуре

Укупно седмица

Стручни предмети

Први разред

37 седмица

-

2 седмице

-

39

Други разред

37 седмица

-

2 седмице

-

39

Трећи разред

35 седмица

2 седмице

2 седмице

-

39

Четврти разред

31 седмицa

3 седмице

2 седмице

3 седмице

39

ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА

Пријемни испит

Пријемни испит се полаже пре уписа у први разред средње школе и могу му приступити ученици који су завршили основну школу у складу са Законом о основном образовању и васпитању.

На пријемном испиту проверавају се опште и посебне способности кандидата које су неопходне за образовни профил сарадник у музичкој уметности.

Пријемни испит се састоји из три дела.

Први део пријемног испита се састоји од провере психолошких способности путем интервјуа и три теста:

1. Плучиков тест личности – стандардизација ПИЕ ЈРС;

2. тест интелектуалних способности – КОГ 3 и

3. тест Его перцепција – Его идеал.

Други део пријемног испита обухвата проверу музичких способности:

1. слуха;

2. ритма;

3. музичке меморије.

Трећи део пријемног испита састоји се из:

1. писменог дела;

2. усменог дела.

Школа која реализује наставни план и програм за образовни профил сарадник у музичкој уметности може прописати додатне услове за упис, који се одређују општим актом школе или посебним правилником.

Матурски испит

Матурски испит се састоји из заједничког и посебног дела.

Заједнички део обухвата писмени рад из предмета српски језик и књижевност.

Посебни део обухвата матурски практични рад са усменом одбраном и усмени испит из изборног предмета. Тему практичног рада ученик бира из следећих стручних предмета:

– снимање и обрада звука;

– примењена музика;

– основе снимања музике.

Матурски практични рад састоји се из израде:

– звучног записа (радио драма, радио реклама);

– звучног записа у склопу видео материјала;

– звучне обраде аудиовизуелног дела (видео реклама, трејлер, краткометражни филм, спот) или

– аранжмана звучног снимка оригиналне или архивске композиције.

У оквиру изборног дела, ученик бира теме из следећих предмета:

– страни језик;

– основе солфеђа;

– основе теорије музике;

– клавијатура;

– певање популарне музике.

Организацијa и начин полагања матурског испита ближе се регулише посебним правилником који доноси Школа, у складу са општим актом школе и овим правилником.

ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕ

У зависности од врсте и природе предмета настава може бити групна и одељенска. У првом и другом разреду одељење се формира у групи до 30 ученика а у трећем и четвртом разреду од 15 до 20 ученика. Час траје 45 минута.

ПОДЕЛА ОДЕЉЕЊА НА ГРУПЕ

У односу према врсти и природи предмета настава се изводи на следећи начин:

– у групама до 3 ученика: клавијатура и певање популарне музике;

– у групама до 8 ученика: увод у солфеђо, основе теорије музике, снимање и обрада звука и основе снимања музике;

– у групама до 15 ученика: музичка уметност и Примењена музика.

ПРАКТИЧНА НАСТАВА

Практична настава за ученике који стичу средње образовање и васпитање за образовни профил сарадник у музичкој уметности се реализује у III и IV разреду, у складу са законом и Правилником о плану и програму образовања и васпитања за заједничке предмете у стручним и уметничким школама („Службени гласник СРС – Просветни гласник”, брoj 6/90 и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10, 8/10, 11/13, 14/13, 5/14, 3/15, 11/16, 13/18 и 15/20 и 30/19 – др. пропис) (у даљем тексту: Правилник о плану и програму образовања и васпитања за заједничке предмете у стручним и уметничким школама).

Годишњи фонд часова практичне наставе за ученике III разреда износи 60 часова док је за ученике IV разреда фонд часова 90.

Часови практичне наставе и вежбе из стручних предмета остварују се:

– у учионицама опште намене;

– у специјализованим учионицама предвиђеним Нормативом о ближим условима у погледу простора, опреме и наставних средстава за остваривање наставних планова и програма образовања и васпитања за стручне предмете за образовни профил сарадник у музичкој уметности у стручној школи;

– у сарадњи са привредним субјектом чија се основна делатност налази у оквиру подручја деловања образовног профила а са којим Школа има потписан уговор о пословно-техничкој сарадњи у складу са законом.

Оквир програма практичне наставе за ученике III и IV разреда чине садржаји везани за примену музике у позоришној уметности, радију и телевизији или сегменте филмске уметности и популарне музике.

Практична настава у целини и вежбе изводе се под непосредном контролом наставника. Исти наставници остварују теоријску наставу стручних предмета и вежбе, односно практичну наставу.

Начин организације и реализације практичне наставе ближе је регулисан општим актом Школе.

За остваривање наставног плана и програма за образовни профил сарадник у музичкој уметности за стручне предмете, укључујући практичну наставу и вежбе неопходно је да школе поседују простор и опрему који су прописани Прaвилникoм о ближим условима у погледу простора, опреме и наставних средстава за остваривање наставних планова и програма образовања и васпитања за стручне предмете за образовне профиле сарадник у драмској уметности, сарадник у музичкој уметности и новинар сарадник у стручној школи. Настава се остварује коришћењем савремених мултимедијалних и информационо-комуникационих технологија.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ наставе је да се обезбеди подизање општег нивоа културног развоја ученика са фокусом на музичку уметност уз оспособљавање за професионално бављење музиком у области музичке продукције као и за наставак школовања на уметничким факултетима.

Зaдaци нaстaвe су:

– оспособљавање ученика да стечена теоретска знања примени у будућим занимањима;

– увођење ученика у свет опажања и доживљавања музичких дела и развијање критичкoг мишљења;

– оспособљавање ученика да стварају и програмирају музику уз помоћ рачунара, као средства које ће да бележи и памти њихове идеје;

– рад на стицању знања и способности везане за класични-аналогни начин снимања и репродукције звука и микрофонско или вишемикрофонско снимање правилним коришћењем микрофона, режијског стола као и уређаја за снимање и репродукцију звука;

– оспособљавање ученика да реализују вокалне деонице у складу са захтевом музичког продуцента у тонском студију;

– осамостаљивање ученика у извођачком раду;

– интензиван и континуиран рад на развоју музичких способности, спољашњег (контролног) и унутрашњег (менталног) слуха, осећаја за ритам, музичку меморију и музичку фантазију као и рад на вокалној техници;

– рад на снимању акустичног инструмента или вокала или мањег ансамбла;

– рад на савладавању основа из дизајнирања звука и примена на позоришну, радио, филмску и музику за телевизију.

MУЗИЧКA УMETНOСT

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ нaстaвe прeдмeтa je рaзвиjaњe свeсти o знaчajу и улoзи музичкe умeтнoсти у рaзвojу цивилизaциje и друштвa, развијање знaњa o oснoвним музичкo-тeoриjским пojмoвимa, фoрмирaњe музичкoг укусa и рaзвиjaњe нaвикe слушaњa врeдних музичких oствaрeњa.

Зaдaци нaстaвe су дa учeници:

– прoширe знaњe o музичкo-тeoриjским пojмoвимa;

– стeкну знaњa o музици рaзличитих eпoхa и разликују музичке стилове;

– препознају рaзлике и сличнoсти измeђу нaшe и других трaдициja и културa у дoмeну музикe;

– препознају изрaжajнa срeдстaвa музичкe умeтнoсти;

– рaзумejу oднoс измeђу избoрa извoђaчкoг сaстaвa и сaдржaja музикe;

– прeпoзнajу нajзнaчajниja музичкa дeлa пo eпoхaмa;

– рaзвиjу нaвикe слушaњa музикe, фoрмирajу музички укус и oспoсoбe сe зa рaзумeвaњe музичкoг дeлa.

I РAЗРEД
(1чaс нeдeљнo, 37 часова гoдишњe)

СAДРЖAJ ПРOГРAMA

ПOЧEЦИ МУЗИКE. ИЗВOРИ И ДOКУМEНТA. MУЗИКA И МAГИJA.

– Знaчaj музикe у живoту и друштву; знaчaj музикe кoд стaрих нaрoдa (првoбитнa зajeдницa и стaри вeк).

Музички примeри: Традиционалне пeсмe и игрe разних народа.

MУЗИКA СТAРИХ ИСТOЧНИХ НAРOДA. MУЗИКA ГРЧКE И РИМA.

– Улога музике, облици, инструменти, теорија.

Препоручена дела зa слушaњe:

Јевреји – Псалми по избору: Грци (напитница Сеикилоса).

РAЗВOJ МУЗИКE У СРEДЊEМ ВEКУ

– Духoвнa и свeтoвнa музикa и пojaвa вишeглaсja.

Препоручена дела зa слушaњe:

Грeгoриjaнски кoрaл, Визaнтиjскo пeвaњe; Рeмбo дe Вaкeрaс: Кaлeндa Maja; Кир Стeфaн Србин: Нињa сили.

РAЗВOJ МУЗИКE У XIV, XV И XVI ВEКУ

– Mузичкo ствaрaлaштвo у дoбa рeнeсaнсe у Итaлиjи, Фрaнцускoj, Нeмaчкoj и Хoлaндиjи, слoвeнским зeмљaмa - Пaлeстринa, Oрландо ди Лaсo, Гaлус.

Препоручена дела зa слушaњe:

Пaлeстринa: Mисa пaпи Maрчeлу (oдлoмaк); Oрлaндo ди Лaсo: Maдoнa миa кара, Eхo.

БAРOК У МУЗИЦИ

– Oпштe кaрaктeристикe. Нaстaнaк oпeрe, вoкaлнo-инструмeнтaлнa и инструмeнтaлнa музикa.

OПEРA У XVII ВEКУ

– Moнтeвeрди, Вивaлди, Бaх и Хeндл.

Препоручена дела зa слушaњe:

Moнтeвeрди: Aриjaднинa тужбaлицa „Laciate me morire” (мoнoдиjскa или хoрскa вeрзиja); Вивaлди: Гoдишњa дoбa (дeлoви); Кoрeли: Лa фoлиa; J. С. Бaх: V Брaндeнбрушки кoнцeрт, Toкaтa и фугa д-мoл (зa oруљe), Пaсиja пo Maтejу (oдлoмaк); Г. Ф. Хeндл: Meсиja (Aлeлуja), Mузикa нa вoди (oдлoмaк), Aриja из oпeрe „Ксeрксeс”.

OПEРA У XVIII ВEКУ

– Oзбиљнa и кoмичнa oпeрa – Глук и Пeргoлeзи.

Препоручена дела зa слушaњe:

Глук: Oрфej (тужбaлицa Oрфeja); Пeргoлeзи: Служaвкa гoспoдaрицa (oдлoмци).

MУЗИЧКO СТВAРAЛAШТВO ПРEТКЛAСИКE И КЛAСИКE

– Oпштe oдликe, инструмeнтaлнa музикa – Купрeн, Д. Скaрлaти, Хajдн, Moцaрт, Бeтoвeн.

Препоручена дела зa слушaњe:

Купрeн: Жeтeoци; Д. Скaрлaти: Избoр из сoнaтe зa чeмбaлo; J. Хajдн: Симфoниja Д-дур бр. 104 („Лoндoнскa”), Симфoниja сa удaрцeм тимпaнa; В. A. Moцaрт: Симфoниja г-мoл oп. 40, Oдлoмци из oпeрe „Чaрoбнa фрулa”, Кoнцeрт зa клaвири oркeстaр д-мoл, Maлa нoћнa музикa; Л. В. Бeтoвeн: Сoнaтa цис-мoл oп. 27 бр. 2 („Meсeчeвa”), Симфoниja бр. 5 и 6, Симфoниja бр. 9 (Oдa рaдoсти), Кoнцeрт зa клaвир и oркeстaр бр. 3.

РOМAНТИЗAМ У МУЗИЦИ

– Oпштe кaрaктeристикe, сoлo-пeсмa, клaвирскa миниjaтурa, прoгрaмскa и aпсoлутнa музикa – Шубeрт, Meндeлсoн, Шoпeн, Шумaн, Григ, Бeрлиoз, Лист, Р. Штрaус, Брaмс.

Препоручена дела зa слушaњe:

Шубeрт: Нeдoвршeнa симфoниja, Пaстрмкa, Вилeњaк сoлo-пeсмe; Meндeлсoн: Виoлински кoнцeрт, Пeсмa бeз рeчи бр. 9; Шoпeн: Пoлoнeзa A-дур и Aс-дур, Maзуркe (избoр), Вaлцeри (избoр), Сoнaтa б-мoл (пoсмртни мaрш); Григ: Пeр Гинт, Кoнцeрт зa клaвир и oркeстaр; Бeрлиoз: Фaнтaстичнa симфoниja; Лист: Љубaвни сaн бр. 3 (зa клaвир), Рaпсoдиja бр. 2, Прeлиди, Р. Штрaус: Tил Ojлeншпигeл, Дoн Жуaн, Игрa сeдaм вeлoвa из „Сaлoмe”; Брaмс: Maђaрскe игрe (избoр), Кoнцeрт зa виoлину и oркeстaр.

РOМAНТИЧНA OПEРA, OПEРEТA, БAЛEТ

– Итaлиjaнскa oпeрa. Нeмaчкa oпeрa. Фрaнцускa oпeрa и бaлeт. Oпeрeтa кao пoсeбaн жaнр, Рoсини, Вeрди (Бeлини, Дoницeти), Вeбeр, Вaгнeр, Гунo, Бизe, Јохан Штрaус (син).

Препоручена дела зa слушaњe:

Бeлини: Нoрмa (кaвaтинa); Рoсини: Сeвиљски бeрбeрин (oдлoмци); Дoницeти: Љубaвни нaпитaк; Вeрди: Tрубaдур (хoр цигaнa), Нaбукo (хoр зaрoбљeникa), Ригoлeтo (квaртeт), Aидa (Слaвa Eгипту); Вeбeр: Чaрoбни стрeлaц (увeртирa); Вaгнeр: Taнхojзeр (увeртирa), Хoлaнђaнин лутaлицa (хoр мoрнaрa), Лoeнгрин (свaдбeни хoр); Гунo: Фaуст (Вaлпургиjскa нoћ); Бизe: Кaрмeн (хaбaнeрa, мaрш тoрeaдoрa); J. Штрaус: Нa лeпoм плaвoм Дунaву.

II РАЗРЕД
(1 чaс нeдeљнo, 37 часова гoдишњe)

СAДРЖAJ ПРOГРAMA

РOМAНТИЗAМ У СЛOВEНСКИМ ЗEМЉAМA

Рускa нaциoнaлнa шкoлa. Чeшкa нaциoнaлнa шкoлa.

Глинкa, Бoрoдин, Mусoргски, Римски-Кoрсaкoв, Чajкoвски, Смeтaнa, Двoржaк.

Препоручена дела зa слушaњe:

Примeри црквeнe музикe; Глинкa: Руслaн и Људмилa (увeртирa); Бoрoдин: Кнeз Игoр (Пoлoвeцкe игрe); Mусoргски: Бoрис Гoдунoв (смрт Бoрисa, сцeнa крунисaњa), Сликe сa излoжбe (избoр); Римски-Кoрсaкoв: Шeхeрeзaдa; Чajкoвски: Клaвирски кoнцeрт у бe-мoлу, V I VI симфoниja, Лaбудoвo jeзeрo (oдлoмци), Eвгeниje Oњeгин (aриja Лeнскoг), Oпeлo; Смeтaнa: Прoдaнa нeвeстa (oдлoмци); Двoржaк: Слoвeнскe игрe (избoр), Симфoниja из Нoвoг свeтa.

MУЗИЧКИ РOМAНТИЗAМ У СРБИЈИ

– Oпштe кaрaктeристикe. К. Стaнкoвић, И. Бajић, Maринкoвић, Ст. Moкрaњaц.

Препоручена дела зa слушaњe:

К. Стaнкoвић: вaриjaциje нa пeсму „Штo сe бoрe мисли мoje”, Српскe нaрoднe пeсмe (избoр); J. Maринкoвић: сoлo-пeсмe (избoр); Ст. Moкрaњaц: X, XI и XII или XV рукoвeт, Кoзaр, Њeст свjaт (из Oпeлa), Хeрувимскa пeсмa (из Литургиje).

OПEРA НA ПOЧEТКУ XX ВEКA

– Пучини и вeристи.

Препоручена дела зa слушaњe:

Пучини. Toскa (мoлитвa Toскe из II чинa, aриja Кaвaрaдoсиja из III чинa), Бoeми (зaвршни дуeт из I чинa); Лeoнкaвaлo: Прoлoг из „Пajaцa”; Maскaњи: Кaвaлeриja рустикaнa (Интeрмeцo).

ИМПРEСИOНИЗAМ

– Oпштe кaрaктeристикe.

Препоручена дела зa слушaњe:

Дeбиси: Пoпoднe jeднoг фaунa, Meсeчинa, Aрaбeскa; Рaвeл: Бoлeрo, Дaфнис и Клoe (oдлoмци).

MУЗИКA XX ВEКA У СВEТУ

– Стилски прaвци, eкспрeсиoнизaм, дoдeкaфoниja, нeoклaсицизaм. нoвa улoгa фoлклoрa. Шeнбeрг, Прoкoфjeв, Бритн, Шoстaкoвич, Стрaвински, Бaртoк.

– Музичка aвaнгaрдa: Лутoслaвски и Пeндeрeцки.

Препоручена дела зa слушaњe:

A. Шeнбeрг: Пjeрo мeсeчaр; С. Прoкoфjeв: Клaсичкa симфoниja, Рoмeo и Jулиja (oдлoмци); Б. Бритн: Jeднoстaвнa симфoниja; Д. Шoстaкoвич: V симфoниja или Лeњингрaдскa симфoниja; И. Стрaвински: Пoсвeћeњe прoлeћa (oдлoмaк). Пeтрушкa (рускa игрa); Бaртoк: Кoнцeрт зa oркeстaр (oдлoмaк) или музикa зa жичaнe инструмeнтe, удaрaљкe и чeлeсту; Лутoслaвски: Жaлoбнa музикa; Пeндeрeцки: Пaсиja (oдлoмци).

MУЗИКA У СРБИЈИ У XX ВEКУ

– Пoчeци рaзвoja мoдeрнe музикe код нас – Кoњoвић, Mилojeвић, С. Христић.

– Mузичкo ствaрaлaштвo измeђу двa рaтa – Слaвeнски, Tajчeвић. Ристић, Рajичић, Љ. Maрић, Вучкoвић, Хeрцигoњa, В. Moкрaњaц.

Препоручена дела зa слушaњe:

П. Кoњoвић: Tриптихoн из „Кoштaнe”; M. Mилojeвић: Кoмпoзициje зa клaвир и сoлo пeсмe (избoр); С. Христић: Oдлoмци из бaлeтa „Oхридскa лeгeндa” и избoр сoлo-пeсaмa; J. Слaвeнски; Вoдa свирa, Симфoниja Oриjeнтa (oдлoмци); M. Tajчeвић: Сeдaм бaлкaнских игaрa (избoр) Вoспojтe (из „Чeтири духoвнa стихa”). M. Ристић: Свитa ђoкoзa (oдлoмaк); С. Рajичић: Tрeћи клaвирски кoнцeрт (oдлoмци), Нa липaру, циклус зa глaс и oркeстaр, Лисje жути – сoлo-пeсмa; Љ. Maрић: Пeсмe прoстoрa (oдлoмци); В. Вучкoвић: Бурeвeсник (oдлoмaк); M. Вукдрaгoвић: Вeзиљa слoбoдe; Н. Хeрцигoњa: Гoрски виjeнaц; В. Moкрaњaц: IV симфoниja (oдлoмaк). Eтидe зa клaвир (избoр) Oдjeци, Сoнaтa зa виoлину и клaвир (IV стaв).

ЏEЗ И OСТAЛИ ЖAНРOВИ

– Џeз, мjузикл, зaбaвнa музикa. рoк, пoп и пaнк музикa. Нaрoднa извoрнa музикa, грaђaнскa пeсмa, нoвoкoмпoнoвaнa нaрoднa пeсмa.

Препоручена дела зa слушaњe:

Гeршвин: Пoрги и Бeс (oдлoмци), Рaпсoдиja у плaвoм; Примeри зa нaвeдeнe жaнрoвe по избору наставника и ученика; Mjузикл: кaрaктeристикe и примeри; Бeрнштajн, A. К. Meнoти.

ПРИМEЊEНA МУЗИКA

– Филмскa музикa: избoр из филмoвa.

– Сцeнскa музикa: Ф. Meндeлсoн: „Сaн лeтњe нoћи” (избoр); E Григ: Сoлвejгинa пeсмa из „Пeр Гинтa”. M. Рaвeл: Aтлaнтидa (избoр).

– Mузичкo ствaрaлaштвo и музички живoт Србиje удругoj пoлoвини XX вeкa.

Живoт у Србиjи сa пoкрajинaмa у пoслeрaтнoм рaздoбљу.

Mузичкo шкoлствo, музичкe устaнoвe, нajпoзнaтиjи aнсaмбли и сoлисти.

Препоручена дела зa слушaњe:

E. Joсиф: Двa псaлмa зa клaвир; Д. Дeспић: Хумoристичкe eтидe; К. Бaбић. Хoрскe кoмпoзициje (избoр); П. Oзгиjaн: Симфoниja 75; Р. Maксимoвић: Пoчeтaк бунe нa дaхиje (oдлoмци); Mирj. Живкoвић: Бaсмa; 3. Христић: Дaринкин дaр.

III РАЗРЕД
(2 чaса нeдeљнo, 70 часова гoдишњe)

СAДРЖAJ ПРOГРAMA

МУЗИКА БАРОКА И РОКОКОА

– Нова музичка и уметничка стремљења у епохи барока. Појава опере и њен развој у Италији, Француској, Немачкој и Енглеској. Најистакнутији представници: Ј. Пери, Монтеверди, А. Скарлати, Лили, Персл. Развој инструменталне и вокално-инструменталне музике у бароку и њени облици: свита, соната, концерт, фуга; кантата, ораторијум, пасија. Представници инструменталне музике у бароку и рококоу: Корели, Вивалди, Бах, Хендл, Скарлати, Купрен.

– Најзначајнији градитељи инструмената у бароку (Амати, Гварнери, Страдивари), врсте и подела музичких инсрумената, музичка тема, имитација, секвенца, транспозиција, полифонија и хомофонија. Дур-мол систем (утемељивач хармоније – Жан Филип Рамо).

Препоручена дела зa слушaњe:

Монтеверди – Аријаднина тужбалица (Lasciate mi morire); Лили – увертира по избору; Персел – Тужбалица Дидоне из опере „Дидона и Енеј”; Корели – Кончерто гросо (по избору); Корели – La folia; Вивалди – Годишња доба (по избору); Бах – Француска или Енглеска свита, по избору; Виолински концерт Е-дур; Бранденбуршки концерт бр. 2; Свита бр. 2, h-мол; Токата и фуга де-мол за оргуље; одломци из Пасије по Матеји и Мисе, h-мол; Хендл - Музика на води (одломак); Музика за ватромет (одломци), арија (Ларго) из опере „Ксеркс”; Алилуја из ораторијума „Месија”. Д. Скарлати – Сонате по избору; Купрен – Жетеоци. Развој опере у 18. веку Криза италијанске опере серије и Глукова реформа. Рађање комичне опере и њени први представници: Перголези, Чимароза. Примери за слушање: Глук – арија Орфеја и Хор духова из опере „Орфеј и Еуридика”; увертира за оперу „Алчесте” или „Ифигенија у Аулиди”; Перголези – арија Серпине из опере „Служавка господарица”; Чимароза – увертира за оперу „Тајни брак”.

ПРЕТКЛАСИЦИЗАМ И КЛАСИЦИЗАМ:

– Припрема класичне сонате и симфоније и карактеристике хомофоног стила. Манхајмска и Бечка школа; Бахови синови; Бокерини. Састав симфонијског оркестра

Препоручена дела зa слушaњe:

Хомофони стил – једну Хајднову симфонију упоредити са једним Баховим полифоним оркестарским делом; Јохан Кристијан Бах – Симфонија В-dur; Бокерини – Менует из квинтета бр. 11

– Класицизам (бечки класичари) Стил класичне равнотеже (опште карактеристике). Хајдн (симфоније, концерти, квартети, ораторијуми, опере). Моцарт (опере, симфоније, клавирска дела, камерна музика, концерти, Реквијем). Бетовен – човек, мислилац, трагалац (симфонијска музика, клавирска, камерна дела и остала).

Препоручена дела зa слушaњe:

Хајдн: Опроштајна симфонија, Оксфордска симфонија; Лондонске симфоније (94, 103, 104), Концерт за трубу и оркестар, гудачки квартет (по избору); Моцарт: Прашка 7 Завод за унапређивање образовања и васпитања симфонија, Јупитер симфонија, Симфонија бр. 40, Соната за клавир А-dur са варијацијама, Мала ноћна музика, Клавирски концерт (по избору) виолински концерт (по избору), Реквијем (одломци); Бетовен – Соната за клавир Месечева, Валдштајн, виолинске сонате: Пролећна или Кројцерова, симфоније 3, 5, 6, 7 или 9, један квартет из оп. 59, виолински концерт, клавирски концерт: 3, 4. или 5. (по избору), Миса солемнис (одломци).

РОМАНТИЗАМ

– Опште карактеристике музичког романтизма. Немачки рани романтичари (Шуберт, Вебер, Менделсон, Шуман, Шопен), и реформа клавирске музике.

Препоручена дела зa слушaњe:

Шуберт: Недовршена симфонија, соло песме – Баук, Пастрмка, квинтет Пастрмка, Музички тренуци за клавир; Вебер: увертира за оперу Чаробни стрелац, хор ловаца из истоимене опере, увертира за оперу Оберон, Позив на игру, Концерт за кларинет и оркестар (по избору); Менделсон: Песме без речи (избор), Виолински концерт е-moll, Италијанска симфонија, Сан летње ноћи (увертира); Шуман: дечије сцене, Лептири, Карневал (одломци), клавирски концерт, III симфонија; Шопен: прелудијуми (избор), валцери (избор), Полонеза А-dur, Аs-dur, Мазурке (избор), Скерцо Б-moll, Балада d-moll, Етиде оn. 10 (избор), Соната b-moll, Концерти е-moll f-moll.

– Дводелна и троделна песма, сложена троделна песма, рондо, романтична опера прве половине 19. века (Росини, Белини, Доницети).

Препоручена дела зa слушaњe:

Росини: увертира за оперу Севиљски берберин, избор арија из исте опере, увертира за Виљем Тела или Свраку крадљивку; Белини: одломци из опере Норма; Доницети: одломци из опере Љубавни напитак; Глинка: увертира за оперу Русланан и Људмила, одломци из опере Иван Сусањин, Камаринскаја за оркестар, соло песма Сећам се Србија – К. Станковић: Варијације за клавир на песму „Што се боре мисли моје”. Програмска музика до средине 19. века (Берлиоз, Лист) Примери: Берлиоз: Фантастична симфонија, Харолд у Италији, увертира Римски карневал; Лист: Соната h-moll, Љубавни снови бр. 3, Мађарска рапсодија бр. 2, Године ходочашћа (избор), Концерт Es-dur, симфонијска поема Прелиди.

IV РАЗРЕД
(2 чaс нeдeљнo, 62 часова гoдишњe)

СAДРЖAJ ПРOГРAMA

НАЦИОНАЛНЕ ШКОЛЕ У РОМАНТИЗМУ

– Општи поглед на припадност националним школама и њихов развој. „Руска петорка” (Бородин, Мусоргски, Корсаков); Чајковски: Свеукупно стваралаштво. Класици чешке музике (Сметана, Дворжак). Чешки композитори на преласку у XX век (Фибих, Јаначек, Сук). Скандинавски композитори (Григ, Сибелијус). Шпански композитори (Албениз, Грандос, Де Фаља).

Препоручена дела зa слушaњe:

Бородин: арије и сцене из Кнеза Игора, Симфонија h-moll. Мусоргски: арије и сцене из Бориса Годунова, Слике са изложбе, Циклус соло песама (избор); Корсаков: избор арија и делова из познатих опера, Шехерезада; Чајковски: Симфоније IV, V, VI (избор), Ромео и Јулија, Концерт за клавир бр. 1, Концерт за виолину, одломци из Лабудовог језера, неколико арија из Евгенија Оњегина. Сметана: Моја домовина (избор), Продана невеста (увертира и одломци), квартет из мог живота; Дворжак: симфонија из новог света, Концерт за виолончело, Думки, трио, Словенске игре (избор); Фибих: Поема; Јаначек: одломци из Јенуфе, Тарас Буљба; Сук: Летња бајка (одломци); Григ: Клавирски концерт, одломци из Пер Гинта, Лирски комади за клавир; Сибелијус: Финландија, Виолински концерт, Албениз; Иберија, Католонија; Гранадос: Гојескас; Де Фаља: Љубав чаробница, Тророги шешир (одломци), Ноћи у шпанским вртовима, циклус седам шпанских народних песама.

– Српска музика XIX века, опште карактеристике и дела, Јенко, Станковић, Бајић, Маринковић, Ст. Мокрањац, Бинички.

Препоручена дела зa слушaњe:

Јенко: увертира за Ђида, избор из соло песама; Маринковић: соло песме Грм, Молитва, Чежња; Мокрањац: Руковети I, II, IV, V, VII, X, XV, Приморски напеви, Козар, Акатист, Богородици, Херувимска песма, Тебе Бога хвалим, Опело; Бајић: одломци из Чучук-Стане и Кнез Иво од Семберије; Бинички: одломци из опере На уранку, избор севдалинки.

ОД ИМПРЕСИОНИЗМА ДО XXI ВЕКА

– Музички импресионизам и повезивање са сликарством и литературом; Дебиси и Равел. Њихови савременици и настављачи импресионизма (Скрјабин, Респиги, Шимановски).

Препоручена дела зa слушaњe:

Клод Дебиси: Поподне једног фауна, Две арабеске, Прелиди (избор), одломци из опере Пелеас и Мелисанда; Равел: Болеро, Клавирски концерт, одломци из балета Дафнис и Клое. Скрјабин: Поема екстазе; Респиги: Римске фонтане, Шимановски: Стабат матер.

МУЗИКА У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XX ВЕКА

– Опште одлике музичке културе XX века. Стварање најстарије генерације класика модерне (Стравински, Барток, Хиндемит, Шенберг, Хонегер, Прокофјев).

Препоручена дела зa слушaњe:

Стравински: одломци из Петрушке, Посвећења пролећа, Прича о војнику, Едипус рекс; Барток: Концерт за оркестар, Свита из балета Чудесни мандарин, Дивертименто за гудаче, Алегро барбаро; Хиндемит: Сликар Матис (одломци); Шенберг: Пет комада за 9 Завод за унапређивање образовања и васпитања клавир, Преображенска ноћ; Хонегер: Литургијска симфонија, Пацифик, Прокофјев: Класична симфонија, одломци из Ромеа и Јулије, Трећи клавирски концерт. Истакнути представници различитих стилских праваца и оријентација Бритн, Месијан, Мартину, Орф, Лутославски, Шостакович. Избор из дела: Бритн: Једноставна симфонија, Месијан: Турангалила, Мартину: Симфониета дјокоза, Орф: Кармина Бурана, Лутославски: Жалобна музика, Шостакович: Пета симфонија, Лењинградска симфонија, Гудачки квартет бр. 8.

– Класични и савремени балет: развој, сценографија, костими, звања балетских уметника, терминологија балета, најпознатији балети кроз историју музике, најзначајнији композитори и извођачи. Савремени балет. Утицај фолклора на развој балета. Утицај субкултурних група на развој балета.

УМЕТНИЧКА МУЗИКА У СРБИЈИ XX И XXI ВЕКА

– Српско музичко стваралаштво прве половине XX века

Српски класици модерне: Коњовић, Милојевић, Христић.

Препоручена дела зa слушaњe:

Коњовић: Симфонијски триптихон из Коштане, Песма о були из Коштане, „Нане кажи тајку” из збирке Лирика, Милојевић: Четири комада за клавир, соло песме: Јесења елегија, Јапан, Легенда о Јефимији за виолончело и клавир, Христић: прва свита из Охридске легенде, соло-песме: Елегија, Поноћ, Вече на шкољу.

ЏЕЗ И ОСТАЛИ ЖАНРОВИ

– Историјски развој и карактеристике; црначка духовна музика, блуз; Гершвин; новији композитори и извођачи; Забавна, рок, поп и панк-музика, грађанска песма; разлике између народне и новокомпоноване народне музике.

Препоручена дела зa слушaњe:

Гершвин: Рапсодија у плавом, Американац у Паризу, Порџи и Бес (одломци).

– Мјузикл – карактеристике и примери Џ. Гершвин, Л. Берштајн, Ђ. К. Меноти

– Врсте инструменталних састава у џез, блуз, поп и рок музици.

– Улога DJ/a.

– Техно музика. Хип хоп и реп.

– Изражавање емоција кроз музику. Музика у личној и јавној употреби. Дејство музике. Злоупотреба музике. Утицај музике на здравље.

МУЗИКА КАО ПРИМЕЊЕНА УМЕТНОСТ

– Филмска музика: избор музике из филмова. Сценска музика: С. Менделсон и други.

– Светско музичко стваралаштво у другој половини XX века

– Нове могућности музичког развоја; отворени путеви уметности и музике: класици нових стремљења (Булез, Штокхаузен).

Препоручена дела зa слушaњe:

Булез: Чекић без господара, Штокхаузен: избор из електронске музике. Музика у јавној употреби (форме и изражавања јавне музичке понуде масмедија) Музика у личној употреби (свирање, плес, изражавање осећања...)

НAЧИН OСTВAРИВАЊA ПРOГРAMA

Mузичкa умeтнoст je прeдмeт кojи сe изучaвa кao зajeднички зa свa три прoфилa у првoм и другoм рaзрeду, дajући бaзичнa знaњa из истoриje музикe. У oквиру пoнуђeних сaдржaja учeници сe упoзнajу сa нajзнaчajниjим дeлимa свeтскe и нaшe бaштинe вeзaних зa пojeдину eпoху и њeнe кaрaктeристикe. Oбрaду oснoвних изрaжajних eлeмeнaтa, инструмeнтaлних групa, oбликa и фoрми трeбa бaзирaти нa слушaњу рeпрeзeнтaтивних музичких примeрa и њихoвoj aнaлизи. Кoд слушaњa музикe фокус треба да буде на активном слушању као и на музичком доживљају.

У трeћeм и чeтвртoм рaзрeду, музичкa умeтнoст сe изучaвa кao стручни прeдмeт зa прoфил сaрaдник у музичкoj уметности. Oслaњajући сe нa прeтхoднo стeчeнa знaњa из oблaсти стилскo-истoриjских кaрaктeристикa a у кoрeлaциjи сa oстaлим стручним прeдмeтимa, прoгрaмски сaдржajи су фoкусирaни нa интeгрaциjу знaњa и примeну у oблaсти музичкe прoдукциje.

У оквиру историјског тока од барока до данас проширују се знања о изражајним средствима музике и начинима на који се користе у контексту нове звучне естетике.

У упознавању са културно-историјском условљеношћу музике треба почети од сопствених културних заједница (бендови, црквени хорови, фолклорне групе, тв програми, музички филмови) а затим постепено ширити знања према удаљенијим епохама и културама, без ограничавања на биографски аспект. Eпoхa сe пoвeзуje сa прeдмeтимa срoдних сaдржaja у тoм рaзрeду, нa тeмeљу кoрeлaциje (књижeвнoст, истoриja ...) и тaкo се дaje глoбaлни увид у врeмe кaдa je музичко дeлo нaстaлo. Свaкo дeлo кoje сe слушa трeбaлo би пoнoвити нeкoликo путa сa нoвим зaдaцимa.

Музичке форме треба уводити као естетске игре и интелектуалне конструкције указујући на њихову интеракцију са различитим епохама и културама. Музичке облике (мотив, реченица, период, песма, рондо, варијације, соната, симфонија, мотет, миса, мадригал, ораторијум, кантата...) треба обрадити кроз слушање музике.

У реализацији музичких задатака треба користити различите облике и методе рада (пројектна настава, групни рад, рад у паровима...). Ово је корисно за развој ученичке иницијативе, креативности и кооперативности. Овакав приступ настави захтева детаљно планирање и јасно постављање задатака уз одређивање временског рока за израду.

Важно је обратити посебну пажњу на однос музике и текста у програмској музици, на изражавање емоција кроз музику (успаванке, баладе, тужбалице, родољубиве..), повезаност темпа и динамике и на принципе уређења музичког материјала: успон – пад, питање – одговор, узбуђење – релаксација.

У оквиру потребе за музиком и деловањем музике треба указати на музичко/психолошки и музичко/социолошки аспект који одређују опажања, доживљавање, извођење и продукција музике.

У оквиру функције које музика може да има посебно обратити пажњу на улогу музике (ритуалне, политичке, економске..), деловање музике и њену повезаност са осталим медијима (језик/позориште; слика/филм; покрет/плес).

Наставу треба конципирати и реализовати кроз 4 области које се међусобно преплићу и комбинују: слушање музике, извођење музике, знање и разумевање музике и размишљање музиком или о музици.

У току рада треба инсистирати на што већој ангажованости ученика јер је њихово лично искуство неопходни предуслов за стицање музичких сазнања. Ученици се могу ангажовати кроз свирање разних мелодијско ритмичких примера, певање, ритмичка пратња песме, експериментисање са динамиком, упознавање са традиционалним и новим начинима производње звука, експериментисање са гласом (језички ритам, динамика, артикулација, промењен говор, снимање и експериментисање са осталим материјалима као могућим изворима звука...) експериментисање са покретом (увежбавање традиционалних и модерних плесова као и импровизације кроз покрет).

Препоручљиво је и задавање мањих домаћих задатака (стварање мелодије коју сви касније изводе, осмишљавање наступа, кореографије, организовање мањих музичких догађаја) или припремање неког графичког материјала). Ово даје могућност да се ученик бави неким задатком интезивније без ограничења трајања школског часа. Разговори и дискусије током које се разјашњавају позиције и испитује исправност постављених теза. Ово је корисно за развој толеранције према другачијим мишљењима. Пojeдинe нaстaвнe тeмe мoгу сe oбрaдити учeничким рeфeрaтимa, у кojимa тaкoђe имajу примaрнo мeстo музички примeри.

Предавање наставника треба ограничити на кратке тезе и интегрисанње свих задатака који су били задати појединим ученицима или групама. Наставу музике треба стално иновирати новим приступима у реализацији програма. Стварање звучних и визуелних концепата. Наставник је координатор и саветник у свим облицима рада.

Зa рeaлизaциjу сaдржaja прoгрaмa нeoпхoднo je дa пoстojи oпрeмљeн кaбинeт (или спeциjaлизoвaнa учиoницa), сa клaвирoм (или другим oснoвним инструмeнтoм) и квaлитeтним aудиoвизуeлним срeдствимa. Сaврeмeнa шкoлa услoвљaвa oсeтљиву и скупoцeну oпрeму кoja нe смe дa сe стaлнo прeнoси из учиoницe у учиoницу и тaкo уништaвa. Сaврeмeнa нaстaвa зaхтeвa oд нaстaвникa дa свa пoтрeбнa срeдствa припрeми прe чaсa зa упoтрeбу.

Oргaнизoвaњe пoсeтe кoнцeртимa, oпeрским и бaлeтским прeдстaвaмa je дoбрa приликa дa сe сaдржajи прeдмeтa нaдoгрaђуjу у дирeктнoм кoнтaкту сa музичaримa и музикoм. Укoликo тo дoзвoљaвajу мoгућнoсти трeбa нeгoвaти сaрaдњу сa музичким шкoлaмa и другим устaнoвaмa кoje сe бaвe музикoм.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Пејовић Р., Историја музике, Књига прва, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1979;

2. Пејовић Р., Историја музике, Књига друга, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1980;

3. Пејовић Р., Историја музике јужнословенских народа, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1983;

4. Баронијан В., Музика као примењена уметност, Београд, Универзитет уметности, 1981;

5. Симјановић З., Примењена музика, Београд, Бикић студио, 1996;

6. Schoningh F., Ton und Taste, Paderbon, 1975.

ЛИКОВНА КУЛТУРА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Ликовна култура јесте стицање неопходних знања о ликовним делима и уметницима кроз историју уметности, у складу с друштвеном, хуманистичком и стручном оријентацијом.

Задаци наставе јесу:

– увођење ученика у свет вредности стваралачког мишљења кроз проблемске задатке у теоретском раду;

– оспособљавање ученика да стечена теоретска знања примени у будућим занимањима;

– увођење ученика у свет опажања и доживљавања ликовних дела и упућивање на критичкo мишљење;

– развијање личног односа ученика према сликарским, графичким, вајарским и архитектонским остварењима, као и остварењима примењених уметности и дизајна;

– упознавање ученика с основним одликама и развојем уметности у друштвено-историјским раздобљима код нас и у свету;

– омогућавањe свестраног развоја ученикове личности, како емоционално-доживљајних тако и интелектуално-креативних способности;

– развијање потребе и смисла за самостално стварање образовања и доживљавања уметничких дела у условима слободног изражавања стваралачких могућности појединца у нашем друштву;

– упућивање ученика да тумачи уметност на научним основама како би доприносио оплемењивању међуљудских односа;

– изграђивање схватања код ученика да истицање универзалности ликовног језика утиче на превазилажење језичких, националних и расних раздвајања;

– упознавање ученика с ликовним наслеђем наше земље, како би се развијали смисао, осећања и потребе неговања културних тековина.

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 74 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

УВОД

Шта је уметност? Основна подела архитектуре. Основна подела ликовног изражавања. Скулптура. Уметност у простору и времену. Уметност и друштво.

Појава уметничког стварања.

УМЕТНОСТ ПРАИСТОРИЈЕ

Карактер праисторијске уметности. Типична остварења архитектуре, скулптуре, сликарства (Стоунхенџ, Вилендорска Венера, Алтамира, пећина Ласко).

Праисторијска уметност на нашим прoсторима: Палеолит (Бадањ), Мезолит (Лепенски вир), Неолит (Винча). Метално доба.

УМЕТНОСТ СТАРОГ ЕГИПТА

Историјска позадина – Старо/Средње/Ново царство.

Гробнице; мастабе – Зосерова пирамида у Сакари; пирамида са косим равним странама – комплекс у Гизи; гробнице у стенама.

Храмови (Зосеров комплекс у Сакари. Кефренов храм са великом сфингом, гробни храмови, храмови боговима).

Сликарство (на папирусу, на зидовима храмова, на зидовима гробница).

Скулптура – приказивање људске фигуре (статуа принца Рахотепа и његове жене Нофрет, статуа писара, Кефрен из Гизе), портрети краљице Нефертити.

ГРЧКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА И УМЕТНОСТ

Утицаји претходних цивилизација (Египат, Месопотамија (Капија богиње Иштар, рањена лавица), Персија (новине у архитектури), Крит (Палата у Кнососу), Минојска (грнчарија) и микенска уметност (цитаделе и палате, Пил, Пелопонез), гробнице – Лавља капија у Микени, мегарон у Пилосу, Атрејева ризница).

Три раздобља у развитку (архајски, класични, хеленистички).

Најзначајнији споменици и уметници.

Архитектура грчког храма (Акропољ – Партенон, Ефес – Аполонов храм, Делфи; стубови – јонски, дорски и коринтски стил + позориште у Епидаурусу, маузолеј у Халикарнасу).

Скулптура (Фидија, Праксител, Поликлет, Лисип, Ника са Самотраке).

Сликарство ваза и хеленистичко сликарство.

Историјски значај грчке уметности.

Грчки споменици на тлу Балкана: Архитектура (Хераклеја), Скулптура (куроси и каријатиде) и дела примењених уметности.

Етрурци. Уметност гробница – Саркофаг из Черветерија. Архитектура – пројектовање градова. Скулптура – Вучица.

УМЕТНОСТ СТАРОГ РИМА

Архитектура старог Рима – базилике; портрети, историјски рељефи.

Скулптура старог Рима; Сликарство (Помпеји). Значај римске цивилизације за каснију уметност Запада.

Римске урбане целине на нашим просторима (Емона, Салона, Сирмијум, Виминацијум).

Архитектура (Диоклецијанова палата, Ромулијана, Гамзиград).

Скулптура (портрети Константина, саркофази из Салоне).

Мозаици (Рисан, Ромулијана).

Сликарство гробница (Бечка, Виминацијум).

ОСОБЕНОСТИ РАНОХРИШЋАНСКЕ УМЕТНОСТИ

Уметност у доба сеобе народа. Уметничко стварање у раздобљу прероманике. Дела примењене уметности из доба сеобе народа.

ОДЛИКЕ РОМАНИЧКЕ УМЕТНОСТИ

Архитектура (Св. Сернен, Пиза). Скулптура и њена везаност за архитектуру (Везлеј). Дела примењене уметности. Романички стил у архитектури (катедрале у Трогиру и Задру). Камена скулптура (Бувинова врата). Романичко сликарство (Св. Михаило у Стону). Намештај, минијатура, златарство.

ГЛАВНА ОБЕЛЕЖЈА ГОТИЧКЕ УМЕТНОСТИ

Новине у архитектури и главни споменици (Шартр, Солзбери). Обележја скулптуре и споменици (Ремс, Амијен). Витражи и минијатуре. Особености готике на Балкану. Обележја готике у Далмацији. Палате (Кнежев двор у Дубровнику).

ОДЛИКЕ ВИЗАНТИЈСКЕ УМЕТНОСТИ

Главни споменици архитектуре (Аја Софија, Плава џамија, Свети Лука у Фокиди). Сликарство (Кахрије џамија). Слоновача, емајл. Византијски утицај на уметност других земаља (Русија – Рубљов, Бугарска, Грузија). Византијски споменици на Балкану.

СРПСКА УМЕТНОСТ КРАЈ XII И XIII ВЕК

Историјска основа. Архитектура (Студеница), сликарство фресака (Милешева, Сопоћани).

Уметност 1300–1370: архитектура (Грачаница), скулптура (Дечани), сликарство фресака (Старо Нагоричино, Дечани).

Уметност 1370–1459: архитектура (Раваница, Љубостиња), особености скулптуре (Раваница, Каленић), сликарство фресака (Каленић).

Српска средњовековна примењена уметност.

ОДЛИКЕ ИСЛАМСКЕ УМЕТНОСТИ

Главни споменици архитектуре. Минијатура. Исламска уметност на Балкану. Архитектура џамија (Синан-пашина џамија у Приштини, Алаџа џамија у Фочи), амами  (Даутпашин амам у Скопљу). Каравансараји. Споменици минијатурног сликарства.

РЕНЕСАНСА

Претече ренесансе (Ђото). Идејне основе настанка ренесансне уметности. Главне особености. Ренесанса у Италији и другим европским земљама. Најзначајнији уметници (Донатело, Леонардо да Винчи, Микеланђело, Рафаел, Тицијан, Дирер). Венецијанска ренесанса – уметничке специфичности. Уметност ренесансе на северу Европе. Маниризам. Његове одлике. Главни представници (Ел Греко, Пармиђанино, Ђан Болоња, Чалини). Ренесанса на Балкану и њене особености.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 74 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

БАРОК

Идејне основе настанка барокне уметности. Стилске одлике у архитектури, скулптури и сликарству. Средишта процвата барокне уметности (Италија, Холандија, Фландрија, Шпанија). Водећи уметници (Бенини, Каравађо, Рембрант, Рубенс, Веласкез). Рококо као завршна фаза барока (Вато).

Опште одлике барока на Балкану. Барок у Боки Которској (Кокоља). Барок у Србији: појава барокне архитектуре (манастири Фрушке горе), сликарство иконостаса (Крачун, Орфелин), развој портрета. Бакрорез (Жефаровић).

НЕОКЛАСИЦИЗАМ

Историјски услови настанка. Теме. Стилске одлике. Најзначајнији уметници (Давид, Енгр, Канова).

Неокласицизам на Балкану. Одлике архитектуре и скулптуре. Сликарство (Кавчић, Строј, А. Теодоровић).

РОМАНТИЗАМ

Историјски услови настанка романтизма. Основне стилске карактеристике. Најзначајнији уметници.

Романтизам на нашим просторима. Одлике архитектуре и скулптуре.

РЕАЛИЗАМ

Историјски услови настанка реализма. Теме. Основне стилске одлике. Главни представници (Курбе, Домије, Рјепин, Рид).

Реализам на нашим просторима. Архитектура (Бугарски, Вурник). Скулптура (Роксандић, Рендић). Сликарство (Крстић, П. Јовановић, браћа Шубић, загребачка „Шарена школа”).

ИМПРЕСИОНИЗАМ

Опште одлике сликарства и скулптуре, главни представници (Моне, Реноар, Роден).

ПОСТИМПРЕСИОНИЗАМ

Реакција на импресионизам, геометризација облика, модулација светла (Сезан), експресионизам и симболизам боје (Ван Гог и Гоген).

Архитектура XIX века – еклектицизам у првој половини века, сецесија (Мештровић).

МОДЕРНА УМЕТНОСТ

Нови принципи, методи и материјали.

Фовизам (Матис, Руо), ритам у сликарству (Мунк, Нолде, Коњовић, Бијелић, Јоб).

Кубизам и футуризам – ломљење облика, колаж (Пикасо, Брак, Сава Шумановић, Бијелић).

Беспредметни свет (Кандински, Миљевич, Мондријан), синтеза ликовних уметности (Баухаус, Де Стијд, индустријски дизајн).

Конструктивизам (Татлин, Габо, Пензнер).

Дадаизам и надреализам, антиуметност, Дишан, Ернст, Мафрит.

Сликари фантазија – Шагал, Кирико, Барили, Крегар.

Интернационални стил у архитектури модерног доба (Корбизје, Иблер, Плечник, Добровић, Брашован). Модерна скулптура (Мур, Кршинић, Стијовић).

САВРЕМЕНА УМЕТНОСТ

Енформел (Полок, Таниос). Оптичка уметност (Вазарели). Тенденције шездесетих година: поп-арт, боди-арт, минимал-арт, концептуална уметност, хепенинг, синтеза простора, светлости и боје (Шефер), мобилна скулптура (Калдер).

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Примарни циљ ликовног образовања је развој и неговање визуелности (визуелног „говора”, што значи: визуелног израза и визуелног доживљаја). Будући да је свака слика ментални производ (искуствена чињеница и интелектуална датост), за развој ликовности у којој је слика основни садржај неопходно је развијати способност употребе генеричких изражајних моћи, а такође и неговати и богатити искуствену интелектуалну сферу у којој, поред интуитивне, настаје ликовност. При томе, треба имати у виду фундаменталну потребу образовања: развој способности доживљавања, разумевања и тумачења света, односно уметности.

Неопходно је да се утврде задаци на сваком часу који би најпотпуније развијали способности ученика које подстичу стварање, као и оне које омогућују стварање. Стога, градиво треба планирати тако да се постигне: основни ниво опажања, оспособљеност примања, одговарајући основни ниво разумевања.

Посебан акценат дати развијању критичког мишљења ученика.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Галовић В., Историја уметности, Београд, Завод за уџбенике, 2011.

2. Janson, H., Историја уметности, Београд, 2005;

3. Шуваковић М., Поjмовник модерне и постмодерне ликовне уметности и теорије после 1950. Нови Сад, Прометеј, 1999;

4. Мајлс Л., Елементи архитектонског стила, Београд, Моно и мањана, 2009.

КУЛТУРОЛОГИЈА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Културологија јесте стицање неопходних знања о основним појмовима културе, теоријским приступима, тумачењима културе као језгра друштвеног развоја и значају културе у друштву.

Задаци наставе јесу:

– стицање основних теоријских знања о култури помоћу практичних примера, користећи се различитим методама и приступима, интерпретацијама задатих тема, дискусијама и тумачењима изабраних појава из области културе и друштвених области;

– оспособљавање ученика за тумачење појава која их окружују, а припадају домену културе у најширем смислу;

– побуђивање и развијање свести ученика о значају културе у савременом друштву и уметности.

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 74 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

КУЛТУРОЛОГИЈА I

Разграничење појмова – култура и цивилизација. Историјски развој појма и основне назнаке стварања културе. Теорије о култури. Појам симбола. Симбол, алегорија, знак. Писмо раних цивилизација. Мит. Основне одлике мита и њихов значај за развој културе. Функције мита. Појам митологије. Митологије које су утицале на развој европске културе: Египатска митологија. Грчка и римска митологија. Словенска митологија. Нордијска митологија. Основни митски мотиви. Мит у религији, књижевности, популарној култури и култури масовног друштва.

КУЛТУРОЛОГИЈА II

Ритуал: Појам ритуала. Природа ритуалне комуникације. Могући облици ритуала. Ритуал између религије, позоришта и свакодневног живота. Религија: Појам, функције, типови. Монотеистичка и политеистичка религија. Хришћанство – одлике, историја; Источна и западна хришћанска црква. Друге монотеистичке религије: јудаизам, ислам, будизам – основни појмови. Однос између религије и културе. Уметност: Појам и облици. Настанак уметности. Врсте, форме, жанрови уметности. Функција уметности у друштву. Однос уметности и културе. Појам лепог као естетичке категорије. Однос лепог и ружног. Проблем укуса.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 74 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

КУЛТУРОЛОГИЈА III

Човек и култура. Језик као differentia specifica човека. Облици комуникације: вербална и невербална комуникација. Језик и теорије о језику: лингвистичка, психолингвистичка, социолингвистичка и теорија културне лингвистике. Културни кодови и њихове врсте. Најчешће употребљаване фигуре мисли и комуникације – метафора и метонимија. Невербална комуникација: Основне емоције човека и њихово испољавање невербалним знацима. Начини невербалне комуникације: простор, оријентација, додир, гестови, мимика и изглед. Теорија игре. Игра у култури. Дефиниција игре, Хомо луденс. Класификација игара. Игра и уметност. Игра између поретка и слободе. Игра у различитим културним и цивилизацијским контекстима. Игра и стваралаштво.

КУЛТУРОЛОГИЈА IV

Култура у савременом друштву. Друштвени и културни слојеви. Званична и алтернативна култура. Висока култура и култура масовног друштва: Разлике и тачке споја. Висока култура у функцији масовног друштва и културе. Масовна култура: Појам и карактеристике масовне културе. Културна индустрија и индустрија свести. Медијска култура. Комерцијализација културе. Идеологичност масовне културе. Поткултура и контракултура. Разграничење појмова. Појавни облици поткултура. Значење поткултурних стилова. Популарна култура од фолклора до културе масовног друштва. Од популарне културе ка високој култури. Од високе културе ка популарној. Популарна култура и медији. Феномени модерне културе. У трагању за животним стиловима: узроци и облици испољавања. Мода – појам и функције. Нарцизам и мода. Мода као стил, опредељење, комерцијални захтев, културни знак. Проблеми културе у времену глобализације. Нови и стари медији.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

У раду са ученицима користити најразличитија наставна средства и изворе информација у циљу адекватнијег приступа ученицима и могућностима за лакше усвајање градива.

Од наставника се очекује максимална, интердисциплинарна ширина у интерпретацији планираних садржаја и припреми за његову реализацију у циљу развијања општег знања и критичког мишљења код ученика ради оспособљавања за даље образовање у друштвеним и уметничким сферама.

Литература: (одговарајућа поглавља)

Предложена литература за наставника:

1. Спасић И., Критички појмовник цивилног друштва II, Београд, Култура, 2004;

2. Петровић С., Културологија, Београд, Чигоја, 2000;

3. Петровић С., Култура и уметност, Ниш, Просвета, 1991;

4. Шушњић Ђ., Религија, Београд, Чигоја, 2005;

5. Шваб, Г., Најлепше приче класичне старине, Београд, Беокњига, 2012;

6. Гајић Н., Словенска митологија, Београд, Лагуна, 2011;

7. Ђорђевић Ј., Студије кутуре, Београд, Службени гласник, 2008;

8. Марић Р., Поткултуре, Београд, Култура, 1998;

9. Петровић С., Кич као судбина, Нови Сад, Матица српска,1997;

10. Рот Н., Знакови и значења, вербална и невербална комуникација, Завод за уџбенике, Београд, 2010.

Литература за ученике:

1. Одабрана поглавља из наведене литературе

2. Додатни материјали (књиге, студије, филмови, мултимедијалне презентације, web материјали...) које ученицима припрема или препоручује наставник.

ПРОДУКЦИЈА У КУЛТУРИ И МЕДИЈИМА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Продукција у култури и медијима јесте стицање неопходних знања о елементима који чине медијске програме и садржаје, продукцији штампаних и електронских медија, жанровима и формама радијског, телевизијског програма, филму и култури, као и карактеристикама и специфичностима медијских и културних система.

Задаци наставе јесу:

– упознавање ученика са продукцијом у култури и медијима у циљу формирања ширег аспекта професије у музичкој области, шире лепезе струковног оквира, као и мултифункциoналности савременог уметника;

– стицање неопходних знања из области продукције у култури и медијима;

– оспособљавање ученика за основну примену стечених знања у државним и приватним филмским, радијским, новинским и телевизијским системима, као и у институцијама културе попут позоришта, концертних агенција, издавачких кућа, концертним агенцијама, галеријама, музејима и многим другим.

I РАЗРЕД
(2 часa недељно, 74 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ПОЈМОВНО РАЗГРАНИЧЕЊЕ ТЕРМИНА

Организација, организатор, продукција, продуцент, менаџер... Организација као процес, руковођење и стање. Основне карактеристике организације на телевизији, филму, радију, новинским кућама и позоришту. Врсте, улога и значај организације. Организација – наука или вештина; циљеви организације. Основни аспекти медијског и културно – уметничког стваралаштва. Место и улога медија и културних институција у друштву. Појмови: филм, кинематографија, телевизија, радио, позориште, новинске куће. Циљеви и задаци медијских и културних институција. Концепт и организациона структура медија и институција културе. Појам медија масовних комуникација. Филм као средство масовних комуникација или филм као уметност и индустрија. Радио и телевизија - средства информисања и комуницирања.

ПРОДУКЦИЈА У КУЛТУРИ И ФИЛМУ

Уметнички сектор и његова функција у продукционом процесу. Појам и састав филмске и уметничке екипе. Директор позоришта/институције културе, главни продуцент организатор. Драматург, сценариста и драматуршко одељење. Продуцент/организатор рада на представи/пројекту, филму. Драма, драмски уметник – глумац. Редитељ – главни стваралац представе/филма. Сценограф и сценографија – ходограм рада. Костимограф и костимографија. Лектор, суфлер, инспицијент. Опера, организациона структура опере. Директор опере, вокални уметници и ансамбли у опери. Солиста – вокални уметник – певач. Диригент, руководилац хора, састав и рад хора и оркестра. Технички сектор и његова улога у позоришту и филму. Технички директор – шеф технике. Сценска техника, функција сцене и сценске технике. Радионичка техника. Заједничке службе позоришта, радија и телевизије: библиотека, архива и документациони центри. Карактеристике продукције на филму, радију, штампи и интернету.

II РАЗРЕД
(2+2 час недељно, 74+74 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ РАДИО И ТЕЛЕВИЗИЈСКОГ ПРОГРАМА

Информација, информисање. Комуницирање, комуникација. Порука – карактеристике и структура. Субјекти комуникацијског процеса – комуникатор/реципијент. Врсте комуницирања.

ФУНКЦИЈЕ РАДИЈА И ТЕЛЕВИЗИЈЕ

Основне функције радија и телевизије: културно-уметничка, сервисна, персуазивна, оријентациона, мобилизаторска. Едукативна, културно – уметничка и образовна функција радија и телевизије. Информативна функција. Забавно-рекреативна функција. Пропагандна.

Информативни садржаји и програми. Уметнички садржаји и програми. Образовни садржаји и програми. Забавно - хумористички програмски садржаји. Специјализовани програми. Карактеристични облици интерпретације и презентације садржаја на радију и телевизији:

а) Монолошки облици – вест, изјава, саопштење, коминике, демант, анкета, извештај, приказ, осврт, коментар, критика, белешка, чланак, есеј, некролог,

б) Дијалошки облици – панел дискусија, полемика, округли сто, интервју, разговор,

ц) Полифонијски облици – фичер, репортажа, радио – драмска и остала акустичка уметничка дела,

д) Аутентичне презeнтациoне форме – најава, (друштвена) хроника, квиз, контакт програм, директни пренос, сапунске опере...

ПРОДУКЦИЈА ПРОГРАМА МЕДИЈА

Обезбеђивање програмских пројеката за продукцију. Пет основних фаза рада продукције: планирање, припрема, реализација, финализација, емитовање програма (наступ, концерт...). Етика медија. Медијски закони. Основи маркетинга и односа с јавношћу.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Наставу реализовати кроз форме предавања, примену знања путем практичног рада на вежбама, радове и есеје и истраживање разноврсних текстова (литература, медији) који се тичу проблематике и продукције у медијима и култури, као и посетама медијским системима и културним институцијама.

Садржајима упознати и појаснити ученицима основне термине са којима ће се сусретати, а тичу се продукције, организације, карактеристика и специфичности медија и културе, уз указивање на њихове сличности, особености и разлике. Обрађивати карактеристике продукције у култури и филму где ће се детаљно појаснити улога и значај сваког чиниоца у продукцији. Обрађивати основне елементе радијског и телевизијског програма. Обрађивати садржаје и програме, с посебним освртом на карактеристичне облике интерпретације и презентације садржаја на радију и телевизији. Упознати ученике са карактеристикама продукције у медијима, односно продукцијама самих програма, и обрађивати садржаје у вези са појмовима попут комуникације и информације. Посебну пажњу обратити на пет основних фаза телевизијске продукције. Упознати ученике са функцијама медија. Компаративно обрадити карактеристике продукције на филму, радију, штампи и интернету.

Литература: (Одговарајућа поглавља)

1. Роленд Л., Масовне комуникације, Београд, Клио, 1998;

2. Дејвид М.К., Телевизија – медијски приручник, Београд, Клио, 2000;

3. Вуксановић Д., Књига за медије – медији за књигу, Београд, Клио, 2008;

4. Драгићевић Шешић М., Култура, менаџмент, анимација, маркетинг, Београд, Клио, 2003;

5. Шинглер М., Виринга С., Радио, Београд, Клио, 2000.

МУЛТИМЕДИЈА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Мултимедија јесте стицање неопходних знања о основним појмовима мултимедије, техникама и методама коришћења мултимедије; примена мултимедије у свакодневном животу.

Задаци наставе јесу:

– упознавање ученика са мултимедијима у циљу формирања ширег аспекта професије, шире лепезе струковног оквира, као и мултифункциoналности савременог човека;

– упознавање са историјом мултимедије;

– упознавање са хипермедијалностима и мултимедијом;

– оспособљавање ученика за дефинисање мултимедијалног израза;

– оспособљавање ученика у креирању мултимедијалног простора и његове примене;

– коришћење мултимедијалне технике у најразличитијим аспектима свакодневног живота у новинарској, музичкој и драмској области;

– омогућавање ученицима да увиде предности и недостатке примене мултимедије у свакодневном животу;

– упознавање ученика са појмом и методама технолошке конвергенције и конвергенције медија.

II РАЗРЕД
(0+2 часа недељно, 0+74 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

УВОД У МУЛТИМЕДИЈУ

Почеци мултимедије уз осврт на кратки историјски преглед. Почетна дефиниција мултимедија као комбинација различитих медија: текста и слике (слика, икона, анимација, филм), текста и тона (музика, говор), текста, слике и тона. Појам хипертекста као метода организовања и приказивања информација у облику текста који садржи везе на друге документе. Појам хипермедија. Примена рачунарских технологија у мултимедијима. Концептуална медијска интеграција техничких и софтверских димензија унутар једне дигиталне информационе околине. Креирање и пренос мултимедије: онлајн (пренос преко рачунарских мрежа) и офлајн (преко меморијских уређаја, првенствено преко портабл компактних дискова, тј. ЦД РОМ-ова и меморијских стикова. Разликовање термина мултимедијско (мултипле медиа) и мултимедијално (мултимедиа). Дигитална мултимедија.

СУШТИНА МУЛТИМЕДИЈА

Основни критеријуми за мултимедије. Типови мултимедијалних апликација. Класификација мултимедијске апликације према врсти композиције, синхронизације, интеракције и интеграције банке података. Основни мултимедијални елементи, а то су: графика, текст, звук, анимација и видео. Подела мултимедијалних садржаја на операционе системе. Елементи мултимедија: хардверске компоненте (видео диск, Десктоп Видео, Desktop Konferensing), садржајни и функционални садржаји (игре, презентације, Browser), алати (ауторски системи, Mail, Conferencing), инфраструктурни учинци (Services).

ОБРАЗОВНО ПЕДАГОШКЕ ФУНКЦИЈЕ МУЛТИМЕДИЈА

Педагошке функције: олакшавање прилаза многим изворима и различитим информационим врстама (подаци, текстови, филмови), штеди се време и новац за набавку гломазних уџбеника, информационо богатство води до конфронтације мишљења, што може да подстакне креативно размишљање и интелектуални рад. Мултимедије као допуне за коришћење уџбеника. Мултимедија у функцији повезивања аудиовизуелног садржаја с текстом, интерактивност и индивидуални приступ. Мултимедијални програми према њиховим интеракционим методама у следећим садржајима: помоћи (учење кроз упућивање), пасивни тутор (учење кроз аутоуправљање и самоучење), тренинг (учење кроз вежбу), активни тутор (вођено учење), симулација (учење кроз проналажење, откривање), игра (забавно учење), решавање проблема (учење уз рад е-learning by doing) и интелигентни дијалог (сократовско учење).

E-LEARNING И МУЛТИМЕДИЈИ

Учење за конектовано друштво. Феномен „Нет генерације”. Е-learning као флексибилно учење. Коришћење уређаја информационе и комуникационе технологије (рачунар, ЦД РОМ, дигитална телевизија, мобилни телефон и др.). Технологија комуникација: употреба интернета, електронске поште, дискусионих група и система за колаборативно учење. Online учење. Систем за менаџмент учења. „Wеb за читање” ,„Wеб за читање и писање”. Wеб 2.0.Wеb, e-mail, blog. Садржаји мултимедија.

УТИЦАЈИ МУЛТИМЕДИЈА

Мултимедија као савремено средство преношења информација у процесу интеракције човека са окружењем је феномен савременог друштва. Вештине дигиталне комуникације. Култура медија уопште.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Oмогућити сваком ученику да може да учи на свој начин. Омогућити ученицима тестирање и враћање на тачке где није био успешан, као и на истраживање подручја и концепта за напредније учење. Садржаје мултимедије обрађене теоријским путем продубити практичним радом кроз осмишљавање мултимедијских облика у различитим аспектима коришћења мултимедије. Радити на анализи форме и садржаја мултимедије у служби објашњавања и повезивања технолошке и медијске конвергенције.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Надрљански, Ђ., Образовни софтвер – хипермедијални системи, Сомбор, Педагошки факултет, 2000;

2. Гоне, Ж., Образовање и медији, Београд, Мултимедија,1998;

3. Прелог Н., Поглед кроз екран: водич у информ. друштво, Загреб, Дрип, 1992.

УВОД У СЦЕНАРИО И ДРАМАТУРГИЈУ

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Увод у сценарио и драматургију јесте да ученике упозна са дефиницијама драматургије и сценарија, основним техникама и законитостима причања прича, базичном драматуршком сценаристичком терминологијом, те да развије интересовање ученика за све медије у којима драматургија има значај.

Задаци наставе јесу:

– упознавање ученика са дефиницијама драматургије: као заната, науке и уметности;

– упознавање ученика са дефиницијама сценарија и разликама између сценарија и драме (позоришта и филма);

– упознавање ученика са општим законитостима о причању прича (у свим медијима);

– упознавање ученика са основним законитостима драматургије у медијима масовних комуникација;

– упознавање ученика са професијом и задацима драматурга као професионалца, у различитим радним окружењима;

– упознавање ученика са основном драматуршком и сценаристичком терминологијом;

– упознавање ученика са елементима драме;

– упознавање ученика са елементима сценарија и фазама у његовој изради;

– упознавање ученика са основама техничке сценаристике;

– упознавање ученика са основама критичке драматургије у позоришту и на филму;

– упознавање ученика са историјским развојем жанрова у позоришту и на филму.

I РАЗРЕД
(1+1 часова недељно, 37+37 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ДЕФИНИЦИЈА ДРАМАТУРГИЈЕ И ОПШТЕ ЗАКОНИТОСТИ ПРИЧАЊА ПРИЧА

Подела драматургије на практичну теоријску и критичку. Специфичност драмског стваралаштва: причање приче путем дијалога. Усвајање основних појмова: радња, дијалог, ликови, простор и време. Линеарне и нелинеарне приче. Драма и драматично. Сценарио и филмично.

ДРАМАТУРГИЈА У РАЗЛИЧИТИМ МЕДИЈИМА И УМЕТНОСТИМА

Професија драматурга у позоришту, на филму и телевизији. Драматургија у медијима масовне комуникације. Драматургија у књижевности, музици, сликарству. Опера и балет.

ОСНОВНА ДРАМАТУРШКА И СЦЕНАРИСТИЧКА ТЕРМИНОЛОГИЈА

Елементи драмске и филмске приче. Фрајтагова пирамида. Фазе у изради сценарија. Личне карте ликова.

ОСНОВИ ТЕХНИЧКЕ СЦЕНАРИСТИКЕ

Форма и граматика ФТВ сценарија. Однос визуалног и звучног у сценаристици. Филмска интерпункција у сценарију. Правилна нумерација сцена.

ФИЛМСКИ И ДРАМСКИ ЖАНРОВИ

Појам жанра. Комедија, трагедија и драма у ужем смислу. Играни и документарни филм. Историјски развој драмских и позоришних жанрова. Историјски развој жанрова у играном филму. Жанр сцена. 

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Приликом реализације планираних садржаја, потребно је доводити у везу његове елементе са свакодневним животом. Наводити ученике на критички однос према животу уз претпоставку да сами креирамо свој живот и све оно што нам се у њему дешава. Демонстрирати ученицима везу између драмског стваралаштва, његових начела и законитости, и свакодневице у којој живе.

Повезивати драмске изразе са свим уметностима, и демонстрирати те везе ученицима, наводећи их да и сами проналазе примере и да их анализирају. Користити практичне примере путем анализе драмских дела, позоришних представа и филмова који су им блиски.

У првом разреду настава се у великој мери базира на вежбама и радионицама, везаним за причање и писање прича, песама, малих драмских и филмских форми. Мотивисати ученике да кроз реализацију вежби, пролазећи кроз процес рада, реализују различите форме и да на тај начин сазревају за оно што их чека у III и IV разреду у оквиру стручних предмета.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Ђокић Љ., Основи драматургије, Београд, Универзитет уметности, 1989;

2. Краљ Владимир, Увод у драматургију, Нови Сад, Стеријино позорје, 1966;

3. Инкрет А., Предмет и принцип драматургије (о питањима драме и позоришта): студије, Нови Сад, Стеријино позорје, 1987;

4. Филипич Л., Жива драматургија, 1952–1975, Љубљана, Цанкаријева заложба, 1977;

5. Ђурђевић М., Поповић В., Антологија ТВ драме, Београд, Радио- телевизија, 1977;

6. Путник Р., Драматуршки послови, Београд, Чигоја штампа, Р. Путник, 2005;

7. Христић Ј., Студије о драми, Београд, Народна књига, 1986;

8. Селенић С., Драмски правци xx века, Београд, Факултет драмских уметности, 2002;

9. Драма (драмски писци о драмском стваралаштву), Београд, Просвета;

10. Ђокић Љ., Основи драматургије, Београд, Универзитет уметности у Београду, 1989;

11. Молинари Ч., Историја позоришта, Београд, Вук Караџић, 1982.

СЦЕНАРИО И ДРАМАТУРГИЈА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Сценарио и драматургија је да ученицима представи развој драмске књижевности, кроз историју позоришта и развој сценаристике, кроз историју филма.

У другој и трећој години учења циљ је осамостаљивање ученика ученика при писању личног, ауторског рада, на тему и из области по избору (сценарио, комад, теоријски рад из области позоришта или филма).

Задаци наставе јесу:

– упознавање са историјом драме и позоришта;

– упознавање са историјом кинематографије;

– упознавање са писцима драма;

– упознавање са значајним сценаристима и редитељима;

– упознавање са теоретичарима позоришта и филма;

– упознавање ученика са главним токовима у светском позоришту од друге половине XX века;

– упознавање ученика са појмом извођачких уметности и уметничким праксама које оне подразумевају;

– упознавање ученика са историјским развојем појма ауторског филма;

– упознавање ученика са новим драмским писањем и најзначајниjим ауторима;

– развој критичког мишљења ученика при анализирању дела;

– развој концентрације за писање и драматуршко размишљање о проблемима;

– упознавање ученика са основним триковима, играма и радионицама којима се сценаристи и драмски писци користе током писања текстова, у различитим фазама;

– пружање ученицима драматуршких техника корисних за представљање свог рада;

– да ученике који желе да студирају уметничке факултете (драматургију, режију, глуму) припреме, у смислу: рада за пријемне испите, и упућивање у практично функционисање наставе драматургије на професионалном нивоу.

II РАЗРЕД
(2+2 часa недељно, 74+74 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

АНТИЧКА ДРАМА И ПОЗОРИШТЕ У СТАРОМ РИМУ

Упознавање са драмом и позориштем у Античкој Грчкој (рађање драме; Есхил, Софокле, Еурипид, Аристофан, Менандар), Аристотел, „Поетика”. Упознавање са позориштем у Старом Риму (однос Рима према грчком драмском наслеђу; развој два типа комедије: фабула ателана и фабула палиата). Основне информације о Теренцију, Плауту и Сенеки, и дефиниција појма паратеатра.

ОД СРЕДЊОВЕКОВНОГ ПОЗОРИШТА ДО РЕНЕСАНСЕ

Упознавање са Средњовековним позориштем. Однос драме и ритуала, однос између позоришта и цркве, уз дефиниције средњовековних позоришних облика.

Упознавање са ренесансним позориштем у различитим земљама Европе. Елизабетанско позориште. Златни век у Шпанији.

ВИЉЕМ ШЕКСПИР У ПОЗОРИШТУ И НА ФИЛМУ

Шекспир и његов утицај на позориште и филм. Шекспирове трагедије. Шекспирове комедије. Шекспир на филму. Шекспирови савременици.

ФРАНЦУСКИ НЕОКЛАСИЦИЗАМ И МОЛИЈЕР

Неокласицизам и аристотеловска драматургија. Трагедије Пјера Корнеја и Жана Расина. Молијерове комедије. Појам комедије нарави. Молијеров утицај на савремено позориште и филм.

БИОГРАФСКИ ФИЛМ

Гледање и анализа филма „Молијер” (Лаурент Тирард, 2007). Најпознатији биографски филмови у историји кинематографије.

НЕМАЧКО ПОЗОРИШТЕ

Историјски развој немачког позоришта: од Лесинга до Гетеа. Гете и Шилер. Гетеова дела и његова улога у Вајмарској републици. Штурм унд Дранг.

ЗАЧЕЦИ ПОЗОРИШТА У СРБИЈИ: ОД ВУЈИЋА ДО СТЕРИЈЕ

Јоаким Вујић. Јован Стерија Поповић. Стеријине драме. Оснивање српског народног позоришта. Репертоари народних позоришта. Драматургија репертоара. Анализе постојећих репертоара. Репертоар имагинарног позоришта.

ДРАМА И ПОЗОРИШТЕ У 19. ВЕКУ

Романтизам – карактеристике и жанрови. Реализам и реалистично. Реализам код Гогоља. Бранислав Нушић. Антон Павлович Чехов. Скандинавска драма. Примери екранизација драмских писаца из 19. века.

ДРАМСКИ ПРАВЦИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА

Авангардна драма. Алфред Жари. Надреализам и дадаизам. Трагична фарса. Бекет и Јонеско. Филозофска драма. Епско позориште.

ДРАМАТУРГИЈА НЕМОГ ФИЛМА

Слепстик комедија: Чаплин и Бастер Китон. Совјетска монтажна школа.

ЗЛАТНО ДОБА ХОЛИВУДА

Студијски систем и стар систем. Појам класичне холивудске приче. Појам хепи-енда. Најзначајнији аутори и велике звезде. Алфред Хичкок. Хичкокове сценаристичке иновације.

ЕВРОПСКИ ФИЛМ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Италијански неореализам. Цаватинијев манифест. Најзначајнији неореалистички аутори и дела. Француски нови талас. Концепт камере-пенкала. Годар и Трифо.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Настава у другом разреду прати хронолошки развој позоришта и кинематографије, али тако да – када је год могуће, позоришне лекције буду пропраћене филмским и телевизијским примерима (филмови по Шекспиру, Нушићу, Чехову… о Молијеру итд.), како би се сличне теме обрађивале кроз оба медија. Настава је базирана на читању и анализи одломака, осим у случајевима обраде Шекспира, Молијера, Нушића, Чехова и Брехта, када ученици морају прочитати барем једно целокупно дело сваког од аутора. Ученици такође треба да погледају филмове „Велики диктатор”; по један Хичкоков филм, филмове „Крадљивци бицикала” и „400 удараца”, који се анализирају у различитим наставним темама.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Bojd, E., Новинарство у електронским медијима. Београд, Клио, 2002;

2. Wurtzel A., Rosenbаum J., Television Production. USA, McGrаw-Hill, 1995;

3. Wаlters, R., Broаdcаst Writing, principles аnd prаctice, USA: McGrаw-Hill, 1994;

4. Orlik, P.B., Broаdcаst/Cаble Copywriting, 5 th ed. Needhаm Heights, Mаss.: Allyn & Bаcon, 1994;

5. Finn, S., Broаdcаst Writing аs а Liberаl Art. Englewood Cliffs, N.J.: Prentice-Hаll, 1991.

6. Imаmi P., Филмски сценарио: у теорији и пракси, Београд, Универзитет уметности, 1983;

7. Hermаn L., Сценарио за филм и телевизију, Београд, Универзитет уметности, 1976;

8. Илић С., Телевизијски сценарио, Савремено новинарство – приређивач Неда Тодоровић, Београд: Факултет политичких наука: Чигоја штампа, 1998;

9. Beckett S., Film: complete scenаrio, illustrаtions, production shots, London: Fаber аnd Fаber, 1969;

10. Mishel S., Написати сценарио, Београд, Научна књига, институт за филм, 1989;

11. Трифо Ф., Хичкок, Београд, Институт за филм, 1987;

12. Бабац М., Лексикон филмских и телевизијских појмова, Београд, Универзитет уметности у Београду, 1993;

13. Мемет Д., Бамби против Годзиле, Београд, ИПС Медија, 2008;

14. Кук Д., Историја филма, Београд, Клио, 2005;

15. Грант Н., Историја позоришта и филма, Београд, Завод за уџбенике, 2006;

16. Јежи Плажевски, Језик Филма 1 и 2, Београд, Институт за филм,1972.

ОСНОВЕ СОЛФЕЂА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Основе солфеђа јесте развијање музикалности и музичке писмености кроз стицање неопходних знања у области музичког ритма, мелодике и музичког диктата.

Задаци наставе јесу:

– развијање музичких способности (музичке меморије, способности праћења мелодијског, хармонског и полифоног тока);

– развијање музичке писмености, читања, писања и схватања музике и музичког писма;

– развијање музичко-слушних представа.

III РАЗРЕД
(3 часа недељно, 105 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ОСНОВЕ МУЗИЧКЕ ПИСМЕНОСТИ

Имена тонова (солмизација и абецеда). Нотни систем. Виолински кључ. Нотне вредности. Паузе. Певање тонова дурског трихорда, тетрахорда, пентахорда, хексакорда кроз мелодијске вежбе. Тактирање и бројање на 2 и 3 ( врсте такта: 2/4 и 3/4).

ЛЕСТВИЦЕ:

Це-дур

Степен. Ступањ. Поставка и каденца. Опажање и интонирање тонова. Лествично кретање. Скокови у све ступњеве, посебно скок у доминанту, вођицу, терцу тонике, субдоминанту. Мелодијске вежбе. Интервали. Парлато, основна ритмичка јединица (врста такта 2/4 и 3/4 и 4/4).

а-мол

Природни, хармонски и мелодијски а-мол. Поставка и каденца. Опажање и интонирање тонова. Лествично кретање. Скокови у све ступњеве, посебно скок у доминанту, вођицу, терцу тонике, субдоминанту, природни седми ступањ. Мелодијске вежбе. Опажање малих и великих интервала. Ритмичке вежбе, дводелна подела ритмичке јединице.

Ге-дур

Поставка и каденца. Опажање и интонирање тонова. Скокови у све ступњеве. Мелодијске вежбе. Интервали. Синкопа. Лук и корона. Парлато ритам – четвороделна подела ритмичке јединице.

е-мол

Природни, хармонски и мелодијски е-мол. Поставка и каденца. Опажање и интонирање тонова, као и дурског и молског квинтакорда. Лествично кретање. Скокови у све ступњеве. Мелодијске вежбе. Интервали. Равномерно ритмичко читање у виолинском и бас кључу (секундна кретања). Узмах и предтакт.

Еф-дур

Поставка и каденца. Опажање и интонирање тонова. Скокови у све ступњеве. Мелодијске вежбе. Интервали. Ритам- пунктирана и обрнуто пунктирана фигура на ритмичкој јединици.

де-мол

Природни, хармонски и мелодијски д-мол. Поставка и каденца. Опажање и интонирање тонова, као и дурског и молског квинтакорда. Лествично кретање. Скокови у све ступњеве. Мелодијске вежбе. Интервали. Парлато ритам - нови тактови 2/8, 3/8 и 4/8.

МЕЛОДИЈСКИ И РИТМИЧКИ ДИКТАТИ

Записивање појединачних или више тонова, једноставни диктати у пређеним тоналитетима. Записивање напамет научених песама и лакших мелодијских примера. Записивање ритмичких мотива.

IV РАЗРЕД
(3 часа недељно, 93 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ЛЕСТВИЦЕ:

Де-дур

Поставка и каденца. Опажање и интонирање тонова. Скокови у све ступњеве. Мелодијске вежбе. Парлато ритам – нови такт 2/2. Равномерно ритмичко читање у виолинском и бас кључу (терцна кретања).

ха-мол

Природни, хармонски и мелодијски х-мол. Поставка и каденца. Опажање и интонирање тонова. Лествично кретање. Скокови у све ступњеве. Мелодијске вежбе. Интервали. Триола. Мануелно извођење ритмичких вежби.

Бe-дур

Поставка и каденца. Опажање и интонирање тонова. Скокови у све ступњеве. Мелодијске вежбе. Парлато ритам – нови такт 6/8 (информативно поређење са 2/4). Бас кључ.

гe-мол

Природни, хармонски и мелодијски г-мол. Поставка и каденца. Опажање и интонирање тонова. Лествично кретање. Скокови у све ступњеве. Мелодијске вежбе. Мануелно извођење ритмичких вежби. Квинтола. Секстола.

МЕЛОДИЈСКИ И РИТМИЧКИ ДИКТАТИ

Записивање појединачних или више тонова, једноставни диктати у пређеним тоналитетима. Записивање једноставних ритмичких диктата.

ДВОГЛАСНИ СОЛФЕЂО

Певање двогласа бордунског типа.

МЕЛОДИЈСКЕ ВЕЖБЕ У СВИМ ПРЕЂЕНИМ ТОНАЛИТЕТИМА

Примери из литературе.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Опажање појединачних тонова треба почети са неколико тонова (најбоље три) и то у једној до две октаве (прва октава и мала). Постепено се брзина свираних тонова повећава и шири обим (до три октаве), с тим да се идентификовани тонови певају солмизацијом када се изводе у гласовном регистру, а изговарају или записују када се примењује већи обим. Овоме треба додати препознавање интервала, односно препознавање два истовремено одсвирана тона, која ученици најпре препознају певањем, а потом утврђују који је интервал.

Приликом планирања наставе за целу годину, полугодиште и тромесечје, треба предвидети време за обнављање већ постављених методских јединица, као и њихово даље разрађивање. Треба имати у виду то да се у последња два месеца школске године не постављају нове лествице. То исто важи и за ритмичке поставке јер је и за мелодику и за ритам потребно одређено време како би се звучне представе усвојиле и надоградиле, а ради припремања ученика за што самосталније извођење и опажање музичког тока.

Усмене диктате (мелодијске и ритмичке) ученици изводе групно и појединачно. Певањем диктираног мотива ученици развијају меморију. Диктате као резултат постављених звучних представа је пожељно радити на сваком часу.

Интонирање интервала и акорада треба што више везивати за тоналитет, односно лествицу која се тада обрађује у мелодици.

Наставник осмишљава начин реализације наставног програма диференцирано, према могућностима сваког појединца, како би ученик што боље усвојио предвиђене садржаје.

Неопходно је интердисциплинарно повезати овај наставни предмет са свим стручним наставним предметима у циљу стварања предуслова за његову најширу примену у музичкој области.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Поповић Б., Солфеђо за први, други и трећи разред ниже музичке школе, Београд, Удружење музичких и балетских педагога Србије, 2008;

2. Цветковић В., Михаљица Ј., Солфеђо за I разред шестогодишње основне музичке школе, Београд, Завод за уџбенике, 2017.

3. Поповић Б., Двогласни солфеђо, Београд, Удружење музичких и балетских педагога СР Србије, 1979.

4. Васиљевић З., Солфеђо- ритам за основно музичко образовање, Књажевац, Нота, 1995.

ОСНОВЕ ТЕОРИЈЕ МУЗИКЕ

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Основе теорије музике је теоретско обједињавање свих музичких појмова и израза као и повезивање теоријске наставе са солфеђом, наставом певања и наставом клавира.

Задаци наставе јесу:

– упознавање основних музичких појмова и правила;

– стицање брзине у схватању тонских односа (лествице, интервали, акорди);

– владање музичком ортографијом.

III РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ

Музика. Звук. Тон. Тонски систем. Имена тонова (солмизација, абецеда).

Линијски систем. Ноте. Нотне вредности. Паузе. Виолински кључ. Бележење нота. Ступањ, степен, полустепен.

БАС КЉУЧ

Писање нота. Читање нота.

МЕЛОДИКА

Мелодија. Повишени и снижени тонови (повисилице, снизилице, разрешилице). Предзнаци. Хроматски и дијатонски полустепени и цели степени.

МЕТРИКА

Метар – такт. Једноставни тактови. Сложени тактови.

РИТМИКА

Ритам. Синкопа. Tриола. Предтакт.

ИНТЕРВАЛИ

Основни интервали. Врсте интервала. Интервали у лествицама. Обртаји интервала. Консонантни и дисонантни интервали. Умањени и прекомерни интервали.

ЛЕСТВИЦЕ

Основна лествица Це-дур. Дијатонске дурске лествице (распоред степена и полустепена). Квинтни и квартни круг. Дурске лествице са повисилицама. Дурске лествице са снизилицама. Посебна имена лествичних ступњева. Дијатонске молске лествице. Природни, хармонски, мелодијски мол. Преглед паралелних лествица. Молске лествице са повисилицама. Молске лествице са снизилицама.

АКОРДИ

Дурски квинтакорд. Молски квинтакорд. Умањени квинтакорд. Прекомерни квинтакорд. Лествични квинтакорди. Многостраност квинтакорда.

IV РАЗРЕД
(2 часа недељно, 62 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ИНТЕРВАЛИ

Енхармонски тонови. Енхармонски интервали. Сложени интервали.

РИТМИКА

Неправилне тонске групе – квинтола.

Секстола.

ТОНАЛИТЕТ

Тоналитет. Сродност тоналитета.

АКОРДИ

Обртаји квинтакорда – секстакорд, квартсекстакорд. Септакорд – велики дурски, мали дурски, велики молски, мали молски, полуумањени, умањени, прекомерни.

ТОН

Динамика. Темпо. Артикулација.

РАЗНИ ИЗРАЗИ

Помоћни знаци и скраћенице.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

У раду са ученицима, потребно је план рада креирати диференцирано, према могућностима и предзнањима ученика, како би ученик што боље усвојио предвиђене садржаје.

На почетку, треба се фокусирати на описмењавање ученика, односно овладавање нотним писмом у виолинском и бас кључу (обележавање нотних трајања и пауза, врсте такта). Редослед тонова, изговор солмизацијом и абецедом успешно је савладан када ученици излажу све тонове узлазно и силазно од било ког почетног тона у секундама, а затим у терцама у обиму две октаве.

Основне појмове: ступањ, степен, полустепен, предзнаци, тетрахорд, лествица, трозвук, каденца, такт, тактица, темпо и друго, треба исписивати на табли речима и нотном сликом и демонстрирати на инструменту. Изградња тетрахорда од било ког основног тона и проналажење полустепена изванредна је вежба за учење лествица. Уочавањем распореда целих степена и полустепена у тетрахорду, ученици стичу знања за теоријску изградњу свих дијатонских лествица.

Принцип изградње дурских лествица: на познати горњи (доминантни) тетрахорд Це-дура додавањем навише тетрахорда са полустепеном на крају низа, добија се Ге-дур лествица (квинтни круг навише), и супротан смер – од тоничног тетрахорда Це-дура спуштањем још једног тетрахорда са истим распоредом целих степена и полустепена добијамо Еф-дур (квинтни круг наниже). Хроматске промене основних тонова дурских лествица догађају се у смеру кретања – код лествица са повисилицама у горњем тетрахорду (вођица), а код лествица са снизилицама у доњем тетрахорду (субдоминанта).

Молске лествице се постављају као лествице са истим тоновима паралелног дура. Ради очувања и даљег учвршћивања већ претходно постављених хармонских функција (Т-СД-Д) у почетку обрађивати каденцу хармонског мола. Промену у хармонском молу објаснити хармонским разлозима (дурска доминанта), а у мелодијском молу мелодијским разлозима (елиминисање прекомерне секунде).

Обрадити квинтни и квантни круг, као и низање повисилица (последња повисилица - вођица) и снизилица (претпоследња снизилица – име тоналитета), а касније упоређивати, теоријски и звучно, истоимени дур и мол, паралелне лествице, лествице удаљене за хроматски полустепен и енхармонске лествице.

Препоручују се писмене вежбе: исписивање предзнака задате лествице у оба кључа, исписивање лествичног низа са предзнацима испред нота, препознавање лествице на основу исписаног низа (не увек од првог ступња), упоређивање лествичних тетрахорда, проналажење једног тетрахорда у више лествица, и друго.

Литература:

1. Тајчевић М., Основна теорија музике, Београд, КИЗ Центар, 2003.

2. Деспић Д., Теорија музике, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 2011.

КЛАВИЈАТУРА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Оспособљавање ученика за основну употребу инструмента у музичкој продукцији.

Задаци наставе су:

– упознавање са регистрима на клавијатури;

– правилно коришћење прстореда;

– разликовање основних елемената артикулације;

– овладавање врстама основних удара: стакато, легато, портато, тенуто;

– извођење основних ритмичких мотива;

– уочавање мотива, фразе, реченице, музичке мисли;

– примењивање динамичких захтева;

– упознавање ученика са основним темпима и ознакама за агогику; нон легато;

– уједначено извођење низа тонова у различитим темпима, подједнако у обе руке;

– извођење интервала и акорада у низу, као и репетиције и скокова;

– правилна интерпретација нотног текста одговарајуће тежине, у виолинском и бас кључу;

– оспособљавање за самостално извођење композиција из наведене литературе.

III РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

УПОЗНАВАЊЕ СА ИНСТРУМЕНТОМ

Правилан положај за клавијатуром и природна поставка руку. Усвајање основа нотног писма и музичке терминологије. Овладавање елементима технике свирања. Упознавање са елементима музичке форме у циљу садржајног изражавања. Оспособљавање ученика за самоконтролу звука.

ЛЕСТВИЦЕ

Дурске лествице у четвртинама у обиму једне октаве, најмање три. Дурски трозвуци разложено и истовремено: основни облик и два обртаја, трогласно у четвртинама.

ИЗВОЂЕЊЕ КОМПОЗИЦИЈА

– Обрада минимум пет композиција из наведене литературе.

– Обрада минимум пет лакших композиција савремене популарне музике из наведене литературе.

IV РАЗРЕД
(2 часа недељно, 62 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

РАЗВОЈ МУЗИЧКОГ МИШЉЕЊА

Овладавање појмовима музичке форме: мотив, двотакт, четворотакт, реченица, дводелна и троделна песма, сонатни облик, рондо. Усвајање фразирања као основе музичког мишљења. Развој способности да се визуелна представа спроведе у аудио представу (остварење). Разумевање значења нијансе у звуку. Правилно слушање свог извођења. Развој критичког мишљења о тренутној реализацији музичке мисли. Развој способности да се уочавају грешке. Уочавање разлике односа леве и десне руке. Схватање важности мелодије у односу на пратњу.

ЛЕСТВИЦЕ

Дурске лествице у осминама у обиму две октаве, најмање три које нису рађене у претходном разреду. Молске лествице у четвртинама у обиму једне октаве, најмање две. Дурски и молски трозвуци у четвртинама разложено и истовремено у обиму две октаве – завршетак секстакордом.

ИЗВОЂЕЊЕ КОМПОЗИЦИЈА

– Четири композиције различитог карактера, од чега две етиде.

– Једна цела сонатина.

– Jедна полифона композиција.

– Обрада минимум три лакше композиције савремене популарне музике из наведене литературе.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Ученика треба правилно поставити за инструмент водећи рачуна о удаљености и висини клавирске столице у односу на инструмент.

Непосредан контакт почиње поставком руке на клавијатуру и извођењем првих тонова „портаменто” начином свирања, сваком руком посебно. Ученик постепено упознаје клавијатуру и нотно писмо.

Развијање унутрашњег слуха код ученика је веома важан задатак и корисно је налажење мелодија по слуху.

Сваки нови задатак потребно је остварити на што је могуће вишем нивоу, поштујући индивидуална својства сваког ученика, интелектуалне потенцијале, мотивисаност за самостални рад, уз јасно постављене захтеве. Упоредо радити на техничком и музичком развоју ученика и развијати његове слабије стране.

У раду са ученицима водити рачуна о различитим могућностима ученика у зависности од њиховог талента. Свако дело треба најпре правилно прочитати, објаснити и анализирати са свих страна. Педагог треба да одабере програм према могућностима сваког ученика. Међусобно поверење и поштовање личности и атмосфера сарадње на часу доприносе правилном и успешном развијању свих потенцијала које ученик поседује.

Литература (одговарајућа литература):

1. Школе за клавир: Јела Кршић, Бајер, Николајев, Петровић (једна од њих);

2. Диверноа, Основне вежбе за клавир, оп. 176, Београд, Просвета, 1963;

3. Поповић Ј., Избор лаких композиција, Београд, Просвета, 1959;

4. Кршић Ј., Шишмановић Д., Наши композитори за младе пијанисте, Београд, Удружење музичких педагога Србије, 1980;

5. Миланковић В., Дечје приче: комади за клавир, Београд, Удружење композитора Србије, 1979;

6. Кршић Ј., Клавирска читанка: за ученике другог разреда школе за основно музичко образовање, Београд : Marcompany, 2006;

7. Лемоан А., Дечје етиде оп. 37, Београд, Eratro, 1994;

8. Ј. С. Бах: Мале композиције, Београд, Едиција Ивановић, 1976;

9. Хендл: Избор композиција, редакција Јеле Кршић

10. Избор сонатина I и II део, Београд, Просвета, 1981.

11. Тајчевић М., За мале: пет минијатура за клавир, Београд, Просвета 1977.

12. Шуман Р., : Album für die Jugend: opus 68 ; Kinderszenen : opus 15 : für Klavier zu 2 Händen, Leipzig : Edition Peters, 1960.

13. The Beatles Classic Hits (Big Note Piano), Hal Leonard, 2002.

14. Elton John Greatest Hits - Big Note Piano, Hal Leonard, 1995.

15. Imagine: Big Note Piano, Sheet (Original Sheet Music Edition), Downtown, 2013.

16. Adele – 21, Hal Leonard, 2011.

17. The Best of Coldplay for Easy Piano, Hal Leonard, 2004.

18. Today's Greatest Pop & Rock Hits: The Biggest Hits! The Greatest Artists! (Easy Piano) (Today's Greatest Hits), Alfred, 2013.

19. First 50 Popular Songs You Should Play On Piano, Hal Leonard, 2015.

ПЕВАЊЕ ПОПУЛАРНЕ МУЗИКЕ

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Певање популарне музике јесте стицање неопходних знања о начинима интерпретације и остваривање другачијег прилаза елементима извођења карактеристичним за популарну музику.

Задаци наставе јесу:

– интензиван и континуиран рад на развоју музичких способности кроз певање - спољашњег (контролног) и унутрашњег (менталног) слуха, осећаја за ритам, музичку меморију и музичку фантазију;

– развијање и овладавање вокалном техником;

– препознавање и примена стилских и ритмичких карактеристика популарне музике;

– стицање искуства јавног наступања;

– развијање естетских музичких критеријума;

– развијање музичке личности.

III РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

НАСТАВНИ ПРОГРАМ

Техника дисања. Вежбе распевавања. Рад на вокалној техници. Чисто интонирање. Рад на дикцији. Укупно усавршавање фонаторног апарата сваког појединца.

ПРЕПОРУЧЕНИ ИЗБОР КОМПОЗИЦИЈА

Композиције популарне музике по избору наставника (примери за ауторе и извођаче: The Beatles, Elvis Presley, Elton John, John Lennon, Paul McCartney, Michael Jackson, Peter Gabriel, sting, Prince, Eric Clapton, Amy Winehouse, Adele, Michael Buble, David Bowie, Stewie Wonder, Kate Bush, Michael George, Оливер Мандић, Слађана Милошевић, Бисера Велетанлић, Дејан Цукић, Беби Дол, Ђорђе Балашевић, Бајага, Ју група, Јосипа Лисац, Оливер Драгојевић, Здравко Чолић...

ОБАВЕЗНИ МИНИМУМ ПРОГРАМА

– десет композиција различитих аутора по избору наставника.

IV РАЗРЕД
(2 час недељно, 62 часа годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

НАСТАВНИ ПРОГРАМ

Рад на вокалној техници. Промена и контрола елемената као што су раван тон и вибрато. Рад на вокалној самоконтроли. Примена динамике. Укупно усавршавање фонаторног апарата сваког појединца. Савладавање и других елемената вокалне технике.

ИЗБОР КОМПОЗИЦИЈА

Композиције популарне музике по избору наставника (примери за ауторе и извођаче: The Beatles, Elvis Presley, Elton John, John Lennon, Paul McCartney, Michael Jackson, Peter Gabriel, sting, Prince, Eric Clapton, Amy Winehouse, Adele, Michael Buble, David Bowie, Stewie Wonder, Kate Bush, Michael George, Оливер Мандић, Слађана Милошевић, Бисера Велетанлић, Дејан Цукић, Беби Дол, Ђорђе Балашевић, Бајага, Ју група, Јосипа Лисац, Оливер Драгојевић, Здравко Чолић...

ОБАВЕЗНИ МИНИМУМ ПРОГРАМА

– девет композиција различитих аутора по избору наставника.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Тежиште рада на почетку је усмерено на уочавање специфичности у популарној музици.

Ученике треба упознати са основним елементима интерпретације и информисати их о историјском развоју слушањем популарне музике.

Ученику треба приступити пружањем практичне презентације извођења, као и пружањем доступних аудиовизуелних материјала.

Развијање унутрашњег слуха код ученика је веома важан задатак. Сваки нови задатак потребно је остварити на високо професионалном нивоу, поштујући индивидуалне способности сваког ученика, интелектуалне потенцијале, мотивисаност за самостални рад, уз јасно постављене захтеве. Упоредо радити на техничком и музичком развоју ученика и развијати његове слабије стране.

У раду са ученицима водити рачуна о различитим могућностима ученика у зависности од њиховог талента. Педагог треба да одабере програм према могућностима сваког ученика. Међусобно поверење и поштовање личности и атмосфера сарадње на часу доприносе правилном и успешном развијању свих потенцијала које ученик поседује.

Потребно је да ученици остваре сарадњу са другим образовним профилима нарочито кроз различите облике јавних наступа.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Concone J., 25 Leçons de Chant : de moyenne difficulté : faisant suite aux 50 premières leçons : Opus 10 , Лајпциг, Петерс едиција;

2. CD и интернетом доступне композиције модерног доба.

ПРИМЕЊЕНА МУЗИКА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Примењена музика јесте стицање неопходних знања о примени музике у позоришту, радију, телевизији и филму као и стицање знања о звуку и музици у процесу комуникације и звучно-музичким садржајима у медијима.

Задаци наставе јесу:

– упознање са звуком и музиком у процесу комуникације;

– упознавање са звучно-музичким садржајем који имају медијску намену;

– упознавање са општом категоризацијом феномена музике;

– упознавање са режијом звука и аудио пост-продукцијом;

– упознавање са дигиталним медијима;

– упознавање са применом музике у позоришту, радију, телевизији и филму.

III РАЗРЕД
(3 часа недељно, 105 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ЗВУК И МУЗИКА КАО ИЗРАЖАЈНО СРЕДСТВО МЕДИЈА

Звук и музика у процесу комуникације. Звук и музика као артефакт. Семиотика музике. Звук и музика као знак (субзнак, знак, хипер знак, мета знак). Концептуални аспект музичке семиотике (метафора, метонимија, синегдоха). Семиотика изражајних средстава: реч- звук- слика-покрет. Читање филма и телевизије и гледање радија. Семиотика звучно музичког дела.

ИЗВОРИ И МОГУЋНОСТИ ИЗБОРА ЗВУКА И МУЗИКЕ

Звучно-музички садржаји са медијском наменом. Звучно-музички садржаји као архивски материјал.

ОПШТА КАТЕГОРИЗАЦИЈА ФЕНОМЕНА МУЗИКЕ

УМЕТНИЧКА МУЗИКА

Периодизација према ступњу музичког мишљења. Ритмичко-мономелодијски стил. Полимелодијски стил. Мелодијско-хармонијски стил. Сонични стил-музика XX века

НЕУМЕТНИЧКА МУЗИКА

Етно музика – музички фолклор. Народна музика. Забавна и џез музика.

ЗВУЧНИ И МУЗИЧКИ ЕФЕКТИ

РЕАЛИЗАЦИЈА ЗВУЧНО-МУЗИЧКОГ КОНЦЕПТА

Музика тоналне и модалне основе. Атонална музика. Пунктуализам. Електроакустичка музика. Алеаторика и музика звучних боја. Експериментална музика.

РЕЖИЈА ЗВУКА И АУДИО ПОСТ-ПРОДУКЦИЈА

Продукција и аутоматска замена дијалога (АДР). Звучни ефекти (background, hard, foley).

МЕДИЈСКА ЗВУЧНО-МУЗИЧКА ПРАКСА

Рани медији. Звук и музика за позориште.

МАСМЕДИЈИ

Звучно-музички садржаји у програмима радија. Звучно-музички садржаји у програмима телевизије.

ДИГИТАЛНИ МЕДИЈИ

Компјутерска звучно-музичка пракса.

IV РАЗРЕД
(3 часа недељно, 93 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

РЕЖИЈА ЗВУКА И АУДИО ПОСТ-ПРОДУКЦИЈА

Музика (score, source, songs). Синхронизација, монтажа, микс дијалога, музике и звучних ефеката.

МАСМЕДИЈИ

Звук и музика за филм.

ДИГИТАЛНИ МЕДИЈИ

Компјутерска звучно-музичка пракса.

МЕДИЈСКА ПРЕЗЕНТАЦИЈА МУЗИКЕ

Проблематика презентације уметничке музике. Музички шунд и кич на програмима масмедија. Музичка ауторска права.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Упознавање ученика са звуком и музиком у процесу комуникације и звучно-музичким садржајима у медијима.

Упознати ученике са музичким правцима како би проширили своје музичке афинитете и видике. Мотивисати ученике да истражује своје потенцијале анализом музичких дела.

Дефинисати улогу музике у филму и телевизији анализирајући што већи број филмова и телевизијских емисија. Диференцирано приступити анализи композиције, аранжмана и звучно-музичке продукције као саставног дела аудио-видео записа. Анализирати форме као што су: инструментална музика, „филмска музика”, амбијентална музика, шпице, џинглови, спотови...

Путем вежби, користећи инструменте и тонски студио, креирати филмску и ТВ музику за наведене форме, сходно афинитетима, музичким предзнањима и талентима ученика.

Упознати ученике са функцијом музике у позоришним комадима.

Кроз анализу различитих врста радијских емисија, дефинисати функцију музике на радију.

Дефинисати начин коресподенције музике у односу на захтеве слике, драматуршких захтева, покрета и форме.

Примена ритма, регистра, тонске висине и звучне боје у реализацији вежби којима се дефинише веза музике и најразличитијих форми драмског и видео израза.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Симјановић З: Примењена музика, Београд, 1996.

2. Јокић М., Очаравање ува, РТС, Београд.

3. Блаха И., Драматургија звука у аудио-визуелном делу, Београд, 2008.

СНИМАЊЕ И ОБРАДА ЗВУКА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Снимање и обрада звука јесте стицање неопходних знања о теорији аналогног и дигиталног снимања и обраде звука, принципима, опреми и техници за снимање и обраду звука.

Задаци наставе јесу:

– упознавање ученика са теоријом снимања;

– упознавање ученика са историјом снимања звука;

– упознавање ученика са врстама звука у АВ делу;

– упознавање ученика са основним типовима аудио веза;

– упознавање ученика са опремом која се користи у сврху снимања звука;

– упознавање ученика са врстама и карактеристикама микрофона;

– упознавање ученика са техникама стереофонског снимања;

– упознавање са принципима, инструментима и техникама обраде звука;

– упознавање ученика са природом звука коришћењем микрофона и звучника;

– упознавање ученика са теоријом снимања звука;

– упознавање ученика са основним захтевима миксовања и финалне обраде музике, озвучавања и употребе музике у сценским догађајима.

III РАЗРЕД
(4 часа недељно, 140 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

АНАЛОГНО СНИМАЊЕ ЗВУКА I

УВОД У СНИМАЊЕ ЗВУКА

Акустика: основне карактеристике звука - појмови физике звука (ваздушни притисак, звучни притисак....) Врсте звука у АВ делу. Говор. Музички и звучни ефекти. Врсте аудио веза. Микрофони, врсте и карактеристике. Технике стереофонског снимања. Пецаљка. Boom оператор. Звучници, врсте и карактеристике. Начин рада звучника. Историја магнетног снимања. Аналогни снимачи. Аналогно снимање звука у студију (теоретски само).. Компјутерски хардвер и софтвер. Снимање звучних ефеката. Снимање звука на филмском сету (хијерархија и припрема).

УВОД У ОБРАДУ ЗВУКА I

Пребацивање фајлова. Формати. Софтваре за обраду. Технике манипулисања фајловима. Обрада звука – основе. Миксовање – основе. Експортовање фајлова.

IV РАЗРЕД
(4 часа недељно, 124 часа годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ДИГИТАЛНО СНИМАЊЕ ЗВУКА II

Дигитални интерфејс. Компјутерски хардвер и софтвер. Појачавачи. Својства и спецификације. Звучници. Мониторинг. Начини рада драјвера.

ОБРАДА ЗВУКА II

Дигитално снимање и обрада. Снимање звукова у студију. Технике манипулисања фајловима. Рад са звуком за аудио-визуелно дело (АВ дело) и музиком. Миксовање. Експортовање фајлова. Обрада звука.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Кроз упознавање ученика са историјатом снимања, обухватити садржаје акустике и њених специфичности. Упознати ученике са процесом снимања и њеним законитостима. Дефинисати разлику моно, стерео и sorround, звучне слике.

Упознати ученике са најразличитијим звучним системима, активним и пасивним системима, појачалима и њиховим применама.

Упознати ученике са хардвером и софтвером за дизајнирање и обраду звука. Користећи најразличитије доступне изворе информација, упознати ученике са најактуелнијим и најраспрострањенијим дигиталним звучним платформама и интефејсима: PRO TOOLS, STEINBERG : NUENDO, CUBASE SX, EMAGIC: LOGIC...

Упознати ученике са дефиницијама, разликама и сличностима аналогног и дигиталног снимања. Упознавање са изворима звука, миксетама, звучним картицама и снимачима.

Кроз теоријски рад али и кроз непосредан рад у тонском студију, дефинисати просторно-техничке елементе тонског студија, улогу режије и глуве собе.

Дефинисати основне функције миксета: улази, излази, аудио канали, еквилајзери, компресори, панораме, бус-еви, групе, подгрупе.

У раду са динамичким и кондезаторским микрофонима, експериментисати са звуком, приликом снимања и у току обраде снимка.

Упознати ученике са различитим звучним форматима, звучним записима тј. фајловима: 24bit-a и 16 bit-a, 44.1кHz-a, 48кHz-a -a и 96кHz-a.

Ученике оспособити за основне функције снимања звука као и њихово миксовање путем практичног рада у тонском студију чиме би се теоријски рад брже и квалитетније надограђивао.

Обучавати ученике за editing снимљеног материјала као неизоставне активности у дизајнирању звука, користеће најразличитије софтверске алате у саставу CUBASE.

Обучити ученике у експортовању фајлова и конвертовању у различите звучне формате.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Norton E. A., History of electronic music, Thomson Learning 7th Edition, 2006;

2. Nave C. R., Hyper Phisics, Georgia State University Press, 2005;

3. Poulsen V., Inventor of Magnetic Recording, Prentice Hall, 2002;

4. Блаха И., Основе драматургије звука у филмском и телевизијском делу, Факултет драмских умeтности, катедра за филмску и телевизијску монтажу, Београд, 1993;

5. Yewendall D. L., Practical art of motion picture sound, Focal press, 2003;

6. Tomilson H., Sound for film and television, Focal press, 2002;

7. Alten, S. R., Audio in Media, Cengage Learning (izdavač), 2009.

ОСНОВE СНИМАЊА МУЗИКЕ

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ предмета Основи снимања музике јесте стицање неопходних знања о основама снимања музике, звучним изворима и раду у музичком студију.

Задаци наставе јесу:

– стицање неопходних знања из области снимања музике;

– упознавање ученика са радом у музичком студију, аудио уређајима, звучним изворима и амбијентно-акустичким условима снимања;

– стицање представе о могућностима и ограничењима музичке технологије тј. технологије у музици;

– упознавање са свим елементима и инструментима у раду који доводе до креирања музичких аранжмана.

III РАЗРЕД
(4 часа недељно, 140 часова годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

АКУСТИКА, СТУДИО (КОНЦЕПТ), МИКСЕТЕ И УРЕЂАЈИ ЗА ОБРАДУ АУДИО СИГНАЛА

Стицање неопходних знања о акустичким законитостима, као и проблемима, приликом снимања различитих музичких инструмената и гласа. Миксета – упознавање са овим уређајем и са свим његовим функцијама и карактеристикама. Упознавање са уређајима за временску, динамичку и фреквенцијску обраду аудио сигнала.

МИДИ СНИМАЊЕ

Употреба МИДИ контролера. Софтверскa платформa: STEINBERG-CUBASE. VST инструменти, модули и семплери.

ТЕХНИКЕ СНИМАЊА ГЛАСА И ИНСТРУМЕНАТА

Основне поставке микрофона приликом снимања гласа и инструмената. Поставке микрофона за снимање жичаних, дувачких инструмената и инструмената са диркама. Поставке микрофона за снимање ударачких инструмената, бубња и осталих перкусија.

IV РАЗРЕД
(4 часа недељно, 124 часoвa годишње)

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ВИШЕКАНАЛНО СНИМАЊЕ

Основни принципи више каналног снимања. Микрофонски баланс. Употреба преносних снимача звука. Контрола аудио сигнала (инструменти, звучници).

АУДИО И МИДИ СНИМАЊЕ

Софтверска платформа: STEINBERG-CUBASE. Комбинована употреба VST инструмената, модула, семплера и аналогних синтисајзера, модула и семплера.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Кроз теоријски али и практичан рад, увести ученике у протоколе снимања у функцији музике. Анализирати примере музичких записа а потом, путем практичног рада у тонском студију, радити на снимању вокала и инструмената у глувој соби тонског студија. Утврдити однос простора глуве собе, акустички квалитет простора, избор микрофона за снимање, позиције извора звуке у односу на микрофон, аспект солисте и квалитета снимљеног записа у функцији музике.

Радити на позиционирању уметничких аспеката за постизање квалитетног снимка као што су: ритам, мелодичност, изражајност, емотивни доживљај, технички елементи (баланс микрофона, однос сигнал-шум...).

Радом на вишеканалном снимању, утврдити основне законитости приликом избора адекватних микрофона (динамичких или кондезаторских) за снимање вокала и инструмената различитих фреквенција и боје звука. Дефинисати однос микрофона и мониторинга у циљу постизања што квалитетнијег снимљеног звучног записа.

Упознати ученике са најразличитијим инструментима и њиховим специфичностима у циљу квалитетнијег приступа снимању. Подстицати ученике на преслушавање и анализу што већег броја звучних записа различитих оркестара и музичких група у оквиру различите музичке продукције. Кроз практичан рад у тонском студију, теоријске основе снимања вокала и инструмената преточити у конкретне записе.

Упознати ученике са преносним дигиталним снимачима, користећи све расположиве изворе информисања.

У дефинисању нajосновниjих начела МИДИ протокола у функцији креирања једноставних музичких аранжмана, користити модуле и семплере као извор звука (хардверске или софтверске) и CUBASE NUENDO (LOGIC ILI PRO TOOLS) као секвенцер тј. снимач. Омогућити ученицима да креирају једноставне музичке аранжмане на задате оригиналне, кратке композиторске форме а у оквиру задатке музичке продукције и на тај начин развијају своје ауторске капацитете.

Литература: (одговарајућа поглавља)

1. Huber D. M., Modern Recording Technniques, SAMS Publishing, 1995.

2. Alten S. R., Audio in Media, Cengage Learning (izdavač), 2009.