Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.rs

Сентенца

Оспореним чланом 63. став 1. Закона прописано је да се при оцењивању судијског помоћника вреднују мерила – обим и квалитет посла, савесност, предузимљивост и објављени стручни и научни радови, од којих су прва три мерила предвиђена и Законом о државним службеницима. Међутим, у вези са мерилом које се односи на објављене стручне и научне радове за оцењивање рада само судијских помоћника, а не и других државних службеника (за које Закон о државним службеницима то не предвиђа), Уставни суд је утврдио да се објављени стручни и научни радови судијског помоћника не могу довести у везу са пословима које судијски помоћник обавља у суду, одређеним чланом 58. став 1. Закона о уређењу судова. Полазећи од члана 1. став 2. Закона о државним службеницима, којим је дозвољено да се поједина права и дужности државних службеника у појединим државним органима могу посебним законом уредити и друкчије, али само под условом да то произлази из природе њихових послова, Уставни суд је стао на становиште да из природе посла коју суд врши не произлази да се као једно од мерила за вредновање рада судијског помоћника приликом његовог оцењивања може сматрати и број објављених стручних и научних радова.

Такође, Уставни суд је оценио да се вредновањем мерила објављених стручних и научних радова приликом оцењивања судијски помоћници доводе у неравноправан положај у односу на вредновање рада при оцењивању других државних службеника, као и у погледу напредовања, јер се приликом одређивања оцене сваког судијског помоћника на годишњем нивоу узимају у обзир и објављени стручни и научни радови као део оцене од које зависи његово напредовање, иако је Законом о државним службеницима као једно од начела деловања државних службеника предвиђено начело једнаких могућности којим се свим државним службеницима обезбеђује једнакост у одлучивању о њиховом напредовању, награђивању и судској заштити.

Из тих разлога одредба члана 63. став 1. Закона о уређењу судова, у делу који гласи: „и објављени стручни и научни радови“, није у сагласности са Уставом.

 

Уставни суд у саставу: председник Весна Илић Прелић и судије Татјана Бабић, Братислав Ђокић, др Горан П. Илић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), Снежана Марковић, Мирослав Николић, Милан Станић, Сабахудин Тахировић, др Јован Ћирић, др Милан Шкулић и др Тијана Шурлан, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 5. јула 2018. године, донеo je

 

 

ОДЛУКУ

 

 

Утврђује се да одредба члана 63. став 1. у делу који гласи: „и објављени стручни и научни радови” Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – др. закон, 78/11 – др. закон, 101/11, 101/13, 40/15 – др. закон, 106/15, 13/16 и 108/16), није у сагласности са Уставом.

 

Образложење

 

I

 

Решењем Уставног суда број IУз-258/2016 од 11. јануара 2018. године, поводом поднете иницијативе, покренут је поступак за утврђивање неуставности одредбе члана 63. став 1. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – др. закон, 78/11 – др. закон, 101/11, 101/13, 40/15 – др. закон, 106/15, 13/16 и 108/16), којом су прописана мерила за оцењивање рада судијског помоћника, и то у делу који гласи: „и објављени стручни и научни радови”. Доносећи наведено решење, Уставни суд је оценио да има основа за покретање поступка за утврђивање неуставности оспореног акта, и да се као спорна могу поставити следећа уставноправна питања:

– да ли се објављени стручни и научни радови судијског помоћника могу довести у везу са пословима које судијски помоћник обавља у суду, који су одређени чланом 58. став 1. Закона о уређењу судова, а за чије обављање се судијски помоћник, који има радноправни статус државног службеника, оцењује годишњом оценом;

– да ли се, с обзиром на Законом о државним службеницима утврђену сврху оцењивања свих државних службеника, оцењивање судијског помоћника може уредити на другачији начин од начина предвиђеног за остале државне службенике, тј. увођењем једног посебног мерила које се односи на објављивање научних и стручних радова;

– да ли се вредновањем мерила објављених стручних и научних радова приликом оцењивања судијски помоћници доводе у неравноправан положај у односу на начин оцењивања других државних службеника, имајући у виду мерила за оцењивање прописана чланом 82. став 2. Закона о државним службеницима;

– да ли су судијски помоћници приликом прописаног начина оцењивања доведени у неравноправан положај у односу на остале државне службенике у погледу напредовања, имајући у виду да се приликом одређивања оцене сваког судијског помоћника на годишњем нивоу узимају у обзир и објављени стручни и научни радови као део оцене од које зависи његово напредовање.

Уставни суд је, на основу члана 107. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), доставио Народној скупштини на одговор наведено решење 23. јануара 2018. године. Народна скупштина није у остављеном року, а ни по истеку тог рока, доставила одговор Уставном суду, па је Суд, сагласно одредби члана 34. став 3. Закона о Уставном суду, наставио поступак у овом уставносудском предмету.

 

II

 

Уставни суд је, у спроведеном поступку, утврдио да су, Главом V Закона о уређењу судова, уређена питања која се односе на судско особље, па је тако чланом 57. став 1. Закона прописано да судско особље чине судијски помоћници, судијски приправници и државни службеници и намештеници запослени на административним, техничким, рачуноводственим, информационим и осталим пратећим пословима значајним са судску власт, док су чланом 58. став 1. Закона одређени послови судијског помоћника, и то тако што је прописано да судијски помоћник помаже судији, израђује нацрте судских одлука, проучава правна питања, судску праксу и правну литературу, израђује нацрте правних схватања, усвојена правна схватања припрема за објављивање и самостално или уз надзор и упутства судије врши послове одређене законом и Судским пословником. Оцењивање рада судијског помоћника уређено је одредбама чл. 61. до 64. Закона, којима су уређена питања која се односе на временски период оцењивања, надлежност за оцењивање, оцене и решење о оцени судијског помоћника. Оспореном одредбом члана 63. став 1. Закона је прописано да се при оцењивању вреднују обим и квалитет посла, савесност, предузимљивост и објављени стручни и научни радови.

За оцену уставности оспорене одредбе Закона, према оцени Уставног суда, од значаја су одредбе Устава Републике Србије којима је утврђено: да су пред Уставом и законом сви једнаки, да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета (члан 21. ст. 1. и 3.); да Република Србија уређује и обезбеђује, између осталог, систем у области радних односа и организацију, надлежност и рад републичких органа (члан 97. тач. 8. и 16.).

Ради целовитијег сагледавања спорних уставноправних питања у овом предмету, Уставни суд је имао у виду и поједине одредбе Закона о државним службеницима („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08, 104/09, 99/14 и 94/17), имајући у виду да је одредбом члана 69. став 2. Закона о уређењу судова прописано да се на заснивање радног односа и на права, обавезе, стручно усавршавање, оцењивање и одговорности судског особља примењују прописи који уређују радне односе државних службеника и намештеника, ако овим законом није друкчије одређено. Тако је Законом о државним службеницима прописано: да је државни службеник лице чије се радно место састоји од послова из делокруга органа државне управе, судова, јавних тужилаштава, Републичког јавног правобранилаштва, служби Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда и служби органа чије чланове бира Народна скупштина (у даљем тексту: државни органи) или с њима повезаних општих правних, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова (члан 2. став 1.); да напредовање државног службеника зависи од стручности, резултата рада и потреба државног органа (члан 10. став 1.); да су сви државни службеници једнаки кад се одлучује о напредовању и награђивању и остваривању њихове правне заштите (члан 11.); да државни службеник може, уз писмену сагласност руководиоца, ван радног времена да ради за другог послодавца ако додатни рад није забрањен посебним законом или другим прописом, ако не ствара могућност сукоба интереса или не утиче на непристрасност рада државног службеника, да сагласност руководиоца није потребна за додатни научноистраживачки рад, објављивање ауторских дела и рад у културно-уметничким, хуманитарним, спортским и сличним удружењима, да руководилац може забранити рад из става 2. овог члана ако се њиме онемогућава или отежава рад државног службеника, штети угледу државног органа, односно ствара могућност сукоба интереса или утиче на непристраност рада државног службеника (члан 26.); да је циљ оцењивања откривање и отклањање недостатака у раду државних службеника, подстицање на боље резултате рада и стварање услова за правилно одлучивање о напредовању и стручном усавршавању, да се при оцењивању вреднују мерила за оцењивање, и то: резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева, самосталност, стваралачка способност, предузимљивост, прецизност и савесност, сарадња са другим државним службеницима и остале способности које захтева радно место (члан 82. ст. 1. и 2.); да руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место државног службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена „нарочито се истиче” или четири пута узастопно „истиче се”, ако постоји слободно радно место и државни службеник испуњава услове за рад на њему, да изузетно, државни службеник који је премештен на непосредно више радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена „нарочито се истиче” може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство, да буде премештен на непосредно више радно место ако му опет буде одређена оцена „нарочито се истиче” (члан 88. ст. 1. и 2.).

 

III

 

Из наведеног следи да је судијски помоћник државни службеник који обавља послове из делокруга суда, односно да чини део судског особља који обавља следеће послове: помаже судији, израђује нацрте судских одлука, проучава правна питања, судску праксу и правну литературу, израђује нацрте правних схватања, усвојена правна схватања припрема за објављивање и самостално или уз надзор и упутства судије врши послове одређене законом и Судским пословником. Рад судијског помоћника, као и сваког државног службеника, се оцењује једном годишње, са циљем да се открију и отклоне недостаци у раду државног службеника, да се подстакне на боље резултате рада и да се створе услови за правилно одлучивање о напредовању и стручном усавршавању. Одредбом члана 82. став 2. Закона о државним службеницима утврђена су мерила која се вреднују при оцењивању државних службеника, а то су: резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева, самосталност, стваралачка способност, предузимљивост, прецизност и савесност, сарадња са другим државним службеницима и остале способности које захтева радно место. Законом о државним службеницима је дозвољено да се поједина права и дужности државних службеника у појединим државним органима могу посебним законом уредити и друкчије, али само под условом да то произлази из природе њихових послова (члан 1. став 2. Закона). Сагласно наведеном, чланом 69. став 2. Закона о уређењу судова је прописано да се на заснивање радног односа и на права, обавезе, стручно усавршавање, оцењивање и одговорности судског особља примењују прописи који уређују радне односе државних службеника и намештеника, ако овим законом није друкчије одређено. Оцењивање рада судијског помоћника уређено је одредбама чл. 61. до 64. Закона о уређењу судова, и то тако што су уређена питања која се односе на време оцењивања, надлежност за оцењивање, оцене и решење о оцени судијског помоћника. Оспореном одредбом члана 63. став 1. Закона прописано је да се при оцењивању судијског помоћника вреднују следећа мерила: обим и квалитет посла, савесност, предузимљивост и објављени стручни и научни радови. Прва три мерила за оцењивање рада судијског помоћника, тј. обим и квалитет посла, савесност и предузимљивост су мерила која су предвиђена и Законом о државним службеницима (с тим што се мерило обим и квалитет посла може уподобити мерилу резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева из Закона о државним службеницима). Међутим, мерило које се односи на објављене стручне и научне радове јесте мерило које Закон о државним службеницима не предвиђа и као такво се односи само на оцењивање рада судијских помоћника, а не и других државних службеника. Наиме, одредбом члана 82. став 2. Закона о државним службеницима су таксативно наведена мерила која се вреднују при оцењивању државних службеника, па је тако, поред постигнутих резултата рада, предвиђено и вредновање појединих способности државног службеника попут самосталности, стваралачке способности, предузимљивости, прецизности и савесности, као и сарадње са другим државним службеницима, док је за остале способности које нису прецизиране овом законском одредбом предвиђено да се ради само о способностима које захтева радно место државног службеника. С тим у вези Уставни суд је утврдио да се објављени стручни и научни радови судијског помоћника не могу довести у везу са пословима које судијски помоћник обавља у суду, а који су одређени чланом 58. став 1. Закона о уређењу судова – помаже судији, израђује нацрте судских одлука, проучава правна питања, судску праксу и правну литературу, израђује нацрте правних схватања, усвојена правна схватања припрема за објављивање и самостално или уз надзор и упутства судије врши послове одређене законом и Судским пословником. Полазећи од одредбе члана 1. став 2. Закона о државним службеницима, којом је дозвољено да се поједина права и дужности државних службеника у појединим државним органима могу посебним законом уредити и друкчије, али само под условом да то произлази из природе њихових послова, Уставни суд је стао на становиште да из природе посла коју суд врши (суди на основу Устава и закона) не произлази да се као једно од основних мерила за вредновање рада судијског помоћника приликом његовог оцењивања може сматрати и број објављених стручних и научних радова.

У погледу уставне гаранције о забрани дискриминације из члана 21. Устава, Уставни суд је оценио да се вредновањем мерила објављених стручних и научних радова приликом оцењивања судијски помоћници доводе у неравноправан положај у односу вредновање рада приликом оцењивања других државних службеника, имајући у виду мерила за оцењивање прописана чланом 82. став 2. Закона о државним службеницима, при чему посебно треба имати у виду да се научноистраживачки рад државног службеника сматра додатним радом државног службеника, а не његовом радном обавезом. С тим у вези, Уставни суд налази да су судијски помоћници приликом прописаног начина оцењивања доведени у неравноправан положај у односу на остале државне службенике у погледу напредовања, имајући у виду да се приликом одређивања оцене сваког судијског помоћника на годишњем нивоу узимају у обзир и објављени стручни и научни радови као део оцене од које зависи његово напредовање, иако је Законом о државним службеницима као једно од начела деловања државних службеника предвиђено начело једнаких могућности које се свим државним службеницима обезбеђује једнакост када се одлучује о њиховом напредовању, награђивању и судској заштити (члан 11. Закона).

IV

Полазећи од свега претходно наведеног, Уставни суд је утврдио да одредба члана 63. став 1. Закона о уређењу судова, у делу који гласи: „и објављени стручни и научни радови”, није у сагласности са Уставом.

Сагласно изложеном, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42а став 1. тачка 2) и члана 45. тачка 1) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.

На основу члана 168. став 3. Устава, одредба члана 63. став 1. Закона наведеног у изреци, у делу који гласи: „и објављени стручни и научни радови”, престаје да важи даном објављивања Одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

Број IУз-258/2016

Председник Уставног суда,

Весна Илић Прелић, с.р.