Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.rs

6

На основу члана 67. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20 и 129/21) и члана 17. став 4. и члана 24. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),

Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси

ПРАВИЛНИК

о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Шумарство и обрада дрвета

Члан 1.

Овим правилником утврђује се план и програм наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Шумарство и обрада дрвета за образовни профил техничар пејзажне архитектуре, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 2.

План и програм наставе и учења стручних предмета за образовни профил техничар пејзажне архитектуре остварују се и у складу са Решењем о усвајању стандарда квалификације „Техничар пејзажне архитектуре” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 4/21).

Члан 3.

Даном почетка примене овог правилника престаје да важи Правилник о наставном плану и програму за стицање образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје рада Шумарство и обрада дрвета („Просветни гласник”, бр. 6/93, 1/94, 5/02 и 8/09 и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 10/13, 11/13, 14/13 и 9/14), у делу који се односи на наставни план и наставни програм стручних предмета за образовни профил техничар за пејзажну архитектуру.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2021/2022. годином у подручју рада Шумарство и обрада дрвета за образовни профил техничар за пејзажну архитектуру, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по правилнику по коме су започели стицање средњег образовања, најкасније до краја школске 2025/2026. године.

Члан 4.

Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”, а примењује се од школске 2022/2023. године.

Број 110-00-121/2022-03

У Београду, 28. јула 2022. године

Министар,

Бранко Ружић, с.р.

Б. Листа изборних програма према програму образовног профила

Рб

Листа изборних предмета

РАЗРЕД

I

II

III

IV

Стручни предмети

1

Заштићена природна добра

 

 

2

2

Терапеутски вртови

 

 

2

2

3

Цртање пејзажа

 

2

 

4

Одрживи развој

 

2

2

 

* Ученик има право да бира само једном у току школовања

Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни предмети, изборни програми и активности

 

I РАЗРЕД
часова

II РАЗРЕД
часова

III РАЗРЕД
часова

IV РАЗРЕД
часова

УКУПНО
часова

Час одељењског старешине

70

70

70

64

274

Додатни рад*

до 30

до 30

до 30

до 30

до 120

Допунски рад*

до 30

до 30

до 30

до 30

до 120

Припремни рад*

до 30

до 30

до 30

до 30

до 120

*Ако се укаже потреба за овим облицима рада

Факултативни облици образовно-васпитног рада током школске године

 

I РАЗРЕД часова

II РАЗРЕД часова

III РАЗРЕД часова

IV РАЗРЕД часова

Екскурзија

до 3 дана

до 5 дана

до 5 наставних дана

до 5 наставних дана

Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе

2 часа недељно

Трећи страни језик

2 часа недељно

Други предмети*

1-2 часа недељно

Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секција и друго)

30-60 часова годишње

Друштвене активности (ученички парламент, ученичке задруге)

15-30 часова годишње

Културна и јавна делатност школе

2 радна дана

** Поред наведених предмета школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним планом других образовних профила истог или другог подручја рада, као и у наставним плановима гимназије, или по програмима који су претходно донети.

Остваривање плана и програма наставе и учења

 

I РАЗРЕД часова

II РАЗРЕД часова

III РАЗРЕД часова

IV РАЗРЕД часова

Разредно часовна настава

35

35

35

32

Менторски рад (настава у блоку, пракса)

 2

2

2

2

Обавезне ваннаставне активности

2

2

2

2

Матурски испит

 

 

 

3

Укупно радних недеља

39

39

39

39

Подела одељења у групе

разред

предмет/модул

годишњи фонд часова

број ученика у групи -до

Помоћни наставник

вежбе

практична настава

настава у блоку

I

Нацртна геометрија и техничко цртање 

35

 

15

НЕ

Естетика пејзажа  

35

 

15

НЕ

Типологија предела

70 

 

15

НЕ

Практична настава

60

10

ДА

II

Нацртна геометрија и техничко цртање  

70

 

15

НЕ

Компјутерска графика  

105

 

15

НЕ

Ботаника  

35

15

НЕ

Цвећарство

70

15

НЕ

Декоративна дендрологија

70 

15

НЕ

Практична настава

60

10

ДА

III

Компјутерска графика   

105

 

15

НЕ

Цвећарство

70

15

НЕ

Декоративна дендрологија

70 

15

НЕ

Биодизајн

35 

15

НЕ

Пејзажноархитектонска изградња

70

15

НЕ

Практична настава

60

10

ДА

IV

Биодизајн  

64

15

НЕ

Пејзажно архитектонска изградња

64

15

НЕ

Одржавање зелених површина

64 

15

НЕ

Пејзажноархитектонско пројектовање

64 

15

НЕ

Предузетништво

64

 

15

НЕ

Практична настава

60

10

ДА

ОБАВЕЗНИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ

Назив предмета: НАЦРТНА ГЕОМЕТРИЈА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА –  ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД:

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

I

35

35

0

0

70

II

70

70

0

0

140

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Стицање знања и вештина у изради и читању техничких цртежа у стручним предметима и пракси

– Развијање уредности, тачности, ефикасности, систематичности и одговорности према раду

– Оспособљавање ученика да облике и предмете из простора сагледају и прикажу на раван цртежа, као и да формирају просторне представе о пројектованим облицима на основу цртежа

– Разумевање појма и елемената централне пројекције

– Овладавање основним конструкцијама перспективе

– Савладавање основних принципа пројектовања у равни и у простору, стицање представа о простору и оспособљавање за тродимензионалне облике представе на цртежу;

– Развијање способности графичког приказивања замишљених објеката, односно на основу цртежа, стицање потребних информација о пројектном објекту;

– Оспособљавање ученика за примену стечених знања у другим сродним предметима и пракси

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: Први

Годишњи фонд часова: Теорија: 35 часова , Вежбе: 35 часова

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Техничко цртање

• класификује техничке цртеже;

• зна формате техничких цртежа;

• разликује врсте техничког писма;

• примењује размеру;

• разликује типове линија на техничком цртежу;

• разликује типове котирања;

• конструише правилне геометријске облике;

• приказује предмет у простору и у ортогоналним пројекцијама;

• рукује с техничким прибором;

• уради графички рад са типовима и композицијом линија;

• уради графички рад у задатој размери, у ортогоналној пројекцији;

• котира задати предмет.

• Прибор и материјал;

• Стандарди;

• Врсте техничког цртежа;

• Формати техничког цртежа;

• Типови линија;

• Дебљина линија, заглавље техничког цртежа;

• Размера техничког цртежа;

• Котирање;

• Дељење дужи на једнаке делове;

• Конструкција геометријских фигура (простих и сложених).

ВЕЖБЕ

• Врсте линија и композиције линија;

• Формати техничких цртежа;

• Дебљина линија, заглавље техничког цртежа;

• Размера техничког цртежа;

• Котирање;

• Конструкција геометријских фигура.

Кључни појмови: прибор, стандарди, типови линија, размера, котирање, геометијске конструкције

Увод у нацртну геометрију-

тачка, дуж и права као елемент геометријских ликова и тела

• објасни појам и врсте пројекција;

• разликује пројекцијске равни и осе;

• препозна тачку у октантима и њену позицију у односу на пројекцијске равни;

• разликује тачку у општем и специјалном положају и зна да је нацрта у ортогоналним пројекцијама;

• разликује праву и дуж у општем и специјалном положају и зна да је нацрта у ортогоналним пројекцијама;

• спроводи цртање координатног триедра;

• прави модел од картона са пројекцијским равнима;

• разликује све октанте и приказује их на цртежу;

• нацрта и реши задатке са тачком ,правом и дужи у општем и специјалном положају;

• обележава све битне ознаке на цртежу;

• примењује правила у техничком цртању;

• сагледа, представи и дефинише положајне, димензионе и угловне међуодносе линијских елемената и објеката у простору;

• формира просторну представу о пројектованим облицима.

• Појам и врсте пројекција централно, паралелно, косо и ортогонално;

• Координатни триедар и Монжови парови пројекција по октантима;

• Пројекција тачке у општем положају (у свим октантима);

• Пројекција тачке у специјалном положају (на пројекцијским равнина и наосама;

• Пројекције праве и дужи у општем положају (у свим октантима);

• Пројекција праве и дужи у специјалним положајима (на пројекцијским равнима).

ВЕЖБЕ 

• Координатни триедар и Монжови парови пројекција по октантима;

• Пројекција тачке у општем и специјалном положају;

• Пројекција праве и дужи у општем и специјалном положају.

Кључни појмови: пројекције, координатни триедар,пројекције тачке, праве, дужи.

Равни геометријски ликови и правилна геометријска тела у ортогоналним пројекцијама

• представи равне геометријске ликове у ортогоналним пројекцијама, када се они налазе на некој од равни пројекције или паралелно са њима;

• представи у ортогоналним пројекцијама правилна геометријска тела, када се њихове базе налазе на некој од равни пројекције;

• решава проблемске задатке из области равних геометријских ликова и правилних геометријских тела.

• Монжове пројекције равних геометријских ликова паралелних са пројекцијским равнима;

• Монжове пројекције правилних геометријских тела (призма, пирамида, облица и конус), чије су базе паралелне или леже на пројекцијским равнима.

ВЕЖБЕ 

• Пројектовање геометријских ликова и тела.

Кључни појмови: геометријски

ликови, правилна геометријска тела

Назив предмета: НАЦРТНА ГЕОМЕТРИЈА

Разред: други

Годишњи фонд часова: Теорија: 70 часова; Вежбе: 70 часова

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Продор праве кроз пројекцијске равни

• формира просторну представу о пројектованим облицима;

• сагледа геометријске облике у простору;

• Разликује праву у општем и специјалном положају и зна да је нацрта у ортогоналним пројекцијама;

• представи и дефинише положај задатог геометријског облика;

• решава једноставне и сложене задатке из области пројекције геометријских облика у општем и специјалном положају у односу на раван пројекције;

• прикаже и објасни продор праве кроз пројекцијске равни у ортогоналној пројекцији.

• Обнављање градива из прве године – пројекције праве у општем положају (у свим октантима);

• Међусобни однос паралелних и непаралелних елемената геометријског тела; њихов положајни, димензиони и угловни однос;

• Положајни, димензиони и угловни међуодноси линијских елемената правилних геометријских тела и објекта у простору;

• Продор праве кроз пројекцијске равни, одређивање видљивости и октаната кроз које права пролази.

• ВЕЖБЕ

• Права у општем и специјалном повожају;

• Углови нагиба праве са пројекцијским равнима (права величина);

• Продори праве и њена видљивост.

Кључни појмови: пројекција праве, геометријскa тела продори праве, видљивост праве

Раван одређеност и врсте равни

• класификује поделе равни;

• одреди трагове равни на цртежу у ортогоналним пројекцијама;

• наброји карактеристичне праве у равни и да их објасни како стоје у односу на пројекцијске равни;

• успоставља везу између тачке у равни и карактеристичних права у равни;

• разликује нормалу од нагибнице и паралеле равни;

• проналази везу обарања равни ради проналажења праве величине геометријских ликова;

• исцртава косе, зрачне и паралелне равни у простору и у ортогоналним пројекцијама;

• одреди трагове равни на цртежу у ортогоналним пројекцијама;

• нацрта карактеристичне праве у равни у простору и у ортогоналним пројекцијама;

• проналази непознате пројекције тачке користећи карактеристиччне праве у равни;

• исцртава нормалу и нагибницу у простору и у ортогоналним пројекцијама;

• обара одређену раван у пројекцијску раван, ради проналажења праве величине геометријских ликова.

• Раван, одређеност равни, траг равни;

• Раван у општем положају(косе равни);

• Раван у специјалном положају(зрачне и паралелне равни;

• Карактеристичне праве у равни;

• Тачка и права у равни;

• Пресек две равни;

• Нормала на раван;

• Нагибнице;

• Паралеле;

• Геометријски ликови у равни.

ВЕЖБЕ

• Раван, одређеност равни, траг равни;

• Раван у општем положају (косе равни);

• Раван у специјалном положају (зрачне и паралелне равни);

• Карактеристичне праве у равни;

• Пресек две равни;

• Нагибни триедар (нормала и нагибнице);

• Геометријски ликови у равни;

• Обарање равни.

Кључни појмови: одређеност равни, трагови равни, паралеле равн, нагибница равни, геомеријски ликови у равни, обаранје равни

Котирана пројекција

• објасни интервал и пад праве и равни;

• проналази нагибницу као праву највећег пада са изохипсама;

• објасни интервал нагибнице у одређеној размери;

• објасни пресек две равни спајањем пресечних тачака изохипси и како се добија пресечница;

• анализира плато и пут у задатој размери,и аргументује како се долази до линије насипа и усека;

• спроводи цртање интервала и пада праве и равни;

• нацрта интервал нагибнице у одређеној размери;

• проналази пресек две равни спајањем пресечних тачака изохипси и добија пресечницу;

• анализира и спроводи цртање платоа у задатој размери,проналажењем линије насипа и усека.

• Интервал и пад праве и равни;

• Пресечна линија насипа и усека за дати пут или плато на терену у задатој размери са дренажним каналом.

ВЕЖБЕ 

• Интервал и пад праве и равни;

• Пресечна линија насипа и усека за дати пут или плато на терену у задатој размери са каналом.

Кључни појмови: интервал, пад, насип, усек, дренажни канал

Појам и елементи централне пројекције

• нацрта елементе централне пројекције – геометријске перспективе;

• нацрта перспективно скраћење и деформацију облика;

• нацрта централну пројекцију тачке и праве.

• Увод у перспективу;

• Опажање облика;

• Начини приказа простора -перспектива кроз историју;

• Подела перспективе на фронталну и косу (обична, птичија и жабља);

• Појам и елементи централне пројекције – геометријске перспективе;

• Удаљеност посматрача, висина линије хоризонта, песпективно скраћење и деформација – дистатне тачке;

• Централна пројекција тачке и праве.

ВЕЖБЕ

• Перспектива кроз историју;

• Различите перспективе;

• Појам и елементи геометријске перспективе;

• Цртање предмета и простора у перспективи.

Кључни појмови: перспектива кроз историју, недоглед, хоризонт, дистантне тачке

Конструкције перспективе

• конструише једноставну просторну композицију у фронталној перспективи;

• конструише једноставну просторну композицију у косој перспективи методом координатног система;

• конструише једноставну просторну композицију у косој перспективи методом продорних видних зракова и недогледа;

• конструише једноставну просторну композицију у обичној, птичјој и жабљој перспективи .

• Положај ликоравни у односу на задати објекат;

• Фронтална перспектива (геометријских ликова, правилних геометријских тела и сложених просторних композиција);

• Коса перспектива (одређивање недогледа и недогледница задатих равни код сложених просторних композиција);

• Обична, птичја и жабља перспектива.

ВЕЖБЕ

• Цртање у фронталној перспективи;

• Цртање у косој перспективи;

• Цртање у птичијој и жабљој перспективи.

Кључни појмови: ликораван, фронтална, коса, птичија, жабља перспектива

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.

Предмет се реализује кроз теорију и вежбе у кабинету за Нацртну геометрију. Приликом остваривања програма одељење се дели на групе до 15 ученика. Препорука у организацији наставе је да се по недељама реализује један час теоријске наставе, односно један час вежби. Тежиште садржаја програма предмета је на практичном раду, односно на стицању потребне рутине и на томе треба инсистирати. То је разлог да су током године предвиђена четири писмена задатка. Приликом реализације садржаја програма акценат треба да буде на изради графичких радова из наведених поглавља.

Препоручени број часова по темама I разред:

• Техничко цртање (15+15)

• Увод у нацртну геометрију тачка, дуж и права као елемент геометријских ликова и тела (10+10)

• Равни геометријски ликови и правилна геометријска тела у ортогоналним пројекцијама (10+10)

У току реализације теме ослонити се на предзнања ученика из техничког, информатика и математике. Наставник припрема потребне елементе за вежбу, демонстрира рад на радном месту , прати рад ученика на радном месту и указује на грешке при раду. Радне задатке везивати за конкретну вежбу.

Приликом реализације теме Техничко цртање ученици треба да ураде три графичка рада:

1.Исцрта рад са врстама и типовима линија у оквиру композиције

2.Конструише правилне геометријске фигуре

3.Прикаже у размери одговарајуће тело у простору кроз пројекције користећи се ортогоналном пројекцијом и изврши котирање

Приликом реализације теме Увод у нацртну геометрију ученици треба да:

1. Израде модел пројекцијских равни од картона

2. Исцртају у ортогоналним пројекцијама тачку у општем и специјалним положајима

3. Исцртају у ортогоналним пројекцијама праве и дужи у општем и специјалним положајима

Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, методе пројектних задатака. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

Облици наставе:

Предмет се реализује кроз следеће облике наставе:

Теорија (35 часова ), Вежбе (35 часова )

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на две групе приликом реализације вежби.

Место реализације наставе:

Теорија се реализује у кабинету / учионици. Вежбе се реализују у кабинету /у учионици и на терену.

Препоручени број часова по темама II разред:

• Продор праве кроз пројекцијске равни (8+8)

• Раван, одређеност и врсте равни (16+16)

• Котирана пројекција (16+16)

• Појам и елементи централне пројекције (10+10)

• Конструкције перспективе (20+20)

У току реализације теме ослонити се на предзнања ученика из техничког , информатика и математике. Наставник припрема потребне елементе за вежбу, демонстрира рад на радном месту , прати рад ученика на радном месту и указује на грешке при раду. Радне задатке везивати за конкретну вежбу.

Приликом реализације теме Пројектовање праве и дужи ученици треба да ураде радове:

1. Исцрта рад са правом и дужи у општем и специјалном положају

2. Исцрта продор праве кроз пројекцијске равни у ортогоналним пројекцијама

Приликом реализације теме Раван, одређеност и врсте равни ученици треба да ураде радове:

1. Исцртају у ортогоналним пројекцијама непознате пројекције тачке помоћу карактеристичних права у равни, ако је задата коса раван и на њој тачка

2. Исцртају у ортогоналним пројекцијама  нагибни триедар равни и означе карактеристичне праве (нагибнице и нормале)

3. Исцртају плато и пут у котираној пројекцији

Приликом реализације теме Конструкције перспективе ученици треба да ураде радове:

1. Исцрта рад Врт у перспективи

2. Исцрта рад Парк у перспективи

У оквиру графичких радова потребно је генерисати и техничку документацију (у фасциклу А4 или А3 формата)

Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе, методе пројектних задатака. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

Облици наставе:

Предмет се реализује кроз следеће облике наставе:

Теорија (70 часова ), Вежбе (70 часова )

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на две групе приликом реализације вежби.

Место реализације наставе:

Теорија се реализује у кабинету / учионици. Вежбе се реализују у кабинету / учионици и на терену.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, да је ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Када је у питању израда пројектног задатка може се применити „чек листа” у којој су приказани нивои постигнућа ученика са показатељима испуњености, а наставник треба да означи показатељ који одговара понашању ученика.

Назив предмета: ЕСТЕТИКА ПЕЈЗАЖА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред:

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

I

70

35

0

0

105

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Разумевање појма пејзажна архитектура и основних термина који се у пејзажној архитектури користе

– Стицање знања о значају и задацима пејзажне архитектуре као професије и разумевање њене друштвене улоге

– Познавање објеката пејзажне архитектуре којима се у пракси бавимо

– Оспособљавање за руковање прибором за слободоручно цртање и правилно употребљавање материјала за ликовно изражавање

– Приказивање облика и предмета из простора слободоручним цртежима у перспективи и равни, применом различитих ликовних техника;

– Стицање знања и вештина у изради различитих врста цртежа

– Познавање основних стилова и појмова из историје пејзажне архитектуре и њихов значај у савременом пејзажно архитектонском компоновању

– Уочавање разлика и особености вртова у оквиру сваке историјске епохе

– Упознавање основних теоријских концепата и елемената урбанизма и урбаног пејзажа у пејзажној архитектури

– Допринос бољем разумевању савременог друштвеног и физичког окружења, међузависности свих чинилаца и процеса који се у простору одвијају.

– Упознавање са естетским аспектима везаним за врт и и њиховим тумачењем

– Развијање способности самосталног обликовања једноставних пејзажних форми на цртежу;

3.ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: први

Годишњи фонд часова: теорија 70 часова и вежбе 35 часова

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Увод у пејзажну архитектуру и њену естетику

• дефинише појам пејзажне архитектуре;

• објасни основне задатке пејзажне архитектуре;

• препозна и именује зелене просторе и начине пејзажноархитектонског компоновања;

• уочи и категорише естетске вредности вртова и пејзажа.

• Појам пејзажна архитектура;

• Задаци пејзажне архитектуре;

• Зелени простори;

• Естетика врта.

ВЕЖБЕ:

Самостално истраживање теме и израда презентација на тему.

Кључне речи: пејзажна архитектура, појам, задаци, зелени простори

Ликовни елементи у пејзажној архитктури

• разликује врсте ликовних цртежа;

• наведе, објасни и примени различите ликовне елементе;

• разликује и примени цртачке и сликарске технике;

• наведе и правилно користи различит материјал и прибор за ликовно изражавање;

• употреби и анализира различите природне елементе као мотив цртање и сликање;

• примени начин представљања природних облика кроз геометријске елементе;

• сведе природне облике на геометријске елементе и уочи њихове главне карактеристике;

• разуме просторне односе природних облика;

• разуме да је цртеж основа ликовног креативног процеса и начин представљања композиционог решења у пејзажној архитектури;

• наведе и правилно користи ликовне елементе приликом цртања;

• примени ликовне технике за представљање биљака и дрвећа.

• Цртеж као ликовна представа пејзажа;

• Врсте цртежа (скица, студија, аналитички цртеж);

• Основни ликовни елементи (тачка, линија, површина, волумен) и принципи ликовног компоновања;

• Избор ликовне технике, материјала и прибора за ликовно изражавање;

• Текстура и сенка;

• Пропорција;

• Анализа мотива;

• Сагледавање просторних односа природних облика;

• Представљање природних облика кроз геометријске елементе;

• Слободоручно представљање простора у перспективи.

ВЕЖБЕ

• Представљање природних облика кроз ликовни цртеж;

• Формирање мапе радова.

Кључне речи: цртеж, ликовни елементи, сликарске технике, материјал и прибор, мотив, природни облици, геометријски елементи, просторни односи

Историја вртне уметности

• сагледа историјски развој вртова и препозна различите историјске изворе, сликане представе вртова;

• уочи разлике и особености стилове и форме вртова старих цивилизација;

• наведе и опише примере јавних вртова у Грчкој;

• именује поједине катеорије римских зелених површина и уочи значај примене латинске терминологије у пејзажној архитектури и науци уопште;

• разуме појаву пејзажног стила у кинеским и јапанским вртовима и разликује њихове карактеристике;

• уочи разлике и особености вртова у Византији, Западној Европи и арабљанских вртова на крајњем југу Шпаније;

• цртежом представи примере зелених површина из средњевековног периода;

• наведе, опише и нацрта примере зелених површина из периода ренесансе;

• наведе и опише и нацрта примере зелених површина из периода барока;

• уочи особености и разлике вртова у ренесансном и у барокном стилу;

• сагледа утицај творца вртова Андре ле Нотра на барокне вртове у Француској, Енглеској и остатку Европе;

• објасни и опише формирање енглеског пејзажног стила у изградњи вртова;

• наведе карактристике и примере зелених површина изграђених у пејзажном стилу;

• наведе разлику између пејзажног и геометријског стила и нацрта примере;

• уочи ширење енглеског пејзажног стила у 19.веку у готово свим земљама Европе;

• објасни развој централних паркова у великим градовима;

• уочи и наведе карактеристике модерних паркова 20.века – активна и пасивна рекреација посетилаца

• наброји најзначајније стваралаце савремених вртва и њихових дела;

• наведе примере организоване примене биљака у уређењу пејзажа од 18. века;

• уочи разлике у изгледу зелених површина у источним и северним крајевима српких земаља под утицајем страних владара – нацрта примере;

• објасни развој саремене пејзажне архитектуре у Србији;

• наведе прве градске паркове у нашој земљи;

• наведе назначајније градске паркове у нашој земљи – нацрта примерe.

• Историјски развој вртне уметности – Стари век;

• Историјски развој вртне уметности – Средњи век;

• Историјски развој вртне уметности – Нови век;

• Покрет за стварање природних паркова;

• Историјски развој вртне уметности – Савремено доба;

• Истријски развој зелених површина у нашој земљи;

• Најзначајнији парковске целине у Србији;

• Архитектура врта;

• Стилови и форме у вртној уметности.

ВЕЖБЕ

• цртање основа зелених површина кроз историју;

• Формирање мапе радова.

Кључне речи: развој вртне уметности, стари век, средњи век, нови век, природни паркови, савремено доба, пејзажни стил, геометријски стил

Урбани пејзаж

• објасни основне урбанистичке појмове;

• објасни дефиницију и теоријски концепт урбаног пејзажа;

• примени теоријски концепт урбаног пејзажа кроз трансформацију простора;

• анализира савремени урбани пејзаж;

• наведе и објасни урбанистичке елементе насеља;

• наведе примере односа грађених форми и природног амбијента у времену и простору;

• наведе утицај урбаног пејзажа на ментално здравље;

• примени правила и начине зонирања на плановима;

• презентује историјску и савремену трансформацију урбаног пејзажа;

• изради графички рад са урбаним зонама задате локације.

• Основни урбанистички појмови;

• Дефиниција и теоријски концепт урбаног пејзажа;

• Технички и историјски аспект урбаног пејзажа;

• Урбани пејзаж у 21.веку;

• Урбано зонирање (функционално зонирање: стамбена зона, зона градског центра, индустријска зона, саобраћај, ...);

• Теоријски концепт урбаног пејзажа.

ВЕЖБЕ

• Анализа података са терена;

• Разумевање и читање урбаног пејзажа;

• графички рад – дизајн урбаног пејзажа у зонама задате локације;

• Избор, анализа и презентација примера историјске и савремене трансформације урбаног пејзажа.

Кључне речи: урбанистички појмови, урбанистички елементи, урбано зонирање, пејзаж, урбани пејзаж

Примена естетских принципа у пејзажној архитектури

• опише естетски доживљај пејзажа;

• препозна и разуме различите концепте естетике пејзажа;

• наброји и примени елементе за естетско вредновање пејзажа;

• истражи и интерпретира цртежом објекат или простор као пример логичне и визуелно складне укомпоновану целине;

• препозна елементе архитектуре врта и повеже са осећајем који изазива;

• препозна какав је естетски однос елемената унутар композиције пејзажа;

• осисли уметничку интерпретацију пејзажа и интервенцију у пејзажу;

• припреми и презентује развој идеје и идејно решење.

• Примена знања о ликовним вредностима у обликовању пејзажа;

• Повезивању сродних дисциплина: архитектуре, пејзажне архитектуре и урбанизма;

• Припрема за укључивање у процес пејзажноархитектонског пројектовања.

ВЕЖБЕ

• Избор и цртање естетски квалитетног пејзажа;

• Креирање естетске пејзажне целине;

• Израда презентације развоја идеје.

Кључне речи: естетики доживљај, вредновање, интрпретација, креација

4. УПУТСТВО ЗА МЕТОДИЧКО-ДИДАКТИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Дати подстицајна питања као увод у тему, на основу претходно савладаног градива.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова.

Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су: фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

Препоруке за реализацију наставе:

Планирати посету различитим категоријама зелених простора, историјским вртовима, изложбама, галеријама. и Урбанистичком заводу.

Увод у пејзажну архитектуру и њену естетику: Током реализације објаснити теоретски и кроз примере на зеленим просторима појам, циљеве, области и садржаје пејзажне архитектуре кроз естетске вредности.

Ликовни елементи у пејзажној архитектури: Изласком на терен и цртањем у природи савладати технике и развијати вештине у обликовању, ликовном представљању простора и уочавати естетске елементе пејзажа.

Историја вртне уметности: Упознати ученике са разним аспектима везаним за врт и најзначајнијим остварењима на пољу вртне уметности кроз презентације теоријских основа и дискусију са ученицима..Кроз вежбе цртежима представити стилове и форме у вртној уметности.

Урбанизам и урбани пејзаж: Реализација наставе кроз презентацију теоријских основа урбанизма и урбаних пејзажа и примера из праксе уз тематске дискусије са ученицима. На примеру града у којем ученици живе објаснити основне урбанистичке појмове. Индивидуалан рад ученика (урбано зонирање на задатом делу територије) уз корекције графичких радова и сугестије од стране наставника.

Примена естетских принципа у пејзажу реализовати као пројектну наставу.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену ; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Број часова по темама:

• Увод у пејзажну архитектуру (2+2 )

• Ликовни елементи у пејзажној архитктури (10+4 )

• Историја вртне уметности (40+20 )

• Урбанизам и урбани пејзаж (8+4 )

• Примена естетских принципа у пејзажу (10+5 )

Облици наставе:

Предмет се реализује кроз следеће облике наставе:

Теорија (70 часова ), Вежбе (35 часова )

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на две групе приликом реализације вежби.

Место реализације наставе:

Теорија се реализује у кабинету / учионици. Вежбе се реализују у кабинету / учионици.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према изради задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљусавладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. 

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. 

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата / решења проблемског или пројектног задатка, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика

Назив предмета: ТИПОЛОГИЈА ПРЕДЕЛА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА –ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

I

70

70

0

0

140

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Познавање дела петрографије који се бави проучавањем минералне компоненте неопходне за образовање земљишта;

– Разумевање процеса настанка земљишта, његовог састава и значаја за исхрану биљака;

– Разумевање метеоролошких елемената и појава, процеса њиховог настанка и међусобне условљености;

– Спознавање значаја педолошких, метеоролошких и климатских фактора на раст и развиће биљака;

– Оспособљавање ученика за коришћење једноставнијих педолошких и метеоролошких инструмената;

– Стицање увида у значај човекових активности, који својим делањем утиче на микроклиматске, климатске и педолошке чиниоце;

– Стицање способности за примену знања у другим стручним предметима.

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: први

Годишњи фонд часова: теорија 70 часова, вежбе 70 часова

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Основе петрографије

• препозна и именује основне типове стена;

• наведе особине седиментних, магматских и метаморфних стена;

• примени стене у грађевинарству као конструктивни материјал;

• детeрминише стене на основу њихових морфолошких особина.

• Магматске стене;

• Седиментне стене;

• Метаморфне стене;

• Значај стена у грађевинарству;

ВЕЖБЕ

• Особине магматских, седиментних и метаморфних стена.

Кључни појмови: стене

Увод у педологију и општи појмови о земљишту и његовом фомирању

• препозна значај и задатке педологије;

• препозна специфичности биогеоценозе;

• наведе компоненте које граде земљиште;

• објасни образовање органо – минералног комплекса земљишта;

• препозна и класификује компоненте земљишта;

• компостира и увиди процес стварања органо – минералног комплекса.

• Земљиште као део биогеоценозе;

• Органо – минерални комплекс земљишта;

• Класификација хумуса, садржај и значај хумуса у земљишту.

ВЕЖБЕ

• Органо – минерални комплекс земљишта;

• Компостирање.

Кључни појмови: земљиште, компостирање

Особине земљишта

• процени какве су особине земљишта, начине њиховог одређивања на терену и у лабораторији;

• препозна шта утиче на плодност и продуктивност земљишта, као и да процени плодност земљишта;

• наведе чиниоце који доводе до процеса ерозије и методе борбе против ерозије земљишта;

• процени плодност земљишта;

• утврди степен еродираности земљишта.

• Физичко – хемијске особине земљишта;

• Плодност и продуктивност шумских земљишта;

• Последице ерозије по земљиште.

ВЕЖБЕ

• Плодност и продуктивност шумских земљишта;

• Ерозија земљишта.

Кључни појмови: земљиште, плодност и продуктивност земљишта, ерозија

Фактори педогенезе и морфогенетска грађа земљишног профила

• препозна педогенетске факторе и процесе;

• наведе земљишне хоризонте, подхоризонте и прелазне хоризонте;

• примени ископавање земљишног профила;

• детерминише хоризонте и узме узорке за анализу, као и монолите.

• Педогенетски фактори и процеси;

• Земљишни хоризонти, подхоризонти и прелазни хоризонти;

• Земљишни профил и монолити.

ВЕЖБЕ

• Земљишни хоризонти, подхоризонти и прелазни хоризонти;

• Земљишни профил и монолити.

Кључни појмови: педогенетски фактори, земљишни хоризонти, земљишни профили

Систематика земљишта

• дефинише основне принципе класификације земљишта и систематске јединице;

• наведе систематику земљишта наше земље и основне карактеристике сваког важнијег типа, као и подтипа шумских земљишта;

• процени на основу профила земљишта или монолита који је тип земљишта.

• Принципи класификације земљишта Србије;

• Терестрична земљишта;

• Семитерестрична земљишта;

• Халоморфна земљишта;

• Субаквална земљишта.

ВЕЖБЕ

• Систематика земљишта.

Кључни појмови: класификација земљишта

Географија земљишта и педолошке карте

• закључи због чега долази до појаве зоналности земљишта;

• именује и објасни распрострањеност типова земљишта наше земље;

• наведе поделу педолошких карата и њихово коришћење;

• примени и прочита педолошку карту.

• Географија земљишта наше земље;

• Хоризонтална и вертикална зоналност земљишта у свету и код нас.

ВЕЖБЕ

• Педолошке карте – подела, коришћење и интерпретација.

Кључни појмови: зоналност земљишта, педолошке карте

Увод у метеорологију са климатологијом

• дефинише појам метеорологије;

• дефинише климатологију као грану метеорологије;

• образложи поделу метеорологије на уже научне гране.

• Појам и дефиниција метеорологије.

ВЕЖБЕ

• Подела метеорологије.

Кључни појмови: метеорологија

Атмосфера и метеоролошки елементи

• дефинише атмосферу и разликује њене слојеве и хемијски састав;

• образложи утицај и функционисање Сунчевог зрачења као извора топлоте за загревање земљишта, воде и атмосфере;

• дефинише ваздушни притисак и његов утицај на настанак ветра;

• дефинише ваздушна струјања;

• препозна врсте ветрова;

• дефинише влажност ваздуха и образложи њихов процес настанка;

• препозна врсте облака и образложи њихов процес настанка;

• дефинише магле и образложи њихов процес настанка;

• дефинише падавине и образложи њихов процес настанка;

• објасни утицај свих наведених метеоролошких елемената на биљни свет;

• препозна и примени инструменте за мерење сунчевог зрачења;

• препозна и примени инструменте за мерење температуре;

• препозна и примени инструменте за мерење ваздушног притиска;

• препозна и примени инструменте за мерење правца и брзине ветра;

• препозна и примени инструменте за мерење влажности ваздуха;

• препозна и примени инструменте за мерење атмосферских талога.

• Метеоролошки елементи и појаве;

• Појам атмосфере и подела атмосфере;

• Хемијски састав ваздуха;

• Сунчево зрачење као извор загревања земљишта и атмосфере;

• Инструменти за мерење сунчевог зрачења и температуре ваздуха;

• Ваздушни притисак, мерење и инструменти;

• Настанак и врсте ветрова, мерење правца и брзине ветра и инструменти;

• Влажнст ваздуха и испаравање;

• Мерење влажности ваздуха и инструменти;

• облаци, магле и видљивост;

• Падавине које се образују на земљиној површини и у облацима;

• Инструменти за мерење атмосферских талога и мерење;

• Значај свих наведених метеоролошких елемената за биљни свет.

ВЕЖБЕ

• Мерење и коришћење инструмената за мерење сунчевог зрачења, температуре, ваздушног притиска, правца и брзине ветра, влажности ваздуха и атмосферских талога.

Кључни појмови: метеоролошки елементи, метеоролошке појаве

Климатологија и клима Србије

• дефинише појам климе и климатологије;

• образложи кишни фактор и индекс суше;

• образложи појам соларне и физичке климе;

• објасни карактеристике планинске, умерено континенталне, медитеранске и субмедитеранске климе;

• препозна и примени климатолошке податке;

• представи основне карактеристике климатских подручја Балканског полуострва и наше земље.

• Климатологија;

• Одређивање климе;

• Соларна и физичка клима;

• Планинска клима;

• Умерено континентална клима;

• Медитеранска и субмедитеранска;

• Клима Балканског полуострва;

• Клима Србије.

ВЕЖБЕ

• Обрада климатолошких података.

Кључни појмови: климатологија, клима

Микроклима и вегетација

• дефинише појам микроклиме и микроклиматологије;

• образложи шта утиче на промену микроклиматских услова;

• образложи како микроклима утиче на биљни свет;

• представи микроклиму одређеног предела или биљног станишта.

• Микроклиматологија;

• Микроклима одређених предела;

• Микроклима и вегетација;

ВЕЖБЕ

• Микроклима различитих биљних станишта.

Кључни појмови: микроклиматологија, микроклима

4. УПУТСТВО ЗА МЕТОДИЧКО-ДИДАКТИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе – учења, планом рада и начинима оцењивања. 

Препоруке за реализацију наставе:

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су: фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

Програм треба да обезбеди основна знања из области познавања предела са петрографског, педолошког, метеоролошког и климатолошког аспекта. Сагледавајући предео као сложени комплекс наведених чиниоца, ученик ће разумети шта је биљци потребно за правилан раст и развиће. На часовима вежби ученик ће се непосредније упознати са карактеристика стена и особинама земљишта, са метеоролошким појавама и елементима и климатолошким картама, путем мерења и/или читања различитих параметара.

Број часова по темама:

• Основи петрографије (6+6)

• Увод у педологију и општи појмови о земљишту и његовом формирању (8+8)

• Особине земљишта (8+8)

• Фактори педогенезе и морфогенетска грађа земљишног профила (10+10)

• Систематика земљишта (8+8)

• Географија земљишта и педолошке карте (6+6)

• Увод у метеорологију са климатологијом (2+2)

• Атмосфера и метеоролошки елементи (14+14)

• Климатологија и клима Србије (4+4)

• Микроклима и вегетација (4+4)

Облици наставе:

Предмет се реализује кроз следеће облике наставе:

теорија (70 часова), вежбе (70 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на две групе (до15 ученика) приликом реализације вежби.

Место реализације наставе:

Вежбе се реализују у кабинету / учионици (део вежби се реализује у кабинету за информатику).

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према  изради задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. 

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. 

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл.  Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика

Назив предмета: БИОЛОГИЈА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА –ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред:

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

I

70

0

0

0

70

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Проширивање знања о особинама живих бића и нивоима организације биолошких система, грађи и функцији ћелије, ћелијским деобама.

– Упознавање са основним фазама развића човека; разумевање проблема везаних за период одрастања и улоге и значаја породице.

– Упознавање са основним појмовима наслеђивања особина.

– Проширивање знања о еволуцији живих бића.

– Разумевање значаја еколошке културе.

3.ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: први

Годишњи фонд часова: теорија 70 часова

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ

ПО ТЕМАМА

Биологија ћелије

• наведе главне особине живих бића и нивое организације биолошких система

• објасни хемијску и физичку структуру ћелије и функцију ћелијских органела

• објасни ток и значај кључних метаболичких процеса: фотосинтезе и ћелијског дисања

• објасни фазе ћелијског циклуса, ток и значај митозе и значај мејозе

• Цитологија као научна дисциплина биологије која проучава организацију ћелије

• Основне карактеристике живих бића

• Нивои организације биолошких система

• Грађа ћелије и ћелијских органела

• Ћелијски циклус и ћелијске деобе

Биологија развића човека, полно и репродуктивно здравље

• упореди процесе настанка полних ћелија и опише оплођење;

• разликује ступњеве онтогенетског развића човека;

• објасни полно сазревање човека

• препозна проблеме везане за период одрастања;

• аргументовано учествује у дискусији о утицајима нездравог начина живота на здравље човека укључујући и репродуктивно здравље;

• објасни појам „планирање породице”.

• Стварање и сазревање полних ћелија

• Оплођење

• Основне фазе интраутериног развића

• Рађање и детињство

• Промене током полног сазревања човека

• Дефиниција појма здравље

• Проблеми везани за период адолесценције

• Заштита од полних болести

• Болести зависности

• Планирање породице

Наслеђивање биолошких особина

• користи генетичке термине у дискусији о наслеђивању биолошких особина (ген, алел, хромозом, геном, генотип, фенотип) и решава једноставне задатке из генетике применом Менделових правила наслеђивања;

• познаје начине генетичке детерминације особина и најчешћих наследних болести, примењује то знање у сврхе превенције и изградње хуманог односа према оболелим људима;

• изграђује критички однос према примени биотехнологија (ГМО, клонирање, матичне ћелије итд).

• Појам и функције гена

• Наслеђивање и варирање особина

• Наследне болести човека

• Праћење особина на основу родословног стабла

• Генетичка условљеност човековог понашања

• Генетичко саветовање и тестирање

Основи еволуције

• опише етапе настанка првобитних биолошких система;

• објасни доказе еволуције;

• демонстрира, на примерима, значај генетичке варијабилности у популацији за постанак врста.

• Порекло живота на Земљи

• Биохемијска и биолошка еволуција

• Еволуција и филогенија

• Докази еволуције

• Адаптације и природна селекција, порекло и развој човека

Еколошка култура

• објасни значај одржавања личне хигијене, хигијене животног и радног простора;

• разликује адитиве опасне по здравље;

• објасни значај употребе производа у складу са декларацијом и упутством у циљу очувања сопственог здравља и заштите животне средине;

• учествује у заштити свог окружења, природе и биодиверзитета контролисаним коришћењем ресурса и правилним одлагањем отпада.

• Уређење животног и радног простора

• Потрошачка култура

• ГМO

• Утицај савременог начина живота на здравље човека

Кључни појмови садржаја: метаболизам, развиће, породица, наследне особине, еволуција, здравље.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКO ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку школске године ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима евидентирања и оцењивања.

Облици наставе

Предмет се реализује кроз комбинацију различитих облика наставног рада и врста наставе (дидактичких модела)

Место реализације наставе

Кабинет за биологију, биолошка радионица, универзална учионица, адекватни објекти изван школског комплекса.

Препоруке за реализацију наставе

• поштовање свих дидактичких принципа

• применa природних наставних средстава, реализација теренске наставе, реализација биолошких наставних екскурзија

• комбиновање различитих дидактичких модела (проблемска, тимска настава биологије)

• реализација самосталних ученичких радова (есеји, презентације, реферати, пројекти, дебате)

Oквирни број часова по темама

• Биологија ћелијe (18 )

• Биологија развића човека, полно и репродуктивно здравље (18 )

• Наслеђивање биолошких особина (18 )

• Основи еволуције (11 )

• Еколошка култура (5 )

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према  изради задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. 

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. 

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл.  Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика

Назив предмета: КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

II

0

105

0

0

105

III

0

105

0

0

105

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Стицање знања и вештина за употребу рачунарских програма за техничко цртање;

– Упознавање ученика са принципима представљања и обраде цртежа коришћењем софтвера;

– Повезивање и примена усвојених знања у другим стручним предметима;

– Развијање систематичности, прецизности, уредности и одговорности према раду;

– Оспособљавање за примену софтверских пакета у струци;

– Развијање способности сагледавања простора и логичког закључивања ради примене у стручним предметима и пракси;

– Оспособљавање ученика за рад у програму за 3Д моделовање;

– Упознавање ученика са принципима представљања и обраде модела;

– Повезивање и примена усвојених знања у другим стручним предметима;

– Развијање систематичности, прецизности, уредности и одговорности према рад;

– Оспособљавање за примену софтверских пакета у струци.

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: други

Годишњи фонд часова: вежбе 105 часова

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Радно окружење софтвера

• познаје радни простор софтвера;

• организује и подеси радно окружење софтвера;

• подеси параметре цртежа;

• користи координатни систем;

• уноси и задаје 2D координате;

• познаје начине задавања команди у AutoCАD-у;

• селектује и брише нацртане објекте,

• зумира цртеж.

• Примена програма за цртање, основни појмови, принцип цртања;

• Радни простор софтвера;

• Радно окружење AutoCAD-a;

• Подешавање параметара цртежа (границе цртежа, јединице цртежа);

• Координатни систем.

• Врсте координата;

• Задавање 2D координата (ортогоналне, поларне);

• Начин задавања команди;

• Начин селекције објеката;

• Брисање објеката;

• Зумирање и начини зумирања.

Кључни појмови: АutoCAD, координатни систем, селектовање

Команде за цртање

• задаје команде за цртање;

• растави сложене објекте;

• користи команду за брисање објеката;

• користи маркере и помоћна средства у цртању;

• познаје и користи режиме рада током цртања.

• Команде за цртање (линија, правоугаоник, полигон, помоћна права, полуправа круг, лук, елипса и елиптилни лук, кружни прстен, тачка...);

• Цртање и едитовање сложених објеката (полилинија, крива, мултилинија...);

• Растављање сложених објеката;

• Режими рада, коришћење маркера.

Кључни појмови: команде за цртање, едитовање

Услужне команде

• користи растер;

• одреди координате објекту;

• добије информције о објекту и цртежу унутар софтвера;

• измери дужину и израчуна површину објекта;

• користи калкулатор.

• Растер;

• Услужне команде;

• Израчунавање површине.

Кључни појмови: растер, услужне команде, површина

Слојеви и карактеристике објеката

• формира слојеве и организује цртеж помоћу слојева, боја и линија различитих врста и дебљина;

• подеси видљивост слојева;

• манипулише слојевима приликом цртања, сагледа и мења карактеристике објекта.

• Организовање цртежа помоћу слојева, боја и линија различитих врста и дебљина;

• Карактеристике објекта.

Кључни појмови: организовање цртежа, карактеристике објекта

Трансформација објекта

• примењује различите врсте копирања објеката;

• помера објекте на цртежу транслацијом и ротацијом.

• Врсте копирања објеката (пресликавање, паралелно пресликавање, вишеструко копирање по правоугаоној, кружној матрици или путањи, осно пресликавање);

• Транслација;

• Ротација.

Кључни појмови: копирање објекта, транслација, ротација

Модификовање елемената

• мења величину и коригује нацртани објекат;

• доради објекат коришћењем чворова

• нацрта једноставан вртно-архитектонски елемент у изгледу – клупу или перголу.

• Измене објеката (опсецање, продужавање, скраћивање, растезање, скалирање објеката, подела, разлагање, спајање, прекидање, зарубљивање и заобљавање објеката);

• Коришћење чворова (GRIP метода).

Кључни појмови: измене објекта, коришћење чворова

Шрафирање

• шрафира цртеж користећи различите типове шрафуре.

• Шрафирање цртежа (стандардно, анотативно);

• Особине шрафуре.

Кључни појмови: шрафирање

Текст и текстуални стил

• формира текстуални стил;

• напише и подеси текст.

• Врсте текста;

• Карактеристике и уређивање текста, текстуални стилови (стандардни, анотативни).

Кључни појмови: текст

Табеле

• формира сопствене табеле;

• попуни табелу;

• коригује податке у табелама.

• Табеле;

• Врсте табела; карактеристике и уређивање табела;

• Формирање и попуњавање сопствених табела (стандардне, анотативне.

Кључни појмови: табела

Блок и блок са атрибутима

• формира блок;

• унесе блок на цртеж нпр. симбол за биљни материјал;

• редефинише блок;

• ради са базом података;

• дефинише и уреди атрибут на цртежу;

• редефинише блок са атрибутима;

• формира библиотеку елемената;

• Рад са блоковима и атрибутима;

• Прављење библиотеке елемената и симбола биљака и вртно-архитектонских елемената који се користе приликом пејзажно-архитектонског пројектовања.

Кључни појмови: блокови, библиотека елемената и симбола

Размера и котирање

• прилагоди размеру цртежу;

• формира котни стил.

• Размера цртежа;

• Котни стил: стандардни, анотативни.

Кључни појмови: размера, котирање

Штампање

• распореди цртеж на листу окружења за штампање;

• припреми цртеж за штампање;

• одштампа цртеж у задатој размери.

• Начин штампања;

• Простор штампања;

• Штампање цртежа у задатој размери.

Кључни појмови: штампање

Разред: трећи

Годишњи фонд часова: вежбе 105 часова

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Увод у платформу за 3Д моделовање

• објасни и наведе карактеристике и примену програма за 3Д моделовање;

• препознаје основне елементе изгледа екрана, значење иконица на алатној линији и информација на статусној линији и на целом прозору;

• креира нов објект и нове сцене;

• прелази из различитих врста погледа;

• селектује одређени објекат и групу објеката;

• направи и сачува израђени документ.

• Карактеристике и примена програма за 3Д моделовање;

• Основни термини и терминологија;

• Изглед екрана;

• Креирање објеката, основна селекција и коришћење погледа;

• Креирање докумената.

Кључни појмови: програм за 3Д моделовање, креирање објекта, креирање документа

Подешавање и контрола радног окружења

• наведе примену програма за 3Д моделовање;

• наведе карактеристике програма за 3Д моделовање;

• подеси радно окружење програма према својим потребама.

• Примена програма за 3Д моделовање;

• Карактеристике програма за 3Д моделовање;

• Подешавање радног окружења.

Кључни појмови: карактеристике програма, радно окружење

Основни концепти 3Д приказивања и рад са објектима

• покрене програм и изабере карактеристике простора у коме ће креирати 3Д објекте;

• креира и увезе објекте као што су биљни и вртно-архитектонски елементи;

• мења величину и положај креираног облика;

• врши ротирање објекта;

• групише и поравна објекте;

• уочава везу и мења положај објекта помоћу пројекција.

• Креирање 3Д објеката;

• Увожење 3Д објеката;

• Модификовање објеката;

• Koришћење погледа – пројекција.

Кључни појмови: 3Д објекат – креирање, увожење, модификовање, пројекције

Представљање пројеката

• подеси преспективу објекта;

• прегледа сцену и одреди квалитет погледа – подеси опције рендеровања, светла и камере.

• Перспектива – подешавања;

• Подешавање сценографије и припрема за рендеровање.

Кључни појмови: перспектива, сценографија

Штампање

• распореди цртеж на листу окружења за штампање;

• припреми цртеж за штампање;

• одштампа цртеж у задатој размери.

• Начин штампања;

• Простор штампања;

• Штампање цртежа у задатој размери.

Кључни појмови: штампање

4. УПУТСТВО ЗА МЕТОДИЧКО-ДИДАКТИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе – учења, планом рада и начинима оцењивања. 

Препоруке за реализацију наставе:

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова.

Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су: фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

Програм треба да оспособи ученика за рад у софтверу за 3Д моделовање. Стећи ће способност самосталног подешавања и контроле радног окружења. Савладаће основне принципе креирања, увожења и модификовања елемената, подешавања размере и креирање сцене за фотографисање модела и штампање.

Број часова по темама II разред:

• Радно окружење софтвера (3 )

• Команде за цртање (9 )

• Услужне команде (9 часова)

• Слојеви и карактеристике објеката (6 )

• Трансформација објекта (12 )

• Модификовање елемената (15 )

• Шрафирање (6 )

• Текст и текстуални стил (6 )

• Табеле (12 )

• Блок и блок са атрибутима (12 )

• Размера и котирање (9 )

• Штампање (6 )

Облици наставе:

Предмет се реализује кроз следеће облике наставе:

вежбе (105 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на две групе (до15 ученика ) приликом реализације вежби.

Број часова по темама III разред:

• Увод у платформу за 3Д моделовање (9 )

• Подешавање и контрола радног окружења (15 )

• Основни концепти 3Д приказивања и рад са објектима (60 )

• Представљање пројеката (15 )

• Штампање (6 )

Облици наставе:

Предмет се реализује кроз следеће облике наставе:

вежбе (105 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на две групе приликом реализације вежби.

Место реализације наставе:

Вежбе се реализују у кабинету / учионици (део вежби се реализује у кабинету за информатику).

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према  изради задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. 

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. 

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл.  Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика

Назив предмета: БОТАНИКА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

II

70

35

0

0

105

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Стицање теоријских и практичних знања из области ботанике;

– Познавање предмета проучавања и задатака ботанике;

– Разумевања односа ботанике према другим областима биологије, као и познавање биолошких дисциплина и схватања њиховог значаја;

– Познавање хемијског састава биљног организма;

– Познавање специфичности грађе биљне ћелије;

– Познавање грађе и функције биљних ткива;

– Познавање подела, грађе и функције биљних органа;

– Познавање биохемијских и физиолошких процеса у биљкама;

– Познавање начина исхране биљака;

– Упознавање са процесима фотосинтезе, дисања и промета воде;

– Упознавање са минералној исхрани биљака и значају елемената за раст и развиће биљака;

– Упознавање са развићу биљака;

– Упознавање са хранљивим елементима исхране и начинима ђубрења земљишта.

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: други

Годишњи фонд часова: теорија 70 часова, вежбе 35 часова

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Увод у ботанику

• објасни значај и задатке ботанике као научне дисциплине;

• образложи специфичности биљака у односу на друга жива бића;

• препозна и образложи основне ботаничке дисциплине и проблематику њиховог изучавања.

• Ботаника као грана науке, њен значај и задаци;

• Ботаничке дисциплине.

Кључни појмови: ботаника, ботаничке дисциплине

Биљна ћелија

• образложи основну грађу биљне ћелије;

• препозна грађу и улогу ћелијске мембране;

• препозна врсте и улогу пластида

• објасни састав вакуоле;

• објасни грађу, улогу и хемијски састав ћелијског зида;

• разликује појмове симпласт, апопласт, осмоза и тургор;

• опише процесе плазмолизе и деплазмолизе;

• микроскопски посматра, покаже и дефинише биљну ћелију и њене органеле;

• графички представи биљну ћелију.

• Грађа биљне ћелије;

• Ћелијскe органеле: пластиди, вакуола, ћелијска мембрана и зид;

• Биљна ћелија као осмотски систем: осмоза, тургор, плазмолиза и деплазмолиза.

ВЕЖБЕ

• Mикроскопско посматрање биљне ћелије.

Кључни појмови: биљна ћелија, ћелијске органеле, осмотски систем

Биљна ткива и органи

• дефинише појмове биљних ткива и органа;

• наведе типове биљних ткива;

• објасни карактеристике и улогу творних и трајних ткива;

• опише анатомску и морфолошку грађу, улогу и метаморфозе корена;

• дефинише појам изданка, разликује и именује типове и начине гранања изданка;

• дефинише појам пупољка и именује врсте пупољака;

• наведе типове стабла и биљака према типу стабла;

• опише морфолошку и анатомску грађу, улогу и метаморфозе стабла;

• опише морфолошку и анатомску грађу, улогу и метаморфозе листа;

• oбразложи како настају, које су метаморфозе биљних органа и њихове улоге;

• микроскопски посматра, препознаје и именује све врсте биљних ткива;

• графички представи биљна ткива и органе.

• биљна ткива: дефиниција и подела;

• творна ткива: постанак, особине, улога и подела;

• трајна ткива: опште одлике и подела;

• покорична ткива, механичка ткива, паренхимска ткива, проводна ткива, жлездана ткива;

• биљни органи дефиниција и подела;

• корен: улога, типови кореновог система, метаморфозе корена;

• анатомска грађа корена;

• изданак;

• стабло: улога, врсте и метаморфозе стабла;

• анатомска грађа стабла;

• лист: морфолошка и анатомска грађа, улога и метаморфозе листа.

ВЕЖБЕ

• микроскопско посматрање биљних ткива.

Кључни појмови: биљна ткива, биљни органи

Размножавање биљака

• дефинише разлике између вегетативног, бесполног и полног размножавања биљака;

• препознаје вегетативне и генеративне органе који служе за репродукцију биљака;

• наведе и образложи начине вегетативног размножавања биљака;

• опише грађу цвета скривеносеменица;

• дефинише појам, значај и начине опрашивања;

• дефинише појам двојног оплођења;

• дефинише појам цвасти и наведе врсте цвасти према начину постанка;

• опише грађу и улогу семена;

• опише грађу и улогу плода;

• наведе и препозна типове плодова;

• на терену препознаје вегетативне органе који служе за репродукцију биљака;

• процењује време узимања резница;

• препозна и процени у којем се периоду сакупља одређени тип плода, односно семена.

• Oблици размножавања биљака: вегетативно, бесполно и полно размножавање – основне карактеристике и значај;

• Цвет скривеносеменица;

• Oпрашивање и оплођење;

• Цвасти;

• Семе: грађа, улога и врсте семена;

• Плод: грађа, улога и подела плодова.

ВЕЖБЕ

• Сакупљање резница;

• Сакупљање и прављење збирке семена;

• Сакупљање и прављење збирке плодова.

Кључни појмови: вегетативно размножавање, генеративно размножавање

Хемијски састав биљака

• наброји најважније неорганске и органске састојке биљног тела;

• наведе врсте и улогу неорганских материја које изграђују биљна ткива;

• наведе најважније представнике угљених хидрата у биљном телу и њихову улогу;

• наведе који су најважниjи представници липида у биљном телу и улогу липида;

• опише грађу и улогу протеина;

• објасни значај ензима (фермената);

• наведе најважније групе ензима;

• опише грађу и улогу нуклеинских киселина;

• наведе примере фитохормона и витамина и њихову улогу;

• процени и употреби фитохормон који је најпримеренији у односу на потребе биљке.

• Неоргански састојци биљке:

• Вода и минералне материје;

• Органски састојци биљке:

• Угљени хидрати;

• Масти и уља;

• Беланчевине;

• Нуклеинске киселине;

• Фитохормони и витамини.

ВЕЖБЕ

• Третирање биљака фитохормонима

Кључни појмови: неоргански састојци биљке, органски састојци биљке

Исхрана биљака

• дефинише појмове хетеротрофна и аутотрофна исхрана;

• дефинише појам и значај фотосинтезе;

• наведе пигменте фотосинтезе и њихову улогу;

• опише процес фотосинтезe;

• дефинише водни режим биљке;

• опише основне принципе примања, кретања и одавања воде;

• дефинише појам и значај дисања биљака;

• опише процес дисања биљака;

• дефинише појам минералне исхране биљака;

• наведе и образложи значај, садржај, знаке недостатка и изворе есенцијалних макроелемената и микроелемената;

• наведе значај корисних и стимулативних елемената;

• експериментално представи како функционише водни режим биљке;

• експериментално представи процес дисања;

• препозна недостатак или вишак минералних елемената на основу симптоматологије биљних органа, као и да наведе мере превенције или лечења.

• Хетеротрофна исхрана – исхрана клице;

• Аутотрофна исхрана и појам фотосинтезе и пигменти хлоропласта;

• Фотосинтеза као процес;

• Водни режим биљке – усвајање воде;

• Кретање воде кроз биљку;

• Одавање воде;

• Дисање биљака;

• Основе минералне исхране биљака: садржај и значај минералних елемената у биљци; механизми усвајања јона, фактори који утичу на усвајање хранљивих материја;

• Mакроелементи – азот, сумпор, фосфор, калијум, калцијум, магнезијум и гвожђе;

• Mикроелементи: Бор, Mанган, Цинк, Кобалт, Бакар;

• Kорисни и стимулативни елементи.

ВЕЖБЕ

• Режими исхране код биљака;

• Водни режим биљке;

• Фотосинтеза;

• Дисање биљке;

• Минерална исхрана.

Кључни појмови: фотосинтеза, водни режим биљке, дисање биљака, минерална исхрана биљака

Развиће биљака

• дефинише појам растења и развића биљака;

• наведе фазе и факторе раста биљака;

• наведе фазе развића биљака;

• објасни појам температурне индукције;

• објасни појма фотопериодске индукције;

• наведе примере класификације биљака према реакцији на дужину дана;

• образложи температурну и фотопериодску индукцију кроз експеримент са биљком;

• покаже на који начин температура и светлост условљавају покрете и раст биљке.

• Растење биљака;

• Развиће биљака;

• Утицај температуре на развиће;

• Утицај светлости на развиће.

ВЕЖБЕ

• Температурна и фотопериодска индукција.

Кључни појмови: растење и развиће биљака, температурна и фотопериодска индукција

Земљиште као храна биљци

• дефинише појам сорптивна способност земљишта;

• наброји процесе чији је резултат сорптивна својства земљишта;

• дефинише појмове реакција, богатство и плодност земљишта;

• објасни процесе минерализације земљишта;

• објасни и примени процес компостирања са аспекта минерализације земљишта;

• утврди pH вредност земљишта уз помоћ лакмус папира.

• Сорптивна способност земљишта;

• Реакција земљишта;

• Богатство и плодност земљишта;

• Минерализација органских материја.

ВЕЖБЕ

• Утврђивање реакције земљишта;

• Компостирање.

Кључни појмови: сорпција земљишта, реакција земљишта, минерализација

4. УПУТСТВО ЗА МЕТОДИЧКО-ДИДАКТИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе – учења, планом рада и начинима оцењивања. 

Препоруке за реализацију наставе:

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова.

Програм треба да продуби учиниково схватање о функционисању, расту, развићу, размножавању и начину исхране биљака. Ученик ће знати на који начин функционише биљни организам и разумеће шта му је све неопходно за правилан развој. Схватиће значај минералних елемената, као есенцијалних састојака исхране биљака. Препоручује се што чешће примењивање стеченог теоријског знања кроз часове вежби – микроскопско посматрање биљних органела, експериментално утврђивање процеса дисања и водног режима биљке, прављење збирке семена и плодова, третирање резница фитохормонима, утврђивање реакције земљишта, компостирање.

Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су: фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

Број часова по темама:

• Увод у ботанику (2+0 ) 

• Биљна ћелија (6+3 ) 

• Биљна ткива и органи (12+6 ) 

• Размножавање биљака (14+7 ) 

• Хемијски састав биљака (10+5 ) 

• Исхрана биљака (16+8 )

• Развиће биљака (5+3 )

• Земљиште као храна биљци (5+3 )

Облици наставе:

Предмет се реализује кроз следеће облике наставе:

теорија (70 часова), вежбе (35 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на две групе (до15 ученика) приликом реализације вежби.

Место реализације наставе:

Вежбе се реализују у кабинету / учионици (део вежби се реализује у кабинету за информатику).

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према  изради задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. 

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. 

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл.  Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика

Назив предмета: ЦВЕЋАРСТВО

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА –  ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

II

70

70

0

0

140

III

70

70

0

0

140

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање са основним цветним врстама, њиховим морфолошким карактеристикама, размножавању и гајењу ради примене на зеленим просторима и у биодекорацији;

– Стицање знања о пореклу цветних врста;

– Формирање свести о вредности аутохтоних врста и њиховој заштити и деловању у правцу очувања биодиверзитета;

– Развијање свести о декоративним функцијама цветних врста;

– Примена стандарда у гајењу и примени цветних врста;

– Упознавање са начинима производње одређених цветних врста;

– Упознавање са утицајем средине на раст и развој врста;

– Праћење трендова у пејзажној архитектури у примени цветних врста;

– Познавање ботаничке номенклатуре цветних врста;

– Развијање креативности ученика;

– Развијање личне и професионалне одговорности ученика;

– Упознавање са карактеристикама генетичких ресурса.

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: други

Годишњи фонд часова: теорија 70 часова и вежби 70 часова

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Основе цвећарства

• представи историјски увод у предмет;

• наведе која порекла цветних култура постоје;

• објасни разлике између естетских и селекционих форми;

• укаже на основне морфолошке особине биљних органа;

• наведе основне особине појединих биљних органа;

• објасни значај појединих биљних органа у размножавању биљака;

• наведе поделу цветних култура у зависности од простора где се цветне врсте узгајају;

• Историјски увод;

• Порекло цветних култура;

• Естетске и селекционисане форме;

• Подела цветних врста;

• Морфолошке карактеристике биљних органа.

Кључни појмови: цветне културе, порекло, подела

Захтеви цветних култура у односу на услове средине

• објасни значење сваког фактора средине;

• објасни појединачно утицај сваког фактора на раст и развој биљака;

• укаже на повезаност међусобних утицаја појединих фактора и њихов значај за раст и развој цветних култура;

• препознаје суфицит и дефицит оређеног еколошког фактора на раст и развој биљака;

• Утицај светлости на раст и развој биљака;

• Утицај топлоте на раст и развој биљака;

• Утицај ваздуха на раст и развој биљака;

• Утицај земљишта на раст и развој биљака;

• Утицај воде на раст и развој биљака.

ВЕЖБЕ

• Утицај еколошких фактора на раст и развој биљака.

Кључни појмови: светлост, топлота, земљиште, ваздух, вода;

Размножавање цветних култура

• разликује начине генеративног и вегетативног размножавања;

• истакне предности и недостатке генеративног и вегетативног начина размножавања;

• разуме и објасни припрему супстрата;

• наброји врсте хранива;

• објасни начин примене хранива;

• опише начине вегетативног размножавања са истицањем специфичности сваке методе;

• разуме и објасни на који се начин врши избор методе размножавања;

• опише генеративно размножавање;

• објасни технике вегетативних разможавања;

• наведе основне машине и опрему за производњу у цвећарским погонима;

• дефинише врсте алата и начин примене;

• укаже на значај правилног избора и примене алата у савременој производњи;

• наброји посуде за производњу и гајење биљака;

• користи ручни алат у производњи цветних култура;

• испитује клијавост семена;

• врши сетву семена;

• врши калемљење;

• припрема резнице;

• испитује дормантност;

• Генеративно размножавања;

• Вегетативног размножавања (калемљење, полегање, резнице, подземни изданци);

• Супстрати у производњи;

• Хранива у производњи;

• Основне машине и опрема;

• Посуде за размножавање и гајење биљака.

ВЕЖБЕ

• Клијавост семена;

• Одређивање дормантности семена;

• Генеративно размножавања;

• Вегетативног размножавања (калемљење, полегање, резнице, подземни изданци.

Кључни појмови: генеративно, вегетативно размножавање

Мере неге у производњи цветних култура

• сагледа значај мера неге;

• дефинише мере неге на отвореном простору;

• објасни мере неге биљака у контејнерима;

• објасни значење правилног редоследа и начина извођења појединих мера неге на цветним врстама отвореног простора;

• дефинише мере неге на отвореном простору ;

• разуме поступке у неговању биљака;

• врши мере неге не отвореном (окопавање, плевљење, пикирање, пинцирање, прихрањивање, заливање);

• врши неговање цветних култура у контејнерима (прихрањивање, заливање, пикирање, разређивање);

• негује цветне културе за резани цвет (подупирање, резање, паковање, транспорт);

• Мере неге на отвореном простору;

• Нега биљака у контејнерима;

• Мере неге у производњи цветних култура за резани цвет.

ВЕЖБЕ

• Мере неге на отвореном простору;

• Нега биљака у контејнерима;

• Мере неге у производњи цветних култура за резани цвет.

Кључни појмови: неговање цвећа у производњи

Једногодишње цветне културе

• представи једногодишње цветне врсте по систематском реду- латински назив фамилије, рода и врсте;

• дефинише основне морфолошке особине једногодишњих цветних врста;

• објасни начин размножавања једногодишњих цветних врста;

• укаже на услове средине које једногодишње цветне врсте захтевају;

• објасни примену обрађених цветних врста на зеленим површинама;

• креира цветне композиција на отвореном,

• препозна, опише и тачно детерминише једногодишње цветне врсте;

• Једногодишње цветне врсте по систематском реду;

• Ageratum mexicanum;

• Antirrhinum majus;

• Calendula officinalis;

• Celosia cristata;

• Helichrysum bracteatum;

• Alyssum maritimum;

• Begonia semperflorens;

• Iberis umbellate;

• Impatiens balsamina;

• Phlox drummondii;

• Salvia splendens;

• Tropaeolum majus;

• Zinnia elegans;

• Ipomoea purpurea;

• Petunia hybridа;

• Portulaca grandiflora;

• Тagetes erecta;

• Verbena hybridа;

• Основне морфолошке особине једногодишњих цветних врста;

• Размножавања једногодишњих цветних врста;

• Услове средине које једногодишње цветне врсте захтевају;

• Цветне композиција на отвореном и на затвореном простору.

ВЕЖБЕ

• Основне морфолошке особине једногодишњих цветних врста;

• Размножавања једногодишњих цветних врста;

• услове средине које једногодишње цветне врсте захтевају;

• цветне композиције.

Кључни појмови: једногодишње цветне врсте, детерминација, морфолошке особине, размножавање, примена, композиција

Двогодишње цветне културе

• представи двогодишње цветне врсте по систематском реду- латински назив фамилије, рода и врсте;

• дефинише основне морфолошке особине двогодишњих цветних врста;

• објасни начин размножавања двогодишњих цветних врста;

• укаже на услове средине које двогодишње цветне врсте захтевају;

• објасни примену обрађених цветних врста на зеленим површинама или у затвореном простору у зависности од категорије којој припада;

• примени стечено знање у креирању цветних композиција;

• Препозна, опише и тачно детерминише двогодишње цветне врсте;

• двогодишње цветне врсте по систематском реду;

• Bellis perennis;

• Cheiranthus cheiri;

• Viola tricolor;

• Campanula medium;

• Dianthus barbatus;

• Myosotis alpestris;

• Основне морфолошке особине двогодишњих цветних врста;

• Размножавања обрађених цветних врста;

• Услове средине које обрађене цветне врсте захтевају;

• Цветне композиције.

ВЕЖБЕ

• Основне морфолошке особине двогодишњих цветних врста;

• Размножавања обрађених цветних врста;

• Услове средине које обрађене цветне врсте захтевају;

• Цветне композиције.

Кључни појмови: двогодишње цветне врста, детерминација, морфолошке особине, размножавање, примена, композиција

Вишегодишње цветне културе

• представи обрађене цветне врсте по систематском реду- латински назив фамилије, рода и врсте;

• дефинише основне морфолошке особине обрађених цветних врста;

• објасни начин размножавања обрађених цветних врста;

• укаже на услове средине које обрађене цветне врсте захтевају;

• објасни примену обрађених цветних врста на зеленим површинама или у затвореном простору у зависности од категорије којој припада;

• примени стечено знање у креирању цветних композиција како на отвореном, тако и на затвореном простору;

• препознају, опишу и тачно детерминишу вишегодишње цветне врсте;

• Врсте по систематском реду;

• Althaea rosea;

• Arabis alpina;

• Aubrietia deltoidea;

• Aster alpinus;

• Cerastium tomentosum;

• Coreopsis grandiflora;

• Dianthus plumarius;

• Hemerocallis aurantiaca;

• Kniphofia uvaria;

• Paeonia officinalis;

• Sedum spectabile;

• Aquilegia flabellate;

• Armeria maritima;

• Chrysanthemum roseum;

• Dicentra spectabilis;

• Gypsophila paniculata;

• Hosta plantaginea;

• Lupinus polyphyllus;

• Saxifraga umbrosa;

• Gailardia grandiflora;

• Geum coccineum;

• Hosta plantaginea;

• Lavandula angustifolia;

• Mazus reptans;

• Rosmarinus officinalis;

• Vinca major;

• Основне морфолошке особине вишегодишњих цветних врста;

• Начин размножавања вишегодишњих цветних врста;

• Услови средине које обрађене цветне врсте захтевају;

• Примена обрађених цветних врста;

• Цветне композиције.

ВЕЖБЕ

• Основне морфолошке особине вишегодишњих цветних врста;

• Начин размножавања вишегодишњих цветних врста;

• Примена обрађених цветних врста;

• Цветне композиције.

Кључни појмови: вишегодишње цветне врсте, морфолошке особине, размножавање, примена, композиција

Украсне траве

• представи обрађене украсне траве по систематском реду- латински назив фамилије, рода и врсте;

• дефинише основне морфолошке особине обрађених украсних трава;

• објасни начин размножавања обрађених украсних трава;

• укаже на услове средине које обрађене украсне траве захтевају;

• објасни примену обрађених цветних врста на зеленим просторима;

• примени стечено знање у креирању цветних композиција;

• препозна, опише и тачно детерминише одређене врсте украсних трава;

• Украсне траве;

• Festuca glauca;

• Ophiopogon japonicus;

• Carex ornithopoda;

• Cortaderia selloana;

• Imperata cylindrica;

• Miscanthus sinensis;

• Pennisetum alopecuroides;

• Основне морфолошке особине украсних трава;

• Начин размножавања украсних трава;

• Услови средине које обрађене украсне траве захтевају;

• Примена обрађених украсних трава;

• Цветне композиције.

ВЕЖБЕ

• Основне морфолошке особине украсних трава;

• Начин размножавања украсних трава;

• Примена украсних трава;

• Цветне композиције.

Кључни појмови: украсне траве, детерминација, морфолошке особине, размножавање, примена, композиција

Луковичастo-гомољасте цветне културе

• представи обрађене луковичасто-гомољасте цветне врсте по систематском реду- латински назив фамилије, рода и врсте;

• дефинише основне морфолошке особине обрађених цветних врста;

• објасни начин размножавања обрађених цветних врста;

• укаже на услове средине које обрађене цветне врсте захтевају;

• објасни примену обрађених цветних врста на зеленим површинама или у затвореном простору у зависности од категорије којој припада;

• примени стечено знање у креирању цветних композиција;

• препозна, опише и тачно детерминише луковичасто-гомољасте цветне врсте;

• укаже на правилан начин садње подземних стабала;

• сагледа правилан избор времена садње;

• самостално и правилно изведе радну операцију садње подземних стабала;

• Луковичаст-гомољасте цветне врсте по систематском реду;

• Gladiolus hybridum;

• Lilium candidum;

• Tulipa hybrida;

• Hyacinthus orientalis;

• Narcissus pseudonarcissus;

• Fritillaria imperialis;

• Anemone coronaria;

• Canna indica;

• Begonia tuberhybrida;

• Dahlia variabilis;

• Anemone coronaria;

• Canna indica;

• Begonia tuberhybrida;

• Dahlia variabilis;

• Iris germanica;

• Основне морфолошке особине луковичасто-гомољастих цветних врста;

• Размножавања обрађених луковичасто-гомољастих цветних врста;

• Услове средине које обрађене луковичасто-гомољасте цветне врсте захтевају;

• Примену обрађених луковичасто-гомољастих цветних врста;

• Цветне композиције.

ВЕЖБЕ

• Основне морфолошке особине луковичасто-гомољастих цветних врста;

• Размножавања обрађених луковичасто-гомољастих цветних врста;

• Услове средине које обрађене луковичасто-гомољасте цветне врсте захтевају;

• Примену обрађених луковичасто-гомољастих цветних врста;

• Цветне композиције.

Кључни појмови: луковичасто-гомољасте, детерминација, цветне врсте, морфолошке особине, размножавање, примена, композиција

Разред: трећи

Годишњи фонд часова: теорија 70 часова и вежби 70 часова

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Подела цветних култура које се гаје у условима затвореног простора

• наведу поделу цветних врста затвореног простора;

• опишу карактеристике сваке групе;

• изложе чиниоце поделе цветних врста;

• разликују и пореди групе цветних култура;

• пореди морфолошке карактеристике цветних врста;

• уочава разлике између морфолошке карактеристика цветних врста;

• Лисно декоративне културе;

• Цветно декоративне културе;

• Резано цвеће.

ВЕЖБЕ

• Лисно декоративне културе;

• Цветно декоративне културе;

• Резано цвеће.

Кључни појмови: цветне културе, подела

Лисно декоративне саксијске врсте

• препознају лисно декоративне врсте предвиђене Планом и програмом, као и њихове варијетете;

• опишу њихове морфолошке особине;

• наброје начине размножавања;

• наведу услове гајења и мере неге:

• одреде њихову примену;

• међусобно их упореде истичући сличности и разлике;

• препознају, опишу и тачно детерминишу лиснодекоративне културе;

• Лисно декоративне врсте;

• Aglaonema commutatum;

• Asparagus sprengeri

• Aspidistra elatior;

• Araucaria excels;

• Asparagus plumosus;

• Begonia rex;

• Bromeliaceae(a)Aechmea fasciata,b)Ananas comosus,c)Guzmania lingulata,d)Neorgelia carolinae);

• Cactaceae sp.;

• Calathea makoyana;

• Cordyline terminalis;

• Dizygotheca elegantissim;

• Dracaena marginata;

• Fatsia japonica;

• Ficus elastic;

• Ficus lyrata;

• Caladium hortulanum;

• Cissus аntarctica;

• Croton variegatum;

• Dieffenbachia maculate;

• Dracaena dermensis;

• Dracaena surculata;

• Ficus decora;

• Ficus benjamina;

• Fittonia verschaffeltii;

• Hedera helix;

• Maranta leuconeura;

• Palmae sp.;

• Philodendron scandens;

• Pittosporum tobira;

• Nephrolepis exaltata;

• Sansevieria trifasciata;

• Saxifraga stolonifera;

• Yucca aloifolia;

• Irisine herbstii;

• Monstera deliciosa;

• Peperomia caperata;

• Philodendron selloum;

• Scindapsus aureus;

• Морфолошке особине лиснодекоративних цветних врста;

• Размножавање лиснодекоративних цветних врста;

• Услови гајење и мере неге;

• Примена лиснодекоративних цветних врста.

ВЕЖБЕ

• Морфолошке особине лиснодекоративних цветних врста;

• Размножавање лиснодекоративних цветних врста;

• Услови гајење и мере неге;

• Примена лиснодекоративних цветних врста.

Кључни појмови: лиснодекоративне врсте, морфолошке особине, размножавање, примена

Цветно декоративне

саксијске врсте

• препознају цветно декоративне културе предвиђене Планом и програмом, као и њихове варијетете;

• опишу њихове морфолошке особине;

• наброје начине размножавања;

• наведу услове гајења и мере неге;

• одреде њихову примену;

• међусобно их упореде истичући сличности и разлике;

• препознају, опишу и тачно детерминишу цветно декоративне цветне врсте;

• Цветно декоративне врсте;

• Anthurium andreanum;

• Aphelandra squarrosa;

• Begonia lucerna;

• Calla aethiopica;

• Cineraria hybridа;

• Cyclamen persicum;

• Gloxinia hybrida

• Hyppeastrum hybridum;

• Hydrangea macrophylla;

• Nerium oleander;

• Pelargonium grandiflorum;

• Pelargonium zonale;

• Saintpaulia ionantha;

• Anthurium scherzerianum;

• Azalea indica;

• Calceolaria hybrid;

• Camellia japonica;

• Морфолошке особине цветнодекоративних врста;

• Размножавање цветнодекоративних врста;

• Гајење и мере неге цветнодекоративних врста;

• Примена цветнодекоративних врста.

ВЕЖБЕ

• Морфолошке особине цветнодекоративних врста;

• Размножавање цветнодекоративних врста;

• Гајење и мере неге цветнодекоративних врста;

• Примена цветнодекоративних врста.

Кључни појмови: цветнодекоративне врсте, морфолошке особине, размножавање, примена

Резано цвеће

• Препознају врсте за резани цвет предвиђене Планом и програмом, као и њихове варијетете;

• Опишу њихове морфолошке особине;

• Наброје начине размножавања;

• Наведу услове гајења и мере неге;

• Одреде њихову примену;

• Међусобно их упореде истичући сличности и разлике;

• Резани цвет;

• Dianthus caryiophyllus;

• Strelitzia reginae;

• Freesia armstrongi;

• Gerbera jamesonii;

• Rosa sp.;

• Calla aetiopica;

• Chrisantemum maximum;

• Lillium candidum;

• Alstromeria aurea.

ВЕЖБЕ

• Морфолошке особине резаног цвета;

• Размножавање резаног цвећа;

• Гајење и мере неге резаног цвећа;

• Примена резаног цвећа;

• Препознају, опишу и тачно детерминишу резано цвеће.

Кључни појмови: резано цвеће, морфолошке особине, размножавање, примена

4. УПУТСТВО ЗА МЕТОДИЧКО-ДИДАКТИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе – учења, планом рада и начинима оцењивања. 

Препоруке за реализацију наставе:

Дати подстицајна питања као увод у тему, на основу претходно савладаног градива. Програм треба да укаже ученицима на смисао и значај цвећарства као научне дисциплине и његове примене у испуњавању основних функција цветних врста. Ученици ће добити и информације о начинима размножавања цветних врста. Биће оспособљени да сами примене поједине технике, На крају програма ученици ће знати декоративне, морфолошке, екофизиолошке и биолошке карактеристике једногодишњих, двогодишњих, вишегодишњих, луковичастих, гомољастих цветних врста, врста које се гаје у затвореном простору, као и врста које се гаје за резани цвет. Ученици се оспособљавају да на основу стечених знања детерминишу одређене цветне врсте и правилно их примене у пракси.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова.

Број часова по темама II разред:

• Основе цвећарства (1+0)

• Захтеви цветних култура у односу на услове средине (4+3)

• Размножавање цветних култура (4+5)

• Мере неге у производњи цветних култура (4+4)

• Једногодишње цветне културе (18+18)

• Двогодишње цветне културе (6 +6)

• Вишегодишње цветне културе (19+20)

• Украсне траве (4+4)

• Луковичасто-гомољасте цветне културе (10+10)

Број часова по темама III разред:

• Подела цветних култура које се гаје у условима затвореног простора (8+8 ) 

• Лисно декоративне саксијске врсте (28 +28)

• Цветно декоративнесаксијске врсте(22+22 ) 

• Резано цвеће (12+12 ) 

Облици наставе:

Предмет се реализује кроз следеће облике наставе:

Теорија и вежбе (70 +70 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се на вежбама дели на две групе (до15 ученика).

Место реализације наставе:

Часови теорије и вежби се реализују у кабинету / учионици (на вежбама планирати обилазак урбаних зелених простора и препознавати на њима цветне врсте које су обрађене. Уочавати примену цветних врста на тим површинам на основу њихових декоративних и функционалних својстава).

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према  изради задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. 

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл.  Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика. Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. 

Назив предмета: ДЕКОРАТИВНА ДЕНДРОЛОГИЈА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА –ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД:

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

II

70

70

0

0

140

III

70

70

0

0

140

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Стицање теоријских и практичних знања из организације расадника, размножавања и одгајивања дендролошких врста и стандардизације садница ради оспособљавања за самостално обављање послова и задатака;

– Развијање свести о значају аутохтоних дендролошких врста и заштићених врста и усвајање принципа биодиверзитета;

– Познавање ботаничке номенклатуре и представљање дендролошких врста по систематском распореду: фамилија, род и врста;

– Упознавање са основним декоративним, морфолошким, екофизиолошким и биолошким карактеристикама аутохтоних и алохтоних најважнијих дендролошких врста које се срећу на нашим зеленим просторима и услова њиховог гајења;

– Примена стечених стручних знања о дендролошким врстама у конкретним климатским и земљишним условима;

– Примена стечених знања о особинама дендролошких врста у пракси кроз одговарајућу употребу на зеленим површинама у односу на услове станишта;

– Познавање стандардизације садница древнастих врста и начин примене тих стандарда да би се добиле квалитетне дрвенасте врсте;

– Стицање неопходних знања за савладавање других стручних предмета;

– Оспособљавање за примену стечених знања и искустава у очувању човекове животне средине и одрживог развоја.

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Годишњи фонд часова: теорија 70 часова и вежбе 70 часова

Разред: други

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Увод у предмет декоративна дендрологија

• објасни значај предмета, задатке и улогу у пракси;

• Увод, дефиниција, циљ и значај предмета декоративна дендрологија.

ВЕЖБЕ

• Презентација предмета декоративна дендрологија.

Кључне речи: увод, декоративна дендрологија

Размножавање дрвенастих врста

• објасни значај организације територије расадника;

• наброји делове расадника и у оквиру сваког дела његове сегменте;

• објасни и разликује начине генеративног и вегетативног размножавања и њихове технике;

• објасни потребу садница за повећањем простора и разлику у дужини њиховог школовања;

• изради цртеж производних и непроизводних површина у расаднику;

• направи збирку плодова и смена дрвенастих врста;

• препозна, именује и разликује плодове и семена дрвенастих врста;

• препозна различите технике за отклањање дормантности семена (третирање семена хемијским средствима, механичким путем, стратификацијом и топлом водом) ;

• покаже технике извођења вегетативног размножавања (дељењем жбуња, прављењем резница стабла и корена, калемљењем);

• укаже на својства биљака условљена начином размножавања.

• Организација расадника;

• Биолошке основе размножавања двенастих врста;

• Узгајање дрвенастих врста.

ВЕЖБЕ

• Графичко представљање површина расадника;

• Сакупљање плодова и семена дендро врста;

• Технике отклањања дормантности семена;

• Технике вегетативног размножавања.

Кључне речи: увод, дефиниција, циљ, значај, декоративна дендрологија, расадник, биолошке основе размножавања, одгајивање, дрвенасте врсте, сакупљање, плод, семе, дормантност, вегетативно размножавање

Подела дрвенастих врста према облику и висини

• објасни и наведе како се дели дрвеће и жбуње по висини и облику.

• Подела дрвенастих врста по облику и висини.

ВЕЖБЕ

• Презентација различитих дрвенастих врста према облику и висини.

Кључне речи: подела дрвенастих врста, облик, висина

Хорологија врста

• наведе и дефинише ареале биљних врста;

• објасни појмове ендемити, реликти, космополити, интродукција, натурализоване биљне врсте, егзоте, аутохтоне и алохтоне биљне врсте;

• покаже ареале појединих биљних врста на карти;

• објасни географске флорне елементе и интродукцију.

• Ареали биљних врста.

ВЕЖБЕ

• Читање карти ареала биљних врста.

Кључне речи: ареал, биљне врсте, карте

Морфолошке, екофизиолошке, биолошке и декоративне карактеристике дрвенастих врста

• наведе и објасни основне морфолошке, екофизиолошке, биолошке и декоративне карактеристике вегетативних и генеративних органа древнастих врста;

• разликује облике корења, стабала, крошњи, кора, листова, цветова, цвасти и плодова дрвенастих врста;

• употреби фотографије са интернета и направи од њих каталог лишћарских врста дрвећа.

• Морфолошке, екофизиолошке, биолошке и декоративне карактеристике дрвенастих врста (корен, стабло, крошња, кора, лист, цвет, цваст и плод).

ВЕЖБЕ

• Декоративна својства дрвенастих врста (облици крошњи, листова и цветова);

• Прављење каталога лишћарских врста дрвећа.

Кључне речи: морфолошке особине, екофизиолошке особине, биолошке особине, декоративна својства, дрвенасте врсте, каталог

Систематика и номенклатура дрвенастих врста

• наведе таксономске категорије дрвенастих врста.

• Систематика и номенклатура дрвенастих врста.

Кључне речи: систематика, номенклатура, дрвенасте врсте

Лишћарско и зимзелено дрвеће

• представи лишћарске и зимзелене врсте дрвећа по систематском реду – латински назив фамилије, рода, врсте;

• дефинише основне декоратвне, морфолошке, екофизиолошке и биолошке карактеристике датих врста дрвећа;

• објасни начине размножавања лишћарских и зимзелених врста дрвећа;

• укаже на услове средине које одређене врсте дрвећа захтевају;

• објасни примену датих врста древћа на зеленим просторима;

• примени стечено знање о лишћарским и зимзеленим врстама дрвећа у креирању композиција на зеленим просторима;

• препозна, опише и тачно детерминише одређене лишћарске и зимзелене врсте дрвећа.

• Лишћарске и зимзелене врсте дрвећа које се изучавају по систематском реду фамилија, род, врста:

Фамилија Betulaceae:

– Betula verrucosa

– Carpinus betulus

Фамилија Fagaceae

– Fagus moesiaca

– Quercus robur

– Quercus cerris

– Quercus borealis

– Castanea sativa

Фамилија Salicaceae

– Populus nigra

– Populus alba

– Salix alba

– Salix babylonica

Фамилија Platanaceae

– Platanus x acerifolia

Фамилија Malvaceae

– Tilia argentea

– Tilia cordata

– Tilia platyphyllos

Фамилија Sapindaceae

– Acer pseudoplatanus

– Acer platanoides

– Acer palmatum

– Acer rubrum

– Aesculus hippocastanum

Фамилија Oleaceae

– Fraxinus excelsior

– Оlea europea

Фамилија Fabaceae

– Robinia pseudoacacia

– Gleditsia triacanthos

– Cercis siliquastrum

Фамилија Ulmaceae

– Ulmus glabra Pendula

Фамилија Cannabaceae

– Celtis australis

Фамилија Rosaceae

– Prunus serrulata

– Prunus pissardii

– Sorbus aucuparia

Фамилија Magnoliaceae

– Magnolia grandifolia

– Magnolia x soulangeana

– Liriodendron tulipifera

Фамилија Bignoniaceae

– Catalpa bignonioides

Фамилија Paulowniaceae

– Paulownia tomentosa

Фамилија Tamaricaceae

– Tamarix pentandra

Фамилија Eleagnaceae

– Elaeagnus angustifolia

Фамилија Anacardiaceae

– Rhus typhina

ВЕЖБЕ

• Детерминисање лишћарских и зимзелених врста дрвећа;

• Основне морфолошке особине наведених врста дрвећа;

• Размножавања наведених врста дрвећа;

• Услови средине које наведене врсте дрвећа захтевају;

• Примена лишћарских и зимзелених врста дрвећа на зеленим просторима.

Кључне речи: лишћарске и зимзелене врсте дрвећа, систематски ред, морфолошке особине, размножавање, услови средине, примена

Разред: трећи

Годишњи фонд часова: теорија 70 часова и вежбе 70 часова

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Стандардизација садница дрвенастих врста

• наведе техничке захтеве и захтеве квалитета дрвенастих врста које се користе за промет;

• наведе стандарде за репроматеријал дрвенастих врста које се користе за промет;

• наведе стандарде садница древнастих врста и примени у промету да би се добиле квалитетне биљке;

• организује биљни материјал за продају по стандарду за репроматеријал и стандарду садница дрвенастих врста.

• Технички захтеви и захтеви квалитета;

• Стандарди за репроматеријал;

• Стандарди за саднице древнастих врста.

ВЕЖБЕ

• Стандарди за репроматеријал;

• Стандарди садница дрвенасттих врста.

Кључне речи: технички захтеви, захтеви квалитета, стандарди, репроматеријал, саднице древнастих врста

Четинарско дрвеће

• представи четинарске врсте дрвећа по систематском реду – латински назив фамилије, рода, врсте;

• дефинише основне декоратвне, морфолошке, екофизиолошке и биолошке карактеристике четинарских врста дрвећа;

• објасни начине размножавања четинарских врста дрвећа;

• укаже на услове средине које одређене четинарске врсте дрвећа захтевају;

• објасни примену одређених четинарских врста древћа на зеленим просторима;

• примени стечено знање о четинарским врстама дрвећа у креирању композиција на зеленим просторима;

• препозна, опише и тачно детерминише одређене четинарске врсте дрвећа.

• Четинарске врсте дрвећа које се изучавају по систематском реду фамилија, род, врста:

Фамилија Ginkgoaceae

– Gingko biloba

Фамилија Taxaceae

– Taxus baccata

Фамилија Pinaceae

– Abies alba

– Abies nordmanniana

– Abies pinsapo

– Picea abies

– Picea omorika

– Picea pungens

– Cedrus atlantica

– Cedrus deodara

– Larix europaea

– Pseudotsuga taxifolia

– Pinus nigra

– Pinus silvestris

– Pinus montana

– Pinus strobus

– Pinus excelsa

– Pinus halepensis

Фамилија Cupressaceae

– Cryptomeria japonica

– Cupressus sempervirens

– Chamaecyparis lawsoniana

– Thuja orientalis

– Thuja occidentalis

– Juniperus virginiana

ВЕЖБЕ

• Детерминисање четинарских врста дрвећа;

• Основне морфолошке особине четинарских врста дрвећа;

• Размножавања четинарских врста дрвећа;

• Услови средине које четинарске врсте дрвећа захтевају;

• Примена четинарских врста дрвећа на зеленим просторима.

Кључне речи: четинарске врсте дрвећа, систематски ред, морфолошке особине, размножавање, услови средине, примена

Четинарско жбуње

• представи четинарске врсте жбуња по систематском реду – латински назив фамилије, рода, врсте;

• дефинише основне декоратвне, морфолошке, екофизиолошке и биолошке карактеристике четинарских врста жбуња;

• објасни начине размножавања четинарских врста жбуња;

• укаже на услове средине које одређене четинарске врсте жбуња захтевају;

• објасни примену одређених четинарских врста жбуња на зеленим просторима;

• примени стечено знање о четинарским врстама жбуња у креирању композиција на зеленим просторима;

• препозна, опише и тачно детерминише одређене четинарске врсте жбуња.

• Четинарске врсте жбуња које се изучавају по систематском реду фамилија, род, врста:

Фамилија Cupressaceae

– Juniperus communis

– Junipesus horizonatalis

– Juniperus squamata

ВЕЖБЕ

• Детерминисање четинарских врста жбуња;

• Основне морфолошке особине четинарских врста жбуња;

• Размножавања четинарских врста жбуња;

• Услови средине које четинарске врсте жбуња захтевају;

• Примена четинарских врста жбуња на зеленим просторима.

Кључне речи: четинарске врсте жбуња, систематски ред, морфолошке особине, размножавање, услови средине, примена

Лишћарско и зимзелено жбуње и повијуше

• представи врсте лишћарског и зимзеленог жбуња и повијуша по систематском реду – латински назив фамилије, рода, врсте;

• дефинише основне декоратвне, морфолошке, екофизиолошке и биолошке карактеристике наведених врста жбуња и повијуша;

• објасни начине размножавања наведених врста жбуња и повијуша;

• укаже на услове средине које одређене наведене врста жбуња и повијуша захтевају;

• објасни примену одређених наведених врста жбуња и повијуша на зеленим просторима;

• примени стечено знање о наведеним врстама жбуња и повијуша у креирању композиција на зеленим просторима;

• препозна, опише и тачно детерминише одређене лишћарске и зимзелене врста жбуња и повијуша.

• Лишћарске и зимзелене врсте жбуња и повијуша које се изучавају по систематском реду фамилија, род, врста:

Фамилија Berberidaceae

– Berberis vulgaris

– Mahonia aquifolium

Фамилија Moraceae

– Maclura aurantica

Фамилија Buxaceae

– Buxus sempervirens

Фамилија Rosaceae

– Spirea japonica

– Kerria japonica

– Cydonia japonica

– Pyrocantha coccinea

Фамилија Oleaceae

– Forsithia europaea

– Syringa vulgaris

– Ligustrum vulgare

Фамилија Malvaceae

– Hibiscus syriacus

Фамилија Araliaceae

– Hedera helix

Фамилија Vitaceae

– Parthenocissus quinquefolia

– Clematis x jackmanii

Фамилија Bignoniaceae

– Campsis radicans

Фамилија Fabaceae

– Wisteria sinensis

– Laburnum anagyroides

– Caragana arborescens

Фамилија Hidrangeaceae

– Philadelphus coronarius

Фамилија Adoxaceae

– Viburnum opulus

Фамилија Caprifoliaceae

– Lonicera caprifolium

– Kolkwitzia amabilis

– Simphoricarpus albus

Фамилија Celastraceae

– Euonimus europaeus

Фамилија Apocynaceae

– Vinca sp.

ВЕЖБЕ

• Детерминисање лишћарских и зимзелених врста жбуња и повијуша;

• Основне морфолошке особине лишћарских и зимзелених врста жбуња и повијуша ;

• Размножавања наведених врста;

• Услови средине које наведене врсте захтевају;

• Примена лишћарских и зимзелених врста жбуња и повијуша на зеленим просторима.

Кључне речи: лишћарске и зимзелене врсте жбуња и повијуша, систематски ред, морфолошке особине, размножавање, услови средине, примена

4. УПУТСТВО ЗА МЕТОДИЧКО-ДИДАКТИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Дати подстицајна питања као увод у тему, на основу претходно савладаног градива.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова.

Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су: фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

Број часова по темама II разред:

• Увод у предмет декоративна дендрологија (2+2 )

• Размножавање дрвенастих врста (12+12 )

• Подела дрвенастих врста према облику и величини (2+ 2 )

• Хорологија врста (2+2 )

• Морфолошке, екофизиолошке, биолошке и декоративне карактеристике дрвенастих врста (6+6 )

• Систематика и номенклатура дрвенастих врста (2+2 )

• Лишћарско и зимзеленио дрвеће (44+44 )

Препоруке за реализацију наставе:

Планирати обилазак зелених површина и детерминисати на њима лишћарске и зимзелене врсте дрвећа предвиђене програмом. Уочиавати примену лишћарских и зимзелених врста дрвећа на тим површинам на основу њихових декоративних и функционалних својстава.

Програм треба да укаже ученицима на смисао и значај декоративне дендрологије као научне дисциплине и њене примене у испуњавању основних функција дрвенастих врста.

Ученици ће добити и информације о начинима размножавања дрвенастих врста. Биће оспособљени да сами примене поједине технике размножавања.

На крају програма ученици ће знати декоративне, морфолошке, екофизиолошке и биолошке карактеристике аутохтоних и алохтоних лишћарских и зимзелених врста двећа.

Ученици се оспособљавају да на основу стечених знања детерминишу врсте дрвећа које уче и правилно их примене у пракси.

У току реализације тема ослонити се на предзнања ученика из биологије, ботанике, типологије предела и естетике пејзажа. Наставник припрема потребне елементе за вежбу, демонстрира рад на радном месту , прати рад ученика на радном месту и указује на грешке при раду. Радне задатке везивати за конкретну вежбу.

Приликом реализације теме Размножавање дрвенастих врста ученици треба на вежбама да:

1. Графички представе површина расадника на хамеру

2. Сакупе плодове и семена дендро врста и напреве збирке

3. Савладају технике отклањања дормантности семена пратећи презентацију на пројектору или, уколико постоји могућност, самостално отклањати дормантност уз надзор наставника

4. Савладају технике вегетативног размножавања пратећи презентацију на пројектору или, уколико постоји могућност, самостално вршити технике вегетативног размножавања уз надзор наставника

Приликом реализације теме Хорологија врста ученици треба на вежбама да:

1. Научи да чита и примењује карте ареала биљних врста

Приликом реализације теме Морфолошке, екофизиолошке, биолошке и декоративне карактеристике дрвенастих врста ученици треба да на вежбама:

1. Цртају различите облике и друге карактеристике корења, стабала, крошњи, кора, листова, цветова, цвасти и плодова дрвенастих врста

2. Самостално праве каталог лишћарских и зимзелених врста дрвећа користећи фотографије хабитуса, коре, листа, цвета и плода за сваку врсту по програму

Приликом реализације теме Лишћарско и зимзелено дрвеће ученици треба на вежбама да:

1. Детерминишу врсте дрвећа по програму тако што ће донети свеж биљни материјал на час вежби и на њему уочавати карактеристике потребне за детерминацију или ће се детерминација вршити путем фотографија на пројектору.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену ; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Број часова по темама III разред:

• Стандардизација садница дрвенастих врста(4+4 )

• Четинарско дрвеће(30+30 )

• Четинарско жбуње(4+4 )

• Лишћарско и зимзелено жбуње и повијуше (32+32 )

Препоруке за реализацију наставе:

Планирати обилазак зелених површина и препознати на њима четинарске врсте дрвећа и жбуње, лишћарске и зимзелене жбунасте врсте и повијуше које учимо. Уочити примену врста дрвећа и врста жбуња на тим површинам на основу њихових декоративних и функционалних својстава.

Програм треба да укаже ученицима на смисао и значај декоративне дендрологије као научне дисциплине и њене примене у испуњавању основних функција дрвенастих врста. Програм треба да укаже ученицима и на значај стандардизације садница древнастих врста и на начин примене тих стандарда у промету да би се добиле квалитетне биљке.

На крају програма ученици ће знати декоративне, морфолошке, екофизиолошке и биолошке карактеристике аутохтоних и алохтоних четинарских врста дрвећа, четинарског жбуња и лишћарских и зимзелених жбунастих врста и повијуша.

Ученици се оспособљавају да на основу стечених знања детерминишу одређене четинарске врсте дрвећа, четинарско жбуње, лишћарске и зимзелене врсте жбуња и повијуша и правилно их примене у пракси.

У току реализације тема ослонити се на предзнања ученика из биологије, ботанике, типологије предела и естетике пејзажа. Наставник припрема потребне елементе за вежбу, демонстрира рад на радном месту , прати рад ученика на радном месту и указује на грешке при раду. Радне задатке везивати за конкретну вежбу.

Приликом реализације теме Стандардизација садница дрвенастих врста ученици треба да:

1. На основу стеченог знања препознају и примене на прави начин стандардизован репроматеријал и припреме саднице дрвенастих врста по стандардима пратећи презентације на пројектору.

Приликом реализације теме Четинарско дрвеће ученици треба да:

1. Детерминишу четинарске врсте дрвећа по програму тако што ће донети свеж биљни материјал на час вежби и на њему уочавати карактеристике потребне за детерминацију или ће се детерминација вршити путем фотографија на пројектору.

Приликом реализације теме Четинарско жбуње ученици треба да:

1. Детерминишу четинарске врсте жбуња по програму тако што ће донети свеж биљни материјал на час вежби и на њему уочавати карактеристике потребне за детерминацију или ће се детерминација вршити путем фотографија на пројектору.

Приликом реализације теме Лишћарске и зимзелене жбунасте врсте и повијуше ученици треба да:

1. Детерминишу лишћарске и зимзелене жбунасте врсте и повијуше по програму тако што ће донети свеж биљни материјал на час вежби и на њему уочавати карактеристике потребне за детерминацију или ће се детерминација вршити путем фотографија на пројектору.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену ; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Облици наставе:

Предмет се реализује кроз следеће облике наставе:

Теорија (70 часова )и вежбе (70 часова )

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на две групе приликом реализације вежби (до15 ученика).

Место реализације наставе:

Теорија и вежбе се реализују у кабинету / учионици .

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према изради задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљусавладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. 

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. 

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата / решења проблемског или пројектног задатка, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика

Вредновање остварености исхода вршити на основу:

• Праћења остварености исхода.

• Тестова знања

• Тестова практичних вештина

• Каталога четинарских врста дрвећа

• Каталога четинарских врста жбуња

• Каталога лишћарских и зимзелених врста дрвећа

Назив предмета: БИОДИЗАЈН

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД:

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

III

35

70

0

0

105

IV

32

64

0

0

96

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Стицање основних знања о принципима биодизајнирања и техници рада

– Примена начина и метода биодизајна

– Демонстрирање израде различитих стилова биодизајна

– Одређивање пропорционалности и равнотеже у биодизајнирању

– Успостављање односа симетрије, асиметрије и хармоније у биодизајну

– Усклађивање биљног материјала у биодизајну

– Подстицање креативности и потребе за даљим професионалним усавршавањем ученика

– Примена основних правила биодизајнирања као начина уређења простора

– Одређивање просторне композиције биљака

– Оспособљавање за избор врста и примену биљног материјала при биодизајнирању

– Израда композиционог решења у биодизајну

– Оспособљавање за израду плана садње

– Примена начина и облика уградње елемената и инсталација биодизајна

– Презентовање биодизајна као уметничке, естетске и еколошке дисциплине

– Презентовање биодизајна у смислу терапијског деловања на човека

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: трећи

Годишњи фонд часова: теорија 35 часова и вежбе 70 часова

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Биљни материјали

• идентификује биљне врсте по њиховим битним одликама;

• образлаже значај и улогу декоративних особина биљних врста;

• користи декоративне особине биљних врста;

• изабира биљни материјал у процесу биодизајнирања.

• Примена биљног материјала у биодизајнирању;

• Значај и улога биљног материјала у биодизајнирању.

ВЕЖБЕ

• Одлике и значај биљног материјала;

• Презентација биодизајна.

Кључни појмови: биљни материјал, примена и одлике

Историјат биодизајна

• објасни значај биодизајна у различитим историјским периодима;

• анализира историјски значајне биодекорације ;

• карактерише биодекорације различитих периода;

• направи биљну инсталацију на основу илустрација из различитих историјских периода.

• Историјат биодизајна;

• Стилови биодизајна кроз различите временске периоде.

ВЕЖБЕ

• Биодизајнирања на основу историјских шема и цртежа;

• Израда цртежа, шеме или инсталације уз коришћење биљног материјала на основу историјских приказа.

Кључни појмови: историја биодизајна, стилови биодизајна

Основне технике биодизајнирања

• примењује различите техника при изради биљних декорација;

• изабира и примењује материјал у процесу биодизајнирања;

• употребљава помоћни материјала у биодизајну зависно од декорације;

• објасни и представи поступак дизајнирања;

• дизајнира користећи основну технику;

• примењује различите биоинсталације у простору;

• користи различите технике биодизајнирања у складу са њиховом применом ;

• користи алат и разна помоћна средства за израду биљних декорација;

• спроводи израду поступка биодизајнирања.

• Технике биодизајна биљних декорација;

• Материјал у биодизајнирању.

ВЕЖБЕ

• Примена основних техника биодизајнирања;

• Примена помоћни материјала у биодизајнирању;

• Алати и прибор у биодизајнирању ;

• Израда цртежа, шеме или инсталације уз коришћење биљног материјала.

Кључни појмови: техника биодизајнирања, материјал у биодизајну

Биодизајнирање коришћењем сувог биљног материјала

• именује биљни материјале које се може користити као суви при дизајнирању;

• примени методе сушења биљног материјала;

• препозна могућности примене пресованог биљног материјала;

• дизајнира сувим биљним материјалом;

• користи разне могућности примене пресованог цвећа;;

• израђује слика од пресованог биљног материјала;

• израђује биљну декорацију од сувог биљног материјала .

• Примена сувог биљног материјал у биодизајнирању;

• Начини и методе припреме сувих материјала;

• Начини дизајнирања.

ВЕЖБЕ

• Биодизајнирање применом сувог биљног материјала ;

• Израда цртежа, шеме или инсталације уз коришћење сувог биљног материјала.

Кључни појмови: суви биљни материјал, примена у биодизајну

Основни принципи биодизајнирања

• идентификује основне принципе биодизајнирања према намени и месту коришћења;

• дефинише основне принципе биодизајнирања према облику дизајна;

• изабира и комбинује материјал на основу декоративних одлика;

• направи биљну инсталацију уз поштовање основних принципа биодизајнирања.

• Примена и начин биодизајнирања према намени и месту коришћења;

• Биодизајнирање према облику дизајна;

• Симетрични стил (у облику квадрата, правоугаони, троугаони, кружни);

• Асиметрични стил;

• Усправни, нагнути стил;

• Каскадни и узвишени стил.

ВЕЖБЕ

• Биодизајнирање према намени и месту коришћења;

• Биодизајнирање према облику дизајна;

• Израда цртежа, шеме или инсталације уз коришћење биљног материјала.

Кључни појмови: принципи, стилови биодизајна

Слободни стил биодизајнирања

• дефинише основне принципе биодизајнирања у слободном стилу;

• окарактерише основне принципе биодизајнирања у савременом слободном и апстрактном стилу;

• одреди примену биљних инсталација;

• успоставља принципе биодизајнирања у слободном стилу;

• изабира и комбинује материјал на основу декоративних одлика;

• изради наменску биљну инсталацију у слободном стилу.

• Биодекорације свих намена у слободном стилу;

• Основи принципи биодизајнирања у савременом слободном и апстрактном стилу.

ВЕЖБЕ

• Израда наменских биљних декорација у слободном стилу;

• Израда цртежа, шеме или инсталације уз коришћење биљног материјала.

Кључни појмови: слободни стил, принципи у биодизајнирању

Примена резаног цвећа у биодизајнирању

• представи основне принципе биодизајнирања применом различитих врста резаног цвећа;

• користи декоративне одлике цветног биљног материјала;

• дизајнира биљне инсталације од резаног цвећа;

• дефинише и именује цветне биљне инсталације по примени;

• користи принципе биодизајнирања применом различитих врста резаног цвећа;

• комбинује декоративне одлике при изради цветне биљне инсталације;

• изради биљну инсталацију од резаног цвећа.

• Биодизајнирање резаним цвећем;

• Облици биодизајна резаним цвећем:

– букети, сузе, венци;

– стони аранжмани, корпе са цвећем, корпе са воћем и цвећем за различите прилике,кутије са цвећем;

– декорација за венчања (младеначки сто, бидермајери, цветићи за кићење – корсажи) и тд.

ВЕЖБЕ

• Биодизајнирање применом резаног цвећа;

• Израда цртежа, шеме или инсталације уз коришћење биљног материјала.

Кључни појмови: резано цвеће, облици биодизајна

Разред: четврти

Годишњи фонд часова: теорија 32 часa и вежбе 64 часова

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Процес биодизајнирања

• укаже на значај биодизајна као фазе уређења простора;

• дефинише појам, циљ и одлике процеса биодизајнирања;

• препозна начине и облике биодизајнирања.

• Биодизајн као фаза уређења простора;

• Појам,циљ и одлике процеса биодизајнирања.

ВЕЖБЕ

• Презентација биодизајнираних простора.

Кључни појмови: појам биодизајна, уређење простора

Просторна композиција биљака

• одреди структурне елементе просторне композиције и анализира простор;

• препозна функционални аспект биодизајна;

• одреди обликовне аспекте биодизајна:

– одреди тачке посматрања простора,

– примењује факторе утицаја на комбиновање типова зеленила,

– комбинује биљни материјал по величини, облику, боји, текстури, периоду цветања и сезонских промена биљака,

– комбинује биљни материјал по брзини пораста и густини садње,

– комбинује биљни материјал по начину неге (топијарне и слободне форме),

– дизајнира композиције биљака зависно од стила (пејзажни, формални);

• одреди техничке аспекте биодизајна:

– одреди димензије биљака,

– анализира временске промене биљака,

– одређује густину садње,

– одреди положај и димензије биљака у односу на функционалне потребе, инсталације, објекте, стазе и потребе одржавања;

• уочава визуелно-естетске принципе (амбијент, околну архитектуру, стил обликовања, расположив простор, естетске особине биљака и њихове ефекте);

• теренско истраживање и обрађивање података у складу са темом.

• Структурни елементи просторне композиције биљака (високо зеленило, партерно зеленило, специјални облици);

• Функционални аспект биодизајна;

• Обликовни аспект биодизајна:

– положај у простору и тачке посматрања,

– комбиновање типова зеленила:

– комбиновање величина, облика, боја, текстуре, периода цветања и сезонских промена биљака,

– комбиновање по брзини пораста и густини садње,

– комбиновање по начину неге (топијарне и слободне форме),

– комбиновање композиција биљака зависно од стила (пејзажни, формални);

• Технички аспект биодизајна:

– димензије биљака које се уцртавају у пројекат,

– временске промене биљака,

– густина распореда садње,

– положај и димензије биљака у односу на функционалне потребе, инсталацију, објекте, стазе и потребе одржавања.

ВЕЖБЕ

• Класификација по техничким условима;

• Класификација и разврставање при избору биљака;

• Излазак на изабрани простор-терен у складу са темом.

Кључни појмови: простона композиција, аспекти биодизајна

Избор врста и примена биљака

• уочава естетске карактеристике биљака;

• примењује одлике биљног материјала: величину, текстуру и облике лишћа, боју, цветање, сезонске промене;

• прилагођава потребе и захтеве украсних биљака за појединим чиноцима спољашње средине (вода, светлост, земљиште, хранива);

• разматра услове средине, микроклиму, земљиште, влагу и инсолацију;

• процени толерантност и отпорност на стресне чиниоце, екстремне температуре, аерозагађење, соли, реакцију супстрата, сушу, плављење, штеточине и болести;

• састави табелу биљних врста по одликама и условима средине;

• прилагоди избор биљака и одреди њихову примену;

• теренско истраживање и обрађивање података у складу са темом.

• Визуелно естетске карактеристике биљака: величина, облик, текстура и облик лишћа, боја, цветање и сезонске промене биљака;

• Потребе и захтеви украсних биљака за појединим чиноцима спољашње средине (вода, светлост, земљиште, хранива);

• Услови средине, микроклима, земљиште, влага и инсолација;

• Толерантност и отпорност на стресне чиниоце, екстремне температуре, аерозагађење, соли, реакцију супстрата, сушу, плављење, штеточине и болести;

• Принципи избора врста:

– биоеколошки принципи (микроклима и земљиште),

– визуелно-естетски принципи (амбијент, околна архитектура, стил обликовања, расположив простор, естетске особине биљака и њихови ефекти);

• Стандарди садног материјала за формирање планова садње и листе (спецификације) биљака.

ВЕЖБЕ

• Табеларни прикази и разврставање биљних врста по одликама и условима средине;

• Излазак на изабрани простор-терен у складу са темом.

Кључни појмови: избор врста биљака, стандарди

Израда композиционог решења у биодизајну

• спроводи истраживања и анализе: снимање постојећег зеленила и анализирање услова средине;

• обради предлог плана садње и спецификације садног материјала;

• прикаже биљне врсте по њиховим битним одликама;

• анализира значај декоративних особина биљних врста;

• сними постојећу ситуацију;

• припреми израду концептуалног решења (скице, нацрти);

• направи спецификацију биљака по одликама;

• графички прикаже план композиционог решења.

• Истраживање и анализе: снимање постојећег зеленила и анализа услова средине;

• Избор врста прилагођен простору конкретном биодизајну;

• Израда композиционог решења биодизајна.

ВЕЖБЕ

• Излазак на изабрани простор-терен и снимање постојеће ситуације;

• Концептуално решење (скице, нацрти);

• Избор биљака по одликама;

• Графички приказ композиционог решења.

Кључни појмови: истраживање, композиција

План садње и детаљи

• обради план садње;

• обради комплетну спецификацију садног материјала;

• изради детаље садње;

• примењује стандарде садног материјала за формирање планова садње и листе (спецификације) биљака.

• Садржај плана садње као техничког цртежа у техничкој (пројектној) документацији;

• Технике обележавања (котирања) позиције садница у плану садње;

• Садржај спецификације садног материјала (са стандардима садница);

• Детаљи који прате план садње (детаљ садне јаме, увеличани детаљи цветњака, алпинума...).

ВЕЖБЕ

• Технички цртеж плана садње;

• Котирање позиција садница;

• Израда спецификације садног материјала;

• Технички цртежи детаља садње.

Кључни појмови: план садње, детаљи плана садње

Специјални облици биодизајна (вертикално озелењавање и кровно зеленило)

• препозна облик и локацију постављања биљних инсталација;

• препознаје конструкцију и системе изградње при постављању вертикалног озелењавања;

• направи спецификацију биљака по одликама које се примењују у вертикалном озелењавању;

• графички прикаже биодизајн задатог простора – вертикално озелељавање (зелени зидови, висећи вртови, озелењавање фасада зграда);

• препознаје конструкцију и начин изградње кровног зеленила;

• направи спецификацију биљака по одликама које се примењују у изградњи кровног зеленила;

• графички прикаже биодизајн задатог простора кровног зеленила;

• одреди мере одржавања кровног зеленила.

• Облици и локације постављања биљних инсталација;

• Конструкција и начини изградње при постављању биљне инсталације;

• Вертикално озелењавање:

– директно озелењавање пузавицама,

– озелењавање са уградњом носеће конструкције,

– панел систем,

– систем са прорезом (џепови),

– контејнер систем,

– биљке за вертикално озелењавање;

• Кровно зеленило

– појам и подела (екстензивни, семи-екстензивни,тј. семи-интензивни и интензивни),

– основни принципи изградње зеленог крова

– носивост конструкције (супстрати и грађевински материјали),

– нагиб и елементи конструкције крова,

– хидроизолација,

– заштитне баријере за корен,

– дренажни слој,

– вегетацијски слој,

– алтернативни системи (модуларни и самоносећи),

– заснивање вегетације,

– избор врста у односу на карактеристике биљке, дубину супстрата и визуелних критеријума,

– методе заснивања вегетације,

– одржавање зелених кровова.

ВЕЖБЕ

• Графички приказ биодизајна задатог простора – вертикално озелељавање (зелени зидови, висећи вртови, озелењавање фасада зграда);

• Графички приказ биодизајна задатог простора кровног зеленила.

Кључни појмови: специфични простори, конструкција, изградња

4. УПУТСТВО ЗА МЕТОДИЧКО-ДИДАКТИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Препоруке за реализацију наставе:

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Дати подстицајна питања као увод у тему, на основу претходно савладаног градива.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова.

Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су: фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

Планирати обилазак биодизајнираних зелених простора.

Програмом треба предвидети избор зеленог простора намењеног за реализацију одређеног броја часова вежби за излазак на терен у складу са темом. Ученици ће на тим часовима, предвиђеним планом и програмом, проћи потребне фазе процеса биодизајнирања.

Програм треба да обучи ученике да примењују разне начине и методе биодизајнирања при изради зелених простора. Ученик се обучава да примењује различите стилове и основне композиције у биодизајну, користи и модификује материјал за израду биоинсталације и да примењује елементе које се користе у фитотехнологији. Презентује биодизајн као уметничку, естетску и еколошку дисциплину. Промовише улогу биодизајна у смислу терапијског деловања на човека.Усклађује биљни материјал у биодизајну уз лични доживљај за естетику поштујући принципе технике биодизајна.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену ; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Број часова по темама III разред:

• Биљни материјали (2+4)

• Историјат биодизајна (2+4)

• Основне технике биодизајнирања(4+8)

• Биодизајнирање коришћењем сувог биљног материјала (6+12)

• Основни принципи биодизајнирања (7+14)

• Слободни стил биодизајнирања (7+14)

• Примена резаног цвећа у биодизајнирању (7+14)

Број часова по темама IV разред:

• Процес биодизајнирања (1+2)

• Просторна композиција биљака (3+6)

• Избор врста и примена биљака (5+10)

• Израда композиционог решења у биодизајну(8+16)

• План садње и детаљи садњеу(7+14)

• Специјални облици биодизајна (вертикално озелењавање и кровно зеленило (8+16)

Облици наставе:

Предмет се реализује кроз следеће облике наставе:

III разред – теорија (35 часова) и вежбе (70 часова)

IV разред теорија (32 часa) и вежбе (64 часа)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на групе приликом реализације часова вежби (до15 ученика).

Место реализације наставе:

Часови теорије се реализују у кабинету / учионици.

Часови вежби се реализују у кабинету / учионици и на изабраном простору-терену предвиђеном за биодизајнирање, који се налази по препоруци, у оквиру школе или у ближој околини на урбаном зеленом простору.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према изради задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. 

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. 

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

Праћење остварености исхода.

Тестова знања.

Појединачне и групне радове биодизајнирања простора

Назив предмета: ПЕЈЗАЖНОАРХИТЕКТОНСКА ИЗГРАДЊА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА –  ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

III

35

70

0

0

105

IV

64

64

0

0

128

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање са основним грађевинским материјалом, конструкцијама и организацијом грађевинских послова;

– Стицање знања о конструкцијама грађевинских и вртноархитектонских елемената;

– Стицање знања о стандардима примене грађевинских материјала на зеленим просторима;

– Развијање естетских критеријума при примени грађевинских материјала;

– Развијање креативних способности у примени и комбиновању различитих материјала;

– Упознавање са припремним радовима и начинима њиховог извођења;

– Савладавање техника обележавања објеката;

– Поштовање еколошких стандарда и норми;

– Упознавање вртно – архитектонских елемената у пејзажној архитектури;

– Стицање знања о значају и задацима платоа и стаза на зеленим просторима;

– Познавање важећих норматива и стандарда у пејзажној архитектури;

– Поштовање начела одрживог развоја у раду;

– Оспособљавање ученика за израду, разраду, реконструкцију и стручно укључивање у извођачке радове на терену;

– Стицање знања о садњи биљака и сетви семена на зеленим просторима;

– Формирање ставова о значају и вредности зелених простора у урбаним срединама.

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: трећи

Годишњи фонд часова: теорија 35 часа и вежби 70 часова

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Грађевински материјали

• разликује грађевински материјал;

• наброји грађевински материјал;

• објасни разлике између материјала;

• наведе карактеристике грађевинских материјала;

• разуме примену различитих материјала;

• наведе начине класификације грађевинских материјала;

• објасни особине појединих материјала који се користе у пејзажној архитектури;

• одабере адекватан материјал за одређену намену;

• прочита графичке симболе грађевинског материјала;

• представи графичке симболе грађевинског материјала;

• Особине грађевинског материјала;

• Подела грађевинског материјала;

• Стене, камен, дрво;

• Земља као грађевински материјал;

• Метали и легуре, агрегати, везива, вода, малтери, бетон, керамички материјали, битумен и асфалт;

• Стакло;

• Боје и премази.

ВЕЖБЕ

• Графички симболи грађевинског материјала.

Кључни појмови: грађевински материјал, особине, подела, симболи

Конструкције
вртно-архитектонских елемената

• разуме зидарске, бетонске и тесарске радове;

• објасни значај и улогу вртно-архитектонских елемената на зеленим просторима;

• објасни значај и задатак правилне конструкције грађевинских и архитектонских елемената на зеленој површини или у ентеријеру;

• графички представи конструкцију ових елемената;

• црта ове елементе у основи, пресеку и изгледу;

• детерминише и графички прикаже обрађене грађевинско и архитектонске елементе;

• препозна вртно-архитектонске елементе и њихову примену;

• препозна и наброји врсте мобилијара који се користе и постављају на зеленим површинама (клупе, столови, кућице и настрешнице, корпе за отпатке, елементи визуелне комуникације, опрема дечијих игралишта, осветљење отворених простора);

• тумачи вртно-архитектонске елеменате у основи, пресеку и изгледу;

• Зидарски радови;

• Бетонски радови;

• Тесарски радови;

• Појам, значај и улога вртно-архитектонских елемената на зеленим просторима;

• Вртно-архитектонски елементи и њихова примена;

• Мобилијар који се користи и поставља на зеленим површинама (клупе, столови, кућице и настрешнице, корпе за отпатке, елементи визуелне комуникације, опрема дечијих игралишта, осветљење отворених простора);

• Вртно-архитектонски елеменати у основи, пресеку и изгледу.

ВЕЖБЕ

• Зидарски радови;

• Бетонски радови;

• Тесарски радови;

• Вртно-архитектонски елеменати и њихова примена;

• Мобилијар који се користе и постављају на зеленим површинама;

• Вртно-архитектонски елемената у основи, пресеку и изгледу.

Кључни појмови: зидарски, бетонски и тесарски радови, вртно-архитектонски елементи, мобилијар

Елементи комуникационих веза
– застори

• разуме улогу платоа и стаза на зеленим просторима;

• објасни улогу платоа и стаза на зеленим просторима;

• разуме улогу ивичњака;

• наведе класификује стаза на зеленим просторима

• објасни израду стаза и платоа;

• тумачи конструкцију различитих стаза;

• класификује грађевинске материјале за засторе;

• објасни особине појединих материјала који се користе за стазе и платое;

• одреди најрационалнију комуникациону везу;

• одабере адекватан материјал за одређену намену;

• димензионише стазе и платое условљене фреквенцијом људи;

• графички представи конструкцију стаза и платоа;

• графички представи детаље стаза и платоа у пројекту зелене површине;

• препозна грађевинске материјале и њихову примену при изради стаза, платоа и појединих вртно архитектонских елемената;

• упоређује грађевински материјал при изради комуникационих вета;

• Одређивање најрационалније комуникационе везе условљене фреквенцијом људи;

• Улогу платоа и стаза на зеленим просторима;

• Класификација стаза на зеленим просторима (стазе за пешаке, колско пешачке стазе, бициклистичке стазе…);

• Израда стаза и платоа;

• Конструкција стаза и платоа;

• Ивичњаци;

• Класификација грађевинских материјала за засторе: камен, керамички материјали, минерална везива, малтери, бетон, метали, дрво и материјали на бази дрвета, заштитни и изолациони материјали;

• Материјали који се користе за стазе и платое зависно од намене.

ВЕЖБЕ

• Одређивање најрационалније комуникационе везе;

• Класификација материјала по намени;

• Димензионисање стаза и платоа условњено фреквенцијом људи;

• Конструкција стаза и платоа;

• Детаљи стаза и платоа у пројекту зелене површине;

• Грађевински материјали и њихова примена при изради стаза, платоа и појединих вртно архитектонских елемената.

Кључни појмови: комуникационе везе, стазе, платои, застори

Технике обликовања терена

• наведе начине обликовања терена;

• укаже на начине приказивање рељефа;

• графички приказује нивелацију терена и елементе за савлађивање висинских разлика терена;

• израчуна пад, висинску разлику и попречне нагибе;

• класификује степениште и прорачуна стандардне димензије;

• објасни различите конструкције степеништа;

• објасни примену рампи;

• прикаже рељеф и укаже на начине приказивања рељефа;

• прикаже терен са изохипсама;

• уочава облике рељефа читањем изохипси;

• израчуна елементе нивелационог рачуна: пад, висинску разлику, хоризонтално одстојање и попречне нагибе;

• реши одводњавање;

• графички прикаже профил терена;

• примени знање на терену при радовима нивелисања.

• Значај и утицај рељефа;

• Представљање рељефа;

• Интервенције у рељефу (нивелација терена);

• Методе нивелисања и нивелациони рачун (пад, висинска разлика, хоризонтално одстојање);

• Стандарди нагиба/падова;

• Елементе за савлађивање висинских разлика терена;

• Савлађивања висинских разлика;

• Степениште и рампе (примена прорачун, димензије и конструкција);

• Стандардни елементи дренаже и одводњавања;

• Савремено еколошке методе дренаже (ради очувања воде и очувања порозности подлоге: ретензије, дренажне јаме, зелене увале..., порозни растер елементи).

ВЕЖБЕ

• Приказивање рељефа;

• Графичко приказивање терена са изохипсама;

• Облици рељефа и читање изохипси;

• Израчунавање елемената нивелационог рачуна: пад, висинска разлика;

• Хоризонтално одстојање и попречни нагиби;

• Одводњавање;

• Графичко приказивање профила терена.

Кључни појмови: рељеф, нагиб, степенице, рампе, нивелација

Разред: четврти

Годишњи фонд часова: теорија 64 часа и вежби 64 часа

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Припремни радови на градилишту

• разуме документацију која се користи на градилишту;

• познаје прописе о заштити на раду;

• разуме редослед радова на градилишту;

• препозна и наброји машине и уређаје за припремне радове;

• припреми документацију;

• планира радове на градилишту;

• Уређење и организација градилишта;

• Особље и документација на градилишту;

• Прописи о заштити на раду;

• Планирање радова;

• Машине и уређаји за припремне радове.

ВЕЖБЕ

• Планирање радова на градилишту;

• Припрема документације.

Кључни појмови: градилиште, планирање радова, заштита на раду;

Биолошка припрема терена

• објасни поступке анализе услова средине где се изграђује зелени простор;

• наброји орографске податке које је потребно прикупити;

• разуме који климатски елементи учествују у одређивању зелених простора;

• разуме својства земљишта неопходна за изгрдњу зелених простора;

• објани поступке анализе постојећег биљног материјала;

• разуме који биљни материјал мора бити уклоњен или задржан;

• процењује који биљни материјал треба да се уклони или задржи;

• израђује биоеколошку основу;

• Прикупљање постојећих података (едафски, орографски, климатски);

• Преглед постојећег биљног материјала.

ВЕЖБЕ

• Прикупљање постојећих података;

• Израда биоеколошке основе;

• Процена виталности биљака;

• Процена здравственог стања биљака.

Кључни појмови: прикупљање података, преглед биљног материјала

Техничка припрема терена и земљишта

• објасне технику скидања хумусног слоја;

• разуме технике ископа земље;

• објасни начин равнања терена;

• врши чишћење терена;

• објасни технике постављања канализационе мреже;

• разуме начине иригације;

• разуме начине постављања водоводне мреже;

• разуме поделу иригационих система;

• разуме поступке површинске и подземне дренаже;

• врши поправљање физичких и хемијских особина земљиште;

• скида хумусни слој земље;

• чисти терен;

• планира терен;

• Скидање хумусног слоја;

• Израда насипа;

• Ископ земље;

• Планирање терена;

• Чишћење терена;

• Постављање подземних инсталација (дренажа, иригација, канализација);

• Поправњање и прихрана земљишта.

ВЕЖБЕ

• Скидање хумусног слоја;

• Планирање терена;

• Чишћење терена;

• Поправњање и прихрана земљишта.

Кључни појмови: припрема терена, чишћење, поправљање

Пренос пројекта на терен

• објасни одређивање места свих детаља на терену;

• објасни обележавање детаља;

• подели површину на мање квадратне целине;

• обележава тачке, основице стаза, места на којима ће бити постављени грађевински елементи;

• Откривање полигоне мреже;

• Обележавање детаља.

ВЕЖБЕ

• Подела површине на мање квадратне целине;

• Одређивање главне линије;

• Обележавање тачака;

• Обележавање основица стазе;

• Обележавање места на којима ће бити постављени грађевински елементи.

Кључни појмови: полигона мрежа, обележавање детаља и тачака

Садња биљака

• познаје стандарде за садњу садница;

• врши правилан одабир садница дрвећа;

• објани технике садње стандардизованих садница дрвећа са или без бусена;

• објасни поступке припреме садне јаме;

• наброји поступке пресађивања одраслих садница дрвећа;

• објасни припрему стабала за пресађивање;

• објасни поступак вађења садница дрвећа;

• наброји машине за садњу и пресађивање садница дрвећа;

• наброји алат за сетву и садњу;

• објасни начин припреме места за садњу;

• врши садњу стандардизованих садница дрвећа;

• врши избор садница жбуња;

• објасни и врши припрему терена за садњу жбуња;

• разликује типове живих ограда;

• сади живе ограде;

• врши избор садница повијуша;

• припремa местo за садњу повијуша;

• објасни начин садње цветних врста и формирање цветњака;

• сади цветне врсте;

• формира цветњак;

• објасни композицију алпинетума;

• израђује алпинетум;

• објасни технику израде зелених зидова;

• објасни технику израде кровних вртова;

• разуме значај изградње зелених простора;

• врши иницијално неговање засађених биљака;

• Садња дрвећа;

• Садња жбуња;

• Садња живих ограда;

• Садња повијуша;

• Садња цвећа;

• Израда цветњака;

• Израда алпинетума;

• Израда зелених зидова;

• Постављање кровног зеленила;

• Машине за пресађивање одраслих садница;

• Машине за садњу биљака;

• Машине за сетву семена;

• Алат за сетву и садњу;

• Иницијална нега засађених биљака.

ВЕЖБЕ

• Садња жбуња;

• Садња живих ограда;

• Садња повијуша;

• Садња цвећа;

• Израда цветњака;

• Израда алпинетума;

• Иницијална нега засађених биљака.

Кључни појмови: садња биљака, машине, алат

Формирање травњака

• објасни технике припреме земљишта за формирање травњака;

• наброји начине формирања травњака;

• врши правилан одабир семена за сетву;

• сеје семе трава;

• бусенује травњак;

• познаје технике постављања бусена трава;

• наброји машине за заснивање травњака;

• наброји алат за земљане радове;

• врши иницијално теговање травњака;

• Припрема земљишта за травњак;

• Избор семена за сетву;

• Сетва семена;

• Заснивање травњака бусеновањем;

• Алат за земљане радове;

• Машине за заснивање травњака;

• Иницијална нега травњака (заливање и прво кошење).

ВЕЖБЕ

• Припрема земљишта за травњак;

• Избор семена за сетву;

• Сетва семена.

• Заснивање травњака бусеновањем;

Кључни појмови: травњак, сетва семена, бусеновање, машине, алат

Фитотехнологије на зеленим просторима

• наброји фитотехнолошке методе;

• укаже на предности и недостатке примене фитотехнологија;

• разуме могућност примене и ограниченост фитотехнологија;

• објасни примену фитотехнологије у урбаним сединама (у зонама израженог аерозагађења, изграђеним просторима, за пречишћавање и поновно коришћење комуналних отпадних вода итд.);

• примењује фитотехнологија у санацији деградираних предела (фиторемедијација земљишта и рекултивација)

• Фитотехнологије, појам и значај;

• Фитотехнолошке методе;

• Предности и недостаци фитотехнологија;

• Ограничења примене фитотехнологије;

• Примена фитотехнологије у урбаним срединама;

• Примена фитотехнологија у санацији деградираних предела.

ВЕЖБЕ

• Примена фитотехнологије у урбаним срединама

• Примена фитотехнологија у санацији деградираних предела.

Кључни појмови: фитотехнологије, примена, предности, недостаци

4. УПУТСТВО ЗА МЕТОДИЧКО-ДИДАКТИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе – учења, планом рада и начинима оцењивања. 

Препоруке за реализацију наставе:

Дати подстицајна питања као увод у тему, на основу претходно савладаног градива. Програм овог предмета је тематски подењен на две године. У трећој години се ученици упознају са изградњом грађевинских елемената у оквиру зелених простора, а у четвртој години са преношењем пројекта на терен и изградњом природних елемената зелених простора (дрвеће, жбуње, цвеће, травњаци итд.) У трећем разреду Програм треба да упозна ученике са свим вртно-архитектонским елементима присутним у пејзажној архитектури као и начинима изградње и постављања ових елемената приликом настајања, односно изградње зелених простора. Да се развија интересовања за креирање појединих простора комуникације као што су стазе и платои. Оспособљава ученике да на основу стечених знања детерминишу, графички прикажу одређене вртноархитектонске елементе и правилно их примене у пракси. Да ученици усвоје знања о облицима графичког приказивања ових елемената и изради техничких цртежа и њихове реализације на терену. Такође, ученици стичу знања о техникама обликовања терена, савладавању висинских разлика, изради степеница и рампи, као предуслов за формирање функционалних комуникационих везе на зеленим просторима. У четвртој години ученици стичу знања о техничкој и биолошкој припреми терена, садњи биљака, заснивању травњака и употреби фитотехнологија у урбаним просторима.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену ; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова.

Број часова пo темама у III разреду:

• Грађевински материјали (8+12)

• Конструкције вртно-архитектонских елемената (8+18)

• Елементи комуникационих веза – застори (9+20)

• Технике обликовања терена (10+20)

Број часова по темама у IV разреду:

• Припремни радови на градилишту (6+6)

• Биолошка припрема терена (7+7)

• Техничка припрема терена (9+9)

• Пренос пројекта на терен (4+4)

• Садња и сетва биљака (24+24)

• Формирање травњака (6+6)

• Фитотехнологије на зеленим просторима (8+8)

Облици наставе:

Предмет се реализује кроз следеће облике наставе:

Теорија и вежбе у III разреду(35 +70 часова)

Теорија и вежбе у IV разреду (64 +64 часа)

Подела одељења на групе:

Одељење се на вежбама дели на две групе (до 15 ученика).

Место реализације наставе:

Часови теорије и вежби се реализују у кабинету / учионици -вежбе је пожељно реализовати на терену (школско двориште, арборетум, парк или други зелени простор), у складу са темом која се обрађује.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према  изради задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. 

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл.  Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика. Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. 

Назив предмета: ЕКОЛОГИЈА ПРЕДЕЛА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД:

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

IV

64

0

0

0

64

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Формирање високе еколошкe свести;

– Упознавање са еколошким чиниоцима, њиховим карактеристикама и утицајима на животну средину;

– Упознавање са екосистемима;

– Разумевање структуре екосистема и биосфере;

– Стицање знања о значају и могућностима заштите биодиверзитета;

– Стицање знања о загађивању животне средине и могућностима њене заштите;

– Развијање ставова о потреби заштите животне средине;

– Схватање концепта одрживог развоја;

– Стицање знања о деловању појединачних еколошких чиниоца на градски екосистем;

– Стицање знања о потенцијалу пејзажне архитектуре у кориговању и унапређењу квалитета урбаног живота;

– Упознавање еколошких стандарда у одрживом дизајну;

– Препознавање улоге биљака у уређењу простора;

– Упознавање еколошких стандарда у дизајну зелених простора;

– Разумевања значаја зелене градње;

– Изграђивање етичких и естетских ставова према природи;

– Препознавање еколошких стандарда у дизајну енергије и околине;

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: четврти

Годишњи фонд часова: теорија 64 часа

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Екологија и еколошки чиниоци

• објасни предмет проучавања, задатке, значај и поделу екологије

• објасни појам и значај еколошких фактора;

• класификује еколошке факторе;

• препозна врсте и карактеристике еколошких фактора;

• разликује начине деловања еколошких фактора на животну средину;

• наведе примере негативних и позитивних утицаја абиотичких чиниоца и објасни начине њиховог деловања;

• наведе примере негативних и позитивних утицаја биотичких чиниоца и објасни начине њихових деловања;

• објасни утицај антропогених фактора;

• наведе позитивне и негативне утицаје човека на животну средину.

• Појам екологије, њен значај и повезаност са осталим природним наукама;

• Подела екологије са освртом на хуману екологију;

• Класификација и значај еколошких фактора;

• Абиотички фактори-климатски, орографски и едафски фактори, начини њиховог деловања;

• Биотички фактори-зоогени и фитогени чиниоци, начини њиховог деловања;

• Антропогени фактори, позитиван и негативан утицај човека на животну средину.

Кључни појмови: екологија, еколошки фактори

Екосистеми

• објасни појам екосистема;

• препозна карактеристике, структуру и функционисање екосистема;

• објасни кружење материје и протицање енергије у екосистему;

• објасни биохемијске процесе кружења материје;

• наведе промене – преображаје екосистема;

• објасни начине груписања и класификацију екосистема;

• разуме класификацију екосистема на основу типа станишта;

• разуме класификацију екосистема на основу величине и порекла;

• разуме класификацију екосистема на основу антропогених чинилаца;

• разуме класификацију екосистема на основу заједничких особина станишта и биоценозе;

• објасни појам и значај биодиверзитета за опстанак живота на Земљи;

• објасни појам станишта, његове индикаторе и факторе угрожавања;

• препозна начине очувања и унапређења станишта.

• Екосистеми-дефиниција и основна подела;

• Карактеристике, структура и функционисање екосистема;

• Кружење материје и протицање енергије у екосистему;

• Биохемијски процеси кружења материје;

• Преображај екосистема (биотопа и биоценозе);

• Груписање и класификација екосистема;

• Класификација екосистема на основу типа станишта;

• Класификација екосистема на основу величине и порекла;

• Класификација екосистема на основу антропогених чинилаца;

• Класификација екосистема на основу заједничких особина станишта и биоценозе;

• Екосистемски биодиверзитет;

• Биодиверзитет и очување станишта;

• Дефиниција станишта;

• Екологија станишта (структура, састав, функционалност);

• Индикатори станишта и фактори угрожавања диверзитета станишта;

• Oчувањe и унапређење станишта.

Кључни појмови: екосистем, биодиверзитет, станишта

Животна средина и одрживи развој

• објасни појам и значај заштите и унапређивања животне средине;

• наведе изворе загађивања животне средине

• препозна врсте загађивања свог непосредног окружења;

• наведе изворе загађења ваздуха, воде и земљишта и њихове заштите од загађења;

• објасни деловање буке и вибрације на човеков организам;

• наведе мере заштите од буке и вибрација;

• разуме систем праћења загађивања животне средине (мониторинг);

• објасни последице загађивања животне средине;

• објасни значај одрживог развоја;

• препозна начине унапређења животне средине и одрживог развоја и њихову практичну примену;

• наведе облике енергетске ефикасности;

• процени последице глобалних климатских промена;

• препозна опасност од глобалног загађења планете;

• наведе узроке нестајања биљних врста на територији Србије;

• наброји неке од заштићених врста биљака и животиња;

• препозна мере заштите живе и неживе природе;

• препозна могућности ревитализације и рекултивације екосистема;

• наброји категорије природних добра и националне паркове Србије и света.

• Заштита и унапређење животне средине;

• Загађивање и заштита животне средине;

• Извори загађивања животне средине;

• Загађивање и заштита ваздуха од загађивања;

• Загађивање и заштита вода од загађивања;

• Загађивање и заштита земљишта од загађивања;

• Бука, вибрације и заштита од буке и вибрација;

• Систем праћења загађивања животне средине (мониторинг систем);

• Последице загађивања животне средине;

• Заштита животне средине и одрживи развој;

• Енергетска ефикасност;

• Глобалне промене у животној средини и њихове последице;

• Заштита природе;

• Угроженост биљних врста на територији Србије;

• Мере заштите природних добара;

• Ревитализација и рекултивација екосистема;

• Природна добра и национални паркови Србије и света.

Кључни појмови: животна средина, загађивање и заштита, одрживи развој,заштита природе

Урбана екологија

• препозна промене у урбаном екосистему;

• упозна и анализира еколошке чиниоце у градској средини;

• дефинише деловање најважнијих еколошких чиниоца унутар градских екосистема;

• анализира еколошке промене простора до којих долази урбанизацијом подручја града;

• анализира деловања појединачних еколошких чиниоца на градски екосистем;

• наведе примере деградирања и ревитализовања урбаног простора;

• препозна потенцијал и важност пејзажне архитектуре у кориговању и унапређењу квалитета урбаног живота;

• укаже на улогу биљака у еколошком санирању градских простора;

• наведе поступке заштите животне средине у градском окружењу.

• Урбани екосистем;

• Еколошки чиниоци и градска животна средина;

• Еколошке и амбијенталне промене простора услед урбанизације;

• Деловање појединачних еколошких чиниоца на градски екосистем;

• Деградирања и ревитализовања урбаног простора;

• Одрживост урбаних екосистема;

• Потенцијал пејзажне архитектуре у кориговању и унапређењу квалитета урбаног живота;

• Улога биљака у уређењу простора:

– заштита од буке, прашине, штетних гасова,

– филтрација аеросоли из ваздуха,

– продукција кисеоника,

– филтрација воде,

– очување квалитета земљишта,

– модификација микроклиме (хлад, влага ваздуха, струјања...),

– стварање и очување биодиверзитета,

– виузелно естетски елементи,

– стварање звука, мириса, утицај на емоције и општу физичку релаксираност.

Кључни појмови: урбани екосистем, биљке у уређењу простора

Еколошки стандарди у пејзажној архитектури

• препозна стандарде у дизајну зелених простора;

• објасни значај зелене градње;

• препозна еколошке принципи при избору биљака;

• препозна еколошке стандарде у дизајну енергије и околине;

• анализира елементе одрживости зелених простора;

• објасни начине ефикасног коришћења ресурса у одржавању зелених простора;

• познаје однос материјала и атмосфере;

• примењује знања при иновацијама у дизајну зелених простора.

• Стандарди у дизајну зелених простора:

– умрежавање отворених простора зеленила,

– тенденције у пројектовању отворених простора града у контексту еколошких промена,

– примена простора намењених зеленилу (зелени зидови, зелени кровови, урбани џепови),

– прожимање архитектуре и зеленила,

– очување порозности подлоге,

– структуирање зеленила,

– тежња ка очувању воде,

– тежња ка одрживости зеленила;

• Зелена градња;

• Еколошки принципи при избору биљака;

• Одрживост зелених простора;

• Ефикасно коришћење ресурса у одржавању зелених простора;

• Материјали и атмосфера;

• Иновација и дизајн зелених простора.

Кључни појмови: еколошки стандарди, одрживи дизајн зелених простора

4. УПУТСТВО ЗА МЕТОДИЧКО-ДИДАКТИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Препоруке за реализацију наставе:

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Дати подстицајна питања као увод у тему, на основу претходно савладаног градива.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова.

Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су: фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

Планирати обилазак еколошких манифестација и учешће на њима.

Програм треба да упозна ученике са еколошким чиниоцима, њиховим карактеристикама и утицајима на животну средину, чиме ће се формирати висока еколошка свест. Ученици стичу разумевање структуре екосистема и биосфере и схватају концепт одрживог развоја. Оспособљавају се за преношење еколошких знања на интересне групе. Упознају се са различитим облицима загађивања животне средине и њиховим утицајима на здравље човека. Путем дизајнирања зелених простора оспособљавају се да позитивно делују у смислу заштите животне средине. Едукују се да примењују еколошке стандарде у одрживом дизајну.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену ; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Број часова по темама:

• Екологија и еколошки чиниоци (10)

• Екосистеми (14)

• Животна средина и одрживи развој (18)

• Урбана екологија (12)

• Еколошки стандарди у пејзажној архитектури (10)

Облици наставе:

Предмет се реализује кроз следеће облике наставе:

теорија (64 часа)

Подела одељења на групе:

Одељење се не дели на групе приликом реализације теорије.

Место реализације наставе:

Часови теорије се реализују у кабинету / учионици.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према изради задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. 

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. 

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика

Назив предмета: ОДРЖАВАЊЕ ЗЕЛЕНИХ ПРОСТОРА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА –  ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред:

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

IV

64

64

0

0

128

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Формирање ставова о значају и вредности зелених простора у урбаним срединама;

– Усвајање основних знања о подели и функцијама зелених површина;

– Познавање важећих стандарда и норматива;

– Стицање основних знања о начинима неговања зелених простора;

– Стицање основних знања о штеточинама, оштећењима, болестима и узрочницима болести на биљкама;

– Примена средстава за заштиту на постојећи биљни фонд на зеленим просторима;

– Организација и контрола извођења радних задатака групе радника током радова на одржавању и обнови зелених простора;

– Израда гантограма радова одржавања зеленог простора;

– Развијање свести о деловању у складу са еколошким принципима;

– Познавање важећих закона и прописа;

– Поступање по принципима одрживог развоја;

– Стицање знања о начинама очувања и унапеђења зелених простора;

– Развијање потребе за континуираним професионалним усавршавањем и развијањем професионалне и личне одговорности.

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: четврти

Годишњи фонд часова: теорија и вежби (64+64 часа)

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Функционалне вредности зелених простора

• наведе основне функиције зелених простора;

• разуме еколошке функције;

• схвата утицај зеленила на квалитет ваздуха;

• објасни значај зелених простора у урбаним срединама;

• разуме психо-физиолошке функције;

• препозна остале функције;

• изврши класификацију зелених површина на основу величине, положаја у граду, начина њиховог коришћења и њихових функција;

• шематски представи функције зелених простора;

• распознаје типове зелених простора;

• Еколошка функција зелених простора;

• Психо-физиолошка функција зелених простора;

• Културна, едукативна, декоративна-естетска функција;

• Техничко-архитектонска функција зелених простора;

• Класификације зелених простора.

ВЕЖБЕ

• Шематски приказ функција зелених простора;

• Класификација зелених простора.

Кључни појмови: функције зелених простора, класификација зелених простора

Виталност биљака

• разуме значај виталности биљака;

• препозна симптоме ослабљене виталности;

• наброје инструменте који се користе на терену;

• описује како се користе инструменти за процену виталности дрвенастих биљака;

• објасни утицај станишта на биљке;

• разуме антропогени утицај на станиште зелених простора;

• примени заштиту биљака од неповољних климатских чинилаца;

• препозна симптоме ослабљене виталности биљака;

• наведе пример коришћења инструмената за испитивање виталности;

• наброји делове инструмената;

• Процена виталности стабала;

• Симптоми ослабљене виталности биљака;

• Инструменти за испитивање виталности;

• Утицај станишта на биљке зелених простора;

• Едафски штетни утицаји;

• Штете од екстремних температура;

• Штете од атмосферских утицаја;

• Утицај урбаног простора на биљке;

• Заштита биљака од неповољних климатских услова.

ВЕЖБЕ

• Симптоми ослабљене виталности биљака;

• Инструменти за испитивање виталности;

• Заштита биљака од неповољних климатских услова.

Кључни појмови: виталност биљака, инструменти, станиште

Болести и штеточине

• препозна обољење на биљкама;

• наброји симптоме биљних болести;

• разликује симптоме обољења на биљкама;

• детерминише паразитске цветнице;

• препозна вирусна обољења;

• препозна бактеријска обољења;

• познаје начине сузбијања гљива;

• примењује развичите превентивне и репресивне мере сузбијања гљива;

• примењује средства за заштиту од биљних болести;

• препозна оштећења на биљкама;

• детерминише штеточине на биљкама дефинисане Програмом;

• примењује начине сузбијања инсеката;

• користи развичите превентивне и репресивне мере сузбијања инсеката;

• примењује заштиту на раду;

• примењује превентивне мере заштите биљака;

• Процена здравственог стања биљака;

• Симптоми болести биљака (некрозе, атрофије, хипертрофије, рак ране, трулежнице, пламењачa, пепелница);

• Вируси;

• Бактерије;

• Паразитске цветнице;

• Гљиве: Pithium debarianum, Phytophora omnivore, Microsphera alphitoides, Cryptodiaport populea,Cronartium ribicola, Melampsora pinitorque, Fomes anossus, Ungulina fomentaria, Verticilium albo-atrum;

• Начини сузбијања биљних болести;

• Ред Правокрилци;

• Ред Једнокрилни рилаши;

• Ред Тврдокрилци (фам. Стрижибубе, фам. Бубе листаре, фам. Сурлаши, фам. Сипци);

• Ред Лептира (фам.Врботочац, фам.Савијачи, фам. Губари);

• Начини сузбијања инсеката;

• Превентивне мере заштите биљака.

ВЕЖБЕ

• Процена здравственог стања биљака;

• Симптоми болести биљака (некрозе, атрофије, хипертрофије, рак ране, трулежнице, пламењачa, пепелница);

• Начини сузбијања биљних болести;

• Ред Правокрилци;

• Ред Једнокрилни рилаши;

• Ред Тврдокрилци (фам. Стрижибубе, фам. Бубе листаре, фам. Сурлаши, фам. Сипци);

• Ред Лептира (фам.Врботочац, фам.Савијачи, фам. Губари);

• Превентивне мере заштите биљака.

Кључни појмови: симптоми болести, паразити, сузбијање изаизвача болести, инсекти, сузбијање инсеката

Мере неге дрвећа и жбуња

• објасне како се врши механичка обрада земљишта;

• примени у пракси технике обраде земљишта;

• залива биљка;

• разуме различите потребе биљака за водом и хранљивим материјама;

• објасни како се врши прихрањивање;

• прихрањује биљке;

• подупире и подвезује гране стабала;

• објасни санирање процепљених грана;

• разуме и објасни заштиту коре дебла;

• врши заштиту коре дебла;

• санира шупљине на деблу;

• санира водене џепове на стаблу;

• орезује дрвенасте и жбунасте врсте;

• наброји начине орезивања живих ограда;

• опише поступке топијарног орезивања;

• користи алат за неговање биљака;

• Механичка обрада земљишта;

• Заливање;

• Прихрањивање;

• Орезивање;

• Заштита стабала;

• Комунално одржавање;

ВЕЖБЕ

• Механичка обрада земљишта;

• Заливање;

• Прихрањивање;

• Орезивање;

• Заштита стабала;

• Алат за неговање биљака.

Кључни појмови: мере неге, алат

Неговање цвећа и повијуша

• разуме значај благовременог неговања цвећа и повијуша;

• разуме значај благовремене примене одређених радњи на терену;

• разуме и израђује календар одржавања цветних култура на зеленим просторима;

• залива, прихрањује, плеви цветне културе;

• пинцира, подупире и орезује цветне културе;

• везује повијуше;

• орезује повијуше;

• Комунално одржавање;

• Неговање једногодишњих цветних култура;

• Неговање двогодишњих цветних култура;

• Неговање вишегодишњих цветних култура;

• Неговање луковичасто-гомољастих цветних култура;

• Неговање повијуша.

ВЕЖБЕ

• Комунално одржавање;

• Неговање једногодишњих цветних култура;

• Неговање двогодишњих цветних култура;

• Неговање вишегодишњих цветних култура;

• Неговање луковичасто-гомољастих цветних култура.

Кључни појмови: неговање цвећа, комунално одржавање

Неговање травњака

• залива травњак;

• наброји уређаје за заливање;

• прихрањује травњак;

• разликује хранива која се користе за прихрањивање;

• објасни значај кошења травњака;

• наброји врсте косачица;

• коси травњак;

• поправља травњак;

• Заливање

• Прихрањивање;

• Кошење;

• Поправљање травњака.

ВЕЖБЕ

• Заливање;

• Прихрањивање;

• Кошење;

• Поправљање травњака.

Кључни појмови: неговање травњака

Календар неговања и катастар површина под зеленилом

• разуме шта је катастар површина под зеленилом;

• врши евидентирање постојећег стања зеленила;

• израђује календар неге;

• разуме значај календара неге зеленила;

• Елементи катастра површина под зеленилом;

• Израда календара неге зеленила;

ВЕЖБЕ

• Елементи катастра површина под зеленилом;

• Израда календара неге зеленила.

Кључни појмови: катастар површина, календар неге;

4. УПУТСТВО ЗА МЕТОДИЧКО-ДИДАКТИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе – учења, планом рада и начинима оцењивања. 

Препоруке за реализацију наставе:

Дати подстицајна питања као увод у тему, на основу претходно савладаног градива. Програм треба да упозна ученике са функционалним вредностима зелених простора. Да развија код ученика свест о значају здравих и виталних биљака на зеленим просторима, као и да овладају методама и техникама одржавања и заштите дрвећа, жбуња, цвећа, повијуша и травњака. Да се ученици упознају са са календаром неговања биљака на зеленим просторима и да познају катастар површина под зеленилом.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену ; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова.

Број часова по темама:

• Функционалне вредности зелених простора ( 6+4)

• Виталност биљака ( 6+6)

• Болести и штеточине (26+26)

• Мере неге дрвећа и жбуња (12+14)

• Неговање цвећа и повијуша (5+5)

• Неговње травњака ( 5+5)

• Календар неговања и катастар површина под зеленилом ( 4+4)

Облици наставе:

Предмет се реализује кроз следеће облике наставе:

теорија (64 часа) и вежбе (64 часа)

Подела одељења на групе:

Одељење се на вежбама дели на две групе (до15 ученика).

Место реализације наставе:

Настава се реализује у кабинету / учионици, школском дворишту, арборетуму, парку или другом зеленом простору.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према  изради задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. 

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл.  Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика. Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. 

Назив предмета: ПЕЈЗАЖНОАРХИТЕКТОНСКО ПРОЈЕКТОВАЊЕ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД:

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

IV

64

64

0

0

64

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Стицање знања о пејзажноархитектонском пројектовању ради примене у пракси и даљем стручном образовању

– Креирање визуелно – естетских елемената кроз избор садног материјала, обликовање, избора боја, текстура, материјала застора и дизајна мобилијара

– Упознавање процеса пејзажноархитектонског пројектовања

– Представљање простора у пејзажноархитектонском пројектовању

– Израда пројекта мањих простора

– Разрада и техничка обрада пројеката

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: четврти

Годишњи фонд часова: теорија 64 часа и вежбе 64 часа

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Процес пејзажноархитектонског пројектовања

• примени методологију израде пројекта и процеса пројектовања;

• укаже на значај пројектовања као фазе уређења простора;

• дефинише фазе процеса пројектовања;

• препозна улогу пројектанта у фази извођења пројекта и праћењу развоја реализације пројекта;

• дефинише све поступке израде пројекта;

• формира пројектни задатак;

• израђује концептуална решења и обликовање идејног решења;

• израђује техничку документацију.

• Методологија израде пројекта и процеса пројектовања;

• Пројектовање као фаза уређења простора;

• Фазе процеса пројектовања;

• Улога пројектанта у фази извођења пројекта и праћењу развоја реализације пројекта.

ВЕЖБЕ

• Формирање пројектног задатка; Истраживање и анализе;

• Концептуализација решења;

• Композиционо обликовање и финализација идејног решења;

• Израда техничке документације:

• Садржај пројекта:општи, текстуални, графички.

Кључни појмови: процес пројектовања, пројектант, пројекти

Визуелно – естетски елементи

• одабира и користи визуелно-естетске елементе у обликовању простора;

• ствара композиције у процесу пројектовања;

• примењује стилове пројектовања зелених простора;

• примењује хармонију као део стваралачког процеса: равнотежу, симетрију, светлост, сенке, боје,изгледе;

• графички прикаже мање просторе.

• Визуелно – естетски елементи;

• Композиција и стваралачки процес;

• Стил: геометријски, пејзажни, мешовит;

• Хармонија: равнотежа, симетрија, асиметрија, пропорционалност, размера, разнообразност, контраст, перспектива, светлост и сенка, боја.

ВЕЖБЕ

• Графички приказ мањих простора коришћењем визуелно естетских елемената.

Кључни појмови: композиција, стил, хармонија

Обликовање и примена биљног материјала

• одабира декоративне биљне врсте при стварању једноставних композиција;

• примењује све типове зеленила по просторној структури и функционалној употреби у процесу обликовања простора;

• графички прикаже једноставне композиције -групе зеленила.

• Функционална употреба биљног материјала (архитектонска, техничка, микроклиматска, естетска);

• Типови зеленила по просторној структури и функционалној употреби.

ВЕЖБЕ

• Графички приказ једноставних композиција – група зеленила.

Кључни појмови: биљни материјал, типови зеленила

Представљање простора

• обавља послове графичког исцртавања пројеката;

• користи симболе при изради пројеката – графичких радова;

• прикаже простор у основи

• прикаже простор у пресеку – изгледу;

• прикаже простор у три димензије (изометрија).

• Графички приказ планова, уз помоћ симбола;

• Приказивање простора у основи;

• Приказивање простора у пресеку – изгледу;

• Приказивања изгледа простора у три димензије.

ВЕЖБЕ

• Ишчитавaње готових пројеката;

• Техничко исцртавање пројеката;

• Коришћење симбола при изради пројеката – графичких радова;

• Приказивање простора у основи;

• Приказивање простора у изгледу.

Кључни појмови: представљање простора, основа, изглед

Зелене површине индивидуалне градње(Окућница)

• образложи пројектни задатак;

• образложи и представи осмишљено идејно решење;

• изради идејно решење – креативну композицију пројектованим решењем;

• планира распоред функционалних и просторних целина одређене намене;

• одреди линије комуникације;

• графички представи функционалну просторну целину и линије комуникације;

• планира нивелацију терена према идејном решењу;

• распореди вртно архитектонске елементе;

• уцрта план садње биљног материјала симболима;

• састави легенду и спецификацију биљног материјала;

• састави легенду и спецификацију грађевинског материјала;

• нацрта детаљ и пресек – изглед вртно архитектонског елемента;

• нацрта приказ простора у три димензије.

• Идејно решање;

• Шема функционалних просторних целина;

• Повезивање просторних целина линијама комуникација;

• Нивелација, зеленило, дворишне инсталације и вртно-архитектонски елементи.

ВЕЖБЕ

• Пројектни задатак;

• Концептуализација решења;

• Израда композиционог плана;

• Приказ простора у два пресека- изгледа;

• Тродимензионални приказ у изометрији и графички приказ конструтивних детаља.

Кључни појмови: пројектни задатак, концепција, композиција, прикази изгледа

Градске зелене површине јавног коришћења (парк, сквер, раскрснице, трг)

• процени и предложи квалитетно идејно решење;

• образложи пројектни задатак;

• графички представи идејно решање;

• одреди шему просторних целина и линије комуникација;

• изради композициони план;

• прикаже простор у два пресека или у тродимензионалном изгледу;

• графички прикаже детаљ вртноархитектонског елемента.

• Идејно решање;

• Шема функционалних просторних целина;

• Линије комуникација;

• Композициони план;

• Вртно – архитектонски елементи.

ВЕЖБЕ

• Пројектни задатак;

• Концептуализација решења;

• Израдa композиционог плана;

• Приказ дела простора у два пресека – изгледа и 3Д приказ;

• Графички приказ конструтивних детаља.

Кључни појмови: пројектни задатак, концепција, композиција, прикази изгледа

Градске зелене површине ограниченог коришћења (атријумски врт, школско двориште, обданишта, болнице, блоковско зеленило између зграда)

• предложи идејно решење;

• образложи пројектни задатак;

• графички представи идејно решање;

• решава концептуалну и функционалну шему простора;

• решава комуникације;

• одређује материјале, величине и форме биљака и елементе који ће задовољити задате услове;

• израђује композициони план са нивелацијом и легендом;

• графички прикаже тродимензионални изглед одређене зоне и детаља;

• графички прикаже детаљ вртноархитектонског елемента.

• изради предмер и предрачун уградње биљног материјала

• Идејно решање;

• Концептуално решење;

• Функционално просторна шема простора и линије комуникација;

• Композициони план;

• Вртно – архитектонски елементи;

• Предмер и предрачун радова.

ВЕЖБЕ

• Композициони план са нивелацијом и легендом;

• Тродимензионални приказ одређене зоне и детаља;

• Детаљ вртноархитектонског елемента.

Кључни појмови: пројектни задатак, концепција, композиција, прикази изгледа

4. УПУТСТВО ЗА МЕТОДИЧКО-ДИДАКТИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Препоруке за реализацију наставе:

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Дати подстицајна питања као увод у тему, на основу претходно савладаног градива.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова.

Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су: фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

Планирати посету пројектних бироа и обилазак зелених простора.

Програм треба да упозна ученике са процесом пејзажноархитектонског пројектовања и визуелно естетским елементима присутним у пејзажној архитектури. Стичу се знања о начинима обликовања и примени елемената приликом пројектовања зелених простора. Подстиче ученике да развијају интересовања за обликовање појединих простора. Оспособљава ученике да на основу стечених знања учествују у процесу пројектовања. Ученици усвајају знања о облицима графичког приказивања свих елемената заступљених у пројектима. Препорука је израда самосталних ученичких пројеката задатог зеленог простора и њихова презентација.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Управљање и организација: одређен број часова према избору наставника у информатичком кабинету. Дати упутства ученицима где и како да дођу до неопходних информација. Користити сајтове за прикупљање информација (http://www.zelenilo.rs/,http://www.laprofession.org, http://www.sfb.bg.ac.yu/). Посета социјалним партнерима на локалном нивоу (ЈКП Зеленило Београд и приватни пројектни бирои.)

Број часова по темама:

• Процес пејзажноархитектонског пројектовања (4+2)

• Визуелно – естетски елементи (4+6)

• Обликовање и примена биљног материјала (6+6)

• Представљање простора (8+8)

• Зелене површине индивидуалне градње (Окућница) (14+14)

• Градске зелене површине јавног коришћења (парк, сквер, раскрснице, трг) (14+14)

• Градске зелене површине ограниченог коришћења (атријумски врт, школско двориште, обданишта, болнице, блоковско зеленило између зграда) (14+14)

Облици наставе:

Предмет се реализује кроз следеће облике наставе:

теорија (64 часа) и вежбе (64 часа)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на две групе приликом реализације вежби (до15 ученика).

Место реализације наставе:

Теорија и вежбе се реализују у кабинету / учионици .

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према изради задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. 

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. 

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика

Назив предмета: ПРЕДУЗЕТНИШТВО

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА –  ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

IV

0

64

0

0

64

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Развијање пословних и предузетничких знања, вештина и понашања;

– Развијање предузетничких вредности и способности да се препознају предузетничке могућности у локалној средини и делује у складу са тим;

– Развијање пословног и предузетничког начина мишљења;

– Развијање свести о сопственим знањима и способностима и даљој професионалној оријентацији;

– Оспособљавање за активно тражење посла (запошљавање и самозапошљавање);

– Оспособљавање за израду једноставног плана пословања мале фирме.

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: четврти

Годишњи фонд часова: вежбе 64 часа

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Предузетништво и предузетник

• наведе адекватне примере предузетништва из локалног окружења;

• наведе карактеристике предузетника објасни значај мотивационих фактора у предузетништву;

• доведе у однос појмове предузимљивост и предузетништво;

• Појам, развој и значај предузетништва;

• Профил и карактеристике успешног предузетника;

• Мотиви предузетника; 

• Технике и критеријуми за утврђивање предузетничких предиспозиција.

Кључни појмови: предузетник, предузетништво

Развијање и процена

пословних идеја, маркетинг план

• одабира из мноштва идеја ону која је применљива и реална за отпочињања бизниса;

• препозна различите начине отпочињања посла,

• уочи међусобно деловање фактора који утичу на тржиште;

• самостално прикупи податке са тржишта-конкуренција, потенцијални клијенти, величина тржишта;

• прави понуду услуге;

• развија маркетинг стратегију за своју пословну идеју и презентује свој маркетинг план;

• ради тимски у ученичкој групи.

• Процена пословних могућности за нови пословни подухват;

• SWOT анализа-основи;

• Елементи маркетинг микса (5П)-производ, услуга, цена, канали дистрибуције, промоција);

• Фактори пословног окружења: потенцијални клијенти, величина тржишта, директна и индиректна конкуренција, трендови на тржишту итд.

• Елементи маркетинг плана;

• Рад на терену-истраживање тржишта;

• Важност тима за продуктивност у послу.

Кључни појмови: SWOT анализа, производ, услуга, цена, дистрибуција, промоција, тржиште, конкуренција

Управљање и организација

• наведе особине успешног менаџера;

• познаје различите управљачке стилове;

• објасни основе менаџмента услуга / производње;

• увиђа значај планирања и одабира људских ресурса за потребе организације;

• објасни значај информационих технологија за савремено пословање.

• Менаџмент функције (планирање, организовање, вођење и контрола); 

• Менаџмент стилови -(предузетник као менаџер);

• Основна знања о управљању и лидерству – демократски стил, централизован, лисе фер,... ;

• Менаџмент услуга производње – управљање производим ресурсима, управљање сировинама и полупроизводима, управљање производним процесом);

• Информационе технологије у пословању (пословни информациони системи, интернет, интранет и екстранет у пословању , електронско пословање, електронска трговина, итд.).

Кључни појмови: менаџмент функције, менаџмент стилови менаџмент услуга производње

Правни оквир за оснивање и функционисање делатности

• изабере најповољнију организациону и правну форму организовања делатности;

• прикупи информације које су потребне за успешно вођење посла;

• самостално сачини или попуни пословну документацију (CV, пословна писма, молбе, записник, обрасци...).

• Законске форме организовања делатности;

• Институције и инфраструктура за подршку предузетништву.

Кључни појмови: законске форме, подршка предузетништву

Економија пословања

• планира производњу и трошкове за сопствени бизнис;

• класификује трошкове предузећа и израчуна праг рентабилности;

• састави финансијске извештаје у најједноставнијој форми (биланс стања, биланс успеха и ток готовине предузећа);

• прикупи информације потребне за производни и финансијски план и о изворима финансирања;

• презентује одређени део плана производње/ финансијског плана.

• Структура трошкова (фиксни и варијабилни трошкови) и праг рентабилности;

• Приходи и губици;

• Прикупљање потребних података на терену и њихова презентација; 

• Основни елементи и организациони план за сопствену бизнис идеју.

Кључни појмови: трошкови, приходи, губици, бизнис идеја

Ученички пројект-презентација пословног плана

• изради једноставан пословни план (део пословног плана);

• према усвојеној пословној идеји презентује пословни план (део) у оквиру своје тимске улоге.

• Израда целовитог бизнис плана за сопствену бизнис идеју; 

• Презентација појединачних / групних бизнис планова и дискусија.

Кључни појмови: бизнис план, 

4. УПУТСТВО ЗА МЕТОДИЧКО-ДИДАКТИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе – учења, планом рада и начинима оцењивања. 

Препоруке за реализацију наставе:

Предузетништво и предузетник: Дати пример доброг предузетника и/или позвати на један час госта -предузетника који би говорио ученицима о својим искуствима. Развијање и процена пословних идеја, маркетинг план: Користити олују идеја и вођене дискусије да се ученицима помогне у креативном смишљању бизнис идеја и избору релне за даљи рад на њој. Ученици се деле на групе у којима остају до краја и раде на деловима пословног плана. Групе ученика окупљене око једне пословне идеје врше истраживање тржишта по наставниковим упутствима. Групе ученика у посетама малим предузећима информишу се о начину прављења понуде и самостално праве понуду за пример њиховог предузећа. 

Управљање и организација: одређен број часова према избору наставника у информатичком кабинету. Дати упутства ученицима где и како да дођу до неопходних информација. Користити сајтове за прикупљање информација (www.apr.gov.rs, www.sme.gov.rs; www.mspbg.rs...). Посета социјалним партнерима на локалном нивоу (општина, филијале Националне службе за запошљавање, Регионалне агенције за развој малих и средњих предузећа и сл.)

Ученички пројект-презентација пословног плана: Позвати на један час госта – предузетника за процену бизнис плана. У презентацији користити сва расположива средства за визуализацију. Препорука је да се тема „Ученички пројект-израда и презентација пословног плана“ започне приликом обрађивања теме „Процена пословних идеја“. На овај начин предавач може да интегрише ученички пројект током наредних тема предмета.

Број часова по темама:

• Предузетништво и предузетник (10 ) 

• Развијање и процена пословних идеја, маркетинг план (10 ) 

• Управљање и организација (8 ) 

• Правни оквир за оснивање и функционисање делатности (10 ) 

• Економија пословања  (10 ) 

• Ученички пројект-презентација пословног плана (16 ) 

Облици наставе:

Предмет се реализује кроз следеће облике наставе:

вежбе (64 часа)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на две групе приликом реализације вежби.

Место реализације наставе:

Вежбе се реализују у кабинету / учионици (део вежби се реализује у кабинету за информатику).

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према  изради задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. 

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. 

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл.  Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика

Назив предмета: ПРАКТИЧНА НАСТАВА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред:

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

I

0

0

60

60

II

0

0

60

60

III

0

0

60

60

IV

0

0

60

60

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Стицање практичних знања о земљишту као средини у којој биљке налазе неопходне услове за свој развој;

– Упознавање начина рада и употребе основних метеоролошких инструмената;

– Упознавање различитих категорија зелених простора;

– Уочавање намене зелених простора;

– Формирање става о значају примене биљног материјала у оплемењивању отвореног и затвореног простора;

– Развијање еколошке свести о значају примене цветног и дендролошког материјала у оплемењивању простора;

– Развијање осећаја за естетику;

– Практично упознавање основног дендролошког и цветног биљног материјала на урбаним зеленим просторима;

– Стицање практичног знања о производњи, гајењу и употреби стандардизованих садница;

– Оспособљавање ученика за самосталну израду биодиодекорација;

– Оспособљавање за непосредан рад у продавницама цвећа и уређењу и дизајнирању хотелских, фабричких, болничких, школских и других ентеријера и екстеријера;

– Упознавање са начинима изградње и постављања вртноархитектонских елемената и мобилијара;

– Оспособљавање за изградњу елемената комуникације – стазе, платои, степенице..;

– Стицање практичних знања о нивелацији терена;

– Упознавање са техникама изградње биодизајнираних зелених зидова, зграда и ковова;

– Стицање практичних знања неопходних за реализацију пројекта;

– Упознавање начина преношења пројекта на терен;

– Оспособљавање за садњу биљног материјала у оквиру зелених простора;

– Оспособљавање за подизање травњака;

– Оспособљавање ученика за одржавање биљака на зеленим просторима.

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: Први

Годишњи фонд часова: 60 часова

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Упознавање са типологијом зелених простора

• препозна и разликује земљишне хоризонте као саставни део зелених површина у урбаним и природним срединама;

• употреби основне метеоролошке инструменте;

• Земљишни хоризонти;

• Основни метеоролошки инструменти.

Кључни појмови: земљишни хоризонти, метеоролошки инструменти;

Упознавање са категоријама зелених простора

• разликује на терену категорије зелених простора;

• препозна на терену зелене просторе опште намене (зелена површина улице, градски парк, трг...);

• препозна на терену зелене просторе ограничене намене (зелени простор стамбеног блока, школског објекта, дечије установе...);

• препозна на терену зелене просторе специјалне намене (расадници, цветни комбинати, заштитни појасеви, вертикално зеленило...);

• укаже на употребу биљног материјала као естетског елемента различитих категорија зелених простора;

• уочи естетске елементе грађевинског материјала и његову употребу на различитим категоријама зелених простора;

• Категорије зелених простора;

• Естетика биљног материјала и његова употреба на различитим категоријама зелених простора;

• Естетика грађевинског материјала и његова употреба на различитим категоријама зеленим просторима.

Кључни појмови: категорије зелених простора, биљни материјал, естетика биљног материјала, естетика грађевинског материјала

Разред: Други

Годишњи фонд часова: 60 часова

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Објекти за производњу цветног и дендролошког материјала

• разликује објекте за производњу цветног и дендролошког материјала;

• распознаје унутрашње елементе стакларе;

• разуме функције спољашњих елемената стакларе;

• покаже на лицу места организациону структуру расадника;

• Објекти за производњу биљака (стакларе, пластеници, расадници);

• Спољашња и унутрашња грађа стакларе;

• Организациона структура расадника.

Кључни појмови: објекти за производњу, грађа, организација

Узгој стандардизованих садница

• врши размножавање семеном;

• примени размножавање биљака вегетативним путем;

• употреби контејнере у производњи стандардизованог биљног материјала;

• вади и сортира саднице;

• пакује и припрема за транспорт дрвенасте, жбунасте и цветне врсте;

• Генеративно размножавање;

• Вегетативно размножавање;

• Контејнерска производња садница;

• Вађење и сортирање садница;

• Паковање и транспорт стандардизованих садница.

Кључни појмови: стандардизоване саднице размножавање, контејнери, паковање, транспорт

Разред: Трећи

Годишњи фонд часова: Теорија 60 часова

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Биодекорација

• изабере и примени материјал у процесу биодизајнирања;

• примени методе сушења биљног материјала;

• изради слике од пресованог цвећа;

• изради биљну декорацију од сувог цвећа;

• изради биљну инсталацију од резаног цвећа;

• изради наменску биљну инсталацију у слободном стилу;

• Биодекорисање коришћењем сувог цвећа;

• Биодекорисање коришћењем резаног цвећа;

• Биодекорације свих намена у слободном стилу.

Кључни појмови: биодекорација, суво цвеће, резано цвеће.

Вртноархитектонски елементи и мобилијар

• предложи адекватан материјал за одређену намену у изградњи;

• разликује зидарске, бетонске и тесарске радове на основу праћења радова на терену;

• познаје технике изградње пејзажноархитектонских елемената (застора,платоа, ригола, степеница, зидова, отвора за саднице, фонтана, ограда, капија и др.);

• изради спецификацију мобилијара који се користе и постављају на зеленим просторима зависно од намене

• изради спецификацију пејзажноархитектонских елемента зависно од њихове примене ( застори, риголе, степенице, зидови, отвори за саднице, фонтане, ограде и капије…)

• примени знање на терену при радовима нивелисања

• Грађевински материјал и грађевински радови (зидарски, бетонски и тесарски радови);

• Изградња пејзажноархитектонских елемента;

• Постављање урбаног мобилијара;

• Нивелисање терена.

Кључни појмови: вртноархитектонски елементи, урбани мобилијар, стазе, платои, нивелација

Разред: Четврти

Годишњи фонд часова: Теорија 60 часова

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме учник ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Биодизајнирање простора

• изабере простор на терену за биодизајнирање;

• предложи врсте биљака, положај и густину садње за различите облике озелењавања простора;

• комбинује биљни материјал;

• Простор за биодизајнирање (могућности и одабир жељеног простора);

• Комбиновање типова зеленила;

• Положај, димензије биљака и густина садње.

Кључни појмови: простор за биодизајн, типови зеленила, положај садње

Припремни радови прликом изградње зелених простора

• прикупи податке о врсти и квалитету биљног материјала на терену;

• врши преношење пројектованих детаља на терен;

• припреми земљиште за садњу дрвенастих врста, цветних култура и травњака;

• припреми земљиште за сетву семена;

• Прикупљање података на терену;

• Поправљање и прихрана земљишта;

• Преношење пројекта на терен.

Кључни појмови: терен, прикупљање података, преношење пројекта;

Садња биљака и заснивање травњака

• припреми садне јаме;

• изврши садњу дрвенасти врста;

• обавља садњу цвећа;

• врши сетву семена трава;

• подиже травњак бусеновањем;

• Садња дрвећа, жбуња, живе ограде и повијуша;

• Садња цветних култура;

• Сетва семена трава;

• Заснивање травњака бусеновањем.

Кључни појмови: садња, сетва, бусеновање;

Одржавање биљака на зеленим просторима

• примени заливање дрвећа, жбуња, повијуша, цветних култура и травњака;

• демонстрира начине орезивања жбуња и живе ограде;

• примени мере неге у гајењу дрвећа, жбуња, повијуша, цветних култура и травњака

• Заливање дрвећа, жбуња, повијуша, цветних култура и травњака;

• Орезивање жбуња и живе ограде;

• Неговање дрвећа, жбуња, повијуша, цветних култура и травњака.

Кључни појмови: одржавање биљака, заливање, орезивање, дрвеће, жбуње, жива ограда, повијуше, цветне културе.

4. УПУТСТВО ЗА МЕТОДИЧКО-ДИДАКТИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе – учења, планом рада и начинима оцењивања.

Дати подстицајна питања као увод у тему, на основу претходно савладаног градива стручних предмета.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник задужен за практичну наставу у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова.

Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације и практични рад. Предложени облици рада су: рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

Број часова по темама у I разреду:

• Упознавање са типологијом зелених простора (24)

• Упознавање са категоријама зелених простора (36)

Препоруке за реализацију наставе у I разреду:

Упознавање са типологијом зелених простора: Применити стечена знања из типологије предела у пракси. Предвиђена је посета метеоролошкој станици и упознавање са основним метеоролошким инструментима. Упознавање са земљишним хоризонтима на терену кроз израду педолошког профила.

Упознавање са категоријама зелених простора: Организовати теренску наставу у парковима и на другим зеленим просторима у оквиру које ће се практично распознавати зелени простори по намени, циљевима које постижу и по начину компоновања. Потребно је препознати типове зеленила по просторној структури и функцији.

Организатор практичне наставе мора претходно да обиђе површине на којима ће се одвијати практична настава и утврдити услове у којима ће се обављати, одреди задатке и послове на којима се могу обучавати и радити ученици у складу са оперативним, годишњим и месечним планом и припремом за час. Повезати садржај практичне наставе са наставним садржајима из типологије предела и естетике пејзажа. Наставу подржати видео презентацијама и наставним филмовима.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: систематизовање, конкретизовање, реализацију и коришћење садржаја програма свих стручних предмета у пракси (нпр. повезивање садржаја предмета са практичним радом); тимски рад; самопроцену ; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Број часова по темама у II разреду:

• Објекти за производњу цветног и дендролошког материјала (30 )

• Узгој стандардизованих садница (30 )

Препоруке за реализацију наставе у II разреду:

Објекти за производњу цветног и дендролошког материјала: Планирати обилазак стакленика, пластеника и расадника. Упознати се са њиховом спољашњом и унутрашњом грађом и организационом структуром.

Узгој стандардизованих садница: Наставу је потребно реализовати у расадницима где се врши производња стандардизованих садница или на зеленим просторима где се врши њихова садња. Потребно је да ученици у пракси уоче примену стандарда приликом производње, гајења и употребе садница.

Организатор практичне наставе мора претходно да обиђе површине на којима ће се одвијати практична настава и утврдити услове у којима ће се обављати, одреди задатке и послове на којима се могу обучавати и радити ученици у складу са оперативним, годишњим и месечним планом и припремом за час. Повезати садржај практичне наставе са наставним садржајима из цвећарства, дендрологије, нацртне геометрије и компјутерске графике. Наставу подржати видео презентацијама и наставним филмовима.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: систематизовање, конкретизовање, реализацију и коришћење садржаја програма свих стручних предмета у пракси (нпр. повезивање садржаја предмета са практичним радом); тимски рад; самопроцену ; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Број часова по темама у III разреду:

• Биодекорација (30)

• Вртноархитектонски елеменати и мобилијар (30)

Препоруке за реализацију наставе у III разреду:

Биодекорација: Реализовати демонстацију о биодекорацији и инсталацијама сувим и резаним цвећем од стране стручног особља и предметног наставника. Посетити цвећаре, сајмове и изложбе цвећа.

Вртноархитектонски елементи и мобилијар: Теренска практична настава се реализује у парковима и на другим зеленим просторима које су у изградњи или реконструкцији, у оквиру које се остварују циљеви задате теме.

Организатор практичне наставе мора претходно да обиђе површине на којима ће се одвијати практична настава и утврдити услове у којима ће се обављати, одреди задатке и послове на којима се могу обучавати и радити ученици у складу са планом предузећа и својим оперативним, годишњим и месечним планом, припремом за час. Повезати садржај практичне наставе са наставним садржајима из цвећарства, пејзажноархитектонске изградње и биодизајнирања. Наставу подржати видео презентацијама и наставним филмовима.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: систематизовање, конкретизовање, реализацију и коришћење садржаја програма свих стручних предмета у пракси (нпр. повезивање садржаја предмета са практичним радом); тимски рад; самопроцену ; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Број часова по темама у IV разреду:

• Биодизајнирање простора (12)

• Припремни радови прликом изградње зелених простора (12)

• Садња биљака и заснивање травњака (24)

• Одржавање биљака на зеленим просторима (12)

Препоруке за реализацију наставе у IV разреду:

Биодизајнирање простора: Реализовати предавања и демонстацију о принципима биодизајнирања и техници рада од стране стручног особља и предметног наставника. У складу са планом предузећа које врши биодизајнирање на објекту (вертикално озелењавање и кровно зеленило) и програмом практичне наставе са стручним лицима у предузећу одредити задатке и послове на којима се могу обучавати и радити ученици.

Припремни радови прликом изградње зелених простора: Организује се теренска практична настава која се реализује у парковима и на другим зеленим површинама које су у изградњи, у оквиру које се остварују циљеви задате теме

Садња биљака и заснивање травњака: У складу са планом предузећа којем припада површина где ће бити извршена садња биљних врста или подизање травњака и програмом практичне наставе заједно са стручним лицима у предузећу са којим се обавља практична настава одредити задатке и послове на којима се могу обучавати и радити ученици. Направити и реализовати план радних операција. Одржавање биљака на зеленим просторима: Теренска практична настава се реализује у парковима и на другим зеленим површинама у оквиру које се остварују циљеви задате теме. Реализовати предавања и демонстацију о мерама неге биљних врста од стране стручног особља и предметних наставника. Направити и реализовати план радних операција.

Организатор практичне наставе мора претходно да обиђе површине на којима ће се одвијати практична настава и утврдити услове у којима ће се обављати, одреди задатке и послове на којима се могу обучавати и радити ученици у складу са планом предузећа и својим оперативним, годишњим и месечним планом, припремом за час. Повезати садржај практичне наставе са наставним садржајима из цвећарства, дендрологије, пејзажноархитектонске изградње, одржавања зелених простора и биодизајнирања. Наставу подржати видео презентацијама и наставним филмовима.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: систематизовање, конкретизовање, реализацију и коришћење садржаја програма свих стручних предмета у пракси (нпр. повезивање садржаја предмета са практичним радом); тимски рад; самопроцену ; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на три групе у све четири године (групе су до 10 ученика) приликом реализације практичне наставе.

Место реализације наставе:

Часови практичне наставе у првој и другој години се реализују теренском наставом на зеленим просторима и посетом метеоролошкој станици у арборетуму, ботаничком врту, стакленику, расаднику, на зеленим просторима и практичном наставом у школском објекту (кабинету).

У трећој години часови практичне наставе се реализују посетом предузећа која се баве продајом цвећа (цвећаре), у парковима и на другим зеленим просторима које су у изградњи или реконструкцији, и практичном наставом у школском објекту (кабинету).

У четвртој години часови практичне наставе се реализују посетом предузећа које врши биодизајнирање на објекту и у парковима и на другим зеленим просторима које су у изградњи или реконструкцији.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Практичну наставу прати и оцењује професор задужен за практичну наставу. Ученик је дужан да уредно води дневник практичне наставе који прегледа задужени наставник.

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према изради задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљусавладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. 

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. 

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата / решења проблемског или пројектног задатка, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика

Б: ИЗБОРНИ ПРОГРАМИ

Назив предмета: ЗАШТИЋЕНА ПРИРОДНА ДОБРА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

IV

64

0

0

0

64

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање са еколошким чиниоцима, њиховим карактеристикама и утицајима на животну средину;

– Упознавање са екосистемима и оспособе за њихову заштиту;

– Упознавање са врстама природних ресурса, њиховим значајем и начинима очувањем и унапређењем;

– Упознавање са врстама заштићених природних добара, њиховим очувањем и унапређењем;

– Формирање код ученика високе еколошке свести;

– Оспособљавање за преношење еколошких знања на интересне групе;

– Едукативно деловање у смислу заштите животне средине.

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: четврти

Годишњи фонд часова: теорија 64 часа

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Животна средина и ресурси, значај, очување и унапређење

• дефинише компоненте и факторе животне средине;

• препознаје културне елементе животне средине;

• разликује начине угрожавања животне средине и њихове последице;

• разуме начине унапређења животне средине и њихову практичну примену;

• познаје врсте и класификацију природних ресурса;

• објасни начине очувања природних ресурса;

• Животна средина-компоненте и фактори;

• Културни елементи животне средине;

• Видови угрожавања основних елемената животне: средине-загађење ваздуха, вода и земљишта;

• Последице загађења;

• Промене климе, глобално отопљавање;

• Начини унапређења животне средине;

• Природни ресурси-врсте и класификација;

• Деградација природних ресурса, њихово исцрпљивање и начини очувања;

Кључни појмови: животна средина, природни ресурси

Заштићени објекти природе

• наброји врсте заштићених природних добара;

• познаје услове и разлоге за проглашење неке територије националним парком или другим видом заштићеног природног добра;

• разликујевфункције и начине очувања, заштите и унапређења постојећег стања националних паркова ;

• разуме организацију и начине пословања у националним парковима;

• објасни основне карактеристике неког објекта у заштити;

• Врсте заштићених природних добара;

• Предели посебних природних вредности, национални паркови, регионални паркови, резервати природе, парк шуме;

• Услови које треба да задовољи нека територија да би била проглашена националним парком;

• Национални паркови и њихове основне функције;

• Научно-образовна и туристичка (здравствено-рекреативна) функција заштићених објеката природе;

• Организација и пословање у националним парковима;

• Очување и заштита националних паркова и унапређење постојећег стања;

Кључни појмови: природна добра, национални парк, функције објеката природе

Објекти заштите природе у Србији

• наведе особине успешног менаџера;

• наброји наше националне паркове;

• наброји објекте са првим степеном заштите природе;

• наброји објекте са другим степеном заштите природе;

• објасни основне карактеристике неког објекта у заштити;

• наброји карактеристичне биљне и животињске врсте у неким објектима који су под заштитом;

• препозна ареал неке врсте биљака и животиња на карти;

• уради презентацију о неком националном парку;

• Национални паркови у Србији;

• Објекти у првом и другом степену заштите;

• Карактеристичне биљке и животиње у објектима заштите код нас;

Кључни појмови: објекти заштите природе у Србији

Едукација посетилаца у заштићеним објектима природе

• разуме циљеве и значај едукације у заштићеним објектима природе;

• практично примени технике извођења едукације посетилаца;

• препознаје могућности уређивања предела;

• развија еколошку свест код посетилаца.

• Циљеви и значај едукације посетилаца у заштићеним објектима природе;

• Обим и степен едукације посетилаца;

• Развијање еколошке свести посетилаца;

• Технике извођења едукације;

• Заштита природних вредности кроз уређење предела за одмор и рекреацију људи;

Кључни појмови: едукација, еколошка свест

4. УПУТСТВО ЗА МЕТОДИЧКО-ДИДАКТИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе – учења, планом рада и начинима оцењивања. 

Препоруке за реализацију наставе:

Дати подстицајна питања као увод у тему, на основу претходно савладаног градива. Програм треба да упозна ученике са елементима, компонентама и факторима животне средине. Да стекну знања о унапређењу животне средине и климатским променама и њиховим утицајима на здравље човека. Да се упознају са објектима заштите природе у Србији. Оспособљавају се за преношење еколошких знања на интересне групе.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену ; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Планирати обилазак еколошких манифестација и учешће на њима..

Оцењивање:

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

Праћење остварености исхода.

Тестове знања.

Број часова по темама:

• Животна средина и ресурси, значај, очување и унапређење (12 часова) 

• Заштићени објекти природе (12 часова) 

• Објекти заштите природе у Србији (16 часова) 

• Едукација посетилаца у заштићеним објектима природе (12 часова) 

Облици наставе:

Предмет се реализује кроз следеће облике наставе:

теорија (64 часа)

Подела одељења на групе:

Одељење се не дели на групе.

Место реализације наставе:

Настава се реализује у кабинету / учионици, арборетуму, школском дворишту, отвореној учионици или неком другом простору који одговара наставној теми.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према  изради задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. 

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл.  Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика. Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. 

Назив предмета: TЕРАПЕУТСКИ ВРТОВИ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

III или IV

70 или 64

0

0

0

70 или 64

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Стицање основног знања о терапеутским вртовима, о њиховом настанку, развоју и примени;

– Развијање свести о примени принципа универзалног дизајна приликом пројектовања простора за циљане корисничке групе;

– Оспособљавање ученика за самостално осмишљавање терапеутског врта и разраду функционалне шеме простора;

– Стицање знања и умења о избору биљних врста у терапеутске сврхе;

– Разликовање биљних врста значајних за тактилни, олфакторни или визуелни доживљај;

– Препознавање биљних врста са лековитим својствима;

– Препознавање биљних врста са токсичним својствима.

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: трећи или четврти

Годишњи фонд часова: теорија 64 часа

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Појам и развој терапеутских вртова

• дефинише појам терапеутских вртова;

• препозна значај терапеутских вртова за човеково психо-физичко здравље;

• наведе утицај вртова на различите корисничке групе;

• објасни историјски развој и настанак терапеутских вртова.

• Дефиниција и значај терапеутских вртова;

• Утицај терапеутских вртова;

• Историјски развој – настанак првих вртова који су имали циљану корист за човеково психо-физичко стање.

Кључни појмови: терапеутски вртови

Школе терапеутских вртова

• објасни и примени принципе универзалног дизајна приликом уређења терапеутских вртова;

• објасни развој и примену различитих школа (праваца, теорија) терапеутских (исцелитељских) вртова;

• препозна и образложи принципе дизајна и просторног уређења исцелитељских вртова;

• образложи принципе и начин примене хортикултуне терапије;

• препозна и образложи принципе когнитивно-спознајне терапије;

• oбразложи корисничке групе за које се пројектују терапеутски вртови.

• Универзални дизајн;

• Школе терапеутских вртова;

• Исцелитељски вртови;

• Хортикултурна терапија;

• Когнитивно-спознајна терапија;

• Корисничке групе за које се пројектују терапеутски вртови.

Кључни појмови: универзални дизајн, школе терапеутских вртова, корисничке групе

Просторна организација терапеутских вртова

• објасни значај примене стандардизованих принципа за пејзажно-архитектонско уређење простора за општу популацију и осетљиве групе;

• примени пејзажно-архитектонске стандарде за уређење терапеутских вртова тј. димензионише простор, стазе и вртне елементе у складу са препорученим принципима;

• креира функционалну шему простора у складу са принципима уређења терапеутских вртова.

• Пејзажно-архитектонски стандарди за уређење простора;

• Димензионисање простора, стаза и вртних елемената;

• Функционална шема простора.

Кључни појмови: димензионисање, функционална шема простора

Примена биљног материјала у терапеутским вртовима

• разликује доживљај биљака различитим чулима – додиром (тактилни доживљај), мирисом (олфакторни), видом (визуелни) и слухом (аудитивни);

• именује и групише биљке према морфолошким и/или физиолошким карактеристикама у односу на доживљај различитим чулима;

• закључи и наведе биљке које су погодне за тактилни доживљај тј. имају занимљиву површинску текстуру стабла, листова или плодова;

• закључи и наведе биљке које су погодне за олфакторни доживљај тј. имају ароматична својства појединих органа;

• закључи и наведе биљке које су погодне за визуелни доживљај са изузетним карактеристикама појединих органа или хабитуса;

• закључи и наведе биљке које су погодне за аудитивни доживљај jeр имају листове на дугим петељкама или суве полодове који се задржавају преко зиме и под утицајем ваздушних струјања производе звукове;

• именује и препозна биљке са лековитим својствима и да наведе њихову практичну примену;

• именује и препозна непогодан биљни материјал – који изазива алергије и/или има токсична својства;

• одабере погодан биљни материјал за терапеутске вртовe.

• Детерминација и груписање биљних врста интересантних за тактилни доживљај (перене: Alchemilla mollis, Ilex aquifolium, Lychnis coronaria, Plantago nivalis, Santolina viridis, Salvia officinalis, Sempervivum tectorum, Sedum spectabile, Stachys byzantina, дрвенасте врсте: Albizia julibrissin, Abies concolor, Аmorpha fruticosa, Cedrus sp., Larix decidua, Liriodendron tulipifera, Pinus strobus, Pinus wallichiana, Platanus x acerifolia, Sorbus aria ’Lutescens’, Viburnum rhytidofilum, Quercus pubescens);

• Детерминација и груписање биљних врста интересантних за олфакторни доживљај (сезонско цвеће: Alyssum maritimum, Hyacinthus orientalis Narcissus sp., перене: Convallaria majalis. Dianthus plumarius, Iris graminea, Rosmarinus officinalis, Lavandula officinalis, Thymus vulgaris, Buddleia alternifolia, жбунасте врсте: Cotoneaster dammeri, Crataegus monogyna, Eleagnus angustifolia, Jasminum officinale, Lonicera caprifolium, Mahonia aquifolium, Sambucus sp., Syringa vulgaris Philadelphus coronarius, Ribes odoratum, пузавице: Lonicera caprifolium, Wisteria sinensis, дрвенасте врсте: Paulownia tomentosa Prunus cerasifera, Prunus avium, Robinia pseudoacacia, Sorbus aucuparia, Tilia sp.);

• Детерминација и груписање биљних врста интересантних за визуелни доживљај (цветно-декоративне врсте перена и сезонског цвећа, дeндролошке врсте: Acer palmatum, Acer rubrum, Cedrus atlantica, Cotinus coggygria, Cornus alba, Ginkgo biloba, Larix decidua, Laburnum anagyroides, Parthenocissus sp., Rhus typhina, Quercus rubra, Wisteria sinensis);

• Детерминација и груписање биљних врста интересантних за аудитивни доживљај (дендролошке врсте: Betula verrucosa, Castanea sativa, Corylus colurna, Gleditchia triacanthos, Gymnocladus dioicus, Juglans nigra, Koelreuteria paniculata, Liquidambar styraciflua, Morus alba, Ostrya carpinifolia, Platanus sp., Populus sp., Quercus petraea, Quercus borealis, Ulmus glabra, Salix sp., Tilia sp.);

• Лековите биљке (Achillea millefolium, Calamintha officinalis, Centaurium umbellatum, Fragaria vesca, Hypericum perforatum, Malva silvestris, Melissa officinalis, Origanum vulgare, Primula veris, Pulmonaria officinalis, Thymus serpyllum, Teucrium chamaedrys, Valeriana officinalis);

• Детерминација биљних врста са токсичним својствима (Aesculus hippocastanum, Buxus sempervirens, Dicentra spectabilis, Gymnocladus dioica, Hedera helix, Iris sp., Laburnum anagyroides, Ligustrum vulgare, Nerium oleander, Parthenocissus quinquefolia, Rhododendron sp., Robinia pseudoacacia, Wisteria sp.).

Кључни појмови: детерминација и груписање биљних врста према доживљају различитим чулима, лековите биљке, токсичне биљке

4. УПУТСТВО ЗА МЕТОДИЧКО-ДИДАКТИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе – учења, планом рада и начинима оцењивања. 

Препоруке за реализацију наставе:

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова.

Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су: фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

Програм треба да надогради ученичка знања из пројектовања и уређивања зелених површина, при чему ће бити оспособљен за примену принципа универзалног дизајна, као и за одабир конкретних биљних врста. На овај начин се надопуњује и проширује ученичка моћ размишљања приликом осмишљавања површина које треба да буду приступачне, функционалне, али и пријатне за боравак одређених корисничких група или опште популације. Ученик постаје способан да сагледа простор из позиције будућег корисника који потенцијално има одређена ограничења, односно простор у којем борави доживљава интензивније појединим чулима. Такође ће научити да разликује лековите и токсичне биљке.

Оцењивање:

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

Праћење остварености исхода.

Тестове знања.

Тестове практичних вештина.

Број часова по темама:

• Појам и развој терапеутских вртова (6 часова)

• Школе терапеутских вртова (8 часова)

• Просторна организација терапеутских вртова (24 часа)

• Примена биљног материјала у терапеутским вртовима (32 часа)

Облици наставе:

Предмет се реализује кроз следеће облике наставе:

теорија (64 часа)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на две групе приликом реализације вежби.

Место реализације наставе:

Вежбе се реализују у кабинету / учионици (део вежби се реализује у кабинету за информатику).

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према изради задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. 

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. 

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл.  Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика

Назив предмета: ЦРТАЊЕ ПЕЈЗАЖА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

II

/

70

0

0

70

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Овладавање техником цртања и сликања – поступцима и материјалима;

– Поступно стицање знања и вештина која ће омогућити ученику да нацрта / наслика задати предмет;

– Развијање самосталности у изради цртежа / слика;

– Примењивање правила цртања у перспективи приликом скицирања елемената пејзажа или целе просторне композиције при чему примењује ликовне законитости.

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: други

Годишњи фонд часова: вежбе 70 часова

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Цртеж

• препозна да је цртеж основа ликовног креативног процеса;

• правилно употребљава прибор и материјал за цртање;

• схвати однос гледати – видети – цртати,

• разликује и примењује геометријске и природне облике на цртежу.

• Појам, врста и значај цртежа у областима ликовних и примењених уметности;

• Прибор и материјал за цртање;

• Геометријски и природни облици.

Кључни појмови: цртеж, геометријски и природни облици.

Цртање по природи

• препозна да је цртање по природи основа за ликовну надоградњу,

• објасни и покаже да је у свим природним облицима основа геометријски правилан облик;

• уочи/објасни/примени различите врсте линија у грађењу и дефинисању форме;

• процени/уочи/схвати/разуме да конструкција и уочавање главних карактеристика елемената чине основу цртежа;

• самостално уради цртеж.

• Цртање по природи;

• Помоћне линије;

• Представљање природних облика кроз геометријске елементе, анализа мотива;

• Сагледавање просторних односа облика ради примене у стручним предметима.

Кључни појмови: цртање, просторни односи облика

Компоновање елемената

• унапреди опажајне способности, координацију ока и руке;

• образложи значај композиције и овлада техником цртања и компоновања;

• примени различите врсте композиције;

• препозна да је композиција основа за ликовну надоградњу;

• кадрира, визира, одреди пропорције и конструише објекат/мотив/облике који/е црта;

• цртежом представи сваки елемент, природан или фабрикован као логичну и визуелно складну целину;

• примени ликовне законитости: пропорција, златни пресек и симетрија;

• нацрта тродимензионални објекат и представи како светлост и сенка дају илузију тродимензионалности;

• разликује основну и бачену сенку;

• самостално уради цртеж.

• Систематичност и поступност грађења цртежа;

• Врсте композиције – хоризонтална, пирамидална и дијагонална;

• Равнотежа, хармонија, ритам у композицији;

• Пропорција (златни пресек, симетрија);

• Светлост и сенка као начин за представљање тродимензионалности.

Кључни појмови: композиција, пропорција, светлост и сенка

Перспектива

• разликује централну/линеарну и ваздушну перспективу;

• примењује правила централне/линеарне и ваздушне перспективе у цртању облика и простора.

• Централна / линеарна перспектива;

• Ваздушна перспектива.

Кључни појмови: перспектива

Боја као ликовно изражајно средство

• објасни карактеристике и поделу боја;

• објасни физичко и психолошко тумачење боја.

• карактеристике боја

• подела боја, хроматски круг

• физичко и психолошко тумачење боја

Кључни појмови: боје

Сликарске технике

• примени сликарске технике – акварел, гваш, темпера и/или пастел;

• образложи значење и употребу валера у тонском сликању.

• врсте и карактеристике сликарских техника – акварел, гваш, темпера и пастел;

• скицирање у свакој од техника;

• валер као средство сликарског израза и тонско сликање.

Кључни појмови: сликарске технике, тонско сликање

Цртање и сликање пејзажно-архитектонских елемената и целе просторне композиције

• употреби различите технике цртања и сликања

• примени правила перспективе приликом скицирања елемената пејзажа (клупе, жардињере, осветљење, поплочање, зелене инсталације), при чему примењује ликовне законитости;

• примени правила перспективе приликом скицирања целе просторне композиције – трга, платоа, окућнице, врта и пешачке или бициклистичке стазе;

• закључи која врста перспективе је погоднија приликом сагледавања одређене просторне целине или елемента.

• технике цртања и сликања погодне за пејзажно-архитектонско пројектовање;

• перспектива у пејзажној архитектури;

• приказ пејзажно-архитектонских елемената на основу примене ликовних законитости.

Кључни појмови: цртање, сликање, пејзажно-архитектонски елементи

4. УПУТСТВО ЗА МЕТОДИЧКО-ДИДАКТИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе – учења, планом рада и начинима оцењивања. 

Препоруке за реализацију наставе:

Програм треба да омогући стицање основних знања и вештина о цртању и сликању. Ученик ће научити на који начин је најбоље приказати композицију коју сагледава, у којој врсти перспективе је најбоље приказати, примењујући одређену сликарску технику. Схватиће значај боја, њихову психолошку позадину и научиће да се служи њима као ликовним изражајним средством.

Све часове вежби реализовати у групама од 8 до16 ученика.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова.

Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су: фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

Оцењивање:

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

Праћење остварености исхода.

Тестове знања.

Тестове практичних вештина.

Број часова по темама:

• Цртеж (4 часа) 

• Цртање по природи (10 часова) 

• Компоновање елемената (12 часова) 

• Перспектива (12 часова) 

• Боја као ликовно изражајно средство (6 часова) 

• Сликарске технике (12 часова)

• Цртање и сликање пејзажно-архитектонских елемената и целе просторне композиције (14 часова)

Облици наставе:

Предмет се реализује кроз следеће облике наставе:

вежбе (70 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на две групе приликом реализације вежби.

Место реализације наставе:

Вежбе се реализују у кабинету / учионици (део вежби се реализује у кабинету за информатику).

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према  изради задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. 

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. 

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл.  Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика

Назив предмета: ОДРЖИВИ РАЗВОЈ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА –ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД:

Теоријска настава

Вежбе

Практичнанастава

Настава у блоку

Укупно

II или III

70

0

0

0

70

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Разумевање појма одрживи развој и формирање става о филозофији одрживог развоја;

– Уочавање повезаности урбанистичког планирања са одрживим развојом и заштитом животне средине;

– Схватање значаја еколошких материјала и њихове примене у свакодневном животу и пејзажној архитектури;

– Схватање значаја рециклаже у одрживом развоју и активно учествовање у рециклажи различитих материјала;

– Примењивање принципа енергетске-ефикасности зелених простора и објеката;

– Познавање значаја заштите животне средине и примењивање знања из те области у свакодневном животу;

– Понавање законске регулативе из области заштите животне средине;

– Формирање става о значају одрживог развоја у пејзажној архитектури;

– Познавање стандарда орживог развоја у пејзажној архитектури и примена тих стандарда у процесу пројектовања, изградње и одржавања зелених простора и других локација.

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: други

Годишњи фонд часова: Теорија: 70 часова

ТЕМА

ИСХОДИ

Позавршеткутемеученикћебити у стањуда:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Концепт одрживог развоја

• oбјасни значај одрживог развоја као концепта новог начина живота;

• наведе основне принципе одрживог развоја у економском, еколошком, социјалном, здравственом, културном и просторном погледу.

• Одрживи развој као концепт новог начина живота;

• Основни принципи одрживог развоја;

• Одрживи развој као стратегија развоја заштите животне средине (међу генерацијске једнакости, унутар генерацијске једнакости, обједињавање екологије и економије и очување природних вредности; агенда 21).

Кључни појмови: одрживи развој, принципи, стратегија

Урбанизам и одрживи развој

• укаже на одговорност човека и струке за захтеве и потребе окружења средине у којој радимо и живимо;

• објасни значај одрживог коришћења простора природе и градова као најважнијег ресурса;

• разуме значај пажљивог, контролисаног,стваралачког и демократског коришћења простора природе и градова као најважнијег ресурса;

• наведе значај планирања вода као дела просторног, географског, економског, саобраћајног, културно-историјског и амбијентлног бића града и насеља;

• наведе елементе (урбанистички план, нови планови градова и насеља, нови закони, нове стратегије развоја и коришћења материјалних добара) који би водили ка одрживости, рационалнијем коришћењу ресурса и бољем газдовању;

• препозна значај планирања комунално инфраструктурних комплекса.

• Коришћење простора као најважнијег ресурса;

• Урбанистички планови, нови планови градова и насеља, нови закони, нове стратегије развојa;

• Одриживо коришћење простора природе и градова као најважнијег ресурса;

• Комунално-инфраструктурни комплекси.

Кључни појмови: простор, урбанизам, планови,одрживо коришћење простора, комунално-инфраструктурни комплекси

Еколошки материјали у пејзажној архитектури

• наведе еколошке аспекте развоја и изградње;

• укаже на предности коришћења еколошких материјала у пејзажној архитектури;

• укаже на опасности појединих грађевинских материјала;

• наведе МАК-листу опасних материја.

• Еколошки аспекти развоја и изградње;

• Производња и коришћење еколошких материјала у пејзажној архитектури ;

• Штетност појединих грађевинских материјала по здравље људи;

• МАК-листа опасних материја.

Кључни појмови: еколошки материјали, грађевинарство

Хигијена градских и зелених простора

• укаже на циљеве и значај очувања чистих градских простора

• дефинише комунални отпад и начине поновне примене комуналног отпада;

• наведи и разликује методе одстрањивања и рециклирања отпада;

• примени начине селектовање отпада

• препозна значај рециклаже као начина елементарне заштите животне средине;

• објасни економски значај рециклаже;

• препозна значај рециклаже у очувању животне средине;

• објасни значај рециклаже грађевинског материјала;

• наведе предности и ризике код поновног коришћења материјала;

• наведе начине коришћења рециклираног материјала за добијање енерргије.

• Општа хигијена градских простора;

• Комунални отпаци;

• Методе одстрањивања и рециклаже отпада;

• Рециклажа грађевиског материјалa;

• Коришћење рециклираног грађевинског материјала;

• Коришћење рециклираног материјала за добијање енергије.

Кључни појмови: хигијена градских простора, отпад, рециклажа, грађевински материјал

Енергетско-ефикасни зелени простори и објекти

• објасни изложеност објекта спољним утицајима и слабе тачке објекта;

• препозна утицаје партерног решења окружења и локације објеката на објекат;

• примени начине изградње „зелене зграде“ кроз одрживо просторно планирање, заштиту вода и ефикасно коришћење воде, енергетску ефикасност и обнвљиве изворе енергије, рационално коришћење материјала и ресурса и квалитет унутрашњег простора;

• укаже на еколошке, економске и користи за локалну заједницу изградњом „зелених зграда“.

• Утицаји природних фактора на грађевински објека;т

• Партерно решење окружења и локације објекта;

• Концепт „зелене зграде“ (одрживо просторно планирање, заштита вода и ефикасност коришћења воде, енергетска ефикасност и обнвљиви извори енергије, рационално коришћење материјала и ресурса, квалитет унутрашњег простора);

• Користи од „зелене зграде“ (еколошке користи, економске користи, користи за локалну заједницу).

Кључни појмови: природни фактори, партерно решење, зелене зграде

Начини очувања животне средине и одрживи развој

• укаже на одговорност човека и струке за захтеве и потребе окружења средине у којој радимо и живимо;

• образложи значај активног учешћа грађана у уређењу животне средине;

• објасни значај очувања баштине и наслеђа као битног аспекта одрживости развоја;

• представи значај пажљиве обнове насеља и градова кроз поправљање, мењање, оплемењивање, раконструкцију, обнову, трансформацију, ревитализацију и урбану ренесансу простора;

• објасни потребу за увођењем јавног саобраћаја флексибилнијег типа и врста, алтернативних средстава кретања, ширења пешачних зона, политике „градова малих дистанци“ као узора;

• представи економски и еколошки аспект кретања/ превоза до места становања;

• објасни значај чистоће простора као елемента одрживог развоја;

• објасни мере за заштиту здравља корисника простора правилним приступом обликовању и градњи објекта, те правилном применом материјала;

• наведе мере заштите животне средине са аспекта коришћења и чувања квалитета пијаће и атмосферске воде активно брине у очувању флоре и фауне у окружењу.

• Активно ућешће и деловање у уређењу животне средине;

• Пажљива обнова насеља и градова („нови урбанизам“) као борба за аутентичност и идентитет;

• Улога заштите животне средине у очувању баштине и наслеђа;

• Утицај саобраћаја на животну средину;

• Смирење саобраћаја: алтернативна средстава кретања, ширење пешачних зона, политика „градова малих дистанци“ као узор;

• Чистоћа као квалитет живота и здравља, задатак нове културе живљења, привлачности, племенитости и естетике простора као примарни задатак одрживог развоја;

• Здравље и општа друштвена добробит (квалитет ваздуха у објекту, визуална комуникација са спољним простором, осветљење и проветравање просторија, расветни стандарди, заштита од високофреквентне расвете, прејаке инсолације, буке, опасних, нестабилних материјала, топлотна заштита и зонирање);

• Биљке у саставу објеката и њиховој околини као услов одрживог развоја.

Кључни појмови: уређење животне средине, заштита животне средине, саобраћај, чистоћа, здравље, биљке, одрживи развој

Стандарди орживог развоја у пејзажној архитектури

• објасни разлику између одрживости и очувања пејзажа са аспекта одрживог развоја;

• објасни дефиницију одрживе локације, њен значај и намену;

• опише и анализира дванаест основних екосистемских услуге;

• укаже на смернице и објасни мерила за развој и управљање одрживим пејзажима;

• наведе седам главних категорија за развој и управљање локацијама;

• наведе и дефинише живе системе у пејзажној архитектури као динамичан скуп изграђених система;

• објаснити воду као систем из аспекта одрживих пејзажа;

• објасни „суви пејзаж“ као модел пејзажа који штеди воду;

• наведе седам основних принципа за поновно успостављање природног окружења;

• анализира употребу аутохтоних биљака у пејзажном дизајну као начин значајне уштеде воде и трошкова одржавања;

• наведе и објасни животне стратегије одрживог развоја у пејзажној архитектури;

• анализира могућност употребе вертикалних пејзажа као потенцијал за структурални и формални континуитет између пејзажа и архитектуре;

• анализира употребу 3-д зелених профила на врху затворене депоније, кровне конструкције или унутра водотока;

• укажу на могућност флуидних пејзажа у смањењу задржавања воде на изграђењим површинама;

• објасни системе за одржавање пејзажа као добро организоване одлике током животног циклуса пејзажне локације;

• објасни употребу метаболичких система као стратегије за смањење загађења локације на лицу места.

• Одрживост наспрам очувања пејзажа;

• Одржива локација;

• Услуге екосистема;

• Смернице и мерила за развој и управљање одрживим пејзажима;

• Живи системи у пејзажној архитектури (вода и биљке);

• Ефикасно коришћење воде у одрживом развоју (атмосферска вода, сакупљање воде, пројектоване мочваре);

• Ефикасно коришћење биљака у одрживом развоју („Суви пејзаж“, пејзажи са аутохтоним биљкама);

• Животне стратегије одрживог развоја у пејзажној архитектури (вертикални пејзажи, 3-д зелени профили, флуидни пејзажи, системи за одржавање пејзажа, метаболички системи пејзажа).

Кључни појмови: одрживост, очување, одржива локација, услуге екосистема, живи системи, живи материјали, вода, биљке, животне стратегије, одрживи развој

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања. Дати подстицајна питања као увод у тему, на основу претходно савладаног градива.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова.

Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе. Предложени облици рада су: фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

Број часова по темама:

• Концепт одрживог развоја (4+0 часова)

• Урбанизам и одрживи развој (8+0 часова)

• Еколошки материјали у пејзажној архитектури (6+0 часова)

• Хигијена градских и зелених простора (8+0 часова)

• Енергетско-ефикасни зелени простори и објекти (12+8 часова)

• Начини очувања животне средине и одрживи развој (12+8 часова)

• Стандарди орживог развоја у пејзажној архитектури (20+0 часова)

Препоруке за реализацију наставе:

Планирати посету различитим категоријама зелених простора, зеленим зградама и школском дворишту.

Током реализације објаснити теоретски и кроз примере концепт, принципе и стратегију одрживог развоја као новог начина живота и заштите животне средине. Ученици уз помоћ наставника треба да анализирају аспекате одрживог развоја: социјални, економски, животну средину и ресурсе.

Koристити постојеће урбанистичке планове код анализе простора као једног од најважнијих одрживих ресурса који утиче на побољшања квалитета живљења. На основу стеченог знања ученици, уз помоћ професора, треба да предложе нове стратегије развоја у вези са елементима одрживог развоја. Ученици уз помоћ наставника треба да препознају комунално-инфраструктурне комплексе у својој околини и да их анализирају са аспекта одрживог развоја.

Упознати ученике и са карактеристикама еколошких и штетних материјала. У свом окружењу треба да уоче материјале који су употребљени у изградњи зелних простора и да анализирајући њихова својства са аспекта одрживог развоја процене да ли су еколошки или су штетни. Уколико су материјали штетни ученици треба да предложе замену са дугим еколошким материјалима.

Реализовати селектовање отпада у средини ученика (школском објекту и дворишту). Уколико постоји могућност рециклирати одређени озпад или направити неку инсталацију од њега.

Посетити „зелене зграде“ у свом окружењу и на основу теоријске наставе анализирати утицај окружења на објекат. Запазити све користи зелене градње. Приликом проучавања начина очувања животне средине са ученицима проналазити решења за побољшање квалитета живљења са аспекта одрживог развоја.

Приликом реализације здравствених аспеката одрживог развоја и удобности анализирати: квалитет ваздуха, оријентацију, визуалну комуникацију са спољним простором, природно и вештачко осветљење и проветравање просторија, расветне стандарде, заштиту од високо фреквентне расвете, прејаке инсолације, буке, опасних, нестабилних материјала, топлотну заштиту и зонирање.

Реализацију наставе остварити кроз смернице и мерила за развој и управљање одрживим пејзажима. Стратегије одрживог развоја објаснити кроз стандарде одрживог развоја дизајнирањем зелених простора.

У току реализације теме ослонити се на предзнања ученика из биологије, естетике пејзажа, екологије и типологије предела. Наставник припрема потребне елементе за наставу, демонстрира рад на радном месту, прати рад ученика на радном месту и указује на грешке при раду.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену ; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Оцењивање:

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

Праћење остварености исхода.

Тестове знања

Активност на часу

Семинарски радови

Облици наставе:

Предмет се реализује кроз следеће облике наставе:

Теорија (70 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се не дели на групе приликом реализације теорије.

Место реализације наставе:

Теорија се реализује у кабинету / учионици.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, да је ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Када је у питању израда пројектног задатка може се применити „чек листа” у којој су приказани нивои постигнућа ученика са показатељима испуњености, а наставник треба да означи показатељ који одговара понашању ученика.