Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.rs

3

На основу члана 67. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20 и 129/21) и члана 24. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),

Министар просвете доноси

ПРАВИЛНИК

о изменама Правилника о наставном плану и програму за стицање образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје рада Машинство и обрада метала

Члан 1.

У Правилнику о наставном плану и програму за стицање образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје рада Машинство и обрада метала („Просветни гласник”, бр. 3/93, 1/94, 3/95, 1/96, 8/96, 5/97, 20/97, 6/98, 8/98, 3/99, 1/01, 9/02, 9/03, 22/04, 1/05, 7/05 и 12/06 и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 9/13, 11/13, 14/13, 11/15, 21/15, 1/16, 6/18, 12/21, 2/22 и 8/22), део: „НАСТАВНИ ПЛАНOВИ И ПРОГРАМИ ЗА ОБРАЗОВНЕ ПРОФИЛЕ У ТРОГОДИШЊЕМ И ЧЕТВОРОГОДИШЊЕМ ОБРАЗОВАЊУ ЗА ПОДРУЧЈЕ РАДА МАШИНСТВО И ОБРАДА МЕТАЛА”, одељак: „НАСТАВНИ ПРОГРАМИ ЗА ОБРАЗОВНЕ ПРОФИЛЕ У ТРОГОДИШЊЕМ ОБРАЗОВАЊУ”, у пододељку: „ЗАВРШНИ ИСПИТИ”, програми завршних испита за образовне профиле: бравар, аутолимар, заваривач, инсталатер, машинобравар, механичар хидраулике и пнеуматике, аутомеханичар, механичар привредне механизације, механичар грејне и расхладне технике, прецизни механичар и механичар оптике, замењују се програмима завршних испита за образовне профиле: бравар, аутолимар, заваривач, инсталатер, машинобравар, механичар хидраулике и пнеуматике, аутомеханичар, механичар привредне механизације, механичар грејне и расхладне технике, прецизни механичар и механичар оптике, који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део.

Члан 2.

Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”.

Број 110-00-57/2023-03

У Београду, 24. маја 2023. године

Министар,

Бранко Ружић, с.р.

ПРОГРАМ ЗАВРШНОГ ИСПИТА
ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ
БРАВАР

ЦИЉ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршним испитом проверава се да ли је ученик, по успешно завршеном образовању за образовни профил бравар, стекао прописана знања, вештине, способности и ставове у складу са наставним планом и програмом („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 9/13).

СТРУКТУРА ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит за ученике који су се школовали по Наставном плану и програму за образовни профил бравар реализује се кроз практични рад.

ПРИРУЧНИК О ПОЛАГАЊУ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит спроводи се у складу са овим правилником и Приручником о полагању завршног испита за образовни профил бравар (у даљем тексту Приручник).

Приручник садржи посебне предуслове за полагање завршног испита, списак стандардизованих радних задатака, комбинације радних задатака, стандардизоване радне задатке за практични рад, обрасце за оцењивање и упутство за извођење завршног испита.

ПРЕДУСЛОВИ ЗА ПОЛАГАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит може да полаже ученик који је завршио три разреда средње школе по наставном плану и програму за образовни профил бравар, у складу са 1Законом о основама система образовања и васпитања, 2Законом о средњем образовању и васпитању и 3Правилником о Програму стручне матуре и завршног испита.

ОРГАНИЗАЦИЈА ИСПИТА

Кандидати полажу завршни испит у просторима (кабинети, радионице, производне хале, градилишта…) у којима се налазе радна места и у којима су обезбеђени услови за његово спровођење. Просторије и радна места за полагање испита треба да буду благовремено припремљене. Завршни испит за ученика може трајати највише два радна дана, с тим да ученик у једном дану може полагати само један радни задатак. Полагање не мора бити у континуитету (дан за даном).

Школа је дужна да организује припрему свих ученика за полагање завршног испита у обиму од најмање 5% од укупног годишњег броја часова из предмета из којих се полаже завршни испит, на начин што информише кандидате о критеријумима оцењивања и другим питањима од интереса за кандидате, обезбеђује услове (време, простор, опрема) за припрему кандидата за све задатке који су предвиђени завршним испитом.

Директор именује стручну испитну комисију састављену од три члана, као и њихове заменике. Испитна комисија даје оцену о стечености прописаних компетенција. Комисију чине:

– два наставника стручних предмета за образовни профил, од којих је један председник комисије;

– представник послодаваца – стручњак у области на коју се односи радни задатак, а који није обучавао ученика у предузећу.

Сагласност на чланство представника послодаваца у комисији, на предлог школа, даје Унија послодаваца Србије односно Привредна комора Србије у сарадњи са Центром за стручно образовање и образовање одраслих.

РАДНИ ЗАДАЦИ

У оквиру завршног испита ученик извршава два стандардизована радна задатка којима се проверавају прописана знања, вештине, ставови и способности, израђена на основу наставног плана и програма образовног профила бравар.

За проверу прописаних компетенција Радна група за израду завршног испита утврђује листу стандардизованих радних задатака. Од стандардизованих радних задатака сачињава се одговарајући број комбинација радних задатака за завршни испит. Листа стандардизованих радних задатака, комбинације, критеријуми и обрасци за оцењивање саставни су део Приручника.

На основу листе комбинација из Приручника, школа формира школску листу комбинација у сваком испитном року. Број комбинација у школској листи мора бити најмање за 10% већи од броја ученика једног одељења који полажу завршни испит. Ученик извлачи комбинацију радних задатака непосредно пред полагање завршног испита.

ОЦЕЊИВАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Оцењивање на завршном испиту спроводи испитна комисија, на основу критеријума дефинисаних Приручником. Успех на завршном испиту зависи од укупног броја бодова које је ученик стекао извршавањем радног задатка.

Сваки радни задатак се може оценити са највише 100 бодова.

––––––––

1 „Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20 и 129/21.

2 „Службени гласник РС”, бр. 55/13, 101/17, 27/18 – др. закон, 6/20, 52/21 и 129/21.

3 „Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 1/18.

Сваки члан испитне комисије у свом обрасцу за оцењивање радног задатка утврђује укупан број бодова по задатку. На основу појединачног бодовања свих чланова комисије утврђује се просечан број бодова за сваки задатак.

Када кандидат оствари просечних 50 и више бодова, по сваком радном задатку, сматра се да је показао компетентност.

Ако је просечан број бодова на једном радном задатку, који је кандидат остварио његовим извршењем, мањи од 50, сматра се да кандидат није показао компетентност. У овом случају оцена успеха на завршном испиту је недовољан (1).

Уколико је ученик оцењен недовољном оценом, у наредном испитном року полаже само радни задатак из кога је оцењен недовољном оценом. Редовни испитни рокови су јунски, августовски и јануарски.

Уколико ученик и после јануарског исптног рока не положи све радне задатке, упућује се на полагање комплетног завршног испита у наредним ванредним роковима.

Укупан број бодова који ученик оствари на завршном испиту, једнак је збиру просечних бодова на свим радним задацима. Укупан број бодова преводи се у успех.

Када кандидат оствари просечних 50 и више бодова, по сваком радном задатку, бодови се преводе у успех према следећој скали:

ДИПЛОМА

Ученик који је положио завршни испит стиче право на издавање Дипломе о стеченом средњем образовању.

ПРОГРАМ ЗАВРШНОГ ИСПИТА
ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ
АУТОЛИМАР

ЦИЉ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршним испитом проверава се да ли је ученик, по успешно завршеном образовању за образовни профил аутолимар, стекао прописана знања, вештине, способности и ставове у складу са наставним планом и програмом („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 9/13).

СТРУКТУРА ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит за ученике који су се школовали по Наставном плану и програму за образовни профил аутолимар реализује се кроз практични рад.

ПРИРУЧНИК О ПОЛАГАЊУ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит спроводи се у складу са овим Правилником и Приручником о полагању завршног испита за образовни профил аутолимар (у даљем тексту Приручник).

Приручник садржи посебне предуслове за полагање завршног испита, списак стандардизованих радних задатака, стандардизоване радне задатке за практични рад, обрасце за оцењивање и упутство за извођење завршног испита.

ПРЕДУСЛОВИ ЗА ПОЛАГАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит може да полаже ученик који је завршио три разреда средње школе по наставном плану и програму за образовни профил аутолимар, у складу са 1Законом о основама система образовања и васпитања, 2Законом о средњем образовању и васпитању и 3Правилником о Програму стручне матуре и завршног испита.

––––––––

1 „Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20, 129/21.

2 „Службени гласник РС”, бр. 55/13, 101/17, 27/18 – др. закон, 6/20, 52/21 и 129/21.

3 „Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 1/18.

ОРГАНИЗАЦИЈА ИСПИТА

Кандидати полажу завршни испит у просторима (кабинети, радионице, производне хале, градилишта…) у којима се налазе радна места и у којима су обезбеђени услови за његово спровођење. Просторије и радна места за полагање испита треба да буду благовремено припремљене. Завршни испит за ученика може трајати највише један радни дан.

Школа је дужна да организује припрему свих ученика за полагање завршног испита у обиму од најмање 5% од укупног годишњег броја часова из предмета из којих се полаже завршни испит, на начин што информише кандидате о критеријумима оцењивања и другим питањима од интереса за кандидате, обезбеђује услове (време, простор, опрема) за припрему кандидата за све задатке који су предвиђени завршним испитом.

Директор именује стручну испитну комисију састављену од три члана, као и њихове заменике. Испитна комисија даје оцену о стечености прописаних компетенција. Комисију чине:

– два наставника стручних предмета за образовни профил, од којих је један председник комисије;

– представник послодаваца – стручњак у области на коју се односи радни задатак, а који није обучавао ученика у предузећу.

Сагласност на чланство представника послодаваца у комисији, на предлог школа, даје Унија послодаваца Србије односно Привредна комора Србије у сарадњи са Центром за стручно образовање и образовање одраслих.

РАДНИ ЗАДАЦИ

У оквиру завршног испита ученик извршава један стандардизовани радни задатак којим се проверавају прописана знања, вештине, ставови и способности, израђен на основу наставног плана и програма образовног профила аутолимар.

За проверу прописаних компетенција Радна група за израду завршног испита утврђује листу стандардизованих радних задатака. Листа стандардизованих радних задатака, критеријуми и обрасци за оцењивање саставни су део Приручника.

На основу листе стандардизованих радних задатака из Приручника, школа формира школску листу радних задатака у сваком испитном року. Број задатака у школској листи мора бити најмање за 10% већи од броја ученика једног одељења који полажу завршни испит. Ученик извлачи радни задатак непосредно пред полагање завршног испита.

ОЦЕЊИВАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Оцењивање на завршном испиту спроводи испитна комисија, на основу критеријума дефинисаних Приручником. Успех на завршном испиту зависи од укупног броја бодова које је ученик стекао извршавањем радног задатка.

Радни задатак се може оценити са највише 100 бодова.

Сваки члан испитне комисије у свом обрасцу за оцењивање радног задатка утврђује укупан број бодова по задатку. На основу појединачног бодовања свих чланова комисије утврђује се просечан број бодова за сваки задатак.

Када кандидат оствари просечних 50 и више бодова, сматра се да је показао компетентност.

Ако је просечан број бодова на радном задатку, који је кандидат остварио његовим извршењем, мањи од 50, сматра се да кандидат није показао компетентност. У овом случају оцена успеха на завршном испиту је недовољан (1).

Уколико је ученик оцењен недовољном оценом, у наредном испитном року полаже испит у целости. Редовни испитни рокови су јунски, августовски и јануарски.

Укупан број бодова који ученик оствари на завршном испиту, једнак је броју бодова на радном задатку. Број бодова преводи се у успех.

Када кандидат оствари просечних 50 и више бодова, бодови се преводе у успех према следећој скали:

ДИПЛОМА

Ученик који је положио завршни испит стиче право на издавање Дипломе о стеченом средњем образовању.

ПРОГРАМ ЗАВРШНОГ ИСПИТА
ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ
ЗАВАРИВАЧ

ЦИЉ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршним испитом проверава се да ли је ученик, по успешно завршеном образовању за образовни профил заваривач, стекао прописана знања, вештине, способности и ставове у складу са наставним планом и програмом („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 9/13).

СТРУКТУРА ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит за ученике који су се школовали по Наставном плану и програму за образовни профил заваривач реализује се кроз практични рад.

ПРИРУЧНИК О ПОЛАГАЊУ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит спроводи се у складу са овим Правилником и Приручником о полагању завршног испита за образовни профил заваривач (у даљем тексту Приручник).

Приручник садржи посебне предуслове за полагање завршног испита, списак стандардизованих радних задатака, стандардизоване радне задатке за практични рад, обрасце за оцењивање и упутство за извођење завршног испита.

ПРЕДУСЛОВИ ЗА ПОЛАГАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит може да полаже ученик који је завршио три разреда средње школе по наставном плану и програму за образовни профил заваривач, у складу са 1Законом о основама система образовања и васпитања, 2Законом о средњем образовању и васпитању и 3Правилником о Програму стручне матуре и завршног испита.

ОРГАНИЗАЦИЈА ИСПИТА

Кандидати полажу завршни испит у просторима (кабинети, радионице, производне хале, градилишта…) у којима се налазе радна места и у којима су обезбеђени услови за његово спровођење. Просторије и радна места за полагање испита треба да буду благовремено припремљене. Завршни испит за ученика може трајати највише један радни дан.

Школа је дужна да организује припрему свих ученика за полагање завршног испита у обиму од најмање 5% од укупног годишњег броја часова из предмета из којих се полаже завршни испит, на начин што информише кандидате о критеријумима оцењивања и другим питањима од интереса за кандидате, обезбеђује услове (време, простор, опрема) за припрему кандидата за све задатке који су предвиђени завршним испитом.

Директор именује стручну испитну комисију састављену од три члана, као и њихове заменике. Испитна комисија даје оцену о стечености прописаних компетенција. Комисију чине:

– два наставника стручних предмета за образовни профил, од којих је један председник комисије;

– представник послодаваца – стручњак у области на коју се односи радни задатак, а који није обучавао ученика у предузећу.

––––––––

1 „Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20, 129/21.

2 „Службени гласник РС”, бр. 55/13, 101/17, 27/18 – др. закон, 6/20, 52/21 и 129/21.

3 „Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 1/18.

Сагласност на чланство представника послодаваца у комисији, на предлог школа, даје Унија послодаваца Србије односно Привредна комора Србије у сарадњи са Центром за стручно образовање и образовање одраслих.

РАДНИ ЗАДАЦИ

У оквиру завршног испита ученик извршава један стандардизовани радни задатак којим се проверавају прописана знања, вештине, ставови и способности, израђен на основу наставног плана и програма образовног профила заваривач.

За проверу прописаних компетенција Радна група за израду завршног испита утврђује листу стандардизованих радних задатака. Листа стандардизованих радних задатака, критеријуми и обрасци за оцењивање саставни су део Приручника.

На основу листе стандардизованих радних задатака из Приручника, школа формира школску листу радних задатака у сваком испитном року. Број задатака у школској листи мора бити најмање за 10% већи од броја ученика једног одељења који полажу завршни испит. Ученик извлачи радни задатак непосредно пред полагање завршног испита.

ОЦЕЊИВАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Оцењивање на завршном испиту спроводи испитна комисија, на основу критеријума дефинисаних Приручником. Успех на завршном испиту зависи од укупног броја бодова које је ученик стекао извршавањем радног задатка.

Радни задатак се може оценити са највише 100 бодова.

Сваки члан испитне комисије у свом обрасцу за оцењивање радног задатка утврђује укупан број бодова по задатку. На основу појединачног бодовања свих чланова комисије утврђује се просечан број бодова за сваки задатак.

Када кандидат оствари просечних 50 и више бодова, сматра се да је показао компетентност.

Ако је просечан број бодова на радном задатку, који је кандидат остварио његовим извршењем, мањи од 50, сматра се да кандидат није показао компетентност. У овом случају оцена успеха на завршном испиту је недовољан (1).

Уколико је ученик оцењен недовољном оценом, у наредном испитном року полаже испит у целости. Редовни испитни рокови су јунски, августовски и јануарски.

Укупан број бодова који ученик оствари на завршном испиту, једнак је броју бодова на радном задатку. Број бодова преводи се у успех.

Када кандидат оствари просечних 50 и више бодова, бодови се преводе у успех према следећој скали:

ДИПЛОМА

Ученик који је положио завршни испит стиче право на издавање Дипломе о стеченом средњем образовању.

ПРОГРАМ ЗАВРШНОГ ИСПИТА
ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ
ИНСТАЛАТЕР

ЦИЉ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршним испитом проверава се да ли је ученик, по успешно завршеном образовању за образовни профил инсталатер, стекао прописана знања, вештине, способности и ставове у складу са наставним планом и програмом („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 9/13).

СТРУКТУРА ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит за ученике који су се школовали по Наставном плану и програму за образовни профил инсталатер реализује се кроз практични рад.

ПРИРУЧНИК О ПОЛАГАЊУ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит спроводи се у складу са овим Правилником и Приручником о полагању завршног испита за образовни профил инсталатер (у даљем тексту Приручник).

Приручник садржи посебне предуслове за полагање завршног испита, списак стандардизованих радних задатака, комбинације радних задатака, стандардизоване радне задатке за практични рад, обрасце за оцењивање и упутство за извођење завршног испита.

ПРЕДУСЛОВИ ЗА ПОЛАГАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит може да полаже ученик који је завршио три разреда средње школе по наставном плану и програму за образовни профил инсталатер, у складу са 1Законом о основама система образовања и васпитања, 2Законом о средњем образовању и васпитању и 3Правилником о Програму стручне матуре и завршног испита.

ОРГАНИЗАЦИЈА ИСПИТА

Кандидати полажу завршни испит у просторима (кабинети, радионице, производне хале, градилишта…) у којима се налазе радна места и у којима су обезбеђени услови за његово спровођење. Просторије и радна места за полагање испита треба да буду благовремено припремљене. Завршни испит за ученика може трајати највише два радна дана , с тим да ученик у једном дану може полагати само један радни задатак. Полагање не мора бити у континуитету (дан за даном).

Школа је дужна да организује припрему свих ученика за полагање завршног испита у обиму од најмање 5% од укупног годишњег броја часова из предмета из којих се полаже завршни испит, на начин што информише кандидате о критеријумима оцењивања и другим питањима од интереса за кандидате, обезбеђује услове (време, простор, опрема) за припрему кандидата за све задатке који су предвиђени завршним испитом.

Директор именује стручну испитну комисију састављену од три члана, као и њихове заменике. Испитна комисија даје оцену о стечености прописаних компетенција. Комисију чине:

– два наставника стручних предмета за образовни профил, од којих је један председник комисије;

– представник послодаваца – стручњак у области на коју се односи радни задатак, а који није обучавао ученика у предузећу.

Сагласност на чланство представника послодаваца у комисији, на предлог школа, даје Унија послодаваца Србије односно Привредна комора Србије у сарадњи са Центром за стручно образовање и образовање одраслих.

РАДНИ ЗАДАЦИ

У оквиру завршног испита ученик извршава два стандардизована радна задатка којима се проверавају прописана знања, вештине, ставови и способности, израђена на основу наставног плана и програма образовног профила инсталатер.

За проверу прописаних компетенција Радна група за израду завршног испита утврђује листу стандардизованих радних задатака. Од стандардизованих радних задатака сачињава се одговарајући број комбинација радних задатака за завршни испит. Листа стандардизованих радних задатака, комбинације, критеријуми и обрасци за оцењивање саставни су део Приручника.

На основу листе комбинација из Приручника, школа формира школску листу комбинација у сваком испитном року. Број комбинација у школској листи мора бити најмање за 10% већи од броја

––––––––

1 „Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20 и 129/21.

2 „Службени гласник РС”, бр. 55/13, 101/17, 27/18 – др. закон, 6/20, 52/21 и 129/21.

3 „Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 1/18.

ученика једног одељења који полажу завршни испит. Ученик извлачи комбинацију радних задатака непосредно пред полагање завршног испита.

ОЦЕЊИВАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Оцењивање на завршном испиту спроводи испитна комисија, на основу критеријума дефинисаних Приручником. Успех на завршном испиту зависи од укупног броја бодова које је ученик стекао извршавањем радног задатка.

Сваки радни задатак се може оценити са највише 100 бодова.

Сваки члан испитне комисије у свом обрасцу за оцењивање радног задатка утврђује укупан број бодова по задатку. На основу појединачног бодовања свих чланова комисије утврђује се просечан број бодова за сваки задатак.

Када кандидат оствари просечних 50 и више бодова, по сваком радном задатку, сматра се да је показао компетентност.

Ако је просечан број бодова на једном радном задатку, који је кандидат остварио његовим извршењем, мањи од 50, сматра се да кандидат није показао компетентност. У овом случају оцена успеха на завршном испиту је недовољан (1).

Уколико је ученик оцењен недовољном оценом, у наредном испитном року полаже само радни задатак из кога је оцењен недовољном оценом. Редовни испитни рокови су јунски, августовски и јануарски.

Уколико ученик и после јануарског исптног рока не положи све радне задатке, упућује се на полагање комплетног завршног испита у наредним ванредним роковима.

Укупан број бодова који ученик оствари на завршном испиту, једнак је збиру просечних бодова на свим радним задацима. Укупан број бодова преводи се у успех.

Када кандидат оствари просечних 50 и више бодова, по сваком радном задатку, бодови се преводе у успех према следећој скали:

ДИПЛОМА

Ученик који је положио завршни испит стиче право на издавање Дипломе о стеченом средњем образовању.

ПРОГРАМ ЗАВРШНОГ ИСПИТА
ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ
МАШИНОБРАВАР

ЦИЉ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршним испитом проверава се да ли је ученик, по успешно завршеном образовању за образовни профил машинобравар, стекао прописана знања, вештине, способности и ставове у складу са наставним планом и програмом („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 9/13).

СТРУКТУРА ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит за ученике који су се школовали по Наставном плану и програму за образовни профил машинобравар реализује се кроз практични рад.

ПРИРУЧНИК О ПОЛАГАЊУ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит спроводи се у складу са овим Правилником и Приручником о полагању завршног испита за образовни профил машинобравар (у даљем тексту Приручник).

Приручник садржи посебне предуслове за полагање завршног испита, списак стандардизованих радних задатака, комбинације радних задатака, стандардизоване радне задатке за практични рад, обрасце за оцењивање и упутство за извођење завршног испита.

ПРЕДУСЛОВИ ЗА ПОЛАГАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит може да полаже ученик који је завршио три разреда средње школе по наставном плану и програму за образовни профил машинобравар, у складу са 1Законом о основама система образовања и васпитања, 2Законом о средњем образовању и васпитању и 3Правилником о Програму стручне матуре и завршног испита.

ОРГАНИЗАЦИЈА ИСПИТА

Кандидати полажу завршни испит у просторима (кабинети, радионице, производне хале, градилишта…) у којима се налазе радна места и у којима су обезбеђени услови за његово спровођење. Просторије и радна места за полагање испита треба да буду благовремено припремљене. Завршни испит за ученика може трајати највише два радна дана , с тим да ученик у једном дану може полагати само један радни задатак. Полагање не мора бити у континуитету (дан за даном).

Школа је дужна да организује припрему свих ученика за полагање завршног испита у обиму од најмање 5% од укупног годишњег броја часова из предмета из којих се полаже завршни испит, на начин што информише кандидате о критеријумима оцењивања и другим питањима од интереса за кандидате, обезбеђује услове (време, простор, опрема) за припрему кандидата за све задатке који су предвиђени завршним испитом.

Директор именује стручну испитну комисију састављену од три члана, као и њихове заменике. Испитна комисија даје оцену о стечености прописаних компетенција. Комисију чине:

– два наставника стручних предмета за образовни профил, од којих је један председник комисије;

– представник послодаваца – стручњак у области на коју се односи радни задатак, а који није обучавао ученика у предузећу.

Сагласност на чланство представника послодаваца у комисији, на предлог школа, даје Унија послодаваца Србије односно Привредна комора Србије у сарадњи са Центром за стручно образовање и образовање одраслих.

РАДНИ ЗАДАЦИ

У оквиру завршног испита ученик извршава два стандардизована радна задатка којима се проверавају прописана знања, вештине, ставови и способности, израђена на основу наставног плана и програма образовног профила машинобравар.

За проверу прописаних компетенција Радна група за израду завршног испита утврђује листу стандардизованих радних задатака. Од стандардизованих радних задатака сачињава се одговарајући број комбинација радних задатака за завршни испит. Листа стандардизованих радних задатака, комбинације, критеријуми и обрасци за оцењивање саставни су део Приручника.

На основу листе комбинација из Приручника, школа формира школску листу комбинација у сваком испитном року. Број комбинација у школској листи мора бити најмање за 10% већи од броја ученика једног одељења који полажу завршни испит. Ученик извлачи комбинацију радних задатака непосредно пред полагање завршног испита.

ОЦЕЊИВАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Оцењивање на завршном испиту спроводи испитна комисија, на основу критеријума дефинисаних Приручником. Успех на завршном испиту зависи од укупног броја бодова које је ученик стекао извршавањем радног задатка.

Сваки радни задатак се може оценити са највише 100 бодова.

Сваки члан испитне комисије у свом обрасцу за оцењивање радног задатка утврђује укупан број бодова по задатку. На основу појединачног бодовања свих чланова комисије утврђује се просечан број бодова за сваки задатак.

––––––––

1 „Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20 и 129/21.

2 „Службени гласник РС”, бр. 55/13, 101/17, 27/18 – др. закон, 6/20, 52/21 и 129/21.

3 „Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 1/18.

Када кандидат оствари просечних 50 и више бодова, по сваком радном задатку, сматра се да је показао компетентност.

Ако је просечан број бодова на једном радном задатку, који је кандидат остварио његовим извршењем, мањи од 50, сматра се да кандидат није показао компетентност. У овом случају оцена успеха на завршном испиту је недовољан (1).

Уколико је ученик оцењен недовољном оценом, у наредном испитном року полаже само радни задатак из кога је оцењен недовољном оценом. Редовни испитни рокови су јунски, августовски и јануарски.

Уколико ученик и после јануарског исптног рока не положи све радне задатке, упућује се на полагање комплетног завршног испита у наредним ванредним роковима.

Укупан број бодова који ученик оствари на завршном испиту, једнак је збиру просечних бодова на свим радним задацима. Укупан број бодова преводи се у успех.

Када кандидат оствари просечних 50 и више бодова, по сваком радном задатку, бодови се преводе у успех према следећој скали:

ДИПЛОМА

Ученик који је положио завршни испит стиче право на издавање Дипломе о стеченом средњем образовању.

ПРОГРАМ ЗАВРШНОГ ИСПИТА
ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ
МЕХАНИЧАР ХИДРАУЛИКЕ И ПНЕУМАТИКЕ

ЦИЉ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршним испитом проверава се да ли је ученик, по успешно завршеном образовању за образовни профил механичар хидраулике и пнеуматике, стекао прописана знања, вештине, способности и ставове у складу са наставним планом и програмом („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 9/13).

СТРУКТУРА ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит за ученике који су се школовали по Наставном плану и програму за образовни профил механичар хидраулике и пнеуматике реализује се кроз практични рад.

ПРИРУЧНИК О ПОЛАГАЊУ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит спроводи се у складу са овим Правилником и Приручником о полагању завршног испита за образовни профил механичар хидраулике и пнеуматике (у даљем тексту Приручник).

Приручник садржи посебне предуслове за полагање завршног испита, списак стандардизованих радних задатака, комбинације радних задатака, стандардизоване радне задатке за практични рад, обрасце за оцењивање и упутство за извођење завршног испита.

ПРЕДУСЛОВИ ЗА ПОЛАГАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит може да полаже ученик који је завршио три разреда средње школе по наставном плану и програму за образовни профил механичар хидраулике и пнеуматике, у складу са 1Законом о основама система образовања и васпитања, 2Законом о средњем образовању и васпитању и 3Правилником о Програму стручне матуре и завршног испита.

––––––––

1 „Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20 и 129/21.

2 „Службени гласник РС”, бр. 55/13, 101/17, 27/18 – др. закон, 6/20, 52/21 и 129/21.

3 „Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 1/18.

ОРГАНИЗАЦИЈА ИСПИТА

Кандидати полажу завршни испит у просторима (кабинети, радионице, производне хале, градилишта…) у којима се налазе радна места и у којима су обезбеђени услови за његово спровођење. Просторије и радна места за полагање испита треба да буду благовремено припремљене. Завршни испит за ученика може трајати највише два радна дана, с тим да ученик у једном дану може полагати само један радни задатак. Полагање не мора бити у континуитету (дан за даном).

Школа је дужна да организује припрему свих ученика за полагање завршног испита у обиму од најмање 5% од укупног годишњег броја часова из предмета из којих се полаже завршни испит, на начин што информише кандидате о критеријумима оцењивања и другим питањима од интереса за кандидате, обезбеђује услове (време, простор, опрема) за припрему кандидата за све задатке који су предвиђени завршним испитом.

Директор именује стручну испитну комисију састављену од три члана, као и њихове заменике. Испитна комисија даје оцену о стечености прописаних компетенција. Комисију чине:

– два наставника стручних предмета за образовни профил, од којих је један председник комисије;

– представник послодаваца – стручњак у области на коју се односи радни задатак, а који није обучавао ученика у предузећу.

Сагласност на чланство представника послодаваца у комисији, на предлог школа, даје Унија послодаваца Србије односно Привредна комора Србије у сарадњи са Центром за стручно образовање и образовање одраслих.

РАДНИ ЗАДАЦИ

У оквиру завршног испита ученик извршава два стандардизована радна задатка којима се проверавају прописана знања, вештине, ставови и способности, израђена на основу наставног плана и програма образовног профила механичар хидраулике и пнеуматике.

За проверу прописаних компетенција Радна група за израду завршног испита утврђује листу стандардизованих радних задатака. Од стандардизованих радних задатака сачињава се одговарајући број комбинација радних задатака за завршни испит. Листа стандардизованих радних задатака, комбинације, критеријуми и обрасци за оцењивање саставни су део Приручника.

На основу листе комбинација из Приручника, школа формира школску листу комбинација у сваком испитном року. Број комбинација у школској листи мора бити најмање за 10% већи од броја ученика једног одељења који полажу завршни испит. Ученик извлачи комбинацију радних задатака непосредно пред полагање завршног испита.

ОЦЕЊИВАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Оцењивање на завршном испиту спроводи испитна комисија, на основу критеријума дефинисаних Приручником. Успех на завршном испиту зависи од укупног броја бодова које је ученик стекао извршавањем радног задатка.

Сваки радни задатак се може оценити са највише 100 бодова.

Сваки члан испитне комисије у свом обрасцу за оцењивање радног задатка утврђује укупан број бодова по задатку. На основу појединачног бодовања свих чланова комисије утврђује се просечан број бодова за сваки задатак.

Када кандидат оствари просечних 50 и више бодова, по сваком радном задатку, сматра се да је показао компетентност.

Ако је просечан број бодова на једном радном задатку, који је кандидат остварио његовим извршењем, мањи од 50, сматра се да кандидат није показао компетентност. У овом случају оцена успеха на завршном испиту је недовољан (1).

Уколико је ученик оцењен недовољном оценом, у наредном испитном року полаже само радни задатак из кога је оцењен недовољном оценом. Редовни испитни рокови су јунски, августовски и јануарски.

Уколико ученик и после јануарског исптног рока не положи све радне задатке, упућује се на полагање комплетног завршног испита у наредним ванредним роковима.

Укупан број бодова који ученик оствари на завршном испиту, једнак је збиру просечних бодова на свим радним задацима. Укупан број бодова преводи се у успех.

Када кандидат оствари просечних 50 и више бодова, по сваком радном задатку, бодови се преводе у успех према следећој скали:

ДИПЛОМА

Ученик који је положио завршни испит стиче право на издавање Дипломе о стеченом средњем образовању.

ПРОГРАМ ЗАВРШНОГ ИСПИТА
ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ
АУТОМЕХАНИЧАР

ЦИЉ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршним испитом проверава се да ли је ученик, по успешно завршеном образовању за образовни профил аутомеханичар, стекао прописана знања, вештине, способности и ставове у складу са наставним планом и програмом („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 9/13).

СТРУКТУРА ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит за ученике који су се школовали по Наставном плану и програму за образовни профил аутомеханичар реализује се кроз практични рад.

ПРИРУЧНИК О ПОЛАГАЊУ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит спроводи се у складу са овим Правилником и Приручником о полагању завршног испита за образовни профил аутомеханичар (у даљем тексту Приручник).

Приручник садржи посебне предуслове за полагање завршног испита, списак стандардизованих радних задатака, комбинације радних задатака, стандардизоване радне задатке за практични рад, обрасце за оцењивање и упутство за извођење завршног испита.

ПРЕДУСЛОВИ ЗА ПОЛАГАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит може да полаже ученик који је завршио три разреда средње школе по наставном плану и програму за образовни профил аутомеханичар, у складу са 1Законом о основама система образовања и васпитања, 2Законом о средњем образовању и васпитању и 3Правилником о Програму стручне матуре и завршног испита.

ОРГАНИЗАЦИЈА ИСПИТА

Кандидати полажу завршни испит у просторима (кабинети, радионице, производне хале, градилишта…) у којима се налазе радна места и у којима су обезбеђени услови за његово спровођење. Просторије и радна места за полагање испита треба да буду благовремено припремљене. Завршни испит за ученика може трајати највише два радна дана, с тим да ученик у једном дану може полагати само један радни задатак. Полагање не мора бити у континуитету (дан за даном).

––––––––

1 „Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20 и 129/21.

2 „Службени гласник РС”, бр. 55/13, 101/17, 27/18 – др. закон, 6/20, 52/21 и 129/21.

3 „Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 1/18.

Школа је дужна да организује припрему свих ученика за полагање завршног испита у обиму од најмање 5% од укупног годишњег броја часова из предмета из којих се полаже завршни испит, на начин што информише кандидате о критеријумима оцењивања и другим питањима од интереса за кандидате, обезбеђује услове (време, простор, опрема) за припрему кандидата за све задатке који су предвиђени завршним испитом.

Директор именује стручну испитну комисију састављену од три члана, као и њихове заменике. Испитна комисија даје оцену о стечености прописаних компетенција. Комисију чине:

– два наставника стручних предмета за образовни профил, од којих је један председник комисије;

– представник послодаваца – стручњак у области на коју се односи радни задатак, а који није обучавао ученика у предузећу.

Сагласност на чланство представника послодаваца у комисији, на предлог школа, даје Унија послодаваца Србије односно Привредна комора Србије у сарадњи са Центром за стручно образовање и образовање одраслих.

РАДНИ ЗАДАЦИ

У оквиру завршног испита ученик извршава два стандардизована радна задатка којима се проверавају прописана знања, вештине, ставови и способности, израђена на основу наставног плана и програма образовног профила аутомеханичар.

За проверу прописаних компетенција Радна група за израду завршног испита утврђује листу стандардизованих радних задатака. Од стандардизованих радних задатака сачињава се одговарајући број комбинација радних задатака за завршни испит. Листа стандардизованих радних задатака, комбинације, критеријуми и обрасци за оцењивање саставни су део Приручника.

На основу листе комбинација из Приручника, школа формира школску листу комбинација у сваком испитном року. Број комбинација у школској листи мора бити најмање за 10% већи од броја ученика једног одељења који полажу завршни испит. Ученик извлачи комбинацију радних задатака непосредно пред полагање завршног испита.

ОЦЕЊИВАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Оцењивање на завршном испиту спроводи испитна комисија, на основу критеријума дефинисаних Приручником. Успех на завршном испиту зависи од укупног броја бодова које је ученик стекао извршавањем радног задатка.

Сваки радни задатак се може оценити са највише 100 бодова.

Сваки члан испитне комисије у свом обрасцу за оцењивање радног задатка утврђује укупан број бодова по задатку. На основу појединачног бодовања свих чланова комисије утврђује се просечан број бодова за сваки задатак.

Када кандидат оствари просечних 50 и више бодова, по сваком радном задатку, сматра се да је показао компетентност.

Ако је просечан број бодова на једном радном задатку, који је кандидат остварио његовим извршењем, мањи од 50, сматра се да кандидат није показао компетентност. У овом случају оцена успеха на завршном испиту је недовољан (1).

Уколико је ученик оцењен недовољном оценом, у наредном испитном року полаже само радни задатак из кога је оцењен недовољном оценом. Редовни испитни рокови су јунски, августовски и јануарски.

Уколико ученик и после јануарског исптног рока не положи све радне задатке, упућује се на полагање комплетног завршног испита у наредним ванредним роковима.

Укупан број бодова који ученик оствари на завршном испиту, једнак је збиру просечних бодова на свим радним задацима. Укупан број бодова преводи се у успех.

Када кандидат оствари просечних 50 и више бодова, по сваком радном задатку, бодови се преводе у успех према следећој скали:

ДИПЛОМА

Ученик који је положио завршни испит стиче право на издавање Дипломе о стеченом средњем образовању.

ПРОГРАМ ЗАВРШНОГ ИСПИТА
ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ
МЕХАНИЧАР ПРИВРЕДНЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕ

ЦИЉ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршним испитом проверава се да ли је ученик, по успешно завршеном образовању за образовни профил механичар привредне механизације, стекао прописана знања, вештине, способности и ставове у складу са наставним планом и програмом („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 9/13).

СТРУКТУРА ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит за ученике који су се школовали по Наставном плану и програму за образовни профил механичар привредне механизације реализује се кроз практични рад.

ПРИРУЧНИК О ПОЛАГАЊУ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит спроводи се у складу са овим Правилником и Приручником о полагању завршног испита за образовни профил механичар привредне механизације (у даљем тексту Приручник).

Приручник садржи посебне предуслове за полагање завршног испита, списак стандардизованих радних задатака, стандардизоване радне задатке за практични рад, обрасце за оцењивање и упутство за извођење завршног испита.

ПРЕДУСЛОВИ ЗА ПОЛАГАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит може да полаже ученик који је завршио три разреда средње школе по наставном плану и програму за образовни профил механичар привредне механизације, у складу са 2Законом о основама система образовања и васпитања, 2Законом о средњем образовању и васпитању и 3Правилником о Програму стручне матуре и завршног испита.

ОРГАНИЗАЦИЈА ИСПИТА

Кандидати полажу завршни испит у просторима (кабинети, радионице, производне хале, градилишта…) у којима се налазе радна места и у којима су обезбеђени услови за његово спровођење. Просторије и радна места за полагање испита треба да буду благовремено припремљене. Завршни испит за ученика може трајати највише један радни дан.

Школа је дужна да организује припрему свих ученика за полагање завршног испита у обиму од најмање 5% од укупног годишњег броја часова из предмета из којих се полаже завршни испит, на начин што информише кандидате о критеријумима оцењивања и другим питањима од интереса за кандидате, обезбеђује услове (време, простор, опрема) за припрему кандидата за све задатке који су предвиђени завршним испитом.

Директор именује стручну испитну комисију састављену од три члана, као и њихове заменике. Испитна комисија даје оцену о стечености прописаних компетенција. Комисију чине:

– два наставника стручних предмета за образовни профил, од којих је један председник комисије;

– представник послодаваца – стручњак у области на коју се односи радни задатак, а који није обучавао ученика у предузећу.

––––––––

1 „Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20 и 129/21.

2 „Службени гласник РС”, бр. 55/13, 101/17, 27/18 – др. закон, 6/20, 52/21 и 129/21.

3 „Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 1/18.

Сагласност на чланство представника послодаваца у комисији, на предлог школа, даје Унија послодаваца Србије односно Привредна комора Србије у сарадњи са Центром за стручно образовање и образовање одраслих.

РАДНИ ЗАДАЦИ

У оквиру завршног испита ученик извршава један стандардизовани радни задатак којим се проверавају прописана знања, вештине, ставови и способности, израђен на основу наставног плана и програма образовног профила механичар привредне механизације.

За проверу прописаних компетенција Радна група за израду завршног испита утврђује листу стандардизованих радних задатака. Листа стандардизованих радних задатака, критеријуми и обрасци за оцењивање саставни су део Приручника.

На основу листе стандардизованих радних задатака из Приручника, школа формира школску листу радних задатака у сваком испитном року. Број задатака у школској листи мора бити најмање за 10% већи од броја ученика једног одељења који полажу завршни испит. Ученик извлачи радни задатак непосредно пред полагање завршног испита.

ОЦЕЊИВАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Оцењивање на завршном испиту спроводи испитна комисија, на основу критеријума дефинисаних Приручником. Успех на завршном испиту зависи од укупног броја бодова које је ученик стекао извршавањем радног задатка.

Радни задатак се може оценити са највише 100 бодова.

Сваки члан испитне комисије у свом обрасцу за оцењивање радног задатка утврђује укупан број бодова по задатку. На основу појединачног бодовања свих чланова комисије утврђује се просечан број бодова за сваки задатак.

Када кандидат оствари просечних 50 и више бодова, сматра се да је показао компетентност.

Ако је просечан број бодова на радном задатку, који је кандидат остварио његовим извршењем, мањи од 50, сматра се да кандидат није показао компетентност. У овом случају оцена успеха на завршном испиту је недовољан (1).

Уколико је ученик оцењен недовољном оценом, у наредном испитном року полаже испит у целости. Редовни испитни рокови су јунски, августовски и јануарски.

Укупан број бодова који ученик оствари на завршном испиту, једнак је броју бодова на радном задатку. Број бодова преводи се у успех.

Када кандидат оствари просечних 50 и више бодова, бодови се преводе у успех према следећој скали:

ДИПЛОМА

Ученик који је положио завршни испит стиче право на издавање Дипломе о стеченом средњем образовању.

ПРОГРАМ ЗАВРШНОГ ИСПИТА
ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ
МЕХАНИЧАР ГРЕЈНЕ И РАСХЛАДНЕ ТЕХНИКЕ

ЦИЉ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршним испитом проверава се да ли је ученик, по успешно завршеном образовању за образовни профил механичар грејне и расхладне технике, стекао прописана знања, вештине, способности и ставове у складу са наставним планом и програмом („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 9/13).

СТРУКТУРА ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит за ученике који су се школовали по Наставном плану и програму за образовни профил механичар грејне и расхладне технике реализује се кроз практични рад.

ПРИРУЧНИК О ПОЛАГАЊУ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит спроводи се у складу са овим Правилником и Приручником о полагању завршног испита за образовни профил механичар грејне и расхладне технике (у даљем тексту Приручник).

Приручник садржи посебне предуслове за полагање завршног испита, списак стандардизованих радних задатака, комбинације радних задатака, стандардизоване радне задатке за практични рад, обрасце за оцењивање и упутство за извођење завршног испита.

ПРЕДУСЛОВИ ЗА ПОЛАГАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит може да полаже ученик који је завршио три разреда средње школе по наставном плану и програму за образовни профил механичар грејне и расхладне технике, у складу са 1Законом о основама система образовања и васпитања, 2Законом о средњем образовању и васпитању и 3Правилником о Програму стручне матуре и завршног испита.

ОРГАНИЗАЦИЈА ИСПИТА

Кандидати полажу завршни испит у просторима (кабинети, радионице, производне хале, градилишта…) у којима се налазе радна места и у којима су обезбеђени услови за његово спровођење. Просторије и радна места за полагање испита треба да буду благовремено припремљене. Завршни испит за ученика може трајати највише два радна дана , с тим да ученик у једном дану може полагати само један радни задатак. Полагање не мора бити у континуитету (дан за даном).

Школа је дужна да организује припрему свих ученика за полагање завршног испита у обиму од најмање 5% од укупног годишњег броја часова из предмета из којих се полаже завршни испит, на начин што информише кандидате о критеријумима оцењивања и другим питањима од интереса за кандидате, обезбеђује услове (време, простор, опрема) за припрему кандидата за све задатке који су предвиђени завршним испитом.

Директор именује стручну испитну комисију састављену од три члана, као и њихове заменике. Испитна комисија даје оцену о стечености прописаних компетенција. Комисију чине:

– два наставника стручних предмета за образовни профил, од којих је један председник комисије;

– представник послодаваца – стручњак у области на коју се односи радни задатак, а који није обучавао ученика у предузећу.

Сагласност на чланство представника послодаваца у комисији, на предлог школа, даје Унија послодаваца Србије односно Привредна комора Србије у сарадњи са Центром за стручно образовање и образовање одраслих.

РАДНИ ЗАДАЦИ

У оквиру завршног испита ученик извршава два стандардизована радна задатка којима се проверавају прописана знања, вештине, ставови и способности, израђена на основу наставног плана и програма образовног профила механичар грејне и расхладне технике.

За проверу прописаних компетенција Радна група за израду завршног испита утврђује листу стандардизованих радних задатака. Од стандардизованих радних задатака сачињава се одговарајући број комбинација радних задатака за завршни испит. Листа стандардизованих радних задатака, комбинације, критеријуми и обрасци за оцењивање саставни су део Приручника.

На основу листе комбинација из Приручника, школа формира школску листу комбинација у сваком испитном року. Број комбинација у школској листи мора бити најмање за 10% већи од броја

––––––––

1 „Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20 и 129/21.

2 „Службени гласник РС”, бр. 55/13, 101/17, 27/18 – др. закон, 6/20, 52/21 и 129/21.

3 „Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 1/18.

ученика једног одељења који полажу завршни испит. Ученик извлачи комбинацију радних задатака непосредно пред полагање завршног испита.

ОЦЕЊИВАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Оцењивање на завршном испиту спроводи испитна комисија, на основу критеријума дефинисаних Приручником. Успех на завршном испиту зависи од укупног броја бодова које је ученик стекао извршавањем радног задатка.

Сваки радни задатак се може оценити са највише 100 бодова.

Сваки члан испитне комисије у свом обрасцу за оцењивање радног задатка утврђује укупан број бодова по задатку. На основу појединачног бодовања свих чланова комисије утврђује се просечан број бодова за сваки задатак.

Када кандидат оствари просечних 50 и више бодова, по сваком радном задатку, сматра се да је показао компетентност.

Ако је просечан број бодова на једном радном задатку, који је кандидат остварио његовим извршењем, мањи од 50, сматра се да кандидат није показао компетентност. У овом случају оцена успеха на завршном испиту је недовољан (1).

Уколико је ученик оцењен недовољном оценом, у наредном испитном року полаже само радни задатак из кога је оцењен недовољном оценом. Редовни испитни рокови су јунски, августовски и јануарски.

Уколико ученик и после јануарског исптног рока не положи све радне задатке, упућује се на полагање комплетног завршног испита у наредним ванредним роковима.

Укупан број бодова који ученик оствари на завршном испиту, једнак је збиру просечних бодова на свим радним задацима. Укупан број бодова преводи се у успех.

Када кандидат оствари просечних 50 и више бодова, по сваком радном задатку, бодови се преводе у успех према следећој скали:

ДИПЛОМА

Ученик који је положио завршни испит стиче право на издавање Дипломе о стеченом средњем образовању.

ПРОГРАМ ЗАВРШНОГ ИСПИТА
ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ
ПРЕЦИЗНИ МЕХАНИЧАР

ЦИЉ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршним испитом проверава се да ли је ученик, по успешно завршеном образовању за образовни профил прецизни механичар, стекао прописана знања, вештине, способности и ставове у складу са наставним планом и програмом („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 9/13).

СТРУКТУРА ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит за ученике који су се школовали по Наставном плану и програму за образовни профил прецизни механичар реализује се кроз практични рад.

ПРИРУЧНИК О ПОЛАГАЊУ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит спроводи се у складу са овим Правилником и Приручником о полагању завршног испита за образовни профил прецизни механичар (у даљем тексту Приручник).

Приручник садржи посебне предуслове за полагање завршног испита, списак стандардизованих радних задатака, стандардизоване радне задатке за практични рад, обрасце за оцењивање и упутство за извођење завршног испита.

ПРЕДУСЛОВИ ЗА ПОЛАГАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит може да полаже ученик који је завршио три разреда средње школе по наставном плану и програму за образовни профил прецизни механичар, у складу са 1Законом о основама система образовања и васпитања, 2Законом о средњем образовању и васпитању и 3Правилником о Програму стручне матуре и завршног испита.

ОРГАНИЗАЦИЈА ИСПИТА

Кандидати полажу завршни испит у просторима (кабинети, радионице, производне хале, градилишта…) у којима се налазе радна места и у којима су обезбеђени услови за његово спровођење. Просторије и радна места за полагање испита треба да буду благовремено припремљене. Завршни испит за ученика може трајати највише један радни дан.

Школа је дужна да организује припрему свих ученика за полагање завршног испита у обиму од најмање 5% од укупног годишњег броја часова из предмета из којих се полаже завршни испит, на начин што информише кандидате о критеријумима оцењивања и другим питањима од интереса за кандидате, обезбеђује услове (време, простор, опрема) за припрему кандидата за све задатке који су предвиђени завршним испитом.

Директор именује стручну испитну комисију састављену од три члана, као и њихове заменике. Испитна комисија даје оцену о стечености прописаних компетенција. Комисију чине:

– два наставника стручних предмета за образовни профил, од којих је један председник комисије;

– представник послодаваца – стручњак у области на коју се односи радни задатак, а који није обучавао ученика у предузећу.

Сагласност на чланство представника послодаваца у комисији, на предлог школа, даје Унија послодаваца Србије односно Привредна комора Србије у сарадњи са Центром за стручно образовање и образовање одраслих.

РАДНИ ЗАДАЦИ

У оквиру завршног испита ученик извршава један стандардизовани радни задатак којим се проверавају прописана знања, вештине, ставови и способности, израђен на основу наставног плана и програма образовног профила прецизни механичар.

За проверу прописаних компетенција Радна група за израду завршног испита утврђује листу стандардизованих радних задатака. Листа стандардизованих радних задатака, критеријуми и обрасци за оцењивање саставни су део Приручника.

На основу листе стандардизованих радних задатака из Приручника, школа формира школску листу радних задатака у сваком испитном року. Број задатака у школској листи мора бити најмање за 10% већи од броја ученика једног одељења који полажу завршни испит. Ученик извлачи радни задатак непосредно пред полагање завршног испита.

ОЦЕЊИВАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Оцењивање на завршном испиту спроводи испитна комисија, на основу критеријума дефинисаних Приручником. Успех на завршном испиту зависи од укупног броја бодова које је ученик стекао извршавањем радног задатка.

Радни задатак се може оценити са највише 100 бодова.

Сваки члан испитне комисије у свом обрасцу за оцењивање радног задатка утврђује укупан број бодова по задатку. На основу појединачног бодовања свих чланова комисије утврђује се просечан број бодова за сваки задатак.

Када кандидат оствари просечних 50 и више бодова, сматра се да је показао компетентност.

Ако је просечан број бодова на радном задатку, који је кандидат остварио његовим извршењем, мањи од 50, сматра се да кандидат није показао компетентност. У овом случају оцена успеха на завршном испиту је недовољан (1).

––––––––

1 „Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20 и 129/21.

2 „Службени гласник РС”, бр. 55/13, 101/17, 27/18 – др. закон, 6/20, 52/21 и 129/21.

3 „Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 1/18.

Уколико је ученик оцењен недовољном оценом, у наредном испитном року полаже испит у целости. Редовни испитни рокови су јунски, августовски и јануарски.

Укупан број бодова који ученик оствари на завршном испиту, једнак је броју бодова на радном задатку. Број бодова преводи се у успех.

Када кандидат оствари просечних 50 и више бодова, бодови се преводе у успех према следећој скали:

ДИПЛОМА

Ученик који је положио завршни испит стиче право на издавање Дипломе о стеченом средњем образовању.

ПРОГРАМ ЗАВРШНОГ ИСПИТА
ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ
МЕХАНИЧАР ОПТИКЕ

ЦИЉ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршним испитом проверава се да ли је ученик, по успешно завршеном образовању за образовни профил механичар оптике, стекао прописана знања, вештине, способности и ставове у складу са наставним планом и програмом („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 9/13).

СТРУКТУРА ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит за ученике који су се школовали по Наставном плану и програму за образовни профил механичар оптике реализује се кроз практични рад.

ПРИРУЧНИК О ПОЛАГАЊУ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит спроводи се у складу са овим Правилником и Приручником о полагању завршног испита за образовни профил механичар оптике (у даљем тексту Приручник).

Приручник садржи посебне предуслове за полагање завршног испита, списак стандардизованих радних задатака, комбинације радних задатака, стандардизоване радне задатке за практични рад, обрасце за оцењивање и упутство за извођење завршног испита.

ПРЕДУСЛОВИ ЗА ПОЛАГАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Завршни испит може да полаже ученик који је завршио три разреда средње школе по наставном плану и програму за образовни профил механичар оптике, у складу са 1Законом о основама система образовања и васпитања, 2Законом о средњем образовању и васпитању и 3Правилником о Програму стручне матуре и завршног испита.

ОРГАНИЗАЦИЈА ИСПИТА

Кандидати полажу завршни испит у просторима (кабинети, радионице, производне хале, градилишта…) у којима се налазе радна места и у којима су обезбеђени услови за његово спровођење. Просторије и радна места за полагање испита треба да буду благовремено припремљене. Завршни испит за ученика може трајати највише два радна дана, с тим да ученик у једном дану може полагати само један радни задатак. Полагање не мора бити у континуитету (дан за даном).

Школа је дужна да организује припрему свих ученика за полагање завршног испита у обиму од најмање 5% од укупног годишњег броја часова из предмета из којих се полаже завршни испит,

––––––––

1 „Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20 и 129/21.

2 „Службени гласник РС”, бр. 55/13, 101/17, 27/18 – др. закон, 6/20, 52/21 и 129/21.

3 „Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 1/18.

на начин што информише кандидате о критеријумима оцењивања и другим питањима од интереса за кандидате, обезбеђује услове (време, простор, опрема) за припрему кандидата за све задатке који су предвиђени завршним испитом.

Директор именује стручну испитну комисију састављену од три члана, као и њихове заменике. Испитна комисија даје оцену о стечености прописаних компетенција. Комисију чине:

– два наставника стручних предмета за образовни профил, од којих је један председник комисије;

– представник послодаваца – стручњак у области на коју се односи радни задатак, а који није обучавао ученика у предузећу.

Сагласност на чланство представника послодаваца у комисији, на предлог школа, даје Унија послодаваца Србије односно Привредна комора Србије у сарадњи са Центром за стручно образовање и образовање одраслих.

РАДНИ ЗАДАЦИ

У оквиру завршног испита ученик извршава два стандардизована радна задатка којима се проверавају прописана знања, вештине, ставови и способности, израђена на основу наставног плана и програма образовног профила механичар оптике.

За проверу прописаних компетенција Радна група за израду завршног испита утврђује листу стандардизованих радних задатака. Од стандардизованих радних задатака сачињава се одговарајући број комбинација радних задатака за завршни испит. Листа стандардизованих радних задатака, комбинације, критеријуми и обрасци за оцењивање саставни су део Приручника.

На основу листе комбинација из Приручника, школа формира школску листу комбинација у сваком испитном року. Број комбинација у школској листи мора бити најмање за 10% већи од броја ученика једног одељења који полажу завршни испит. Ученик извлачи комбинацију радних задатака непосредно пред полагање завршног испита.

ОЦЕЊИВАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Оцењивање на завршном испиту спроводи испитна комисија, на основу критеријума дефинисаних Приручником. Успех на завршном испиту зависи од укупног броја бодова које је ученик стекао извршавањем радног задатка.

Сваки радни задатак се може оценити са највише 100 бодова.

Сваки члан испитне комисије у свом обрасцу за оцењивање радног задатка утврђује укупан број бодова по задатку. На основу појединачног бодовања свих чланова комисије утврђује се просечан број бодова за сваки задатак.

Када кандидат оствари просечних 50 и више бодова, по сваком радном задатку, сматра се да је показао компетентност.

Ако је просечан број бодова на једном радном задатку, који је кандидат остварио његовим извршењем, мањи од 50, сматра се да кандидат није показао компетентност. У овом случају оцена успеха на завршном испиту је недовољан (1).

Уколико је ученик оцењен недовољном оценом, у наредном испитном року полаже само радни задатак из кога је оцењен недовољном оценом. Редовни испитни рокови су јунски, августовски и јануарски.

Уколико ученик и после јануарског исптног рока не положи све радне задатке, упућује се на полагање комплетног завршног испита у наредним ванредним роковима.

Укупан број бодова који ученик оствари на завршном испиту, једнак је збиру просечних бодова на свим радним задацима. Укупан број бодова преводи се у успех.

Када кандидат оствари просечних 50 и више бодова, по сваком радном задатку, бодови се преводе у успех према следећој скали:

ДИПЛОМА

Ученик који је положио завршни испит стиче право на издавање Дипломе о стеченом средњем образовању.