Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.rs

2

На основу члана 67. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20 и 129/21) и члана 17. став 4. и члана 24. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),

Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси

ПРАВИЛНИК

о допунама Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Здравство и социјална заштита

Члан 1.

У Правилнику о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Здравство и социјална заштита („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 10/19), после плана и програма наставе и учења за образовни профил зубни техничар, додају се планови и програми наставе и учења за образовне профиле фармацеутски техничар и физиотерапеутски техничар, који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део.

Члан 2.

Планови и програми наставе и учења стручних предмета за образовне профиле фармацеутски техничар и физиотерапеутски техничар остварују се и у складу са:

1) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Фармацеутски техничар” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 18/21);

2) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Физиотерапеутски техничар” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 7/21).

Члан 3.

Даном почетка примене овог правилника престаје да важи Правилник о наставном плану и програму стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Здравство и социјална заштита („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 7/14, 11/14, 9/15, 2/16, 3/17 и 3/18), у делу који се односи на наставне планове и наставне програме стручних предмета за образовне профиле фармацеутски техничар и физиотерапеутски техничар.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2021/2022. годином у подручју рада Здравство и социјална заштита за образовне профиле фармацеутски техничар и физиотерапеутски техничар, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по правилнику по коме су започели стицање средњег образовања, најкасније до краја школске 2025/2026. године.

Члан 4.

Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”, а примењује се од школске 2022/2023. године.

Број 110-00-121/2022-03

У Београду, 2. августа 2022. године

Министар,

Бранко Ружић, с.р.

Б. Листа изборних програма

Рб

Листа изборних предмета

РАЗРЕД

I

II

III

IV

Стручни предмети

1

Исхрана

 

 

2

 

2

Култура тела

 

 

2

 

3

Дерматологија

 

 

 

2

4

Медицинска информатика

 

 

 

2

Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни предмети, изборни програми и активности

 

I РАЗРЕД часова

II РАЗРЕД часова

III РАЗРЕД часова

IV РАЗРЕД часова

УКУПНО часова

Час одељењског старешине

34

34

34

28

130

Додатни рад*

до 30

до 30

до 30

до 30

до 120

Допунски рад*

до 30

до 30

до 30

до 30

до 120

Припремни рад*

до 30

до 30

до 30

до 30

до 120

* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

 

I РАЗРЕД часова

II РАЗРЕД часова

III РАЗРЕД часова

IV РАЗРЕД часова

Екскурзија

до 3 дана

до 5 дана

до 5 наставних дана

до 5 наставних дана

Језик другог народа или националне мањине са елементимана ционалне културе

2 часа недељно

Други страни језик

2 часа недељно

Други предмети*

1-2 часа недељно

Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секција и друго)

30-60 часова годишње

Друштвене активности (ученички парламент, ученичке задруге)

15-30 часова годишње

Културна и јавна делатност школе

2 радна дана

* Поред наведених предмета, школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним плановима других образовних профила истог или другог подручја рада, као и у наставним плановима гимназије, или по програмима који су претходно донет

Остваривање школског програма по недељама

 

I РАЗРЕД

II РАЗРЕД

III РАЗРЕД

IV РАЗРЕД

Разредно-часовна настава

34

35

30

29

Менторски рад (настава у блоку, пракса)

3

2

7

5

Обавезне ваннаставне активности

2

2

2

2

Матурски испит

3

Укупно радних недеља

39

39

39

39

Подела одељења у групе

разред

предмет / модул

годишњи фонд часова

број ученика у групи – до

вежбе

практична настава

настава у блоку

I

Фармацеутско технолошке операције и поступци

34

30

15

Прва помоћ

60

10

II

Аналитичка хемија

68

10

Фармакогнозија са фитотерапијом

68

30

15

Фармацеутска технологија

102

60

10

III

Фармацеутска технологија

99

60

10

Фармакогнозија са фитотерапијом

33

30

10

Фармацеутска хемија са аналитиком лекова

66

30

10

Медицинска информатика

66

15

IV

Фармацеутска технологија

84

120

10

Фармацеутска хемија са аналитиком лекова

56

30

10

Броматологија са дијететиком

30

10

Козметологија

56

10

Култура тела

56

10

Предузетништво

56

15

A2: ОБАВЕЗНИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ

Назив предметa: АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА

1. ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА– ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

I

99

99

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

Упознавање ученика са предметом изучавања анатомије и физиологије као наука које проучавају облик, грађу, састав и функције органа и система, као и начине њиховог функционисања у човечјем телу;

Схватање важности анатомије и физиологије за изучавање свих стручних предмета;

Увиђање значаја о познавању организације и функционалне повезаности система органа у одржавању хомеостазе;

Разумевање односа појава и процеса везаних за телесне течности, крв и лимфу;

Схватање важности морфолошко-структурних и функционалних карактеристика костију, зглобова и мишића;

Развијање способности за самостално приказивање и именовање појединих структура локомоторног система на одговарајућим анатомским моделима;

Разумевање односа положаја, грађе и функције кардиоваскуларног, респираторног, дигестивног, ендокриног и урогениталног система; разумевање односа механизма регулације рада ових система; развијање способности да самостално локализује, покаже и именује поједине структуре на одговарајућим анатомским моделима;

Разумевање односа положаја, грађе и функције жлезда са унутрашњим лучењем, као и улоге хормона у регулацији свих животних процеса;

Схватање значаја поделе, грађе и регулаторне функције нервног система (који управља, контролише и усклађује рад свих органа, успоставља везу са спољашњом средином);

Увиђање значаја функције коже и чулних органа.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Организација човечјег тела

10

2.

Телесне течности, крв и лимфа

11

3.

Локомоторни систем

10

4.

Кардиоваскуларни систем

12

5.

Респираторни систем

9

6.

Дигестивни систем

10

7.

Ендокрини систем и дојка

10

8.

Урогенитални систем

9

9.

Нервни систем

12

10.

Систем рецепторних органа (чула)

6

4. МОДУЛИ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: први

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧОВЕЧЈЕГ ТЕЛА

• наведе латинском терминологијом називе основних делова човечјег тела;

• наброји нивое у организацији човечјег тела;

• наброји системе органа;

• објасни појам нервне и хуморалне регулације;

• објасни појам и значај хомеостазе;

• објасни грађу и функције четири основне врсте ткива;

• објасни процесе стварања и одавања топлоте.

• Предмет изучавања анатомије и физиологије

• Подела човечјег тела – топографски делови тела

• Оријентационе равни тела

• Функционална организација човечјег тела (нивои)

• Механизми регулације и хомеостаза

• Епителна ткива

• Везивна ткива (општа и специјализована)

• Мишићна ткива

• Нервно ткиво

• Телесна температура и њена регулација

Кључни појмови: анатомија, физиологија, топографија,функционална организација, ткиво, регулација, телесна температура, хомеостаза.

ТЕЛЕСНЕ ТЕЧНОСТИ, КРВ И ЛИМФА

• опише расподелу воде у организму и објасни од чега зависи количина воде у организму;

• објасни појмове егзогена и ендогена вода и наведе путеве елиминације воде;

• објасни улоге крви у организму и значај одржавања константне запремине крви;

• наброји беланчевине крвне плазме и њихов значај;

• наведе нормалан број крвних ћелија и њихове улоге;

• објасни значај леукоцитарне формуле;

• опише хемолизу и седиментацију еритроцита;

• наведе крвне групе у основним системима и значај њиховог одређивања;

• наведе фазе спонтане хемостазе;

• опише процес коагулације крви кроз три основне фазе и објасни значај овог процеса;

• локализује лимфне органе;

• објасни улогу лимфног система.

• Вода: количина и распоред воде у организму (интрацелуларна и екстрацелуларна течност)

• Порекло воде у организму, улоге и путеви елиминације

• Појам и запремина крви

• Особине и улоге крви

• Састав крви

• Крвна плазма

• Еритроцити

• Појаве карактеристичне за еритроците

• Крвно-групни системи: ABO и Rh систем

• Леукоцити

• Тромбоцити

• Спонтана хемостаза и коагулација крви

• Лимфни (имунски) систем

• Лимфни судови

• Лимфни органи и ткива

Кључни појмови: телесна течност, расподела, запремина, крв, крвна плазма, ћелије крви, крвна група, хемостаза, коагулација, лимфа.

ЛОКОМОТОРНИ СИСТЕМ

• објасни поделу костију према облику;

• покаже на костуру и именује их на латинском језику;

• опише структуру зглобова и њихову поделу према покретљивости;

• покаже на костуру зглобове и именује их на латинском језику;

• опише најважније зглобове;

• објасни карактеристике скелетних мишића и наброји њихову поделу према улогама;

• именује највеће мишићне групе и називе мишића на латинском језику (према значају за образовни профил).

• Кости – подела. грађа и улоге костију

• Кости горњих екстремитета: рамени појас и слободни део руке

• Кости кичменог стуба; физиолошке кривине кичме

• Кости грудног коша

• Кости доњих екстремитета: карлични појас и слободни део ноге

• Кости лобање и лица

• Зглобови – појам, подела према покретљивости

• Важнији зглобови: раме, лакат, кук, колено, зглоб доње вилице идр.

• Скелетни мишићи – функционалне карактеристике и подела према функцији

• Мимични мишићи

• Мастикаторни мишићи

• Мишићи врата

• Мишићи леђа

• Мишићи грудног коша – површни и дубоки

• Мишићи трбуха и њихово заједничко дејство

• Мишићи рамена

• Мишићи надлакта

• Мишићи подлакта и шаке

• Мишићи бедра

• Мишићи бута

• Мишићи потколенице и стопала

Кључни појмови: локомоторни систем, кости, мишићи, зглобови, структура, подела, функција.

КАРДИОВАСКУЛАРНИ СИСТЕМ

• опише положај и грађу срца;

• покаже на моделу срчане преграде, срчане шупљине, и крвне судове;

• објасни фазе срчаног циклуса и појам срчане пумпе;

• објасни функцију срчаних залистака и настајање срчаних тонова;

• објасни аутоматизам срца и спровођење импулса кроз спроводни систем срца;

• наведе начине регулације срчаног рада;

• опише грађу судовног система (артерија, вена и капилара);

• објасни улогу малог крвотока у респираторним процесима и великог крвотока у нутритивним процесима;

• именује гране лука аорте, грудне и трбушне аорте на анатомском моделу;

• покаже велике вене и формирање горње и доње шупље вене

• објасни грађу лимфних судова и улогу лимфних органа;

• образложи принцип мерења крвног притиска и његове вредности.

• Срце – положај, величина, грађа зида, срчана марамица, крвни судови и живци срца

• Срчана шупљина – преграде, отвори и валвуларни апарат

• Мали и велики крвоток

• Морфолошке карактеристике крвних судова

• Капиларна динамика

• Састав и улоге лимфе

• Срчани циклус и физичке појаве које прате рад срца

• Аутоматизам срца и електричне појаве које прате рад срца

• Регулација рада срца

• Артеријски крвни притисак и пулс

Кључни појмови: кардиоваскуларни систем, срце, срчана марамица, срчане шупљине,валвуларни апарат, крвоток, крвни судови, капилари, лимфа, срчани циклус, аутоматизам, крвни притисак, пулс.

РЕСПИРАТОРНИ СИСТЕМ

• покаже на моделу или цртежу и именује дисајне путеве на латинском језику;

• покаже на моделу делове плућа и крвне судове плућа;

• објасни механизам дисајних покрета и улогу плућне марамице;

• опише грађу плућа;

• објасни дисајни циклус;

• објасни размену гасова у плућима;

• наведе начине транспорта кисеоника и угљендиоксида крвотоком;

• образложи регулацију дисања.

• Горњи дисајни путеви: нос, параназалне шупљине и ждрело

• Доњи дисајни путеви: гркљан, душник и душнице

• Плућа

• Плућна марамица

• Физиологија дисања

• Механизам дисајних покрета

• Размена гасова у плућима и транспорт гасова путем крви

• Регулација дисања

Кључни појмови: респираторни систем, дисајни путеви, плућа, плућна марамица, дисање, размена гасова, регулација дисања.

ДИГЕСТИВНИ СИСТЕМ

• покаже на анатомском моделу органе дигестивног система и именује их на латинском језику по редоследу;

• именује на латинском језику главне делове органа дигестивног система;

• опише и покаже на моделу садржај трбушне дупље;

• објасни процес варења хране;

• наведе најважније функције јетре;

• објасну улогу панкреаса у варењу хране;

• објасни процес апсорпције у дигестивном тракту.

• Усна дупља и пљувачне жлезде

• Једњак

• Желудац

• Танко и дебело црево

• Јетра, билијарни путеви и жучна кеса

• Панкреас

• Перитонеум и трбушна дупља

• Варење хранљивих материја

• Грађа и функције јетре

• Апсорпција из дигестивног тракта

• Улоге дебелог црева и дефекација

Кључни појмови: дигестивни систем, усна дупља, једњак, желудац, црево, јетра, жучни путеви, жучна кеса, перитонеум, апсорпција, дефекација.

ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ И ДОЈКА

• наведе основне карактеристике хормона;

• образложи регулацију рада ендокрних жлезда – хипоталамус-хипофиза-ендокрине жлезде;

• покаже на анатомском моделу ендокрине жлезде и именује их на латинском језику;

• наведе најважније хормоне појединих ендокриних жлезда и опише њихова дејства;

• опише грађу и функцију дојке.

• Хормони – појам, подела, особине, механизам деловања и контрола секреције

• Хормонска активност хипоталамуса и веза са хипофизом

• Хипофиза

• Штитаста жлезда

• Параштитасте жлезде

• Ендокрини панкреас

• Надбубрежне жлезде

• Полне жлезде

• Друга ткива и органи са ендокрином улогом

• Грађа и функција дојке

Кључни појмови: хормони, секреција, хипоталамус, хипофиза, ендокрине жлезде, ендокрини органи, дојка.

УРОГЕНИТАЛНИ СИСТЕМ

• локализује на анатомском моделу мокраћне органе и именује их их на латинском језику;

• опише нефрон и објасни његову улогу у стварању мокраће;

• објасни улогу бубрега у одржавању хомеостазе, регулацији крвног притиска и ендокрину улогу;

• опише нормалан састав урина;

• локализује на анатомском моделу мушке полне органе, именује их на латинском језику и објасни њихову улогу;

• локализује на анатомском моделу женске полне органе, именује их на латинском језику и објасни њихову улогу.

• Бубрег – положај, грађа

• Нефрон

• Екстраренални мокраћни путеви: мокраћовод, мокраћна бешика и мокраћна цев

• Функције бубрега

• Стварање мокраће

• Састав и особине мокраће

• Мушки полни органи

• Женски полни органи

Кључни појмови: бубрег, нефрон, мокраћни путеви, мокраћа, полни органи.

НЕРВНИ СИСТЕМ

• наведе поделу нервног система по морфолошким и функционалним карактеристикама;

• на анатомском моделу локализује делове централног нервног система и именује их на латинском језику;

• објасни спроводну и рефлексну функцију ЦНС;

• објасни рефлексни лук;

• наведе функције појединих делова ЦНС;

• опише велики мозак;

• образложи улогу периферних нерава;

објасни функционалне карактеристике симпатикуса и парасимпатикуса

• Функционална и морфолошка подела нервног система;

• Подела централног нервног система

• Кичмена мождина – грађа и функције

• Спинални нерви

• Рефлексна активност централног нервног система

• Мождано стабло – функције

• Мали мозак – функције

• Међумозак – функције

• Велики мозак – грађа и функције

• Можданице

• Цереброспинална течност

• Периферни нерви – грађа, функционалне карактеристике и подела

• Аутономни нервни систем

Кључнипојмови: нервни систем, кичмена мождина, рефлекс, мошдано стабло, мали мозак, међумозак, велики мозак, можданице, ликвор, нерви.

СИСТЕМ РЕЦЕПТОРНИХ ОРГАНА (ЧУЛА)

• дефинише анализатор и врсте рецепције

• опише грађу коже и њених аднекса;

• образложи рецепцију површног и дубоког сензибилитета;

• објасни рецепцију мириса и укуса;

• опише грађу ока;

• објасни рецепцију вида;

• опише грађу ува;

• објасни рецепцију слуха и равнотеже.

• Анализатори; врсте рецепције

• Кожа: структура и функције

• Рецепција површног и дубоког сензибилитета

• Рецепција мириса и укуса

• Рецепција вида

• Рецепција слуха и равнотеже

Кључни појмови: рецепција, кожа, сензибилитет, чула, равнотежа.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Анатомија и физиологија је предмет који се изучава упрвом разреду. Теоријска настава се реализује у учионици.

Програм предмета Анатомија и физиологија oмoгућaвa ученицима дa рaзумejу знaчaj анатомије и физиологије као базичне науке за здравствене раднике, која упознаје ученике са латинском терминологијом основних делова човечијег тела. Предмет подстиче развоj етичких особина личности које карактеришу професионални лик здравственог радника као што су: хуманост, алтруизам, прецизност, одговорност и пожртвованост. Предмет оспособљава ученике за успешно усвајање знања о нивоима у организацији човечијег тела; појму нервне и хуморалне регулације и значају хомеостазе организма; грађи и функцији четири основне врсте ткива; процесима стварања и одавања топлоте; значају телесних течности, крви и лимфе; морфологији и структури костију, зглобова и мишића; морфологији, грађи и функцији органа КВС, респираторног система, дигестивног система, ендокриног система и дојке, урогениталног система, нервног система и система рецепторних органа.

Програм предмета Анатомија и физиологија усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања потребна ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања, требало би извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе, планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на већи број исхода и да се могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима.

Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима, начину евидентирања у складу са правилима евидентирања. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и развијање сопствених ставова. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета Анатомија и физиологија,у различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.

1. Модул: Организација човечијег тела

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 10 часова

У оквиру 1. модула-Организација човечијег тела, неопходно је дефинисати појмове: предмет изучавања анатомије и физиологије; подела човечијег тела– топографски делови тела; оријентационе равни тела; функционална организација човечијег тела (нивои); механизми регулације и хомеостаза; епителна ткива; везивна ткива ( општа и специјализована ); мишићна ткива; нервно ткиво; телесна температура и њена регулација.

Циљеви модула су упознавање ученика са предметом изучавања анатомије и физиологије; латинском терминологијом назива основних делова човечијег тела; нивоима организације човечијег тела; појмом система органа; појмом нервне и хуморалне регулације; појмом и значајем хомеостазе; грађом и функцијом четири основне врсте ткива; процесом стварања и одавања топлоте.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства и одговарајући анатомски модели.

2. Модул: Телесне течности, крв и лимфа

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 11 часова

У оквиру 2. модула – Телесне течности, крв и лимфа, неопходно је дефинисати појмове: вода, количина и распоред воде у организму; порекло воде у организму, улоге и путеви елиминације; појам и запремина крви;особине и улоге крви;састав крви; крвна плазма; еритроцити; појаве карактеристичне за еритроците; крвно-групни системи: ABO и Rh систем; леукоцити; тромбоцити; спонтана хемостаза и коагулација крви; лимфни (имунски) систем;лимфни судови; лимфни органи и ткива.

Циљеви модула су да ученици дефинишу количину, распоред, порекло воде у организму; улогу и путеве елиминације воде; појам запремине крви, особину и улогу крви; састав крви и крвне плазме; особености еритроцита и појаве карактеристичне за еритроците; особености крвно-групног система: ABO и Rh система; особености леукоцита и тромбоцита; карактеристике спонтане хемостазе и коагулације крви; особености лимфног (имунски) система, лимфних судова, лимфних органа и ткива.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства и одговарајући анатомски модели.

3. Модул: Локомоторни систем

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 10 часа

У оквиру 3. модула – Локомоторни систем,неопходно је дефинисати појмове: кости – подела. грађа и улоге костију;кости горњих екстремитета: рамени појас и слободни део руке; кости кичменог стуба; физиолошке кривине кичме; кости грудног коша; кости доњих екстремитета: карлични појас и слободни део ноге; кости лобање и лица; зглобови – појам, подела према покретљивости;важнији зглобови: раме, лакат, кук, колено, зглоб доње вилице и др.

Циљеви модула су да ученици наброје морфолошку поделу костију, покажу делове костура и именују их латинским називима; именују зглобове на латинском језику и опишу их; објасне карактеристике скелетних мишића и изврше њихову поделу према улогама; именују највеће мишићне групе и називе мишића на латинском језику.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства и одговарајући анатомски модели.

4. Модул: Кардиоваскуларни систем

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 12 часова

У оквиру 4. модула – Кардиоваскуларни систем,неопходно је дефинисати појмове:срце – положај, величина, грађа зида, срчана марамица, крвни судови и живци срца; срчана шупљина – преграде, отвори и валвуларни апарат; мали и велики крвоток;морфолошке карактеристике крвних судова; капиларна динамика; састав и улоге лимфе; срчани циклус и физичке појаве које прате рад срца; аутоматизам срца и електричне појаве које прате рад срца; регулација рада срца; артеријски крвни притисак и пулс.

Циљеви модула су да ученици опишу положај и грађу срца; покажу на моделу срчане преграде, срчане шупљине, и крвне судове;објасне фазе срчаног циклуса и појам срчане пумпе, функцију срчаних залистака и настајање срчаних тонова, као и аутоматизам срца и спровођење импулса кроз спроводни систем срца;наведу начине регулације срчаног рада;опишу грађу судовног система (артерија, вена и капилара);објасне улогу малог крвотока у респираторним процесима и великог крвотока у нутритивним процесима;именују и покажу гране лука аорте, грудне и трбушне аорте, велике вене и формирање горње и доње шупље вене на анатомском моделу; објасне грађу лимфних судова и улогу лимфних органа.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства и одговарајући анатомски модели.

5. Модул: Респираторни систем

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 9 часова

У оквиру5. модула – Респираторни систем, неопходно је дефинисати појмове: горњи дисајни путеви: нос, параназалне шупљине и ждрело; доњи дисајни путеви: гркљан, душник и душнице; плућа; плућна марамица; физиологија дисања; механизам дисајних покрета; размена гасова у плућима и транспорт гасова путем крви; регулација дисања.

Циљеви модула су да ученици покажу на моделу или цртежу и именују дисајне путеве на латинском језику; покажу на моделу делове плућа и крвне судове плућа;објасне механизме дисајних покрета и улогу плућне марамице; опишу грађу плућа; објасне дисајни циклус; објасне размену гасова у плућима; наведу начине транспорта кисеоника и угљен-диоксида крвотоком; објасне начине регулације дисања.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства и одговарајући анатомски модели.

6. Модул: Дигестивни систем

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 10 часова

Уоквиру 6. модула– Дигестивни систем,неопходно је дефинисати појмове: усна дупља и пљувачне жлезде; једњак; желудац; танко и дебело црево; јетра, билијарни путеви и жучна кеса; панкреас; перитонеум и трбушна дупља; варење хранљивих материја; грађа и функције јетре; апсорпција из дигестивног тракта; улоге дебелог црева и дефекација.

Циљеви модула су да ученици покажу на анатомском моделу органе дигестивног система и именује их на латинском језику по редоследу; именује на латинском језику главне делове органа дигестивног система; опишу и покажу на моделу садржај трбушне дупље; објасне процес варења хране; наведу најважније функције јетре; објасне улогу панкреаса у варењу хране; објасне процес апсорпције у дигестивном тракту.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства и одговарајући анатомски модели.

7. Модул: Ендокрини систем и дојка

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 10 часова

Уоквиру 7.модула– Ендокрини систем и дојка, неопходно је дефинисати појмове: хормони – појам, подела, особине, механизам деловања и контрола секреције; хормонска активност хипоталамуса и веза са хипофизом; хипофиза; штитаста жлезда; параштитасте жлезде; ендокрини панкреас; надбубрежне жлезде; полне жлезде; друга ткива и органи са ендокрином улогом; грађа и функција дојке.

Циљеви модула су да ученици самостално наведу основне карактеристике хормона; објасне регулацију рада ендокрних жлезда – хипоталамус-хипофиза-ендокрине жлезде; покажу на анатомском моделу ендокрине жлезде и именују их на латинском језику; наведу најважније хормоне појединих ендокриних жлезда и опишу њихова дејства; опишу грађу и функцију дојке.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства и одговарајући анатомски модели.

8. Модул: Урогенитални систем

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 9 часова

Уоквиру 8.модула– Урогенитални систем, неопходно је дефинисати појмове: бубрег – положај, грађа; нефрон; екстраренални мокраћни путеви: мокраћовод, мокраћна бешика и мокраћна цев; функције бубрега; стварање мокраће; састав и особине мокраће; мушки полни органи; женски полни органи.

Циљеви модула су да ученици локализују на анатомском моделу мокраћне органе и именује их их на латинском језику; опишу нефрон и објасне његову улогу у стварању мокраће; објасне улогу бубрега у одржавању хомеостазе, регулацији крвног притиска и ендокрину улогу; опишу нормалан састав урина; локализују на анатомском моделу мушке полне органе, именују их на латинском језику и објасне њихову улогу; локализују на анатомском моделу женске полне органе, именују их на латинском језику и објасне њихову улогу.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства и одговарајући анатомски модели.

9. Модул: Нервни систем

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 12 часа

Уоквиру 9.модула– Нервни систем,неопходно је дефинисати појмове: функционална и морфолошка подела нервног система;подела централног нервног система; кичмена мождина – грађа и функције; спинални нерви; рефлексна активност централног нервног система; мождано стабло – функције; мали мозак – функције; међумозак – функције; велики мозак – грађа и функције;можданице; цереброспинална течност; периферни нерви – грађа, функционалне карактеристике и подела; аутономни нервни систем.

Циљеви модула су да ученици наведу поделу нервног система по морфолошким и функционалним карактеристикама и на анатомском моделу локализује делове централног нервног система и именује их на латинском језику; објасне спроводну и рефлексну функцију ЦНС; објасне рефлексну функцију појединих делова ЦНС; опишу велики мозак и објасне грађу и улогу периферних нерава; објасне функционалне карактеристике симпатикуса и парасимпатикуса.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства и одговарајући анатомски модели.

10. Модул: Систем рецепторних органа (чула)

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 6 часова

Уоквиру 10.модула– Систем рецепторних органа,неопходно је дефинисати појмове: анализатори; врсте рецепције; кожа: структура и функције; рецепција површног и дубоког сензибилитета; рецепција мириса и укуса; рецепција вида; рецепција слуха и равнотеже.

Циљеви модула су да ученици опишу рецепцију мириса, укуса; опишу грађу ува, ока и објасне рецепцију вида.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства и одговарајући анатомски модели.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације фармацеутског техничара. Оцењивање треба да буде усмерено на добијање информација о обрасцима мишљења и условима под којим ученик може да примени стечено знање. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање: oднoс учeникa прeмa рaду, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње свeскe, учeшћa у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења. Оно је у функцији развоја и напредовања јер усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју. Формативно оцењивање укључује повратну информацију коју наставник даје ученику која обавезно садржи препоруку како да ученик исправи грешке, како да унапреди процес учења. Важно је да повратна информација буде конструктивна, јасна и мотивишућа за ученика.

Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења.

Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Формативно праћење и оцењивање наставног процеса води ученике ка добијању што боље сумативне оцене. Формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано.

Предлог за сумативно оцењивање: усмено излагање, практична демонстрација, тестови знања, тестови практичних вештина, контролни задаци самостални или групни радови, презентације. Препорука је да се оцењивање кроз контролне тестове реализује по модулима. Ученик се сумативно оцењује на полугодишту, на крају школске године и на стручној матури.

Назив предмета: ФАРМАЦЕУТСКО ТЕХНОЛОШКЕ ОПЕРАЦИЈЕ И ПОСТУПЦИ

1. ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

I

33

33

30

96

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Представљање основних принципа модерне фармацеутске праксе;

– Упознавање ученика са појмом лека, медицинског средства и поступцима који се примењују у свакодневној фармацеутској пракси;

– Усвајање знања о правилном извођењу основних фармацеутских операција и поступака;

– Развијање свести о професионалној одговорности у свакодневној фармацеутској пракси;

– Схватање важности непрекидног праћења нових трендова у фармацеутској пракси и сталног професионалног усавршавања;

НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Ред.бр

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Основе фармацеутске праксе

8

2.

Појам лека и чување

12

3.

Мерење и фармацеутска израчунавања

12

4.

Фармацеутске операције са чврстим супстанцама

10

5.

Фармацеутске операције са течним системима

14

6.

Екстракција и дестилација

10

7.

Увежбавање фармацеутских операција и поступака

30

3. МОДУЛИ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: први

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ОСНОВЕ ФАРМАЦЕУТСКЕ ПРАКСЕ

• објасни улогу савремене фармацеутске праксе у здравственом систему;

• наброји врсте апотека и делове апотеке

• нацрта прибор и уређаје који се користе у фармацеутској пракси

• наведе основне принципе добре апотекарске и добре произвођачке праксе;

• наведе основне принципе добре произвођачке праксе;

• примени принципе набавке, преузимања и распоређивања робе и сировина за израду лекова;

• примени правила за чување супстанци и сировина за израду лекова;

• користи фармакопеју и друге фармацеутске приручнике у изради лекова;

Теорија:

• Кратак историјат развоја фармације од вештине до науке;

• Савремена фармацеутска пракса : апотека, клиничка фармација, индустријска фармација;

• Апотека (врсте апотека, просторије, прибор, уређаји);

• Принципи добре апотекарске и произвођачке праксе;

• Набавка, преузимање и распоређивање робе и сировина за израду лекова;

• Чување супстанци и сировина за израду лекова;

• Фармакопеја и фармацеутски приручници;

• Фармацеутска документација;

Вежбе:

• Апотека (просторије, прибор, уређаји);

• Набавка, преузимање и распоређивање робе и сировина за израду лекова;

• Чување супстанци и сировина за израду лекова;

• Употреба Фармакопеја и фармацеутских приручника

Кључни појмови: Апотека, добра апотекарска пракса, сировине,фармакопеја;

ПОЈАМ ЛЕКА И ЧУВАЊЕ

• наброји врсте лекова и медицинских средстава према важећем закону о лековима и медицинским средствима;

• објасни улогу активних и помоћних материја у саставу лека;

• наведе фармацеутске облике лекова и њихове основне карактеристике;

• образложи начине примене лекова у зависности од облика лека;

• примени правила за чување лекова у зависности од њихове стабилности и облика;

• одабере контејнер ( амбалажу) за одређени облик лека;

• експедује и сигнира лек;

Теорија:

• Основе закона о лековима и медицинским средствима (дефиниције и појмови везани за лекове и медицинска средства; алопатски, хомеопатски, тадиционални и ветеринарски лекови);

• Састав лека (активне материје и помоћне материје у лековима);

• Фармацеутски облици лекова;

• Начини и путеви примене лекова;

• Стабилност и чување лекова;

• Паковање и експедиција лекова, контејнери;

Вежбе:

• Фармацеутски облици;

• Стабилност и чување лекова;

• Паковање експедиција лекова, контејнери;

• Сигнирање препарата;

Кључни појмови: Састав лека, облик лека, контејнери, чување лека, сигнирање препарата;

МЕРЕЊЕ И ФАРМАЦЕУТСКА ИЗРАЧУНАВАЊА

• дефинише мерне јединице;

• наведе правила за мерење супстанци по маси и запремини;

• објасни тритурирање и центизимирање;

• наведе практичне мере за узимање лекова;

• мери чврсте супстанце и течности на електронској ваги;

• мери течности у мензури и помоћу стандардне капаљке;

• прерачуна потребне количине супстанци у саставу лека из официналних прописа;

• прерачуна практичне мере за узимање лекова на кашике;

Теорија:

• Мерне јединице, конверзија, прерачунавање:

• Директно мерење по маси, ваге;

• Мерење по запремини и дужини;

• Индиректно мерење масе (тритурирање и центизимирање; прерачун количина приликом израде и употребе тритурата и центизималних раствора);

• Одмеравање течности помоћу капаљке;

• Практичне мере за масу и запремину;

• Практичне мере за узимање лекова;

• Прерачун потребних количина супстанци у саставу лека из официналних прописа;

• Прерачун код практичних мера за узимање лекова (кашике, капи).


Вежбе:

• Директно мерење по маси и запремини;

• Фармацеутска израчунавања : прерачун потребних количина супстанци у саставу лека из официналних прописа, прерачун код практичних мера за узимање лекова (кашике, капи).

Кључни појмови: мерење супстанци, центизимирање, тритурирање, мерење на капи,практичне мере за узимање лекова;

ФАРМАЦЕУТСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ СА ЧВРСТИМ СУПСТАНЦАМА

• препозна чврсте супстанце које су од значаја за фармацеутску праксу;

• наведе методе уситњавања лековитих супстанци

• наброји официнална сита по Ph.Jug. IV

• oпише уређаје за сушење супстанци

• изведе поступак уситњавања чврстих супстанци и биљних дрога

• примени правила за мешање чврстих супстанци у лабораторијским условима

• просеје супстанце и биљне дроге

• изведе поступак сушења у сушници са стационарним слојем;

Теорија:

• Особине чврстих супстанци од значаја за фармацеутску праксу (чврстоћа, степен уситњености, проточност, стабилнос;

• Уситњавање, класификовање према величини и мешање чврстих супстанци у условима апотеке и индустрије (принцип и уређаји: дробилице, млинови, микронизери, мешалице за прашко);

• Сушење-принцип и уређаји: сушнице са покретним и стационарним слојем).

Вежбе:

• Уситњавање и мешање чврстих супстанци;

• Сејање чврстих супстанци и биљних дрога:

• Одређивање степена уситњености

• Сушење у сушницама са стационарним слојем;

Кључни појмови: Уситњавање, мешање, сејање, степен уситњености, сушење.

ФАРМАЦЕУТСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ СА ТЕЧНИМ СИСТЕМИМА

• наведе врсте раствора и њихове особине;

• дефинише растворљивост;

• наброји најчешће коришћене раствараче у фармацеутској пракси и њихове особине

• опише принцип рада мешалица за течности;

• дефинише седиментацију, декантовање, колирање, филтрацију ;

• наброји филтрационе медијуме који се користе у апотекарској пракси;

• направи незасићен, засићен и презасићен раствор

• употреби апарат за мешање течности

• изведе поступак декантовања, колирања и филтрирања у лабораторијским условима.

Теорија:

• Раствори (особине, врсте);

• Растворљивост;

• Растварачи у фармацеутској пракси;

• Мешање– принцип и уређаји (барботирање, мешалице за течности);

• Одвајање течне од чврсте фазе у течним системима (седиментација, декантовање, колирање, филтрација– принцип и уређаји).

Вежбе:

• Растворљивост;

• Мешање течности (ручно и мешалицом);

• Декантовање, колирање, филтрација.

Кључни појмови: раствори, растворљивост, растварачи, мешање, седиментација, декантовање, колирање, филтрација;

ЕКСТРАКЦИЈА И ДЕСТИЛАЦИЈА

• објасни улогу дифузије и растварања у екстракцији активних принципа;

• наброји факторе који утичу на брзину и квалитет екстракције;

• дефинише официналне методе екстракције;

• нацрта уређај за перколацију

• наведе класификацију екстрактивних препарата према конзистенцији;

• опише принцип дестилације у дестилационом апарату;

• припреми биљне дроге за екстракцију

• изведе мацерацију, дигестију и перколацију ;

• припреми дестилациони апарат;

• изврши дестлацију воде;

Теорија:

• Основни принципи екстракције (дифузија, растварање);

• Примарна обрада дрога у припреми за екстракцију (сушење, уситњавање);

• Методе екстракције (мацерација, дигестија, перколација, турбоекстракција);

• Класификација екстрактивних препарата према конзистенцији;

• Дестилација– принцип и уређаји;

• Физички процеси при дестилацији (хлађење и кондензација);

• Добијање дестиловане воде.

Вежбе:

• Мацерација, дигестија, перколација;

• Дестилација.

Кључни појмови: екстракција, дифузија, мацерација, дигестија, перколација, дестилација;

УВЕЖБАВАЊЕ ФАРМАЦЕУТСКИХ ОПЕРАЦИЈА И ПОСТУПАКА

• рукује лабораторијским прибором и уређајима;

• примењује математичке моделе

• мери чврсте и течне супстанце;

• користи фармакопеју и фармацеутске приручнике;

• самостално обавља основне фармацеутске поступке и операције

Вежбе у блоку:

• Апотека (просторије, прибор, уређаји);

• Чување супстанци и сировина за израду лекова;

• Употреба Фармакопеја и фармацеутских приручниka;

• Паковање експедиција лекова, контејнери;

• Директно мерење по маси и запремини;

• Сушење у сушницама са стационарним слојем;

• Уситњавање и мешање;

• Просејавање;

• Мешање течности (ручно и мешалицом);

• Декантовање, колирање, филтрација;

• Мацерација, дигестија, перколација;

• Дестилација;

Кључне речи: Апотека, лек, доза, фармацеутско технолошке операције.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Фармацеутско технолошке операције и поступци је предмет који се изучава само у првом разреду, теоријска настава се реализује у учионици, а вежбе и настава у блоку у специјализованој учионици (школској апотеци/лабораторији). Приликом остваривања програма вежби и вежби у блоку одељење се дели на 2 групе до 15 ученика.

Програм предмета фармацеутско технолошке операције и поступци oмoгућaвa ученицима дa се упознају са просторијама апотеке,прибором и уређајима који се користе у апотеци. Сировинама, амбалажом, фармацеутско технолошким операцијама неопходним за припрему лековитих препарата. Предмет оспособљава будуће фармацеутске техничаре за рад у апотеци, галенској лабораторији, веледрогерији и индустријској производњи лекова. Подстиче развој етичких особина личности: хуманост, прецизност, одговорност, пожртвованост, самокритичност. Предмет оспособљава ученика за пријем и складиштење сировина, амбалаже, лекова, медицинских средстава и других производа за унапређење и очување здравља . Кроз изучавање овог премета долази до оспособљавања ученика за тимски рад. Током реализације часова у оквиру предмета наставник треба ученицима да приближи рад у апотеци кроз примере у пракси. Препоручује се да предметни наставник развија способност ученика да размишља као здравствени радник, прикупља информације од пацијената и вешто комуницира у различитим контекстима активно доприносећи неговању културе изражавања.

Програм предмета Фармацеутско технолошке операције и поступци усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања, требало би извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе, планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на већи број исхода и да се могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима.

Након усвајања свих знања и стицања вештина, ученик ће моћи да развије ставове и биће у стању да у складу са својим компетенцијама оствари исходе предвиђене овим програмом.Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева модула, код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према предмету.

Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима, начину евидентирања у складу са правилима евидентирања. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања и вештина, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник, фармакопеју и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и вештина и развијање сопствених ставова. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета фармацеутско технолошке операције и поступци, у различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.

1. Модул: Основе фармацеутске праксе

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 4 часа

– Вежбе 4 часа

У оквиру 1. модула – Основе фармацеутске праксе неопходно је дефинисати појмове: апотека, клиничка фармација, индустријска фармација, галенска лабораторија; принцип добре апотекарске праксе; принцип добре произвођачке праксе;

Циљеви модула су да ученици објасне поступак набавке, преузимања и распоређивања робе и сировина за израду лекова; чување супстанци и сировина за израду лекова. Наставник са ученицима анализира фармакопеју и друге фармацеутске приручнике, као и .фармацеутску документацију.

Након обраде теоријских знања у школској апотеци/лабораторији наставник показује ученицима просторије апотеке, прибор и уређаје који се налазе у апотеци. Посебно их припрема за рад у галенској лабораторији и наводи мере заштите на раду. Образлаже чување, одржавање и употребу апарата у лабораторији. Развија свест код ученика о одлагању лабораторијског отпада и чувању животне средине. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене (фармакопеје,фармацеутски приручници, прибор и уређаји неопходни за извођење фармацеутско технолошких операција, супстанце, лабораторијски дневник)

2. Модул: Појам лека и чување

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 6 часова,

– Вежбе 6 часова.

У оквиру 2. Модула – Појам лека и чување неопходно је дефинисати појмове: лек и медицинско средставо, састав лека, фармацеутски облик лека, начин и путеви примене лека, стабилност и чување лека, врсте контејнера, начин паковања и експедиције лека.

Циљеви модула су припрема ученика за рад у градској апотеци, галенској лабораторији и индустријској производњи лекова.

На часовима вежби, потребно је да ученици у условима школске апотеке/лабораторије виде како се чувају и сигнирају лековите супстанце према јачини фармаколошког деловања. Наставник наглашава правила за чување лекова у зависности од особине супстанци. Ученици , на основу познавања врста контејнера, бирају адекватну амбалажу за одређени облик лека. Правилно сигнирају готове препарате. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене (фармакопеје, фармацеутски приручници, прибор и уређаји неопходни за извођење фармацеутско технолошких операција, супстанце, амбалажа, лабораторијски дневник )

3. Модул: Мерење и фармацеутска израчунавања

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 6 часова

– Вежбе 6 часова

У оквиру 3. Модула– Мерење и фармацеутско израчунавање потребно је дефинисати појмове: прибор и уређаји за мерења у фармацији, мерне јединице, конверзија мерних јединица.

Циљеви модула су да ученици савладају технике мерења лековитих супстанци и примене математичке методе у фармацији.

Након обраде теоријских знања, у школској апотеци/лабораторији ученици самостално, уз стални надзор наставника, мере чврсте супстанце и течности на електронској ваги. Мере течности у мензури и користе стандардну капаљку за мерење течности када је маса течности испод два грама. Рачунају потребне количине супстанци у саставу лека из официналних прописа. Рачунају практичне мере за узимање лекова на кашике или капи.Наставник проверава тачност свих рачунских операција. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене (фармакопеја,фармацеутски приручници, прибор и уређаји неопходни за извођење фармацеутско технолошких операција, супстанце, лабораторијски дневник )

4. Модул: Фармацеутске операције са чврстим супстанцама

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 5 часова

– Вежбе 5 часова.

У оквиру 4. модула – Фармацеутске операције са чврстим супстанцама неопходно је дефинисати појмове: особине чврстих супстанци, уситњавање, апотекарско сито, класификовање супстанци према величини , сушење супстанци.

Циљеви модула су да ученици препознају чврсте супстанце које су од значаја за фармацеутску праксу; наведу методе уситњавања лековитих супстанци;

наброје официнална сита по Ph.Jug. IV; oпишу уређаје за сушење супстанци;

Након обраде теоријских знања, у школској апотеци/лабораторији ученици самостално, уз стални надзор наставника, уситњавају лековите супстанце методама које се примењују у апотекарској пракси и упознају се са методама уситњавања у фармацеутској индустрији. Мешају прашкасте супстанце у тарионику са пистилом применом свих правила за мешање прашкова. Припремају апотекарско сито и просејавају супстанце па пропису Ph.JugIV . Суше супстанце и биљне дроге у сушници са стационарним слојем. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

Након усвајања свих знања и стицања вештина, ученик ће моћи да развије ставове и биће у стању да у складу са својим компетенцијама оствари исходе предвиђене овим програмом. Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева модула, код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, отвара и развија позитиван став према предмету.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене (фармакопеје, фармацеутски приручници, прибор и уређаји неопходни за извођење фармацеутско технолошких операција, супстанце, лабораторијски дневник )

5. Модул: Фармацеутске операције са течним системима

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 7 часова

– Вежбе 7 часова

У оквиру 5. модула – Фармацеутске операције са течним системима неопходно је дефинисати појмове: врсте раствора, особине раствора, растворљивост, растварачи у фармацеутској пракси; мешање течности (ручно и мешалицом); одвајање течне од чврсте фазе у течним системима.

Циљеви модула су да ученици дефинишу фармацеутско технолошке операције на течним системима, опишу уређаје за мешање течности.

Након обраде теоријских знања, у школској апотеци/лабораторији ученике треба упознати са најчешће коришћеним растварачима у фармацеутскиј пракси и њиховим особинама. Наставник демонстрира рад уређаја за мешање течности. Ученици самостално примењују фармацеутске операције одвајања течне од чврсте фазе у течним системима( декантовање, колирање и филтрирање). Наставник са ученицима анализира факторе који утичу на брзину филтрације. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене (фармакопеје,фармацеутски приручници, прибор и уређаји неопходни за извођење фармацеутско технолошких операција, супстанце, лабораторијски дневник )

6. Модул: Екстракција и дестилација

Модул се реализује кроз следеће облике наставе;

– Теоријска настава 5 часова,

– Вежбе 5 часова.

У оквиру 6. Модула – Екстракција и дестилација неопходно је дефинисати појмове: дифузија, брзина екстракције, класификација екстрактивних препарата, официналне методе екстракције. Принцип дестилације.

Циљеви модула су да ученици објасне улогу дифузије и растварања у екстракцији активних принципа; наброје факторе који утичу на брзину и квалитет екстракције; дефинишу официналне методе екстракције; наведу класификацију екстрактивних препарата према конзистенцији; опишу принципе дестилације у дестилационом апарату;

Након обраде теоријских знања, у школској апотеци/лабораторији ученицима треба омогућити извођење свих официналних метода естракције: мацерације, дигестије и перколације. Ученици, уз надзор наставника, припремају апарат за дестилацију и дестилишу воду за израду фармацеутских препарата. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

Након усвајања свих знања и стицања вештина, ученик ће моћи да развије ставове и биће у стању да у складу са својим компетенцијама оствари исходе предвиђене овим програмом. Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева модула, код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према предмету.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене (фармакопеје,фармацеутски приручници, прибор и уређаји неопходни за извођење фармацеутско технолошких операција, супстанце, лабораторијски дневник... )

7. Модул: Увежбавање фармацеутских операција и поступака

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

Вежбе у блоку – 30 часова

Вежбе у блоку се током овог модула реализују у школској апотеци/лабораторији и ученици се упознају са просторијама апотеке, прибором који се налазе у апотекарској лабораторији,супстанцама за израду лекова, фармацеутском литературатуром, амбалажом(контејнерима) и уређајима за извођење фармацеутско технолошких операција и поступака. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева модула, код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према предмету. Током реализације часова у оквиру овог модула наставник треба да ученицима приближи и истакне особине фармацеутског техничара и кодекс етике кроз примере у пракси. Препоручује се да предметни наставници развијају способност ученика да размишљају као фармацеутски техничари и сагледају потребе и прикупљају информације од пацијента приликом издавања фармацеутских препарата на основу којих даје савет или препоруку за одговарајући производ, те по потреби тражи консултацију магистра фармације.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене( фармакопеје,фармацеутски приручници, лабораторијско посуђе, ваге, супстанце, прибор и амбалажа…)

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације фармацеутског техничара. Оцењивање треба да буде усмерено на добијање информација о обрасцима мишљења и условима под којим ученик може да примени стечено знање. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање: oднoс учeникa прeмa рaду, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње свeскe, дневника вежби нa чaсoвимa, учeшћa у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења. Оно је у функцији развоја и напредовања јер усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју. Формативно оцењивање укључује повратну информацију коју наставник даје ученику која обавезно садржи препоруку како да ученик исправи грешке, како да унапреди процес учења. Важно је да повратна информација буде конструктивна, јасна и мотивишућа за ученика.

Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења.

Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Формативно праћење и оцењивање наставног процеса води ученике ка добијању што боље сумативне оцене. Формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано.

Предлог за сумативно оцењивање: усмено излагање, практична демонстрација, тестови знања, тестови практичних вештина, контролни задаци самостални или групни радови, презентације. Препорука је да се оцењивање кроз контролне вежбе и тестове реализује по модулима. Ученик се сумативно оцењује на полугодишту, на крају школске године и на стручној матури.

Назив предметa: ХИГИЈЕНА И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ

1. ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

I

66

66

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Увиђање значаја хигијенских принципа на основу којих ученици формирају позитиван став са циљем да се усвoји и увек примењује здраво понашање, здрав стил живљењакао основа за очување здравља;

– Схватање важности одржавања личне хигијене у превенцији настанка разних болести и поремећаја који настају као последица недовољног и неправилног одржавања личне хигијене и нехигијенског начина живљења;

– Схватање важности физичке активности на организам у зависности од старосног доба и психофизичких способности;

– Увиђање значаја физичке активности у превенцији многих болести и неговању здравих стилова живота;

– Схватање односа очувања менталног здравља и познавања хигијенских аспеката превенције;

– Схватање значаја хигијене исхране у заштити и унапређењу здравља;

– Унапређивање знања о поремећајима и болестима које настају као последица неправилне исхране;

– Увиђање значаја комуналне хигијене, школске хигијене, хигијене рада, хигијене ванредних услова, као и упознавање са позитивним и негативним утицајима животне средине на здравље;

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Лична хигијена

10

2.

Хигијена физичке културе и телесног васпитања

6

3.

Ментална хигијена

8

4.

Хигијена исхране

14

5.

Комунална хигијена

8

6.

Школска хигијена

6

7.

Хигијена радне средине и током ванредних услова

8

8.

Здраствено васпитање

6

4. МОДУЛИ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ЛИЧНА ХИГИЈЕНА

• наведе дефиницију здравља СЗО;

• дефинише душевно и телесно здравље;

• наведе факторе који утичу на здравље;

• објасни значај редовног лекарског прегледа;

• одабере здравствено исправна средства за одржавање личне хигијене, са посебним освртом на хигијену усне дупље и средстава у превенцији кариеса

• заштити се од болести које се преносе полним контактом;

• одабере одговарајуће контрацептивно средство;

• одабере адекватну одећу и обућу.

• Дефиниција здравља, концепт здравља;

• Значај и принципи одржавања хигијене коже, слузокоже и аднекса;

• Индекс КЕП;

• Хигијенски захтеви средстава за одржавање личне хигијене и поремећаји који настају услед неодговарајућег квалитета тих средстава;

• Болести који настају услед неправилног одржавања личне хигијене;

• Полно преносиве болести;

• Здравствени аспекти; контрацепције и примене контрацептивних средстава

• Хигијенски и здравствени значај одеће и обуће.

Кључни појмови: здравље, болест, хигијена, средства, заштита, контрацепција.

ХИГИЈЕНА ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ И ТЕЛЕСНОГ ВАСПИТАЊА

• разликује врсту рада

• прилагођава рад у складу са телесном конституцијом и здравственим стањем организма;

• планира дневне активности, физичку активност, одмор и сан;

• користи благодети воде, ваздуха и сунчевог зрачења у циљу унапређења здравља;

• штити кожу од неповољног дејства сунчевог зрачења;

• прихвата здрав стил живота примењивањем физичке активности

• Физиолошки аспекти хигијене рада, одмора,рекреације и сна

• Умор, замор, премор

• Улога сунчевог зрачења, воде, ваздуха и физичке активности у очувању и унапређењу здравља

• Физичка активност као мера превенције обољења у различитим животним добима.

Кључни појмови: рад, одмор, умор, замор, премор, сунчево зрачење, вода, ваздух, физичка активност.

МЕНТАЛНА ХИГИЈЕНА

• прилагођава се утицајима средине и делује као стабилна и зрела личност;

• одупре се факторима који нарушавају ментално здравље;

• примени мере које подижу ниво психичке кондиције;

• усвоји здраве стилове живота.

• Ментално здравље, однос телесног и менталног здравља, фактори који утичу на ментално здравље;

• Интерперсонални односи и њихова позитивна модификација;

• Специфичности менталног здравља код деце и омладине;

• Зрелост младих за брак и формирање породице;

• Специфичности менталног здравља жена у прелазном добу и старих људи;

• Превенција душевних поремећаја у зависности од старосног доба;

• Стрес;

• Превенција болести зависности: пушење, наркоманија и алкохолизам.

Кључни појмови: ментално здравље, душевни поремећај, стрес, пушење, алкохолизам, наркоманија.

ХИГИЈЕНА ИСХРАНЕ

• правилно се храни и користи здравствено безбедне намирнице;

• наведе хранљиве материје које су неопходне организму;

• објасни улогу витамина

• објасни настанак болести услед неправилне исхране и неисправне хране;

• препозна болести које настају услед поремећаја понашања у исхрани;

• тражи консултације везане за болести неправилне исхране од стручног лица.

• Физиологија исхране

• Енергетски биланс

• Хранљиве материје

• Групе намирница и њихова биолошка вредност

• Витамини:растворљиви у мастима и витамини растворљиви у води

• Основни принципи правилне исхране

• Процена ухрањености и поремећаји услед неправилне исхране

• Поремећаји понашања у исхрани

• Болести услед неисправне хране

• Санитарно-хигијенски надзор, здравствена исправност, здравствено безбедна храна и законска регулатива

Кључни појмови: хранљиве материје, намирнице, витамини,

принципи исхране, поремећаји исхране, здравствена исправност.

КОМУНАЛНА ХИГИЈЕНА

• објасни утицај влаге, атмосферског притиска,кретање ваздуха и температуре на здравље;

• објасни настанак болести које изазива аерозагађење;

• анализира значај хигијенски исправне воде за пиће и болести које настају употребом загађене воде;

• наброји методе пречишћавања воде;

• наведе методе управљања отпадним материјама;

• разликује типове насеља и објасни значај хигијене становања

• Састав атмосфере и аерозагађење

• Хигијенски,епидемиолошки, еколошки и здравствени значај воде за пиће

• Хигијенски захтеви одлагања отпадних вода и чврстих отпадних материја

• Састав земљишта, кружење материје и мере заштите земљишта од загађења

• Хигијена насеља, типови насеља и хигијена становања

• Зрачења у животној средини.

Кључни појмови:аерозагађење, отпадне воде, загађење земљишта, тип насеља, хигијена становања.

ШКОЛСКА ХИГИЈЕНА

• препозна карактеристике развоја појединих фаза дечјег узраста;

• образложи утицај школске средине, објекта и намештаја на здравље;

• анализира основне карактеристике и предности коришћења предшколских установа, домова и објеката за рекреацију;

• процени значај превенције болести које могу настати као последица утицаја школске средине на ученика.

• Основне карактеристике раста и развоја, периодизација дечјег узраста

• Школски објекти и школски намештај, фактори школске средине који утичу на здравље ученика

• Организација наставе

• Предшколске установе, домови ученика, одмаралишта и објекти за рекреацију

• Најчешћа обољења која настају услед утицаја организације наставе и школске средине

Кључни појмови:раст, развој, школска средина, предшколске установе, домови ученика, организација наставе.

ХИГИЈЕНА РАДНЕ СРЕДИНЕ И ТОКОМ ВАНРЕДНИХ УСЛОВА

разликује факторе и штетне ноксе које утичу на здравље;

објасни превентивне мере у спречавању професионалних болести и трауматизма;

препозна допринос мера заштите угрожених категорија становништва;

препозна специфичности и последице које настају у ванредним условима;

уочи проблеме који настају са водоснабдевањем, исхраном и смештајем у ванредним условима.

• Утицај радне средине и процеса рада на здравље, подела и значај штетних нокси радне средине

• Превенција професионалних обољења и професионалног трауматизма, заштита здравља и посебни захтеви за рад са угроженим категоријама становништва

• Специфичности ванредних услова који настају услед елементарних и других врста катастрофа

• Специфични хигијенско-епидемиолошки проблеми у ванредним условима

• Снабдевање хигијенски исправном водом за пиће у ванредним условима, исхрана у ванредним условима

• Хигијена смештаја становништва у ванредним условима

• Задаци здравствене службе у спровођењу хигијенских мера током ванредних стања.

Кључни појмови: ноксе, професионална обољења, професионални трауматизам, ванредни услови,

ЗДРАСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ

објасни циљеве здравствено васпитног рада;

направи оперативни план и програм здравствено-васпитног рада у оквиру своје компетенције;

примени облике и методе зравствено– васпитног рада;

користи очигледна здравствено-васпитна средства.

Циљеви и принципи здравственог васпитања

Планирање и програмирање здравственог васпитања

Методе и облици здравствено-васпитног рада

Очигледна средства у здравствено-васпитном раду

Здравствено васпитање као обавезан вид здравствене заштите

Здравствено васпитање као саставни део рада здравствених радника.

Кључни појмови: здравствено-васпитни рад, планирање, програмирање, методе, облици, средства.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Хигијена и здравствено васпитање је предмет који се изучава у првом разреду. Теоријска настава се реализује у учионици.

Програм предмета Хигијена и здравствено васпитање oмoгућaвa ученицима дa рaзумejу знaчaj хигијене и здравственог васпитања пацијената, упозна ученике са основним појмовима душевног и телесног здравља и факторима од којих они зависе.Предмет подстиче развој етичких особина личности које карактеришу професионални лик здравственог радника као што су: хуманост, алтруизам, прецизност, одговорност и пожртвованост. Предмет оспособљава ученике за успешно преношење знања о заштити здравља популације, и одабиру здравствених средстава за одржавање личне хигијене и заштиу од болести.Предмет омогућава стицање увида о значају редовног лекарског прегледа у превенцији болести и деформитета, као и правилног одабира одеће и обуће,услова становања и начина исхране. Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева модула, али је значајније што код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према предмету.

Програм предмета Хигијена и здравствено васпитање усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања потребна ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања, требало би извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе, планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на већи број исхода и да се могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима.

Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима, начину евидентирања у складу са правилима евидентирања. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и развијање сопствених ставова. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета Хигијена и здравствено васпитање у различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.

1. Модул: Лична хигијена

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 10 часова.

У оквиру 1. модула-Лична хигијена,неопходно је дефинисати појмове: дефиниција здравља СЗО; душевно и телесно здравља и фактори који на њих утичу; значај редовног лекарског прегледа; одабир здравствено исправнихсредставаза одржавање личне хигијене са посебним освртом на хигијену усне дупље и средстава у превенцији кариеса; заштита од болести које се преносе полним контактом; одабир и употрба одговарајућег контрацептивног средства; одабир адекватне одеће и обуће.

Циљеви модула су упознавање ученика са дефиницијом здравља коју је дала СЗО; појмом душевног и телесног здравља и факторима који утичу на здравље; правилним одабиром средстава за одржавање личне хигијене, са посебним освртом на хигијену усне дупље и средстава у превенцији каријеса; методама заштите од полно преносивих болести; правилним одабиром и употребом одговарајућег контрацептивног средства. правилним одабиром и употребом одеће и обуће.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

2. Модул: Хигијена физичке културе и телесног васпитања

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 6 часова.

У оквиру 2. модула– Хигијена физичке културе и телесног васпитања,неопходно је дефинисати појмове: физиолошки аспекти хигијене рада, одмора, рекреације и сна; умор, замор, премор; улога сунчевог зрачења, воде, ваздуха и физичке активности у очувању и унапређењу здравља; физичка активност као мера превенције обољења у различитим животним добима.

Циљеви модула су упознавање ученика о начину планирања дневних активности, физичких активности и сна; начину коришћења благодети воде, ваздуха и сунчевог зрачења у циљу унапређења здравља; заштити од неповољног дејства сунчевог зрачења; начину примењивања физичке активности као здравог стила живота; разликовању врста рада и препознавању могућности прилагођавања рада у складу са телесном конституцијом и здравственим стањем организма.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

3. Модул: Ментална хигијена

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 8 часова.

У оквиру 3.модула– Ментална хигијена, неопходно је дефинисати појмове: ментално здравље, однос телесног и менталног здравља; фактори који утичу на ментално здравље; интерперсонални односи и њихова позитивна модификација; специфичности менталног здравља код деце и омладине; зрелост младих за брак и формирање породице; специфичности менталног здравља жена у прелазном добу и старих људи; превенција душевних поремећаја у зависности од старосног доба; стрес; превенција болести зависности: пушење, наркоманија и алкохолизам.

Циљеви модула су упознавање ученика са начином прилагођавања стабилне и зреле личности утицајима животне средине; одупирање факторима који нарушавају ментално здравље; примени мера које подижу ниво психичке кондиције; увиђању значаја нових стилова живота.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

4. Модул: Хигијена исхране

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 14 часова.

У оквиру 4. модула – Хигијена исхране,неопходно је дефинисати појмове: физиологија исхране; енергетски баланс; хранљиве материје; групе намирница и њихова биолошка вредност; витамини: растворљиви у мастима и витамини растворљиви у води; основни принципи правилне исхране; процена ухрањености и поремећаји услед неправилне исхране; поремећаји понашања у исхрани; болести услед неправилне исхране; санитарно-хигијенски надзор , здравствена исправност, здравствено безбедна храна и законска регулатива.

Циљеви модула су упознавање ученика са основама правилне исхране и коришћењем здравствено безбедних намирница; значајем и улогом витамина, као и болестима које настају услед неправилне исхране и неисправне хране; препознавањем болести насталих услед поремећаја понашања у исхрани и тражење консултација везананих за болести неправилне исхране од стручног лица.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

5. Модул: Комунална хигијена

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 8 часова.

У оквиру 5. модула – Комунална хигијена, неопходно је дефинисати појмове:састав атмосфере и аерозагађење; хигијенски, епидемиолошки, еколошки и здравствени значај воде за пиће; хигијенски захтеви одлагања отпадних вода и чврстих отпадних материја; састав земљишта, кружење материје и мере заштите земљишта од загађења; хигијенска насеља, типови насеља и хигијена становања; зрачења у животној средини.

Цињеви модула су упознавање ученике са саставом атмосфере и аерозагађењем; хигијенским, епидемиолошким, еколошким и здравственим значајем воде за пиће; хигијенским захтевима одлагања отпадних вода и чврстих отпадних материја; саставом земљишта, кружењем материје и мерама заштите земљишта од загађења; хигијеном насеља, типовима насеља и хигијеном становања; зрачењем у животној средини.

6. Модул: Школска хигијена

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 6 часова.

Уоквиру 6. модула– Школска хигијена неопходно је дефинисати појмове: основне карактеристике раста и развоја, периодизација дечијег узраста; школски објекти и школски намештај, фактори школске средине који утичу на здравље ученика; организација наставе; предшколске установе, домови ученика, одмаралишта и објекти за рекреацију; најчешћа обољења која настају услед утицаја организације наставе и школске средине.

Циљеви модула су упознавање ученика са основним карактеристикама раста, развоја и периодизације дечијег узраста; школским објектима, школским намештајем и факторима школске средине који утичу на здравље ученика; организацијом наставе; предшколским установама, домовима ученика, одмаралиштима и објектима за рекреацију; најчешћим обољењима која настају услед утицаја организације наставе и школске средине.

7. Модул: Хигијена радне средине и током ванредних услова

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 8 часова.

У оквиру 7. модула– Хигијена радне средине и током ванредних услова,неопходно је дефинисати појмове: утицај радне средине и процеса рада на здравље, подела и значај штетних нокси радне средине; превенција професионалних обољења и професионалног трауматизма, заштита здравља и посебни захтеви за рад са угроженим категоријама становништва; специфичности ванредних услова који настају услед елементарних и других врста катастрофа; специфични хигијенско– епидемиолошки проблеми у ванредним условима; снабдевање хигијенски исправном водом за пиће у ванредним условима, исхрана у ванредним условима; хигијена смештаја становништва у ванредним условима; задаци здравствене службе у спровођењу хигијенских мера током ванредних стања.

Циљеви модула су упознавање ученика са основним мерама заштите угрожених категорија становништва; разликовањем фактора и штетних нокса који утичу на здравље; препознавањем доприноса мера заштите угрожених категорија становништва; специфичностима и последицама које настају у ванредним условима; проблемима који настају са водоснабдевањем, исхраном и смештајем у ванредним условима.

8. Модул: Здравствено васпитање

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 6 часова.

Уоквиру 8. модула– Здравствено васпитање,неопходно је дефинисати појмове: циљеви и принципи здравственог васпитања; планирање и програмирање здравственог васпитања; методе и облици здравствено– васпитног рада; очигледна средства у здравствено-васпитном раду; здравствено васпитање као обавезан вид здравствене заштите; здравствено васпитање као саставни део рада здравствених радника.

Циљеви модула су упознавање ученика са основним циљевима и принципима здравствено– васпитног рада; мерама заштите угрожених категорија становништва; оспособљавању ученика да самостално направе оперативни план и програм; примене облике и методе здравствено-васпитног рада и користе очигледна васпитно-здравствена средства.

7. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације фармацеутског техничара. Оцењивање треба да буде усмерено на добијање информација о обрасцима мишљења и условима под којим ученик може да примени стечено знање. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање: oднoс учeникa прeмa рaду, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње свeскe, учeшће у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења. Оно је у функцији развоја и напредовања јер усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју. Формативно оцењивање укључује повратну информацију коју наставник даје ученику која обавезно садржи препоруку како да ученик исправи грешке, како да унапреди процес учења. Важно је да повратна информација буде конструктивна, јасна и мотивишућа за ученика.

Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења.

Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Формативно праћење и оцењивање наставног процеса води ученике ка добијању што боље сумативне оцене. Формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано.

Предлог за сумативно оцењивање: усмено излагање, практична демонстрација, тестови знања, контролни задаци самостални или групни радови, презентације. Препорука је да се оцењивање кроз контролне вежбе и тестове реализује по модулима. Ученик се сумативно оцењује на полугодишту, на крају школске године и на стручној матури.

Назив предмета: ЛАТИНСКИ ЈЕЗИК

1. ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

I

66

66

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Примена стручне терминологије и фразеологије формулисане на класичним језицима;

– Увиђање утицаја класичних језика на уобличење лексике и фразеологије савремених језика и боље разумевање граматичких модела, како у матерњем, тако и у страним језицима;

– Стицање општих знања о античкој култури и медицини;

– Оспособљавање ученика за разумевање сваковрсних порука које су у вези са струком, формулисане на класичним језицима;

– Упознавање ученика с битним елементима савременог језика струке, који се заснива на класичним језицима.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

Латински језик

66

4. МОДУЛИ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: први

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ЛАТИНСКИ ЈЕЗИК

примени правила изговора и наглашавања;

примени правила ортографије;

уочи специфичности изговора и правописа у латинском језику;

самостално примени основне граматичке категорије;

користи одређени фонд речи везан за струку у прилагођеним и једноставним оригиналним текстовима;

увиђа однос граматике матерњег и латинског језика;

самостално или уз помоћ наставника саставља кратке реченице, попуњава стручне термине у тексту или повезује делове текста;

самостално користи двојезичне речнике;

разуме садржај стручних термина у једноставним оригиналним текстовима;

одреди основне функције речи у синтагмама/реченицама;

преводи стручне изразе и кратке реченице са латинског на матерњи језик уз помоћ речника или наставника ;

разуме на основу стручних назива у латинском језику значење и смисао текста на неком савременом језику;

користи знање латинског језика да би схватио значење речи латинског порекла у матерњем и другим језицима;

сагледава повезаност прошлости и садашњости уочавајући сличности и разлике у културама.

ГРАМАТИЧКИ САДРЖАЈИ

• латинско писмо, изговор и акценат

• врсте речи и њихове промене

• категорије номиналне и вербалне промене

Именске речи

• именице I, II, III, IV, V деклинације; изузеци треће деклинације; грчке именице

• придеви и њихова компарација (сви типови)

• заменице: личне, присвојне, повратна; показне, односне и упитне;

• бројеви (основни и редни)

Глаголи (све четири конјугације, глаголи на –io, -ěre и глагол esse)

• индикатив презента актива и пасива

• императив презента актива

• конјунктив презента актива и пасива

• партицип презента актива

• партицип перфекта пасива

• герундив и герунд

Непроменљиве речи:

• прилози (творба и компарација)

• предлози

Кључни појмови: деклинације, конјугације, индикатив, императив, конјунктив, партицип, герундив, герунд.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Латински језик је предмет који се изучава у првом разреду. Теоријска настава се реализује у учионици.

Програм предмета Латински језик oмoгућaвa ученицима да се упознају са основним појмовима у латинском језику, дефиницијом, предметом изучавања, циљевима и принципима на којима се заснива.

Ученицима треба разјаснити шта им се пружа овим предметом и шта се очекује од њих. Без јасних и структурисаних ограничења ученик не може сагледати сопствене могућности и способности. Зато је важно млађем средњошколцу јасно и таксативно набројати и права и обавезе, захтеве и правила (оцењивања), и то регуларно понављати уз објашњења о чему се говорило, зашто и шта даље следи. Тиме се постиже прогресија која не мора значити напредовање према неким застарелим мерилима. Наиме, право је ученика да напредује онако како њему одговара, да се залаже за оцену коју жели и да постиже резултате према способностима.

У настави језика меморисање се може примењивати ограничено временски на оне садржаје предмета који ће се често понављати.

Програм предмета Латински језик усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику која су то стручна знања потребна ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања, требало би извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе, планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на већи број исхода и да се могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима.

Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања,оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и развијање сопствених ставова. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета Латински језик, у различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.

1. Модул: Латински језик

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 66 часова.

У оквиру модула Латински језик, неопходно је дефинисати појмове: латинско писмо, изговор и акценат, врсте речи и њихове промене, категорије номиналне и вербалне промене; именице I, II, III, IV, V деклинације; изузеци треће деклинације; грчке именице; глаголи (све четири конјугације, глаголи на –io, -ěre и глагол esse); индикатив презента актива и пасива, императив презента актива, конјунктив презента актива и пасива, партицип презента актива, партицип перфекта пасива, герундив и герунд, придеви и њихова компарација (сви типови), заменице: лична, присвојне, повратне; показне, односне и упитне, бројеви (основни и редни); прилози (творба и компарација), предлози.

Циљеви модула су оспособљавање ученика да правилно (про)читају и пишу/записују речи, кратке реченице и једноставне прилагођене текстове; овладавање и примена знања о језику; разумевање, превођење и интерпретација текста; препознавање утицаја латинског језика на уобличење лексике и фразеологије у савременим језицима; уочавање значаја културног наслеђа античке културе и стицање социокултурне компетенције.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације фармацеутског техничара. Оцењивање треба да буде усмерено на добијање информација о обрасцима мишљења и условима под којим ученик може да примени стечено знање. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање: oднoс учeникa прeмa рaду, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње свeскe, дневника вежби нa чaсoвимa, учeшћa у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења. Оно је у функцији развоја и напредовања јер усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју. Формативно оцењивање укључује повратну информацију коју наставник даје ученику која обавезно садржи препоруку како да ученик исправи грешке, како да унапреди процес учења. Важно је да повратна информација буде конструктивна, јасна и мотивишућа за ученика.

Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења.

Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопоуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Формативно праћење и оцењивање наставног процеса води ученике ка добијању што боље сумативне оцене. Формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано.

Предлог за сумативно оцењивање: усмено излагање, практична демонстрација, тестови знања, тестови практичних вештина, контролни задаци самостални или групни радови, презентације. Препорука је да се оцењивање кроз контролне вежбе и тестове реализује по модулима. Ученик се сумативно оцењује на полугодишту, на крају школске године и на стручној матури.

Назив предметa: ПРВА ПОМОЋ

1. ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА– ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

I

60

60

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Практично обучавање будућих здравствених радника за ваљано указивање неодложне помоћи животно угроженим лицима у непредвиђеним задесним ситуацијама што представља основу спасавања и очувања живота у збрињавању животно угрожених, ублажавање последица насталог стања и потпомагање опоравка практичним радњама које су на међународном плану прописане и усвојене као методе избора;

– Подстицање развоја етичких особина личности које карактеришу професионални лик здравствених радника као што су: хуманост, алтруизам, прецизност, самоиницијативност, одговорност и пожртвованост;

– Развијање свести код појединаца и група о штетним утицајима средине и прихватање здравог начина живота;

– Оспособљавање ученика за успешно преношење сазнања из домена прве помоћи у ширу друштвену заједницу;

– Формирање код ученика позитивног понашања у личном животу и професионалном раду.

3.НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Основни принципи прве помоћи и утврђивање стања повређених/оболелих лица

8

2.

Поремећаји стања свести

6

3.

Кардиопулмонална реанимација

8

4.

Крварења и ране

8

5.

Повреде костију и зглобова

8

6.

Повреде изазване дејством физичких, хемијских и биолошких фактора

8

7.

Повреде појединих телесних сегмената и посебне повреде

8

8.

Изненада настале тегобе и болести

6

4. МОДУЛИ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ПРВЕ ПОМОЋИ И УТВРЂИВАЊЕ СТАЊА ПОВРЕЂЕНИХ/ОБОЛЕЛИХ ЛИЦА

• дефинише прву помоћ и разуме њен значај;

• дефинише хитан случај;

• наведе карике у ланцу спасавања и издвоји оне на које утиче спасилац;

• опише поступак на месту несреће;

• направи план акције спасиоца

• води комуникацију са диспечерима служби које позива;

• утврди стање свести;

• утврди постојање дисања;

• утврди постојање срчаног рада;

• уради преглед „од главе до пете” и објасни своје поступке при прегледу;

• опише ране и касне знаке смрти;

• дефинише привидну (клиничку) смрт.

Настава у блоку:

• Појам, циљеви, задаци и значај прве помоћи

• Улога спасиоца у пружању прве помоћи

• Појам хитног случаја

• Карике у ланцу спасавања

• Поступак на месту несреће

• Утврђивање стања повређеног/оболелог

• Утврђивање стања свести

• Провера дисања

• Провера срчаног рада

• Преглед ,,од главе до пете”

• Поступак са одећом и обућом

• Појам, врсте и знаци смрти.

Кључни појмови: прва помоћ, хитан случај, поступци, преглед, провера, виталне функције, знаци смрти.

ПОРЕМЕЋАЈИ СТАЊА СВЕСТИ

• препозна различите нивое поремећаја свести (сомноленција, сопор, кома);

• постави п/о у бочни релаксирајући положај;

• препозна различите поремећаје свести:

• збрине п/о на адекватан начин.

Настава у блоку:

• Појам, узроци и класификација поремећаја свести

• Поступак код поремећаја свести

• Несвестица

• Епилепсија (и хистерија)

• Фрас

• Потрес мозга

• Мождани удар

• Поремећаји концентрације шећера у крви

• Кома

Кључни појмови: свест, несвестица, епилепсија, фрас, потрес мозга, мождани удар, кома.

КАРДИОПУЛМОНАЛНА РЕАНИМАЦИЈА

• препозна престанак дисања и рада срца;

• наведе узроке опструкције дисајних путева;

• успостви проходност дисајних путева;

• изведе кардиопулмоналну реанимацију код особа различитог узраста ;

• примени спољашњи аутоматски дефибрилатор.

Настава у блоку:

• Појам и циљеви кардиопулмоналне реанимације

• Престанак дисања и рада срца – узроци и знаци

• Успостављање проходности дисајних путева

• Методе вештачког дисања

• Спољашња масажа срца

• Специфичности КПР код деце до прве године старости

• Специфичности КПР код деце узраста од прве године до пубертета

• Када не започињати КПР

• Најчешће грешке у поступку КПР

• Примена спољашњег аутоматског дефибрилатора

Кључни појмови: КПР, спољашња масажа срца, специфичности КПР, дефибрилатор.

КРВАРЕЊА И РАНЕ

• препозна знаке крварења и шока;

• примени мере у борби против шока;

• локализује тачке дигиталне компресије;

• заустави крварење различитим методама;

• опише поступак збрињавања ампутационих повреда;

• збрине рану;

• опише поступак код крварења из природних отвора;

• санира повређено месту;

• превије поједине телесне сегменте троуглом марамом и завојем.

Настава у блоку:

• Крварења – врсте и последице

• Хеморагични шок

• Методе привремене хемостазе

• Трауматска ампутација и поступак код очекиване реплантације

• Крварења из природних отвора

• Ране и поступак са ранама

• Страно тело у рани

• Ратне ране

• Завојни материјал

• Технике превијања појединих сегмената тела троуглом марамом и завојем

Кључни појмови: крварење, хеморагија, шок, хемостаза, ампутација, ране, завојни материјал, технике превијања.

ПОВРЕДЕ КОСТИЈУ И ЗГЛОБОВА

• препозна знаке повреда зглобова и костију;

• дефинише циљеве и правила имобилизације;

• изврши имобилизацију појединих телесних сегмената;

• контролише постављену имобилизацију;

• збрине прелом са крварењем;

• примени „троструки хват”;

• учествује у преношењу особе са повредом кичменог стуба.

Настава у блоку:

• Повреде зглобова: нагњечење, угануће, ишчашење и прелом;

• Повреде костију;

• Имобилизација – појам, циљев;

• Правила имобилизације;

• Средства за имобилизацију;

• Имобилизација кичменог стуба;

• Специфичности ослобађања дисајних путева при повреди вратне кичме;

• Имобилизација горњих екстремитета;

• Имобилизација грудног коша;

• Имобилизација карлице

• Имобилизација доњих екстремитета.

Кључни појмови: нагњечење, угануће, ишчашење, прелом, имобилизација.

ПОВРЕДЕ ИЗАЗВАНЕ ДЕЈСТВОМ ФИЗИЧКИХ, ХЕМИЈСКИХ И БИОЛОШКИХ ФАКТОРА

• збрине различите термичке повреде;

• опише поступак спасиоца у различитим акцидентима;

• користи мере самозаштите;

• пружи адекватну прву помоћ код повреда електрицитетом;

• препозна хемијска оштећења организма

• збрине хемијска оштећења на адекватан начин;

• пружи прву помоћ код биолошких повреда,

• пружи прву помоћ код убода инсекта

• пружи прву помоћ код уједа животиња (змија,пас)

• Настава у блоку:

• Повреде изазване дејством високе температуре на организам: топлотни удар, сунчаница, опекотине;

• Повреде изазване дејством ниске температуре на организам: хипотермија и смрзотине;

• Повреде електрицитетом: повреде електричном струјом и удар грома;

• Хемијске опекотине;

• Нагла тровања удисањем и гутањем отрова;

• Тровања угљенмоноксидом;

• Тровања каустичним средствима;

• Тровање алкохолом, лековима и психоактивним супстанцама;

• Биолошке повреде;

• Ујед змија и других животиња

• Убоди инсеката (пчела, оса, стршљен, шкорпион, паук, крпељ).

Кључни појмови: термичке повреде, топлотни удар, сунчаница, опекотине, хипотермија, смрзотине, повреде електрицитетом, хемијске повреде, тровање, биолошке повреде, уједи, убоди.

ПОВРЕДЕ ПОЈЕДИНИХ ТЕЛЕСНИХ СЕГМЕНАТА И ПОСЕБНЕ ПОВРЕДЕ

• збрине кранио-церебралне повреде;

• збрине повреде ока и ува;

• збрине п/о са повредама органа трбуха и карлице;

• пружи адекватну прву помоћ код краш повреде

• збрине утопљеника уз познавање мера за безбедност спасиоца;

• опише поступак код саобраћајног удеса;

• опише редослед збрињавања повреда код политрауматизованих;

• врши тријажу п/о.

Настава у блоку:

• Кранио-церебралне повреде;

• Повреде ока и ува;

• Повреде органа грудног коша;

• Повреде органа трбуха и карлице;

• Краш повреде;

• Бласт повреде;

• Утопљење у води;

• Саобраћајни трауматизам;

• Политраума

• Тријажа п/о.

Кључни појмови: кранио-церебралне повреде, краш повреде, бласт повреде, утопљење, трауматизам, политраума, тријажа.

ИЗНЕНАДА НАСТАЛЕ ТЕГОБЕ И БОЛЕСТИ

• препозна најчешће изненада настале тегобе и болести

Настава у блоку:

• Повишена телесна температура;

• Бол у грудима;

• Хипертензија;

• Бронхијална астма;

• Бол у трбуху;

• Повраћање и пролив;

• Главобоља и вртоглавица

• Алергијске реакције

Кључни појмови: температура, бол, хипертензија, астма, повраћање, пролив, главобоља, вртоглавица, алергија.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Прва помоћ је предмет који се изучава у првом разреду. Приликом остваривања програма вежби у блоку одељење се дели на 3 групе до 10 ученика.

Прва помоћ се при реализацији плана наставе и учења изводи на моделима ( лутке ) и ученицима. Програм предмета Прва помоћ омогућава ученицима да разумеју значај прве помоћи, да се упознају са основним појмовима, дефиницијом, принципима прве помоћи и оспособе да примене технике за утврђивање стања повређених и оболелих. Предмет подстиче развој етичких особина личности које карактеришу професионални лик здравственог радника као што су: хуманост, алтруизам, прецизност, одговорност и пожртвованост. Предмет оспособљава ученике за успешно препознавање различитих нивоа поремећаја стања свести и стања која доводе до престанка рада срца и дисања, као и примену специфичних техника кардиопулмоналне реанимације, хемостазе и имобилизације појединих телесних сегмената. Предмет омогућава стицање знања и вештина о начину збрињавања повреда изазваних дејством физичких, хемијских и биолошких фактора,као и повреда појединих телесних сегмената и посебних повреда. Премет омогућава усвајање знања о најчешће изненада насталим тегобама, као и вештинама за пружање адекватне прве помоћи.

Програм предмета Прва помоћ усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања потребна ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања, требало би извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе, планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на већи број исхода и да се могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима. Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева модула, код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према предмету.

Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима, начину евидентирања у складу са правилима евидентирања. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и развијање сопствених ставова. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета Прва помоћ у различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.

1. Модул: Основни принципи прве помоћи

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Настава у блоку 8 часова.

У оквиру 1. модула– Основни принципи прве помоћи, неопходно је дефинисати појмове: појам, циљеви, задаци и значај прве помоћи; улога спасиоца у пружању прве помоћи; појам хитног случаја; карике у ланцу спасавања; поступак на месту несреће; утврђивање стања повређеног/оболелог; утврђивање стања свести; провера дисања; провера срчаног рада; преглед ,,од главе до пете”; поступак са одећом и обућом; појам, врсте и знаци смрти.

Циљеви модула су представљање појма и значаја прве помоћи; дефинисање “хитаног случаја”; демонстрирање спасавања; редослед поступака на месту несреће; планирање акције спасавања; вођење комуникације са диспечерима службе коју позива; демонстрирање начина на који се утврђује стање свести, постојање дисања и срчаног рада; представљање прегледа „од главе до пете” и поступака при прегледу;

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

2. Модул: Поремећаји стања свести

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Настава у блоку 6 часова.

У оквиру 2. модула – Поремећаји стања свести,неопходно је дефинисати појмове: појам, узроци и класификација поремећаја свести; поступак код поремећајасвести; несвестица; епилепсија (и хистерија); фрас; потрес мозга; мождани удар; поремећаји концентрације шећера у крви; кома.

Циљеви модула су демонстрирање техника постављања п/о у бочни релаксирајући положај; збрињавање у случају различитих поремећаја свести; разликовање нивоа поремећаја свести код повређеног и оболелог.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити модели и друга аудио-визуелна наставна средства.

3. Модул: Кардиопулмонална рeанимација

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Настава у блоку 8 часова.

У оквиру 3.модула – Кардиопулмонална реанимација,неопходно је дефинисати појмове: појам и циљеви кардиопулмоналне реанимације; престанак дисања и рада срца – узроци и знаци; успостављање проходности дисајних путева; методе вештачког дисања; спољашња масажа срца; специфичности КПР код деце до прве године старости; специфичности КПР код деце узраста од прве године до пубертета; када не започињати КПР; најчешће грешке у поступку КПР; примена спољашњег аутоматског дефибрилатора.

Циљеви модула су оспособљавање ученика да уочи престанак дисања и рада срца; уочи узроке опструкције дисајних путева поступцима за успостављање проходности дисајних путева техником извођења кардиопулмоналне реанимације код особа различитог узраста и са начином примене спољашњег аутоматског дефибрилатора.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

4. Модул: Крварења и ране

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Настава у блоку 8 часова.

У оквиру 4. модула – Крварења и ране, неопходно је дефинисати појмове: крварења – врсте и последице; хеморагични шок; методе привремене хемостазе;

трауматска ампутација и поступак код очекиване реплантације; крварења из природних отвора; ране и поступак са ранама; страно тело у рани; ратне ране; завојни материјал; технике превијања појединих сегмената тела троуглом марамом и завојем.

Циљеви модула су оспособљавање ученика да уочи крварења и препозна стање шока; примењује мере у борби против шока; локализује тачке дигиталне компресије; заустави крварење различитим методама; опише поступак збрињавања ампутационих повреда; правилно збрине рану; правилно користи завојни материјал; превије поједине телесне сегменте троуглом марамом и завојем.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

5. Модул: Повреде костију и зглобова

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Настава у блоку 8 часова.

У оквиру 5. модула – Повреде костију и зглобова, неопходно је дефинисати појмове: повреде зглобова: нагњечење, угануће, ишчашење и прелом;повреде костију;имобилизација – појам, циљеви;правила имобилизације;средства за имобилизацију;имобилизација кичменог стуба;специфичности ослобађања дисајних путева при повреди вратне кичме;имобилизација горњих екстремитета;имобилизација грудног коша;имобилизација карлице; имобилизација доњих екстремитета

Циљеви модула су упознавање ученика са знацима повреда зглобова и костију; циљевима и правилима имобилизације, начином имобилизације појединих телесних сегмената; начином контроле постављене имобилизације; начином збрињавања прелома са крварењем; начином примене поступка”троструки хват”.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

6. Модул: Повреде изазване дејством физичких, хемијских и биолошких фактора

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Настава у блоку 8 часова.

Уоквиру 6. модула– Повреде изазване дејством физичких, хемијских и биолошких фактора,неопходно је дефинисати појмове: повреде изазване дејством високе температуре на организам: топлотни удар, сунчаница, опекотине;повреде изазване дејством ниске температуре на организам: хипотермија и смрзотине;повреде електрицитетом: повреде електричном струјом и удар грома; хемијске опекотине;нагла тровања удисањем и гутањем отрова;тровања угљенмоноксидом;тровања каустичним средствима; тровање алкохолом, лековима и психоактивним супстанцама; биолошке повреде; ујед змија и других животиња; убоди инсеката (пчела, оса, стршљен, шкорпион, паук, крпељ).

Циљеви модула су упознавање ученика са основним постипцима за збрињавање различитих термичких повреда; поступцима спасиоца у различитим акцидентима и мерама самозаштите; поступцима пружања адекватне прве помоћи код повреда електрицитетом; хемијским оштећењима организма и начином њиховог збрињавања; начином пружања прве помоћи код биолошких повреда.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

7. Модул: Повреде појединих телесних сегмената и посебне повреде

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Настава у блоку 8 часова.

Уоквиру7. модула– Повреде појединих телесних сегмената и посебне повреде, неопходно је дефинисати појмове: кранио-церебралне повреде; повреде ока и ува; повреде органа грудног коша; повреде органа трбуха и карлице; краш повреде; бласт повреде; утопљење у води; саобраћајни трауматизам; политраума; тријажа п/о.

Циљеви модула су упознавање ученика са кранио-церебралним повредама и начином њиховог збрињавања; повредама ока и ува и начинима њиховог збрињавања; повредама органа трбуха и карлице и начинима њиховог збрињавања; краш и бласт повредама и начином пружања адекватне прве помоћи; начином збрињавања утопљеника уз познавање мера за безбедност спасиоца; поступком који се предузима код саобраћајног удесаи начином извлачења повређеног из аутомобила и скидању кациге код мотоциклиста; редоследом збрињавања повреда код политрауматизованих и тријажом п/о ; увиђање значаја благовремено пружене прве помоћи; илустровати са што више примера.

Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева модула, код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према предмету.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, користити реалистички приказ стања и повреда, организовати рад у паровима или групи.

8. Модул: Изненада настале тегобе и болести

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Настава у блоку 6 часова.

Уоквиру 8. модула– Изненада настале тегобе и болести, неопходно је дефинисати појмове: повишена телесна температура; бол у грудима; хипертензија; бронхијална астма; бол у трбуху; повраћање и пролив; главобоља и вртоглавица; алергијске реакције.

Циљеви модула су упознавање ученика са најчешће изненада насталим тегобама и болестима и њихово оспособљавање за пружање адекватне прве помоћи.

Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева модула, код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према предмету.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, користити реалистички приказ стања и повреда, организовати рад у паровима или групи.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације фармацеутског техничара. Оцењивање треба да буде усмерено на добијање информација о обрасцима мишљења и условима под којим ученик може да примени стечено знање. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање: oднoс учeникa прeмa рaду, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње свeскe, учeшће у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења. Оно је у функцији развоја и напредовања јер усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју. Формативно оцењивање укључује повратну информацију коју наставник даје ученику која обавезно садржи препоруку како да ученик исправи грешке, како да унапреди процес учења. Важно је да повратна информација буде конструктивна, јасна и мотивишућа за ученика.

Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења.

Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Формативно праћење и оцењивање наставног процеса води ученике ка добијању што боље сумативне оцене. Формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано.

Предлог за сумативно оцењивање: усмено излагање, практична демонстрација, тестови знања, контролни задаци самостални или групни радови, презентације. Препорука је да се оцењивање кроз контролне вежбе и тестове реализује по модулима. Ученик се сумативно оцењује на полугодишту, на крају школске године и на стручној матури.

Назив предметa: МЕДИЦИНСКА ЕТИКА

1.ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

I

33

33

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

• Развијање моралне свести, интегрисање сазнања и делања у практичном животу и струци здравственог радника;

• Усвајање основних етичких појмова, теорија и система вредности;

• Развијање моралне свести и обавезаученикапрема болесницима у решавању етичких проблема у медицинској пракси,као и осетљивости на неетичке појаве у животу и струци;

• Схватање важности моралних дилема у животу и струци;

• Подстицање критичког мишљења ученика да уочавају и разматрају неетичке појаве и на одговарајући начин реагују.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Увод у етику

4

2.

Историја етике

5

3.

Посебни проблеми нормативне етике

9

4.

Морални аспекти здравственог позива

15

4. МОДУЛИ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

УВОД У ЕТИКУ

• разуме основне етичке појмове;

• разликује системе вредносних и чињеничних судова;

• разликује етичке теорије;

• разуме појам свести као основе моралног деловања;

• разуме моралну стварност у којој живи.

• Етика и морал;

• Зачеци етичке свести (седморица мудраца);

• Однос философије, етике и других наука;

• Човек као предмет етике;

• Основни етички појмови (добро и зло, моралне норме, однос стварног и нормативног, хипокризија);

• Етичке теорије;

• Човек као извор морала (разум, воља, слободна воља, осећања и савест);

• Етика и професија (етика и медицина).

Кључни појмови:етика, морал, етички појмови, етичке теорије, разум, воља, осећања, савест.

ИСТОРИЈА ЕТИКЕ

• разјасни етичке поступке различитих епоха и религија;

• анализира етичка одређења борбе између добра и зла у грчкој митологији и бајкама;

• објасни разлику између етичког егоизма (хедонизам, утилитаризам) и психолошког егоизма;

• установи границе природног стања и апсолутне слободе;

• анализира етичко утемељење људских права;

• објасни различите аспекте слободе (слобода за и слобода од);

• категоризује узроке сукоба у међуљудским односима: психолошке, економске, политичке, моралне и религиозне.

Античка етика

– Периодизација;

– Етичка схватања предсократоваца, Космолошко раздобље;

– Антрополошко раздобље (софисти, Сократ, киници, киренаици);

– Платонова етичка схватања;

– Аристотелова етичка схватања;

– Хеленистичко раздобље (стоици и епикурејци);

– Појава хришћанства;

Средњевековна етика

– Хришћанска етика;

Нововековне етичке теорије

– Дух модерног доба и нови систем вредности (хуманизам и ренесанса);

– Етичка схватања рационалиста (Спиноза и Лајбниц);

– Етичка схватања емпиричара;

– Кантова аутономна етика категоричког императива;

– Фихтеово схватање слободе човека;

– Марксово схватање отуђења и путеви ослобођења човека;

Етичка схватања савременог доба

– Шопенхауерово схватање морала;

– Дарвинизам и етичка схватања еволуциониста;

– Ничеов захтев за превредновањем свих вредности;

– Етичка схватања егзистенцијалиста (Кјеркегорови стадији на животном путу човека, Сартрово схватање слободе);

Постмодерна

– Место етике и морала у XXI веку;

Кључни појмови: античка етика, средњевековна етика, нововековна етика, савремена етика, постмодерна.

ПОСЕБНИ ПРОБЛЕМИ НОРМАТИВНЕ ЕТИКЕ

• наведе карактеристике различитих фаза у прихватању особе да болује од неизлечиве болести,

• наведе могуће мисли и осећања чланова породице особе која болује од неизлечиве болести,

• опише сопствене мисли, осећања и понашање кад је био болестан/болесна,

• аргументовано дискутује о осетљивим питањима анестезије, смрти, самоубиства, еутаназије,

• изражава правилне ставове према болесним особама,

• наведе поступке здравственог радника којима може олакшати боравак пацијента у болници,

• објасни значај давања адекватне информације пацијенту после здравствене интервенције,

• се децентрира и ствари посматра из угла болесне особе.

• Заклетве и кодекси медицинске етике;

• Деонтолошки проблеми у медицинској пракси;

• Правно-етички проблеми медицинске праксе;

• Дискриминација (класна, политичка, етничка, полна и морална);

• Морални аспекти мита и корупције;

• Нова етика животне средине.

• Однос према будућим генерацијама;

• Етичке теме и дилеме:

– смртна казна – за и против;

– самоубиство – да ли човек има право на тај чин;

– рећи истину пацијенту или не;

– абортус;

– еутаназија или природна смрт;

– донорство органа и генетског материјала;

– клонирање.

Кључни појмови: нормативна етика, кодекс етике, дискриминација, морални аспектимита и корупције, етичке дилеме.

МОРАЛНИ АСПЕКТИ ЗДРАВСТВЕНОГ ПОЗИВА

• се односи према пацијенту поштујући принцип primum non nocere;

• брани став да је људски живот највиша вредност и да све треба да буде у његовој служби;

• процењује критеријуме вредновања појединих савремених захвата у третирању пацијената;

• схвати практичне последице које произилазе када се одређена теорија примењује у животу и у струци здравствених радника;

• искаже критички однос према постојећој моралној пракси на основу стеченог знања;

• прaти савремену медицину и практикује новине у третману.

• Моралне обавезе здравствених радника према болесницима;

• Лекарска тајна и право пацијента на приватност;

• Етички проблеми у приватној медицинској пракси;

• Етички аспекти биоинжењеринга и генетских истраживања.

Кључни појмови: морална обавеза, лекарска тајна, етички проблеми, етички аспекти.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Медицинска етика је предмет који се изучава у првом разреду.Теоријска настава се реализује у учионици.

Програм предмета Медицинска етика упознаје ученике са основним етичким појмовима и посебним проблемима нормативне етике;оспособљава ученике да разликују системе вредности и чињеничних судова, етичке теорије, моралну стварност у којо живе, као и да препознају појам свести као основе моралног деловања. Предмет оспособљава ученике да разумеју етичке поступке различитих епоха и религија и установе границе природног стања и апсолутне слободе. Циљ предмета је да ученици сагледају морални аспект здравственог позива,који подстиче развојетичких особина личности као што су: хуманост, алтруизам, прецизност, одговорност и пожртвованост. Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева модула, код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према предмету.

Програм предмета Медицинска етика усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања потребна ученику за даље учење и свакодневни живот.

Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима, начину евидентирања у складу са правилима евидентирања. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и развијање сопствених ставова. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета Медицинска етика у различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.

1. Модул: Увод у етику

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 4 часа.

У оквиру 1. модула-Увод у етику неопходно је дефинисати појмове:Етика и морал; зачеци етичке свести (седморица мудраца); однос философије, етике и других наука;човек као предмет етике.

Циљеви модула су разумевање односа основнх етичких појмова, система вредносних и чињеничних судова као и етичке теорије; разумевање појма свести као основе моралног деловања, као и моралне стварности у којој живе.

2. Модул: Историја етике

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 5 часова.

У оквиру 2. модула –Историја етике неопходно је дефинисати појмове: Античка етика: Периодизација; Етичка схватања предсократоваца; Космолошко раздобље; Антрополошко раздобље (софисти, Сократ, киници, киренаици); Платонова етичка схватања;Аристотелова етичка схватања; Хеленистичко раздобље (стоици и епикурејци); Појава хришћанства; Средњевековна етика; Хришћанска етика; Нововековне етичке теорије; Дух модерног доба и нови систем вредности (хуманизам и ренесанса); Етичка схватања рационалиста (Спиноза и Лајбниц); Етичка схватања емпиричара; Кантова аутономна етика категоричког императива; Фихтеово схватање слободе човека; Марксово схватање отуђења и путеви ослобођења човека; Етичка схватања савременог доба; Шопенхауерово схватање морала; Дарвинизам и етичка схватања еволуциониста; Ничеов захтев за превредновањем свих вредности; Етичка схватања егзистенцијалиста (Кјеркегорови стадији на животном путу човека, Сартрово схватање слободе); Постмодерна; Место етике и морала у XXI веку. Циљеви модула су разумевање односа различитих епоха и религија; увиђање значаја борбе између добра и зла у грчкој митологији и бајкама, као и етичко утемељење људских права; схватање односа између етичког егоизма( хедонизам, утилитаризам) и психолошког егоизма; постављање границе природног стања и апсолутне слободе и категоризација узрока сукоба у међуљудским односима.

3. Модул: Посебни проблеми нормативне етике

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 9 часова.

У оквиру 3. модула –Посебни проблеми нормативне етике неопходно је дефинисати појмове: Заклетве и кодекси медицинске етике;

Деонтолошки проблеми у медицинској пракси; Правно-етички проблеми медицинске праксе; Дискриминација (класна, политичка, етничка, полна и морална); Морални аспекти мита и корупције; Нова етика животне средине; Однос према будућим генерацијама;

Етичке теме и дилеме: смртна казна – за и против; самоубиство – да ли човек има право на тај чин; рећи истину пацијенту или не; абортус; еутаназија или природна смрт; донорство органа и генетског материјала; клонирање.

Циљеви модула су упознавање ученика са основним карактеристикама различитих фаза у прихватању особе да болује од неизлечиве болести; могућим мислима и осећањима чланова породице особе која болује од неизлечиве болести; развијање свести ученика да аргументовано дискутују о осетљивим питањима анестезије, смрти, самоубиства, еутаназије; изражавање правилних ставова према болесним особама; увиде значај давања увремењене и по обиму адекватне повратне информације пацијенту после здравствене интервенције; децентрирају се и ствари посматрају из угла болесничке собе.

4. Модул: Морални аспекти здравственог позива

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 15 часова.

У оквиру 4. модула – Морални аспекти здравственог позива неопходно је дефинисати појмове: моралне обавезе здравствених радника према болесницима; лекарска тајна и право пацијента на приватност; етички проблеми у приватној медицинској пракси; етички аспекти биоинжењеринга и генетских истраживања.

Циљеви модула су схватање важности односа према пацијенту поштујући принцип primum non nocere; одбрана става да је људски живот највиша вредност и да све треба да буде у његовој служби; увиђање значаја савремених захвата у третирању пацијената; схватање важности последица које произилазе из примене одређених теорија у животу и струци здравствених радника; изражавање критичког односа према постојећој моралној пракси на основу стеченог знања; схватање важности савремене медицине и примена новина у третману.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације фармацеутског техничара. Оцењивање треба да буде усмерено на добијање информација о обрасцима мишљења и условима под којим ученик може да примени стечено знање. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање: oднoс учeникa прeмa рaду, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње свeскe, учeшћa у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења. Оно је у функцији развоја и напредовања јер усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју. Формативно оцењивање укључује повратну информацију коју наставник даје ученику која обавезно садржи препоруку како да ученик исправи грешке, како да унапреди процес учења. Важно је да повратна информација буде конструктивна, јасна и мотивишућа за ученика.

Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења.

Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Формативно праћење и оцењивање наставног процеса води ученике ка добијању што боље сумативне оцене. Формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано.

Предлог за сумативно оцењивање: усмено излагање, практична демонстрација, тестови знања,контролни задаци самостални или групни радови, презентације. Препорука је да се оцењивање кроз контролне тестове реализује по модулима. Ученик се сумативно оцењује на полугодишту и на крају школске године.

Назив предметa: МИКРОБИОЛОГИЈА СА ЕПИДЕМИОЛОГИЈОМ

1. ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА– ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

II

68

68

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

• Усвајање знања о грађи и физиологији бактерија значајних за хуману медицину;

• Увиђање значаја обољења изазиваних бактеријама, начин култивисања бактерија, антимикробна хемотерапија, антибиограм и резистенција;

• Разумевање појмова инфекција, инфективни процес, заразна болест, епидемијски процес, клицоноштво;

• Схватање важности мера спречавања и сузбијања заразних болести;

• Увиђање значаја имуног система и његове улоге у борби против микроорганизама;

• Представљање појма вируса, паразита и гљива, патогенезе инфекција и обољења која изазивају у хуманој медицини;

• Схватање важности микробиологије и епидемиологије у свакодневном животу.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: други

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Основне одлике микроорганизама

10

2.

Основи епидемиологије заразних болести

8

3.

Имунитет

12

4.

Бактериологија

12

5.

Вирусологија

10

6.

Паразитологија

10

7.

Микологија

6

4. МОДУЛИ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ МИКРООРГАНИЗАМА

• разликује бактеријске ћелије према величини, облику и грађи;

• разликује услове за раст и размножавање бактерија и начин размножавања;

• објасни механизам деловања антибактеријских лекова са примерима;

• образложи механизам резистенције;

• објасни дифузиони и дилуциони метод антибиограма;

• разуме комбиновани метод антибиограма.

• Предмет и циљ изучавања микробиологије и епидемиологије;

• Бактерије, вируси, паразити и гљиве;

• Облици и величина бактерија, распоред, грађа бактеријске ћелије, ћелијски зид, капсула;

• Колоније и морфологија бактеријских колонија, антибиограм и његов значај;

• Фактори раста бактерија, култивисање бактерија

• Појам и методе дезинфекције, дезинфекциона средства, физичке и хемијске методе стерилизације

Кључни појмови: бактерије, вируси, паразити, гљиве, ћелијски зид, капсула, колонија, антибиограм, култивисање, дезинфекција, стерилизација.

ОСНОВИ ЕПИДЕМИОЛОГИЈЕ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ

• објасни методе доказивања да је специфична бактеријска врста узрочник одређене болести;

• разликује начин преношења инфекције и настанак инфективног процеса;

• повезује врсте инфекције, њихов значај у односу на узрочника болести

• објасни факторе адхеренције, факторе инвазивности и токсине бактерија одговорних за настанак болести.

• Патогеност и вируленција (инвазивност, токсичност)

• Инфекција: дефиниција, врсте, облици и типови

• Заразнаболест: дефиниција,типови и клиничка симптоматологија

• Неопходни фактори за настанак инфекције (Вограликов ланац)

• Епидемијски процес: настанак, ток и престанак

• Мере спречавања и настанка заразних болести

• Клицоноштво и његов медицински значај

Кључни појмови: патогеност, вируленција, инвазивност, токсичност, инфекција, заразна болест, Вограликов ланац, епидемијски процес, епидемијске мере, клицоноштво.

ИМУНИТЕТ

• објасни неспецифичне одбрамбене факторе природне имуности и њихов значај;

• објасни хуморални и ћелијски имунски одговор, њихов значај и разлике;

• објасни имунски одговор на бактерије, вирусе, гљиве и паразите, њихове сличности и разлике;

• објасни имунолошке лабораторијске методе и њихов значај у идентификацији бактерија.

• Антиген: дефиниција и значај

• Неспецифични и специфични имунитет, урођена отпорност

• Специфична имуност: имунски одговор, појам и дефиниција;

• Настанак и улога антитела

• Вакцине и серуми: врсте вакцина и серума, индикације и контраиндикације

• Генетски инжењеринг

Кључни појмови: антиген, имунски одговор, имунитет, антитела, вакцине, серуми.

БАКТЕРИОЛОГИЈА

• разликује грађу и физиологију Грам позитивних бактерија и објасни обољења значајна за хуману медицину, превенцију тих обољења и лечење;

• разликује грађу и физиологију Грам негативних бактерија , објасни обољења која изазивају Грам негативне бактерије, превенцију и лечење;

• објасни грађу, физиологију микоплазми, објасни обољења која изазивају микоплазме, превенцију и лечење.

• Грам-позитивне коке: Стафилококе, Стрептококе, Ентерококе

• Грам-негативне коке: Најсериjа менингитидис и Најсерија гонорејe

• Грам-позитивни бацили: Коринебактеријум дифтерије, Микобактеријум туберкулозис, Бацилус антрацис, Клостридијум тетани, Клостридијум гасне гангрене и Клостридијум ботулинум

• Грам-негативни бацили: опште особине ентеробактерија; Ешерихија коли, Салмонеле, Шигеле, Вибрио колере, Клебсијела, Протеус, Псеудомонас, Јерсинија

• Алиментарне токсикоинфекције

• Хемофилус инфлуенце, Бордетела пертусис, Бруцеле, Листерије

• Трепонема палидум, Лептоспире и Борелије

• Рикеција провазеки и Рикеција бурнети

• Опште особине хламидија, патогеност за људе, епидемиологија и заштита

• Узимање и слање материјала у лабораторију

Кључни појмови: Грам-позитивне коке, Грам-негативне коке, Грам-позитивни бацили, Грам-негативни бацили, алиментарне токсиконфекције, кокобацили, вибриони, спириле, спирохете,хламидије.

ВИРУСОЛОГИЈА

• разликује величину, хемијски састав и структуру вируса;

• класификује вирусе према карактеристикама;

• препознаје начин, фазе, репликације вируса;

• повезује односе вируса и ћелије домаћина;

• објасни начин настанка вирусне инфекције и осетљивост домаћина на вирус

• Опште карактеристике вируса: морфологија, грађа и структура вируса

• Размножавање вируса, односи међу вирусима, тропизам, генетика вируса и појава мутација

• Пикорна вируси – ентеровируси: вирус полиомијелитиса, коксаки вирус и ротавируси

• Вирус грипа, вирус мумпса, вирус морбила, вирус беснила, вирус рубеле

• Херпес вируси, вируси хепатитиса, ХИВ вирус

• Папилома вируси

• Узимање и слање материјала у вирусолошку лабораторију

Кључни појмови: структура вируса, RNK, DNK, репликација, тропизам, мутација, хепатитис, ХИВ, ХПВ.

ПАРАЗИТОЛОГИЈА

• разликује облике,врсте и карактеристике симбиозa између организама;

• разликује облике, врсте и карактеристике паразита;

• разликује основне карактеристике паразита, на основу којих је извршена подела.

• Протозое: дизентерична амеба и непатогене амебе дигестивног тракта

• Флагелати телесних шупљина: ламблија интестиналис, трихомонас вагиналис

• Крвни и ткивни флагелати: лајшманије и трипанозоме

• Крвне и ткивне спорозое: плазмодијум, токосоплазма гонди

• Хлеминти, нематоде: аскарис лумбрикоидес, трихиурис трихиура, ентеробијус вермикуларис, анкилостома дуоденале, стронгилоидес стеркоралис, трихинела спиралис

• Цестоде: тенија сагината, тенија солијум, тенија ехинококус

• Трематоде: фасциола хепатика,

• Узимање и слање материјала у лабораторију

Кључни појмови: протозое, флагелати, спорозое, хелминти, нематоде, цестоде, трематоде.

МИКОЛОГИЈА

објасни морфологију, културeлне и биохемијске особине,антигена својства и патогенезу гљива;

објасни узрочнике системских микоза.

• Опште карактеристике гљива, патогеност за човека

• Површинске (суперфицијалне или кожне) и системскемикозе

• Условно патогене гљиве: кандида, криптококус и пнеумоцистис карини

• Патогене гљиве: актиномицес, аспергилус.

Кључни појмови: површинске микозе, системске микозе, кандида, аспергилус.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Микробиологија са епидемиологијом је предмет који се изучава само у другом разреду. Теоријска настава се реализује у учионици.

Програм предмета Микробиологија са епидемиологијом oмoгућaвa ученицима дa рaзумejу знaчaj микробиологије са епидемиологијом, да се упознају са основним појмовима који се користе у микробиологији са епидемиологијом, њиховим циљевима и принципима на којима се заснивају. Предмет оспособљава будуће фармацеутске техничаре да стекну увид о основним одликама микроорганизама ( бактерија, вируса, паразита и гљивица ) и уједно их оспособљава за успешно стицање основних знања о епидемиологији заразних болест и имунитету.Подстиче развој етичких особина личности које карактеришу професионални лик здравствених радника као што су: хуманост, алтруизам, прецизност, одговорност и пожртвованост. Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева модула, код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према предмету.

Програм предмета микробиологија са епидемиологијом усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања, требало би извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе, планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на већи број исхода и да се могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима.

Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима, начину евидентирања у складу са правилима евидентирања. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања и вештина, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и вештина и развијање сопствених ставова. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета Микробиологија са епидемиологијом, у различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.

1. Модул: Основне одлике микроорганизама

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 10 часова.

У оквиру 1. модула – Основне одлике микроорганизама неопходно је дефинисати појмове: Предмет и циљ изучавања микробиологије и епидемиологије; бактерије, вируси, паразити и гљиве; облици и величина бактерија, распоред, грађа бактеријске ћелије; ћелијски зид; капсула; колоније и морфологија бактеријских колонија; антибиограм и његов значај; фактори раста бактерија; култивисање бактерија; појам и методе дезинфекције; дезинфекциона средства; физичке и хемијске методе стерилизације.

Циљеви модула су оспособљавање ученика да разликују бактеријске ћелије према величини, облику и грађи; дефинишу услове за раст и размножавање бактерија и начине размножавања; препознају механизам деловања антибактеријских лекова са примерима; препознају механизам резистенције;објасне дифузиони и дилуциони метод антибиограма;

Неопходно је обновити знања ученика из биологије за седми разред основне школе (основи морфологије и грађе ћелије).

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

2. Модул: Основи епидемиологије заразних болести

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 8 часова.

У оквиру 2. модула – Основи епидемиологије заразних болести неопходно је дефинисати појмове: патогеност и вируленција (инвазивност, токсичност); инфекција: дефиниција, врсте, облици и типови; заразна болест: дефиниција,типови и клиничка симптоматологија; неопходни фактори за настанак инфекције (Вограликов ланац); епидемијски процес: настанак, ток и престанак; мере спречавања и настанка заразних болести; клицоноштво и његов медицински значај.

Циљеви модула су упознавање ученика са методама доказивања да су специфичне бактеријске врсте узрочници одређене болести; факторима адхеренције, инвазивности и токсичности бактерија одговорних за настанак болести; начином преношења инфекције и настанаком инфективног процеса; врстама инфекција и њиховим значајем у односу на узрочника болести.

Неопходно је обновити знања ученика из биологије за седми разред основне школе ( морфологије и грађе ћелије).

3. Модул: Имунитет

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 12 часова.

У оквиру 3.модула–Имунитет неопходно је дефинисати појмове: антиген: дефиниција и значај; неспецифични и специфични имунитет; урођена отпорност; специфична имуност: имунски одговор, појам и дефиниција; настанак и улога антитела; вакцине и серуми: врсте вакцина и серума, индикације и контраиндикације; генетски инжењеринг.

Циљеви модула су упознавање ученика са неспецифичним одбрамбеним факторима природне имуности и њиховим значајем; хуморалним и ћелијским имуним одговор, њиховим значајем и разликама; имуним одговором на бактерије, вирусе, гљиве и паразите, њиховим сличностима и разликама;имунолошким и лабораторијским методе и њиховим значајем у идентификацији бактерија.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

4. Модул: Бактериологија

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 12 часова

У оквиру 4. модула – Бактериологија неопходно је дефинисати појмове: Грам-позитивне коке: Стафилококе, Стрептококе, Ентерококе; Грам-негативне коке: Најсериjа менингитидис и Најсерија гонорејe; Грам-позитивни бацили: Коринебактеријум дифтерије, Микобактеријум туберкулозис, Бацилус антрацис, Клостридијум тетани, Клостридијум гасне гангрене и Клостридијум ботулинум; Грам-негативни бацили: опште особине ентеробактерија; Ешерихија коли, Салмонеле, Шигеле, Вибрио колере, Клебсијела, Протеус, Псеудомонас, Јерсинија; Алиментарне токсикоинфекције; Хемофилус инфлуенце, Бордетела; пертусис, Бруцеле, Листерије; Трепонема палидум; Лептоспире и Борелије; Рикеција провазеки и Рикеција бурнети; опште особине хламидија, патогеност за људе, епидемиологија и заштита; узимање и слање материјала у лабораторију.

Циљеви модула су да ученици објасне грађу и физиологију Грам позитивних бактерија и обољења значајна за хуману медицину, превенцију тих обољења и лечење; грађу и физиологију Грам негативних бактерија и обољења која изазивају Грам негативне бактерије, превенцију и лечење; грађу, физиологију микоплазми и обољења која изазивају микоплазме, начине превенције и лечења.

5. Модул: Вирусологија

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 10 часова.

У оквиру 5.модула– Вирусологија неопходно је дефинисати појмове: опште карактеристике вируса: морфологија, грађа и структура вируса; размножавање вируса, односи међу вирусима, тропизам, генетика вируса и појава мутација; опште карактеристике вируса: морфологија, грађа и структура вируса; размножавање вируса, односи међу вирусима, тропизам, генетика вируса и појава мутација; пикорна вируси – ентеровируси: вирус полиомијелитиса, коксаки вирус и ротавируси; вирус грипа, вирус мумпса, вирус морбила, вирус беснила, вирус рубеле; херпес вируси, вируси хепатитиса, ХИВ вирус; папилома вируси; узимање и слање материјала у вирусолошку лабораторију.

Циљеви модула су упознавање ученика са величином, хемијским саставом и структуром вируса; класификацијом вируса према карактеристикама; величином, хемијским саставом и структуром вируса; класификацијом вируса према карактеристикама; начином и фазама репликације вируса; односима вируса и ћелије домаћина; начином настанка вирусне инфекције и осетљивост домаћина на вирус.

способности, отвара и развија позитиван став према предмету.

7. Паразитологија

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 10 часова.

У оквиру 6. модула – Паразитологија неопходно је дефинисати појмове: Протозое: дизентерична амеба и непатогене амебе дигестивног тракта; флагелати телесних шупљина: ламблија интестиналис, трихомонас вагиналис; крвни и ткивни флагелати: лајшманије и трипанозоме; крвне и ткивне спорозое: плазмодијум, токосоплазма гонди; хлеминти, нематоде: аскарис лумбрикоидес, трихиурис трихиура, ентеробијус вермикуларис, анкилостома дуоденале, стронгилоидес стеркоралис, трихинела спиралис; цестоде: тенија сагината, тенија солијум, тенија ехинококус; трематоде: фасциола хепатика; узимање и слање материјала у лабораторију.

Циљеви модула су упознавање ученика са врстама и карактеристикама симбиозa између организама; облицима, врстама и карактеристикама паразита; основним карактеристикама паразита на основу којих је извршена подела.

8. Модул: Микологија

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 6 часова.

У оквиру 7. модула – Микологија неопходно је дефинисати појмове: Опште карактеристике гљива, патогеност за човека; површинске (суперфицијалне или кожне) и системске микозе; условно патогене гљиве: кандида, криптококус и пнеумоцистис карини; патогене гљиве: актиномицес, аспергилус.

Циљеви модула су упознавање ученика са морфологијом, културалним и биохемијским особинама, антигенским својствима и патогенезом гљива; узрочницима системских микоза.

Неопходно је обновити знања ученика из биологије за седми разред основне школе ( морфологије и грађа гљивица).

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације фармацеутског техничара. Оцењивање треба да буде усмерено на добијање информација о обрасцима мишљења и условима под којим ученик може да примени стечено знање. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање: oднoс учeникa прeмa рaду, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње свeскe, учeшћa у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења. Оно је у функцији развоја и напредовања јер усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју. Формативно оцењивање укључује повратну информацију коју наставник даје ученику која обавезно садржи препоруку како да ученик исправи грешке, како да унапреди процес учења. Важно је да повратна информација буде конструктивна, јасна и мотивишућа за ученика.

Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења.

Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Формативно праћење и оцењивање наставног процеса води ученике ка добијању што боље сумативне оцене. Формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано.

Предлог за сумативно оцењивање: усмено излагање, практична демонстрација, тестови знања, тестови практичних вештина, контролни задаци самостални или групни радови, презентације. Препорука је да се оцењивање кроз контролнетестове реализује по модулима. Ученик се сумативно оцењује на полугодишту, на крају школске године и на стручној матури.

Назив предметa: ПАТОЛОГИЈА

1. ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА– ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

II

68

68

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика са предметом изучавања патологије и основним патолошким процесима у организму;

– Развијање свести о значају патологије за изучавање клиничких дисциплина;

– Упознавање ученика са значајем етиологије и патогенезе болести и разумевања процеса старења;

– Усвајање знања о појмовима, појавама и процесима везаним за прилагођавање ћелија и њихово оштећење;

– Усвајање знања о метаболичким поремећајима у организму који узрокују таложење материја и поремећаје пигментације;

– Развијање свести о значају познавања процеса настанка запаљења, врста запаљења, као и процесе репарације и регенерације;

– Усвајање знања о поремећајима волумена течности у организму;

– Оспособљавање ученика да разликује вресте, ток и исход бенигних и малигних лезија, као и да препозна најчешће премалигне промене;

– Усвајање знања о основним морфолошким променама и функционалним поремећајима кардиоваскуларног, респираторног, дигестивног, урогениталног, нервног и ендокриног система, коже, меких ткива и костију.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: други

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Здравље и болест; смрт и знакови смрти

5

2.

Етиологија и патогенеза обољења

6

3.

Прилагођавање ћелија и ткива, њихово оштећење, регенерација и смрт

6

4.

Таложење материја и поремећаји пигментације

6

5.

Запаљења

8

6.

Поремећаји промета воде и циркулације

7

7.

Неоплазме

5

8.

Патологија кардиоваскуларног и респираторног система

7

9.

Патологија дигестивног система

7

10.

Патологија урогениталногсистема, коже, меких ткива и костију

6

11.

Патологија нервног и ендокриног система

5

4. МОДУЛИ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ЗДРАВЉЕ И БОЛЕСТ; СМРТ И ЗНАКОВИ СМРТИ

• разуме да је здравље стање равнотеже

• измеђудејства штетних чинилаца иодбрамбене способности организма;

• објасни значај патологије;

• опише смрт организма;

• наведе знакови смрти.

• Дефиниција и предмет изучавања патологије

• Задаци и значај патологије у дијагностици, терапији и прогнози болести

• Дефиниција здравља и болести

• Смрт организма

• Дефиниција, врсте и знакови смрти

Кључни појмови: патологија, здравље, болест, смрт.

ЕТИОЛОГИЈА И ПАТОГЕНЕЗА ОБОЉЕЊА

• разликује појмове етиологија и патогенеза;

• наброји и објасни етиолошке факторе;

• разуме утицај животног доба, пола, стања организма и наслеђа на настанак болести.

• Етиологија и патогенеза болести

• Узорци оштећења ћелија (егзогени и ендогени);

• Реверзибилно и иреверзибилно оштећење ћелија

• Утицај животног доба, пола, стања организма и наслеђа на настанак болести

Кључни појмови: етиологија, патогенеза, оштећење ћелије.

ПРИЛАГОЂАВАЊЕ ЋЕЛИЈА И ТКИВА, ЊИХОВО ОШТЕЋЕЊЕ, РЕГЕНЕРАЦИЈА И СМРТ

• разликује процесе оштећења ћелије од процеса адаптације;

• објасни најважније процесе ћелијског оштећења;

• објасни најважније процесе ћелијске адаптације;

• разуме процес старења ћелије

• објасни лешне промене.

• Реверзибилно оштећење ћелије – мутно бубрење, вакуолна, слузна, хидропсна дегенерација, масна промена

• Процеси адаптације ћелије – атрофија, хипертрофија, хиперплазија, метаплазија

• Процес старења ћелије (концепт часовника)

• Иреверзибилно оштећење ћелије – некроза

• Типови и исход некрозе

Кључни појмови: адаптација, дегенерација, старење ћелије, некроза.

ТАЛОЖЕЊЕ МАТЕРИЈА И ПОРЕМЕЋАЈИ ПИГМЕНТАЦИЈЕ

• разуме узроке и последице таложењапојединих материја које настају због метаболичких поремећаја у организму;

• разликује ендогене и егзогене пигментације;

• препозна последице таложења неорганских материја у појединим органима.

• Таложење као последица поремећаја метаболизма липида

• Таложење као последица поремећаја метаболизма аминокиселина (мокраћна киселина, амилоид, хијалин, фибрин)

• Таложење као последица поремећаја метаболизма угљених хидрата

• Поремећаји пигментације

• Таложење пигмената (хемоглобин, меланин)

• Таложење неорганских соли – конкременти и калцификације

• Таложење соли калцијума и мокраћне киселине

Кључни појмови: таложење материја, метаболички поремећаји, пигментација.

ЗАПАЉЕЊА

• препозна узроке, знаке, механизам развоја, ток и исход запаљења;

• разликује врсте акутних запаљења;

• разуме хронично неспецифично запаљење;

• наведе најчешћа грануломатозна запаљења – туберкулозу и сифилис;

• разуме процесе репарације и регенерације.

• Дефиниција, етиологија, механизам, знаци и подела запаљења

• Акутна запаљења

• Хронична запаљења – неспецифична и специфична

• Репарација, регенерација и зарастање рана

Кључни појмови: запаљење, акутно, хронично, репарација, регенерација, зарастање.

ПОРЕМЕЋАЈИ ПРОМЕТА ВОДЕ И ЦИРКУЛАЦИЈЕ

• наброји узроке, ток и исход поремећаја у волумену циркулишуће крви;

• разуме особености поремећаја волумена циркулишуће крви по органима;

• наведе узроке, познаје ток и исход опструктивних поремећаја циркулације;

• разликује опструктивне поремећаје циркулације по органима у зависности од њихових особености.

• Однос ткивних течности у организму

• Поремећаји волумена циркулишуће крви:

– едем

– хиперемија

– крвављење

• Опструктивни поремећаји циркулације:

– тромбоза

– емболија

– инфаркт

Кључни појмови: едем, хиперемија, крвављење, тромбоза, емболија, инфаркт.

НЕОПЛАЗМЕ

• дефинише појам неоплазме и врсте канцерогена;

• дефинише класификацију тумора према ткиву из којих потичу и према биолошком понашању;

• разликује врсте бенигних тумора, њихов ток и исход;

• препозна најчешће премалигне лезије;

• наброји врсте малигних тумора, разуме њихов ток и исход;

• разуме утицај тумора на домаћина.

• Дефиниција, морфолошке карактеристике и класификација тумора

• Врсте канцерогена

• Бенигни тумори

• Премалигне лезије

• Малигни тумори

• Метастазирање и путеви метастазирања малигних тумора

• Ефекат тумора на домаћина

• Туморски антигени и туморски маркери.

Кључни појмови: тумор, бенигно, малигно, метастазе, туморски антигени, туморски маркери.

ПАТОЛОГИЈА КАРДИОВАСКУЛАРНОГ И РЕСПИРАТОРНОГ СИСТЕМА

• наброји основне морфолошке промене и функционалне и поремећаје код обољења ендокарда, миокарда и перикарда;

• дефинише основне морфолошке промене и функционалне поремећаје код обољења периферних крвних судова;

• наведеспецифичности запаљењских процеса органа респираторног система;

• разликује узроке и исход поремећаја садржаја ваздуха у плућима;

• разуме специфичности тумора респираторних органа.

• Урођене срчане мане

• Патологија ендокарда – ендокардитис

• Патологија миокарда – миокардитис и кардиомиопатија

• Патологија перикарда – перикардитис

• Патологија крвних судова: анеуризме, атеросклероза, запаљења артерија и вена, варикозитети

• Запаљења дисајних путева

• Поремећаји садржаја ваздуха у плућима – ателектаза, емфизем

• Пнеумоније

• Тумори плућа

• Патологиоја плеуре

Кључни појмови: срчане мане, ендокардитис, миокардитис,перикардитис, кардиомиопатија, анеуризма, атеросклероза, артериосклероза, варикозитет, ателектаза, емфизем, пнеумонија, тумор плућа, плеура.

ПАТОЛОГИЈА ДИГЕСТИВНОГ СИСТЕМА

• дефинише морфолошке карактеристике и функционалне поремећаје најчешћих инфламаторних болести дигестивног система;

• разликује специфичности најчешћих тумора дигестивног система;

• разуме узроке и исход интестиналне опструкције;

• наведе најчешћа обољења хепатобилијарног система и панкреаса.

• Патологија усне дупље – запаљења, преканцерозне лезије и тумори

• Инфламаторне болести дигестивног система

• Улкусна болест гастродуоденума

• Дивертикули, интестинална опструкција и тумори дигестивног система

• Патологија хепатобилијарног система

• Патологија панкреаса

Кључни појмови: инфламаторне болести, улкусна болест, дивертикули, интестинална опструкција.

ПАТОЛОГИЈА УРОГЕНИТАЛНОГ СИСТЕМА, КОЖЕ, МЕКИХ ТКИВА И КОСТИЈУ

• дефинише основне морфолошке промене и функционалне и поремећаје код обољења уринарног система;

• препозна основне морфолошке промене и функционалне и поремећаје код обољења полних органа и дојке;

• наведе најчешће туморе коже, меких ткива и костију.

• Патологија бубрега

• Патологија мокраћних путева

• Патологија мушких полних органа

• Патологија женских полних органа

• Патологија дојке

• Пигментни тумори коже – невуси, малигни меланом

• Тумори меких ткива

• Остеомијелитис и тумори костију

Кључни појмови: урогенитални систем, невус, меланом, тумори меких ткива, остеомијелитис, тумори костију.

ПАТОЛОГИЈА НЕРВНОГ И ЕНДОКРИНОГ СИСТЕМА

• наброји основне морфолошке промене и функционалне поремећаје код обољења нервног система;

• разуме основне морфолошке промене и функционалне и поремећаје код обољења ендокриног система.

• Повишен интракранијални притисак – хернијација, едем, хидроцефалус

• Циркулаторни поремећаји у ЦНС-у – апоплексија

• Трауматско мождано крварење

• Инфективна обољења ЦНС-а

• Тумори мозга

• Патологија ендокриног система

Кључни појмови: интракранијални притисак, хернија, едем, хидроцефалус, апоплексија, хеморагија,инфективне болести, тумори, ендокрини систем.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Патлогија је предмет који се изучавау другом разреду.Теоријска настава се реализује у учионици.

Програм предмета Патологија oмoгућaвa ученицима да се упознају са основним појмовима у патологији, дефиницијом, предметом изучавања,циљевима и принципима на којима се заснива;омогућава ученицима дефинисање појмова: здравље, болест, смрт организма.

Програм предмета Патологија усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методеза рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику која су то стручна знања потребна ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања, требало би извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе, планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на већи број исхода и да се могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима. Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева модула, али је значајније што код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према предмету.

Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања,оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и развијање сопствених ставова. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета Патофизиологија у различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.

1. Здравље и болест. Смрт и знакови смрти

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 5 часова.

У оквиру 1. модула–Здравље и болест; смрт и знакови смрти,неопходно је дефинисати појмове: дефиниција и предмет изучавања патологије; циљеви и задаци патологијеу дијагностици, терапији и прогнози болести;дефиниција здравља и болести, смрти организма, врсте и знаци смрти.

Циљеви модула су схватање важности здравља и патолошких променама које настају; стицање знања о процесу старења, смрти и знаковима смрти.

Неопходно је обновити знања ученика из биологије за седми разред основне школе (кардио-васкуларни систем и респираторни систем; физиолошки механизми рада респираторног и кардиоваскуларног центра и механизми стварања и чувања енергије у организму ).

2. Модул: Етиологија и патогенеза обољења

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 6 часова.

У оквиру 2. модула–Етиологија и патогенеза обољења,неопходно је дефинисати појмове: етиологија и патогенеза болести; узорци оштећења ћелија (егзогени и ендогени); реверзибилно и иреверзибилно оштећење ћелија; утицај животног доба, пола, стања организма и наслеђа на настанак болести.

Циљеви модула су да ученици увиде важност егзогених и ендогених узрока оштећења ћелије; утицај животне доби, пола, стања организма и наслеђа на настанак болести.

Током реализације часова у оквиру овог модула наставник треба да ученицима приближи и истакне особине здравственог радникаи кодекс етике кроз примере у пракси. Препоручује се да предметни наставници развијају способност ученика да повезују појмове и синтетички размишљају.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

3. Модул: Прилагођавање ћелија и ткива, њихово оштећење, регенерација и смрт

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 6 часова.

У оквиру 3.модула–Прилагођавање ћелија и ткива, њихово оштећење, регенерација и смрт,неопходно је дефинисати појмове: реверзибилнооштећење ћелије, адаптација и процеси старења ћелије; иреверзибилно оштећење ћелије ( некроза, типови и исход некрозе).

Циљеви модула су схватање односа оштећења ћелије и процеса у ћелији који до њих доводе ( мутно бубрење, вакуолна, слузна, хидропсна дегенерација и масна промена).

Неопходно је обновити знања ученика из биологије за седми разред основне школе (грађа и функција ћелије;физиолошки механизми који регулишу хомеостазу ћелије).

4. Модул: Таложење материја и поремећаји пигментације

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 6 часова.

У оквиру 4. модула –Таложење материја и поремећаји пигментације неопходно је дефинисати појмове: таложење као последица поремећаја метаболизма липида, аминокиселина и угљених хидрата; поремећаји пигментације; таложење пигмената, неорганских соли и соли калцијума и мокраћне киселине.

Циљеви модула су схватање важности таложења органских и неорганских материја у организму; разумевање морфолошких карактеристика промена у организму; схватање важности појединих патолошких стања у настајању клиничке слике болести.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене (постери, лафлети, видео записи).

5. Модул: Запаљења

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 8 часова.

У оквиру5. модула– Запаљења,неопходно је дефинисати појмове: дефиниција, етиологија, механизам, знаци и подела запаљења; акутна запаљења; хронична запаљења – неспецифична и специфична; репарација, регенерација и зарастање рана.

Циљеви модула су упознавање ученика са узроцима који доводе до настанка запаљења, особинама запаљенских промена, као и различитим врстама запаљенског процеса, њиховим током и исходом; оспособе за повезивање појмова појединих запаљенских процеса у настајању клиничке слике болести.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене (постери, лафлети, видео записи).

6. Модул: Поремећаји промета воде и циркулације

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 7 часова.

Уоквиру 6. модула– Поремећаји промета воде и циркулације неопходно је дефинисати појмове: однос ткивних течности у организму; поремећаји волумена циркулишуће крви ( едем, хиперемија, крвављење ); опструктивни поремећаји циркулације (тромбоза, емболија, инфаркт ).

Циљеви модула су упознавање ученика са узроцима, током и исходом поремећаја у волумену циркулишуће крви и опструктивних поремећаја циркулације; разликују особености поремећаја циркулишуће крви по органима као и опструктивне поремећаје циркулације по органима у зависности од њихових особености; повезују појмове појединих поремећаја циркулације у настајању клиничке слике болести.

7. Модул: Неоплазме

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 5 часова.

Уоквиру 7. модула–Неоплазме,неопходно је дефинисати појмове: дефиниција, морфолошке карактеристике, врсте и класификација тумора; ефекат тумора на домаћина; метастазирање и путеви метастазирања малигних тумора; туморски антигени и маркери.

Неопходно је ученике упознати са појмом неоплазме, врстама канцерогена, класификацијом тумора према ткиву из којих потичу и биолошком понашању.

Циљ је да ученици препознају најчешће премалигне лезије, као и да разликују бенигне од малигних тумора, врсте тумора,њихов ток и исход. У оквиру овог модула ученици се оспособљавају за повезивање појмова појединих врста тумора у настајању клиничке слике болести.

8. Модул: Патологија кардиоваскуларног и респираторног система

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 7 часова.

Уоквиру 8. модула– Патологија кардиоваскуларног и респираторног система,неопходно је дефинисати појмове: урођене срчане мане; патологија ендокарда( ендокардитис ), миокарда ( миокардитис и кардиомиопатија ), перикарда ( перикардитис ) и крвних судова (анеуризме, атеросклероза, запаљења артерија и вена, варикозитети ); запаљења дисајних путева, поремећаји садржаја ваздуха у плућима ( ателектаза, емфизем ), пнеимоније, тумори плућа и патологија плеуре.

Циљеви модула су схватање важности морфолошких и функционалних поремећаја код обољења ендокарда, миокарда, перикарда и периферних крвних судова, као и запаљења дисајних путева, поремаћаја садржаја ваздуха у плућима, пнеумонијама,туморима плућа и патологији плеуре; увиђање значаја специфичних патолошких процеса на срцу и крвним судовима, као и респираторним органима; разумевање однодса појединих патолошких процеса на кардиоваскуларним и респираторним органима са настајањем клиничке слике болести.

9. Модул: Патологија дигестивног система

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 7 часова

Уоквиру 9. модула– Патологија дигестивног система, неопходно је дефинисати појмове: патологија усне дупље (запаљења, преканцерозе и тумори);инфламоторне болести дигестивног система; улкусна болест гастродуоденума; дивертикули, интестинална опструкција и тумори дигестивног система;патологија хепатобилијарног система и панкреаса.

Неопходно је да ученици усвоје основна знања о морфолошким и фунционалним поремећајима најчешћих инфламаторних болести дигестивног система, као и обољењима хепатобилијарног система и панкреаса. Циљ је да ученици разликују специфичности најчешћих тумора дигестивног система и разумеју узроке и исход интестиналне опструкције. У оквиру овог модула ученици се оспособљавају за повезивање појединих патолошких процеса на органима дигестивне цеви са настајањем клиничке слике болести.

10. Модул: Патологија урогениталног система, коже, меких ткива и костију

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 6 часова.

Уоквиру 10.модула– Патологија урогениталног система, коже, меких ткива и костију,неопходно је дефинисати појмове: патологија бубрега, мокраћних путева, мушких полних органа, женских полних органа и дојке; пигментни тумори коже ( невуси, малигни меланом ); тумори меких ткива; остеомијелитис и тумори костију.

Неопходно је да ученици усвоје основна знања о морфолошким и функционалним поремећајима код обољења уринарног система, полних органа, дојке, тумора коже, меких ткива и костију. Циљ је да ученици препознају елементе специфичних патолошких процеса код обољења бубрега и мокраћних путева, нервног и ендокриног система, као и елементе грађе и функције мушких и женских полних органа и дојке.У оквиру овог модула ученици се оспособљавају за повезивање: појединих патолошких процеса на органима урогениталног система, коже, костију и меких ткива, са настајањем клиничке слике болести.

11. Модул: Патологија нервног и ендокриног система

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 5 часова.

Уоквиру 11. модула– Патологија нервног и ендокриног система неопходно је дефинисати појмове: интракранијални притисак, хернија, едем, хидроцефалус, апоплексија, хеморагија,инфективне болести, тумори, ендокрини систем.

Циљеви модула су разумевање узрока који доводе до повишеног интракранијалног притиска – хернијација, едем, хидроцефалус; циркулаторног поремећаја у ЦНС-у – апоплексија; трауматског можданог крварења; инфективнх обољења ЦНС-а; тумора мозга; патологије ендокриног система; разумевање односа морфолошке промене и функционалног поремећаја код обољења нервног система; разумевање односа морфолошке промене и функционалног поремећаја код обољења ендокриног система.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације фармацеутског техничара. Оцењивање треба да буде усмерено на добијање информација о обрасцима мишљења и условима под којим ученик може да примени стечено знање. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање: oднoс учeникa прeмa рaду, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње свeскe, учeшћa у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења. Оно је у функцији развоја и напредовања јер усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју. Формативно оцењивање укључује повратну информацију коју наставник даје ученику која обавезно садржи препоруку како да ученик исправи грешке, како да унапреди процес учења. Важно је да повратна информација буде конструктивна, јасна и мотивишућа за ученика.

Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења.

Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Формативно праћење и оцењивање наставног процеса води ученике ка добијању што боље сумативне оцене. Формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано.

Предлог за сумативно оцењивање: усмено излагање, практична демонстрација, тестови знања,контролни задаци самостални или групни радови, презентације. Препорука је да се оцењивање кроз контролне вежбе и тестове реализује по модулима. Ученик се сумативно оцењује на полугодишту, на крају школске године и на стручној матури.

Назив предмета: ОРГАНИЗАЦИЈА ФАРМАЦЕУТСКЕ ДЕЛАТНОСТИ

1. ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

II

34

34

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

• Усвајање знања о историјском развоју фармације, организацији и законодавству здравственог система и фармацеутске делатности;

• Упознавање ученика са основама здравствене етике и кодексом здравствених радника;

• Развијање моралне и професионалне одговорности;

• Увиђање значаја перманентног стручног усавршавања и праћења промена у подручју законодавства;

• Схватање значаја и улоге фармацеутског техничара у тимском раду.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: други

Ред.бр

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Настанак и развој фармације

8

2.

Основе здравствене етике

8

3.

Организација здравственог система

8

4.

Организација фармацеутске делатности и законодавство

10

4. МОДУЛИ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: други

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАСТАНАК И РАЗВОЈ ФАРМАЦИЈЕ

• објасни настанак и развој фармација кроз различите историјске периоде;

• схвати важност раздвајања фармације и медицине;

• објасни настанак и развој државне фармакопеје;

• препозна значај и улогу фармације кроз историју.

Теорија:

Преантички период (Кина, Индија, Месопотамија, Израел, Египат);

Антички период (Грчка и Римско царство);

Период алхемије (доминација арапске културе)

Салернска школа – раздвајање медицине од фармације;

Период средњег века, са посебним освртом на српску фармацију (етнофармација, Хиландарски кодекс);

Период XIX и XX века;

• Настанак и развој државне фармакопеје;

Кључни појмови: развој фармације, алхемија, салернска школа,.српска фармација,етнофармација.

ОСНОВЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ЕТИКЕ

• објасни како се развијала здравствена етика;

• наброји основне принципе здравствене етике;

• дефинише основне принципе међународног фармацеутског кодекса;

• образложи основне принципе здравствене етике и међународног фармацеутског кодекса у професионалном раду.

Теорија:

Хипократова заклетва;

Салернски едикт;

Женевска декларација, Кодекс етике здравствених радника;

Међународни фармацеутски кодекс;

Етички принципи за биомедицинска испитивања (СЗО).

Кључни појмови: здравствена етика,едикт, декларација, кодекс, биомедицинска испитивања.

ОРГАНИЗАЦИЈА ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА

• дефинише организацију здравственог система и основне карактеристике здравствене заштите;

• дефинише делатност здравствених установа;

• објасни значај и улогу здравственог осигурања;

• класификује делатности здравствених установа у здравственом осигурању у свакодневној пракси.

Теорија:

Карактеристике здравственог система;

Здравствена заштита (услови и поступак остваривања здравствене заштите);

Делатности здравствених установа (типови, надзор рада, средства за рад, органи и инспекције);

Здравствено осигурање (значај и улога, појам обавезног и добровољног осигурања, осигурана лица, права из здравственог осигурања).

Кључни појмови: здравствена заштита, карактеристике, делатност, типови, надзор, осигурање.

ОРГАНИЗАЦИЈА ФАРМАЦЕУТСКЕ ДЕЛАТНОСТИ И ЗАКОНОДАВСТВО

• наведе основне одредбе закона о лековима и медицинским средствима;

• дефинише одредбе закона о лековима и медицинским средсвима које се односе на производњу и промет лекова и медицинских средстава;

• објасни процедуру уништавања лекова и медицинских средстава у складу са законом;

• наброји права и обавезе запослених у фармацеутској делатности;

• објасни улогу и овлашћења здравствених иснпектора;

• наведе основне казнене одредбе закона о лековима и медицинским средствима;

• препозна важност професионалне одговорности и поштовања законских одредби;

• наведе облике едукације и усавршавања у фармацеутској делатности;

• објасни значај професионалне одговорности и перманентног стручног усавршавања.

Теорија:

Улога агенције за лекове и медицинска средства;

Производња и промет лекова;

Производња и промет медицинских средстава;

Процедура уништавања лекова и медицинских средстава;

Надзор у фармацеутској делатности;

Казнене одредбе закона о лековима и медицинским средствима;

• Едукација и усавршавање у фармацеутској делатности.

Кључни појмови: закон, уништавање лекова, процедура, здравствени инспектори, професионална одговорност.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО – МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Организација фармацеутске делатности је предмет који се изучава у друом разреду. Теоријска настава се реализује у учионици.

Програм предмета Организација фармацеутске делатности oмoгућaвa ученицима дa рaзумejу знaчaj историјског развоја фармације; упознаје ученике са организацијом здравственог система и фармацеутске делатности, основама здравствене етике и кодексом здравствених радника. Предмет оспособљава будуће фармацеутске техничаре за рад у апотеци, галенској лабораторији, веледрогерији и индустријској производњи лекова. Подстиче развој етичких особина личности које карактеришу професионални лик здравственог радника као што су: хуманост, алтруизам, прецизност, одговорност, пожртвованост, самокритичност. Предмет оспособљава ученике за успешно преношење знања о заштити здравља популације уз развијање моралне и професионалне одговорности ученика. Предмет омогућава стицање увида о значају перманентног стручног усавршавања и праћења промена у подручју законодавства. Вешто комуницира у различитим контекстима активно доприносећи неговању културе изражавања. Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева модула, али је значајније што код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према предмету.

Програм предмета Организација фармацеутске делатности усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања потребна ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања, требало би извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе, планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на већи број исхода и да се могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима.

Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима, начину евидентирања у складу са правилима евидентирања. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања и вештина, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и вештина. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета Организација фармацеутске делатности, у различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.

II разред

1. Модул: Настанак и развој фармације

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 8 часова.

У оквиру 1. модула – Настанак и развој фармације неопходно је дефинисати појмове: преантички период (Кина, Индија, Месопотамија, Израел, Египат);антички период (Грчка и Римско царство); период алхемије (доминација арапске културе); Салернска школа – раздвајање медицине од фармације;период средњег века, са посебним освртом на српску фармацију (етнофармација, Хиландарски кодекс); период XIX и XX века;настанак и развој државне фармакопеје.

Циљеви модула су упознавање ученика са фазама раздвајања фармације и медицине; схватање важности развоја државне фармакопеје, увиђање значаја развоја фармације кроз историју.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене (стручна литература).

2. Модул: Основе здравствене етике

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 8 часова.

У оквиру 2. модула –Основе здравствене етике неопходно је дефинисати појмовеː Хипократова заклетва; Салернски едикт; Женевска декларација; Кодекс етике здравствених радника; Међународни фармацеутски кодекс; етички принципи за биомедицинска испитивања.

Циљеви модула су упознавање ученика са развојем здравствене етике; основним принципима здравствене етике и међународног фармацеутског кодекса; применом основних принципа здравствене етике и међународног фармацеутског кодекса у професионалном раду.

Повезивање са предметом из првог разреда медицинска етика.

Током реализације часова у оквиру овог модула наставник треба да ученицима приближи и истакне особине фармацеута и кодекс етике.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, савремене информационе технологије и наставна средства посебне намене (кодекси, едикти, декларације)

3. Модул: Организација здравственог система

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 8 часова.

У оквиру 3. модула – Организација здравственог система неопходно је дефинисати основне појмовеː карактеристике здравственог система; здравствена заштита (услови и поступак остваривања здравствене заштите); делатности здравствених установа (типови, надзор рада, средства за рад, органи и инспекције); здравствено осигурање (значај и улога, појам обавезног и добровољног осигурања, осигурана лица, права из здравственог осигурања).

Циљеви модула су упознавање ученика са организацијом здравственог система и основним карактеристикама здравствене заштите; делатностима здравствених установа; значајем и улогом здравственог осигурања; применом знања о делатности здравствених установа и здравственом осигурању у свакодневној пракси.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, савремене информационе технологије и наставна средства посебне намене (закони).

4. Модул: Организација фармацеутске делатности и законодавство

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 10 часова,

У оквиру 4. модула – Организација фармацеутске делатности и законодавство, неопходно је дефинисати појмове: улога агенције за лекове и медицинска средства; производња и промет лекова и медицинских средстава; процедура уништавања лекова и медицинских средстава; надзор у фармацеутској делатности; казнене одредбе закона о лековима и медицинским средствима; едукација и усавршавање у фармацеутској делатности.

Циљеви модула су упознавање ученика са основним одредбама закона о лековима и медицинским средствима; одредбама закона о лековима и медицинским средсвима које се односе на производњу и промет лекова и медицинских средстава; процедуром уништавања лекова и медицинских средстава у складу са законом; правима и обавезама запослених у фармацеутској делатности; улогом и овлашћењима здравствених инспектора; основним казненим одредбама закона о лековима и медицинским средствима; важношћу професионалне одговорности и поштовањем законских одредби; облицима едукације и усавршавањем у фармацеутској делатности; значајем професионалне одговорности и перманентног стручног усавршавања.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације фармацеутског техничара. Оцењивање треба да буде усмерено на добијање информација о обрасцима мишљења и условима под којим ученик може да примени стечено знање. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика.Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање: oднoс учeникa прeмa рaду, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње дневника вежби нa чaсoвимa, учeшћa у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења. Оно је у функцији развоја и напредовања јер усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју. Формативно оцењивање укључује повратну информацију коју наставник даје ученику која обавезно садржи препоруку како да ученик исправи грешке, како да унапреди процес учења. Важно је да повратна информација буде конструктивна, јасна и мотивишућа за ученика.

Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења.

Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопоуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Формативно праћење и оцењивање наставног процеса води ученике ка добијању што боље сумативне оцене. Формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано.

Предлог за сумативно оцењивање: усмено излагање, практична демонстрација, тестови знања, тестови практичних вештина, контролни задаци самостални или групни радови, презентације. Препорука је да се оцењивање кроз контролне вежбе и тестове реализује по модулима. Ученик се сумативно оцењује на полугодишту, на крају школске године и на стручној матури.

Назив предмета: АНАЛИТИЧКА ХЕМИЈА

1. ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

II

68

68

136

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

• Стицање теоријских и практичних знања о хемијским својствима појединих аналитичких група хемијских супстанци;

• Упознавање метода квалитативне и квантитативне хемијске анализе;

• Савладавање техника извођења анализа;

• Схватање значаја тачности и прецизности извођења хемијских анализа у циљу утврђивања састава и количине супстанци.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: други

Ред.бр

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Квалитативна хемијска анализа

34

2.

Раствори

13

3.

Примена хемијске кинетике на раствор електролита

19

4.

Гравиметрија

18

5.

Квантитативна хемијска анализа, волуметрија-метода неутрализације

25

6.

Волуметрија-метода преципитације, комплексометрије и оксидоредукције

27

4. МОДУЛИ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: други

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

САДРЖАЈА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

КВАЛИТАТИВНА ХЕМИЈСКА АНАЛИЗА

• напише јонске реакције;

• oбјасни принципе поделе катјона на аналитичке групе;

• oбјасни принципе подела анјона на аналитичке групе;

• дефинише групне реагенсе;

• наведе називе и особине комплексних једињења.

• напише реакције за доказивање катјона;

• oдреди катјоне у раствору;

• напише реакције за доказивање анјона;

• oдреди анјоне у раствору;

• oдреди састав непознате соли;

• рукује лабораторијским прибором и реагенсима.

Теорија:

• Квалитативна хемијска анализа-подела и задатак;

• Хемијске реакције-јонске реакције;

• Карактеристичне хемијске реакције;

• Принцип поделе катјона на аналитичке групе-групни реагенси;

• Принцип поделе анјона на аналитичке групе;

• Комплексна једињења.

Вежбе:

• Упознавање са радом у аналитичкој лабораторији, коришћење реагенаса и извођење квалитативне анализе;

• Прва аналитичка група катјона (групни реагенс,упознавање реакција на сребро (I) јон и олово(II) јон);

• Друга аналитичка група катјона (сулфо базе и сулфо киселина, групни реагенс, упознавање реакција на жива (II) јон, бизмут (III) јон, бакар (II) јон и арсен (III) јон);

• Трећа аналитичка група катјона (групни реагенс,упознавање реакција на гвожђе (III) јон, цинк (II) јон и алуминијум (III) јон, амфотерност цинк (II) хидроксида и алуминијум (III) хидроксида);

• Четврта аналитичка група катјона (групни реагенс, упознавање реакција на баријум (II) јон и калцијум (II) јон);

• Пета аналитичка група (упознавање реакција на калијум (I) јон, натријум (I) јон, амонијум јон и магнезијум (II) јон);

• Упознавање реакција на хлоридни, бромидни, јодидни, нитритни, ацетатни и сулфидни јон;

• Упознавање реакција на карбонатни, оксалатни, боратни и сулфитни јон;

• Упознавање реакција на фосфатни, тиосулфатни, нитратни и сулфатни јон;

• Извођење самосталне анализе.

Кључни појмови: квалитативна анализа, јонске реакције, аналитичке групе, катјони, анјони, комплексна једињења, самостална анализа.

РАСТВОРИ

илуструје структуру молекула воде-водоничну везу и утицај структуре воде на растворљивост;

• објасни како се мења растворљивост са температуром;

• израчуна концентрацију раствора;

• објасни особине колоидних раствора;

• објасни разлику између правих и колоидних раствора.

Теорија:

• Вода као растварач,процес растварања;

• Растворљивост;

• Прави раствори-састав раствора;

• Масени удео, количинска концентрација, масена концентрација-задаци;

• Колоидни раствори.

Кључни појмови: растварач, растворљивост, прави раствор, концентрација, масени удео, колоидни раствор.

ПРИМЕНА

ХЕМИЈСКЕ КИНЕТИКЕ НА РАСТВОР ЕЛЕКТРОЛИТА

• разликује јаке и слабе електролите

• објасни како се сузбија јонизација слабих електролита;

• разуме значај константе јонизације;

• повезже јонски производ воде и рН;

• објасни механизам дејства пуфера, капацитет пуфера;

• израчуна рН вредност у раствору пуфера;

• направи раствор пуфера;

• објасни како реагује водени раствор соли;

• сузбије хидролизу раствора соли;

• објасни производ растворљивости-образовање талога и растварање талога;

Теорија:

• Електролити-степен јонизације, слаби и јаки електролити;

• Сузбијање јонизације слабих електролита;

• Константа јонизације;

• Јонски производ воде;

• Водонични експонент;

• Пуфери;

• Израчунавање рН вредности у растворима пуфера;

• Хидролиза соли;

• Сузбијање хидролизе;

• Производ растворљивости;

• Образовање талога;

• Растварање талога;

Кључни појмови: јонизација, константа јонизације, јонски производ воде, пуфери, рН вредност, хидролиза, производ растворљивости.

ГРАВИМЕТРИЈА

• дефинише принципе гравиметријске анализе;

• објасни операције у гравиметријској анализи;

• израчуна резултате у гравиметријској анализи;

• наведе примере гравиметријских одређивања.

• мери на аналитичкој ваги;

• одреди кристалну воду у баријум хлориду;

• гравиметријски одреди гвожђе;

• гравиметријски одреди хлориде.

Теорија:

• Принципи гравиметрије;

• Операције у гравиметријској анализи;

• Израчунавање резултата у гравиметрији;

• Израда стехиометријских задатака.

Вежбе:

• Мерење на аналитичкој ваги;

• Одређивање кристалне воде у баријум хлориду;

• Одређивање гвожђа;

• Одређивање хлорида.

Кључни појмови: гравиметрија, стехиометрија, одређивање.

КВАНТИТАТИВНА ХЕМИЈСКА АНАЛИЗА: ВОЛУМЕТРИЈА – МЕТОДА НЕУТРАЛИЗАЦИЈЕ

• разликује квантитативну од квалитативне анализе;

• наведе поделу и основне принципе волуметријске анализе;

• разликује примарне и секундарне стандардне растворе;

• одреди завршну тачку титрације и бира одговарајући индикатор;

• објасни кисело-базне индикаторе;

• израчуна концентрацију испитиваног раствора или масу супстанце у испитиваном раствору;

прати промену рН у току титрације;

• пипетира и титрује;

• припреми раствор одређене концентрације;

• припреми примарни стандардни раствор калијум хидроген карбоната;

• припреми секундарни стандардни раствор хлоридне киселине;

• припреми секундарни стандардни раствор натријум хидроксида;

• стандардизује раствор хлоридне киселине;

• стандардизује раствор натријум хидроксида;

• самостално уради волуметријску анализу;

• одреди методом неутрализације масу натријум хидроксида у раствору;

• одреди методом неутрализације масу сулфатне киселине у раствору;

одреди методом неутрализације масу ацетатне киселине.

Теорија:

• Општи принципи и подела волуметрије;

• Стандардни раствори (примарни и секундарни);

• Титрација, завршна тачка титрације

• Израчунавање резултата волуметрије;

• Метода неутрализације-стандардни раствори, завршна тачка титрације, избор индикатора;

• Титрација јаке киселине јаком базом;

• Титрација слабе киселине јаком базом;

• Титрација полибазних киселина.

Вежбе:

• Припремање и израчунавање концентрације примарног стандардног раствора калијум хидроген карбоната;

• Припремање и стандардизација секундарног стандардног раствора хлороводоничне киселине;

• Припремање и стандардизација секундарног стандардног раствора натријум хидроксида;

• Одређивање натријум хидроксид;

• Одређивање сулфатне киселине;

• Одређивање ацетатне киселине.

Кључни појмови: волуметрија, титрација, завршна тачка, стандардни раствор, неутрализација, примарни стандардни раствор, секундарни стандардни раствор.

ВОЛУМЕТРИЈА – МЕТОДА ПРЕЦИПИТАЦИЈЕ, КОМПЛЕКСОМЕТРИЈА И ОКСИДОРЕДУКЦИЈА

• објасни како се стандардизује секундарни стандардни раствор сребро нитрата;

• објасни како се одређују хлориди методом преципитације;

• објасни стандардне растворе у методи комплексометрије;

• знати металне индикаторе;

• одреди масу метала методом комплексометрије;

• објасни оксидоредукциона средства;

• објасни оксидоредукциони потенцијал;

• припреми и стандардизује секундарни стандардни раствор калијум перманганата;

• објасни методу перманганометрије;

објасни методу јодиметрије.

• примени усвојено знање о волуметрији у методи преципитације, комплексометрије и оксидоредукције;

• припреми примарни стандардни раствор натријум хлорида;

• припреми секундарни стандардни раствор сребро нитрата;

• стандардизује раствор сребро нитрата;

• одреди масу натријум хлорида титрацијом по Мору;

• припреми примарни стандардни раствор комплексона III;

• одреди масу калцијума у раствору методом комплексометрије;

• припреми примарни стандардни раствор натријум оксалата;

• припреми секундарни стандардни раствор калијум перманганата;

• стандардизује раствор калијум перманганата;

одреди масу гвожђа методом оксидоредукције.

Теорија:

• Метода преципитације;

• Метода комплексометрије;

• Метални индикатори;

• Метода оксидоредукције-теоријске основе и оксидоредукциони потенцијал;

• Перманганометрија-стандардни раствори и одређивање завршне тачке титрације;

• Јодометрија и јодиметрија-стандардни раствори и одређивање завршне тачке титрације;

• Израда стехиометријских задатака;

Вежбе:

• Припремање примарног стандардног раствора натријум хлорида и израчунавање његове концентрације;

• Припремање и стандардизација секундарног стандардног раствора сребро нитрата титрацијом по Мору;

• Одређивање натријум хлорида по Мору;

• Припремање примарног стандардног раствора комплексона III и израчунавање његове концентрације;

• Одређивање калцијума;

• Припремање примарног стандардног раствора натријум оксалата и израчунавање његове концентрације;

• Припремање и стандардизација секундарног стандардног раствора калијум перманганата;

• Одређивање гвожђа методом оксидоредукције.

Кључни појмови: методе, преципиатација, комплексометрија, индикатори, оксидо редукција, перманганометрија, јодометрија, јодиметрија, одређивање.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Аналитичка хемија је предмет који се изучава у другом разреду, теоријска настава се реализује у учионици, а вежбе у специјализованој учионици (лабораторији) . Приликом остваривања програма вежби одељење се дели на 3 групе до 10 ученика.

Програм предмета Аналитичка хемија упознаје ученике са добијањем, особинама, структуром и употребом фармацеутско-хемијских супстанци, oмoгућaвa дa рaзумejу знaчaj примене различитих квалитативних и квантитативних метода анализе хемијских супстанци, упозна ученика са основним појмовима и методама аналитичке хемије, њиховим циљевима и принципима на којима се заснивају, практично оспособи фармацеутске техничаре за извођење различитих метода квалитативне и квантитативне анализе, подстиче развој етичких особина личности које карактеришу професионални лик здравственог радника као што су прецизност, одговорност и пожртвованост. Предмет оспособљава ученика за успешно преношење знања у заштити здравља популације и очувања животне средине, стицање увида у специфичности и значај улоге правилне примене хемијских супстанци у лечењу и превенцији. Кроз изучавање овог премета долази до оспособљавања ученика за успешно прилагођавање фармацеута тимском раду у здравственом тиму. Пословне задатке у оквиру аналитичке хемије треба изучавати на практичним примерима, повезивати теорију и вежбе, објаснити утицај хемијске структуре супстанце на особине, идентификацију и примену. Ученик треба да наведе и препозна методу квалитативне или квантитативне анализе хемијске супстанце, припреми радно место, прибор и материјал за рад. Изабере одговарајаћу методу анализе у складу са физичко –хемијским особинама супстанце и спроводи поступак , прикупља и обрађује резултате. Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева модула, код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према предмету. Након усвајања свих знања и стицања вештина, ученик ће моћи да развије ставове и биће у стању да у складу са својим компетенцијама оствари исходе предвиђене овим програмом.

Програм предмета Аналитичка хемија усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања, требало би извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе, планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на мањи број ситнијих исхода и да се могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима.

Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима, начину евидентирања у складу са правилима евидентирања. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања и вештина, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и вештина. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета Фармацеутска хемија са аналитиком лекова, у различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.

1. Модул: Квалитативна хемијска анализа

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 10 часова,

– Вежбе 24 часа.

У оквиру 1. модула – Квалитативна хемијска анализа неопходно је дефинисати појмове: Квалитативна хемијска анализа-подела и задатак; хемијске реакције-јонске реакције; карактеристичне хемијске реакције; принцип поделе катјона на аналитичке групе-групни реагенси; принцип поделе анјона на аналитичке групе: комплексна једињења.

Циљеви модула су разумевање јонских реакција; схватање квалитативне хемијске анализе и принципа поделе катјона и анјона на аналитичке групе; разумевање комплексних једињења; стицање практичних вештина за самосталан рад у лабораторији и правилно руковање лабораторијским прибором и апаратима; стицање практичних вештина за самостално извођење квалитативне хемијске анализе; увиђање значаја о мерама личне и опште заштите.

Након обраде теоријских знања у школској лабораторији наставник омогућава ученицима да се упознају са прибором и уређајима који се у њој налазе. Посебно их припрема за рад у школској лабораторији и образлаже мере заштите на раду. Развија свест код ученика о одлагању лабораторијског отпада и чувању животне средине. На часовима вежби, обезбедити ученицима да самостално, под надзором наставника и применом теоријска знања, напише реакције за доказивање катјона; oдреди катјоне у раствору; напише реакције за доказивање анјона; oдреди анјоне у раствору; oдреди састав непознате соли; правилно рукује лабораторијским прибором и реагенсима.

Развијају се практичне вештине ученика и позитивни ставови о комбиновању поменутих метода за испитивање и контролу лекова. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

Неопходно је обновити знања ученика из неорганске хемије.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене (хемијске супстанце, реагенси, лабораторијски прибор, лабораториски уређаји, лабораторијски дневник).

2. Модул: Раствори

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 13 часова.

У оквиру 2. модула – Раствори неопходно је дефинисати појмове: вода као растварач; процес растварања; растворљивост; прави раствори-састав раствора. масени удео; количинска концентрација; масена концентрација-задаци; колоидни раствори.

Циљеви модула су упознавање ученика са структуром молекула воде-водоничном везом и утицајем структуре воде на растворљивост; мењањем растворљивости са температуром; израчунавањем концентрације раствора; особинама колоидних раствора; разликом између правих и колоидних раствора.

Након обраде теоријских знања у школској лабораторији наставник омогућава ученицима да се упознају са прибором и уређајима који се у њој налазе. Посебно их припрема за рад у школској лабораторији и образлаже мере заштите на раду. Развија свест код ученика о одлагању лабораторијског отпада и чувању животне средине.

Развијају се практичне вештине ученика и позитивни ставови о комбиновању поменутих метода за испитивање и контролу лекова. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

Неопходно је обновити знања ученика из неорганске хемије.

3. Модул: Примена хемијске кинетике на раствор електролита

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 19 часова.

У оквиру 3. модула– Примена хемијске кинетике на раствор електролита неопходно је дефинисати појмове: електролити-степен јонизације, слаби и јаки електролити; сузбијање јонизације слабих електролит; константа јонизације; јонски производ воде ; експонент; пуфери; израчунавање рН вредности у растворима пуфера; хидролиза соли; сузбијање хидролизе; производ растворљивости; образовање талога; растварање талога.

Циљеви модула су упознавање ученика са разликом јаких и слабих електролита; сузбијањем јонизације слабих електролита; значајем константе јонизације; везом јонског производа воде и рН; механизмом дејства пуфера, капацитетом пуфера; израчунавањем рН вредност у раствору пуфера; прављењем раствора пуфера; реаговањем воденог раствора соли; сузбијањем хидролизе раствора соли; производом растворљивости-образовање талога и растварање талога;

Након обраде теоријских знања у школској лабораторији наставник омогућава ученицима да се упознају са прибором и уређајима који се у њој налазе. Посебно их припрема за рад у школској лабораторији и образлаже мере заштите на раду. Развија свест код ученика о одлагању лабораторијског отпада и чувању животне средине.

Развијају се практичне вештине ученика и позитивни ставови о комбиновању поменутих метода за испитивање и контролу лекова. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

Неопходно је обновити знања ученика из неорганске хемије.

4. Модул: Гравиметрија

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 6 часова,

– Вежбе 12 чаова.

У оквиру 4. модула –Гравиметрија неопходно је дефинисати појмове: принципи гравиметрије; операције у гравиметријској анализи; израчунавање резултата у гравиметрији; израда стехиометријских задатака.

Циљеви модула су упознавање ученика са принципима гравиметријске анализе; операцијама у гравиметријској анализи; израчунавањем резултата у гравиметријској анализи; примерима гравиметријских одређивања.

Након обраде теоријских знања у школској лабораторији наставник омогућава ученицима да се упознају са прибором и уређајима који се у њој налазе. Посебно их припрема за рад у школској лабораторији и образлаже мере заштите на раду. Развија свест код ученика о одлагању лабораторијског отпада и чувању животне средине.

На часовима вежби, обезбедити ученицима да самостално, под надзором наставника и применом теоријских знања, изврше мерење на аналитичкој ваги; одређивање кристалне воде у баријум хлориду; одређивање гвожђа; одређивање хлорида.

Развијају се практичне вештине ученика и позитивни ставови о поступку гравиметрије. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

5. Модул: Квантитативна хемијска анализа, волуметрија-метода неутрализације

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 13 часова,

– Вежбе 12 часова.

У оквиру 5. модула – Квантитативна хемијска анализа, волуметрија-метода неутрализације неопходно је дефинисати појмове: општи принципи и подела волуметрије; стандардни раствори (примарни и секундарни); титрација, завршна тачка титрације; израчунавање резултата волуметрије; метода неутрализације-стандардни раствори, завршна тачка титрације, избор индикатора; титрација јаке киселине јаком базом; титрација слабе киселине јаком базом; титрација полибазних киселина.

Циљеви модула су упознавање ученика са разликом квантитативне од квалитативне анализе; поделом и основним принципима волуметријске анализе; разликом примарних и секундарних стандардних раствора; завршном тачкуом титрације и одговарајућим индикатором; кисело-базним индикаторима; израчунавањем концентрације испитиваног раствора или масом супстанце у испитиваном раствору; променом рН у току титрације;

Након обраде теоријских знања у школској лабораторији наставник омогућава ученицима да се упознају са прибором и уређајима који се у њој налазе. Посебно их припрема за рад у школској лабораторији и образлаже мере заштите на раду. Развија свест код ученика о одлагању лабораторијског отпада и чувању животне средине.

На часовима вежби, обезбедити ученицима да самостално, под надзором наставника и применом теоријских знања, изврше припремање и израчунавање концентрације примарног стандардног раствора калијум хидроген карбоната; припремање и стандардизацију секундарног стандардног раствора хлороводоничне киселине; припремање и стандардизацију секундарног стандардног раствора натријум хидроксида; одређивање натријум хидроксида; одређивање сулфатне киселине; одређивање ацетатне киселине. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

6. Модул: Волуметрија-метода преципитације, комплексометрије и оксидоредукције

Модул се реализује кроз следеће облике наставе;

– Теоријска настава 9 часова,

– Вежбе 18 часова.

У оквиру 6. модула – Волуметрија-метода преципитације, комплексометрија и оксидоредукција неопходно је дефинисати појмове: метода преципитације; метода комплексометрије; метални индикатори; метода оксидоредукције-теоријске основе и оксидоредукциони потенцијал; перманганометрија-стандардни раствори и одређивање завршне тачке титрације; јодометрија и јодиметрија-стандардних раствори и одређивање завршне тачке титрације; израда стехиометријских задатака.

Циљеви модула су упознавање ученика са стандардизацијом секундарног стандардног раствора сребро нитрата; одређивањем хлорида методом преципитације; стандардним растворима у методи комплексометрије; металним индикаторима; одређивањем масе метала методом комплексометрије; оксидоредукционим средствима; оксидоредукционим потенцијалом; припремом и стандардизацијом секундарног стандардног раствора калијум перманганата;

методом перманганометрије; методом јодиметрије.

Након обраде теоријских знања у школској лабораторији наставник омогућава ученицима да се упознају са прибором и уређајима који се у њој налазе. Посебно их припрема за рад у школској лабораторији и образлаже мере заштите на раду. Развија свест код ученика о одлагању лабораторијског отпада и чувању животне средине.

На часовима вежби, обезбедити ученицима да самостално, уз надзор наставника и применом теоријских знања, изврше припремање примарног стандардног раствора натријум хлорида и израчунавање његове концентрације; припремање и стандардизацију секундарног стандардног раствора сребро нитрата титрацијом по Мору; одређивање натријум хлорида поМору; припремање примарног стандардног раствора комплексона III и израчунавање његове концентрације; одређивање калцијума; припремање примарног стандардног раствора натријум оксалата и израчунавање његове концентрације; припремање и стандардизација секундарног стандардног раствора калијум перманганата; одређивање гвожђа методом оксидоредукције.

Развијају се практичне вештине ученика и позитивни ставови о поступку гравиметрије. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације фармацеутског техничара. Оцењивање треба да буде усмерено на добијање информација о обрасцима мишљења и условима под којим ученик може да примени стечено знање. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање: oднoс учeникa прeмa рaду, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње свeскe, дневника вежби нa чaсoвимa, учeшћa у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења. Оно је у функцији развоја и напредовања јер усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју. Формативно оцењивање укључује повратну информацију коју наставник даје ученику која обавезно садржи препоруку како да ученик исправи грешке, како да унапреди процес учења. Важно је да повратна информација буде конструктивна, јасна и мотивишућа за ученика.

Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења.

Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Формативно праћење и оцењивање наставног процеса води ученике ка добијању што боље сумативне оцене. Формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано.

Предлог за сумативно оцењивање: усмено излагање, практична демонстрација, тестови знања, тестови практичних вештина, контролни задаци самостални или групни радови, презентације. Препорука је да се оцењивање кроз контролне вежбе и тестове реализује по модулима. Ученик се сумативно оцењује на полугодишту, на крају школске године и на стручној матури.

Назив предмета: ФАРМАЦЕУТСКА ТЕХНОЛОГИЈА

1. ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

II

68

102

60

230

III

66

99

60

225

IV

56

84

120

260

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање учеика са начином прописивања и издавања лекова;

– Усвајање знања о врстама и особинама сировина и амбалаже за израду и паковање појединих типова фармацеутских препарата;

– Усвајање знања о начину, специфичностима израде и сигнирању разних облика фармацеутских препарата у магистралној, галенској и индустријској пракси и начину испитивања квалитета готових препарата према фармакопејским захтевима;

– Развијање потребних практичних вештина;

– Разумевање односа израде фармацеутских препарата са фармацеутским операцијама и уређајима који се користе за њихову израду;

– Упознавање ученика са принципима добре произвођачке праксе (GMP) и обезбеђивања квалитета;

– Упознавање ученика са принципима добре праксе у дистрибуцији (GDP);

– Схватање важности поштовања прописа израде фармацеутских препарата, правилном извођењу поступака израде и правилном сигнирању и чувању за квалитет готовог фармацеутског препарата;

– Подстицање жеље за сталним професионалним усавршавањем;

– Развој особина неопходних за рад у струци: прецизност, уредност, лична и професионална одговорност, спремност за тимски рад.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: други

Ред.бр

НАЗИВ МОДУЛА

Трајањемодула (часови)

1.

Начин прописивања и дозирања лекова

16

2.

Фармацеутски препарати типа прашкова

38

3.

Фармацеутски препарати типа раствора

58

4.

Фармацеутски екстрактивни препарати

52

5.

Фармацеутски препарати паковани под притиском

6

6.

Aпотека

30

7.

Рецептурна израда фармацеутских препарата типа прашкова, раствора и екстрактивних препарата

30

Разред: трећи

Ред.бр

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Фармацеутски течни дисперзни препарати

38

2.

Фармацеутски получврсти дисперзни препарати

73

3.

Фармацеутски чврсти дисперзни препарати

44

4.

Завојни и други потрошни материјал

10

5.

Галенска лабораторија

30

6.

Рецептурна израда фармацеутских дисперзних препарата

30

Разред: четврти

Ред.бр

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Стерилни фармацеутски препарати

22

2.

Парентерални препарати

40

3.

Офталмолошки препарати

44

4.

Таблете и капсуле

22

5.

Нови облици лекова

6

6.

Индустријска производња лекова

30

7.

Апотекарска и галенска израда препарата

30

8.

Рецептурна израда фармацеутских препарата 1

30

9.

Рецептурна израда фармацеутских препарата 2

30

4. МОДУЛИ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: други

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

САДРЖАЈА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

НАЧИН ПРОПИСИВАЊА И ДОЗИРАЊА ЛЕКОВА

• опише делове рецепта;

• опише форму електронског рецепта;

• објасни начин прописивања лекова на рецепт;

• наброји врсте доза;

• преведе латинске изразе и скраћенице које се користе у магистралној пракси

• прерачуна дозе према маси, узрасту и телесној површини;

• прерачуна терапеутску концентрацију;

Теорија:

• Рецепт као облик прописивања лекова (делови рецепта, начин прописивања рецепта, издавање лекова на основу рецепта, електронски рецепт);

• Латински изрази и скраћенице које се користе у магистралној пракси и при прописивању рецепата;

• Дозирање лекова (дозе и прерачунавање доза, прерачунавање терапеутских концентрација).

Вежбе:

• Упознавање са обрасцем за писање рецепта, електронски рецепт;

• Увежбавање латинских израза и скраћеница;

• Прерачунавање доза (задаци) према маси, узрасту и телесној површини;

• Прерачунавање терапеутских концентрација.

Кључни појмови: Рецепт, доза лека;

ФАРМАЦЕУТСКИ ПРЕПАРАТИ ТИПА ПРАШКОВА

• наведе предности и недостатке прашкова као облика дозирања лекова;

• наведе поделу прашкова по PhJug IV, Ph.Jug.V;

• бразложи методе прописивања прашкова на рецепту;

• опише особине, паковање, сигнирање, употребу и испитивање свих официналних врста прашкова (осим стерилних).

• изради све врсте официналних прашкова (осим стерилних);

• експедује и сигнира прашкове

• изведе фармакопејска испитивања прашкова.

Теорија:

• Предности и недостаци прашкова као облика дозирања;

• Подела прашкова по PhJug IV, V;

• Методе прописивања прашкова на рецепту ;

• Особине, паковање, сигнирање, употреба и испитивање свих официналних врста прашкова (осим стерилних).

Вежбе:

• Израда свих официналних врста прашкова (осим стерилних);

• Фармакопејска испитивања прашкова.

Кључни појмови:прашкови, подела прашкова, методе прописивања прашкова, израда прашкова, сигнирање прашкова и експедиција, фармакопејска испитивања прашкова;

ФАРМАЦЕУТСКИ ПРЕПАРАТИ ТИПА РАСТВОРА

• наведе предности и недостатке раствора као облика дозирања;

• објасни улогу правих и колоидних раствора у фармацији,;

• наведе поделу раствора по PhJug IV, Ph.Jug. V;

• дефинише растворљивост;

• наброји раствараче који се користе за израду раствора;

• објасни израду, особине, начин паковања, начин сигнирања и употребу свих официналних врста раствора (осим стерилних);

• наведе фармакопејска испитивања раствора;

• објасни значај појединих врста раствора у сваременој терапији.

• изради све врсте официналних раствора (осим стерилних) на основу официналног прописа или рецепта ;

• експедује препарат у адекватној амабалажи и прописано сигнира.

• изведе фармакопејска испитивања раствора

Теорија:

• Дефиниција раствора;

• Предности и недостаци раствора као облика дозирања;

• Улога правих и колоидних раствора у фармацији;

• Подела раствора према PhJug IV, V;

• Дефиниција растворљивости, фактори који утичу на растворљивост, изражавање растворљивости по PhJug IV, V;

• Примена посредника за растварање;

• Класификација и особине растварача за израду фармацеутских раствора;

• Особине, начини добијања и испитивање пречишћене воде, испитивање пречишћене воде;

• Особине, начин прописивања, паковање, сигнирање, употреба и испитивање свих официналних врста раствора (осим стерилних)

Вежбе:

• Добијање и испитивање пречишћене воде;

• Израда свих официналних врста раствора (осим стерилних);

• Фармакопејска испитивања раствора.

Кључни појмови: прави раствори, колоидни раствори, растворљивост, растварачи.

ФАРМАЦЕУТСКИ ЕКСТРАКТИВНИ ПРЕПАРАТИ

• објасни методе екстракције (официналне методе екстракције по PhJug IV);

• опише особине растварача за екстракцију;

• објасни израду, особине, паковање, сигнирање и употребу свих врста екстрактивних препарата;

• објасни фармакопејска испитивања екстрактивних препарата;

• дефинише место и улогу екстрактивних препарата у свременој терапији (фитотерапија).

• изради различите врсте екстрактивних препарата;

• експедује у адекватној амбалажи и прописано сигнира;

• изведе фармакопејска испитивања екстрактивних препарата

Теорија:

• Екстракција-дефиниција, циљ, закони екстракције;

• Официналне методе екстракције по PhJug IV,;

• Растварачи за израду екстрактивних препарата;

• Особине, паковање, сигнирање и употреба екстрактивних препарата;

• Стандардизација екстрактивних препарата.

Вежбе:

• Израда свих врста екстрактивних препарата(мацерата, инфуза, декокта и тинктура, сирупа, чајних мешавина) ;

• Фармакопејска испитивања екстрактивних препарата.

Кључни појмови: дифузија, екстракција, водени екстрактивни препарат, тинктуре, сирупи, чајне мешавине.

ФАРМАЦЕУТСКИ ПРЕПАРАТИ ПАКОВАНИ ПОД ПРИТИСКОМ

• наведе поделу фармацеутских препарата пакованих под притиском;

• дефинише значај наведених препарата у савременој терапији;

• наброји врсте препарата за инхалацију.

Теорија:

• Подела фармацеутских препарата пакованих под притиском;

• Аеросоли-дефиниција, састав, захтеви за аеросоле, означавање аеросола , врсте и особине потисних гасова за аеросоле, посуде за паковање аеросола;

• Препарати за инхалацију-дефиниција, особине, подела (течни препарати за инхалацију, течни препарати за распршивање, препарати за инхалацију под притиском и са дозатором, прашкови за инхалацију).

Кључни појмови: препарати паковани под притиском, аеросоли, препарати за инхалацију;

АПОТЕКА

• организаује и расподели послове у апотеци (наручивање, распоређивање, лагеровање робе; магистрална израда препарата; издавање препарата под надзором магистра фармације; организација дежурстава);

• води евиденцију у апотеци;

• примени рачунар у обради података у апотеци;

• користи стручну литературу

Вежбе у блоку:

• Делови апотеке, литература у апотеци;

• Организација и расподела послова у апотеци (наручивање, распоређивање, лагеровање робе; магистрална израда препарата; издавање препарата под надзором магистра фармације; организација дежурстава);

• Евиденција у апотеци;

• Примена рачунара у обради података у апотеци.

Кључни појмови: делови апотеке, организација послова у апотеци, литература у апотаци;

РЕЦЕПТУРНА ИЗРАДА ФАРМАЦЕУТСКИХ ПРЕПАРАТА ТИПА ПРАШКОВА, РАСТВОРА И ЕКСТРАКТИВНИХ ПРЕПАРАТА

• изради препарате типа прашкова (спољашња, унурашња употреба);

• изради препарате типа раствора за спољашњу, унутрашњу употребу и специфична места апликовања (осим стерилних);

• изради екстрактивне препарате (чајние мешавине, тинктуре,мацерате, инфузе и декокте);

• изради сирупе топлим и хладним поступком

Вежбе у блоку:

• Рецептурна израда прашкова, раствора и екстрактивних препарата

Кључни појмови: прашкови, раствори и екстрактивни препарати

Разред: трећи

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ФАРМАЦЕУТСКИ ТЕЧНИ ДИСПЕРЗНИ ПРЕПАРАТИ

идентификује особине, поделу и стабилност течних дисперзних система;

објасни деловање средстава за стабилизацију суспензија;

разлучи предности и недостатке течних дисперзних система;

објасни деловање емулгатора на стабилност емулзија;

наведе специфичности израде линимената, вазолимената и лосиона;

увиди значај и улогу фармацеутских течних дисперзних препарата у савременој терапији.

изради течне суспензије и емулзије (осим стерилних).

Теорија:

Фармацеутски течни дисперзни системи – дефиниција, подела, стабилност;

Суспензије – особине, предности и недостаци;

Стабилизатори суспензија (ПАМ, флокуланти, средства за повећање вискозитета);

Испитивања суспензија;

Емулзије – особине, предности и недостаци;

Врсте емулзија, емулгатори (врсте, ХЛБ вредност);

Методе за израду емулзија;

Испитивања емулзија;

Линименти, вазолименти, лосиони – дефиниција, особине, употреба.

Вежбе:

Израда течних препарата типа суспензија (осим стерилних);

Одређивање брзине седиментације и суспензионог коефицијента;

Израда течних препарата типа емулзија (осим стерилних);

Одређивање типа емулзије;

Израда линимената, вазолимената и лосиона.

Кључни појмови: дисперзни систем, суспензије, емулзије, емулгатори, линименти, вазолинименти, лосиони.

ФАРМАЦЕУТСКИ ПОЛУЧВРСТИ ДИСПЕРЗНИ ПРЕПАРАТИ

објасни поделу фармацеутских получврстих дисперзних система према PhJug IV и V ;

наведе особине, начин израде, паковање, сигнирање и употребу сапуна, масти, паста, кремова, гелова, пена и шампона као лековитих облика;

наведе врсте и особине подлога за израду масти;

објасни фармакопејска испитивања масти;

схвати значај фармацеутских получврстих дисперзних система;

изради различите врсте подлога за масти према одговарајућем пропису;

изради различите врсте лековитих масти, паста, кремова и гелова (осим стерилних).

Теорија:

Фармацеутски получврсти дисперзни препарати – дефиниција и подела;

Сапуни – дефиниција, особине, израда и употреба;

Масти и кремови – дефиниција, особине, израда и употреба;

Врсте и особине подлога за израду масти: безводне, подлоге са водом, подлоге растворљиве у води;

Фармакопејска испитивања масти и кремова;

Пасте – дефиниција, особине, израда, употреба;

Гелови – дефиниција, особине, израда, употреба;

• Лековите пене и шампони – дефиниција, особине, израда, употреба.

Вежбе:

• Израда подлога официналних и неофициналних;

Израда масти и кремова;

Израда паста;

Израда гелова;

Испитивања масти и кремова.

Кључни појмови: сапуни, масти, кремови, пасте, гелови, пене, шампони.

ФАРМАЦЕУТСКИ ЧВРСТИ ДИСПЕРЗНИ ПРЕПАРАТИ

објасни поделу чврстих дисперзних фармацеутских препарата према Ph Jug IV и V;

идентификује предности и недостатке супозиторија и вагиторија као облика лекова;

наведе врсте и особине подлога за супозиторије и вагиторије;

објасни методе за израду супозиторија и вагиторија,

дефинише и одреди фактор истискивања;

изради, запакује и сигнира различите типове супозиторија и вагиторија;

изврши фармакопејска испитивања супозиторија и вагиторија.

Теорија:

Фармацеуски чврсти дисперзни препарати – дефиниција и подела;

Супозиторије – дефиниција, предности и недостаци, начин прописивања;

Ректални пут ресорпције и деловање супозиторија;

Подлоге за израду супозиторија (особине и врсте подлога липосолубилних и хидросолубилних);

Методе израде супозиторија, фактор истискивања и одређивање фактора истискивања;

Фармакопејска испитивања супозиторија;

Вагиторије – дефиниција, особине, врсте подлога, начин прописивања;

Фармакопејска испитивања вагиторија;

Особине, начин прописивања и испитивање лековитих штапића и лековитих тампона.

Вежбе:

• Одређивање фактора истискивања и баждарне вредности калупа;

• Израда супозиторија;

• Израда вагиторија;

• Фармакопејска испитивања супозиторија и вагиторија.

Кључни појмови: супозиторије, фактор истискивања, вагиторије, лековити штапићи и лековити тампони.

ЗАВОЈНИ И ДРУГИ ПОТРОШНИ МАТЕРИЈАЛ

идентификује врсте, поделу и особине завојног материјала;

наведе врсте и особине другог потрошног медицинског материјала;

разлучи врсте и особине средстава за дезинфекцију;

објасни значај и употребу завојног и другог потрошног медицинског материјала и средстава за дезинфекцију.

изврши фармакопејска испитивања завојног материјала.

Теорија:

Врсте, подела и особине завојног материјала;

Испитивање завојног материјала;

Врсте и особине другог потрошног медицинског материјала (шприцеви, игле, системи за трансфузију, инфузију и дијализу, гумене рукавице-стерилне и нестерилне, катетери, скалпели, ланцете...);

Средства за дезинфекцију.

Вежбе

Особине и паковање различитог завојног материјала:

Испитивање завојног материјала;

Особине и паковање другог потрошног медицинског материјала (шприцеви, игле, системи за трансфузију, инфузију и дијализу, гумене рукавице-стерилне и нестерилне, катетери, скалпели, ланцете...).

Кључни појмови: завојни материјал, медицински материјал, средства за дезинфекцију, шприцеви, игле, ланцете, катетери, системи за инфузију...

ГАЛЕНСКА ЛАБОРАТОРИЈА

организује послове у галенској лабораторији;

користи апарате и уређаје у галенској лабораторији;

изради галенске лекове;

издаје галенске лекове под надзором магистра фармације,

води евиденцију у галенској лабораторији под надзором одговорног лица;

Вежбе у блоку:

• Делови галенске лабораторије, литература, апарати и уређаји;

• Организација и расподела послова у галенској лабораторији (наручивање, пријем, складиштење, руковање, чување сировина и амбалаже, галенска израда препарата, издавање препарата);

• Евиденција у галенској лабораторији;

• Примена рачунара у обради података.

Кључни појмови: галенска лабораторија, галенски лек, галенска израда препарата.

РЕЦЕПТУРНА ИЗРАДА ФАРМАЦЕУТСКИХ ДИСПЕРЗНИХ ПРЕПАРАТА

• изради течне суспензије и емулзије, масти, кремове, пасте, супозиторије и вагиторије уз надзор одговорног магистра фармације.

Вежбе у блоку:

Рецептурна израда течних суспензија и емулзија, масти, кремова, паста, супозиторија и вагиторија.

Кључни појмови: рецептурна израда, суспензије, емулзије, масти, кремови, пасте, супозиторије и вагиторије.

Разред: четврти

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

СТЕРИЛНИ ФАРМАЦЕУТСКИ ПРЕПАРАТИ

наведе особине, добијање, чување и рок употребе воде за инјекције;

наведе испитивања стерилних препарата;

наброји врсте стерилних препарата;

дефинише препарате за иригацију;

наведе особине и начин употребе препарата за иригациј;

објасни значај стерилности, апиригености и изотоничности:

припреми прибор и стерилише га у сувом стерилизатору;

припреми растворе и стерилише у аутоклаву;

дезинфикује асептичну комору;

изврши мембранску филтрацију у асептичним условима.

Теорија:

Стерилизација прибора и материјала;

Вода за ињекције– особине, добијање, чување, употреба;

Испитивање стерилних препарата; стерилност и апирогеност;

Изотоничност, изотонизација;

Врсте стерилних препарата;

Препарати за иригацију-дефиниција, особине, израда, употреба.

Вежбе

Стерилизација сувим врућим ваздухом;

Стерилизација у аутоклаву;

Асептични поступак.

Мембранска филтрација

Кључни појмови: стерилизација, вода за ињекције,стерилност, апирогеност, изотоничност, суви стерилизатор, аутоклсв, асептична комора, мембрански филтер; препарти за иригацију;

ПАРЕНТЕРАЛНИ ПРЕПАРАТИ

дефинише парентералне препарате;

наведе поделу, предности и недостатке парентералних препарата;

наброји врсте и карактеристике амбалаже за парентералне препарате;

наведе врсте и особине најчешћих помоћних материја које се користе у изради парентералних препарата;

наброји врсте инфундибилија;

наведе прописе за испитивање ињекција и инфундибилија по фармакопеји;

наведе особине, начин израде и употребу раствора за перитонеалну и хемодијализу, концентрата за ињекције и интравенске инфузије и прашкова за ињекције и интравенске инфузије;

наведе основне појмове о имплантима, вакцинама и серумима.

изради, пуни и припрема за стерилизацију ињекције;

стерилише у аутоклаву и правилно сигнира ињекције;

изради, пуни и припрема за стерилизацију инфундибилије;

стерилише у аутоклаву и правилно сигнира инфундибилије.

Теорија:

Дефиниција, предности и недостаци примене, разлози за примену парентералних препарата;

Подела парентералних препарата;

Амбалажа за парентералне препарате (врсте и карактеристике);

Ињекције– дефиниција, подела, предности, услови које морају да испуњавају, помоћне материје;

Општа испитивања ињекција;

Инфундибилије-дефиниција, особине, подела према намени, испитивање;

Раствори за хемодијализу;

Раствори за перитонеалну дијализу;

Концентрати за ињекције и интравенске инфузије;

Прашкови за ињекције и интравенске инфузије;

Импланти;

Вакцине и серуми-дефиниција, особине.

Вежбе

Израда, пуњење, стерилизација, сигнирање ињекција;

Израда, пуњење, стерилизација, сигнирање инфундибилија.

Кључни појмови: ињекције, инфундибилије, раствори за хемодијализу, раствори за перитонеалну дијализу, прашкови за ињекције и инфузије, импланти, вакцине, серуми:

ОФТАЛМОЛОШКИ ПРЕПАРАТИ

наведе поделу официналних препарата за очи;

опише начин израде официналних препарата за очи;

дефинише испитивање официналних препарата за очи;

образложи значај примене одговарајућих прописа и мера предострожности у изради офталмолошких препарата;

образложи важност контроле готових препарата, с обзиром на начин њихове примене, а у циљу превенције угрожавања здравља пацијената.

изради, експедује и сигнира капи за очи;

изради, експедује и сигнира воде за очи;

изради, експедује и сигнира раствор за контактна сочива;

изради, експедује и сигнира масти за очи.

Теорија:

Дефиниција и подела препарата за очи;

Капи за очи-израда, особине, паковање, сигнирање;

Воде (лосиони) за очи– израда, особине, паковање, сигнирање;

Раствори за контактна сочива– израда, особине, паковање, сигнирање;

Масти за очи– израда, особине, паковање, сигнирање;

Фармакопејска испитивања препарата за очи;

Офтамолошки инсерти-дефиниција, особине.

Вежбе

Израда капи за очи;

Израда воде за очи;

Израда раствора за контактна сочива;

Израда масти за очи.

Кључни појмови: капи за очи, воде за очи, раствори законтактна сочива, масти за очи, офтамолошки инсерти;

ТАБЛЕТЕ И КАПСУЛЕ

наведе врсте и особине таблета и капсула као облика дозирања;

образложи употребу таблета и капсула као облика дозирања;

наведе врсте и особине помоћних материја за израду таблета и капсула;

објасни различите поступке за израду таблета и капсула;

објасни принцип рада уређаја за израду таблета и капсула;

наведе врсте и особине амбалаже за паковање таблета и капсула;

образложи значај таблета и капсула у савременој терапији.

изведе поступак влажне гранулације;

изврши фармакопејска испитивања таблета и капсула.

Теорија:

Таблете-дефиниција, особине, подела по РhJug V;

Помоћна средства за израду таблета;

Технолошки поступци израде (директно компримовање, суво гранулирање/брикетирање, влажно гранулирање, парцијално гранулирање, облагање– филмовање, дражирање);

Амбалажа;

Уређаји за таблетирање, облагање и паковање таблета;

Испитивање таблета;

Капсуле-дефиниција, особине, подела по РhJug V;

Израда капсула-уређаји за пуњење капсула, амбалажа;

Испитивање капсула.

Вежбе:

Влажно гранулирање;

Фармакопејска испитивања таблета и капсула.

Кључни појмови: Таблете , поступци израде таблета, испитивање таблета, капсуле, израда капсула, испитивање капсула:

НОВИ ОБЛИЦИ ЛЕКОВА

наведе врсте,основне појмове, особине нових облика лекова

објасни предности употребе нових облика лекова;

дефинише правце развоја фармацеутске индустрије

Теорија:

Особине и употреба оралних препарата са модификованим и циљаним ослобађањем лека;

Особине и употреба парентералних препарата са модификованим ослобађањем лека (препарати са инсулином, стероидима);

Особине и употреба терапијских ситема (интравагинални, интраутерини, трансдермални, парентерални – имплант пумпа).

Кључни појмови: орални препарати са модификованим ослобађањем лека, парентерални препарати са модификованим ослобађањем лека,правци развоја фармацеутске индустрије.

ИНДУСТРИЈСКА ПРОИЗВОДЊА ЛЕКОВА

организује послове у индустријској производњи лекова;

примени апарате и уређаје који се користе у индустријској производњи лекова;

води лабораторијски дневник о контроли квалитета;

води евиденцију у индустријској производњи лекова под надзором одговорног лица;

примени основне принципе GMP и осигурање квалитета.

Вежбе у блоку:

Организација рада у индустрији лекова;

Послови фармацеутског техничара у индустријској производњи лекова;

Апарати и уређаји у индустрији лекова;

Лабораторија за контролу квалитета;

Основни принципи GMP и осигурања квалитета;

Евиденција у индустријској производњи.

Кључни појмови: индустријска производња лекова, контрола квалитета, принципи GMP;

АПОТЕКАРСКА И ГАЛЕНСКА ИЗРАДА ПРПАРАТА

организује послове у апотеци и галенској лабораторији;

користи апарате и уређаје у апотеци и галенској лабораторији;

изради магистралне и галенске лекове;

издаје галенске лекове под надзором магистра фармације,

води евиденцију у апотеци и галенској лабораторији под надзором одговорног лица;

примени рачунар у обради података

Вежбе у блоку:

Делови апотеке и галенске лабораторије, литература, апарати и уређаји;

Организација и расподела послова у апотеци и галенској лабораторији (наручивање, пријем, складиштење, руковање, чување сировина и амбалаже, магистрална и галенска израда препарата, издавање препарата под надзором магистра фармације);

Евиденција у апотеци и галенској лабораторији;

Примена рачунара у обради података.

Кључни појмови: галенска лабораторија,магистрални и галенски лек,магистрална и галенска израда препарата,евиденција, примена рачунара.

РЕЦЕПТУРНА ИЗРАДА ГАЛЕНСКИХ ПРЕПАРАТА 1

изради официналне препарате типа прашкова;

изради официналне препарате типа раствора;

изради официналне препарате типа раствора са специфичним местом апликације;

изради официналне препарате типа екстрактивних препарата;

изради официналне препарате типа течних дисперзних препарата;

Вежбе у блоку

Рецептурна израда и испитивање разних врста официналних препарата типа:

прашкова,

раствора,

екстрактивних препарата,

течних дисперзних препарата.

Кључни појмови: прашкови, раствори, екстрактивни препарати,течни дисперзни препарати.

РЕЦЕПТУРНА ИЗРАДА ГАЛЕНСКИХ ПРЕПАРАТА 2

изради официналне препарате типа получврстих дисперзних препарата;

изради официналне препарате типа чврстих дисперзних препарата.

изради официналне препарате типа парентералних раствора;

изради официналне офталмолошке препарата

изврши фармакопејска испитивања таблета и капсула.

Вежбе у блоку

Рецептурна израда и испитивање разних врста официналних препарата типа:

получврстих дисперзних препарата,

чвсртих дисперзних препарата,

парентералних препарата,

офтамолошких препарата

испитивање таблета и капсула.

Кључни појмови: получврсти дисперзни препарати,

чвсрти дисперзни препарати, парентерални препарати, офтамолошки препарати, испитивање таблета и капсула.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Фармацеутска технологија је предмет који се изучава у другом, трећем и четвртом разреду. Теоријска настава се реализује у учионици, а вежбе у школској aпотеци/лабораторији. Настава вежби у блоку се реализује у кабинетима и наставним базама. Приликом остваривања програма вежби и наставе у блоку одељење се дели на 3 групе до 10 ученика.

Програм предмета Фармацеутска технологија oмoгућaвa ученицима дa рaзумejу знaчaj израде различитих врста и облика магистралних и галенских лекова и упозна ученика са поступцима њихове израде, као и вођењем евиденције у апотеци и галенској лабораторији. Предмет оспособљава будуће фармацеутске техничаре за обављање апотекарске делатности. Подстиче испољавање прецизности, предузимљивости, објективности и самокритичности при обављању посла. Предмет оспособљава ученика да савесно, одговорно, уредно и прецизно обавља послове у складу са смерницама добре апотекарске праксе. Кроз изучавање овог предмета долази до оспособљавања ученика да ефикасно планира и организује време поштујући рокове. Пословне задатке у оквиру фармацеутске технологије треба изучавати на практичним примерима, повезивати теорију и вежбе. Предмет оспособљава ученика за пријем и складиштење сировина, амбалаже, лекова, медицинских средстава и других производа за унапређење и очување здравља . Кроз изучавање овог премета долази до оспособљавања ученика за тимски рад. Препоручује се да предметни наставник развија способност ученика да размишља као здравствени радник, прикупља информације од пацијената и вешто комуницира у различитим контекстима активно доприносећи неговању културе изражавања. Након усвајања свих знања и стицања вештина, ученик ће моћи да развије ставове и биће у стању да у складу са својим компетенцијама оствари исходе предвиђене овим програмом. Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева модула, код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према предмету.

Програм предмета Фармацеутска технологија усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања, требало би извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе, планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на већи број исхода и да се могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима.

Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима, начину евидентирања у складу са правилима евидентирања. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања и вештина, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и вештина и развијање сопствених ставова. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета Фармацеутска технологија, у различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.

II разред:

1. Модул: Начин прописивања и дозирања лекова

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 6 часова,

– Вежбе 6 часа.

У оквиру 1. модула – Начин прописивања и дозирања лекова неопходно је дефинисати појмове: делови рецепта, електронски рецепт; начин прописивања лекова на рецепт; врсте доза; латински изрази и скраћенице који се користе у магистралној пракси.

Циљеви модула су да ученици упознају све врсте рецепта са којима се могу срести у апотекарској пракси и разумеју написан захтев лекара.

Након обраде теоријских знања у учионици, у школској апотеци/ лабораторији ученици увежбавају издавање и прављење лекова по захтеву лекара уз надзор одговорног лица (наставника). Упознају се са формом електронског рецепта. Преводе латинске изразе и уче скраћенице. Прерачунавају дозу (задаци) према маси, узрасту и телесној површини користећи формуле из фармакопеје. Прерачунавају терапеутску концентрацију за прапарате намењењене за спољашњу употребу. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (фармакопеје, фармацеутски приручници, лабораторијско посуђе, ваге, супстанце, прибор, амбалажа, лабораторијски дневник)

2. Модул: Фармацеутски препарати типа прашкова

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 14 часова,

– Вежбе 24 часова.

У оквиру 2. модула – Фармацеутски препарати типа прашкова неопходно је дефинисати појмове: :прашкови, подела прашкова, методе прописивања прашкова, израда прашкова, сигнирање прашкова и експедиција, фармакопејска испитивања прашкова .

Циљеви модула су стицање знања о особинама, изради и употреби фармацеутских чврстих препарата и схватање значаја примене фармацеутских чврстих препарата у савременој терапији.

Након обраде теоријских знања у учионици демонстрацијом на часовима вежби у школској апотеци/лабораторији приказати вештину израде сложених прашкова, дељење прашкова у појединачне дозе, сигнирање и експедовање прашкова. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

На часовима вежби, поребно је да ученици самостално израде, запакују и сигнирају различите врсте прашкова према месту примене..

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (фармакопеје, фармацеутски приручници, лабораторијско посуђе, ваге, супстанце, прибор и амбалажа)

3. Модул: Фармацеутски препарати типа раствора

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 22 часова,

– Вежбе 36 часова.

У оквиру 3. модула – Фармацеутски препарати типа раствора неопходно је дефинисати појмове: раствори, растворњивост, посредници за растварање, добијање и испитивање пречишћене воде . Израда, сигнирање и експедовање свих официналних врста раствора.

Циљеви модула су стицање знања о особинама, изради и употреби фармацеутских препарата типа раствора и схватање значаја примене раствора у савременој терапији.

Након обраде теоријских знања у учионици, демонстрацијом на часовима вежби у школској апотеци/лабораторији приказати ученицима вештину израде свих врста раствора . Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

На часовима вежби, поребно је да ученици самостално израде, запакују и сигнирају различите врсте раствора према месту примене..

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (фармакопеје, фармацеутски приручници, лабораторијско посуђе, ваге, супстанце, прибор и амбалажа)

4. Модул: Фармацеутски екстрактивни препарати

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 18 часова

– Вежбе 36 часова.

У оквиру 4. модула – Фармацеутски екстрактивни препарати неопходно је дефинисати појмове: екстракција, официналне методе екстракције, водени екстрактивни раствори.

Циљеви модула су стицање знања о особинама, изради и употреби фармацеутских екстрактивних препарата и схватање значаја примене екстрактивних раствора у савременој терапији.

Након обраде теоријских знања у учионици, демонстрацијом на часовима вежби у школској апотеци/лабораторији приказати ученицима вештину израде екстрактивних раствора . Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

На часовима вежби, поребно је да ученици самостално израде, запакују и сигнирају различите врсте екстрактивних препарата.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (фармакопеје, фармацеутски приручници, лабораторијско посуђе, ваге, супстанце, прибор и амбалажа)

5. Модул: Фармацеутски препарати паковани под притиском

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

Теоријска настава 8 часова

У оквиру 5. модула – Фармацеутски препарати паковани под притиском неопходно је дефинисати појмове: подела препарата пакованих под притиском, аеросоли, препарати за инхалацију.

Циљеви модула су стицање знања о особинама, изради и употреби фармацеутских препарата пакованих под притиском и схватање значаја примене тих препарата у савременој терапији.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (фармакопеје,фармацеутски приручници, лабораторијско посуђе, ваге, супстанце, прибор и амбалажа)

6. Модул: Апотека

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

Вежбе у блоку – 30 часова

У оквиру 6. модула – Апотека неопходно је дефинисати појмове: делови апотеке, организација послова у апотеци, литература у апотеци;

Ученици на вежбама упознају организацијију и расподелу послова у апотеци (наручивање, распоређивање, лагеровање робе; магистралну израду препарата; издавање препарата под надзором магистра фармације/ наставника );вођење евиденције у апотеци ; употребу стручне литературе; примену рачунара у обради података .Ученици су обавезни да имају радну одећу и воде дневник вежби.

Током реализације часова у оквиру овог модула наставник треба да ученицима приближи и истакне особине фармацеутског техничара и кодекс етике кроз примере у пракси. Препоручује се да предметни наставници развијају способност ученика да размишљају као фармацеутски техничари и сагледају потребе и прикупљају информације од пацијента приликом издавања фармацеутских препарата на основу којих даје савет или препоруку за одговарајући производ, те по потреби тражи консултацију магистра фармације.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (фармакопеје,фармацеутски приручници, лабораторијско посуђе, ваге, водено купатило, супстанце, прибор и амбалажа)

7. Модул: Рецептурна израда фармацеутских препарата типа прашкова, раствора и екстрактивних препарата

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

Вежбе у блоку – 30 часова

У оквиру 7. модула – Рецептурна израда фармацеутских препарата типа прашкова, раствора и екстрактивних препарата неопходно је дефинисати појмове: израда прашкова за спољашњу и унутрашњу употребу,израда свих официналних врста раствора и израда екстрактивних раствора.

Циљеви модула су стицање практичних вештина израде течних фармацеутских препарата и стицање професионалне одговорности.

Вежбе у блоку се током овог модула реализују у школској лабораторији и демонстрацијом се ученицима приказује техника рецептурне израде течних лековитих препарата. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

Током реализације часова у оквиру овог модула наставник треба да ученицима приближи и истакне особине фармацеутског техничара и кодекс етике кроз примере у пракси. Препоручује се да предметни наставници развијају способност ученика да размишљају као фармацеутски техничари и сагледају потребе и прикупљају информације од пацијента приликом издавања фармацеутских препарата на основу којих даје савет или препоруку за одговарајући производ, те по потреби тражи консултацију магистра фармације.

III разред

1. Модул: Фармацеутски течни дисперзни препарати

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 14 часова,

– Вежбе 24 часа.

У оквиру 1. модула – Фармацеутски течни дисперзни препарати неопходно је дефинисати појмове: дисперзни систем, течни дисперзни препарат, суспензија, стабилизатор суспензије, емулзија, емулгатор, вазолинимент и лосион.

Циљеви модула су стицање знања о течним дисперзним препаратима, као и практичних вештина израде течних дисперзних препарата (суспензија, емулзија, линимената, вазолимената, лосиона). Након обраде теоријских знања у учионици, у школској лабораторији демонстрацијом приказати начин израде течних дисперзних препарата. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

На часовима вежби, потребно је да ученици самостално израде суспензије, емулзије, линименте и лосионе и код ученика формирати свест о значају фармацеутских течних дисперзних препарата за примену у фармацији и козметологији.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (фармакопеје, магистралне формуле, лабораторијско посуђе, ваге, супстанце, прибор и амбалажа)

2. Модул: Фармацеутски получврсти дисперзни препарати

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 25 часова,

– Вежбе 48 часова.

У оквиру 2. модула – Фармацеутски получврсти дисперзни препарати, неопходно је дефинисати појмове: сапуна, масти, кремова, паста, гелова, пена и шампона.

Циљеви модула су стицање знања о особинама, изради и употреби получврстих дисперзних система, као и о особинама подлога за израду масти и фармакопејским испитивањима масти; формирање свести ученика о значају фармацеутских получврстих диперзних препарата у савременој терапији.

Након обраде теоријских знања у учионици, на часовима вежби се у школској лабораторији демонстрирају ученицима практичне вештине израде масти, паста, кремова и гелова. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

На часовима вежби, потребно је да ученици самостално израде различите врсте масти, паста, кремова и гелова, правилно их запакују и сигнирају.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (фармакопеје, магистралне формуле, лабораторијско посуђе, уређаји, супстанце, прибор и амбалажа)

3. Модул: Фармацеутски чврсти дисперзни препарати

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 20 часова,

– Вежбе 24 часова.

У оквиру 3. модула – Фармацеутски чврсти дисперзни препарати неопходно је дефинисати појмове: супозиторије, фактор истискивања, вагиторије, лековити штапићи и лековити тампони.

Циљеви модула су стицање знања о особинама, изради и употреби фармацеутских чврстих препарата и формирање свести о значају примене фармацеутских чврстих дисперзних препарата у савременој терапији.

Након обраде теоријских знања у учионици демонстрацијом на часовима вежби приказати ученицима вештину израде супозиторија и вагиторија различитим методама. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

На часовима вежби, потребно је ученицима дати да самостално израде, запакују и сигнирају различите типове супозиторија и вагиторија.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (фармакопеје, магистралне формуле, лабораторијско посуђе, ваге, водено купатило, супстанце, прибор и амбалажа)

4. Модул: Завојни и други потрошни медицински материјал

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 7 часова,

– Вежбе 3 часа.

У оквиру 4. модула – Завојни и други потрошни медицински материјал неопходно је дефинисати појмове: завојног и другог потрошног медицинског материјала и средстава за дезинфекцију.

Циљеви модула су стицање знања о врстама, подели и особинама завојног и другог потрошног медицинског материјала и дезинфекционих средстава, као и истицање значаја и употребе завојног и другог потрошног медицинског материјала и средстава за дезинфекцију.

Након обраде теоријских знања, у учионици, демонстрацијом на часовима вежби приказати ученицима испитивање особина завојног материјала. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (фармакопеје, шприцеви, игле, ланцете, системи за инфузију, катетери и рукавице)

5. Модул: Галенска лабораторија

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

Вежбе у блоку – 30 часова,

У оквиру 5. модула – Галенска лабораторија неопходно је дефинисати појмове: делови галенске лабораторије, литература, апарати и уређаји.

Циљеви модула су стицање знања о организацији, расподели послова и евиденцији у галенској лабораторији; као и стицање професионалне одговорности и развоја особина неопходних за рад.

Ученици на вежбама упознају делови галенске лабораторије, литературу, апарате и уређаје; организацију и расподелу послова у галенској лабораторији (наручивање, запремање, распоређивање и лагеровање робе, галенску израду препарата, издавање препарата); вођење евиденција у галенској лабораторији; примену рачунара у обради података.

Ученици су обавезни да имају радну одећу и воде дневник вежби. Реализација вежби у блоку предвиђа обилазак наставне базе – галенске лабораторије, израду и издавање препарата под надзором магистра фармације, наручивање, пријем, складиштење, руковање, чување сировина и амбалаже, вођење евиденције у галенској лабораторији под надзором одговорног лица и примену рачунара у обради података.

Током реализације часова у оквиру овог модула наставник треба да ученицима приближи и истакне особине фармацеутског техничара и кодекс етике кроз примере у пракси. Препоручује се да предметни наставници развијају способност ученика да размишљају као фармацеутски техничари и сагледају потребе и прикупљају информације од пацијента приликом издавања фармацеутских препарата на основу којих даје савет или препоруку за одговарајући производ, те по потреби тражи консултацију магистра фармације.

6. Модул: Рецептурна израда фармацеутских дисперзних препарата

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Вежбе у блоку – 30 часова

У оквиру 6. модула – Рецептурна израда фармацеутских дисперзних препарата неопходно је дефинисати појмове: израда течних суспензија и емулзија, масти, кремова, паста, супозиторија и вагиторија.

Циљ модула је стицање практичних вештина израде фармацеутских дисперзних препарата и стицање професионалне одговорности.

Вежбе у блоку се током овог модула реализују у школској апотеци/лабораторији и демонстрацијом се ученицима приказује техника рецептурне израде течних суспензија и емулзија, масти, кремова, паста, супозиторија и вагиторија. Наставник и ученици су обавезни да имајурадну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

IV разред

1. Модул: Стерилни фармацеутски препарати

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 7 часова,

– Вежбе 18 часа.

У оквиру 1. модула – Стерилни фармацеутски препарати неопходно је дефинисати појмове: стерилизација; вода за ињекције; стерилност; апирогеност; изотоничност; суви стерилизатор; аутоклав; асептична комора; мембрански филтер; препарти за иригацију;

Циљеви модула су упознавање ученика са официналним методама стерилизације; добијањем, чувањем и употребом воде за инјекције; упознавање са методама за испитивање стерилних препарата и дефинисање појмова изотоничности,апирогености и стерилности.

Након обраде теоријских знања, у учионици, демонстрацијом на часовима вежби у школској апотеци/лабораторији приказати ученицима стерилизацију у сувом стерилизатору, аутоклаву, асептични поступак и мембранску филтрацију. Објаснити употребу препарата за иригацију.

Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

На часовима вежби, потребно је да ученици самостално изводе официналне методе стерилизације.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (фармакопеје, фармацеутски приручници, лабораторијско посуђе, ваге, супстанце, прибор и амбалажа)

2. Модул: Парентерални препарати

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 16 часова,

– Вежбе 30 часа.

У оквиру 2. модула– Парентерални препарати неопходно је дефинисати појмове: ињекције; инфундибилије; раствори за хемодијализу; раствори за перитонеалну дијализу; прашкови за ињекције и инфузије,;импланти; вакцине; серуми;

Циљеви модула су стицање знања о врстама и карактеристикама амбалаже за парентералне препарате; особинама и врстама помоћних материја у изради парентералних препарата; особинама, начину израде и употреби парентералних препарата; испитивању парентералних препарата; примени импланта, вакцина и серума; извођењу практичних вештина израде парентералних препарата.

Након обраде теоријских знања, у учионици, демонстрацијом на часовима вежби у школској апотеци/лабораторији приказати ученицима процес израде парентералних препарата, амбалажу(контејнере) за парентералне препарате, сигнирање готових препарата и фармакопејска испитивања.

Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

На часовима вежби, потребно је да ученици самостално израде ињекције и инфундибилије и правилно експедују и сигнирају добијене препарате.

3. Модул: Офталмолошки препарати

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 14 часова,

– Вежбе 30 часа.

У оквиру 3. модула– Офталмолошки препарати неопходно је дефинисати појмове: капи за очи, воде за очи, раствори за контактна сочива, масти за очи, офтамолошки инсерти;

Циљеви модула су упознавање ученика са официналним препаратима за очи; особинама препарата за очи; начином израде препарата за очи; официналним методама за испитивање препарата за очи; ученици треба да савладају практичне вештине за израду појединих врста официналних препарата за очи.

Након обраде теоријских знања, у учионици, демонстрацијом на часовима вежби у школској апотеци/лабораторији приказати ученицима процес израде официналних препарата за очи, амбалажу(контејнере) за капи и воде за очи, масти за очи; сигнирање готових препарата и фармакопејска испитивања.

Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

На часовима вежби, потребно је да ученици самостално израде капи за очи, воде за очи, растворе за контактна сочива и масти за очи, правилно експедују и сигнирају добијене препарате.

4. Модул: Таблете и капсуле

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 13 часова,

– Вежбе 6 часа.

У оквиру 4. модула– Таблете и капсуле неопходно је дефинисати појмове: таблете , поступци израде таблета, испитивање таблета, капсуле, израда капсула, испитивање капсула;

Циљеви модула су упознавање ученика са врстама таблета и капсула као обликом дозирања; особинама и употребом таблета и капсула; применом помоћних материја у изради таблета и капсула; поступцима за израду таблета и капсула; фармакопејским испитивањем таблета и капсула;

Након обраде теоријских знања, у учионици, демонстрацијом на часовима вежби у школској апотеци/лабораторији показати ученицима процес израде влажног гранулата, показати све врсте таблета и капсула, као и примарну и секундарну амбалажу(контејнер); извести фармакопејска испитивања.

Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

На часовима вежби, потребно је да ученици самостално направе влажни гранулат, провере варирање масе и испитају време распадања различитих врста таблета.

5. Модул: Нови облици лекова

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 6 часова.

У оквиру 5.модула-Нови облици лекова неопходно је дефинисати појмове: орални препарати са модификованим ослобађањем лека, парентерални препарати са модификованим ослобађањем лека,правци развоја фармацеутске индустрије.

Циљеви модула су указивање на правце развоја фармацеутске индустрије; особине и употребу оралних препарата са модификованим и циљаним ослобађањем лека; особине и употребу парентералних препарата са модификованим ослобађањем лека (препарати са инсулином, стероидима); употребу терапијских ситема (интравагинални, интраутерини, трансдермални, парентерални – имплант пумпа).

6. Модул: Индустријска производња лекова

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

Вежбе у блоку – 30 часова

У оквиру 6. модула – Индустријска производња лекова неопходно је дефинисати појмове: индустријска производња лекова, контрола квалитета, принципи GMP;

Циљеви модула сустицање знања о организацији послова у индустрији лекова; основним принципима GMP; осигурању квалитета;

Вежбе у блоку се реализују у наставној бази која има производњу лекова, лабораторију за проверу квалитетта производа. Ученици су обавезни да имају радну одећу и воде дневник вежби.

7. Модул: Апотекарска и галенска израда препарата

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

Вежбе у блоку – 30 часова

У оквиру 7. модула – Апотерска и галенска израда прпарата неопходно је дефинисати појмове: галенска лабораторија, магистрални и галенски лек,магистрална и галенска израда препарата.

Циљеви модула су стицање знања о организацији и расподели послова у апотеци и галенској лабораторији (наручивање, пријем, складиштење, руковање, чување сировина и амбалаже, магистрална и галенска израда препарата, издавање препарата под надзором магистра фармације); евиденција у апотеци и галенској лабораторији; примена рачунара у обради података; увиђање значаја професионалне одговорности и развоја особина неопходних за рад у апотеци и галенској лабораторији. Ученици су обавезни да имају радну одећу и воде дневник вежби.

Реализација вежби у блоку предвиђа обилазак наставне базе –градске апотеке или галенске лабораторије, израду и издавање препарата под надзором магистра фармације.

8. Модул: Рецептурна израда фармацеутских препарата 1

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

Вежбе у блоку – 30 часова

У оквиру 8. модула – Рецептурна израда фармацеутских препарата 1. неопходно је дефинисати појмове: прашкови за спољашњу и унутрашњу употребу, официнални раствори , екстрактивни раствори и течни дисперзни системи.

Циљеви модула су стицање практичних вештина израде течних фармацеутских препарата и стицање професионалне одговорности.

Вежбе у блоку се током овог модула реализују у школској апотеци/ лабораторији и демонстрацијом се ученицима приказује техника рецептурне израде течних лековитих препарата. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

Током реализације часова у оквиру овог модула наставник ученицима треба да приближи и истакне особине фармацеутског техничара и кодекс етике кроз примере у пракси. Препоручује се да предметни наставници развијају способност ученика да размишљају као фармацеутски техничари и сагледају потребе и прикупљају информације од пацијента приликом издавања фармацеутских препарата на основу којих даје савет или препоруку за одговарајући производ, те по потреби тражи консултацију магистра фармације.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (фармакопеје,фармацеутски приручници, лабораторијско посуђе, ваге, водено купатило, супстанце, прибор и амбалажа)

9. Модул: Рецептурна израда фармацеутских препарата 2

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

Вежбе у блоку – 30 часова

У оквиру 9. модула – Рецептурна израда фармацеутских препарата 2 неопходно је дефинисати појмове: получврсти дисперзни препарати, чвсрти дисперзни препарати, парентерални препарати, офтамолошки препарати, испитивање таблета и капсула.

Циљеви модула су стицање практичних вештина израде фармацеутских препарата типа получврстих дисперзних препарата,

чвсртих дисперзних препарата, парентералних препарата, офтамолошких препарата, испитивање таблета и капсула.Ученици увежбавањем стичу практичние вештине за самосталну израду фармацеутских препарата и развијају професионалну одговорност.

Вежбе у блоку се током овог модула реализују у школској апотеци/ лабораторији и демонстрацијом се ученицима приказује техника рецептурне израде фармацеутских препарата. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

Током реализације часова у оквиру овог модула наставник треба да ученицима приближи и истакне особине фармацеутског техничара и кодекс етике кроз примере у пракси. Препоручује се да предметни наставници развијају способност ученика да размишљају као фармацеутски техничари и сагледају потребе и прикупљају информације од пацијента приликом издавања фармацеутских препарата на основу којих даје савет или препоруку за одговарајући производ, те по потреби тражи консултацију магистра фармације.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (фармакопеје,фармацеутски приручници, лабораторијско посуђе, ваге, водено купатило, супстанце, прибор и амбалажа)

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације фармацеутског техничара. Оцењивање треба да буде усмерено на добијање информација о обрасцима мишљења и условима под којим ученик може да примени стечено знање. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика.Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање: oднoс учeникa прeмa рaду, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње дневника вежби нa чaсoвимa, учeшћa у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења. Оно је у функцији развоја и напредовања јер усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју. Формативно оцењивање укључује повратну информацију коју наставник даје ученику која обавезно садржи препоруку како да ученик исправи грешке, како да унапреди процес учења. Важно је да повратна информација буде конструктивна, јасна и мотивишућа за ученика.

Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења.

Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопоуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Формативно праћење и оцењивање наставног процеса води ученике ка добијању што боље сумативне оцене. Формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано.

Предлог за сумативно оцењивање: усмено излагање, практична демонстрација, тестови знања, тестови практичних вештина, контролни задаци самостални или групни радови, презентације. Препорука је да се оцењивање кроз контролне вежбе и тестове реализује по модулима. Ученик се сумативно оцењује на полугодишту, на крају школске године и на стручној матури.

Назив предмета: ФАРМАКОГНОЗИЈА СА ФИТОТЕРАПИЈОМ

1. ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И TРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

II

68

68

30

166

III

33

33

30

96

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање са деловима биљака и основама фитотерапије;

– Усвајање знања о сировинама природног порекла која имају лековита својства или имају неку другу примену у савременој фармацеутској пракси (особине, порекло, састав, деловање, употреба);

– Развијање практичних вештина везаних за процесе идентификације и оцене квaлитета сировина природног порекла које се користе у фармацеутској пракси;

– Упознавање са физиолошки активним супстанцама које настају биохемијским путевима у биљном организму као и о њиховом деловању у смислу терапије или адјувантне тарапије одређених обољења;

– Формирање свести о важности савремене употребе фитопрепарата и рационалној фитотерапији као и о употреби појединих дрога или њихових састојака за израду фитопрепарата;

– Усвајање знања о организованом узгоју лековитог биља и производњи дрога за фармацеутску употребу;

– Развијање професионалне рутине и односа у професионалном раду са лековитим и другим фармацеутским сировинама природног порекла.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: други

Ред.бр

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Дроге, фитотерапија и фитопрепарати

28

2.

Сапонозиди и сапонозидне дроге

24

3.

Танини и танинске дроге

20

4.

Дроге које садрже деривате флороглуцинола, етарска уља и смоле

40

5.

Масне материје (липиди), угљени хидрати, слатке дроге, гуме и слузи

24

6.

Хербаријум лековитог биља – узгој лековитог биља и организована производња дрога

30

Разред: трећи

Ред.бр

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Алкалоиди и алкалоидне дроге

40

2.

Хетерозиди и хетерозидне дроге

26

3.

Хербаријум лековитог биља, алкалоидне и хетерозидне дроге

30

4. МОДУЛИ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: други

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ДРОГЕ, ФИТОТЕРАПИЈА И ФИТОПРЕПАРАТИ

• наведе историју лечења биљем као и употребу дрога кроз историју;

• објасни грађу биљне ћелије, биљна ткива, организацијацију биљних организама;

• наведе основне принципе систематике биљака;

• наведе опште принципе сакупљања дрога из природе као и организоване производње дрога;

• објасни примарну обраду дрога (сакупљање, сушење, стабилизација , уситњавање);

• наведе и објасни узроке кварења дрога;

• наведе начине спречавања кварења дрога;

• наведе основне принципе настанка физиолошки активних супстанци у сировинама природног порекла;

• наведе принципе рационалне фитотерапије;

• наведе основне карактеристике и параметре испитивања квалитета фитопрепарата.

Теорија:

• Историјски преглед употребе дрога у терапији;

• Биологија ћелије и ткива;

• Дефиниција, класификација и порекло дрога;

• Вегетативни органи и размножавање биљака;

• Систематика биљака;

• Сакупљање дрога, њихова обрада;

• Испитивање квалитета дрога и фактори који утичу на квалитет дрога;

• Секундарни метаболити биљака;

• Карактеристике, особине и класификација фитопрепарата;

• Принципи фитотерапије

Вежбе:

• Цитологија и хистологија биљака;

• Фармацеутска систематика биљака;

• Сушење, уситњавање, стабилизација и паковање дрога

• Параметри испитивања квалитета фитопрепарата.

Кључни појмови: сушење, организовано гајење биља, грађа биљака, биљне дроге, фитопрепарати, производња.

• препозна делове биљака;

• наведе ботаничку и фармацеутску номенклатуру биљних фамилија;

• изведе правлно сушење, стабилизацију и паковање дрога

САПОНОЗИДИ И САПОНОЗИДНЕ ДРОГЕ

• наведе основне особине сапонозида;

• наведе општу хемијску структуру сапонозида;

• наброји начине идентификације сапонина;

• образложи начин одређивања количине сапонозида у дрогама;

• опише начин изолације сапонина из дроге;

• опише начин правилног екстраховања активне материје из дроге;

• схватити значај употребе сапонозидних дрога у савременој терапији.

• препозна биљку у природи, правилно убере дрогу, осуши је, чува;

• препозна дрогу макроскопски и микроскопски.

Теорија:

• Сапонозиди: дефиниција, особине, хемијска грађа, подела, доказивање, одређивање, екстракција;

• Дроге које садрже тритерпенске сапонозиде и делују експекторантно:

Primulae radix

Senegae radix

Verbasci flos

• Дроге које садрже тритерпенске сапонозиде и делују диуретично:

Herniariae herba

Equiseti herba

• Дроге које садрже тритерпенске сапонозиде и делују антиинфламаторно:

Glycyrrhizae radix

Hippocastani semen

• Дроге које садрже тритерпенске сапонозиде и делују адаптогено:

Ginseng radix

• Дроге које садрже тритерпенске сапонозиде и користе се у дерматологији и козметици:

Hederae helicis folium

Calendulae flos

• Дроге које садрже тритерпенске сапонозиде и користе се за њихово изоловање:

Saponariae radix

Quillaiae cortex

• Дроге које садрже стeроидне сапонозиде и користе се за њихово изоловање:

Вежбе:

• Сапонозиди: доказивање, одређивање;

• Макроскопија и микроскопија сапонозидних дрога.

Кључни појмови: сапонозиди, дрога, органолептичко препознавање

ТАНИНИ И ТАНИНСКЕ ДРОГЕ

наведе основне особине танина;

објасни поступак изолације танина из дроге;

дефинише значај употребе танинских дрога у савременој терапији;

наброји основне појмове о дрогама које садрже танине;

наброји основне појмове о дрогама које садрже деривате флороглуцинола;

наведе поступак екстраховања активних материја из дроге;

препозна биљку у природи, да правилно убере дрогу, осуши је, чува;

препозна дрогу макроскопски

изведе поступак екстраховања активних материја из дроге;

Теорија:

• Танини: дефиниција, особине, хемијска грађа, подела, доказивање, одређивање, екстракција.

• Дроге које садрже хидролизујуће танине:

– Gallae

• Дроге које садрже кондензоване танине:

– Tormentilae rhizoma

– Hyperici herba

• Дроге које садрже мешовите танине:

– Quercus cortex

– Hamamelidis folium

Вежбе:

Танини – доказивање, одређивање;

Макроскопија танинских дрога.

Кључни појмови: танинско црвенило, флорбафени, стежући ефекат, хербаријуми лековитог биља

ДРОГЕ КОЈЕ САДРЖЕ ДЕРИВАТЕ ФЛОРОГЛУЦИНОЛА, ЕТАРСКА УЉА И СМОЛЕ

наведе основне особине етарских уља и њихову распрострањеност у природи;

опише начине идентификације етарских уља и одређивање њихове количине у дрогама;

наброји основне појмове о дрогама које садрже етарско уље;

дефинише значај употребе појединих дрога са етарским уљем у терапији;

наброји основне појмове смолама, балзамима и олеорезинама (хемијски састав, деловање, употреба);

наведе могуће начине добијања смола, балзама или олеорезина из природних извора;

објасни значај употребе смола,балзама и олеорезина.

Теорија:

• Етарска уља: дефиниција, особине, хемијска грађа, подела, доказивање, добијање, локализација, екстракција.

• Ароматичне дроге са седативним деловањем:

• Valerianae radix et rhizoma

• Ароматичне дроге са деловањем на респираторне органе:

• Anisi fructus

• Thymi folium

• Foeniculi fructus

• Eucalypti folium

• Ароматичне дроге са антииинфламаторним деловањем:

• Chamomillae flos

• Ароматичне дроге са стомахичним деловањем:

• Menthae piperitae folium

• Melissae folium

• Carvi fructus

• Coriandri fructus

• Ароматичне дроге која делују као горка средства:

• Absinthii herba

• Millefolii herba

• Ароматичне дроге са диуретичним деловањем:

• Juniperi fructus

• Petroselini radix

• Ароматичне дроге са антисептичним деловањем:

• Salviae folium

• Caryophylli flos

• Ароматичне дроге са рубефацијентним деловањем:

• Lavandulae flos

• Rosmarini folium

• Camphorae aetheroleum

• Ароматичне дроге са антихелминтичним и инсектицидним деловањем:

• Cinae flos

• Pyrethri flos

• Ароматичне дроге које се користе као коригенси:

• Citri flavedo

• Zingiberis rhizoma

• Cinnamomi cortex

• Vanillae fructus

• Смоле, балзами и олеорезине:

• Terebinthina et colophonium

• Balsamum peruvianum

• Balsamum tolutanum

• Resina benzoe

• Mastix.

препозна дрогу макроскопски и микроскопски;

изолује етарска уља из дрога;

препозна биљку у природи, да правилно убере дрогу, осуши је;

препозна дрогу макроскопски

Вежбе

Етарска уља– доказивање, добијање;

Макроскопија и микроскопија ароматичних дрога;

Макроскопија и органолептичке особине: Balsamum peruvianum, Resina benzoe

Кључни појмови: етарска уља, фалсификати, ароматичне дроге, карминативи, зачини, антивирусно дејство, антисептици у стоматологији, смоле, лековити балзами

МАСНЕ МАТЕРИЈЕ(ЛИПИДИ), УГЉЕНИ ХИДРАТИ, СЛАТКЕ ДРОГЕ, ГУМЕ И СЛУЗИ

дефинише основне појмове о липидима (структура, класификација, особине) ;

наведе биолошке изворе који их садрже;

дефинише значај липидних материја у терапији и фармацеутској пракси;

наброји основне појмове о гумама и слузима;

наведе основне појмове о дрогама које садрже гуме и слузи;

препозна биљку у природи, правилно убере дрогу, осуши је, чува;

изведе екстракцију активних материја из дрога;

примени дроге са гумама и слузима у терапији.

идентификује и изолује масне материје из природних извора

препозна дрогу макроскопски и микроскопски (скроб)

препозна дрогу макроскопски.

Теорија:

• Масти, уља.

• Jecoris oleum

• Ricini oleum

• Olivae oleum

• Lini oleum

• Mасна уља са γ-линоленском киселином

Oenotherae oleum

• Природни воскови:

• Cera jojobae

• Cera alba et flava

• Cetaceum

• Cera lanae

• Лецитин

• Glycina max

• Угљени хидрати природног порекла који се користе у фармацеутској пракси (особине, употреба, порекло):

• D-glukoza

• D-fruktoza

• D-manitol

• D– Sorbitol

• Saharoza

• Skrob

• Dekstrin

• Ciklodekstrin

• Dekstran

• Inulin

• Слатке дроге:

• Mell

• Manna

Природне гуме:

• Acaciae gummi

• Tragacantha

• Слузне дроге:

• Altheae radix et folium

• Malvae flos

• Farfarae folium

• Lini semen

• Salep tuber

• Agar

• Karagen

• Lichen islandicus

• Plantago spp.

Вежбе

• Органолептичке особине и идентификација масних материја (Jecoris oleum, Ricini oleum, Olivae oleum, Lini oleum, Cera alba, Cetaceum,Cera lanae)

• Макроскопија дрога;

• Микроскропија скроба;

• Макроскопија дрога.

Кључни појмови:

Уља, масне киселине есенцијалне и неесенцијалне, шећери, слузи.

ХЕРБАРИЈУМ ЛЕКОВИТОГ БИЉА, УЗГОЈ ЛЕКОВИТОГ БИЉА И ОРГАНИЗОВАНА ПРОИЗВОДЊА ДРОГА

препозна одговарајуће биљке на терену на коме су распрострањене;

наведе најпогодније време и начин за брање одговарајућих дрога;

сакупља дроге на правилан начин

оствари професионални однос према лековитом биљу и његовом узгоју и преради;

опише изглед и наведе принцип рада уређаја који се користе у производњи биљних дрога;

опише организацију рада и реалне услове рада у оквиру производње биљних дрога.

Вежбе у блоку:

Израда хербаријума лековитог биља из свих обрађених фармакогнозијских група;

Посета центрима који се баве производњом лековитог биља и биљних дрога од гајења, преко брања, сушења, прераде до паковања и чувања.

Кључни појмови:хербаријум; производња лековитог биља.

Разред: трећи

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

АЛКАЛОИДИ И АЛКАЛОИДНЕ ДРОГЕ

• наведе у којим су биљним фамилијама најзаступљенији алкалоиди;

• објасни на који начин се могу идентификовати алкалоиди и одредити њихова количина у дрогама;

• наведе опште принципе изоловања алкалоида из биљних дрога;

• дефинише улогу алкалоида за каснију израду препарата у професионалном раду;

• наведе биолошки извор и фамилију биљке из које се екстрахују алкалоиди са одговарајућим дејством;

• наведе где су биљке распрострањене;

• опише изглед биљке и изглед дроге;

• одабере време брања, начин сушења и чувања дроге;

• препозна хемијски састав и наведе употребу дроге и њених алкалоида;

• изведе хемијске реакције доказивања алкалоида као активних материја;

• дефинише значај употребе алкалоидних дрога у терапији

Теорија:

• Алкалоиди; дефиниција, хемијска грађа, физичке и хемијске особине, распрострањеност, доказивање, одређивање, екстракција, класификација;

• Општи принципи екстракције алкалоида;

• Дроге са тропанским алкалоидима:

• Belladonnae folium et radix

• Stramonii folium

• Hyoscyami foliuм

• Дроге са екгонинским алкалоидима

• Cocae folium

• Дроге са пиридинским и пиперидинским алкалоидима:

• Lobeliae herba

• Granati cortex

• Piperis fructus

• Capsici fructus

• Nicotianae folium

• Дроге са фенилалкиламинским алкалоидима:

• Ephedrae herba

• Дроге са изохинолинским алкалоидима:

• Opium crudum

• Chelidonii herba

• Curare

• Ipecacuanhae radix

• Дроге са трополонским алкалоидима:

• Colhici semen et tuber

• Дроге са имидазолним алкалоидима:

• Jaborandi folium

• Дроге са терпенским алкалоидима:

• Aconiti tuber

• Дроге са стероидним алкалоидима:

• Veratri radix et rhizoma

• Дроге са пуринским алкалоидима

• Coffeae semen

• Theae folium

• Pasta guarana

• Colae semen

• Cacao semen

• Symphyti radix

• Дроге са индолним алкалоидима:Physostigmati semen

• Secale cornutum

• Rauwolfiae radix

• Vincae minoris herba

• Strychni semen

Вежбе:

• Алкалоиди– доказивање и одређивање ;

• Макроскопија и микроскопија алкалоидних дрога

Кључни појмови: алкалоиди, морфин, анестетици, наркоманија, антихипертензивно дејство, назални деконгестив, цитостатичко дејство

• примени микроскопски начин препознавања

• примени макроскопски и идентификације биљке, дроге и лековите супстанце

ХЕТЕРОЗИДИ И ХЕТЕРОЗИДНЕ ДРОГЕ

• наведе где су највише pаспрострањени хетерозиди;

• наведе којим поступцима и рагенсима се могу идентификовати хетерозиди и како се могу одредити њихове количине у дрогама (PhJug IV);

• објасни карактеристике хетерозида и могућности примене у савременој терапији;

• наведе који је биолошки извор и фамилија биљке из које се екстрахују хетерозиди ,наведе где је биљка распрострањена;

• опише начин сушења, чувања и паковања дроге;

• наведе хемијски састав и употребу хетерозида и одговарајуће дроге у терапији;

• дефинише важност препознавања и идентификације наведених биљних дрога.

Теорија:

• Хетерозиди – дефиниција, хемијска грађа, распрострањеност, доказивање, одређивање, екстракција, класификација

• Дроге са лигнанским хетерозидима:

Eleutherococci radix,

Podophylli rhizoma

Silybi mariae fructus

• Дроге са фенолним хетерозидима:

Uvae ursi folium

Echinaceae herba

Salicis cortex

Cynarae flos et folium

• Дроге са кардиотоничним хетерозидима:

Digitalis purpureae folium

Digitalis lanatae folium

Strophanti semen

• Дроге са иридоидним хетерозидима:

Gentianae radix

Centaurii herba

Harpagophyti radix

• Дроге са цијаногеним хетерозидима:

Amygdalae amarae semen

• Дроге са сумпорним хетерозидима:

Sinapis nigrae semen

Sinapis albae semen

Allii sativi bulbus

• Дроге са антрахинонским хетерозидима:

Sennae folium

Frangulae cortex

Aloe

• Дроге са кумаринским хетерозидима:

Meliloti herba

• Дроге са флавоноидним хетерозидима:

Betulae folium

Sambuci flos

Tiliae flos

Gingko bilobae folium

Crataegi flos, folium et fructus

• Антоцијанске дроге

Myrtilli fructus

Вежбе:

• Хетерозиди – доказивање и одређивање ;

• Макроскопија и микроскопија хетерозидних дрога.

Кључни појмови:

Хетерозиди, витамин п, фактор пермеабилности, имуностимуланси, кардиотонично дејство

• изврши хемијску идентификацију хетерозида;

• изврши изоловање хетерозида из дрога;

• изврши сушења, чувања и паковања дроге;

• препозна биљку у природи, зна када да је убере, осуши, чува;

• препозна хетерозидну дрогу макроскопски и микроскопски.

ХЕРБАРИЈУМ ЛЕКОВИТОГ БИЉА – АЛКАЛОИДНЕ И ХЕТЕРОЗИДНЕ ДРОГЕ

• препозна биљке на терену ;

• изабере најпогодније време и начин за брање одговарајућих дрога;

• правилно сакупља дроге.

Вежбе у блоку:

Израда хербаријума лековитог биља из групе алкалоидних и хетерозидних дрога.

Кључни појмови: хербаријум; алкалоидне дроге; хетерозидне дроге.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Фармакогнозија са фитотерапијом је предмет који се изучава у другом и трећем разреду. Теоријска настава се реализује у учионици, а вежбе у школској лабораторији. Вежбе у блоку се током овог модула реализују у школској лабораторији и центрима који се баве производњом лековитог биља и биљних дрога од гајења, преко брања, сушења, прераде до паковања и чувања.

Приликом остваривања програма вежби и вежби у блоку у другом разреду одељење се дели на 2 групе до 15 ученика.

Приликом остваривања програма вежби и вежби у блоку у трећем разреду одељење се дели на 3 групе до 10 ученика.

Програм предмета Фармакогнозија са фитотерапијом oмoгућaвa ученицима дa рaзумejу знaчaj израде и употребе фитопрепарата израђених од делова лековитих сировина природног порекла. Предмет оспособљава будуће фармацеутске техничаре за обављање апотекарске делатности. Подстиче разумевање и подршку коришћењу дијететских суплемената будућим пацијентима при обављању посла. Предмет оспособљава ученика да савесно, одговорно, уредно и прецизно обавља послове у складу са смерницама добре апотекарске праксе. Кроз изучавање овог предмета долази до оспособљавања ученика да ефикасно разуме принципе и учествује у рационалној фитотерапији. Пословне задатке у оквиру фармакогнозије са фитотерапијом треба изучавати на практичним примерима, уз примере могућих саветовања пацијената приликом узимања терапије, и том приликом повезивати теорију и вежбе. Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева модула, код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према предмету.

Програм предмета Фармакогнозија са фитотерапијом усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања, требало би извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе, планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на већи број исхода и да се могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима.

Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, демонтрација, групног рада, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања и вештина, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и вештина и развијање сопствених ставова. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета Фармацеутска технологија, у различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.

II разред

1. Модул: Дроге, фитотерапија и фитопрепарати

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 14 часова,

– Вежбе 14 часова.

У оквиру 1. модула– Дроге, фитотерапија и фитопрепарати неопходно је дефинисати појмове: сушење; организовано гајење биља; грађа биљака; биљне дроге; фитопрепарати; производња.

Циљеви модула су упознавање ученика са најважнијим особинама и грађом биљака ,начинима добијања дрога, плантажном организованом узгоју лековитог биља, факторима који доводе до кварења дрога; стицање знања о распрострањености, макроскопским карактеристикама различитих фамилија биљака и формирање свести ученика о значају употребе дрога у облику фитопрепарата у савременој фитотерапији; да истакне значај организоване производње и испитивања квалитета дрога.

Након обраде теоријских знања у учионици, на часовима вежби се у школској лабораторији демонстрирају ученицима макроскопско препознавање и разликовање биљака, биљних делова-дрога, као и препознавање биљака у природи. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

На часовима вежби, потребно је да ученици самостално препознају лековите биљке и њихове делове како на фотографијама, хербаријуму, тако и свежих уживо у природи.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (фармакопеје, лифлети, фотографије биљака, свеже и осушено биље, лабораторијско посуђе, прибор и амбалажа готових фитопрепарата, хербаријуми, трајни препарати дрога, прибор и опрема за микроскопирање, прибор, опрема и реагенси за доказивање активних принципа у дрогама).

2. Модул: Сапонозиди и сапонозидне дроге

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 12 часова,

– Вежбе 12 часова.

У оквиру 2. модула– Сапонозиди и сапонозидне дроге неопходно је дефинисати појмове: сапонозиди; дрога; органолептичко препознавање.

Циљеви модула су стицање знања о особинама, структури, деловању, употреби, доказивању, екстракцији сапонозида, као и о дрогама које их садрже; стицање знања о распрострањености, макроскопским карактеристикама наведених биљака и увиђање значаја употребе наведених сапонозидних дрога у савременој терапији.

Након обраде теоријских знања у учионици, на часовима вежби се у школској лабораторији демонстрирају ученицима макроскопско препознавање и разликовање дрога, као и препознавање биљака у природи. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

На часовима вежби, потребно је да ученици самостално препознају лековите биљке и њихове делове како на фотографијама, хербаријуму, тако и свежих уживо у природи.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (фармакопеје, лифлети, фотографије биљака, свеже и осушено биље, лабораторијско посуђе, прибор и амбалажа готових фитопрепарата, хербаријуми, трајни препарати дрога, прибор и опрема за микроскопирање, прибор, опрема и реагенси за доказивање активних принципа у дрогама).

3. Модул: Танини и танинске дроге

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 10 часова,

– Вежбе 10 часова.

У оквиру 3. модула – Танини и танинске дроге неопходно је дефинисати појмове: хидролизујући, кондензовани и мешовити танини.

Циљеви модула су стицање знања о распрострањености, макроскопским карактеристикама наведених биљака и увиђању значаја употребе наведених врста танина или дрога које их садрже у савременој терапији.

Након обраде теоријских знања у учионици, на часовима вежби се у школској лабораторији демонстрирају ученицима макроскопско препознавање и разликовање дрога, као и препознавање биљака у природи. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

На часовима вежби, потребно је да ученици самостално препознају лековите биљке и њихове делове.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (фармакопеје, лифлети, фотографије биљака, свеже и осушено биље, лабораторијско посуђе, прибор и амбалажа готових фитопрепарата, хербаријуми).

4. Модул: Дроге које садрже деривате флороглуцинола, етарска уља и смоле

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 20 часова,

– Вежбе 20 часова.

У оквиру 4. модула – Дроге које садрже деривате флороглуцинола, етарска уља и смоле неопходно је дефинисати појмове: етарско уље, смоле,балзами и олеорезине.

Циљеви модула су стицање знања о особинама, широкој распрострањености етарског уља; употреби ароматичног биља, етарских уља у пракси; увиђање значаја примене како самих етарских уља тако и готових фармацеутских фитопрепарата у чији састав улазе у савременој терапији.

Након обраде теоријских знања, у учионици, демонстрацијом на часовима вежби приказати ученицима вештину препознавања дрога и етарских уља на основу органолептичких особина. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

На часовима вежби, потребно је да ученици самостално препознају лековито ароматично биље, као и претпоставе и саветују на основу стеченог знања које фитопрепарате треба потенцијални будући пацијент да користи у циљу побољшања одређених стања,уз консултацију са магистром фармације наставником.

5. Модул: Масне материје (липиди), угљени хидрати, слатке дроге, гуме и слузи

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 12 часова,

– Вежбе 12 часова.

У оквиру 5. модула – Масне материје (липиди), угљени хидрати, слатке дроге, гуме и слузи, неопходно је дефинисати појмове: масти, есенцијалне и неесенцијалне масне киселине, масна уља, угљени хидрати, гуме и слузи.

Циљеви модула су стицање знања о значају масних киселина у исхрани и суплементацији, особинама масних уља, као и њихова могућа употреба као фалсификата етарских уља; схватање важности употребе наведених једињења у савременој терапији и модерној фармацеутској пракси.

Након обраде теоријских знања у учионици, демонстрацијом на часовима вежби приказати ученицима макроскопски дроге, готове фитопрепарате које се налазе у слободној продаји у апотекама, разликовање масних и етарских уља ,микроскопско препознавање скроба.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (прибор и опрема за микроскопирање, опрема и реагенси за доказивање активних принципа у дрогама; готови фитопрепарати који се користе у суплементацији,Ph Jug IV, V)

6. Модул: Хербаријум лековитог биља, узгој лековитог биља и организована производња дрога

Модул се реализује кроз наставу-

– Вежбе у блоку 30 часова.

У оквиру 6. модула – неопходно је преношење знања стечених на часовима теоријске наставе и кроз практичне вежбе на природна налазишта.

Циљеви модула су упоређивање стеченог знања у настави са комплетном производњом и свим деловима производног процеса у реалним условима рада од дрога до израде готових фармацеутских препарата , као и стицање професионалне одговорности.

Вежбе у блоку се током овог модула реализују у школској лабораторији и центрима који се баве производњом лековитог биља и биљних дрога од гајења, преко брања, сушења, прераде до паковања и чувања.

Демонстрацијом се ученицима приказује начин производње биљака,поступак израде фитопрепарата као производа добијених од узгајаног биља. Ученику се показује готов хербаријум, као пример, који и он има за задатак да самостално изради. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

Током реализације часова у оквиру овог модула наставник треба да ученицима приближи и истакне особине фармацеутског техничара и кодекс етике кроз примере у пракси. Препоручује се да предметни наставници развијају способност ученика да размишљају као фармацеутски техничари и сагледају потребе и прикупљају информације од пацијента приликом издавања готових биљних препарата на основу којих даје савет или препоруку за одговарајући производ, те по потреби тражи консултацију магистра фармације.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (фармакопеје, Наставна средства: Фотографије и слике биљака,фотографије и слике дрога,хербаријуми лековитог биља, дроге, трајни препарати дрога, прибор и опрема за микроскопирање, прибор, опрема и реагенси за доказивање активних принципа у дрогама, PhJug IV, V)

III разред

1. Модул: Алкалоиди и алкалоидне дроге

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 20 часова,

– Вежбе 20 часова.

У оквиру 1. модула– Алкалоиди и алкалоидне дроге неопходно је дефинисати појмове: алкалоиди; морфин; анестетици; наркоманија; антихипертензивно дејство; назални деконгестив; цитостатичко дејство.

Циљеви модула су упознавање ученика са најважнијим физичким и хемијским особинама алкалоида, начинима екстракције алкалоида из дрога; схватање важности о алкалоидима као активним материјама са специфичним дејством; стицање знања о алкалоидима који се могу изоловати из одређених-наведених дрога; стицање знања о распрострањености, макроскопским и микроскопским карактеристикама наведених биљака; формирање свести о значају употребе алкалоида као лековитих супстанци; употреба наведених биљних дрога у терапији.

Након обраде теоријских знања у учионици, на часовима вежби се у школској лабораторији демонстрирају ученицима макроскопско препознавање и разликовање биљака, биљних делова-дрога, као и препознавање биљака у природи. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

На часовима вежби, потребно је да ученици самостално препознају лековите биљке и њихове делове како на фотографијама, хербаријуму, тако и свежих уживо у природи.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (фармакопеје, лифлети, фотографије биљака, свеже и осушено биље, лабораторијско посуђе, прибор и амбалажа готових фитопрепарата, хербаријуми, трајни препарати дрога, прибор и опрема за микроскопирање, прибор, опрема и реагенси за доказивање активних принципа у дрогама).

2. Модул: Хетерозиди и хетерозидне дроге

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 13 часова,

– Вежбе 13 часова.

У оквиру 2. модула– Хетерозиди и хетерозидне дроге неопходно је дефинисати појмове: хетерозиди; витамин п; фактор пермеабилности; имуностимуланси, кардиотонично дејство.

Циљеви модула су стицање знања о особинама, хемијској структури и распрострањености хетерозида у биљном свету; идентификацији и изоловању хетерозида из биљних дрога; увиђању значаја хетерозида у савременој терапији препарата израђених од хетерозидних дрога или са хетерозидима као активним супстанцама; стицање знања о хетерозидима који се могу изоловати из одређених-наведених дрога; стицање знања о распрострањености, макроскопским и микроскопским карактеристикама наведених биљака; истицање значаја хетерозида у савременој терапији.

Након обраде теоријских знања у учионици, на часовима вежби се у школској лабораторији демонстрирају ученицима макроскопско препознавање и разликовање дрога, као и препознавање биљака у природи. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

На часовима вежби, потребно је да ученици самостално препознају лековите биљке и њихове делове како на фотографијама, хербаријуму, тако и свежих уживо у природи.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (фармакопеје, лифлети, фотографије биљака, свеже и осушено биље, лабораторијско посуђе, прибор и амбалажа готових фитопрепарата, хербаријуми, трајни препарати дрога, прибор и опрема за микроскопирање, прибор, опрема и реагенси за доказивање активних принципа у дрогама).

3. Модул: Хербаријум лековитог биља, алкалоидне и хетерозидне дроге-блок

Модул се реализује кроз наставу

– Вежбе у блоку 30 часова.

У оквиру 3. модула – Хербаријум лековитог биља, алкалоидне и хетерозидне дроге-блок, неопходно је преношење знања стечених на часовима теоријске наставе и кроз практичне вежбе на природна налазишта.

Циљеви модула су успешно препознавање и брање биљака у природи у одговарајућим периодима њиховог вегетативног развоја.

Вежбе у блоку се током овог модула реализују у школској лабораторији и центрима који се баве производњом лековитог биља и биљних дрога од гајења, преко брања, сушења, прераде до паковања и чувања.

Одељење се дели на групе (до 10 ученика у групи) приликом реализације вежби у блоку. Демонстрацијом се ученицима приказује начин производње биљака, поступак израде фитопрепарата као производа добијених од узгајаног биља. Ученику се показује готов хербаријум, као пример, који и он има за задатак да самостално изради. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (фармакопеје, Наставна средства: Фотографије и слике биљака, фотографије и слике дрога, хербаријуми лековитог биља, дроге, трајни препарати дрога, прибор и опрема за микроскопирање, прибор, опрема и реагенси за доказивање активних принципа у дрогама, PhJug IV, V)

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације фармацеутског техничара. Оцењивање треба да буде усмерено на добијање информација о обрасцима мишљења и условима под којим ученик може да примени стечено знање. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика.Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање: oднoс учeникa прeмa рaду, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње дневника вежби нa чaсoвимa, учeшћa у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима.,израда хербаријума самостална и у групи.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења. Оно је у функцији развоја и напредовања јер усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју. Формативно оцењивање укључује повратну информацију коју наставник даје ученику која обавезно садржи препоруку како да ученик исправи грешке, како да унапреди процес учења. Важно је да повратна информација буде конструктивна, јасна и мотивишућа за ученика.

Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења.

Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопоуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Формативно праћење и оцењивање наставног процеса води ученике ка добијању што боље сумативне оцене. Формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано.

Предлог за сумативно оцењивање: усмено излагање, практична демонстрација, тестови знања, тестови препознавања биља по макроскопским особинама , контролни задаци самостални или групни радови, презентације, хербаријуми. Препорука је да се оцењивање кроз контролне вежбе и тестове реализује по модулима. Ученик се сумативно оцењује на полугодишту, на крају школске године и на стручној матури.

Назив предметa: ФАРМАЦЕУТСКА ХЕМИЈА СА АНАЛИТИКОМ ЛЕКОВА

1. ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА– ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

III

66

66

30

162

IV

56

56

30

142

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Усвајање знања о општим карактеристикама, употреби, чувању и идентификацији фармацеутско – хемијских супстанци;

– Усвајање знања о аналитичким методама у области испитивања и контроле лековитих супстанци и готових лекова;

– Упознавање ученика са практичном применом квалитативних и квантитативних аналитичких метода;

– Развијање вештина при спровођењу квалитативних и квантитативних аналитичких метода;

– Увођење ученика у поступке утврђивања и праћења резултата аналитичких метода

– Развијање свести о значају примењивања мера безбедности при раду;

– Развијање способности брзе адаптације на услове које захтева непрекидно унапређивање фармацеутске делатности, неговање хуманости и прецизности у раду;

– Указивање на значај места и улоге фармацеута у тимском раду;

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи

Ред.бр

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Фармакопејско испитивање супстанци

22

2.

Неорганска једињења у фармацији

74

3.

Веза између органске структуре и дејства лека

16

4.

Антисептици и дезинфицијенси

22

5.

Одређивање садржаја лековитих супстанци

30

Разред: четврти

Ред.бр

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Лекови који делују у централном нервном систему (ЦНС)

24

2.

Сулфонамиди, антихипертензиви и диуретици

16

3.

Антихистаминици

8

4.

Антитуберкулотици и антибиотици

18

5.

Сахариди

14

6.

Витамини

16

7.

Хормони и кардиотонични гликозиди

16

8.

Испитивање фармацеутско – хемијских супстанци по Ph,Jug.IV и Ph.Jug. V

30

4. МОДУЛИ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: трећи

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ФАРМАКОПЕЈСКО ИСПИТИВАЊЕ СУПСТАНЦИ

• наведе значај фармакопеје за испитивање и контролу лекова;

• користи фармакопеју у области испитивања контроле лекова;

• наведе основне принципе инструменталних метода које се најчешће користе у контроли лекова.,

• примени мере заштите од повреда при раду у лабораторији за контролу лекова.

• наведе распрострањеност, физичко-хемијске особине и употребу неорганских једињења;

Теорија:

• Употреба фармакопеје у испитивању и идентификацији супстанци;

• Методе за оцену квалитета лековитих супстанци.

Вежбе:

• Рад у лабораторији, мере предострожности и прва помоћ у лабораторији за испитивање и контролу лекова;

• Процедура испитивања супстанци.

Кључни појмови: фармакопеја, испитивање, идентификација, контрола лекова.

НЕОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА У ФАРМАЦИЈИ

• наведе распрострањеност и физичко-хемијске особине неорганских једињења;

• објасни употребу неорганских једињења

идентификује неорганска једињења уз коришћење стручне литературе.

Теорија:

• Распрострањеност, физичко-хемијске особине неорганских једињења

– натријума,

– калијума,

– амонијума,

– магнезијума,

– калцијума,

– баријума,

– цинка,

– живе,

– бора,

– алуминијума,

– арсена,

– бизмута,

– оксигена,

– сумпора

– хлора

– јода

– гвожђа.

Вежбе:

• Реакције доказивања једињења: натријума,калијума,амонијума,магнезијума, калцијума, баријума,цинка, живе, бора,алуминијума, арсена, бизмута,оксигена, сумпора, хлора, јода и гвожђа.

Кључни појмови: физичко– хемијске особине, идентификација, употреба.

ВЕЗА ИЗМЕЂУ ОРГАНСКЕ СТРУКТУРЕ И ДЕЈСТВА ЛЕКА

• обележи важније функционалне групе у једноставнијим органским структурама лековитих супстанци;

• прикаже карактеристичне реакције које се одвијају на појединим функционалним групама;

• препозна основне хетероцикличне системе;

• изведе доказне реакције фенолне, алдехидне, кето и примарне ароматичне групе.

Теорија:

• Функционалне групе – веза између органске структуре и дејства лека;

• Алифатични низ, алкил радикали, бензенов прстен у структури фармацеутско-хемијских супстанци;

• Хидроксилна група у органској структури;

• Алдехидна, карбонилна и карбоксилна група;

• Функционалне групе са нитрогеном;

• Основни хетероциклични системи у структури фармацеутско-хемијских супстанци.

Вежбе:

• Реакције фенолне групе;

• Реакције алдехидне и кето групе;

• Реакције примарне ароматичне групе.

Кључни појмови: функционалне групе, доказне реакције, феноли,алдехиди, карбонилна и карбоксилна група, функционалне групе са нитрогеном.

АНТИСЕПТИЦИ И ДЕЗИФИЦИЈЕНСИ

• наведе особине, употребу и начин идентификације бензина, парафина и вазелина;

• наведе поделу антисептика и дезинфицијенаса према хемијској структури;

• наведе начин добијања, особине и идентификационе реакцијејодоформа, етанола, салицилне киселине и резорцинола;

• идентификује парафин, вазелин, етанол, резорцинол, салицилну киселину уз коришћење стручне литературе.

Теорија:

• Физичко-хемијске особине,употреба и идентификација ривата нафте који се користе у фармацији – бензин, парафин, вазелин;

• Појам антисептика и дезинфицијенаса, подела антисептика и дезинфицијенаса према структури, идентификација и одређивање садржаја (јодоформ, етанол, резорцинол, салицилна киселина).

Вежбе:

• идентификација парафина, вазелина, етанола, резорцинола, салицилне киселине.

Кључни појмови: деривати нафте, антисептик, дезинфицијенс, идентификација, одређивање садржаја

ОДРЕЂИВАЊЕ САДРЖАЈА ЛЕКОВИТИХ СУПСТАНЦИ

• изради стандардне растворе;

• прикаже реакције које се одвијају при волуметријском одређивању одабраних фармацеутско-хемијских супстанци;

• практично одреди садржај одабраних фармацеутско-хемијских супстанци методом волуметрије уз коришћење стручне литературе.

Вежбе у блоку :

Волуметријске методе – неутрализација

Волумертијске методе – аргентометрија

Волуметријске методе – комлексометрија

Волуметријске методе – оксидоредукционе (перманганометрија)

Кључни појмови: волуметријске методе, неутрализација, аргентометрија, комплексометрија, перманганометрија.

Разред: четврти

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ЛЕКОВИ КОЈИ ДЕЛУЈУ У (ЦНС)

• препозна хемијску структуру лекова који делују у ЦНС;

• наведе особине, употребу и начин идентификације лекова који делују у ЦНС;

• идентификује парацетамол уз корипћење стручне литературе;

• идентификује ацетил-салицилну киселину уз коришћење стручне литературе;

• идентификује барбитурате уз коришћење стручне литературе;

• идентификује метил-ксантинске деривате уз коришћење стручне литературе.

• одреди садржај ацетил-салицилне киселине;

• одреди садржај барбитурне киселине;

Теорија:

• Хемијска структура, особине, употреба и идентификација:

– опиоидних аналгетика (морфин, кодеин, петидин, метадон);

– аналгоантипиретика (деривати салицилне киселине, деривати парааминофенола, деривати пиразолона);

– општих инхалационих анестетика;

– локалних анестетика;

• Добијање, хемијска структура, употреба и идентификација барбитурата;

• Хемијска структура, особине, употреба и идентификација:

– фенотиазина;

– анксиолитика (естри карбаминске киселине, деривати бензодиазепина);

– централних аналептика (метил-ксантинских деривата, ефедрина, амфетамина).

Вежбе:

Идентификација парацетамола;

Идентификација ацетил-салицилне киселине;

Одређивање садржаја ацетил-салицилне киселине;

Идентификација барбитурата;

Одређивање садржаја барбитурне киселине;

Идентификација деривата метил-ксантинa.

Кључни појмови:. физичко– хемијске особине, хемијска структура, идентификација, употреба, аналгетик, аналгоанипиретик, анестетик, анксиолитик, антидепресив, аналептик.

СУЛФОНАМИДИ, АНТИХИПЕРТЕНЗИВИ И ДИУРЕТИЦИ

• препозна хемијску структуру сулфонамида, антихипертензива и диуретика;

• наведе особине, употребу и начин идентификације сулфонамида, антихипертензива и диуретика;

• идентификује сулфацетамид уз коришћење стручне литературе;

• идентификује теофилин уз коришћење стручне литературе.

Теорија:

• Хемијска структура, добијање, особине и идентификација сулфонамидских:

– хемотерапеутика;

– оралних антидијабетика;

– диуретика ;

• Биосинтеза катехоламина;

• Хемијска структура, особине и идентификација:

– метил-допе;

– адренергичких блокатора;

– ергот алкалоида;

– пуринских диуретика.

Вежбе:

Идентификација сулфацетамида;

Идентификација теофилина.

Кључни појмови: физичко -хемијске особине, хемијска структура, идентификација, употреба, сулфонамид, антихипертензив, диуретик.

АНТИХИСТАМИНИЦИ

• препозна хемијску структуру група антихистаминика;

• образложи особине, употребу и реакције идентификације антихистаминика;

• идентификује антихистаминике уз коришћење стручне литературе.

Теорија:

• Етилен-диаминска структура;

• Етанол-аминска структура;

• Пропиламинска структура;

• Фенотиазинска (трициклична) структура са антихистаминским деловањем.

Вежбе:

Реакције идентификације антихистаминика.

Кључни појмови: физичко -хемијске особине, хемијска структура, идентификација, употреба, антихистаминик.

АНТИТУБЕРКУЛОТИЦИ И АНТИБИОТИЦИ

• препозна хемијску структуру антитуберкулотика;

• наведе особине и употребу антитуберкулотика;

• објасни начине добијања антибиотика;

• објасни поделу антибиотика према хемијској структури;

• препозна хемијску структуру антибиотика;

• наведе особине и употребу антибиотика;

• објасни поступак одређивања садржаја антибиотика;

• идентификује пара-амино-салицилну киселину уз употребу стручне литературе;

• идентификује изонијазид уз употребу стручне литературе;

• идентификује ампицилин уз употребу стручне литературе;

• идентификује тетрациклин уз употребу стручне литературе.

Теорија:

• Хемијска структура антитуберкулотика (пара-амино-салицилне киселине, изониазида, пиразин-амида);

• Начини добијања антибиотика;

• Подела антибиотика према хемијској структури;

• Хемијска структура, особине, идентификација и одређивање садржаја антибиотика (пеницилини, тетрациклини,

стрептомицини, хлорамфеникол).

Вежбе:

Реакције идентификације пара-амино-салицилне киселине и изонијазида);

Идентификација ампицилина;

Идентификација тетрациклина.

Кључни појмови:

физичко– хемијске особине, хемијска структура, идентификација, употреба антитуберкулотик, антибиотик.

САХАРИДИ

• објасни хемијску структуру, особине и употребу моносахарида, дисахарида и полисахарида

• опише реакције идентификације моносахарида, дисахарида и полисахарида.

• идентификује глукозу уз употребу стручне литературе;

• идентификује сахарозу уз употребу стручне литературе;

• идентификује лактозу уз употребу стручне литературе;

• идентификује скроб уз употребу стручне литературе.

Теорија:

• Хемијска структура, особине, употреба, идентификација:

– моносахарида,

– дисахарида,

– полисахарида

Вежбе:

Идентификација глукозе;

Идентификација сахарозе;

Идентификација лактозе;

Идентификација скроба.

Кључни појмови:. физичко -хемијске особине, хемијска структура, идентификација, употреба, сахариди.

ВИТАМИНИ

• наведе поделу витамина;

• објасни улоге витамина у организму;

• препозна хемијску структуру витамина;

• наведе реакције идентификације и методе одређивања садржаја витамина;

• идентификује витамин Ц уз употребу стручне литературе;

• идентификује витамин Д уз употребу стручне литературе;

• идентификује витамин Е уз употребу стручне литературе;

• одређивање садржаја витамина Ц уз употребу стручне литературе;

Теорија:

• Подела и улога витамина у организму;

• Хемијска структура хидросолубилних витамина;

• Хемијска структура липосолубилних витамина;

• Идентификација и одређивање садржаја витамина.

Вежбе:

Идентификација витамина Ц;

Идентификација витамина Д;

Идентификација витамина Е;

Одређивање садржаја витамина Ц.

Кључни појмови: физичко -хемијске особине, хемијска структура, идентификација,одређивање садржаја, витамини,липосолубилан, хидросолубилан.

ХОРМОНИ И КАРДИОТОНИЧНИ ГЛИКОЗИДИ

• препозна хемијску структуру хормона;

• објасни особине и улогу хормона у организму;

• објасни методу хроматографског одређивања садржаја нечистоћа ;

• препозна хемијску структуру кардиотоничних гликозида;

• објасни особине и улогу кардиотоничних гликозида;

• објасни методе одређивања садржаја кардиотоничних гликозида;

• изведе методе одређивања садржаја кардиотоничних гликозида

Теорија:

• Хемијска структура, особине,

улога у организму:

– хормона деривата амино киселина (адреналин, тироксин)

– полипептидних хормона (инсулин);

– стероидних хормона (естрадиол, прогестерон, тестостерон, кортизолон).

• Хемијска структура, особине, употреба и подела кардиотоничних гликозида.

Вежбе:

Хроматографско одређивање садржаја нечистоћа;

Методе одређивање садржаја кардиотоничних гликозида.

Кључни појмови:. физичко– хемијске особине, хемијска структура, идентификација, одређивање садржаја, хормони, кардиотонични гликозиди.

ИСПИТИВАЊЕ ФАРМАЦЕУТСКО– ХЕМИЈСКИХ СУПСТАНЦИ ПО Ph.Jug. IV и Ph.Jug.V

• идентификује фармацеутско-хемијске супстанце;

• одреди садржај фармацеутско – хемијских супстанци;

• објасни инструменталне методе анализе;

• изведе инструменталне методе анализе уз употребу стручне литературе.

Вежбе у блоку:

• Идентификација фармацеутско – хемијских супстанци по пропису Ph.Jug. IV и Ph.Jug.V;

• Одређивање садржаја фармацеутско – хемијских супстанци по пропису Ph.Jug. IV и Ph.Jug.

• Оптичке методе (спектрофотометрија, рефрактометрија);

• Хроматографске методе (методе инструменталне хроматографије);

Кључни појмови: квалитативна анализа, квантитативна анализа, инструменталне методе, оптичке методе, хроматографија, рефрактометрија.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Фармацеутска хемија са аналитиком лекова је предмет који се изучава у трећем и четвртом разреду, теоријска настава се реализује у учионици, а вежбе у специјализованој учионици (лабораторији) . Настава вежби у блоку се реализује у кабинетима и наставним базама. Приликом остваривања програма вежби одељење се дели на 3 групе до 10 ученика.

Програм предмета Фармацеутска хемија са аналитиком лекова упознаје ученике са добијањем, особинама, структуром и употребом фармацеутско-хемијских супстанци, oмoгућaвa дa рaзумejу знaчaj примене различитих квалитативних и квантитативних метода анализе фармацеутско– хемијских супстанци, упознаје ученика са основним појмовима и методама фармацеутске хемије са аналитиком лекова, њиховим циљевима и принципима на којима се заснивају, практично оспособљава фармацеутске техничаре за извођење различитих метода квалитативне и квантитативне анализе, подстиче развој етичких особина личности које карактеришу професионални лик здравственог радника као што су прецизност, одговорност и пожртвованост. Предмет оспособљава ученика за успешно преношење знања у заштити здравља популације и очувања животне средине, стицање увида у специфичности и значај улоге правилне примене фармацеутско-хемијских супстанци у лечењу и превенцији. Кроз изучавање овог премета долази до оспособљавања ученика за успешно прилагођавање фармацеута тимском раду у здравственом тиму. Пословне задатке у оквиру фармацеутске хемије са аналитиком лекова треба изучавати на практичним примерима, повезивати теорију и вежбе, објаснити утицај хемијске структуре супстанце на особине, идентификацију и примену. Ученик треба да наведе и препозна методу квалитативне или квантитативне анализе фармацеутско– хемијске супстанце, припреми радно место, прибор и материјал за рад. Изабере одговарајаћу методу анализе у складу са физичко –хемијским особинама супстанце и спроводи поступак , прикупља и обрађује резултате.

Програм предмета Фармацеутска хемија са аналитиком лекова усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања, требало би извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе, планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на мањи број ситнијих исхода и да се могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима.

Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима, начину евидентирања у складу са правилима евидентирања. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања и вештина, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и вештина. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета Фармацеутска хемија са аналитиком лекова, у различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.

III разред

1. Модул: Фармакопејско испитивање супстанци

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава ( 10 часова),

– Вежбе ( 12 часова),

У оквиру 1. модула – Фармакопејско испитивање супстанци неопходно је дефинисати појмовеː употреба фармакопеје у испитивању и идентификацији супстанци; методе за оцену квалитета лековитих супстанци.

Циљеви модула су упознавање ученика са значајем фармакопеје за испитивање и контролу лекова; употребом фармакопеје у области испитивања контроле лекова; принципима инструменталних метода које се најчешће користе у контроли лекова.

Након обраде теоријских знања у школској лабораторији наставник омогућава ученицима да се упознају са прибором и уређајима који се у њој налазе. Посебно их припрема за рад у школској лабораторији и образлаже мере заштите на раду.

Развија свест код ученика о одлагању лабораторијског отпада и чувању животне средине.

На часовима вежби, обезбедити ученицима да самостално, под надзором наставника и применом теоријских знања уз употребу стручне литературе спроведе процедуре испитивања супстанци. Упознаје се са мерама предострожности и првом помоћи у лабораторији за испитивање и контролу лекова. Развијају се практичне вештине ученика и позитивни ставови о комбиновању поменутих метода за испитивање и контролу лекова. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

Неопходно је обновити знања ученика из аналитичке хемије.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене (фармакопеја, фармацеутско-хемијске супстанце, реагенси, лабораторијски прибор, лабораторијски уређаји, лабораторијски дневник).

2. Модул: Неорганска једињења у терапији

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава (42 часова)

– Вежбе (32 часова)

У оквиру 2. модула – Неорганска једињења у терапији неопходно је дефинисати појмовеː Распрострањеност, физичко-хемијске особине неорганских једињења натријума; калијума; амонијума; магнезијума; калцијума; баријума; цинка; живе; бора; алуминијума; арсена; бизмута; оксигена; сумпора; хлора; јода; гвожђа.

Циљеви модула су упознавање ученика са распрострањеношћу, физичко-хемијским особинама и употребом неорганских једињења.

Након обраде теоријских знања у школској лабораторији наставник омогућава ученицима да се упознају са прибором и уређајима који се у њој налазе. Посебно их припрема за рад у школској лабораторији и образлаже мере заштите на раду. Развија свест код ученика о одлагању лабораторијског отпада и чувању животне средине.

На часовима вежби, обезбедити ученицима да самостално, под надзором наставника и применом теоријских знања уз употребу стручне литературе изводе реакције идентификације неорганских једињења натријума; калијума; амонијума; магнезијума; калцијума; баријума; цинка; живе; бора; алуминијума; арсена; бизмута; оксигена; сумпора; хлора; јода; гвожђа.

Развијају се практичне вештине ученика и позитивни ставови о комбиновању поменутих метода за испитивање и контролу лекова. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

Неопходно је обновити знања ученика из органске хемије.

3. Модул: Веза између органске структуре и дејства лека

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава ( 8 часова)

– Вежбе (8 часова)

У оквиру 3. Модула –Веза између оранске структуре и дејства лека неопходно је дефинисати појмовеː функционалне групе – веза између органске структуре и дејства лека; алифатични низ, алкил радикали, бензенов прстен у структури фармацеутско-хемијских супстанци; хидроксилна група у органској структури; алдехидна, карбонилна и карбоксилна група; функционалне групе са нитрогеном; основни хетероциклични системи у структури фармацеутско-хемијских супстанци.

Циљеви модула су упознавање ученика са важнијим функционалним групама у једноставнијим органским структурама лековитих супстанци; карактеристичне реакције које се одвијају на појединим функционалним групама; основним хетероцикличним системима.

Након обраде теоријских знања у школској лабораторији наставник омогућава ученицима да се упознају са прибором и уређајима који се у њој налазе. Посебно их припрема за рад у школској лабораторији и образлаже мере заштите на раду. Развија свест код ученика о одлагању лабораторијског отпада и чувању животне средине.

На часовима вежби, обезбедити ученицима да самостално, под надзором наставника и применом теоријских знања уз употребу стручне литературе изводе реакције фенолне групе; реакције алдехидне и кето групе;реакције примарне ароматичне групе.

Развијају се практичне вештине ученика и позитивни ставови о комбиновању поменутих метода за испитивање и контролу лекова. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

Неопходно је обновити знања ученика из органске хемије.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене (фармакопеја, фармацеутско-хемијске супстанце, реагенси, лабораторијски прибор, лабораториски уређаји, лабораторијски дневник).

4. Антисептици и дезинфицијенси

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава ( 8 часова),

– Вежбе ( 14 часова),

У оквиру 4. модула – Антисептици и дезинфицијенси неопходно је дефинисати појмове: физичко-хемијске особине,употреба и идентификација деривата нафте који се користе у фармацији (бензин, парафин, вазелин); појам антисептика и дезинфицијенаса; подела антисептика и дезинфицијенаса према структури; идентификација и одређивање садржаја (јодоформ, етанол, резорцинол, салицилна киселина).

Циљеви модула су упознавање ученика са особинама, употребом и начином идентификације бензина, парафина и вазелина; поделом антисептика и дезинфицијенаса према хемијској структури; начином добијања, особинама и идентификационим реакције ( јодоформа, етанола, салицилне киселине и резорцинола).

Након обраде теоријских знања у школској лабораторији наставник омогућава ученицима да се упознају са прибором и уређајима који се у њој налазе. Посебно их припрема за рад у школској лабораторији и образлаже мере заштите на раду. Развија свест код ученика о одлагању лабораторијског отпада и чувању животне средине.

На часовима вежби, обезбедити ученицима да самостално, под надзором наставника и применом теоријских знања уз употребу стручне литературе изводе реакције идентификације парафина; идентификације вазелина; идентификације етанола; идентификације резорцинола; идентификације салицилне киселине. Развијају се практичне вештине ученика и позитивни ставови о комбиновању поменутих метода за испитивање и контролу лекова. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби. Неопходно је обновити знања ученика из органске хемије.

5. Модул: Одређивање садржаја лековитих супстанци

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

Настава у блоку (30 часова)

У оквиру 5. модула – Одређивање садржаја лековитих супстанци неопходно је дефинисати појмове: волуметријске методе– неутрализација; волуметријске методе – арентометрија; волуметријске методе комплексометрија; волуметријске методе перманганометрија.

Циљеви модула су упознавање ученика са израдом стандардних раствора; реакцијама које се одвијају при волуметријском одређивању одабраних фармацеутско-хемијских супстанци; одређивањем садржаај одабраних фармацеутско-хемијских супстанци методом волуметрије уз коришћење стручне литературе.

Блок се реализује у школској лабораторији. Наставник омогућава ученицима да се упознају са прибором и уређајима који се у њој налазе. Посебно их припрема за рад у школској лабораторији и образлаже мере заштите на раду. Развија свест код ученика о одлагању лабораторијског отпада и чувању животне средине.

На блок настави, обезбедити ученицима да самостално, под надзором наставника и применом теоријских знања уз употребу стручне литературе изводе волуметријске методе– неутрализације; волуметријске методе – арентометрије; волуметријске методе комплексометрије; волуметријске методе перманганометрије.

Развијају се практичне вештине ученика и позитивни ставови о комбиновању поменутих метода за испитивање и контролу лекова. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.Неопходно је обновити знања ученика из аналитичке хемије.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене (фармакопеја, фармацеутско-хемијске супстанце, реагенси, лабораторијски прибор, лабораторијски уређаји, лабораторијски дневник).

IV разред

1. Модул: Лекови који делују у централном нервном систему (ЦНС)

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 12 часова,

– Вежбе 12 часова.

У оквиру 1. модула – Лекови који делују у централном нервном систему (ЦНС) неопходно је дефинисати појмове: хемијска структура, особине, употреба и идентификација опиоидних аналгетика (морфин, кодеин, петидин, метадон); аналгоантипиретика (деривати салицилне киселине, деривати парааминофенола, деривати пиразолона); општих инхалационих анестетика; локалних анестетика; добијање, хемијска структура, употреба и идентификација барбитурата. хемијска структура, особине, употреба и идентификација фенотиазина; анксиолитика (естри карбаминске киселине, деривати бензодиазепина); централних аналептика (метил-ксантинских деривата, ефедрина, амфетамина).

Циљеви модула су упознавање ученика са хемијском структуром, особинама, употребом и начином идентификације лекова који делују у ЦНСу.

Након обраде теоријских знања у школској лабораторији наставник омогућава ученицима да се упознају са прибором и уређајима који се у њој налазе. Посебно их припрема за рад у школској лабораторији и образлаже мере заштите на раду. Развија свест код ученика о одлагању лабораторијског отпада и чувању животне средине.

На часовима вежби, обезбедити ученицима да самостално, под надзором наставника и применом теоријских знања уз употребу стручне литературе изводе реакције идентификације парацетамола, идентификације ацетил-салицилне киселине, одређивање садржаја ацетил-салицилне киселине, идентификације барбитурата, одређивање садржаја барбитурне киселине, идентификације деривата метил-ксантина. Развијају се практичне вештине ученика и позитивни ставови о комбиновању поменутих метода за испитивање и контролу лекова. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

Неопходно је обновити знања ученика из органске хемије.

2. Модул: Сулфонамиди, антихипертензиви и диуретици

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 8 часова,

– Вежбе 8 часова.

У оквиру 2. модула – Сулфонамиди, антихипертензиви и диуретици неопходно је дефинисати појмовеː хемијска структура, добијање, особине и идентификација сулфонамидских хемотерапеутика, оралних антидијабетика, диуретика; биосинтеза катехоламина; хемијска структура, особине и идентификација метил– допе, адренергичких блокатора,пуринских диуретика.

Циљеви модула су упознавање ученика са хемијском структуром, особинама, употребом и идентификацијом сулфонамида, антихипертензива и диуретика.

Након обраде теоријских знања у школској лабораторији наставник омогућава ученицима да се упознају са прибором и уређајима који се у њој налазе. Посебно их припрема за рад у школској лабораторији и образлаже мере заштите на раду. Развија свест код ученика о одлагању лабораторијског отпада и чувању животне средине.

На часовима вежби, обезбедити ученицима да самостално, под надзором наставника и применом теоријских знања уз употребу стручне литературе изводе реакције идентификације сулфацетамида, идентификације теофилина. Развијају се практичне вештине ученика и позитивни ставови о комбиновању поменутих метода за испитивање и контролу лекова. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби. Неопходно је обновити знања ученика из органске хемије.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене (фармакопеја, фармацеутско-хемијске супстанце, реагенси, лабораторијски прибор, лабораторијски уређаји, лабораторијски дневник).

3. Модул: Антихистаминици

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 4 часа,

– Вежбе 4 часа.

У оквиру 3. модула – Антихистаминици неопходно је дефинисати појмовеː Етилен-диаминска структура; Етанол-аминска структура; Пропиламинска структура; Фенотиазинска (трициклична) структура са антихистаминским деловањем.

Циљеви модула су упознавање ученика са хемијском структуром, особинама, употребом и реакцијама идентификацијом антихистаминика.

Након обраде теоријских знања у школској лабораторији наставник омогућава ученицима да се упознају са прибором и уређајима који се у њој налазе. Посебно их припрема за рад у школској лабораторији и образлаже мере заштите на раду. Развија свест код ученика о одлагању лабораторијског отпада и чувању животне средине.

На часовима вежби, обезбедити ученицима да самостално, под надзором наставника и применом теоријских знања уз употребу стручне литературе изводе реакције идентификације антихистаминика. Развијају се практичне вештине ученика и позитивни ставови о комбиновању поменутих метода за испитивање и контролу лекова. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

Неопходно је обновити знања ученика из органске хемије.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене (фармакопеја, фармацеутско-хемијске супстанце, реагенси, лабораторијски прибор, лабораторијски уређаји, лабораторијски дневник).

4. Модул: Антитубекулотици и антибиотици

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 10 часова,

– Вежбе 8 часова.

У оквиру 4. Модула– Антитубекулотици и антибиотици неопходно је дефинисати појмове: хемијска структура антитуберкулотика пара-амино-салицилне киселине, изониазида, пиразин-амида; начини добијања антибиотика; подела антибиотика према хемијској структури; хемијска структура, особине, идентификација и одређивање садржаја антибиотика (пеницилини, тетрациклини, стрептомицини, хлорамфеникол).

Циљеви модула су упознавање ученика са хемијском структуром, особинама и употребом антитуберкулотика; начинима добијања антибиотика; поделом антибиотика према хемијској структури; хемијску структуром, особинама и употребом антибиотика, поступком одређивања садржаја антибиотика.

Након обраде теоријских знања у школској лабораторији наставник омогућава ученицима да се упознају са прибором и уређајима који се у њој налазе. Посебно их припрема за рад у школској лабораторији и образлаже мере заштите на раду. Развија свест код ученика о одлагању лабораторијског отпада и чувању животне средине.

На часовима вежби, обезбедити ученицима да самостално, под надзором наставника и применом теоријских знања уз употребу стручне литературе изводе реакцијеː идентификације пара-амио-салицилне киселине; идентификације изонијазида; идентификације ампицилина; идентификације тетрациклина. Развијају се практичне вештине ученика и позитивни ставови о комбиновању поменутих метода за испитивање и контролу лекова. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби. Неопходно је обновити знања ученика из органске хемије.

5. Модул: Сахариди

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 6 часова,

– Вежбе 8 часова.

У оквиру 5. модула – Сахариди неопходно је дефинисати и појмове: хемијска структура, особине, употреба, идентификација моносахарида; хемијска структура, особине, употреба, идентификација дисахарида; хемијска структура, особине, употреба, идентификација полисахарида.

Циљеви модула су упознавање ученика са хемијском структуром, особинама, употребом и идентификацијом моносахарида, дисахарида и полисахарида.

Након обраде теоријских знања у школској лабораторији наставник омогућава ученицима да се упознају са прибором и уређајима који се у њој налазе. Посебно их припрема за рад у школској лабораторији и образлаже мере заштите на раду. Развија свест код ученика о одлагању лабораторијског отпада и чувању животне средине.

На часовима вежби, обезбедити ученицима да самостално, под надзором наставника и применом теоријских знања уз употребу стручне литературе изводе реакције идентификација глукозе; идентификација сахарозе; идентификација лактозе; идентификација скроба. Развијају се практичне вештине ученика и позитивни ставови о комбиновању поменутих метода за испитивање и контролу лекова. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби. Неопходно је обновити знања ученика из органске хемије.

6. Модул: Витамини

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 8 часова,

– Вежбе 8 часова.

У оквиру 6. модула Витамини неопходно је дефинисати појмове: подела и улога витамина у организму; хемијска структура хидросолубилних витамина; хемијска структура липосолубилних витамина; идентификација иодређивање садржаја витамина.

Циљеви модула су упознавање ученика са поделом витамина,улогом витамина у организму, хемијском структуром витамина, реакцијама идентификације и методама одређивања садржаја витамина.

Након обраде теоријских знања у школској лабораторији наставник омогућава ученицима да се упознају са прибором и уређајима који се у њој налазе. Посебно их припрема за рад у школској лабораторији и образлаже мере заштите на раду. Развија свест код ученика о одлагању лабораторијског отпада и чувању животне средине.

На часовима вежби, обезбедити ученицима да самостално, под надзором наставника и применом теоријских знања уз употребу стручне литературе изводе реакције идентификације витамина Ц; идентификација витамина Д; идентификација витамина Е; одређивање садржаја витамина Ц. Развијају се практичне вештине ученика и позитивни ставови о комбиновању поменутих метода за испитивање и контролу лекова. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

Неопходно је обновити знања ученика из органске хемије.

Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева модула, али је значајније што код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према предмету. Након усвајања свих знања и стицања вештина, ученик ће моћи да развије ставове и биће у стању да у складу са својим компетенцијама оствари исходе предвиђене овим програмом.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене (фармакопеја, фармацеутско-хемијске супстанце, реагенси, лабораторијски прибор, лабораторијски уређаји, лабораторијски дневник..).

7. Модул: Хормони и кардиотонични гликозиди

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 8 часова,

– Вежбе 8 часова.

У оквиру 7. модула– Хормони и кардиотонични гликозиди неопходно је дефинисати појмове: хемијска структура, особине,улога у организму хормона деривата амино-киселина (адреналин, тироксин; хемијска структура, особине,улога у организму полипептидних хормона (инсулин); хемијска структура, особине,улога у организму стероидних хормона (естрадиол, прогестерон, тестостерон, кортизолон); хемијска структура, особине, употреба и подела кардиотоничних гликозида.

Циљеви модула су упознавање ученика са хемијском структуром хормона, особинама и улогом хормона у организму, методама хроматографског одређивања садржаја нечистоћа, хемијском структуром, особинама и улогом кардиотоничних гликозида.

Након обраде теоријских знања у школској лабораторији наставник омогућава ученицима да се упознају са прибором и уређајима који се у њој налазе. Посебно их припрема за рад у школској лабораторији и образлаже мере заштите на раду. Развија свест код ученика о одлагању лабораторијског отпада и чувању животне средине.

На часовима вежби, обезбедити ученицима да самостално, под надзором наставника и применом теоријских знања уз употребу стручне литературе изводе хроматографско одређивање садржаја нечистоћа; методе одређивање садржаја кардиотоничних гликозида.

Развијају се практичне вештине ученика и позитивни ставови о комбиновању поменутих метода за испитивање и контролу лекова. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

Неопходно је обновити знања ученика из органске хемије.

8. Модул: Испитивање фармацеутско – хемијских супстанци по Ph,Jug.IV и Ph.Jug. V

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Настава у блоку 30 часова.

У оквиру 8. модула– Испитивање фармацеутско – хемијских супстанци по Ph,Jug.IV и Ph.Jug. V неопходно је дефинисати појмовеː идентификација фармацеутско – хемијских супстанци по Ph,Jug.IV и Ph.Jug. V; одређивање садржаја фармацеутско – хемијских супстанци по Ph,Jug.IV и Ph.Jug. V ; оптичке методе – спектрофотометрија, рефактометрија; хроматографске методе– методе инструменталне хроматографије.

Настава у блоку одвија се у школској лабораторији.

Циљеви модула су да ученици изврше фармакопејско испитивање и контролу супстанци ( инструменталне методе) у оквиру свеобухватног процеса испитивања. Обим изучавања ускладити са узрастом ученика и њиховим предзнањем, као предуслов за стицање знања, основних вештина и развијање ставова о примени истих и комбиновању са осталим методама испитивањ; примене фармакопеју за испитивање и контролу лекова, основним принципима инстументалних метода у контроли лекова, поступком извођења инструменталних метода анализе и утврђивањем и праћењем резултата инструменталне методе.

Након обраде теоријских знања, демонстрацијом у лабораторији, уз употребу фармакопеје приказати технику извођења инструменталне методе и развијати практичне вештине ученика и позитивне ставове о комбиновању поменутих метода за испитивање и контролу лекова.

Неопходно је обновити знања ученика из аналитичке хемије.

Развијају се практичне вештине ученика и позитивни ставови о комбиновању поменутих метода за испитивање и контролу лекова. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене (фармакопеја, фармацеутско-хемијске супстанце, реагенси, лабораторијски прибор, лабораторијски уређаји, лабораторијски дневник..).

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације фармацеутског техничара. Оцењивање треба да буде усмерено на добијање информација о обрасцима мишљења и условима под којим ученик може да примени стечено знање. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање: oднoс учeникa прeмa рaду, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње свeскe, дневника вежби нa чaсoвимa, учeшћa у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења. Оно је у функцији развоја и напредовања јер усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју. Формативно оцењивање укључује повратну информацију коју наставник даје ученику која обавезно садржи препоруку како да ученик исправи грешке, како да унапреди процес учења. Важно је да повратна информација буде конструктивна, јасна и мотивишућа за ученика.

Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења.

Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Формативно праћење и оцењивање наставног процеса води ученике ка добијању што боље сумативне оцене. Формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано.

Предлог за сумативно оцењивање: усмено излагање, практична демонстрација, тестови знања, тестови практичних вештина, контролни задаци самостални или групни радови, презентације. Препорука је да се оцењивање кроз контролне вежбе и тестове реализује по модулима. Ученик се сумативно оцењује на полугодишту, на крају школске године и на стручној матури.

Назив предметa: МЕДИЦИНСКА БИОХЕМИЈА

1. ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА– ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

III

66

66

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика са местоми значајем медицинске биохемије у клиничком раду;

– Усвајање теоријских знања о метаболизму воде и електролита и њиховим поремећајима;

– Усвајање знања о хомеостази водоникових јона и гасовима у крви;

– Стицање знања о структури и улогама аминокиселина, пептида и протеина (простих и сложених);

– Разумевање биолошког и клиничког значаја ензима;

– Разумевање метаболизма протеина и њиховог значаја као биохемијских параметара у дијагнози обољења;

– Усвајање знања о биолошки важним угљеним хидратима, њиховом метаболизму и његовим поремећајима;

– Усвајање знања о биолошки важним липидима, њиховим улогама и метаболизму;

– Усвајање знања о липопротеинима и хиперлипопротеинемијама;

– Схватање значаја праћења вредности биохемијских анализа за утврђивање тежине патолошких процеса и предвиђањеисходаболести.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Телесне течности и електролити

8

2.

Протеини и ензими

10

3.

Метаболизам протеина и аминокиселина

8

4.

Угљени хидрати и њихов метаболизам

10

5.

Липиди и њихов метаболизам

10

6.

Сигнални системи и хормони

10

7.

Биохемија крви и урина

10

4. МОДУЛИ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ТЕЛЕСНЕ ТЕЧНОСТИ И ЕЛЕКТРОЛИТИ

• објасни појам и значај медицинске биохемије;

• објасни основне појмове о метаболизму;

• опише метаболизам воде и њене поремећаје;

• објасни метаболизам електролита и њихове поремећаје;

• дефинише појам осмоларности телесних течности;

• објасни ацидо-базну равнотежу и њене поремећаје;

• објасни значај и функцију олигоелемената.

• Предмет и задаци медицинске биохемије;

• Основни појмови о метаболизму;

• Метаболизам воде и поремећаји;

• Метаболизам електролита;

• Поремећаји у метаболизму електролита;

• Ацидо-базна равнотежа телесних течности;

• Поремећаји ацидо-базне равнотеже;

• Значај и функција олигоелемената;

• Гвожђе-улоге и метаболизам;

Кључни појмови: биохемија, метаболизам, електролити, ацидобазна равнотежа, олигоелементи.

ПРОТЕИНИ И ЕНЗИМИ

• објасни структуру и особинe аминокиселина;

• наведе поделу аминокиселина;

• објасни улоге и структуру протеина;

• наведе поделу протеина;

• дефинише основне функције специфичних протеина;

• објасни грађу и особине ензима;

• наведе поделу ензима;

• објасни механизам деловања ензима;

• дефинише функцију коензима, проензима и изоензима;

• наброји значајне ензиме у клиничкој дијагностици.

• Аминокиселине – структура, особине и значај;

• Подела аминокиселина;

• Пептиди – структура, биолошки значајни пептиди;

• Структура протеина;

• Особине, подела и улоге протеина;

• Хемоглобин – структура и функције;

• Специфични протеини;

• Ензими – биолошки значај, структура и особине;

• Номенклатура и подела ензима;

• Коензими и простетичне групе;

• Механизам деловања и фактори који утичу на активност ензима;

• Проензими и изоензими;

• Клинички значај одређивања ензима;

Кључни појмови: аминокиселине,пептиди, хемоглобин,ензими.

МЕТАБОЛИЗАМ ПРОТЕИНА И АМИНОКИСЕЛИНА

• дефинише појам биланса азота;

• објасни биолошку вредност протеина;

• објасни метаболичке путеве аминокиселина у ћелији;

• објасни метаболизам аминокиселина и циклус урее;

• образложи катаболизам хема и метаболизам жучних киселина;

• наведе поремећаје метаболизма хема и и жучних боја;

• процени значај биохемијских параметара у дијагнози обољења.

• Општи појам азота у организму – биланс азота;

• Протеински минимум, биолошка вредност протеина;

• Дигестија протеина и ресорпција аминокиселина;

• Метаболизам протеина;

• Метаболизам амонијака и циклус урее;

• Катаболизам хема и поремећаји;

• Метаболизам жучних боја и поремећаји;

• Клинички значај одређивања протеина у крви и урину;

• Клинички значај одређивања непротеинских азотних једињења у крви и урину.

Кључни појмови: биланс азота, протеини, дигестија, ресорпција, амонијак, уреа, катаболизам, хем, жучне боје, крв, урин.

УГЉЕНИ ХИДРАТИ И ЊИХОВ МЕТАБОЛИЗАМ

• илуструје структуре најважнијих моносахарида, дисахарида и полисахарида;

• објасни особине и биолошки значај моносахарида, дисахарида и полисахарида;

• опише дигестију и ресорпцију угљених хидрата<

• опише метаболизам гликогена, глуконегенезу и гликолизу;

• објасни Кребсов циклус и респираторни ланац;

• дефинише појам слобдних радикала и оксидативни стрес;

• објасни регулацију концентрације глукозе у крви;

• објасни поремећаје у метаболизму угљених хидрата.

• Моносахариди – подела и структура;

• Моносахариди – особине и биолошки значај;

• Дисахариди – структура, особине и биолошки значај;

• Полисахариди – структура, особине и биолошки значај;

• Уношење, дигестија и ресорпција угљених хидрата;

• Метаболизам гликогена и глуконеогенеза;

• Гликолиза;

• Кребсов циклус трикарбоксилних киселина и респираторни ланац;

• Слободни радикали – настанак у физиолошким условима и елиминација;

• Регулација концентарације глукозе у крви.

Кључни појмови: моносахариди, дисахариди, полисахариди, дигестија, ресорпција, гликоген, глуконеогенеза, гликолиза, Кребсов циклус,слободни радикали.

ЛИПИДИ И ЊИХОВ МЕТАБОЛИЗАМ

• објасни структуру, особине и биолошки значај масних киселина, триацилглицерола и стероида;

• образложи значај фосфолипида у структури и функцији биолошких мембрана;

• објасни уношење, дигестију и ресорпцију липида;

• дефинише метаболизам липида;

• дефинише метаболизам холестерола;

• објасни структуру, метаболизам и поремећаје у метаболизму липопротеина;

• процени значај одређивања липида и липопротеина у обољењима.

• Липиди-улоге и подела;

• Масне киселине – структура, особине и биолошки значај;

• Триацилглицероли – структура, особине и биолошки значај;

• Стероиди – структура, особине и биолошки значај;

• Фосфолипиди – структура и функције биолошких мембрана;

• Уношење, дигестија и ресорпција липида;

• Метаболизам липида: бета-оксидација масних киселина;

• Метаболизам холестерола;

• Липопротеини – структура, метаболизам и поремећаји.

Кључни појмови: липиди, масне киселине, триaцилглицероли, стероиди, фосфолипиди, дигестија, ресорпција, метаболизам, холестерол, липопротеини.

СИГНАЛНИ СИСТЕМИ И ХОРМОНИ

• објасни механизам деловања сигналних система у организму;

• објасни механизам деловања и регулацију секреције хормона;

• дефинише основне чињенице о пептидним хормонима;

• дефинише основне чињенице о хормонима дериватима аминокиселина;

• опише основне особености стероидних хормона.

• Сигнални системи – нервни, ендокрини, неуроендокрини, паракрини и аутокрини;

• Подела, механизам деловања и регулација секреције хормона;

• Хормони пептидне и протеинске структуре;

• Хормони деривати аминокиселина;

• Стероидни хормони;

Кључни појмови: сигнални системи, ендокрини, нервни, паракрини, аутокрини, хормони, секреција, регулација, пептиди, аминокиселине, стероиди.

БИОХЕМИЈА КРВИ И УРИНА

• објасни значај биохемије у дијагнози болести срца;

• објасни значај биохемије у дијагнози болести бубрега;

• објасни значај биохемије у дијагнози болести гастроинтестиналног тракта;

• објасни значај биохемије у дијагнози ендокриних болести;

• објасни значај биохемије у дијагнози малигних обољења;

• наведе најзначајније хитне анализе и њихову примену.

• Биохемијска дијагностика болести срца;

• Биохемијска дијагностика болести бубрега;

• Биохемијска дијагностика болести гастроинтестиналног тракта;

• Биохемијска дијагностика ендикриних болести;

• Биохемијска дијагностика малигних болести болести;

• Хитна лабораторијска дијагностика.

Кључни појмови: биохемијска дијагностика, хитне анализе.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Медицинска биохемија је предмет који се изучава у трећој години. Теоријска настава се реализује у учионици.

Програм предмета Медицинска биохемија oмoгућaвa ученицима дa рaзумejу знaчaj Медицинске биохемије у дијагностици и терапији болести насталих услед поремећаја метаболизма; упозна ученике са основним појмовима, предметом изучавања и задацима Медицинске биохемије.Предмет оспособљава ученике за успешно преношење знања о основним појмовима метаболизма воде, електролита и органских материја у организму, као и улози ензима у регулацији метаболичких процеса и значају биохемијских анализа крви и урина у дијагностиковању болести.Предмет подстиче развојетичких особина личности које карактеришу професионални лик здравственог радника као што су: хуманост, прецизност, одговорност и пожртвованост. Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева модула, код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према предмету.

Програм предмета Медицинска биохемија усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања потребна ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања, требало би извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе, планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на већи број исхода и да се могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима.

Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима, начину евидентирања у складу са правилима евидентирања. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и развијање сопствених ставова. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета Медицинска биохемијау различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.

1. Модул: Телесне течности и електролити

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 8 часова.

У оквиру 1. модула– Телесне течности и електролити,неопходно је дефинисати појмове: предмет и задаци медицинске биохемије; основни појмови о метаболизму;метаболизам воде и поремећаји; метаболизам електролита;поремећаји у метаболизму електролита;ацидо-базна равнотежа телесних течности;поремећаји ацидо-базне равнотеже;значај и функција олигоелемената;гвожђе-улоге и метаболизам.

Неопходно је ученицима представити значај медицинске биохемије, метаболизама воде, електролита, гвожђа и последице поремећаја електролита у организму. Циљ је да ученици могу да објасне појам осмоларности телесних течности и ацидо-базне равнотеже, као и њене поремећаје.Неопходно је да ученици разумеју функцију олигоелемената и увиде њихов значај.

2. Модул: Протеини и ензими

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 10 часова

У оквиру 2. модула – Протеини и ензими, неопходно је дефинисати појмове:аминокиселине – структура, особине и значај; подела аминокиселина; пептиди – структура, биолошки значајни пептиди;структура протеина;особине, подела и улоге протеина;хемоглобин – структура и функције; специфични протеини;ензими – биолошки значај, структура и особине;номенклатура и подела ензима;коензими и простетичне групе;механизам деловања и фактори који утичу на активност ензима;проензими и изоензими; клинички значај одређивања ензима.

Неопходно је упознати ученике са структуром, особинама и поделом аминокиселина и протеина. Циљ је да ученици разумеју основне функције специфичних протеина као и грађу, особине, поделу и механизам деловања ензима.

3. Модул: Метаболизам протеина и аминокиселина

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 8 часова.

У оквиру 3. модула – Метаболизам протеина и аминокиселина, неопходно је дефинисати појмове: општи појам азота у организму – биланс азота; протеински минимум, биолошка вредност протеина; дигестија протеина и ресорпција аминокиселина; метаболизам протеина; метаболизам амонијака и циклус урее; катаболизам хема и поремећаји; метаболизам жучних боја и поремећаји; клинички значај одређивања протеина у крви и урину; клинички значај одређивања непротеинских азотних једињења у крви и урину.

Неопходно је да ученици схвате важност биланса азота, биолошких вредности протеина, метаболичких путева аминокиселина у ћелији, метаболизам аминокиселина, жучних боја; циклус урее као и катаболизмом хема. Циљ је да ученици разумеју промене које настају у организму услед поремећаје метаболизма хема и и жучних боја, као и значај биохемијских параметара у дијагнози болести.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

4. Модул: Угљени хидрати и њихов метаболизам

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 10 часова.

У оквиру 4. модула –Угљени хидрати и њихов метаболизам, неопходно је дефинисати појмове:моносахариди – подела и структура; моносахариди – особине и биолошки значај;дисахариди – структура, особине и биолошки значај;полисахариди – структура, особине и биолошки значај;уношење, дигестија и ресорпција угљених хидрата; метаболизам гликогена и глуконеогенеза;гликолиза;Кребсов циклус трикарбоксилних киселина и респираторни ланац;слободни радикали – настанак у физиолошким условима и елиминација;регулација концентарације глукозе у крви.

Неопходно је оспособити ученике да самостално илуструју структуре најважнијих моносахарида, дисахарида и полисахарида; разумеју особине и биолошки значај моносахарида, дисахарида и полисахарида; опишу дигестију и ресорпцију угљених хидрата, метаболизам гликогена, глуконегенезу и гликолизу; разумеју Кребсов циклус и респираторни ланац;објасне појам слобдних радикала и оксидативниог стреса, као и регулацију концентрације глукозе у крви.

5. Модул: Липиди и њихов метаболизам

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 10 часова.

У оквиру 5. модула – Липиди и њихов метаболизам, неопходно је дефинисати појмове: липиди-улоге и подела; масне киселине – структура, особине и биолошки значај; триацилглицероли – структура, особине и биолошки значај; стероиди – структура, особине и биолошки значај; фосфолипиди – структура и функције биолошких мембрана; уношење, дигестија и ресорпција липида; метаболизам липида: бета-оксидација масних киселина; метаболизам холестерола; липопротеини– структура, метаболизам и поремећаји.

Неопходно је упознати ученике са структуром, особинама и биолошким значајем масних киселина, триацилглицерола, стероида и липопротеина. Циљ је да ученици разумеју значај фосфолипида у структури и функцији биолошких мембрана, као и процене у одређивању липида у крви; објасне дигестију, ресорпцију и метаболизам липида и холестерола, као и поремећаје у метаболизму липопротеина.

6. Модул: Сигнални системи и хормони

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 10 часова.

У оквиру 6. .модула–Сигнални системи и хормони, неопходно је дефинисати појмове: сигнални системи – нервни, ендокрини, неуроендокрини, паракрини и аутокрини;подела, механизам деловања и регулација секреције хормона;хормони пептидне и протеинске структуре;хормони деривати аминокиселина;стероидни хормони.

Неопходно је да ученици објасне механизам деловања сигналних система у организму, деловање и регулацију секреције хормона, чињенице о пептидним хормонима, основне чињенице о хормонима дериватима аминокиселина.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

7. Модул: Биохемија крви и урина

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 10 часова.

Уоквиру 7. модула– Биохемија крви и урина, неопходно је дефинисати појмове: биохемијска дијагностика болести срца; биохемијска дијагностика болести бубрега;биохемијска дијагностика болести гастроинтестиналног тракта;биохемијска дијагностика ендикриних болести;биохемијска дијагностика малигних болести болести;хитна лабораторијска дијагностика.

Неопходно је да ученици увиде значај биохемије у дијагнози болести срца, бубрега, ендокриних болести и малигних обољења, као и да наведу најзначајније хитне анализе и њихову примену.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације фармацеутског техничара. Оцењивање треба да буде усмерено на добијање информација о обрасцима мишљења и условима под којим ученик може да примени стечено знање. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање: oднoс учeникa прeмa рaду, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње свeскe, учeшће у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења. Оно је у функцији развоја и напредовања јер усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју. Формативно оцењивање укључује повратну информацију коју наставник даје ученику која обавезно садржи препоруку како да ученик исправи грешке, како да унапреди процес учења. Важно је да повратна информација буде конструктивна, јасна и мотивишућа за ученика.

Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења.

Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Формативно праћење и оцењивање наставног процеса води ученике ка добијању што боље сумативне оцене. Формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано.

Предлог за сумативно оцењивање: усмено излагање, практична демонстрација, тестови знања, контролни задаци самостални или групни радови, презентације. Препорука је да се оцењивање кроз контролне тестове реализује по модулима. Ученик се сумативно оцењује на полугодишту, на крају школске године и на стручној матури.

Назив предмета: OСНОВИ КЛИНИЧКЕ ФАРМАЦИЈЕ

1. ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

III

66

66

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Усвајање знања о основама медицинске пропедевтике као увода у клиничке предмете.

– Схватање важности етиологије, патогенезе, клиничке слике и тока болести.

– Усвајање знања о болестима крви (анемији, леукемији и хеморагијском синдрому).

– Усвајање знања о најчешћим болестима кардиоваскуларног система..

– Усвајање знања о најчешћим болестима респираторног система

– Схватање значаја правилне исхране као битног фактора за очување и унапређење здравља и болестима које настају као последица неправилне исхране.

– Усвајање знања о болестима дигестивног система, уринарног система, ендокриног система и нервног система.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи

Ред.бр

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Mедицинска пропедевтикa

10

2.

Болести крви и кардиоваскуларног система

10

3.

Болести респираторног система

11

4.

Болести дигестивног система

9

5.

Болести неправилне исхране

6

6.

Болести уринарног система

6

7.

Болести ендокриног и нервног система

14

4. МОДУЛИ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: трећи

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

MЕДИЦИНСКА ПРОПЕДЕВТИКА

• дефинише елементе и факторе који утичу на здравље;

• објасни поделу и врсту симптома и знакова обољења и појам синдрома;

• објасни шта су етиологија и патогенеза обољења, клиничка слика и ток обољења;

• објасни шта су анамнеза и физикални преглед, историја болести;

• објасни које су дијагностичке методе и процедуре.

Теорија:

• Здравље– појам, елементи и фактори који утичу на здравље;

• Симптоми и знаци болести – акутна и хронична болест, клинички синдром;

• Етиологија, патогенеза, клиничка слика;

• Дијагноза– анамнеза, физикални преглед;

• Дијагностичке процедуре;

• Историја болести.;

Кључни појмови:. Здаравље, симптоми, знаци, акутна болест, хронична болест, етиологија, патогенеза, клиничка слика, дијагноза, историја болести

БОЛЕСТИ КРВИ И КАРДИОВАСКУЛАРНОГ СИСТЕМА

• објасни етопатогенезу, клиничку слику, дијагностику и принципе лечења анемија;

• објасни етопатогенезу, клиничку слику, дијагностику и принципе лечења леукемија;

• објасни етопатогенезу, клиничку слику, дијагностику и принципе лечења хеморагијског синдрома;

• објасни мере превенције обољења кардиоваскуларног система;

• објасни етопатогенезу, клиничку слику, дијагностику и принципе лечења обољења кардиоваскуларног система.

Теорија:

• Болести еритоцита – анемије: хипохромна, мегалобластне, хемолитичка;

• Болести леукоцита:акутне и хроничне леукемије;

• Хеморагијски синдром: тромбоцитопеније, хемофилија;

• Фактори ризика и превенција кардиоваскуларних болести;

• Реуматска грозница;

• Исхемична болест срца: ангина пекторис, инфаркт миокарда;

• Срчана инсуфицијенција, едем плућа;

• Артеријска хипертензија;

Поремећај срчаног ритма: синусна тахикардија, брадикардија, екстрасистоле.

Кључни појмови: анемије, акутна, хронична,леукемија, хеморагијски синдром, фактори ризика, превенција, реуматска грозница, исхемија, инсуфицијенција, едем, хипертензија.

БОЛЕСТИ РЕСПИРАТОРНОГ СИСТЕМА

• објасни узроке обољења респираторног система и мере превенције;

• наведе најчешће симптоме и знаке обољења респираторног система;

• објасни етиопатогенезу, клиничку слику и дијагностику хроничних опструктивних болести плућа;

• објасни етиологију, клиничку слику и дијагностику пнеумоније.

Теорија:

• Етиологија обољења респираторног система, мере превенције;

• Симптоми и знаци обољења респираторног система;

• Хроничне опструктивне болести плућа – хронични бронхитис, бронхијална астма и емфизем плућа;

• Пнеумонија.

Кључни појмови: етиологија, симптоми,знаци, хроничнеа обструктивна болест, пнеумонија.

БОЛЕСТИ ДИГЕСТИВНОГ СИСТЕМА

• објасни симптоме и знаке обољења дигестивног система;

• објасни етопатогенезу, клиничку слику и дијагностику обољења дигестивног система;

• објасни мере превенције обољења дигестивног система.

Теорија

• Симптоми и знаци обољења дигестивног система;

• Акутни и хронични гастритис

• Улкус желуца и дванаестопалачног црева;

• Улцерозни колитис;

• Карцином дебелог црева;

• Хепатитиси; цироза јетре.

Кључни појмови: симптом, знаци, акутни, хронични, гастритис, улкус, колитис, карцином, хепатитис, цироза.

БОЛЕСТИ НЕПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ

• разуме како се неправилна исхрана одражава на здравље човека;

• објасни етиопатогенезу, клиничку слику и дијагностику обољења неправилне исхране;

• објасни етиопатогенезу и дијагностику хиперлипопротеинемија.

Теорија

• Гојазност :етиологија, компликације и епидемиологија;

• Потхрањеност: анорексија, булимија;

• Поремећаји метаболизма липида

Кључни појмови: гојазност, потхрањеност, поремећај, метаболизам.

БОЛЕСТИ УРИНАРНОГ СИСТЕМА

• објасни симптоме и знаке обољења уринарног тракта– дизурија, анурија, полиурија, пиурија, хематурија;

• превентивно делује код болести уринарног тракта;

• објасни етиопатогенезу, клиничку слику и дијагностику акутне бубрежне инсуфицијенције;

• објасни етиопатогенезу, клиничку слику и дијагностику хроничне бубрежне инсуфицијенције.

Теорија

• Симптоми и знаци обољења уринарног система;

• Превенција обољења уринарног система;

• Акутна бубрежна инсуфицијенција;

• Хронична бубрежна инсуфицијенција.

Кључни појмови:

уринарни систем, обољења, акутна, хронична , бубрежна инсуфицијенција.

БОЛЕСТИ ЕНДОКРИНОГ И НЕРВНО СИСТЕМА

• објасни патогенезу,клиничку слику и дијагностику обољења ендокриног система;

• објасни патогенезу, клиничку слику и дијагностику обољења нервног система;

• објасни клиничку слику и дијагностику обољења психе.

Теорија

• Болести штитасте жлезде:хипер и хипофункција;

• Болести надбубрежне жлезде: хипер и хипофункција;

• Шећерна болест;

• Епилепсија;

• Паркинсонизам;

• Депресија и неурозе;

• Шизофренија.

Кључни појмови:

хиперфункција, хипофункција, штитна жлезда, надбубрежна жлезда шећерна болест, епилепсија, паркинсонизам, депресија, неуроза, шизофренија.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Основи клиничке фармације је предмет који се изучава у трећем разреду. Теоријска настава се реализује у учионици.

Програм предмета Основи клиничке фармације oмoгућaвa ученицима да се упознају са основним појмовима, дефиницијом, предметом изучавања, циљевима и принципима на којима се заснива.

Упознаје ученике са болестима система органа упознајући их са етиопатогенезом, клиничком сликом и дијагностиком обољења. Омогућава стицање увида о значају редовног лекарског прегледа у превенцији настанка обољења.

Предмет подстиче развој етичких особина личности које карактеришу професионални лик здравственог радника као што су: хуманост, алтруизам, прецизност, одговорност и пожртвованост.

Програм предмета Основи клиничке фармације усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику која су то стручна знања потребна ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања, требало би извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе, планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на већи број исхода и да се могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима.

Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања,оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и развијање сопствених ставова. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета Основи клиничке фармације у различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.

1. Модул: Mедицинска пропедевтикa

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 10 часова.

У оквиру 1. модула– Медицинска пропедевтика, неопходно је дефинисати појмове: здравље– појам, елементи и фактори који утичу на здравље; симптоми и знаци болести – акутна и хронична болест, клинички синдром; етиологија, патогенеза, клиничка слика; дијагноза– анамнеза, физикални преглед; дијагностичке процедур;. историја болести.

Циљеви модула су упознавање ученике са елементима и факторима који утичу на здравље; врстом симптома и знакова обољења и појмом синдрома; етиологијом и патогенезом обољења, клиничком сликом и током обољења; анамнезом и физикалним прегледом, историјом болести; дијагностичким методама и процедурама; разумевање односа етиологије и патогенезе у настајању клиничке слике болести.

Током реализације часова у оквиру овог модула наставник треба да ученицима приближи и истакне особине здравственог радника и кодекс етике кроз примере у пракси. Препоручује се да предметни наставници развијају способност ученика да повезују појмове и синтетички размишљају.

2. Модул: Болести крви и кардиоваскуларног система

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 10 часова.

У оквиру 2. модула – Болести крви и кардиоваскуларног система неопходно је дефинисати појмове: Болести еритоцита – анемије: хипохромна, мегалобластне, хемолитичка. Болести леукоцита:акутне и хроничне леукемије. Хеморагијски синдром: тромбоцитопеније, хемофилија.

Фактори ризика и превенција кардиоваскуларних болести. Реуматска грозница.Исхемична болест срца: ангина пекторис, инфаркт миокарда. Срчана инсуфицијенција, едем плућа. Артеријска хипертензија. Поремећај срчаног ритма: синусна тахикардија, брадикардија, екстрасистоле.

Циљеви модула су упознавање ученика са етопатогенезом, клиничком сликом, дијагностиком и принципима лечења (анемија; леукемија; хеморагијског синдрома, обољења кардиоваскуларног система); мерама превенције обољења кардиоваскуларног система; повезивање значаја етиологије и патогенезе у настајању клиничке слике болести.

Током реализације часова у оквиру овог модула наставник треба да ученицима приближи и истакне особине здравственог радника и кодекс етике кроз примере у пракси. Препоручује се да предметни наставници развијају способност ученика да повезују појмове и синтетички размишљају.

3. Модул: Болести респираторног система

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 11 часова.

У оквиру 3. модула– Болести респираторног система неопходно је дефинисати појмове: етиологија обољења респираторног система; мере превенције; симптоми и знаци обољења респираторног система; хроничне опструктивне болести плућа – хронични бронхитис, бронхијална астма и емфизем плућа; пнеумонија.

Циљеви модула су упознавање ученика са узроцима обољења респираторног система и применом мера превенције; симптомима и знацима обољења респираторног система; етиопатогенезом, клиничком сликом и дијагностиком хроничних опструктивних болести плућа; етиологијом, клиничком сликом и дијагностиком пнеумоније; повезивање значаја етиологије и патогенезе у настајању клиничке слике болести.

Током реализације часова у оквиру овог модула наставник треба да ученицима приближи и истакне особине здравственог радника и кодекс етике кроз примере у пракси. Препоручује се да предметни наставници развијају способност ученика да повезују појмове и синтетички размишљају.

4. Модул: Болести дигестивног система

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 9 часова.

У оквиру 4. Модула– Болести дигестивног система неопходно је дефинисати појмове: симптоми и знаци обољења дигестивног система; акутни и хронични гастритис; улкус желуца и дванаестопалачног црева; улцерозни колитис; карцином дебелог црева; хепатитиси; цироза јетре.

Циљеви модула су упознавање ученика са симптомима и знацима обољења дигестивног система; етопатогенезом, клиничком сликом и дијагностиком обољења дигестивног система; мерама превенције обољења дигестивног система; разумевање односа етиологије и патогенезе у настајању клиничке слике болести.

Током реализације часова у оквиру овог модула наставник треба да ученицима приближи и истакне особине здравственог радника и кодекс етике кроз примере у пракси. Препоручује се да предметни наставници развијају способност ученика да повезују појмове и синтетички размишљају.

5. Модул: Болести неправилне исхране

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 6 часова.

У оквиру 5. модула– Болести неправилне исхране неопходно је дефинисати појмове: гојазност --– етиологија, компликације и епидемиологија; потхрањеност– анорексија, булимија; поремећаји метаболизма липида.

Циљеви модула су упознавање ученика са утицајем неправилне исхране на здравље човека; етиопатогенезом, клиничком сликом и дијагностиком обољења неправилне исхране; етиопатогенезом и дијагностиком хиперлипопротеинемије; разумевање односа етиологије и патогенезе у настајању клиничке слике болести.

Током реализације часова у оквиру овог модула наставник треба да ученицима приближи и истакне особине здравственог радника и кодекс етике кроз примере у пракси. Препоручује се да предметни наставници развијају способност ученика да повезују појмове и синтетички размишљају.

6. Модул: Болести уринарног система

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 6 часова.

У оквиру 6. модула– Болести уринарног система неопходно је дефинисати појмове: Симптоми и знаци обољења уринарног система. Превенција обољења уринарног система. Акутна бубрежна инсуфицијенција. Хронична бубрежна инсуфицијенција.

Неопходно је упознати ученике са симптомима и знацима обољења уринарног тракта(дизурија, анурија, полиурија, пиурија, хематурија); етиопатогенозом и клиничком сликом и дијагностиком акутне бубрежне инсуфицијенције; етиопатегенезом, клиничком сликом и дијагностиком хроничне бубрежне инсуфицијенције.

Циљ је оспособити ученике за повезивање значаја етиологије и патогенезе у настајању клиничке слике болести.

Током реализације часова у оквиру овог модула наставник треба да ученицима приближи и истакне особине здравственог радника и кодекс етике кроз примере у пракси. Препоручује се да предметни наставници развијају способност ученика да повезују појмове и синтетички размишљају.

7. Модул: Болести ендокриног и нервног система

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 14 часова.

У оквиру 7. модула– Болести ендокриног и нервног система неопходно је дефинисати појмове: болести штитасте жлезде:хипер и хипофункција; болести надбубрежне жлезде: хипер и хипофункција; шећерна болест; епилепсија; паркинсонизам; депресија и неурозе; шизофренија.

Циљеви модула су упознавање ученика са патогенезом,клиничком сликом и дијагностико обољења ендокриног система; патогенезом, клиничком сликом и дијагностиком обољења нервног система; клиничку сликом и дијагностиком обољења психе; разумевање односа етиологије и патогенезе у настајању клиничке слике болести.

Током реализације часова у оквиру овог модула наставник треба да ученицима приближи и истакне особине здравственог радника и кодекс етике кроз примере у пракси. Препоручује се да предметни наставници развијају способност ученика да повезују појмове и синтетички размишљају.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације фармацеутског техничара. Оцењивање треба да буде усмерено на добијање информација о обрасцима мишљења и условима под којим ученик може да примени стечено знање. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање: oднoс учeникa прeмa рaду, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње свeскe, дневника вежби нa чaсoвимa, учeшћa у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења. Оно је у функцији развоја и напредовања јер усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју. Формативно оцењивање укључује повратну информацију коју наставник даје ученику која обавезно садржи препоруку како да ученик исправи грешке, како да унапреди процес учења. Важно је да повратна информација буде конструктивна, јасна и мотивишућа за ученика.

Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења.

Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Формативно праћење и оцењивање наставног процеса води ученике ка добијању што боље сумативне оцене. Формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано.

Предлог за сумативно оцењивање: усмено излагање, практична демонстрација, тестови знања, тестови практичних вештина, контролни задаци самостални или групни радови, презентације. Препорука је да се оцењивање кроз контролне вежбе и тестове реализује по модулима. Ученик се сумативно оцењује на полугодишту, на крају школске године и на стручној матури.

Назив предметa: ЗДРАВСТВЕНА ПСИХОЛОГИЈА

1. ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА– ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

III

66

66

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Усвајање психолошких знања којадоприносе ефикасности и квалитету рада здравственог радника;

– Оспособљавање ученика да разуме психологију болесног човека;

– Унапређивање вештина које доприносе бољој комуникацији здравственог радника са болесним људима;

– Развој ставова и вредности које доприносе хуманијем односу између здравственог радника и пацијента.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Здравствена психологија

6

2.

Психички живот човека

18

3.

Психологија болесног човека

10

4.

Бол

7

5.

Комуникација са болесном особом

21

6.

Сагоревање на послу

4

4. МОДУЛИ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: трећи

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ЗДРАВСТВЕНА ПСИХОЛОГИЈА

• дефинише психологију као науку и предмет њеног изучавања;

• наведе основне теоријске и практичне дисциплине психологије;

• наведе предмет изучавања здравствене психологије и њену примену у раду медицинских радника;

• објасни улогу психолошких сазнања у превенцији здравља, дијагностици, лечењу болести и рехабилитацији болесника.

• Психологија (дефиниција, предмет изучавања и дисциплине);

• Здравствена психологија (предмет, значај, области примене).

Кључни појмови: психологија, здравствена психологија.

ПСИХИЧКИ ЖИВОТ ЧОВЕКА

• разликује психичке процесе, особине и стања;

• наведе примере који показују везу између психичког и органског;

• разликује осет, опажај и осећај;

• дефинише горњи и доњи праг дражи;

• на примеру објасни утицај искуства; мотивације и личности на настанак опажаја;

• дефинише појам пажње и наведе чиниоце који је изазивају;

• објасни зашто је опажање особа у већој мери закључивање и оцењивање;

• објасни улогу израза лица у процесу оцењивања црта личности;

• наведе примере различитих грешака у опажању особа;

• објасни разлику између оцене туђег и сопственог понашања;

• наброји три врсте појава које прате емоције;

• разликује афекте, расположења и сентименте;

• наведе најважније органске промене при емоцијама;

• објасни суштину различитих схватања о природи емоција;

• препозна улогу наслеђа, учења и интеракције на развој емоција;

• наведе опште карактеристике дечијих емоција;

• наведе примере који показују значај емоција за ментално здравље особе;

• демонстрира изражавање емоција на социјално прихватљив начин;

• наведе пример емоционалне интелигенције;

• дефинише појам трауме и наведе примере трауматских догађаја;

• објасни посттрауматски стресни догађај,

• препозна показатеље стреса;

• разликује фазе реакције организма на стрес;

• разликује реални, нереални страх и анксиозност;

• на примерима објасни улогу страха у настанку и току лечења болести;

• на примерима правилно препозна туђе емоције;

• покаже увид у сопствена осећања;

• на примерима разликује психосоматска обољења;

• дефинише појам емпатије;

• демонстрира главне технике редукције и превазилажења стреса;

• објасни значај локуса контроле за ток лечења;

• разликује основне мотивационе појмове;

• објасни како функционише мотивациони циклус код хомеостазних мотива;

• објасни деловање агресивности и моралне свести као мотива људског понашања;

• наведе пример за функционалну аутономију мотива;

• објасни основну идеју Масловљевог учења о хијерархији мотива;

• дефинише појмове фрустрације и конфликта;

• наведе примере за реалистичко реаговање на фрустрације и конфликте;

• разликује основне одбрамбене механизме;

• разликује појмове става, интересовања и вредности;

• препознаје предрасуде, стеротипије и конформизам;

• изрази правилне ставове према здрављу и болести;

• аргументује зашто је здравље најважнија вредност,

• дефинише личност;

• наведе разлике између четири врсте темперамента;

• објасни суштину карактера и начин његовог формирања;

• дефинише интелигенцију као црту личности;

• дискутује о проблему одређивања телесних особина као фактора личности;

• разликује појмове идентитета и интегритета;

• наведе карактеристике интровертног и екстравертног типа личности по Јунгу;

• аргументовано дискутује о узроцима и изворима људског понашања;

• образложи значај воље за остварење циљева у животу;

• прави разлику између карактеристика зреле и незреле личности.

• Психички живот човека (особине, процеси и стања).

• Однос телесног и психичког.

• Осећај и опажај (дражи, праг осетљивости, утицај различитих фактора на настанак опажаја, пажња, опажање особа, теорија атрибуције).

• Емоције (појам и врсте, органске промене при емоцијама, схватања о природи емоција, развој емоција код деце, значај емоција за ментално здравље, препознавање сопствених и туђих емоција, социјално прихватљив начин изражавања емоција,емоционална интелигенција, психичка траума, стрес, анксиозност, психосоматска обољења, емпатија, технике редукције стреса, локус контроле).

• Мотиви (појам и врсте, хијерархија мотива, функционална аутономија мотива, агресивност и морал као мотиви, фрустрације и конфликти, реалистички и нереалистички начини реаговања).

• Ставови, интересовања и вредности (појам, врсте, значај, стереотипи, предрасуде, конформизам).

• Личност (дефиниција, црте личности, свест о себи, Јунгова типологија, динамика личности, воља, зрела личност).

Кључни појмови:психички живот, осећај, опажај, емоције, емпатија, стрес, мотиви, агресивност, морал,

фрустрација, конфликт, став, стереотип, предрасуда, конформизам, личност.

ПСИХОЛОГИЈА БОЛЕСНОГ ЧОВЕКА

• наведе основне карактеристике различитих фаза у прихватању особе да болује од неизлечиве болести;

• наведе могуће мисли и осећања чланова породице особе која болује од неизлечиве болести;

• покаже увид у сопствене мисли, осећања и понашање кад је био болестан/болесна;

• аргументовано дискутује о осетљивим питањима анестезије, смрти, самоубиства, еутаназије;

• изражава правилне ставове према болесним особама;

• наведе на које све начине се људима може олакшати боравак у болници ;

• објасни значај давања увремењене и и по обиму адекватне повратне информације пацијенту после здравствене интервенције;

• се децентрира и ствари посматра из угла болесне особе.

• Хоспитализам

• Хоспитализам код деце

• Хоспитализам код одраслих; институционалне неурозе

• Психичке тешкоће трудница и жена после порођаја

• Психичке тешкоће болесника оболелих од неизлечивих болести

• Ставови о анестезији и умирању

• Самоубиство код младих

• Еутаназија

• Начин ублажавања психичких тегоба болесника у болници

Кључни појмови: хоспитализам, институционалне неурозе, самоубиство, еутаназија.

БОЛ

• објасни функцију бола;

• наведе реакције аутономног нервног система, мишића и психичке реакције на бол;

• дефинише појам праг бола;

• разликује хронични од акутног бола и доживљаје који их прате;

• разуме зашто анаглетици немају дејство на психогене болове;

• објасни специфичности фантомског бола;

• прикаже скалу за мерење бола;

• наведе психолошке факторе који делују на доживљај бола;

• на личном примеру доживљаја бола објасни дејство неког психолошког фактора;

• на примеру објасни плацебо ефекат;

• наведе различите начине сузбијања бола;

• објасни основну идеју бихевиоралне терапије у сузбијању бола;

• на примерима објасни биофидбек и аутогени тренинг;

• објасни деловање хипнозе на доживљај бола.

• Бол (врсте, функција, толеранција бола, праг бола, реакције на бол, мерење бола).

• Психолошки фактори који делују на доживљај бола (осећања, контекст, претходно искуство, очекивање бола, пажња, сугестија, умор, особине личности).

• Психолошки начини сузбијања бола (биофидбек, аутогени тренинг, плацебо ефекат, бихевиорална терапија,релаксација, скретање пажње, хипноза).

Кључни појмови:бол, толеранција бола, праг бола, биофидбек, аутогени тренинг, плацебо ефекат, бихевиорална терапија, релаксација, хипноза.

КОМУНИКАЦИЈА СА БОЛЕСНОМ ОСОБОМ

• анализира комуникацијски процес кодирања и декодирања различитих врста порука;

• наведе карактеристике вербалне и невербалне комуникације;

• правилно препознаје говор тела;

• заузме одговарајућу удаљеност у комуникацији са болесном особом;

• наведе факторе који доводе до неспоразума у комуникацији;

• наведе принципе конструктивне комуникације;

• демонстрира уз објашњење погрешне начине комуникације, пре свега употребу моћи;

• објасни појмове децентрација, емпатија, асертивност, сарадња и проактивност;

• демонстрира технике успешне комуникације, пре свега активно слушање;

• разуме позицију друге особе и уважи њене потребе, осећања, искуство;

• искаже своје потребе и захтеве на начин који не угрожава друге;

• наведе специфичности комуникације са болесном особом;

• објасни значај употребе израза који су за болесну особу разумљиви уместо стручних;

• одмери количину информација коју треба дати пацијенту;

• препознаје факторе који утичу на ток комуникације;

• наведе циљеве комуникације здравственог радника са пацијентом;

• наведе особине здравственог радника које ус значајне за комуникацију са пацијентом;

• каналише изливе негативних осећања пацијената којима је дата лоша информација;

• на примеру препозна најчешће конфликтне ситуације између медицинског радника и пацијента;

• примени научено у демонстрацији правилног реаговања на одређене кофликтне ситуације;

• у симулираној ситуацији правилно регује на пацијенте са којима се одвија отежана комуникацијом;

• разликује карактеристике сарадње и тимског рада;

• сарађује и буде конструктивни члан тима;

• својим понашањем и поступцима показује да уважава различитости и поштује потребе и права других;

• дискутује о комуникацији здравственог радника са пацијентом на основу сопственог искуства као пацијент;

• прихвата личну одговорност за ток и исход комуникације.

• Комуникациони процес (појам, функција,ток).

• Вербална (говор и тон гласа) и невербална комуникација (фацијална експресија и говор тела).

• Комуникацијски простор.

• Извори неспоразума у комуникацији

• Принципи конструктивне комуникација (узајамно уважавање,ненасиље, јасноћа, искреност, активно слушање, разумевање, свест о правима, лична одговорност...).

• Кооперативни модел наспрам хијерархијског модела моћи у комуникацији.

• Технике успешне комуникације (активно слушање, јасноћа изражавања, децентрација, емпатија,асертивност,Ја поруке, проактивност)

• Специфичности комуникације са болесном особом (асиметрија учесника, проблем оптималне количине информација, давање лоших информација, фактори који утичу на ток комуникације).

• Циљеви комуникције здравственог радника са пацијентом.

• Особине здравственог радника значајне за комуникацију са пацијентом.

• Најчешћи конфликти између здравственог радника и пацијента и начини њиховог превазилажења путем комуникације (употреба речи хвала, извини, молим, ја поруке...).

• Карактеристике комуникације са пацијентима са којима се одвија отежана комуникација (агресивни, нарцисоидни, депресивни, параноидни, апатични пацијенти).

• Сарадња и тимски рад.

Кључни појмови:комуникација, принципи комуникације, модели комуникације, технике комуникације, циљеви комуникације, фацијална експресија, говор, конфликт, сарадња, тимски рад.

САГОРЕВАЊЕ НА ПОСЛУ

• разуме феномен сагоревања на послу;

• дискује о специфичностима рада здравственог радника које доприносе појави сагоревања на послу;

• наведе фазе сагоревања на послу;

• препозна показатеље различитих фаза сагоревања на послу;

• наброји начине заштите од сагоревања на послу на личном и професионалном плану.

• Специфичности посла здравственог радника.

• Сагоревање на послу (појам, узроци, фазе, заштита).

Кључни појмови:сагоревање на послу, фазе сагоревања, заштита од сагоревања.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Здравствена психологија је предмет који се изучава у трећем разреду. Теоријска настава се реализује у учионици.

Програм предмета Здравствена психологија oмoгућaвa ученицима дa рaзумejу знaчaj Здравствене психологије у превенцији, дијагностици и лечењу болести, као и рехабилитацији болесника. Програм предметаЗдравствена психологија упознаје ученике садефиницијом,предметом изучавања, теоријским и практичним дисциплинама психологијеи психичким животом здравог и болесног човека; оспособљава ученике да објасне функцију болаи реакције аутономног нервног система, мишића и психичких функкција на њега; анализирају комуникацијске процесеса болесном особом механизмомкодирања и декодирања различитих врста порука; разумеју феномен сагоревања на послу.

Програм предмета Здравствена психологија усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања потребна ученику за даље учење и свакодневни живот.

Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима, начину евидентирања у складу са правилима евидентирања. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и развијање сопствених ставова. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета Здравствена психологијау различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.

1. Модул: Здравствена психологија

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 6 часа.

У оквиру 1. модула– Здравствена психологијанеопходно је дефинисати појмове:Психологија (дефиниција, предмет изучавања и дисциплине); здравствена психологија (предмет, значај, области примене).

Неопходно је упознати ученике са дефиницијом психологије као науке и предметом њеног изучавања;теоријскими практичним основама психологије као дисциплине. Циљ предмета Здравствена психологија је да ученици разумеју улогу психолошких сазнања у превенцији здравља, дијагностици, лечењу болести и рехабилитацији болесника.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

2. Модул: Психички живот човека

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 18 часа.

У оквиру 2. модула – Психички живот човека неопходно је дефинисати појмове: Психички живот човека (особине, процеси и стања); однос телесног и психичког; Осећај и опажај (дражи, праг осетљивости, утицај различитих фактора на настанак опажаја, пажња, опажање особа, теорија атрибуције);

Емоције (појам и врсте, органске промене при емоцијама, схватања о природи емоција, развој емоција код деце, значај емоција за ментално здравље;препознавање сопствених и туђих емоција, социјално прихватљив начин изражавања емоција, емоционална интелигенција, психичка траума, стрес, анксиозност, психосоматска обољења, емпатија, технике редукције стреса, локус контроле); Мотиви (појам и врсте, хијерархија мотива, функционална аутономија мотива, агресивност и морал као мотиви, фрустрације и конфликти, реалистички и нереалистички начини реаговања); Ставови, интересовања и вредности (појам, врсте, значај, стереотипи, предрасуде, конформизам); Личност (дефиниција, црте личности, свест о себи, Јунгова типологија, динамика личности, воља, зрела личност).

Неопходно је оспособити ученике да разликују психичке процесе, особине и стања личности, осет, опажај и осећај,афекте, расположења и сентименте, као и фазе реакцијеорганизмана спољне дражи; објасне утицај искуства, мотивације и личности на настанак опажаја; улогу израза лица у процесу оцењивања личности;суштину различитих схватања о природи емоција; зашто је опажање особа у већој мери закључивање и оцењивање;посттрауматски стресни догађај. Циљ предмета је да ученици самостално наведу примере различитих грешака у опажању особа; примере који показују значај емоција за ментално здравље особе; примере који показују везу између психичког и органског; пример емоционалне интелигенције,као и оне на којима се уочавају разлике између туђег и сопственог понашања. Ученике треба упознати са карактеристикамагорњег и доњег прага дражи; трима врстама појава које прате емоције; појмом пажње и чиниоцима који је изазивају; најважнијим органским променама које настају при емоцијама; општим карактеристикама дечијих емоција;појамом трауме и примерима трауматских догађаја. Ученике треба оспособити да на примеримапрепознају улогу наслеђа, учења и интеракције на развој емоција, као и улогу страха у настанку и току лечења болести;демонстрирају изражавање емоција на социјално прихватљив начин;препознају показатеље стреса и разликују фазе реакције организма на стрес, реални, нереални страх и анксиозност;правилно препознају туђе емоције и различитапсихосоматска обољења; објасне значај локуса контроле за ток лечења;препознајупредрасуде, стеротипије и конформизам;објасне деловање агресивности и моралне свести као мотива људског понашања;разликују основне одбрамбене механизме, мотивационе појмове, појмове става, интересовања и вредности;стекну увид у сопствена осећања;дефинишу појам емпатије, фрусрације и конфликта; демонстрирају главне технике редукције и превазилажења стреса; објасне како функционише мотивациони циклус код хомеостазних мотива;наведу пример за функционалну аутономију мотива;објасне основну идеју Масловљевог учења о хијерархији мотива;наведу примере за реалистичко реаговање на фрустрације и конфликте; изразе правилне ставове према здрављу и болести; аргументују зашто је здравље најважнија вредност; дефинишу личност; наведу разлике између четири врсте темперамента; изразе правилне ставове према здрављу и болести; аргументују зашто је здравље најважнија вредност; објасне суштину карактера и начин његовог формирања; дефинишу интелигенцију као црту личности; дискутују о проблему одређивања телесних особина као фактора личности; разликују појмове идентитета и интегритета; наведу карактеристике интровертног и екстравертног типа личности по Јунгу; аргументовано дискутују о узроцима и изворима људског понашања;образложе значај воље за остварење циљева у животу; праве разлику између карактеристика зреле и незреле личности.

3. Модул: Психологија болесног човека

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 10 часова.

У оквиру 3. модула – Психологија болесног човека неопходно је дефинисати појмове: Хоспитализам; Хоспитализам код деце; Хоспитализам код одраслих; институционалне неурозе; Психичке тешкоће трудница и жена после порођаја; Психичке тешкоће болесника оболелих од неизлечивих болести; Ставови о анестезији и умирању; Самоубиство код младих; Еутаназија; Начин ублажавања психичких тегоба болесника у болници.

Неопходно је оспособити ученике данаведу основне карактеристике различитих фаза у прихватању особе да болује од неизлечиве болести; могуће мисли и осећања чланова породице особе која болује од неизлечиве болести; на које све начине се људима може олакшати боравак у болници. Циљ предмета је да код ученика развију висок ниво свести о осетљивим питањима анестезије, смрти, самоубиства, еутаназије; заузимању правилних ставовова према болесним особама, као и слободном испољавању сопствених мисли, осећања и понашања кад је био болестан/болесна.

Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева модула, код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према предмету.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

4. Модул: Бол

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 7 часова.

У оквиру 4. модула –Бол неопходно је дефинисати појмове: Бол (врсте, функција, толеранција бола, праг бола, реакције на бол, мерење бола); Психолошки фактори који делују на доживљај бола (осећања, контекст, претходно искуство, очекивање бола, пажња, сугестија, умор, особине личности); Психолошки начини сузбијања бола (биофидбек, аутогени тренинг, плацебо ефекат, бихевиорална терапија, релаксација, скретање пажње, хипноза).

Неопходно је оспособити ученике да објасне функцију бола,наведу реакције аутономног нервног система, мишићаи психичких функција на бол; дефинишу појам: праг бола;разликују хронични од акутног бола и доживљаје који их прате; разумеју зашто анаглетици немају дејство на психогене болове; објасне специфичности фантомског бола; прикажу скалу за мерење бола; наведу психолошке факторе који делују на доживљај бола; на личном примеру доживљаја бола објасне дејство неког психолошког фактора; на примеру објасне плацебо ефекат; наведу различите начине сузбијања бола; објасне основну идеју бихевиоралне терапије у сузбијању бола; на примерима објасне биофидбек и аутогени тренинг, као и деловање хипнозе на доживљај бола.

5. Модул: Комуникација са болесном особом

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 21 час.

У оквиру 5. модула – Комуникација са болесном особом неопходно је дефинисати појмове: Комуникациони процес (појам, функција,ток); Вербална (говор и тон гласа) и невербална комуникација (фацијална експресија и говор тела); Комуникацијски простор; Извори неспоразума у комуникацији; Принципи конструктивне комуникација (узајамно уважавање,ненасиље, јасноћа, искреност, активно слушање, разумевање, свест о правима, лична одговорност...); Кооперативни модел наспрам хијерархијског модела моћи у комуникацији; Технике успешне комуникације (активно слушање, јасноћа изражавања, децентрација, емпатија,асертивност,Ја поруке, проактивност); Специфичности комуникације са болесном особом (асиметрија учесника, проблем оптималне количине информација, давање лоших информација, фактори који утичу на ток комуникације); Циљеви комуникције здравственог радника са пацијентом; Особине здравственог радника значајне за комуникацију са пацијентом; Најчешћи конфликти између здравственог радника и пацијента и начини њиховог превазилажења путем комуникације (употреба речи хвала, извини, молим, ја поруке...); Карактеристике комуникације са пацијентима са којима се одвија отежана комуникација (агресивни, нарцисоидни, депресивни, параноидни, апатични пацијенти);Сарадња и тимски рад.

Неопходно је оспособити ученике да анализирају комуникацијски процес кодирања и декодирања различитих врста порука; наведу карактеристике вербалне и невербалне комуникације; правилно препознаје говор тела; заузму одговарајућу удаљеност у комуникацији са болесном особом; наведу факторе који доводе до неспоразума у комуникацији и принципе конструктивне комуникације; демонстрирају уз објашњење, погрешне начине комуникације, пре свега употребу моћи; објасне појмове децентрација, емпатија, асертивност, сарадња и проактивност; демонстрирају технике успешне комуникације, пре свега активно слушање; разумеју позицију друге особе и уважи њене потребе, осећања, искуство; искажу своје потребе и захтеве на начин који не угрожава друге; наведу специфичности комуникације са болесном особом,; објасне значај употребе израза који су за болесну особу разумљиви уместо стручних; одмере количину информација коју треба дати пацијенту; препознају факторе који утичу на ток комуникације; наведу циљеве комуникације здравственог радника са пацијентом и особине здравственог радника које су значајне за комуникацију са пацијентом; каналишу изливе негативних осећања пацијената којима је дата лоша информација.

6. Модул: Сагоревање на послу

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– Теоријска настава 4 часа.

У оквиру 6. модула – Сагоревање на послунеопходно је дефинисати појмове:Специфичности посла здравственог радника;.Сагоревање на послу (појам, узроци, фазе, заштита).

Неопходно је оспособити ученике да разумеју феномен сагоревања на послу; дискутују о специфичностима рада здравственог радника које доприносе појави сагоревања на послу; наведу фазе сагоревања на послу, препознају показатеље различитих фаза сагоревања на послу и наброје начине заштите од сагоревања на личном и професионалном плану.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације фармацеутског техничара. Оцењивање треба да буде усмерено на добијање информација о обрасцима мишљења и условима под којим ученик може да примени стечено знање. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање: oднoс учeникa прeмa рaду, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње свeскe, учeшћa у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења. Оно је у функцији развоја и напредовања јер усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју. Формативно оцењивање укључује повратну информацију коју наставник даје ученику која обавезно садржи препоруку како да ученик исправи грешке, како да унапреди процес учења. Важно је да повратна информација буде конструктивна, јасна и мотивишућа за ученика.

Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења.

Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Формативно праћење и оцењивање наставног процеса води ученике ка добијању што боље сумативне оцене. Формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано.

Предлог за сумативно оцењивање: усмено излагање, практична демонстрација, тестови знања,контролни задаци самостални или групни радови, презентације. Препорука је да се оцењивање кроз контролне тестове реализује по модулима. Ученик се сумативно оцењује на полугодишту и на крају школске године.

Назив предмета: ТОКСИКОЛОГИЈА

1. ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

III

33

33

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Усвајање знања о појмовима из опште токсикологије и значајем токсикологије;

– Усвајање знања о правилима извођења хемијско-токсиколошке анализе;

– Упознавање ученика са најзначајнијим представницима отрова различитих области токсикологије (професионалне токсикологије, клиничке токсикологије, судске токсикологије, токсикологије хране, токсикологије лекова, токсикологије пестицида, екотоксикологије итд.);

– Разликовање симптома тровања хемијским материјама од симптома болести;

– Схватање важности очувања животне средине и одговорног односа према природниим ресурсима.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи

Ред.бр

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Општа токсикологија

10

2.

Специјални део

8

3.

Одабрана поглавља

10

4.

Екотоксикологија

5

4. МОДУЛИ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: трећи

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ОПШТА ТОКСИКОЛОГИЈА

• дефинише задатке и гране токсикологије;

• објасни повезаност токсикологије са другим наукама;

• дефинише отрове и токсичност;

• објасни изложеност отрову и типове токсичности;

• опише дозе у токсикологији;

• класификује отрове и врсте тровања;

• објасни путеве уласка, расподелу, метаболизам и екскрецију отрова из организма;

• објасни механизме деловања токсичних материја;

• разликује синергизам од антагонизма отрова;

• разликује кумулацију, толеранцију, идиосинкразију, психичку и физичку зависност;

• опише мере прве помоћи, основне принципе лечења акутних тровања и антидоте.

Теорија:

• Дефиниција токсикологије, задаци токсикологије и однос са другим наукама;

• Дефиниција отрова и токсичности;

• Изложеност отрову (акутна, субакутна, субхронична и хронична), посебни типови токсичности, дозе у токсикологији;

• Класификација отрова и врсте тровања;

• Шема и грађа ћелијске мембране, транспорт кроз мембрану;

• Ресорпција, дистрибуција, метаболизам и екскреција;

• Механизам деловања отрова, локално и системско дејство, тренутно и одложено дејство, реверзибилна и иреверзибилна оштећења;

• Синергизам и антагонизам;

• Промене дејства при поновљеном уносу отрова – кумулација, толеранција, идиосинкразија, токсикоманија;

• Мере прве помоћи и принципи лечења акутних тровања, антидоти.;

Кључни појмови: отров, дозе, изложеност, транспорт, ресорпција, дистрибуција, метаболизам, механизам деловања,екскреција, синергизам, антагонизам, кумулација, толеранција, идиосинкразоја, токсикоманија.

СПЕЦИЈАЛНИ ДЕО

• препозна у којој се групи налази отров;

• објасни токсиколошки значај и могућности тровања отровима различитих група;

• објасни физичке, хемијске и физиолошке особине отрова различитих група;

• објасни путеве уношења, метаболизам и излучивање;

• објасни механизам деловања отрова;

• препозна основне симптоме тровања отровима различитих група;

• образложи мере прве помоћи и принципе лечења, могуће антидоте;

• наведе потенцијалне аналитичке методе за доказивање и одређивање отрова.

Теорија:

• Гасовити отрови: угљен-моноксид, оксиди сумпора и азота.

• Лако испарљиви отрови и они који дестилишу са воденом паром: цијановодонична киселина и цијаниди, етанол, метанол.

• Минерални отрови: