Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.rs

2

На основу члана 67. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20 и 129/21),

Министар просвете доноси

ПРАВИЛНИК

о допунaмa Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Здравство и социјална заштита

Члан 1.

У Правилнику о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Здравство и социјална заштита („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 10/19 и 9/22), после плана и програма наставе и учења за образовни профил физиотерапеутски техничар, додају се планови и програми наставе и учења за образовне профиле козметички техничар и лабораторијски техничар, који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део.

Члан 2.

Планови и програми наставе и учења за образовне профиле козметички техничар и лабораторијски техничар остварују се и у складу са:

1) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Козметички техничар” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 1/23);

2) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Лабораторијски техничар” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 1/23).

Члан 3.

Даном почетка примене овог правилника престаје да важи Правилник о наставном плану и програму стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Здравство и социјална заштита („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 7/14, 11/14, 9/15, 2/16, 3/17, 3/18 и 9/22), у делу који се односи на наставни план и наставни програм за образовне профиле козметички техничар и лабораторијски техничар.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2022/2023. годином у подручју рада Здравство и социјална заштита за образовне профиле козметички техничар и лабораторијски техничар, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из члана 3. став 1. овог правилника, најкасније до краја школске 2026/2027. године.

Члан 4.

Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”, а примењује се од школске 2023/2024. године.

Број 110-00-145/2023-03

У Београду, 21. августа 2023. године

Министар,

проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.

Ученик може изабрати програм Српски језик и вештина комуникације у IV разреду само ако је бирао овај програм у III разреду

Програм под редним бројем 3 реализује се кроз теоретску наставу и вежбе

Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни предмети, изборни програми и активности

*Ако се укаже потреба за овим облицима рада

* Поред наведених предмета школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним планом других образовних профила истог или другог подручја рада, као и у наставним плановима гимназије, или по програмима који су претходно донети.

Остваривање плана и програма наставе и учења

Б1: ОБАВЕЗНИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ
Назив предмета: АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Усвајање неопходних стручних знања о анатомској грађи и функцији органа и организма као целине;

– Познавање и разумевање нормалних анатомских и хистолошких структура и појмова, неопходних за изучавање свих стручних предмета;

– Оспособљавање ученика да разуме појмове, појаве и процесе везане за телесне течности, крф, лимфу, ћелије, ткива, системе органа и организма;

– Усвајање знања о грађи и функцији коже и чулних органа;

– Усвајање знања о морфолошко-структурним и функционалним карактеристикама костију, зглобова и мишића;

– Развијање способности за самостално приказивање и именовање појединих структура локомоторног система на одговарајућим анатомским моделима;

– Усвајање знања о положају, грађи и функцији кардиоваскуларног, респираторног, дигестивног, ендокриног и урогениталног, нервног и ендокриног система; увођење ученика у основе механизама регулације рада ових система.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Настава се реализује у школи, са фондом од 99 часова теоријске наставе, у учионици или анатомском кабинету.

Број часова предвиђен за сваки модул треба схватити као препоруку, на наставнику је да прилагоди трајање модула конкретним ситуацијама са којима се суочава (напредак ученика, оствареност исхода, карактеристике одељења, …). За сваку тематску целину у оквиру модула у табели се налази предвиђен број часова. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе.

У оквиру овог програма који је намењен козметичким техничарима важно је акценат ставити на грађу и функцију коже као и на локомоторни систем ( кости, зглобове, мишиће) па сходно томе направити разлику у обиму информација које ученици треба да усвоје из осталих модула.

Програм предмета Анатомија и физиологија oмoгућaвa ученицима дa рaзумejу знaчaj анатомије и физиологије као базичне науке за здравствене раднике. Природа предмета захтева познавање латинске терминологије основних делова човечјег тела. Препорука је да се током часа забележе, појасне, напишу на табли, поентирају кључне речи на латинском језику за сваку наставну целину.

Предмет оспособљава ученике за успешно усвајање знања о нивоима у организацији човечијег тела; појму нервне и хуморалне регулације и значају хомеостазе организма; грађи и функцији четири основне врсте ткива; грађи и функцији коже, процесима стварања и одавања топлоте; значају телесних течности, крви и лимфе; морфологији и структури костију, зглобова и мишића; морфологији, грађи и функцији органа КВС, респираторног система, дигестивног система, ендокриног система и дојке, урогениталног система, нервног система и система рецепторних органа. Визуелизација је веома важна за успешно извођење наставе, те се препоручује коришћење анатомских модела, постера, скица, шема, видео материјала, презентација. Овакав начин рада развија код ученика коришћење савремених информационих технологија.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник, анатомски атлас и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира.

1. Модул: Организација човечјег тела

У оквиру овог модулa најпре упознати ученике са планом и програмом предмета, начином рада наставника и кључним исходима који се очекују од ученика.. Упознати их са латинском терминологијом назива основних делова човечијег тела. Објаснити организацију човечијег тела, дефинисати појмове: предмет изучавања анатомије и физиологије; подела човечијег тела- топографски делови тела; оријентационе равни тела; функционална организација човечијег тела (нивои); механизми регулације и хомеостаза; епителна ткива; везивна ткива ( општа и специјализована ); мишићна ткива; нервно ткиво; телесна температура и њена регулација.

Предвидети активности које ће ученицима појаснити значај познавања анатомије и физиологије.

С обзиром да је за овај модул предвиђен мали број часова, предлог процене остварености исхода знања би био писмени рад у виду тестирања.

2. Модул: Систем рецепторних органа (чула)

У оквиру овог модула неопходно је објаснити значај коже као највећег човечјег органа. Објаснити структуру и функцију коже, користећи постере, анатомске атласе, 3д приказе... Упутити их на важност разумевања градива из области коже како би лакше савладали будуће предмете (естетска нега и дерматологија). Модул је од изузетног значаја за оспособљавање будућих козметичких техничара за послове неге коже.

– Систем рецепторних органа, неопходно је дефинисати појмове: анализатори; рецепција површног и дубоког сензибилитета; рецепција мириса и укуса; рецепција вида; рецепција слуха и равнотеже.

Неопходно је ученике оспособити да опишу рецепцију мириса, укуса; опишу грађу ува, ока и објасне рецепцију вида.

3. Модул: Телесне течности, крв и лимфа

У оквиру овог модула неопходно је дефинисати појмове: вода, количина и распоред воде у организму; порекло воде у организму, улоге и путеви елиминације; појам и запремина крви;особине и улоге крви;састав крви; крвна плазма; еритроцити; појаве карактеристичне за еритроците; крвно-групни системи: ABO и Rh систем; леукоцити; тромбоцити; спонтана хемостаза и коагулација крви; лимфни (имунски) систем;лимфни судови; лимфни органи и ткива.

Неопходно је упознати ученике о количини, распореду, пореклу воде у организму, улогама и путевимањене елиминације; појму запремине крви, особинама и улогама крви, саставу крви и крвне плазме; особеностима еритроцита и појавама карактеристичним за еритроците; особеностима крвно-групног система: ABO и Rh система; особеностима леукоцита и тромбоцита; карактеристикама спонтане хемостазе и коагулације крви; особеностима лимфног (имунски) система, лимфних судова, лимфних органа и ткива. Чињенице које је потребно да ученици усвоје приликом обраде лимфног система, лимфних судова, лимфних органа и ткива детаљније ће изучавати током похађања наставе из Масажe у другом разреду.

Користити колор-постере, анатомски модел и презентације ради визуализације појединих крвних ћелија.

4. Модул: Локомоторни систем

У оквиру овог модула неопходно је дефинисати појмове: кости – подела. грађа и улоге костију; кости горњих екстремитета: рамени појас и слободни део руке; кости кичменог стуба; физиолошке кривине кичме; кости грудног коша; кости доњих екстремитета: карлични појас и слободни део ноге; кости лобање и лица; зглобови – појам, подела према покретљивости;важнији зглобови: раме, лакат, кук, колено, зглоб доње вилице и др.

Неопходно је упознати ученике са морфолошком поделом костију, деловима костура и њиховим латинским називима. Неопходно је да ученик покаже и именује латинским називима делове костура; именује зглобове на латинском језику и опише их; објасни карактеристике скелетних мишића и изврши њихову поделу према улогама; именује највеће мишићне групе и називе мишића на латинском језику и локализује их, наведе и локализује мимичне мишиће

Упутити их на важност разумевања градива из области локомоторног система како би лакше савладали будуће предмете ( естетска нега, масажа, физикална медицина ). Модул је од изузетног значаја за оспособљавање будућих козметичких техничара за послове неге тела.

5. Модул: Кардиоваскуларни систем

У оквиру овог модула, неопходно је дефинисати појмове:срце – положај, величина, грађа зида, срчана марамица, крвни судови и живци срца; срчана шупљина – преграде, отвори и валвуларни апарат; мали и велики крвоток; морфолошке карактеристике крвних судова; капиларна динамика; састав и улоге лимфе; срчани циклус и физичке појаве које прате рад срца; аутоматизам срца и електричне појаве које прате рад срца; регулација рада срца; артеријски крвни притисак и пулс.

Неопходно је оспособити ученике да опишу положај и грађу срца; покажу на моделу срчане преграде, срчане шупљине и крвне судове; објасне фазе срчаног циклуса и појам срчане пумпе, функцију срчаних залистака и настајање срчаних тонова, као и аутоматизам срца и спровођење импулса кроз спроводни систем срца; наведе начине регулације срчаног рада; опишу грађу судовног система (артерија, вена и капилара); објасне улогу малог крвотока у респираторним процесима и великог крвотока у нутритивним процесима; именују и покажу гране лука аорте, грудне и трбушне аорте, велике вене и формирање горње и доње шупље венена анатомском моделу;

6. Модул: Респираторни систем

У оквиру овог модула , неопходно је дефинисати појмове: горњи дисајни путеви: нос, параназалне шупљине и ждрело; доњи дисајни путеви: гркљан, душник и душнице; плућа; плућна марамица; физиологија дисања; механизам дисајних покрета; размена гасова у плућима и транспорт гасова путем крви; регулација дисања.

Неопходно је оспособити ученике да покажу на моделу или цртежу и именују дисајне путеве на латинском језику; покажу на моделу делове плућа и крвне судове плућа; објасне механизме дисајних покрета и улогу плућне марамице; опишу грађу плућа; објасне дисајни циклус; објасне размену гасова у плућима; наведу начине транспорта кисеоника и угљен-диоксида крвотоком; објасне начине регулације дисања.

7. Модул: Дигестивни систем

У оквиру овог модула – Дигестивни систем,неопходно је дефинисати појмове: усна дупља и пљувачне жлезде; једњак; желудац; танко и дебело црево; јетра, билијарни путеви и жучна кеса; панкреас; перитонеум и трбушна дупља; варење хранљивих материја; грађа и функције јетре; апсорпција из дигестивног тракта; улоге дебелог црева и дефекација.

8. Модул: Ендокрини систем и дојка

У оквиру овог модула- Ендокрини систем и дојка, неопходно је дефинисати појмове: хормони – појам, подела, особине, механизам деловања и контрола секреције; хормонска активност хипоталамуса и веза са хипофизом; хипофиза; штитаста жлезда; параштитасте жлезде; ендокрини панкреас; надбубрежне жлезде; полне жлезде; друга ткива и органи са ендокрином улогом; грађа и функција дојке.

Неопходно је оспособити ученике да самостално наведу основне карактеристике хормона; објасне регулацију рада ендокрних жлезда – хипоталамус-хипофиза-ендокрине жлезде; покажу на анатомском моделу ендокрине жлезде и именују их на латинском језику; наведу најважније хормоне појединих ендокриних жлезда и опишу њихова дејства; опишу грађу и функцију дојке.

9. Модул: Нервни систем

У оквиру овог модула – Нервни систем, неопходно је дефинисати појмове: функционална и морфолошка подела нервног система; подела централног нервног система; кичмена мождина – грађа и функције; спинални нерви; рефлексна активност централног нервног система; мождано стабло – функције; мали мозак – функције; међумозак – функције; велики мозак – грађа и функције; можданице; цереброспинална течност; периферни нерви – грађа, функционалне карактеристике и подела; аутономни нервни систем.

Неопходно је оспособити ученике да знају да изврше поделу нервног система по морфолошким и функционалним карактеристикама и на анатомском моделу локализује делове централног нервног система и именује их на латинском језику; објасне спроводну и рефлексну функцију ЦНС; објасне рефлексни лунаведу функције појединих делова ЦНС; опишу велики мозак и објасне грађу и улогу периферних нерава; објасне функционалне карактеристике симпатикуса и парасимпатикуса

10. Модул: Урогенитални систем

У оквиру овог модула – Урогенитални систем, неопходно је дефинисати појмове: бубрег – положај, грађа; нефрон; екстраренални мокраћни путеви: мокраћовод, мокраћна бешика и мокраћна цев; функције бубрега; стварање мокраће; састав и особине мокраће; мушки полни органи; женски полни органи.

Неопходно је оспособити ученике да локализује на анатомском моделу мокраћне органе и именује их их на латинском језику; опишу нефрон и објасне његову улогу у стварању мокраће; објасне улогу бубрега у одржавању хомеостазе, регулацији крвног притиска и ендокрину улогу; опишу нормалан састав урина; локализују на анатомском моделу мушке полне органе, именују их на латинском језику и објасне њихову улогу; локализују на анатомском моделу женске полне органе, именују их на латинском језику и објасне њихову улогу.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације козметичког техничара. Потребно је на почетку школске године утврдити критеријуме за оцењивање, првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати остваривање прописаних циљева, исхода, стандарда постигнућа ученика и стандарда квалификација, као и напредовање ученика у развијању компетенција у току савладавања школског програма. Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије.

Саветује се да наставник задаје домаћи задатак у виду цртежа са обележеним детаљима.

Формативно оцењивање као редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика, постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика захтева вођење педагошке свеске и редовно евидентирање активности ученика у електронском дневнику. Формативно оцењивање подразумева oднoс учeникa прeмa рaду, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње свeскe, учeшћa у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења. Оно је у функцији развоја и напредовања јер усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју. Формативно оцењивање укључује повратну информацију коју наставник даје ученику која обавезно садржи препоруку како да ученик исправи грешке, како да унапреди процес учења. Важно је да повратна информација буде конструктивна, јасна и мотивишућа за ученика.Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења.

Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Формативно праћење и оцењивање наставног процеса води ученике ка добијању што боље сумативне оцене. Формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, модула или за

класификациони период. Оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане. Сумативне оцене формирати на основу усмених одговора, тестирања ученика, контролних задатака,презентација, групних и пројектних радова. Наставник је дужан да користи што више различитих метода оцењивања ( нпр. задаци вишеструког избора, задаци допуне и кратког одговора, оцењивање групног рада, презентације, пројекат,портфолио..).

Препорука је да се оцењивање кроз контролне тестове реализује по модулима.

Не превидети чињеницу да су формативно и сумативно оцењивање део јединственог процеса оцењивања заснованог на унапред утврђеним критеријумима.

Назив предмета: МАСАЖА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 Уколико програм садржи само практичне облике наставе

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2 Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању

* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад

Напомена: у табелама је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Усвајање знања о појму и подели масаже;

– Упознавање ученика са историјским развојем масаже;

– Упознавање ученика знања о дејству масаже на организам, индикацијама и контраиндикацијама за примену масаже као и могућим опасностима и грешкама при раду;

– Упознавање ученика о дејству и значају основних масажних хватова и међухватова;

– Упознавање ученика о значају спровођења дезинфекције и методама механичке, физичке и хемијске дезинфекције;

– Упознавање ученика о значају спровођења стерилизације, методама и апаратима за асепсу, спровођењу контроле стерилизације;

– Оспособљавање ученика да правилно изврши дезинфекцију и стерилизацију;

– Развијање способности за самостално извођење масажних хватова и међухватова;

– Оспособљавање за самосталну примену техника мануелне масаже тела (парцијална и општа);

– Усвајање знања о физиолошком дејству лимфе, улози лимфе и лимфотока, индикацијама и контраиндикацијама за извођење лимфне дренаже;

– Развијање вештина ученика за извођење специјалних облика масаже;

– Развијање свести и способности за примену заштитних положаја приликом извођења масаже;

– Развијање свести ученика о значају здравствено-хигијенских мера;

– Развијање радних навика, упорности, систематичности и прецизности у раду;

– Развијање позитивних особина личности и хуманог односа према клијентуу;

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Разред: други

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Први разред

Други разред

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Масажа је предмет који се изучава у првом и другом разреду, теоријска настава се реализује у учионици, а вежбе у кабинету. Настава вежби у блоку се реализује у наставним базама. Масажа се при реализацији плана наставе и учења изводи на ученицима и клијентима. Приликом остваривања програма вежби и наставе у блоку одељење се дели на 3 групе до 10 ученика.

На часовима вежби ученици су обавезни да носе униформу и одговарајућу обућу.

Програм предмета oмoгућaвa ученицима дa рaзумejу знaчaj примене различитих масажних техника на клијентима, упозна ученика са основним појмовима масаже, њиховим циљевима и принципима на којима се заснивају, практично оспособи будуће козметичке техничаре за извођење различитих техника масажних хватова и међухватова, подстиче развоја етичких особина личности које карактеришу професионални лик козметичара као што су: стручност, прецизност, одговорност, љубазност... Оспособљавање ученика за успешно прилагођавање тимском раду у козметичком салону. Пословне задатке у оквиру масаже треба спроводити на практичним примерима, повезивати теорију и вежбе, објаснити физиолошко дејство масаже на одређена ткива, органе и системе органа. Ученик треба да наведе и препозна индикације и контраиндикације за масажу, уреди простор, сто и да изабере одговарајуће средство за масажу, изврши правилну психофизичку припрему пацијента за масажу, изведе правилну комуникацију са пацијентом, уради анамнезу, припреми пацијента или клијента за масажу и да га постави у одговарајући положај. Релаксира пацијента, заузима заштитни положај при извођењу масаже, дозира масажу, утврди време трајања масаже и изведе парцијалну и општу мануелну масажу тела. Изабере одговарајућу врсту масажних хватова и међухватова, правилно дозира масажу у складу са индивиндуалном осетљивошћу пацијента и анатомским особеностима третираног дела тела. Ученици ће бити оспособљени да спроводе мануелну и апаратурну масажу као и специјалне технике масаже.

Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања и вештина, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија.

ПРВИ РАЗРЕД

Модул: Припрема за масажу и физиолошко дејство масаже

– настава у блоку 6 часова.

На почетку овог модула упознати ученике са планом и програмом, начином реализације наставе, начином оцењивања. У оквиру теоријске наставе дефинисати следеће појмове: асепса, антисепса, дезинфекција, стерилизација, контрола стерилизације; описати историјски развој масаже, појам и поделу масаже, објаснити важност физиолошког деловања масаже на кожу, поткожно ткиво, мишиће, зглобове, крвоток и лимфоток, нервни систем; навести индикације и контраиндикације за масажу и указати на важност њиховог препознавања приликом спровођења масаже.

У оквиру часова вежби упознати ученике са кабинетом, опремом и организацијом простора, правилима понашања и начином оцењивања. Током вежби повезивати стечена теоријска знања са практичним вештинама. Демонстрирати ученицима различите методе дезинфекције и стерилизације; Оспособити ученике да изврше припрему простора, клијента и козметичара за масажу; оспособити ученике да изврше пријем клијента и узимање анамнезе.

Модул: Технике мануелне масаже (хватови и међухватови)

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

– настава у блоку 6 часова

Неопходно је упознати ученике са специфичностима масажних хватова и међухватова, појмом и поделом; описати њихово дејство и карактеристике. Током наставе користити аудио- визуелна средства. Наставу треба организовати да буде активна, препорука је да ученици уче овај модул кроз рад у пару или у виду групног рада, радионичарског типа.

У оквиру вежби приказати технике извођења хватова и међухватова а затим развијати кроз игру улога спровођење хватова и међухватова. Током наставе развијати код ученика одговорност према раду, уредност, спремност за тимски рад и позитивну комуникацију.

Модул: Хигијенско медицинска масажа

– настава у блоку 18 часова

У оквиру теоријског дела неопходно је обновити знање ученика из анатомије и физиологије локомоторног апарата. Ученицима детаљније описати и објаснити топографску анатомију, врата, грудног коша,трбуха, леђа, горњих и доњих екстремитета. Користити визуелна средства, постере, слике, видео снимке. Ученици у свескама треба да цртају, лепе слике и обележавају.

На вежбама демонстрирати масажу трбуха, грудног коша, екстремитета, леђа, врата, приказати мускулатуру целог тела; оспособити ученике да савладане хватове и међухватове правилно примењују и комбинују у оквиру масаже леђа, екстремитета, грудног коша, трбуха.

Настава у блоку

Реализација вежби у блоку предвиђа одлазак и рад на наставној бази (СПА центри, Велнес центри, козметички салони) у директном контакту са клијентима. Ученици на настави у блоку увежбавају хигијенско медицинску масажу целог тела

ДРУГИ РАЗРЕД:

Модул: Апаратурна масажа

– настава у блоку 12 часова.

У оквиру теоријског дела дефинисати појам и поделу апаратурне масаже, описати технике вибрационе, вакум масаже, пресотерапије; навести индикације и контраиндикације за примену свих врста апаратурне масаже

На вежбама , у завиности од опремљености кабинета приказати што више различитих техника апаратурне масаже: оспособити ученике да изврше припрему за масажу, изврше пријем клијента и узму анамнезу; ураде инспекцију и утврде индикације и контраиндикације. Приказивати им путем слика и видео снимака савремене апарате који се користе за масажу.

Модул: Мануелна лимфна дренажа

– настава у блоку 6 часова.

У оквиру теоријског дела неопходно је обновити знања ученика из анатомије и физиологије, која се односе на лимфни систем, дефинисати физиолошко дејство масаже и улогу лимфе и лимфног система, као предуслов за стицање знања и вештина и развијање става о лимфној дренажи.

Након обраде теоријских знања, у школском кабинету, демонстрацијом на ученику, приказати технику извођења и развијати технику лимфне дренаже ученик на ученику.

Неопходно је ученике обучити за правилну примену лимфне дренаже на различитим деловима тела, водећи рачуна о методици извођења и специфичностима и редоследу масажних хватова. Методика извођења масажних хватова односи се на интезитет притиска и брзину извођења код лимфне дренаже, као и специфичност и редослед извођења по појединим деловима тела.

Модул: Антицелулит масажа

– настава у блоку 6 часова.

У оквиру овог модула – Неопходно је обновити знања ученика из анатомије (кожа, поткожно ткиво, масно ткиво, везивно ткиво); неопходно је дефинисати појмове: целулит, специјални масажни хватови и међухватови, антицелулит препарати, стадијуми целулита, као предуслов за стицање знања, основних вештина и развијање ставова о примени истих .

Након обраде теоријских знања, у школском кабинету, демонстрацијом на ученику, приказати технику извођења и развијати технике антицелулит масаже ученик на ученику. Ученике подсећати на мере безбедности и здравља на раду, заштите животне средине.

Модул: Специјални облици масаже

– настава у блоку 6 часова.

У оквиру теоријског дела неопходно је дефинисати основне појмове у оквиру масаже вулканским камењем, миотерапије, ароматерапије, акупресуре, рефлексотерапије и шиатсу масаже; навести индикације и контраиндикације за спровођење процедура специјалних облика масаже; објаснити дејство свих наведених процедура. Препоручени начин за процену испуњености исхода је контролни задатак. Настава треба да буде активна, користити колор-постере, видео снимке и презентације ради визуализације организовати наставу као групни рад, радионице; ученике у оквиру овог модула стимулисати да раде презентације, стимулисати ученике да користе савремене информационе технике, истражују нове технике у оквиру специјалних врста масаже..

У оквиру вежби упознати ученике са специјалним облицима масаже, оспособити их да самостално изводе ароматерапију, основе акупресуре, рефлексологије, шиатсу, миотерапије, масаже вулканским камењем..

Настава у блоку

Реализација вежби у блоку предвиђа одлазак и рад на наставној бази (СПА центри, Велнес центри, козметички салони ) у директном контакту са клијентима. Ученици треба да увежбавају апаратурну масажу, антицелулит масажу, мануелну лимфну дренажу, аромамасажу, шиацу, рефлексомасажу… У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, и на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације козметичког техничара. Потребно је на почетку школске године утврдити критеријуме за оцењивање, првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати остваривање прописаних циљева, исхода, стандарда постигнућа ученика и стандарда квалификација, као и напредовање ученика у развијању компетенција у току савладавања школског програма. Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање као редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика, постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика захтева вођење педагошке свеске и редовно евидентирање активности ученика у електронском дневнику. Формативно оцењивање садржи информације о ангажовању ученика, подразумева oднoс учeникa прeмa рaду, обавезама, задужењима, начину учења,aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње свeскe, учeшћa у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима, о степену коришћења информационих технологија. Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења. Оно је у функцији развоја и напредовања јер усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју. Формативно оцењивање укључује повратну информацију коју наставник даје ученику која обавезно садржи препоруку како да ученик исправи грешке, како да унапреди процес учења. Важно је да повратна информација буде конструктивна, јасна и мотивишућа за ученика.Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења..Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопоуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано и утиче на сумативну оцену.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, модула или за класификациони период. Оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане. Сумативне оцене формирати на основу усмених одговора, тестирања ученика, контролних задатака, презентација, групних и пројектних радова, практичних демонстрација, тестова практичних вештина, портфолиja, симулација,игра улога, дневник праксе.. . Наставник је дужан да користи што више различитих врста задатака у контролним тестовима ( нпр. задаци вишеструког избора, задаци допуне и кратког одговора, ,..).

Препорука је да се оцењивање кроз контролне вежбе и тестове реализује по модулима

Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.

Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.

Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.

Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавештава наставника – координатора учења кроз рад.

Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.

Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.

Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би присуствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.

На крају сваког часа или активности обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и дати му препоруке шта још треба да уради.

Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.

Назив предмета: ХИГИЈЕНА И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ

1. ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Усвајање знања о хигијенским принципима на основу којих ученици формирају позитиван став према здравом понашању и стилу живљења у циљу очувањa здравља;

– Разумевање значаја очувања менталног здравља и познавања хигијенских аспеката превенције болести;

– Усвајање знања о значају и улози хигијене исхране у заштити и унапређењу здравља;

– Усвајање знања о значају комуналне хигијене, школске хигијене, хигијене рад и, хигијене ванредних услова,;

– Усвајање знања о циљевима, методама и облицима здравствено-васпитног рада, као и припрема ученика за самосталан здравствено-васпитни рад.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Хигијена и здравствено васпитање је наставни предмет који се обрађује током друге године школовања на смеру козметички техничар. Настава се реализује у учионици са фондом од 68 часа теоријске наставе подељених у 8 модула.

Програм предмета oмoгућaвa ученицима, будућим козметичким техничарима дa схвате значај хигијене и здравственог васпитања у обављању професије за коју се школују. Кроз предмет се упознају са хигијенским принципима на основу којих формирају позитиван став према здравом понашању и стилу живљења у циљу очувања здравља; Развијају свест о важности одржавања личне хигијене, физичке активности,у менталног здравља у превенцији настанка разних болести. Упознају се са хигијеном исхране и циљевима, методама и облицима здравствено-васпитног рада, чиме се припремају за будућу професију.

Програм предмета хигијена и здравствено васпитање усмерава наставника да наставни процес реализује у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и свакодневни живот. Хигијена и здравствено васпитање је у корелацији са другим стручним предметима као што су микробиологија са епидемиологијом фармакологија, естетска нега, дерматологија, естетска хирургија са негом...Савладано градиво је драгоцена подлога за изучавање наведених предмета, а неки исходи су дефинисани у оквиру више наставних предмета.

Избор метода и облика рада треба да стимулише активност ученика и њихове интелектуалне потенцијале и да наставу чини занимљивом. Ученици треба да се мотивишу да раде на себи, свакодневно стичу нова знања, да несебично деле знања са другима, да износе своја мишљења, да буду креативни, тимски надахнути, да стално теже новим успесима и достигнућима.

Наставник треба да буде у току са актуеним достигнућима и да их на прилагођен начин, сходно предзнању ученика и њиховим реалним потребама, као и примерима из праксе и живота, едукује.

Потребно је да им кроз лични пример приближи неопходност континуиране едукације и жељу за сталним усавршавањем, што доприноси већој рационализацији наставног процеса и подстиче интелектуалну активност ученика.

1. Модул: Лична хигијена

У оквиру 1. модула – Лична хигијена,неопходно је дефинисати појмове: Дефиниција здравља СЗО; душевно и телесно здравља и фактори који на њих утичу; значај редовног лекарског прегледа; одабир здравствено исправнихсредставаза одржавање личне хигијене са посебним освртом на хигијенуусне дупље и средстава у превенцији кариеса; заштита од болести које се преносе полним контактом; одабир и употрба одговарајућег контрацептивног средства; одабир адекватне одеће и обуће.

Неопходно је упознати ученике са дефиницијом здравља коју је дала СЗО; појмом душевног и телесног здравља и факторима који утичу на здравље; правилним одабиром средстава за одржавање личне хигијене, са посебним освртом на хигијену усне дупље и средстава у превенцији каријеса; методама заштите од полно преносивих болести; правилним одабиром и употребом одговарајућег контрацептивног средства. правилним одабиром и употребом одеће и обуће.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

2. Модул: Хигијена физичке културе и телесног васпитања

У оквиру 2. модула – Хигијена физичке културе и телесног васпитања,неопходно је дефинисати појмове: физиолошки аспекти хигијене рада, одмора, рекреације и сна; умор, замор, премор; улога сунчевог зрачења, воде, ваздуха и физичке активности у очувању и унапређењу здравља; физичка активност као мера превенције обољења у различитим животним добима.

Неопходно је упознати ученике о начину планирања дневних активности, физичких активности и сна;начину коришћења благодети воде, ваздуха и сунчевог зрачења у циљу унапређења здравља;заштите од неповољног дејства сунчевог зрачења; начину примењивања физичке активности као здравог стила живота.Циљ је да ученици разликују врсте рада и препознају могућност прилагођавање рада у складу са телесном конституцијом и здравственим стањем организма.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

3. Модул: Ментална хигијена

У оквиру 3. модула – Ментална хигијена, неопходно је дефинисати појмове: ментално здравље, однос телесног и менталног здравља; фактори који утичу на ментално здравље; инерперсонални односи и њихова позитивна модификација; специфичности менталног здравља код деце и омладине; зрелост младих за брак и формирање породице; специфичности менталног здравља жена у прелазном добу и старих људи; превенција душевних поремећаја у зависности од старосног доба; стрес; превенција болести зависности: пушење, наркоманија и алкохолизам.

Неопходно је упознати ученике о начину прилагођавања стабилне и зреле личности утицајима животне средине; одупирања факторима који нарушавају ментално здравље; примене мера које подижу ниво психичке кондиције; усвајања нових стилова живота.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

4. Модул: Хигијена исхране

У оквиру 4. модула – Хигијена исхране,неопходно је дефинисати појмове: Физиологија исхране; енергетски баланс; хранљиве материје; групе намирница и њихова биолошка вредност; витамини: растворљиви у мастима и витамини растворљиви у води; основни принципи правилне исхране; процена ухрањености и поремећаји услед неправилне исхране; поремећаји понашања у исхрани; болести услед неправилне исхране; санитарно-хигијенски надзор, здравствена исправност, здравствено безбедна храна и законска регулатива.

Неопходно је упознати ученике о начину правилне исхране и коришћењу здравствено безбедних намирница. Циљ је да ученици могу да објасне значај и улогу витамина, као и болести које настају услед неправилне исхране и неисправне хране; препознају болести настале услед поремећаја понашања у исхрани и запамте да све консултације везане за болести неправилне исхране траже од стручног лица.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

5. Модул: Комунална хигијена

У оквиру 5. модула – Комунална хигијена, неопходно је дефинисати појмове:састав атмосфере и аерозагађење; хигијенски, епидемиолошки, еколошки и здравствени значај воде за пиће; хигијенски захтеви одлагања отпадних вода и чврстих отпадних материја; састав земљишта, кружење материје и мере заштите земљишта од загађења; хигијенска насеља, типови насеља и хигијена становања; зрачења у животној средини.

Неопходно је упознати ученике са саставом атмосфере и аерозагађењем; хигијенским, епидемиолошким, еколошким и здравственим значајем воде за пиће; хигијенским захтевима одлагања отпадних вода и чврстих отпадних материја; саставом земљишта, кружењем материје и мерама заштите земљишта од загађења; хигијеном насеља, типовима насеља и хигијеном становања; зрачењем у животној средини.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства

6. Модул: Школска хигијена

У оквиру 6. модула – Школска хигијена неопходно је дефинисати појмове: Основне карактеристике раста и развоја, периодизација дечијег узраста; школски објекти и школски намештај, фактори школске средине који утичу на здравље ученика; организација наставе; предшколске установе, домови ученика, одмаралишта и објекти за рекреацију; најчешћа обољења која настају услед утицаја организације наставе и школске средине.

Неопходно је ученике упознати са основним карактеристикама раста, развоја и периодизације дечијег узраста; школским објектима, школским намештајем и факторима школске средине који утичу на здравље ученика; организацијом наставе; предшколским установама, домовима ученика, одмаралиштима и објектима за рекреацију; најчешћим обољењима која настају услед утицаја организације наставе и школске средине.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства

7. Модул: Хигијена радне средине и током ванредних услова

У оквиру 7. модула – Хигијена радне средине и током ванредних услова,неопходно је дефинисати појмове: Утицај радне средине и процеса рада на здравље, подела и значај штетних нокси радне средине; превенција професионалних обољења и професионалног трауматизма, заштита здравља и посебни захтеви за рад са угроженим категоријама становништва; специфичности ванредних услова који настају услед елементарних и других врста катастрофа; специфични хигијенско- епидемиолошки проблеми у ванредним условима; снабдевање хигијенски исправном водом за пиће у ванредним условима, исхрана у ванредним условима; хигијена смештаја становништва у ванредним условима; задаци здравствене службе у спровођењу хигијенских мера током ванредних стања.

Неопходно је ученике упознати са основним мерама заштитеугрожених категорија становништва. Циљ је да ученици разликујуфакторе и штетне ноксе које утичу на здравље; препознају допринос мера заштите угрожених категорија становништва; специфичности и последице које настају у ванредним условима; проблеме који настају са водоснабдевањем, исхраном и смештајем у ванредним условима.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства

8. Модул: Здравствено васпитање

У оквиру 8. модула – Здравствено васпитање,неопходно је дефинисати појмове: Циљеви и принципи здравственог васпитања; планирање и програмирање здравственог васпитања; методе и облици здравствено- васпитног рада; очигледна средства у здравствено-васпитном раду; здравствено васпитање као обавезан вид здравствене заштите; здравствено васпитање као саставни део рада здравствених радника.

Неопходно је ученике упознати са основним циљевима и принципима здравствено- васпитног рада. Циљ је да ученици мерама заштите угрожених категорија становништва. Циљ је оспособљавање ученика да самостално направе оперативни план и програм; примени облике и методе здравствено-васпитног рада и користи очигледна васпитно-здравствена средства.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати остваривање прописаних циљева, исхода и напредовања ученика у савладавању задатог програма. Праћење напредовања и оцењивање успеха ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању,.Основна сврха оцењивања је унапређивање процеса учења.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења и подразумева редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика и садржи информацију о томе која знања, умећа и навике је ученик усвојио у складу са очекиваним исходима. Садржи информације о ангажовању ученика, као што су запажања о радним навикама, однос према обавезама и задужењима, начину учења, aктивнoстима нa чaсу, учeшће у групним и индивидуалним рaдoвимa, праћење развијености вештина и самосталности . Прати се вођење свеске, савладавање градива из уџбеника и степен коришћења савремених информационих технологија и других извора информација. Битан је податак о комуникацији коју ученик остварује са другим ученицима.

Током процеса наставе и учења наставник континуирано прати рад ученика и даје му повратну информацију о степену успешности или недостацима у савладавању одређеног градива. Оно стимулише и усмерава ученике на одређене активности у савладавању градива и превазилажењу проблема. Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да одреди приоритете и да унапређује процес учења.Наставник даје ученику информације о успеху и конструктивне препоруке о корацима које ученик треба да предузме да би резултат учења био што бољи. Повратна информација треба да садржи и похвале, да јасно мотивише ученика да тежи успеху и признању за уложен труд и постигнут циљ. Ово оцењивање треба да јача самопоуздање ученика и да буде присутно на свим нивоима наставе, да буде уткано у свакодневну комуникацију између ученика и наставника.Формативно оцењивање је описно и бројчано и утиче и на сумативно.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, модула или класификационог периода. Оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане. Сумативне оцене се формирају на основу усмених одговора, тестирања ученика, контролних задатака, групних и пројектних радова.

Формативно и сумативно оцењивање је део јединственог процеса оцењивања заснованог на унапред утврђеним критеријумима.

Кључни појмови садржаја: латински језик, изговор, вокабулар, номиналне категорије, вербалне категорије, латинска реченица, антички текст, класична цивилизација, античка медицина и природословље.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Настава латинског језика за ученике медицинских итд школа ослања се на знања и компетенције стечене учењем матерњег и страних језика. За латински, који спада у групацију страних језика уз ту специфичност што он није никоме матерњи нити представља уобичајено средство модерне комуникације, важе стандарди и правила Заједничког европског референтног оквира. У складу са савременим потребама ученика и напретком науке о језику, програм наставе и учења латинског језика треба посматрати као интегративни фактор.

I. Планирање наставе и учења

Сврха учења латинског језика је разумевање текста као амалгама језичких законитости и цивилизацијских садржаја.

Ради тога ученик треба да развије способност разумевања и превођења текста (те кроз то и способност анализе и синтезе) и да овлада латинском језичком структуром, идентификујући њене категорије и повезујући их с матерњим и страним модерним језицима, да усвоји вокабулар и овладава лексичким компетенцијама с посебним обзиром на потребе струке, уз разумевање даље судбине речи латинског порекла и њихове употребе у другим језицима; да уочава корелацију између књижевности, цивилизације и културе, као и међузависност друштвеног окружења и културне продукције.

II. Остваривање наставе и учења

Начела

Стожерни аспект латинске наставе је рад на штиву. Усвајање елемената граматике и лексике, као и свих других садржаја, треба да буде мотивисано захтевима текста, а вредност сваке поуке ваља мерити њеним доприносом оспособљавању за разумевање латинског.

При избору и одређивању редоследа граматичких партија приоритет следује оним елементима језичког система без чијег познавања није могуће читати ништа на латинском. Слично важи о обиму и саставу вокабулара, где треба да буду најпрече оне лексичке јединице које се најчешће јављају у латинским текстовима везаним за струку.

За разлику од приручничког приказа граматике, који почива на серијском излагању заокружених целина, граматичка поука у савременој латинској настави одвија се тако што у сваком тренутку постоји по неколико отворених тема из разних области граматике у разним стадијумима обраде: настава се редом фокусира на сваку од њих у више наврата, од зачетка теме, преко постепене надоградње, све до свршетка старе и наступа нове теме. Тај начин дидактичког излагања граматике назива се спиралном прогресијом.

Потребно је да латинска настава буде концептуално, терминолошки, па донекле и методски усклађена с наставом матерњег и страних језика. Такође треба настојати на дискретној али учесталој интеракцији с различитим, пре свега природњачким предметима школског курикулума. Крајња сврха хоризонталног повезивања јесте афирмација и унапређивање осведоченог учинка латинске наставе као интегратора и амплификатора знања стечених на разним странама.

Наставно штиво

Наставно штиво треба да буде тематски везано за латинске текстове медицинске и природословне садржине из разних епоха.

Типична сесија рада на штиву отпочиње наставниковим гласним, разговетним и умерено сугестивним читањем целог текста узетог у обраду. Потом се текст тумачи кроз превођење и разјашњавање, уз начелну претпоставку да разумевање претходи превођењу а не обратно.

Граматичка поука

Једна од особених црта латинске наставе јесте релативно велик удео и значај који у њој има граматичка поука. Ова се, међутим, не сме постављати нити у пракси претворити у циљ по себи, већ се мора, и као целина и у појединостима, мотивисати потребама које се јављају на путу ка разумевању латинских текстова.

При раду на тексту треба успоставити навику гласног и јасног читања уз инсистирање на правилном изговору и акцентовању.

Вежбања

Вежбања уперена ка појединостима из латинске граматике и/или лексике могу, под условом добре одмерености и фокусираности, узимати различите облике уобичајене у савременој глотодидактици.

Усвајање лексике

Дифузија лексичког материјала треба да буде контролисана. Избор речи треба да се заснива на саставу базичног латинског вокабулара, с посебним обзиром на текстове медицинске и природословне садржине. Механизми грађења речи у склопу стручне терминологије такође су битан предмет поуке прилагођене струци.

III. Праћење и вредновање наставе и учења

О врстама и начинима оцењивања

Процес праћења и вредновања може започети иницијалним (или: дијагностичким) оцењивањем. Овим се установљује колико ученик влада пређашњим школским градивом потребним за учење латинског. На основу иницијалног теста наставник ће лакше планирати и организовати процес учења, па и индивидуализовати приступ ученицима. Друго полугодиште такође може почети иницијалним тестом.

Током целе школске године, при вредновању треба да се смењују две врсте оцењивања: формативно и сумативно.

Формативно оцењивање, којим се вреднују ученикова постигнућа, у начелу треба да подржава и ученика и учење. Оно треба да се спроводи чешће, и да буде интерактивно, то јест да и ученици учествују у оцењивању: њихово самопроцењивање и узајамно процењивање треба да буде део укупног процеса оцењивања. Циљ тога је да се код ученика подстакне самосталност и одговорност. Наставник притом добија увид у то како ученик учи, прикупља информације о постигнућима, и на том основу модификује наставу и остале активности. Формативно оцењивање олакшава наставнику и да утврди критеријуме за вредновање постигнућа. Наставник ученику током праћења његовог рада и активности мора пружати повратне информације како би му помогао да постигне предвиђени исход. Формативно оцењивање даће и самом наставнику назнаке о квалитету његовог рада и ефикасности примењених метода.

Сумативним оцењивањем вреднује се резултат учења. Овакво оцењивање спроводи се периодично, на крају појединих делова програма и по завршетку читавог програма. Оријентисано на прошлост, оно сумира постигнућа до тренутка оцењивања. Сумативним оцењивањем наставник ће утврдити да ли је ученик постигао предвиђене резултате, то јест исходе учења.

Наставник треба нарочито да подржи саморефлексију код ученика: потребно је да ученик у одређеној мери објективно процењује шта зна, уме и може. Такође треба подстицати вршњачко учење, тј. сарадњу међу ученицима при утврђивању градива, усвајању новог, раду на пројектним задацима итд. Модалитети и квалитет те сарадње даваће наставнику шири увид у сопствени рад и у напредак ученика.

Најзад, у процесу наставе вреднује се и рад наставника, како путем самопроцењивања тако и путем анкетирања ученика.

Ниједан начин вредновања није потпуно објективан; зато их треба комбиновати, да би се стекла што веродостојнија слика о раду, постигнутим исходима и стеченим компетенцијама ученика, као и о раду и дидактичким методама наставника.

Препоручени критеријуми оцењивања

– За усмени одговор

При вредновању разумевања текста, од ученика се очекује да анализира текст, уочи односе у њему, и преведе га. За оцену довољан (2), ученик препознаје функције у реченици и именује односе у реченици, али преводи само уз наставникову помоћ. За оцену добар (3), ученик уочава функције у реченици, разуме односе у њој, и самостално преводи једноставније реченице. За оцену врло добар (4), ученик разликује функције у реченици, разуме односе у њој, и самостално преводи сложеније реченице. За оцену одличан (5), ученик самостално разликује реченичне функције, схвата односе у реченици, тачно повезује њене елементе, и успешно преводи текстове.

При вредновању усвојености граматичких садржаја, од ученика се очекује да познаје и самостално примењује елементе латинске граматике. За оцену довољан (2), ученик уме да распозна латинске облике и изричито наводи правила, али за њихову примену потребна му је помоћ наставника. За оцену добар (3), ученик разликује и тачно описује облике, деклинира и конјугира, али није самосталан у манипулисању облицима и конструкцијама. За оцену врло добар (4), ученик самостално примењује правила и манипулише облицима и конструкцијама, и влада склопом и смислом једноставнијих реченица. За оцену одличан (5), ученик самостално примењује правила, манипулише облицима и конструкцијама, и самостално влада целим склопом и смислом реченице и текста.

При вредновању усвојености вокабулара, од сваког ученика се очекује да уме наводити речи у њиховим речничким облицима и приписивати им одговарајућа значења. Оцена ће зависити од постотка усвојености прописаног вокабулара. За оцену довољан (2), ученик је усвојио више од 50% вокабулара; за оцену добар (3), више од 60%; за оцену врло добар (4), више од 75%, за оцену одличан (5), више од 90%.

– За писмене провере знања

У писмене провере знања убрајају се по један писмени и један контролни задатак у оба полугодишта. За њих се препоручују квантитативни критеријуми у овим постоцима: 50–63% довољан (2), 64–77% добар (3), 78–90 % врло добар (4), 91–100% одличан (5). Ови критеријуми могу се по потреби прилагодити општем успеху ученика у одељењу.

Назив предмета: ПРВА ПОМОЋ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– обучавање будућих здравствених радника за указивање неодложне помоћи животно угроженим лицима у задесним ситуацијама

– оспособљавање за збрињавање животно угрожених, ублажавање последица насталог стања и потпомагање опоравка

– развој етичких особина личности и усвајање здравог начина живота

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Прва помоћ је предмет који се реализује у виду наставе у блоку, у школским кабинетима и у природи, са фондом од 60 часова. Одељење се дели у групе од по 10 ученика.

Предмет се похађа у првој години средњешколског образовања како би ученици, на самом почетку свог школовања, били оспособљени за пружање немедицинске прве помоћи, док ће пружање дефинитивне помоћи пацијенту, у складу са карактеристикама свога смера, учити током школовања кроз различите предмете.

Не заборавити да је савладавање вештина кључно у овом предмету, те је препорука да наставници који реализују предмет Прва помоћ прођу основну обуку из Прве помоћу у локалним организацијама Црвеног крста. Сарадња са Црвеним крстом је корисна у реализацији заједничких показних вежби, а посебно кроз увежбавање полигона са реалистичким приказом повреда/обољења.

Број часова предвиђен за сваки модул треба схватити као препоруку, на наставнику је да прилагоди трајање модула конкретним ситуацијама са којима се суочава (напредак ученика, оствареност исхода, карактеристике одељења, …).

Наставник конципира наставни процес у складу са дефинисаним исходима, планирајући своје активности и активности ученика. Наставу оријентисати као активну, где је наставник организатор наставног процеса који усмерава активности ученика.

Током реализације наставног програма подстицати ученике да повежу знања стечена знања изучавајући Анатомију и физиологију, Физику, Хемију и Биологију. Обратити пажњу на чињеницу да ученици немају адекватна медицинска знања, не познају медицинксу терминологију, те да се Прва помоћ изучава на курсевима за немедицинску поплуацију по истим садржајима.

Исходи везани за знања су већином основног нивоа, док су исходи везани за вештине средњег нивоа.

Наставне технике и методе су избор наставника који реализује програм, а треба да подстичу мотивацију за учење, развијају повезивање појмова и извођење закључака.

Прва помоћ је први предмет са којим се ученици сусрећу, а који има за циљ развијање ставова везаних за емпатију и алтруизам.

У оквиру исхода издвојени су кључни, заједнички који се остварују током реализовања свих модула.

Инсистирати на уочавању потенцијалних опасности за самог спасиоца у свакој ситуацији која се увежбава, као и на предвиђању могућих грешака током збрињавања и спашавања повређеног/оболелог.

Познавање основних анатомофизиолошких карактеристика система чија се обољења обрађују је неопходно за праћење наставе. Уколико се предмет реализује у дисконтинуитету, током школске године, ослањати се на понављање знања стечених из наставе Биологије (основношколски програм) и поступно на знања стечена на Анатомији и физиологији. Уколико се настава одвија у континуитету планирати активности за крај полугодишта.

Осмислити начине за утврђивање ових знања на почетку сваког модула. То могу бити групни радови, презентације, игрице и квизови за понављање знања, домаћи задаци, анализа фотографија и плаката са приказима анатомских структура…

Визуелизација поступка са повређеним/оболелим је веома важна за успешно извођење наставе, те је обавезна демострација од стране наставника.

Коришћење информационих технологија попут проналажења кратких филмова, постова, садржаја са интернета из обрађиваних тема може додатно мотивисати ученике и обезбедити неке од активности за формативно оцењивање.

Домаћи задаци су препорука за бољу оствареност исхода. Предлози за домаће задатке су: решавање проблемских ситуација, увежбавање постављања п/о у одговрајући положај, те увежбавање завојних техника и рад са троуглом марамом. Пажљиво инструирати ученике и осмислити задатке који се могу безбедно увежбавати самостално.

Наставни процес конципирати да буде интересантан и ефикасан, рационализован, да подстиче интелектуалну активност ученика, тимски и истраживачки рад. Организовати такмичења, између мањих група ученика, у брзини ефикасности за поједине елементе прве помоћи (нпр. ко брже и ефикасније уради задату завојну технику или имобилизацију троуглом марамом…). Реалистички приказати (одглумити) потенцијална стања у којима је потребно пружити прву помоћ.

Уколико постоји могућност организовати секцију Прве помоћи у школи са реалистичким приказом п/о и укључити део активности секције као додатну активност у реализовању редовне наставе из Прве помоћи, нарочито код увежбавања полигона, тријаже, политрауме.

Настојати да се развија индивидуалност у настави спрам личних интересовања и способности ученика.

Неопходно је да школа има одговарајућу опрему за реализацију наставе: завојни материјал, ћебад, носила, мулажу за увежбавање кардио-пулмоналне реанимације, примере типских и нестандардних средстава за имобилизацију, први завој и први абдоминлани завој, алу фолије за збрињавање опекотина.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати остваривање прописаних циљева, исхода, стандарда постигнућа ученика и стандарда квалификација, као и напредовање ученика у развијању компетенција у току савладавања школског програма. Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења.

Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода и стандарда постигнућа, као и напредовање у

развијању компетенција у току школске године обавља се формативним и сумативним оцењивањем. Настава из Прве помоћи одвија се кроз 60 часова наставе у блоку, те се закључна оцена формира на основу најмање четири оцене током полугодишта.

Формативно оцењивање као редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика,

постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика захтева вођење педагошке свеске и редовно евидентирање активности ученика у електронском дневнику.

Предлог је да се направи портфолио за сваког ученика, који ће садржати активности, тестове, есеје, групне и пројектне радове, решења проблемских ситуација,… Може се израдити као регистар са одељком са писменим радовима сваког ученика или у електронској форми. Модернизација наставног процеса и вођење електронског портфолија је практичније решење, али подразумева брижљиво планирање, адекватне обуке и предзнања наставника и ученика.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, модула или за

класификациони период. Оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане. Сумативне оцене формирати на основу показних демонстрација планираних вештина, тестирања ученика, контролних задатака, групних и пројектних радова, радова есејског типа.

Припремити унапред елементе оцењивања за сваку појединачну вештину. Предлог је да се оцени постављање у релаксирајући положај код особа без свести, преглед ,,од главе до пете”, завојне технике са завојем и троуглом марамом, кардиопулмонална реанимација, дигитална компресија и поступак заустављања краварења, постављање и контрола имобилизације, поступак са опекотинама.

Оцењивање у средњој школи се ослања на одговарајући Правилник о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању, у коме су назначени описи понашања ученика који манифестују одређена знања и вештине.

Назив предмета: ОСНОВЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ПСИХОЛОГИЈЕ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– стицање психолошких знања која доприносе ефикасности и квалитету рада козметичког техничара;

– оспособљавање ученика да разуме основе психологије здравог и болесног човека;

– унапређивање вештина које доприносе бољој комуникацији;

– развој ставова и вредности које доприносе хуманом односу између здравственог радника и пацијента, односно клијента

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Настава се реализује у школи, са фондом од 33 часа теоријске наставе.

Програм је прилагођен специфичностима конкретног смера, а одвија се кроз четири модула. Обратити пажњу да смер козметички техничар има мањи фонд часова, у односу на друге смерове медицинских школа, те направити разлику у обиму информација које треба да усвоје.

Број часова предвиђен за сваки модул треба схватити као препоруку, на наставнику је да прилагоди трајање модула конкретним ситуацијама са којима се суочава (напредак ученика, оствареност исхода, карактеристике одељења, …).

Наставник конципира наставни процес у складу са дефинисаним исходима, планирајући своје активности и активности ученика.

Током реализације наставног програма подстицати ученике да стечена знања примењују у предметима које ће изучавати у трећој и четвртој години.

Основе здравсттвене психологије су у корелацији са следећим наставним предметима: Анатомија и физиологија (грађа и функција нервног система, неопходна предзнања за савладавање основних појмова), Биологија (грађа нервних ћелија, синапса, драж, опажај), Грађанско и верско васпитање (комуникацијске вештине, психологија болесног човека), Естетска нега, Основе клиничке медицине, Дерматологија са негом, Естетска хиругија са негом (психологија болесног човека, комуникацијске вештине).

Наставне технике и методе су избор наставника који реализује програм. Изабране методе треба да подстичу мотивацију за учење, да развијају повезивање појмова, извођење закључака и инкорпорирање усвојених знања и вештина у сопствене радне и животне ставове. Природа предмета омогућава и захтева да се у настави користе бројне технике рада као што су: демонстрације, симулације, радионице, играње улога, дискусије, дебате, пројекти, есеји, реаговање на одређене теме, анализа медијских информација, студије случаја и друго.

Наставни процес конципирати да буде интересантан и ефикасан, рационализован, да подстиче интелектуалну активност ученика, тимски и истраживачки рад.

Настојати да се развија индивидуалност у настави спрам личних интересовања и способности ученика.

Наставу оријентисати као активну, где је наставаник организатор наставног процеса који усмерава активности ученика. Коришћење информационих технологија је битна карактеристика наставног процеса.

Модул 1: Здравствена психологија

У овом модулу најпре упознати ученике са планом и програмом предмета, начином рада наставника и кључним исходима који се очекују од ученика. Увести ученике у појам и предмет изучавања психологије и здравствене психологије. Уочавање разлике између ова два појма је есенцијално за праћење програма. Настојати да ученици увиде и усвоје постојање теоријских и практичних дисциплина психологије. Нагласити примену здравствене психологије у раду медицинских радника и значај у превенцији, дијагностици, лечењу и рехабилитацији пацијената/клијената.

Предлог процене остварености исхода знања и ставова из овог модула би био рад есејског типа где би ученици постављали примере из свог искуства као пацијента/клијента или искуства из позиције ученика медицинксе школе, и где би аргументовали могућу примену здравствене психологије, потенцијалне проблеме са којима би се пацијенти/клијенти могли суочавати и начине како би здравствена психологија могла помоћи. Издвојити неколико радова, дискутовати на часу ставовима изметим у њима.

Модул 2: Психички живот човека

Психички живот човека је модул за који је предвиђен највећи број часова, јер су знања и вештине из овог модула основа за разумевање других садржаја који се изучавају. Психички живот човека представља селекционирани део опште психологије. Наведени исходи траже елементарно знање стечено на бројним примерима које је применљиво у разумевању других садржаја овог предмета, и у другим сродним предметима, а посебан значај имају у реализовању практичне наставе која се одвија у здравственим установама.

Ученике треба подстицати да на практичној настави из других предмета, прикупљају информације о којима желе да дискутују на часу, као и да развијају и користе лична искуства из угла пацијента.

Приликом реализације овог модула оценити ниво постигнућа стечених знања, али оценити усвојене ставове потенцирањем дискусија, истраживања и анализа у којима ученик учествује. Охрабрити ученике да износе примере којима потркрепљују стечена знања.

Модул 3: Психологија болесне особе

Циљ овог модула је упознавање са основним психолошким карактеристикама болесне особе и последицама боравка у болници.

Стандради квлификација предвиђају да се ученици овог смера обучавају за рад са здравим људима. Како би могли успешно да обављају свој посао морају савладати вештине и усвојити знања која им омогућавају да направе разлику између естетских процедура за коју су квалификовани и терапијских процедура које не смеју да раде. Важно је да науче да препознају обољења коже које упућују лекарима. Из тог разлога у вишим разредима слушају предмете у којима се настава реализује у болницама на наставним базама, где се део здравствене психологије односи на проблематику психологије хоспитализоване деце и одраслих особа, као и начином превазилажења тешкоћа које наступају код лежећих пацијената.

Препорука је да се ученици усмеравају ка следећим ативностима: ,,role play”, дебата, дискусија, радионица, есеји…Пројектна настава, где би се поставиле проблемске ситуације које би ученици тимски решавали је један од могућих начина оцењивања овог модула.

Теме попут психологије трудница, пацијенти са психолошким тешкоћама, те еутаназија, самоубиство и анесетезија могу се информативно нагласити. Многе од ових тема обрађиваће се у оквиру предмета Медицинска етика.

Модул 4: Вештине комуникације

Циљеви овог модула су стицање знања о карактеристикама комуникацијског процеса и унапређивање вештине комуникације (укључујући и комуникацију са болесном особом).

Овај модул је идеалан за реализовање кроз радионице и игру улога, те методе у којима ученици практично овладавау комункацијским вештинама. Додатна помоћ у реализовању ове теме су едукације наставника обукама из ове теме, потражити у актуелном Каталогу обука.

Вербална и невербална комуникација, најчешће грешке у комуникацији, рад у тиму и пословном окружењу, комуникација са пацијентима коју ће усаврашавати током реализовања вежби из других стручних предмета, али и са клијентима у будућем раду су неизоставни део овог модула. Ученици би требали да усвоје основне технике успешне комуникације и кооперативне у односу на хијерехијску комуникацију, које ће развијати током даљег школовања и рада.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати остваривање прописаних циљева, исхода, стандарда постигнућа ученика и стандарда квалификација, као и напредовања ученика у развијању компетенција у току савладавања школског програма. Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења.

Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода и стандарда постигнућа, као и напредовање у

развијању компетенција у току школске године обавља се формативним и сумативним оцењивањем. Настава из Основа здравствене психологије одвија се кроз један час теоријске наставе недељно, те се закључна оцена формира на основу најмање две оцене по полугодишту.

Формативно оцењивање као редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика,

постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика захтева вођење педагошке свеске и редовно евидентирање активности ученика у електронском дневнику.

Предлог је да се направи портфолио за сваког ученика, који ће садржати активности, тестове, есеје, групне и пројектне радове, игре улога, дискусије… Може се израдити као регистар са одељком са писменим радовима сваког ученика или у електронској форми. Модернизација наставног процеса и вођење електронског портфолија је практичније, али подразумева брижљиво планирање, адекватне обуке и предзнања наставника и ученика.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, модула или за класификациони период. Оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане. Сумативне оцене формирати на основу усмених одговора, тестирања ученика, контролних задатака, групних и пројектних радова.

Оцењивање у средњој школи се ослања на одговарајући Правилник о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању, у коме су назначени описи понашања ученика који манифестују одређена знања и вештине.

Подсећање на предлог листе критеријума за операционализацију исхода вишег нивоа:

1. Овладаност појмовном и структурном терминологијом – примењује знања у сложеним и непознатим ситуацијама, процењује вредност теорија и ставова

2. Разумевање, примена и вредновање научених поступака и процедура и решавање проблема – самостално, креативно објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације, решава проблеме који имају више решења

3. Рад са подацима и информацијама – бира, повезује и вреднује различите врсте и изворе података

4. Интерпретирање, закључивање и доношење одлука – формулише претпостваке, проверава их и аргументује решења, ставове и одлуке

5. Вештина изражавања и комуникације у различитим формама – усмено, писмено, графички, практично, ликовно, итд. у различитим контекстима укључујући информационе технологије

6. Групни рад – предлаже идеје, иницира организацију и поделу улога и задатака, уважава мишљење других чланова групе и помаже им у раду, фокусиран н азаједнички циљ, преузима одговорност

7. Однос према сопственом процесу учења – заинтересован и одговоран према сопственом прцесу учења, уважава препоруке и релизује их

Не превидети чињеницу да су формативно и сумативно оцењивање део јединственог процеса оцењивања заснованог на унапред утврђеним критеријумима.

Назив предметa: МИКРОБИОЛОГИЈА СА ЕПИДЕМИОЛОГИЈОМ

1. ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање са основним појмовима о грађи и физиологији бактерија значајних за хуману медицину, обољењима које изазивају, антимикробној терапији, антибиограму и резистенцији

– Усвајање знања о инфективном процесу, путевима ширења инфекције, мерама спречавања и сузбијања заразних болести;

– Усвајање основних знања о имунскoм систему и његовој улози у борби против микроорганизама;

– Усвајање знања о општим особинама вируса, паразита и гљива, патогенези инфекција и обољењима које изазивају у хуманој медицини;

– Оспособљавање ученика да стечена знања из микробиологије и епидемиологије користе при изучавању клиничких дисциплина, као и да их примењују у свакодневном животу.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Микробиологија са епидемиологијом је наставни предмет који се обрађује током друге године школовања на смеру козметички техничар. Настава се реализује у учионици са фондом од 66 часа теоријске наставе подељених у 7 модула.

Програм предмета oмoгућaвa ученицима, будућим козметичким техничарима дa схвате знaчaj микробиологије са епидемиологијом у обављању професије за коју се школују. Кроз предмет се упознају са основним појмовима, који се користе у микробиологији са епидемиологијом, стичу увид о карактеристикама микрорганизама, њиховом значају за цео еко систем, али и опасностима које носе. Сазнања о бактеријама, вирусима, паразитима и гљивицама се надопуњују проучавањем епидемиологије заразних болест и имунитета. Ученици се оспособљавају да стечена знања из микробиологије и епидемиологије користе при изучавању клиничких дисциплина, као и да их примењују у свакодневном животу.

Програм предмета микробиологија са епидемиологијом усмерава наставника да наставни процес реализује у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и свакодневни живот. Микробиологија са епидемиологијом је у корелацији са другим стручним предметима, као што су хигијена, фармакологија, естетска нега, дерматологија, естетска хирургија са негом... Савладано градиво је драгоцена подлога за изучавање наведених предмета, а неки исходи су дефинисани у оквиру више наставних предмета.

Избор метода и облика рада треба да стимулише активност ученика и њихове интелектуалне потенцијале и да наставу чини занимљивом. Ученици треба да се мотивишу да раде на себи, свакодневно стичу нова знања, да несебично деле знања са другима, да износе своја мишљења, да буду креативни, тимски надахнути, да стално теже новим успесима и достигнућима.

Наставник треба да буде у току са актуеним достигнућима и да их на прилагођен начин, сходно предзнању ученика и њиховим реалним потребама, као и примерима из праксе и живота, едукује.

Потребно је да им кроз лични пример приближи неопходност континуиране едукације и жељу за сталним усавршавањем, што доприноси већој рационализацији наставног процеса и подстиче интелектуалну активност ученика.

1. Модул: Основне одлике микроорганизам

У оквиру 1. модула – Основне одлике микроорганизама неопходно је дефинисати појмове: Предмет и циљ изучавања микробиологије и епидемиологије;Бактерије, вируси, паразити и гљиве;Облици и величина бактерија, распоред, грађа бактеријске ћелије, ћелијски зид, капсула; Колоније и морфологија бактеријских колонија, антибиограм и његов значај; Фактори раста бактерија, култивисање бактерија; Појам и методе дезинфекције, дезинфекциона средства, физичке и хемијске методе стерилизације.

Ученике је неопходно оспособити да разликују бактеријске ћелије према величини, облику и грађи, услове за раст и размножавање бактерија и начине размножавања, да препознају механизам деловања антибактеријских лекова са примерима, да,препознаjу, механизам резистенције и да објасне дифузиони и дилуциони метод антибиограма.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

2. Модул: Основи епидемиологије заразних болести

У оквиру 2. Модула – Основи епидемиологије заразних болести неопходно је дефинисати појмове: Патогеност и вируленција (инвазивност, токсичност); Инфекција: дефиниција, врсте, облици и типови; Заразна болест: дефиниција,типови и клиничка симптоматологија; Неопходни фактори за настанак инфекције (Вограликов ланац); Епидемијски процес: настанак, ток и престанак; Мере спречавања и настанка заразних болести; Клицоноштво и његов медицински значај.

Ученике је неопходно упознати са методама доказивања специфичности бактеријских врста као узрочника одређене болести, факторима адхеренције, инвазивности и токсичности бактерија одговорних за настанак болест, начином преношења инфекције и настанаком инфективног процеса, врстама инфекција и њиховим значајем у односу на узрочника болести.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

3. Модул: Имунитет

У оквиру 3. модула – Имунитет, неопходно је дефинисати појмове: Антиген: дефиниција и значај; Неспецифични и специфични имунитет, урођена отпорност; Специфична имуност: имунски одговор, појам и дефиниција; Настанак и улога антитела; Вакцине и серуми: врсте вакцина и серума, индикације и контраиндикације; Генетски инжењеринг.

Ученике је неопходно упознати са неспецифичним одбрамбеним факторима природне имуности и њиховим значајем; хуморалним и ћелијским имуним одговор, њиховим значајем и разликама; имуним одговором на бактерије, вирусе, гљиве и паразите, њиховим сличностима и разликама; имунолошким и лабораторијским методама и њиховим значајем у идентификацији бактерија.

4. Модул: Бактериологија

У оквиру 4. модула – Бактериологија неопходно је дефинисати појмове: Грам-позитивне коке: Стафилококе, Стрептококе, Ентерококе; Грам-негативне коке: Најсериjа менингитидис и Најсерија гонорејe; Грам-позитивни бацили: Коринебактеријум дифтерије, Микобактеријум туберкулозис, Бацилус антрацис, Клостридијум тетани, Клостридијум гасне гангрене и Клостридијум ботулинум; Грам-негативни бацили: опште особине ентеробактерија; Ешерихија коли, Салмонеле, Шигеле, Вибрио колере, Клебсијела, Протеус, Псеудомонас, Јерсинија; Алиментарне токсикоинфекције; Хемофилус инфлуенце, Бордетела; Пертусис, Бруцеле, Листерије; Трепонема палидум, Лептоспире и Борелије; Рикеција провазеки и Рикеција бурнети; Опште особине хламидија, патогеност за људе, епидемиологија и заштита; Узимање и слање материјала у лабораторију.

Ученике је неопходно едуковати да објасне грађу и физиологију грам позитивних бактерија и обољења значајна за хуману медицину, превенцију тих обољења и лечење, грађу и физиологију грам негативних бактерија и обољења која изазивају, као и превенцију и лечење тих обољења, грађу и физиологију микоплазми и обољења која изазивају ,начине превенције и лечења тих обољења..

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства,

5. Модул: Вирусологија

У оквиру 5. модула – Вирусологија неопходно је дефинисати појмове: Опште карактеристике вируса: морфологија, грађа и структура вируса; Размножавање вируса, односи међу вирусима, тропизам, генетика вируса и појава мутација;; Размножавање вируса, односи међу вирусима, тропизам, генетика вируса и појава мутација; Пикорна вируси – ентеровируси: вирус полиомијелитиса, коксаки вирус и ротавируси; Вирус грипа, вирус мумпса, вирус морбила, вирус беснила, вирус рубеле; Херпес вируси, вируси хепатитиса, ХИВ вирус;Папилома вируси; Узимање и слање материјала у вирусолошку лабораторију.

Неопходно је упознати ученике са величином, хемијским саставом и структуром вируса, класификацијом вируса према карактеристикама, величином, хемијским саставом и структуром вируса, класификацијом вируса према карактеристикама, начином и фазама репликације вируса, односима вируса и ћелије домаћина, начином настанка вирусне инфекције и осетљивост домаћина на вирус.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

6. Модул: Паразитологија

У оквиру 6. модула – Паразитологија неопходно је дефинисати појмове: Протозое: дизентерична амеба и непатогене амебе дигестивног тракта; Флагелати телесних шупљина: ламблија интестиналис, трихомонас вагиналис; Крвни и ткивни флагелати: лајшманије и трипанозоме; Крвне и ткивне спорозое: плазмодијум, токосоплазма гонди; Хлеминти, нематоде: аскарис лумбрикоидес, трихиурис трихиура, ентеробијус вермикуларис, анкилостома дуоденале, стронгилоидес стеркоралис, трихинела спиралис; Цестоде: тенија сагината, тенија солијум, тенија ехинококус; Трематоде: фасциола хепатика; Узимање и слање материјала у лабораторију.

Неопходно је упознати ученике са врстама и карактеристикама симбиозa између организама, облицима, врстама и карактеристикама паразита, основним карактеристикама паразитана на основу којих је извршена подела.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

7. Модул: Микологија

У оквиру 7. модула – Микологија неопходно је дефинисати појмове: Опште карактеристике гљива, патогеност за човека; Површинске (суперфицијалне или кожне) и системске микозе; Условно патогене гљиве: кандида, криптококус и пнеумоцистис карини; Патогене гљиве: актиномицес, аспергилус.

Неопходно је упознсти ученике је са морфологијом, културалним и биохемијским особинама, антигенским својствима и патогенезом гљива; узрочницима системских микоза.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати остваривање прописаних циљева, исхода и напредовања ученика у савладавању задатог програма. Праћење напредовања и оцењивање успеха ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању,.Основна сврха оцењивања је унапређивање процеса учења.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења и подразумева редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика и садржи информацију о томе која знања, умећа и навике је ученик усвојио у складу са очекиваним исходима. Садржи информације о ангажовању ученика, као што су запажања о радним навикама, однос према обавезама и задужењима, начину учења, aктивнoстима нa чaсу, учeшће у групним и индивидуалним рaдoвимa, о степену коришћења савремених информационих технологија и других извора информација. Битан је податак о комуникацији коју ученик остварује са другим ученицима и наставником.

Током процеса наставе и учења наставник континуирано прати рад ученика и даје му повратну информацију о степену успешности или недостацима у савладавању одређеног градива. Оно стимулише и усмерава ученике на одређене активности у савладавању градива и превазилажењу проблема. Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да одреди приоритете и да унапређује процес учења.Наставник даје ученику информације о успеху и конструктивне препоруке о корацима које ученик треба да предузме да би резултат учења био што бољи. Повратна информација треба да садржи и похвале, да јасно мотивише ученика да тежи успеху и признању за уложен труд и постигнут циљ. Ово оцењивање треба да јача самопоуздање ученика и да буде присутно на свим нивоима наставе, да буде уткано у свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Формативно оцењивање је описно и бројчано и утиче и на сумативну оцену.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, модула или класификационог периода. Оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане. Сумативне оцене се формирају на основу усмених одговора, тестирања ученика, контролних задатака, групних и пројектних радова.

Формативно и сумативно оцењивање је део јединственог процеса оцењивања заснованог на унапред утврђеним критеријумима.

Назив предмета: УВОД У ПАТОЛОГИЈУ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање с аосновним појмовима о основним патолошким процесима у организму;

– Оспособљавање ученика да стечена знања из патологије користе при изучавању клиничких дисциплина.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Настава се реализује у школи, са фондом од 33 часа теоријске наставе.

Програм је прилагођен специфичностима конкретног смера, а одвија се кроз два модула: Основе опште патологије и Основе специјалне патологије.

Смер козметички техничар има мањи фонд часова, у односу на друге смерове медицинских школа, те направити разлику у обиму информација које ученици треба да усвоје.

Број часова предвиђен за сваки модул треба схватити као препоруку, на наставнику је да прилагоди трајање модула конкретним ситуацијама са којима се суочава (напредак ученика, оствареност исхода, карактеристике одељења, …). За сваку тематску целину у оквиру модула у табели се налази предвиђен број часова.

Наставник конципира наставни процес у складу са дефинисаним исходима, планирајући своје активности и активности ученика. Наставу оријентисати као активну, где је наставаник организатор наставног процеса који усмерава активности ученика.

Током реализације наставног програма подстицати ученике да стечена знања примењују у предметима које ће изучавати током друге, треће и четврте године.

Увод у патологију је у корелацији са следећим наставним предметима: Латински језик, Прва помоћ, Естетска нега, Основе клиничке медицине, Дерматологија са негом, Естетска хиругија са негом. Један од главних циљева Увода у патологију је оспособљавање ученика да стечена знања и ставове примени у савладавању исхода наведених предмета.

Наставне технике и методе су избор наставника који реализује програм, а треба да подстичу мотивацију за учење, да развијају повезивање појмова и извођење закључака.

Природа предмета захтева познавање латинске терминологије. У настави користити савладане и нове латински речи, фразе, изразе, називе обољења и процеса. Препорука је да се током часа забележе, појасне, напишу на табли, поентирају кључне речи на латинском језику за сваку наставну целину.

Визуелизација патолошких процеса је веома важна за успешно извођење наставе, те се препоручује коришћење анатомских и патолошких модела, постера, скица, шема, видео материјала, презентација.

Домаћи задаци би требали бити усмерени на визуелно предстваљање и обележавање патолошких појмова и процеса. Подстицати на коришћење информационих технологија попут проналажења кратких филмова, постова, садржаја са интернета из обрађиваних тема.

Наставни процес конципирати да буде интересантан и ефикасан, рационализован, да подстиче интелектуалну активност ученика, тимски и истраживачки рад.

Настојати да се развија индивидуалност у настави спрам личних интересовања и способности ученика.

Модул 1: Основе опште патологије

Модул се састоји из више целина, које се у осталим смеровима медицинских школа, изучавају као засебни модули. Прилагодити количину очекиваних информација времену предвиђеном за савладавање градива (20 часова). Циљ је да ученици усвоје основну терминологију из опште патологије, те да је потом примењују, анализирају и вреднују у другим предметима које изучавају.

У овом модулу најпре упознати ученике са планом и програмом предмета, начином рада наставника и кључним исходима који се очекују од ученика. Увести ученике у појам и предмет изучавања патологије и области патологије које ће изучавати. Предвидети активности које ће ученицима појаснити значај познавања патологије у механизму настанка обољења, а следствено томе и дијагностици и лечењу.

Приликом обрађивања појмова болест, здравље и смрт искористити предзнања стечена током наставе из Прве помоћи. Усмерити активности ученика на разликовање појмова етиологија и патогенеза.

Иреверзибилно и реверзибилно оштећење, процеси адаптације ћелије и процеси старења ћелије су теме где је важно усмерити ученике на усвајање сличности и разлика између ових појмова, те визуелно, сликовито и шематскo приказивање.

Знања из поремећаја таложења меланина и хемоглобина, те процеса калцификције су веома важна за савладавање појмова из Дерматологије коју похађају у трећем и четвртом разреду, те детаљније приступити обради ових тема. Таложење као последица поремећаја метаболизма липида, аминокиселина и угљених хидрата треба да се обраде на основном нивоу.

Усвајање појмова из запаљења је кључно за савладавање градива из неколико уско стручних клиничких предмета, те је поређење и разликовање појмова: акутно и хронично запаљење, неспецифично и специфично запаљење кључно градиво које треба да се усвоји. Препорука је да се наведу и истраже обољења за чију су клиничку слику типична свака од наведених врста запаљења. С обзиром да се током обављања свог занимања баве здравом кожом, савладавање знања из процеса зарастања рана јесте појам који је битан. Естетска хирургија и Дерматологија су предмети за чије праћење су знања из ове области неопходне.

У оквиру поремећаја промета воде и цирулације кључни појмови су едем, хиперемија и крварење, а од опструктивних поремећаја: тромбоза, емболија и инфаркт. Инсистирати на усвајању суштинских чињеница, те на поређењу ових процеса и представљању примера обољења у којима ће изучавати ове процесе у оквиру етиопатогенезе болести.

Разлике између бенигних и малигних тумора, те појам и значај прекацероза су најважнији појмови опште патологије везане за неоплазме и на њима инсиситирати.

Предлог процене остварености исхода знања из овог модула би био писмени рад у виду тестирања. Задавати домаће задатке у оквиру неке од онлајн платформи/ учионица који би омогућили ученицима да визуелно прикажу појмове које треба да усвоје, табеларно или поређењем да уоче сличности и разлике, те истраже обољења за чију ће етиологију и патогенезу, дијагностику и лечење бити потребно њихово познавање. Примена усвојених знања из основа опште патологије може се оценити пројектним задатком, где би се задала обољења која ће изучавати у клиничким предметима, а чију би етиопатогенезу истражили и поткрепили стеченим знањима током изучавања првог модула.

Препорука је да једна од оцена настане као резултат бележења формативних активности ученика.

Модул 2: Основе специјалне патологије

Чињенице које је потребно да ученици усвоје приликом другог модула детаљније ће изучавати током похађања наставе из Основа клиничке медицине у трећем разреду. Механизам настанка најважнјих кардиоваскуларних, респираторних, дигестивних и уринарних обољења, те коже и меких ткива се обрађују у оквиру планираних 13 часова.

Постигнућа исхода за овај модул су већински нижег и средњег нивоа. Од ученика се очекује да дефинише и објасни основне патолошке процесе код најважнијих обољења за предвиђене области. За исходе вишег нивоа поставити задатке у виду проблемских ситуација. На пример, поставимо проблемски патолошки процес, а ученици треба да изнесу користи познавања карактеристика процеса у дијагностиковању, односно лечењу обољења код кога се овај процес јавља.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати остваривање прописаних циљева, исхода, стандарда постигнућа ученика и стандарда квалификација, као и напредовање ученика у развијању компетенција у току савладавања школског програма. Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења.

Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода и стандарда постигнућа, као и напредовање у

развијању компетенција у току школске године обавља се формативним и сумативним оцењивањем. Настава из Увода у патологију одвија се кроз један час теоријске наставе недељно, те се закључна оцена формира на основу најмање две оцене током полугодишта.

Формативно оцењивање као редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика,

постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика захтева вођење педагошке свеске и редовно евидентирање активности ученика у електронском дневнику.

Предлог је да се направи портфолио за сваког ученика, који ће садржати активности, тестове, есеје, групне и пројектне радове, решења проблемских ситуација,… Може се израдити као регистар са одељком са писменим радовима сваког ученика или у електронској форми. Модернизација наставног процеса и вођење електронског портфолија је практичније решење, али подразумева брижљиво планирање, адекватне обуке и предзнања наставника и ученика.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, модула или за класификациони период. Оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане. Сумативне оцене формирати на основу усмених одговора, тестирања ученика, контролних задатака, групних и пројектних радова.

Оцењивање у средњој школи се ослања на одговарајући Правилник о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању, у коме су назначени описи понашања ученика који манифестују одређена знања и вештине.

Подсећање на предлог листе критеријума за операционализацију исхода вишег нивоа:

1. Овладаност појмовном и структурном терминологијом – примењује знања у сложеним и непознатим ситуацијама, процењује вредност теорија и ставова

2. Разумевање, примена и вредновање научених поступака и процедура и решавање проблема – самостално, креативно објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације, решава проблеме који имају више решења

3. Рад са подацима и информацијама – бира, повезује и вреднује различите врсте и изворе података

4. Интерпретирање, закључивање и доношење одлука – формулише претпостваке, проверава их и аргументује решења, ставове и одлуке

5. Вештина изражавања и комуникације у различитим формама – усмено, писмено, графички, практично, ликовно, итд. у различитим контекстима укључујући информационе технологије

6. Групни рад – предлаже идеје, иницира организацију и поделу улога и задатака, уважава мишљење других чланова групе и помаже им у раду, фокусиран н азаједнички циљ, преузима одговорност

7. Однос према сопственом процесу учења – заинтересован и одговоран према сопственом прцесу учења, уважава препоруке и релизује их

Не превидети чињеницу да су формативно и сумативно оцењивање део јединственог процеса оцењивања заснованог на унапред утврђеним критеријумима.

Назив предмета: ЕСТЕТСКА НЕГА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 Уколико програм садржи само практичне облике наставе

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2 Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању

* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад

Напомена: у табелама је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Усвајање знања и примена техника пријема клијената, узимање анамнезе, постављање козметичке дијагнозе и вођења документације о раду;

– Оспособљавање ученика да самостално опремају и припремају простор и радно место, препарате, апарате, кориснике услуга у установама које се баве козметиком и да стриктно спроводе методе асепсе и антисепсе у практичном професионалном раду;

– Усвајање знања о садржају и значају естетске неге и компетенцијама за обављање козметотерапиjских процедура;

– Усвајање знања о савременим козметодијагностичким процедурама и примена технике утврђивања козметичке дијагнозе на регији лица и тела;

– Усвајање знања и стручних компетенција за извођење козметотерапијских процедура код различитих типова здраве коже, стања коже и субпатолошких стања коже;

– Усвајање знања и стручних компетенција за извођење козметотерапијских процедура као и примене савремене медицинске козметике и третмана код одређених проблема и стања на регији тела;

– Усвајање знања и стручних компетенција за извођење козметотерапијских процедура на телу;

– Развијање позитивних особина личности ученика за позитивну социјалну комуникацију са сарадницима у тимском раду као и са стручним партнерима и корисницима услуга.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: други

Разред: трећи

Разред: четврти

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред други

Трећи разред

Разред: четврти

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Естетска нега је наставни предмет који се обрађује у другој, трећој и четвртој години на смеру козметички техничар. Настава се реализује у школи, кабинету и козметичким салонима. У другој години са фондом од 33 часа теоријске наставе, 99 часа вежби у кабинету и 60 часова наставе у блоку у наставној бази (козметичком салону). У трећој години са фондом часова 32 часа теоријске наставе, 160 часова вежби и 60 часова наставе у блоку у наставној бази. У четвртој години са фондом часова од 30 часа теоријске наставе, 180 часова вежби и 90 часова блока.Естетска нега се при реализацији плана наставе и учења изводи најпре на ученицима а касније и на клијентима (ученици најпре увежбавају различите технике једни на другима, а касније уз надзор предметних наставника спроводе процедуре и на клијентима). Приликом остваривања програма вежби и блока одељење се дели на 3 групе до 10 ученика. На часовима вежби и блока ученици су обавезни да носе униформу и одговарајућу обућу.

Програм естетске неге у другој години омогућава ученицима добију специфична стручна знања, која се применити у свакодневном професионалном раду. Омогућава ученицима да разумеју грађу и функције нокта и длаке, да разликују промене, обољења и деформитете. Ученици стичу знања о примена техника пријема клијента, постављање козметичке дијагнозе и вођења документације о раду; Оспособљавају се да самостално опремају и припремају простор, апарате, препарате, материјал као и да изводе процедуре маникира, педикира, депилације и естетског уређивања трепавица и обрва, утврде тип и стање коже, спроводе различите врсте третмана лица, дају савете за правилну кућну негу

Кроз изучавање овог премета долази до оспособљавања ученика за успешно прилагођавање козметичког техничара тимском раду и формирање свести о општој, радној култури и међуљудским односима

Програм естетске неге усмерава наставника да наставни процес реализује у складу са дефинисаним исходима. Методе, активности и технике које ће наставник користити да би ученици савладали градиво зависе од исхода и наставник их бира сам. Извори информација могу бити различити и наставник треба да стимулише и наводи ученике да их користе. Програм предмета је прилагођен по обиму и темама ученицима и омогућава им да стекну добру базу знања и вештина, које ће примењивати у раду. Треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања и вештина, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија.

Наставник треба да буде у току са актуелним достигнућима и да их на прилагођен начин, сходно предзнању ученика и њиховим реалним потребама, као и примерима из праксе и живота, едукује. Потребно је да им кроз лични пример приближи неопходност континуиране едукације и жељу за сталним усавршавањем.

ДРУГИ РАЗРЕД

1. Модул: Естетска нега нокта, шаке и стопала

– вежбе у блоку 30 часова.

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања

У оквиру теоријске наставе овог модула неопходно је упознати ученике са предметом , његовим садржајем и значајем.Упознати ученике уз помоћ слика са изгледом козметичког салона, неопходном опремом и начином организације. Навести које су обавезе и дужности козметичког техничара.Дефинисати врсте отпада и отпадног материјала. Дефинисати појмове грађа и функција нокта (користити аудио-визуелна средства, ученицима задавати домаћи задатак да у својим свескама цртају и обележавају нокат и његову грађу). Неопходно је упознати ученике са болестима, променама и деформитетима који се јављају на ноктима, шакама и стопалима (обавезно им показивати визуелно све промене, обољења и деформитете). Навести што више различитих обољења (гљивична, бактеријска, вирусна, хидрозе, жуљеве, промене на ноктима). Ученике је потребно оспособити да препознају неправилности, да их именују, објасне механизам њиховог настанка и да утврде да ли је одређена неправилност индикована или контраиндикована за примену естетских процедура.

Предлог процене остварености исхода би био контролни задатак са различитим типовима задатака, домаћи задаци ученика, као и вођење свеске, активност на часу.

– У оквиру вежби, На првом часу ученике упознати са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада, начином понашања у кабинету. Неопходно је дефинисати појмове: Асепса, антисепса, припрема простора, материјала, апарата, прибора, козметичара, клијента методама дезинфекције и стерилизације, анамнеза, вођење картона, начин комуникације. Оспособити ученике да самостално узимају анамнезу, постављају козметичку дијагнозу и утврђују третмане за естетску негу шака, стопала, нокта. Навести врсте третмана који се примењују на кожи шака, стопала и на ноктима и демонстрирати на ученицима различите процедуре (маникир, педикир, пилинг, парафин, маске, масаже). Инсистирати на спровођењу мера заштите и самозаштите од могућег присуства инфекција током рада.

2. Модул: Декорација и корекција нокатне плоче

– вежбе у блоку 12 часова.

У оквиру теоријске наставе овог модула неопходно је дефинисати различите врсте декоративних техника. Објаснити појам здравог нокта и у складу са тим дефинисати технике камуфлаже нокатне плоче. С обзиром да позив козметичара подразумева да своје клијенте саветује а да самим тим и примењује технике у сврху неге и улепшавања нокатне плоче у делу естетске корекције нокатне плоче дефинисати индикације када се примењују различите технике продужења нокатне плоче . Један од предлога за процену остварености исхода би биле урађене презентације ученика

У оквиру вежби неопходно је повезати теоријско знање са практичним вежбама. Демонстрирати апликацију декоративних елемената, техника лакирања као технике камуфлаже и корекције. Током вежби развијати позитивне особине личности код ученика, развијати позитивну социјалну комуникацију међу ученицима, организовати тимски рад. Водити рачуна о безбедности околине (начини отклањања и врсте отпада). Подстицати креативност при обављању процедура.

3. Модул: Депилација

– вежбе у блоку 12 часова.

У оквиру теоријске наставе овог модула неопходно је дефинисати грађу (користити аудио-визуелна средства, ученицима задавати домаћи задатак да у својим свескама цртају и обележавају длаку и њену грађу) , врсте, фазе раста и улогу длака. Упознати ученике са појмовима превременог и трајног уклањања длака са лица и тела. Објаснити им различите методе привременог и трајног уклањања длака (депилација, епилација).

У оквиру вежби неопходно је повезати теоријско знање са практичним вежбама. Демонстрирати депилацију са различитим врстама воскова, Оспособити ученике да самостално изводе различите технике депилације

Током вежби развијати позитивне особине личности код ученика, развијати позитивну социјалну комуникацију међу ученицима, организовати тимски рад.

– Реализација вежби у блоку предвиђа одлазак и рад на наставној бази у директном контакту са клијентима. На вежбама у блоку ученици треба да увежбавају процедуре које су савладали у кабинету.

4. Модул: Естетска нега трепавица и обрва

– вежбе у блоку 6 часова.

У оквиру теоријске наставе овог модула неопходно је дефинисати облике лица и обрва. Упознати ученике са терминима корекција обрва, бојење и нијансирање обрва. Објаснити им различите технике за побољшање изгледа трепавица (екстензија трепавица, увијање трепавица техником минивала).

У оквиру вежби неопходно је повезати теоријско знање са практичним вежбама. Демонстрирати корекцију, бојење и нијансирање обрва. Оспособити ученике да самостално изводе различите технике за побољшање изгледа трепавица.

Током вежби развијати позитивне особине личности код ученика, развијати позитивну социјалну комуникацију међу ученицима, организовати тимски рад.

Наставу у блоку планирати и реализовати два пута у току школске године. Наставу организовати у наставним базама (козметичким салонима). У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, и на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.

План реализације наставе у блоку је саставни део оперативног плана наставника.

Реализација вежби у блоку предвиђа одлазак и рад у наставној бази у директном контакту са клијентима. На вежбама у блоку ученици треба да увежбавају процедуре које су извршавали у кабинету и да спроводе здравствено васпитне активности у раду са клијентима; Давање стручних савета кориснику услуга како да спроводе свакодневну негу у кућним условима, маникир, педикир, третмане шака и стопала, извођење декорације, корекције и камуфлаже нокта, депилације и естетско сређивање обрва и трепавица. Циљ боравка ученика на настави у блоку је да утврде знања стечена на часовима теорије и вежби и да у пракси у стварном окружењу сагледају примену свих процедура и поступака.

ТРЕЋИ РАЗРЕД

1. Модул: Козметодијагностика 1

У оквиру теоријске наставе дефинисати: грађу, улоге коже, састав коже. Ученицима визуелно приказивати кожу. Дати им домаћи задатак да у својим свескама цртају и обележавају делове коже. Настојати да настава буде активна, приказивати им и видео снимке о грађи коже; Објаснити им детаљно сваки тип коже и поједина стања (дехидрирана, осетљива, себореична, сенилно- атрофична) јер ће остала обрађивати у оквиру програма четврте године.

У оквиру вежби неопходно је ученицима објаснити појам хемијског чишћења коже и детаљно обрадити препарате са којима се чишћење изводи. Демонстрирати на ученицима начин извођења , након тога ученици вежбају једни на другима; демонстирати начин одређивања типа и стања коже; по могућству ученици треба да вежбају одређивање типа и стања на што више различитх клијената. Настава треба да буде активна, ученици одговорни, дисциплиновани, спремни за тимски рад. Спроводити на вежбама и процедуре које су радили у претходној години (анамнеза, вођење картона, комуникација са клијентом, заштита на раду, отклањање отпада…)

2. Модул: Козметотерапија 1 – Хигијенски третмани

– Настава у блоку 30

У оквиру теоријске наставе ученицима дефинисати: појам хигијенског третмана лица, врсте агенаса који се примењују у овом третману; описати карактеристике сваког агенса као и индикације и контраиндикације за његову примену; описати начин извођења хигијенског третмана код типова и стања коже; нагласити разлику између хигијенског и осталих третмана лица.

У оквиру вежби демонстрирати ученицима извођење различитих врста пилинга, маски; примену вапозона и термомаске, примену дарсонвализације. Кључна наставна јединица у овом модулу је комедоекспресија (ученици треба да разликују промене које си индиковане за комедоекспресију од промена које су контраиндиковане), ученици процедуру изводе уз помоћ наставника, тек када наставник процени да је ученик извежбао довољно, процедуру може извести сам. Ученике подсећати на мере безбедности и здравља на раду, заштите животне средине.

3. Модул: Козметотерапија 2 – Биолошки третман

– Настава у блоку 30

У оквиру теоријске наставе дефинисати : појам, поделу и карактеристике биолошког третмана; врсте агенаса које се примењују у овим третманима; описати карактеристике сваког агенса као и индикације и контраиндикације за његову примену; описати начин извођења биолошког третмана код типова и стања коже. Током наставе користити видео снимке да би ученицима што више приближили начин извођења биолошког третмана; подсетити се знања из анатомије о мишићима лица, дефинисати појам, поделу и карактеристике мануелне и апаратурне масаже. Током овог модула стимулисати ученике да користе савремене информационе технике, истражују нове технике у оквиру третмана лица, праве презентације.

У оквиру вежби демонстрирати ученицима извођење различитих врста козметотерапијских процедура које се користе у третманима лица. Ученици треба самостално са спроводе козметотерапијске процедуре код различитих типова и стања коже-биолошки третман (нормална, масна,сува, мешовита, дехидрирана, остељива, себорејична, сенилно-атрофична; указивати на значај и примену правилне неге у кућним условима за различите узрасне и циљне групе корисника по типу и стању коже; увежбавање давање савета клијентима.

Наставу у блоку планирати и реализовати два пута у току школске године. Наставу организовати у наставним базама (козметичким салонима). У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, и на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.

План реализације наставе у блоку је саставни део оперативног плана наставника.

Реализација вежби у блоку предвиђа одлазак и рад у наставној бази у директном контакту са клијентима. На вежбама у блоку ученици треба да увежбавају процедуре које су извршавали у кабинету. Давање стручних савета кориснику услуга како да спроводе свакодневну негу у кућним условима, одређују тип и стање коже, спроводе хигијенске и биолошке третмане лица, науче организацију рада козметичког салона- припрему, планирање, вршење набавке, примењује мере безбедности и здравља, заштите животне средине

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

1. Модул: Козметодијагностика 2

– вежбе у блоку 30 часова.

На почетку овог модула, наставник мора обновити знања стечена у трећем разреду која се односе на грађу коже, као и на типове и стања коже. У оквиру модула Козметодијагностика II неопходно је дефинисати субпатолошке промене и факторе који доводе до њихове појаве. У оквиру вежби неопходно је повезати теоријско знање са практичним вежбама. Након обраде теоријских знања, наставник практичне наставе, у кабинету за извођење практичне наставе демонстрира инспекцију коже и одређивање субпатолошких промена. Ученици у паровима увежбавају инспекцију коже и препознавање акнозне коже, фотооштећене коже, коже са дисхромијама, куперозне и коже са розацеом, коже са ожиљцима и атопским дерматитисом.

У реализацији наставе у оквиру овог модула пожељно је користити што више аудио-визуелних наставних средстава и наставна средства посебне намене (троделни кревет за спровођење третмана лица, козметичка лупа, полице за одлагање неопходног прибора и материјала за рад, средства за дезинфекцију, постељина и пешкири и др.).

Реализација наставе у блоку предвиђа увежбавање градива у школском кабинету или одлазак на наставне базе (салони за негу лепоте, дерматолошке ординације и др.) где се увежбавање спроводи у деректном контакту са корисницима услуга. Водити рачуна о безбедности околине (начини отклањања и врсте отпада). Подстицати креативност при обављању процедура.

Након усвајања свих знања и стицања вештина, ученик ће моћи да развије ставове и биће у стању да у складу са својим компетенцијама оствари исходе предвиђене овим програмом.

2. Модул: Koзметотерапијске процедуре

– вежбе у блоку 30 часова.

У оквиру модула Koзметотерапијске процедуре неопходно је дефинисати појам, врсте и примену козметотерапијских процедура код субпатолошки измењене коже. Неопходно је објаснити врсте агенаса који се примењују у козметотерапијским процедурама. Веома је важно истаћи значај препознавања индикација и контраиндикација за примену козметотерапијских процедура. У оквиру вежби неопходно је повезати теоријско знање са практичним вежбама. Након обраде теоријских знања, наставник практичне наставе, у кабинету за извођење практичне наставе демонстрира извођење козметотерапијских процедура код акнозне, коже са дисхромијама, еритемом и розацеом, коже са ожиљцима и атопским дерматитисом. Ученици у паровима увежбавају извођење козметотерапијских процедура код акнозне коже, фотооштећене коже, коже са дисхромијама, куперозне и коже са розацеом, коже са ожиљцима и атопским дерматитисом. Наставник надгледа извођење процедура и пружа неопходну подршку и помоћ ученицима.

У реализацији наставе у оквиру овог модула пожељно је користити што више аудио-визуелних наставних средстава и наставна средства посебне намене (троделни кревет за спровођење третмана лица, козметичка лупа, вапозон, термомаска, дарсонвал, биостимулативни ласер, јонос, различите врсте препарата, полице за одлагање неопходног прибора и материјала за рад, средства за дезинфекцију, постељина и пешкири и др.).

Реализација наставе у блоку предвиђа увежбавање градива у школском кабинету или одлазак на наставне базе (салони за негу лепоте, дерматолошке ординације и др.) где се увежбавање спроводи у деректном контакту са корисницима услуга. Водити рачуна о безбедности околине (начини отклањања и врсте отпада). Подстицати креативност при обављању процедура.

Након усвајања свих знања и стицања вештина, ученик ће моћи да развије ставове и биће у стању да у складу са својим компетенцијама оствари исходе предвиђене овим програмом.

3. Модул: Третмани тела

– вежбе у блоку 18 часова.

У оквиру модула Третмани тела неопходно је дефинисати појам, врсте и примену козметотерапијских процедура на телу. Неопходно је објаснити примену физикалних и козметотерапијских агенаса који се примењују у третманима тела (примена ИР зрака, ласера, биоптрона, криотерапије, електростимулације, мезопорације, ултразвука, вакуум апарата, ендермолошке машине и пресо апарата, мадеротерапије, маски, паковања, пилинга);

Веома је важно истаћи значај препознавања индикација и контраиндикација за примену козметотерапијских процедура на телу. Такође, у оквиру теоријске наставе, неопходно је дефинисати појам, етиологију и стадијуме целулита и стрија. Објаснити принципе правилне исхране као и поремећаје исхране као што су гојазност, анорексија и булимија. У оквиру вежби неопходно је повезати теоријско знање са практичним вежбама. Након обраде теоријских знања, наставник практичне наставе, у кабинету за извођење практичне наставе демонстрира извођење козметотерапијских процедура на телу код целулита, стрија, гојазности и атоније. Ученици у паровима увежбавају извођење козметотерапијских процедура код целулита, стрија, гојазности и атоније. Наставник надгледа извођење процедура и пружа неопходну подршку и помоћ ученицима.

У реализацији наставе у оквиру овог модула пожељно је користити што више аудио-визуелних наставних средстава и наставна средства посебне намене (кревет за спровођење третмана тела, електростимулатор, ИР лампа, ултразвук, пресо апарат, апарат за мезопорацију, оклагије за мадеротерапију, ласер, вакуум апарат, различите врсте препарата, полице за одлагање неопходног прибора и материјала за рад, средства за дезинфекцију, постељина и пешкири и др.).

Реализација наставе у блоку предвиђа увежбавање градива у школском кабинету или одлазак на наставне базе (салони за негу лепоте, дерматолошке ординације, спа центри и др.) где се увежбавање спроводи у деректном контакту са корисницима услуга. Водити рачуна о безбедности околине (начини отклањања и врсте отпада). Подстицати креативност при обављању процедура.

Након усвајања свих знања и стицања вештина, ученик ће моћи да развије ставове и биће у стању да у складу са својим компетенцијама оствари исходе предвиђене овим програмом.

4. Модул: Декоративна козметика

– вежбе у блоку 12 часова.

У оквиру модула Декоративна козметика неопходно је објаснити историју шминке. Потребно је дефинисати појам и значај шминке у савременом добу као и разлику између дневне, вечерње и свечане шминке. Са ученицима треба обрадити све облике лица као и неопходну корекцију облика лица.

У оквиру вежби неопходно је повезати теоријско знање са практичним вежбама. Након обраде теоријских знања, наставник практичне наставе, у кабинету за извођење практичне наставе демонстрира примену декоративне козметике, наношење тена, корекцију чела, носа, обрва, шминкање ока, сенчење линије вилице и корекцију усана исцртавањем и сенчењем. Ученици у паровима увежбавају технику кориговања различитих облика лица као и технику скидања шминке. Наставник надгледа извођење процедура и пружа неопходну подршку и помоћ ученицима.

У реализацији наставе у оквиру овог модула пожељно је користити што више аудио-визуелних наставних средстава и наставна средства посебне намене (столица за шминкање, полице за одлагање препарата и шминке, средства за дезинфекцију, средства за скидање шминке, различите врсте шминке, огледало и др.).

Реализација наставе у блоку предвиђа увежбавање градива у школском кабинету или одлазак на наставне базе (салони за негу лепоте) где се увежбавање спроводи у деректном контакту са корисницима услуга. Водити рачуна о безбедности околине (начини отклањања и врсте отпада). Подстицати креативност при обављању процедура.

Након усвајања свих знања и стицања вештина, ученик ће моћи да развије ставове и биће у стању да у складу са својим компетенцијама оствари исходе предвиђене овим програмом.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације козметичког техничара. Потребно је на почетку школске године утврдити критеријуме за оцењивање, првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати остваривање прописаних циљева, исхода, стандарда постигнућа ученика и стандарда квалификација, као и напредовање ученика у развијању компетенција у току савладавања школског програма. Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање као редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика, постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика захтева вођење педагошке свеске и редовно евидентирање активности ученика у електронском дневнику. Формативно оцењивање садржи информације о ангажовању ученика, подразумева oднoс учeникa прeмa рaду, обавезама, задужењима, начину учења, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње свeскe, учeшћa у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима, о степену коришћења информационих технологија. Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења. Оно је у функцији развоја и напредовања јер усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју. Формативно оцењивање укључује повратну информацију коју наставник даје ученику која обавезно садржи препоруку како да ученик исправи грешке, како да унапреди процес учења. Важно је да повратна информација буде конструктивна, јасна и мотивишућа за ученика.Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења..Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопоуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано и утиче на сумативну оцену.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, модула или за класификациони период. Оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане. Сумативне оцене формирати на основу усмених одговора, тестирања ученика, контролних задатака, презентација, групних и пројектних радова, практичних демонстрација, тестова практичних вештина, портфолиja, симулација, игра улога, дневник праксе.. . Наставник је дужан да користи што више различитих врста задатака у контролним тестовима ( нпр. задаци вишеструког избора, задаци допуне и кратког одговора, ,..).

Препорука је да се оцењивање кроз контролне вежбе и тестове реализује по модулима.

Не превидети чињеницу да су формативно и сумативно оцењивање део јединственог процеса оцењивања заснованог на унапред утврђеним критеријумима.

Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.

Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.

Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.

Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавештава наставника – координатора учења кроз рад.

Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.

Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.

Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би присуствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.

На крају сваког часа или активности обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и дати му препоруке шта још треба да уради.

Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.

Назив предметa: ФАРМАКОЛОГИЈА

1. ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА- ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика о врстама, облицима, начинима примене и дозирању лекова;

– Стицање знања о дејству лекова на организам и значају плацебо ефекта;

– Усвајање о основним фармакокинетичким и фармакодинамским особинама група лекова, генеричким називима лекова и њиховој употреби;

– Формирање свести о опасности злоупотребе лекова, неконтролисане употребе лекова и комбиновања лекова или комбиновања лекова са алкохолом и другим хемијским супстанцама;

– Примена стечених знања у професионалном раду и едукацији.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Фармакологија је наставни предмет који се обрађује током друге године школовања на смеру козметички техничар. Настава се реализује у школи са фондом од 33 часа теоријске наставе и то кроз 5 модула.

Програм предмета oмoгућaвa ученицима дa се упознају са пољем изучавања фармакологије и њеним значајем за професију козметичког техничара.Ученик се упознаје са појмом лека, његовом сврхом у нези, лечењу и излечењу бројних обољења, али и штетним дејством које може имати на организам. Ученик спознаје неопходност избора правилне терапије и опсег рада козметичког техничара у лечењу и нези болесника. Предмет оспособљава ученике да разликују врсте, облике, начине примене, чувања и издавања лекова, као и стицање увида о променама којима лек подлеже приликом проласка кроз организам и о механизму дејства лекова и чиниоцима који утичу на дозирање лекова.

Програм фармакологије је прилагођен по обиму и темама ученицима и омогућава им да стекну неопходну основу за изучавање осталих стручних предмета.Фармакологија је у корелацији са другим предметима, као што су анатомија, хигијена, микробиологија са епидемиологијом, дерматологија, основи клиничке медицине и естетска хирургија са негом.

Програм фармакологије усмерава наставника да наставни процес реализује у складу са дефинисаним исходима. Ученици кроз овај предмет добијају специфична стручна знања, која могу употребити у будућој професији или у животу.

Методе, активности и технике које ће наставник користити да би ученици савладали градиво зависе од исхода и наставник их бира сам. Извори информација могу бити различити и наставник треба да инсистира да их ученици користе.

Избор метода и облика рада треба да стимулише активност ученика и њихове интелектуалне потенцијале и да наставу чини занимљивом. Ученици би требало да се мотивишу да свакодневно стичу нова знања, да несебично деле знања са другима, да износе своје мишљење, да буду креативни, тимски надахнути, да стално теже новим успесима и достигнућима.

Фармакологија као грана медицине свакодневно напредује и наставник треба да буде у току са актуеним достигнућима и да их на прихватљив начин, сходно предзнању ученика и њиховим реалним потребама, као и примерима из праксе и живота, едукује.

Потребно је да им кроз лични пример приближи неопходност континуиране едукације и жељу за сталним усавршавањем, што доприноси већој рационализацији наставног процеса и подстиче интелектуалну активност.

1. Модул: Општа фармакологија

У оквиру 1. модула – Општа фармакологија,неопходно је дефинисати појмове: предмет проучавања фармакологије; појам и порекло лекова; врсте лекова, начин издавања, чување лекова; облици лекова; начини примене лекова; фармакокинетика (судбина лека у организму); фармакодинамика – дејство лекова на организам, плацебо; дозирање лекова; нежељена дејства лекова.

Неопходно је упознати ученике са пољем проучавања фармакологије; појмом и пореклом лекова; врстама, начином издавања, чувања, облицима, применом и дозирањем лекова; позитивним и нежељеним дејством лекова на организам,разградњом лека и феноменом ” плацебо” ефекта.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

2. Модул: Фармакологија кардиоваскуларног и респираторног система

У оквиру 2. Модула – Фармакологија кардиоваскуларног и респираторног система, неопходно је дефинисати појмове: лекови у терапији срчане инсуфицијенције (АЦХ инхибитори, блокатори рецептора за ангиотензин II, диуретици, бета блокатори, вазодилататори, кардиотонични гликозиди); антиаритмијски лекови; антилипемици; антихипертензивни лекови; лекови у терапији исхемијске болести срца; лекови у терапији бронхијалне астме; антитусици, експекторанси и кисеоник.

Неопходно је упознати ученике са фармакокинетичким и фармакодинамским особинама лекова који се користе у терапији кардиоваскуларних, респираторних обољења, најважнијим нежељеним дејствима лекова и контраиндикацијама за примену лекова који се користе у терапији ових обољења.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

3. Модул: Фармакологија хормона и витамина

У оквиру 3. модула – Фармакологија хормона и витамина неопходно је дефинисати

појмове: инсулин и орални антидијабетици; окситоцин и ADH; тироидни хормони и антитироидни лекови; гликокортикоиди и минералокортикоиди; андрогени и анаболици; естрогени, гестагени и хормонски контрацептиви; липосолубилни и хидросолубилни витамини.

Неопходно је упознати ученике са са хормонима и њиховом улогом у организму, као и са дејством, основним индикацијама, начином примене и најчешћим нежељеним ефектима лекова који се користе у терапији шећерне болести, обољењима тиреоидне и надбубрежних жлезда и са терапијском применом витамина.

У релизацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

4. Модул: Антиинфективни лекови и цитостатици

У оквиру 4. модула – Антиинфективни лекови и цитостатици, неопходно је дефинисати појмове: општи принципи антиинфективне терапије; пеницилин; цефалоспорини; макролиди и њима сродни антибиотици; аминогликозиди; хинолони; сулфонамиди; уроантисептици; антимикотици; имуносупресиви; антисептици и дезинфицијенси; хемиотерапија малигних обољења.

Неопходно је упознати ученике са најважнијим групама антимикробних лекова; основним индикацијама, начинима примене и најчешћим нежељеним ефектима антиинфективних лекова; основним индикацијама, начинима примене и најчешћим нежељеним ефектима цитостатика. Циљ је да ученици знају да објасне дејства антиинфективних лекова и цитостатика, као и да наведу најважније представнике наведених група лекова.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

5. Модул: Фармакологија нервног система

У оквиру 5. модула – Фармакологија нервног система, неопходно је дефинисати појмове: трансмисија у вегетативном нервном систему; холинергички лекови; антихолинергички лекови; адренергички лекови: катехоламини, вазоконстриктори, бронходилататори; адренергички блокатори; антихистаминици,општи анестетици; психотропни лекови: неуролептици (антипсихотички лекови), антидепресиви, анксиолитици, седативи; антиепилептички лекови; аналгетици – наркотички и ненаркотички, нестероидни антиреуматици; етанол и метанол; психостимуланси; локални анестетици.

Неопходно је ученике упознати са најважнијом групом лекова са дејством на вегетативни и централни нервни систем, дејством, основним индикацијама, начином примене и најчешћим нежељеним ефектима тих лекова.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати остваривање прописаних циљева, исхода и напредовања ученика у савладавању задатог програма. Праћење напредовања и оцењивање успеха ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Основна сврха оцењивања је унапређивање процеса учења.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења и подразумева редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика и садржи информацију о томе која знања, умећа и навике је ученик усвојио у складу са очекиваним исходима. Садржи информације о ангажовању ученика, као што су запажања о радним навикама, однос према обавезама и задужењима, начину учења, aктивнoсти ученика нa чaсу, учeшће у групним и индивидуалним рaдoвимa, степен коришћења савремених информационих технологија и других извора информација. Битан је податак о комуникацији коју ученик остварује са другим ученицима и наставником.Током процеса наставе и учења наставник континуирано прати рад ученика и даје му повратну информацију о степену успешности или недостацима у савладавању одређеног градива.

Формативно оцењивање стимулише и усмерава ученике на одређене активности у савладавању градива и превазилажењу проблема. Овај вид оцењивања треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да одреди приоритете и да унапређује процес учења. Наставник даје ученику информације о успеху и конструктивне препоруке о корацима које ученик треба да предузме да би резултат учења био што бољи.

Повратна информација треба да садржи и похвале, да јасно мотивише ученика да тежи успеху и признању за уложен труд и постигнут циљ.

Ово оцењивање треба да јача самопоуздање ученика и да буде присутно на свим нивоима наставе, да буде уткано у свакодневну комуникацију између ученика и наставника.

Формативно оцењивање је описно и бројчано и утиче и на сумативну оцену.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, модула или класификационог периода. Оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане. Сумативне оцене се формирају на основу усмених одговора, тестирања ученика, контролних задатака, групних и пројектних радова.

Формативно и сумативно оцењивање је део јединственог процеса оцењивања заснованог на унапред утврђеним критеријумима.

Назив предмета: ФИЗИКАЛНА МЕДИЦИНА

1. ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Усвајање знања о појму и подели физикалне медицине и физикалне терапије, врстама енергије, физиолошком и биолошком деловању физичких агенаса и њиховом дозирању, изворима физичких агенаса и могућим озледама, као и о индикацијама и контраиндикацијама за примену физичких агенаса у естетске сврхе;

– Усвајање знања о сонотерапији, термотерапији и хидротерапији, техникама апликације, индикацијама и контраиндикацијама за примену;

– Усвајање знања о фототерапији и електротерапији, карактеристикама, биолошком дејству фототерапије и електротерапије, опасностима и грешкама у раду, мерама заштите у фототерапији и електротерапији, као и о индикацијама и контраиндикацијама за примену фототерапије и електротерапије;

– Стицање знања о грађи и функцији локомоторног система и моторне јединице; појму, подели, биолошком деловању и дозирању кинезитерапије, као и о индикацијама и контраиндикацијама за кинезитерапију;

– Стицање знања о физиолошком и биолошком дејству физикално козметичких процедура на организам;

– Оспособљавање ученика за обезбеђивање хигијенских услова рада, обавезну дезинфекцију и стерилизацију прибора, те спровођење метода асепсе и антисепсе у раду;

– Оспособљавање ученика за примену стандардне процедуре и технике професионалне комуникације при пријему корисника козметичких услуга, узимању података за козметичку анамнезу, као и током и након спровођења процедура;

– Развијање позитивних особина личности, хуманог односа и емпатијског става према клијенту.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Физикална медицина је предмет који се изучава у другом разреду, теоријска настава се реализује у учионици, а вежбе у специјализованој учионици (кабинету) и наставној бази. Приликом остваривања програма вежби одељење се дели на 3 групе до 10 ученика,

На часовима вежби у кабинету или вежби које се реализују на наставној бази ученици су обавезни да носе прописану униформу и одговарајућу обућу.

Програм предмета Физикална медицина oмoгућaвa ученицима дa рaзумejу знaчaj физикалне терапије, упозна ученика са основним појмовима физикалне терапије, њеним циљевима и принципима на којима се заснивају, оспособи будуће козметичке техничаре за примену физичких агенаса у козметичким салонима и дерматолошким ординацијама под надзором лекара специјалисте. Подстиче развој етичких особина личности које карактеришу професионални лик здравствених радника као што су: хуманост, алтруизам, прецизност, одговорност и пожртвованост, оспособи ученика за успешно преношење знања у заштити здравља популације, опособи ученика за успешно прилагођавање козметичког техничара тимском раду у здравственом тиму. Пословне задатке у оквиру Физикалне терапије треба изучавати на практичним примерима, повезивати теорију и вежбе.

Програм предмета Физикална медицина усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима, наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања, требало би извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе, планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на већи број исхода и да се могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима.

Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима, начину евидентирања у складу са правилима евидентирања. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања и вештина, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и вештина и развијање сопствених ставова. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета Физикална медицина, у великој мери доприносе квалитету спровођења козметотерапијских процедура у оквиру којих се примењују физички агенси. Такође, исходи и садржаји овог предмета у различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.

1. Модул: Увод у физикалну медицину

У оквиру модула Увод у физикалну медицину неопходно је дефинисати физикалну медицину, њен историјат и улогу у лечењу и рехабилитацији повређених и оболелих. Неопходно је навести поделу физикалне медицине и физикалне терапије, навести методологију изучавања физичких агенаса, обрадити припрему пацијента и терапеута за физикалну терапију, извести припрему апарата за физикалну терапију. Важно је да наставник објасни значај обезбеђивања хигијенских услова рада, примену асепсе и антисепсе. Такође, ученици морају савладати технику узимања анамнезе и вођења документације. Након обраде теоријских знања, у школском кабинету, демонстрацијом на ученику, приказати технику руковања апаратима за физикалну терапију и развијати принципе кодекса етике козметичког техничара и упознати ученике са значајем професионалне комуникације за време трајања терапије.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене (сто за масажу, отоман за електротерапију, јастуци различитих облика и величина, чаршави, пешкири, алкохол, вата, папирна вата, апарати и пратећа опрема за физикалну терапију),

Реализација вежби у блоку предвиђа одлазак и рад на наставној бази (одељење физикалне медицине и рехабилитације, клинике, домови здравља, рехабилитациони центри, бањско климатска лечилишта, салони за негу лепоте) у директном контакту са пацијентима. На вежбама у блоку ученике је потребно упознати са психичком и физичком припремом пацијента за физикалну терапију и одређивањем почетног положаја пацијента, значајем и улогом заштитног положаја терапеута, одређивањем врсте, интензитета и трајања физикалне терапије.

Након усвајања свих знања и стицања вештина, ученик ће моћи да развије ставове и биће у стању да у складу са својим компетенцијама оствари исходе предвиђене овим програмом.

2. Модул: Сонотерапија

У оквиру модула Сонотерапија неопходно је дефинисати појмове: сонотерапија, физичке карактеристике, физиолошко дејство УЗ-а, апарати и технике примене УЗ-а, дозирање, опасности и мере заштите од УЗ-а, индикације и контраиндикације за примену УЗ-а.

Након обраде теоријских знања, у школском кабинету, демонстрацијом на ученику, приказати: технику руковања апаратима и прибором за сонотерапију, врсте технике апликације ултра звука у физикалној терапији, врсте апарата и њихове делове, проверу исправности апарата, опасности и могуће грешке при раду. Неопходно је ученицима објаснити значај примене сонофорезе у естетске сврхе.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене (сто за масажу, отоман за електротерапију, јастуци различитих облика и величина, чаршави, пешкири, алкохол, вата, папирна вата, апарати и пратећа опрема за физикалну терапију, апарати и пратећа опрема за сонотерапију, препарати за сонофорезу).

Реализација вежби у блоку предвиђа одлазак и рад на наставној бази (одељење физикалне медицине и рехабилитације, клинике, домови здравља, велнес, СПА центри, бањско – климатска лечилишта, салон за негу и лепоту тела, спортске амбуланте и ординације) у директном контакту са пацијентима или клијентима. На вежбама у блоку ученике је потребно упознати са психичком и физичком припремом пацијента за физикалну терапију и одређивањем почетног положаја пацијента, значајем и улогом заштитног положаја терапеута, одређивањем врсте, интензитета и трајања физикалне терапије, мерама заштите, опасностима и могућим грешкама при раду, техникама апликације сонотерапијских процедура,

3. Модул: Термотерапија

У оквиру модула Термотерапија неопходно је дефинисати појмове: Термотерапија – дефиниција, физичке карактеристике и физиолошко дејство топлоте, опште карактеристике термотерапијских агенса,начини преношења топлоте, парафинотерапија: карактеристике парафина и деловање на ткива и кожу, парафинотерапија: начини наношења, парафанго терапија: карактеристике парафанга и деловање на ткива, особине агенса и физиолошка дејства, Финска сауна – изглед и опрема, Јапанска сауна – изглед и опрема, топлотни удар, индикације и контраиндикације за термотерапију, криотерапија – дефиниција, физичке карактеристике, физиолошко дејство хладноће, индикације и контраиндикације за криотерапију.

Након обраде теоријских знања, у школском кабинету, демонстрацијом на ученику, приказати технику руковања апаратима и прибором за термотерапију и развијати технике апликације термотерапијских процедура ученик на ученику. Уједно, неопходно је развијати и ставове о комбиновању поменутих техника са осталим физикалним и козметичким процедурама код одређених стања.

Током реализације часова у оквиру овог модула наставник треба да ученицима приближи и истакне особине козметичког техничара и кодекс етике кроз примере у пракси.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио – визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене (сто за масажу, отоман за електротерапију, јастуци различитих облика и величина, чаршави, пешкири, алкохол, вата, папирна вата, апарати и пратећа опрема за физикалну терапију, парафински казан, топилица за парафин, сауна, хидроколатор, фригострим апарат, фолије, ћебад, пешкири),

Реализација вежби у блоку предвиђа одлазак и рад на наставној бази (одељење физикалне медицине и рехабилитације, клинике, домови здравља, рехабилитациоми центри, козметички салони, бањско климатска лечилишта) у директном контакту са пацијентима и клијентима. На вежбама у блоку ученике је потребно упознати са психичком и физичком припремом пацијента за физикалну терапију и одређивањем почетног положаја пацијента, значајем и улогом заштитног положаја терапеута, одређивањем врсте, интензитета и трајања физикалне терапије, мерама заштите, опасностима и могућим грешкама при раду, техникама апликације термотерапијских процедура.

Након усвајања свих знања и стицања вештина, ученик ће моћи да развије ставове и биће у стању да у складу са својим компетенцијама оствари исходе предвиђене овим програмом.

4. Модул: Хидротерапија

У оквиру модула Хидротерапија неопходно је дефинисати појмове: Хидротерапија – дефиниција и биолошко деловање, локалне купке, Хауфове и наизменичне купке, опште купке – Хабард када, терапијски базен, тушеви, специјалне (комбиноване) хидротерапијске процедуре, подводна масажа, бисерна када, ђакузи када, дозирање хидротерапије, индикације и контраиндикације за примену хидротерапије.

Након обраде теоријских знања, у школском кабинету или одговарајућој наставној бази, демонстрацијом на ученику, приказати технику руковања апаратима и прибором за хидротерапију и развијати технике апликације хидротерапијских процедура ученик на ученику.

Током реализације часова у оквиру овог модула наставник треба да ученицима приближи и истакне особине терапеута и кодекс етике кроз примере у пракси.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене (чаршави, пешкири, алкохол, вата, папирна вата, апарати и пратећа опрема за физикалну терапију, терапијски базен, хабард када, бисерна када, ђакузи када, када за подводну масажу, тангентор, фолије, ћебад, пешкири).

Реализација вежби у блоку предвиђа одлазак и рад на наставној бази (одељење физикалне медицине и рехабилитације, клинике, домови здравља, велнес, СПА центри, климатско-бањска лечилишта, салон за негу и лепоту тела, спортске амбуланте и ординације) у директном контакту са пацијентима или клијентима. На вежбама у блоку ученике је потребно упознати са психичком и физичком припремом пацијента за физикалну терапију и одређивањем почетног положаја пацијента, значајем и улогом заштитног положаја терапеута, одређивањем врсте, интензитета и трајања физикалне терапије, мерама заштите, опасностима и могућим грешкама при раду, техникама апликације хидротерапијских процедура.

5. Модул: Фототерапија

У оквиру модула Фототерапија неопходно је дефинисати појмове: Фототерапија-дефиниција, Сунчев спектар и светлосни зраци, опште дејство светлости, видљиви део спектра и његово дејство, хромотерапија, физичка својства и биолошко (физиолошко) дејство УВ зрака, вештачки извори УВ зрака, локално и опште дејство УВ зрака, регионална и индивидуална осетљивост на УВ зраке, фотосензибилизација и њен значај, мере заштите од УВ зрака, индикације и контраиндикације за примену УВ зрака, опасности и грашке при раду са УВ зрацима, ИР зраци: физичка својства и физиолошко дејство, извори ИР зрака, делoви лампе, опште и локално зрачење ИР зрацима, светлосна купка, биолошки антагонизам ИР и УВ зрака, индикације и контраиндикације за примену ИР зрака, хелиотерапија, физичка својства, принципи примене, индикације и контраиндикације за хелиотерапију, биоптрон – биолошко деловање, дозирање, техника примене, индикације и контраиндикације за примену биоптрона, ласер – подела, физичка својства и биолошко дејство, извори ласерског зрачења, индикације и контраиндикације за примену ласера. У оквиру часова вежби неопходно је развити технику, вештину и компетенције везане за руковање лампама и техникама апликације фототерапијских процедура (Кварц лампа, делови лампе, руковање и типови кварц лампи, локално и опште дејство УВ зрака, регионална и индивиндуална осетљивост на УВ зраке, техника одређивања биодозе (припремна фаза, техника извођења, завршна фаза, очитавање биодозе), еритем, степени еритема, латентни интервал, начини апликовања УВ зрака, локално зрачење, еритемна и терапијска доза, начин примене општег зрачења УВ зрацима, мере заштите од УВ зрака, опасности и грешке при апликацији УВ зрака, ИР зраци, својства, извори ИР зрака, делoви лампе, физиолошко дејство, опасности и грешке при раду са ИР зрацима, мере заштите при раду са ИР зрацима, техника локалног зрачења ИР зрацима, биолошки антагонизам, комбинована примена УВ и ИР зрака, биоптрон – биолошко деловање, дозирање, техника примене.

Након обраде теоријских знања, у школском кабинету, демонстрацијом на ученику, приказати технику руковања апаратима за фототерапију и развијати технике апликације фототерапијских процедура ученик на ученику. Уједно, неопходно је развијати и ставове о комбиновању поменутих техника са осталим козметотерапијским процедурама.

Током реализације часова у оквиру овог модула наставник треба да ученицима приближи и истакне особине терапеута и кодекс етике кроз примере у пракси.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене (сто за масажу, кревет, јастуци различитих облика и величина, чаршави, пешкири, алкохол, вата, папирна вата, апарати и пратећа опрема за физикалну терапију,лампе за фототерапију).

Реализација вежби у блоку предвиђа одлазак и рад на наставној бази (одељење физикалне медицине и рехабилитације, клинике, домови здравља, рехабилитациоми центри, бањско климатска лечилишта, козметички салони) у директном контакту са пацијентима. На вежбама у блоку ученике је потребно упознати са психичком и физичком припремом пацијента за физикалну терапију и одређивањем почетног положаја пацијента, значајем и улогом заштитног положаја терапеута, одређивањем врсте, интензитета и трајања физикалне терапије, мерама заштите, опасностима и могућим грешкама при раду, техникама апликације фототерапијских процедура.

Након усвајања свих знања и стицања вештина, ученик ће моћи да развије ставове и биће у стању да у складу са својим компетенцијама оствари исходе предвиђене овим програмом.

6. Модул: Електротерапија

У оквиру модула електротерапија неопходно је дефинисати појмове: галванска струја, физиолошко дејство, дозирање, индикације и контраиндикације за примену галванске струје електрофореза – маханизам дејства електрофорезе лекова апарати и опрема за електрофорезу, врсте лекова и њихова припрема за апликацију, предности и недостаци електрофорезе, индикације и контраиндикације за електрофорезу, Дарсонвалове струје, електростимулација – физичке основе, физиолошка дејства експоненцијалних струја, индикације и контраиндикације за примену експоненцијалних струја, неофарадска струја, физиолошко дејство, примена у физикалној терапији.

Након обраде теоријских знања, у школском кабинету (или у одговарајућој наставној бази), демонстрацијом на ученику, приказати технику руковања апаратима и прибором за електротерапију, начине примене струје у физикалној терапији, врсте апарата у електротерапији и њихове делове, технику руковања апаратима и мере заштите (провера исправности апарата и припрема газе и електрода за електротерапију), стабилна галванизација, врсте и технике извођења, одређивање полова галванске струје и опасности и грешке при галванизацији, електрофореза лекова – припрема и апликација, припрема лекова за извођење електрофорезе и елементи дозирања, дефинисање могућих грешака и опасности при извођењу електропроцедура.

Током реализације часова у оквиру овог модула наставник треба да ученицима приближи и истакне особине терапеута и кодекс етике кроз примере у пракси.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио – визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене (сто за масажу, отоман за електротерапију, јастуци различитих облика и величина, чаршави, пешкири, алкохол, вата, папирна вата, апарати и пратећа опрема за физикалну терапију, апарати и пратећа опрема за електротерапију.

Реализација вежби у блоку предвиђа одлазак и рад на наставној бази (одељење физикалне медицине и рехабилитације, клинике, домови здравља, велнес, СПА центри, климатско-бањска лечилишта, салон за негу и лепоту тела, спортске амбуланте и ординације) у директном контакту са пацијентима или клијентима. На вежбама у блоку ученике је потребно упознати са психичком и физичком припремом пацијента за физикалну терапију и одређивањем почетног положаја пацијента, значајем и улогом заштитног положаја терапеута, одређивањем врсте, интензитета и трајања физикалне терапије, мерама заштите, опасностима и могућим грешкама при раду, техникама апликације електротерапијских процедура.

7. Модул: Кинезитерапија

У оквиру модула кинезитерапија неопходно је дефинисати појмове: локомоторни систем – кости, зглобови, мишићи, и њихове особине, подела кинезитерапије, дозирање кинезитерапије, индикације и контраиндикације за примену кинезитерапије.

Након обраде теоријских знања, у школском кабинету (или у одговарајућој наставној бази), демонстрацијом на ученику, приказати припрему пацијента за кинезитерапију, примену кинезитерапије код постуралних поремећаја, дегенеративног реуматизма, посттрауматских стања, кардиоваскуларних, респираторних, неуролошких обољења и поремећаја периферне циркулације.

Током реализације часова у оквиру овог модула наставник треба да ученицима приближи и истакне особине терапеута и кодекс етике кроз примере у пракси.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио – визуелна наставна средства, наставна средства посебне намене, струњаче.

Реализација вежби у блоку предвиђа одлазак и рад на наставној бази (одељење физикалне медицине и рехабилитације, клинике, домови здравља, велнес, СПА центри, климатско-бањска лечилишта, спортске амбуланте и ординације) у директном контакту са пацијентима или клијентима. На вежбама у блоку ученике је потребно упознати са психичком и физичком припремом пацијента за кинезитерапију и одређивањем почетног положаја пацијента, значајем и улогом заштитног положаја терапеута, одређивањем врсте, интензитета и трајања физикалне терапије, мерама заштите, опасностима и могућим грешкама при раду, техникама апликације електротерапијских процедура.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације козметичког техничара. Оцењивање треба да буде усмерено на добијање информација о обрасцима мишљења и условима под којим ученик може да примени стечено знање. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање: oднoс учeникa прeмa рaду, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње свeскe, дневника вежби нa чaсoвимa, учeшћa у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења. Оно је у функцији развоја и напредовања јер усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју. Формативно оцењивање укључује повратну информацију коју наставник даје ученику која обавезно садржи препоруку како да ученик исправи грешке, како да унапреди процес учења. Важно је да повратна информација буде конструктивна, јасна и мотивишућа за ученика.

Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења.

Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Формативно праћење и оцењивање наставног процеса води ученике ка добијању што боље сумативне оцене. Формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано.

Предлог за сумативно оцењивање: усмено излагање, практична демонстрација, тестови знања, тестови практичних вештина, контролни задаци самостални или групни радови, презентације. Препорука је да се оцењивање кроз контролне вежбе и тестове реализује по модулима. Ученик се сумативно оцењује на полугодишту, на крају школске године и на стручној матури.

Назив предметa: МЕДИЦИНСКА БИОХЕМИЈА

1. ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА- ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика са местоми значајем медицинске биохемије у клиничком раду;

– Усвајање теоријских знања о метаболизму воде и електролита и њиховим поремећајима;

– Упознавање са основним појмовима о хомеостази водоникових јона и гасовима у крви;

– Упознавање са основним појмовима о структури и улогама аминокиселина, пептида и протеина (простих и сложених);

– Упознавање са биолошким и клиничким значајем ензима;

– Упознавање са метаболизмом протеина и њиховим значајем као биохемијских параметара у дијагнози обољења;

– Упознавање са основним појмовима о биолошки важним угљеним хидратима, њиховом метаболизму и његовим поремећајима;

– Упознавање са основним појмовима о биолошки важним липидима, њиховим улогама и метаболизму;

– Упознавање са основним појмовима о липопротеинима и хиперлипопротеинемијама;

– Упознавање са начинима праћења вредности биохемијских анализа за утврђивање тежине патолошких процеса и предвиђање исхода болести.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ МОДУЛИ, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Медицинска биохемија је предмет који се изучава у другој години. Теоријска настава се реализује у учионици.

Програм предмета Медицинска биохемија oмoгућaвa ученицима дa рaзумejу знaчaj Медицинске биохемије у дијагностици и терапији болести насталих услед поремећаја метаболизма; упозна ученике са основним појмовима, предметом изучавања и задацима Медицинске биохемије. Предмет оспособљава ученике за успешно преношење знања о основним појмовима метаболизма воде, електролита и органских материја у организму, као и улози ензима у регулацији метаболичких процеса и значају биохемијских анализа крви и урина у дијагностиковању болести. Предмет подстиче развојетичких особина личности које карактеришу професионални лик здравственог радника као што су: хуманост, прецизност, одговорност и пожртвованост. Оваква реализација часова доприноси остваривању сазнајних и процесних циљева модула, код ученика развија самопоуздање и сигурност у сопствене способности, ствара и развија позитиван став према предмету.

Програм предмета Медицинска биохемија усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања потребна ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања, требало би извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе, планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на већи број исхода и да се могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима.

Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима, начину евидентирања у складу са правилима евидентирања. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и развијање сопствених ставова. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета Медицинска биохемијау различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.

1. Модул: Телесне течности и електролити

У оквиру 1. модула Телесне течности и електролити,неопходно је дефинисати појмове: предмет и задаци медицинске биохемије; основни појмови о метаболизму; метаболизам воде и поремећаји; метаболизам електролита;поремећаји у метаболизму електролита;ацидо-базна равнотежа телесних течности;поремећаји ацидо-базне равнотеже;значај и функција олигоелемената;гвожђе-улоге и метаболизам.

Неопходно је ученицима представити значај медицинске биохемије, метаболизама воде, електролита, гвожђа и последице поремећаја електролита у организму. Циљ је да ученици могу да објасне појам осмоларности телесних течности и ацидо-базне равнотеже, као и њене поремећаје. Неопходно је да ученици усвоје функцију олигоелемената и увиде њихов значај.

2. Модул: Протеини и ензими

У оквиру 2. модула Протеини и ензими, неопходно је дефинисати појмове:аминокиселине – структура, особине и значај; подела аминокиселина; пептиди – структура, биолошки значајни пептиди;структура протеина;особине, подела и улоге протеина;хемоглобин – структура и функције; специфични протеини;ензими – биолошки значај, структура и особине;номенклатура и подела ензима;коензими и простетичне групе;механизам деловања и фактори који утичу на активност ензима;проензими и изоензими; клинички значај одређивања ензима.

Неопходно је упознати ученике са структуром, особинама и поделом аминокиселина и протеина. Циљ је да ученици усвоје основне функције специфичних протеина као и грађу, особине, поделу и механизам деловања ензима.

3. Модул: Метаболизам протеина и аминокиселина

У оквиру 3. модула Метаболизам протеина и аминокиселина, неопходно је дефинисати појмове: општи појам азота у организму – биланс азота; протеински минимум, биолошка вредност протеина; дигестија протеина и ресорпција аминокиселина; метаболизам протеина; метаболизам аминокиселина (скренути пажњу на албинизам као последицу дефекта у метаболизму ароматичних аминокиселина и сл.); метаболизам амонијака и циклус урее; катаболизам хема и поремећаји; метаболизам жучних боја и поремећаји; клинички значај одређивања протеина у крви и урину; клинички значај одређивања непротеинских азотних једињења у крви и урину.

Неопходно је да ученици схвате важност биланса азота, биолошких вредности протеина, метаболичких путева аминокиселина у ћелији, метаболизам аминокиселина, жучних боја; циклус урее као и катаболизмом хема. Циљ је да ученици разумеју промене које настају у организму услед поремећаје метаболизма хема и и жучних боја, као и значај биохемијских параметара у дијагнози болести.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

4. Модул: Угљени хидрати и њихов метаболизам

У оквиру 4. модула –Угљени хидрати и њихов метаболизам, неопходно је дефинисати појмове:моносахариди – подела и структура; моносахариди – особине и биолошки значај;дисахариди – структура, особине и биолошки значај;полисахариди – структура, особине и биолошки значај;уношење, дигестија и ресорпција угљених хидрата; метаболизам гликогена и глуконеогенеза;гликолиза;Кребсов циклус трикарбоксилних киселина и респираторни ланац;слободни радикали – настанак у физиолошким условима и елиминација (фокус на меланому);регулација концентарације глукозе у крви.

Неопходно је оспособити ученике да самостално илуструју структуре најважнијих моносахарида, дисахарида и полисахарида; упознају особине и биолошки значај моносахарида, дисахарида и полисахарида; опишу дигестију и ресорпцију угљених хидрата, метаболизам гликогена, глуконегенезу и гликолизу; опишу Кребсов циклус и респираторни ланац;објасне појам слобдних радикала и оксидативниог стреса, као и регулацију концентрације глукозе у крви.

5. Модул: Липиди и њихов метаболизам

У оквиру 5. модула – Липиди и њихов метаболизам, неопходно је дефинисати појмове: липиди-улоге и подела; масне киселине – структура, особине и биолошки значај; триацилглицероли – структура, особине и биолошки значај; стероиди – структура, особине и биолошки значај; фосфолипиди – структура и функције биолошких мембрана; уношење, дигестија и ресорпција липида; метаболизам липида: бета-оксидација масних киселина; метаболизам холестерола; липопротеини- структура, метаболизам и поремећаји.

Неопходно је упознати ученике са структуром, особинама и биолошким значајем масних киселина, триацилглицерола, стероида и липопротеина. Циљ је да ученици разумеју значај фосфолипида у структури и функцији биолошких мембрана, као и процене у одређивању липида у крви; објасне дигестију, ресорпцију и метаболизам липида и холестерола, као и поремећаје у метаболизму липопротеина.

6. Модул: Сигнални системи и хормони

У оквиру 6. .модула Сигнални системи и хормони, неопходно је дефинисати појмове: сигнални системи – нервни, ендокрини, неуроендокрини, паракрини и аутокрини;подела, механизам деловања и регулација секреције хормона;хормони пептидне и протеинске структуре; хормони деривати аминокиселина;стероидни хормони.

Неопходно је да ученици буду у стању да објасне механизам деловања сигналних система у организму, деловање и регулацију секреције хормона, чињенице о пептидним хормонима, основне чињенице о хормонима дериватима аминокиселина.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

7. Модул: Биохемија крви и урина

Уоквиру 7. модула Биохемија крви и урина, неопходно је дефинисати појмове: биохемијска дијагностика болести срца; биохемијска дијагностика болести бубрега;биохемијска дијагностика болести гастроинтестиналног тракта;биохемијска дијагностика ендикриних болести; биохемијска дијагностика малигних болести (фокус је на меланом и разлог зашто настаје) ; хитна лабораторијска дијагностика.

Неопходно је да ученици увиде значај биохемије у дијагнози болести срца, бубрега, ендокриних болести и малигних обољења, као и да наведу најзначајније хитне анализе и њихову примену.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације фармацеутског техничара. Оцењивање треба да буде усмерено на добијање информација о обрасцима мишљења и условима под којим ученик може да примени стечено знање. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање: oднoс учeникa прeмa рaду, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње свeскe, учeшће у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења. Оно је у функцији развоја и напредовања јер усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју. Формативно оцењивање укључује повратну информацију коју наставник даје ученику која обавезно садржи препоруку како да ученик исправи грешке, како да унапреди процес учења. Важно је да повратна информација буде конструктивна, јасна и мотивишућа за ученика.

Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења.

Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Формативно праћење и оцењивање наставног процеса води ученике ка добијању што боље сумативне оцене. Формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано.

Предлог за сумативно оцењивање: усмено излагање, практична демонстрација, контролни задаци самостални или групни радови, презентације. Ученик се сумативно оцењује на полугодишту, на крају школске године и на стручној матури.

Назив предмета: МЕДИЦИНСКА ЕТИКА

1. ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Развијање моралне свести, интегрисање сазнања и делања у практичном животу и струци здравственог радника;

– Усвајање основних етичких појмова, теорија и система вредности;

– Развијање моралне свести и обавеза ученика према болесницима у решавању етичких проблема у медицинској пракси,као и осетљивости на неетичке појаве у животу и струци;

– Оспособљавање ученика за разумевање смисла моралних дилема у животу и струци;

– Подстицање критичког мишљења ученика у уочавајњу и анализи неетичких појава и адекватној реакцији на њих.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Медицинска етика је предмет који се изучава у трећем разреду и реализује се са 32 часа теоријске наставе.

Кроз програм предмета ученици се упознају са основним етичким појмовима, етичким теоријама и моралним кодексима различитих епоха и религија. Циљ предмета је да ученици сагледају морални аспект здравственог позива који подстиче развој етичких особина личности као што су хуманост, одговорност, посвећеност и пожртвованост.Ученици се оспособљавају да разликују системе вредности и моралну стварност у којој живе, да схвате рањивост болесника и неопходност заштите његове личности, да разреше моралне дилеме, али и да се упознају са изазовима савременог света.

Програм медицинске етике усмерава наставника да наставни процес реализује у складу са дефинисаним исходима. Ученици кроз овај предмет добијају специфична знања, која ће им бити корисна у будућој професији и у животу.

Методе, активности и технике које ће наставник користити да би ученици савладали градиво зависе од исхода и наставник их бира сам. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Извори информација могу бити различити и наставник треба да стимулише и наводи ученике да их користе.

Избор метода и облика рада треба да стимулише активност ученика и њихове интелектуалне потенцијале, а да наставу чини занимљивом. Ученици треба да се мотивишу да раде на себи, да развијау сопствене ставове, свакодневно стичу нова знања, несебично деле знања са другима и да износе своја мишљења. Потребно је да буду креативни, тимски надахнути, да стално теже новим успесима и достигнућима.

Наставник треба да буде у току са актуеним темама и да их на прилагођен начин, сходно предзнању ученика и њиховим реалним потребама презентује, а ученици оспособљени да усвојена знања примењују. Исходи и препоручени садржаји предмета Медицинска етика у различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.

Ученицима је потребно приближи неопходност континуиране едукације и жељу за сталним усавршавањем, што доприноси већој рационализацији наставног процеса и подстиче интелектуалну активност ученика .

У оквиру 1. модула – Увод у етику неопходно је дефинисати појмове: Етика и морал-зачеци етичке свести (седморица мудраца), однос философије, етике и других наука, човек као предмет етике, oсновни етички појмови и етичке теорије, човек као извор морала и веза између етике и професије.

Неопходно је упознати ученике са основним етичким појмовима и теоријама. Потребно је да ученици разликују системе вредносних и чињеничних судова, да препознају и појасне појам свести као основу моралног деловања и да разумеју моралну стварност у којој живе.

Оваква реализација часова доприноси разумевању предмета и развијању позитивног става према њему

У оквиру 2. модула – Историја етике неопходно је дефинисати појмове: Античка етика (периодизација, етичка схватања предсократоваца, космолошко раздобље, антрополошко раздобље, Платонова етичка схватања, Аристотелова етичка схватања, хеленистичко раздобље и појава хришћанства; Средњевековна етика (хришћанска етика); Нововековне етичке теорије (дух модерног доба и нови систем вредности-хуманизам и ренесанса, етичка схватања рационалиста, етичка схватања емпиричара, Кантова аутономна етика категоричког императива, Фихтеово схватање слободе човека, Марксово схватање отуђења и путеви ослобођења човека), етичка схватања савременог доба (Шопенхауерово схватање морала, Дарвинизам и етичка схватања еволуциониста, Ничеов захтев за превредновањем свих вредности, етичка схватања егзистенцијалиста), постмодерна, место етике и морала у XXI веку.

Неопходно је оспособити ученике да разумеју етичке вредности различитих епоха и религија, анализирају етичка одређења борбе између добра и зла у грчкој митологији и бајкама,, одреде и објасне разлику између етичког егоизма( хедонизам, утилитаризам) и психолошког егоизма, установе границе природног стања и апсолутне слободе, објасне различите аспекте слободе и категоризују узроке сукоба у међуљудским односима.

У оквиру 3. модула – Посебни проблеми нормативне етике неопходно је дефинисати појмове: Заклетва и кодекси медицинске етике, деонтолошки проблеми у медицинској пракси, правно-етички проблеми медицинске праксе, дискриминација (класна, политичка, етничка, полна и морална), морални аспекти мита и корупције, нова етика животне средине, однос према будућим генерацијама, етичке теме и дилеме (смртна казна – за и против, самоубиство – да ли човек има право на тај чин, да ли рећи истину пацијенту или не, абортус, еутаназија или природна смрт, донорство органа и генетског материјала, клонирање). критички процењује непожељне појаве у моралном животу људи;

Неопходно је упознати ученике са значајем важења општих моралних начела, вредности и норми у медицинској пракси. Потребно их је оспособити да изражавају правилне ставове према болесним особама, да знају на које све начине се људима може олакшати боравак у болници, да објасне значај давања адекватне повратне информације болеснику у току лечења и да аргументовано дискутују о осетљивим питањима анестезије, смрти, самоубиства, еутаназије и абортуса. Неопходно је да у сваком појединачном случају поштују морални кодекс и помажу сваком болеснику без разлике и да објасне различите облике повреде савести (незнање, несагледавање последица деловања или намерног пропуштања деловања).

У оквиру 4. модула – Морални аспекти здравственог позива неопходно је дефинисати појмове: моралне обавезе здравствених радника према болесницима, лекарска тајна и право пацијента на приватност, етички проблеми у приватној медицинској пракси, етички аспекти биоинжењеринга и генетских истраживања.

Неопходно је оспособити ученике да се односе према пацијенту поштујући принцип primum non nocere, бране став да је људски живот највиша вредност и да све треба да буде у његовој служби, процењују критеријуме вредновања појединих савремених захвата у третирању пацијената, схвате практичне последице које произилазе када се одређена теорија примењује у животу и у струци здравствених радника, искаже у критички однос према постојећој моралној пракси на основу стеченог знања.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати остваривање прописаних циљева, исхода и напредовања ученика у савладавању задатог програма. Праћење напредовања и оцењивање успеха ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Основна сврха оцењивања је унапређивање процеса учења.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења и подразумева редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика и садржи информацију о томе која знања, умећа и навике је ученик усвојио у складу са очекиваним исходима. Садржи информације о ангажовању ученика, као што су запажања о радним навикама, однос према обавезама и задужењима, начину учења, aктивнoстима нa чaсу, учeшће у групним и индивидуалним рaдoвимa, о степену коришћења савремених информационих технологија и других извора информација. Битан је податак о комуникацији коју ученик остварује са другим ученицима и наставником.

Током процеса наставе и учења наставник континуирано прати рад ученика и даје му повратну информацију о степену успешности или недостацима у савладавању одређеног градива. Оно стимулише и усмерава ученике на одређене активности у савладавању градива и превазилажењу проблема. Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да одреди приоритете и да унапређује процес учења. Наставник даје ученику информације о успеху и конструктивне препоруке о корацима које ученик треба да предузме да би резултат учења био што бољи. Повратна информација треба да садржи и похвале, да јасно мотивише ученика да тежи успеху и признању за уложен труд и постигнут циљ. Ово оцењивање треба да јача самопоуздање ученика и да буде присутно на свим нивоима наставе, да буде уткано у свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Формативно оцењивање је описно и бројчано и утиче и на сумативну оцену.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, модула или класификационог периода. Оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане. Сумативне оцене се формирају на основу усмених одговора, тестирања ученика, контролних задатака, групних и пројектних радова.

Формативно и сумативно оцењивање је део јединственог процеса оцењивања заснованог на унапред утврђеним критеријумима.

Назив предмета: КОЗМЕТОЛОГИЈА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– развијање знања и вештина о основним технолошким операцијама;

– упознавање са процесом израде једноставних козметских препарата, уз асистенцију наставника

– упознавање са хемијским саставом, деловањем и применом козметичких сировина;

– усвајање знања о сировинском саставу, деловању и намени козметичких и производа;

– оспособљавање за апликацију козметичких производа на основу виђеног стања коже и њених аднекса

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Козметологија је предмет који се изучава у трећем разреду. Теоријска настава се реализује у учионици, а вежбе у школској лабораторији. Приликом остваривања програма вежби одељење се дели на 3 групе до 10 ученика.

Програм предмета Козметологија oмoгућaвa ученицима дa рaзумejу знaчaj припреме козметичких производа и упознаје ученика са поступцима њихове припреме. Кроз изучавање овог предмета ученицима се појасне прописани услови пријема, разврставања и класификовања козметских препарата. Од суштинске је важности да ученици прођу кроз цео процес израде козметичких препарата различитих облика, које ће у будућем раду свакондевно користити.

Предмет оспособљава будуће козметичке техничаре да прикупе информације од корисника козметичких услуга и на основу њих изврше препоруку одређених козметичких процедура и пратеће кућне неге. Подстиче испољавање прецизности, предузимљивости, објективности и самокритичности при обављању посла. Познавање законских прописа који регулишу промет козметичких производа важно је за будући самостални рад козметичког техничара.

Задатке у оквиру козметологије треба изучавати на практичним примерима, повезујући теорију и вежбе. Часове конципирати тако да се остваре сазнајни и процесни циљеви модула, развијајући самопоуздање и сигурност у личне способности и позитиван став према предмету.

Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају оствареност прописаних исхода. У ту сврху бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима.Јасно дефинисани исходи показују наставнику специфична стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања, требало би извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе, планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на већи број исхода и да се могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима.

Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Подстаћи ученике на самостално тумачење и извођење закључака о новим, стручним појмовима, као и евидентирање у складу са правилима евидентирања. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања и вештина, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и вештина и развијање сопствених ставова. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета Козметологија, у различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција (Естетска нега, Хемија, Дерматологија, Дерматологија са негом).

Наставници и ученици су обавезни да имају радну одећу, током боравка у школској лабораторији. Вођење дневника вежби је неопходно током извођења вежби и наставе у блоку Обезбедити услове безбедног рада у оквиру школске лабораторије.

1. Модул: Основне технолошке операције

На самом почетку упознати ученике са планом и програмом предмета, као и начином оцењивања. Обрадити појам и значај Козметологије као научне дисциплине, дискутовати о све већем утицају козметологије на свакодневни живот појединца, те о убррзаном развоју технологије и утицају на развој и примену козметичких препарата. Историјат козметологије обрадити као истраживачки рад ученика, који ће на самом почетку изучавања предмета подстаћи ученике на самосталан и креативан рад. Разграничити поље деловања Козметологије на негу и заштиту коже и њених аднекса од терапијске примене препарата, која никако не може бити предмет изучавања, нити будућег рада Козметичког техничара.

Неопходно је дефинисати појмове: технолошке операције, механичке, топлотне и дифузионе операције.

Ученици смера козметички техничар се први пут, током школовања упознају са практичним вештинама и основама технологије израде козметичких препарата. Овај модул поставља темеље будућег рада у школској лабораторији на вежбама и има за циљ да оспособи ученике да изводе и увежбавају, из надзор, једноставне технолошке операције кроз наставу на вежбама и модулима који следе. Нагласити ученицима да стицањем знања из овог предмета не стичу компетенције за самосталну израду козметичких препарата у будућем раду. Кроз извођење вежби указивати на потенцијалне опасности по здравље клијената уколико се козметички препарати користе неадкеватно.

Циљ модула је стицање знања о основним технолошким операцијама које се користе приликом припреме козметичких производа у лабораторијској и индустријској производњи препарата, стицање адекватних практичних вештина извођења технолошких операција, као и формирање свести о значају њиховог правилног извођења током припреме козметичких производа.

Демонстрацијом на часовима вежби приказати ученицима вештине извођења технолошких операција.

На часовима вежби, потребно је ученицике усмеравати да, уз надзор, поштујући мере безбедности на раду, изводе и увежбавају извођење различитих технолошких операција. Прилагодити задате примере предзнањима и вештинама ученика, исходи су основног нивоа.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (лабораторијско посуђе, ваге, водено купатило, супстанце, прибор и амбалажу).

2. Модул: Козметичке сировине и активне материје

У оквиру обраде Козметичких сировина и активних супстанци, неопходно је дефинисати појмове: козметички препарат, козметичка сировина, козметички активна супстанца. Инсистирати на познавању подела сировина према различитим критеријума. Указати ученицима на свакодневни развој нових група сировина, или поновну актуелизацију неких група сировина које су се раније користиле. Дискутовати на тему: Да ли су све природне сировине априори добре за кожу? Како делују синтетске сировине, а како полусинтетске сировине и због чега постоји потреба за њиховим формулисањем? Поткрепити све примерима. Овај модул оставља велики простор за истраживачки рад ученика /есеји, презентације, сликовити прикази/појединачно или у мањим групама, где би они резултате својих истраживања приказивали на часовима што би допринело и развоју самосталног излагања и презентовања тема. Провера у виду тестирања би била адекватна оваквом начину рада.

Циљ модула је стицање знања о дефиницији и класификацији козметичких производа и основним карактеристикама појединих група сировина за израду козметичких производа, као и развијање свести о значају квалитета и избора сировина и козметички активних супстанци за квалитет козметичког производа.

3. Модул: Облици козметичких препарата

Неопходно је дефинисати појмове: прашак, прави и колоидни раствор, суспензије, пасте, емулзије, екстрактивни препарати (инфузи, декокти, мацерати, тинктуре, ароматичне воде). Обрадити воду и ПАМ у оквиру ове теме, јер ће им знања из ове две области бити неопходна за праћење наставе из модула који следе.

Циљ модула је стицање знања о различитим врстама облика у којима је могуће припремити козметичке производе и препарате, као и развијање вештина на основном нивоу у изради козметичких препарата различитих облика. С обзиром да је ово једини предмет у којима се ученице сусрећу са израдом препарата, идеја је да знања која су стекли прилико обарде првог модула на вежбама о основним технолошки препаратима примене током учешћа на настави вежби. Важно је напоменути да наставник бира једноставне рецептуре, да јасно дефинише поступке израде по корацима и да се препарати приправљају уз асиситенцију и надзор наставника.

У оквиру теоријске наставе, приликом обраде наведених појмова усмеравати ученике на поређење разних облика препарата. Поставити задатке попут: Наведи што већи број сличности/разлика између правих и колоидних раствора или сиспензија/емулзија или прашкова/пасти. Поредити различите екстрактивне препарате. Задати фотографије раличитих козметичких производа да се одерди њихов облик, указати на могућност формулисања једног козметичког производа у различитим облицима.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (стручна литература, лабораторијско посуђе, ваге, водено купатило, супстанце, прибор и амбалажу…).

4. Модул: Козметички препарати за одржавање личне хигијене

Неопходно је дефинисати појмове: сапун, шампон, со за купање. На самом почетку модула поставити образац изучавања свих козметичких производа који се изучавају током године: дефиниција, поделе, сировински састав, захтеви за израду, начин употребе, занимљивости и историјат. Дискутовати о околностима које доводе до потребе за коришћењем ове групе препарата / да ли могуће одржавати личну хигијену без ових препарата. Повезативати знања из козметологије са знањима стеченим на Дерматологији.

Циљ модула је стицање знања о саставу, особинама, припреми и употреби козметичких производа за одржавање личне хигијене (сапуни, шампони, козметички производи за купање); стицање практичних вештина на основном нивоу и формирање свести о улози козметичких производа за одржавање личне хигијене у свакодневном животу.

Након обраде теоријских знања, у учионици, демонстрацијом на часовима вежби приказати ученицима вештину припреме сапуна, шампона, соли за купање. Наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу, а ученик је обавезан да води дневник вежби.

На часовима вежби, потребно је ученицима дати да уз надзор наставника припремају једноставне препарате из ове групе, да их запакују и сигнирају.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (фармакопеје, магистралне формуле, лабораторијско посуђе, уређаје, супстанце, прибор и амбалажу).

5. Модул: Козметички препарати за негу, одржавање и заштиту коже и косе

Неопходно је дефинисати појмове козметичких производа за негу, чишћење, одржавање функције и заштиту коже.. Циљеви модула су стицање знања о саставу, особинама, припреми и употреби козметичких производа за негу, одржавање и заштиту коже; као и стицање основних практичних вештина израде козметичких производа за негу, одржавање и заштиту коже и косе. Модул је обиман и препорука је да се подели у мање целине приликом обраде и провере стечених знања – нега и одржавање, чишћење и заштита.

Поштовати образац изучавања за сваку врсту препарата – дефиниција, поделе, сировински састав, захтеви за израду, начин употребе, занимљивости и историјат. Инсистирати на уводним чињеницама које су то околности на кожи које доводе до потребе за овом врстом препарата. Јасно успоставити корелацију са Дерматологијом (нарочито инсистирати на овим повезницама приликом обраде Препарати за заштиту од сунца, , Препарати за негу од хемикалија и препарати за заштиту од инсеката, Хидратантни и Емолијентни кремови) и Есстетском негом (кремови и лосиони за чишћење коже, препарати за пилинг коже, ,,анти ејџ” кремови, кремови за руке, маске и тоници за лице). Због значаја козметичких маски и паковања у свакодневном раду козметичког техничара, ову област обрадити на основном нивоу, док је стицање знања и вештина виших нивоа исхода планирано и издвојено као Настава у блоку.

Након обраде теоријских знања, демонстрацијом на часовима вежби приказати ученицима вештину припреме млека и лосиона за чишћење коже,пилинга за тело и лице, кремова за лице, масажу, руке и заштиту коже од сунца, серума и маски за лице.

На часовима вежби, потребно је ученицима дати да уз асиситенцију, по јасно дефинисаним корацима, уз надзор наставника учествуију у процесу припреме, паковања и сигнирања једноставних козметичких производа за негу, заштиту и одржавање функције коже.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (фармакопеје, магистралне формуле, лабораторијско посуђе, ваге, водено купатило, супстанце, прибор и амбалажу).

6. Модул: Козметички препарати посебне намене

Циљ модула је стицање теоријских знања о саставу, особинама, припреми и употреби козметотерапијских и препарата посебне намене; као и формирање свести о значају употребе препарата посебне намене. Током реализације часова у оквиру овог модула наставник треба да ученицима приближи и истакне особине козметичког техничара и кодекс етике кроз примере у пракси.

Неопходно је дефинисати појмове: козметички препарати за третман хиперпигментације и депигментацију коже, за хемијски пилинг коже, за негу себороичне коже, за депилацију, антиперспирансе и дезодорансе.

Обрадити околности које доводе до потребе за овом врстом препарата. Осврнути се на градиво из Дерматологије и Естетске неге – поновити градиво из хиперхидроза и рада знојних жлезда, грађе нокта, структуре длаке и метода депилације, врсте пилнга, функције лојних жлезда.

Поштујући образац постваљен на почетку изучавања козметичких препарата обрадити задате теме. Овај модул пружа простор за активирање ученика у виду самосталних истраживачких радова на задате теме поделом у мање групе или постављањем пројектне наставе.

7. Модул: Козметички производи – нежељене реакције, паковање, контрола квалитета, законска регулатива

Овај модул повезује групу некохерентних тема, које заокружују познавање основних елемената Козметологије као научне дисциплине.

Неопходно је дефинисати појмове: законски прописи и савремени захтеви за козметичке производе, контрола квалитета, алергијске реакције на козметичке производе, козметичка амбалажа.

Циљеви модула су упознавање са савременим захтевима за производњу, паковање, прометовање, и транспорт козметичких производа, стицање знања о значају контроле квалитета козметичких производа, врстама и методама испитивања контроле квалитета, основним законским регулативама за израду, прометовање, чување и контролу квалитета козметичких производа, те развијање свести о важности избора амбалаже готовог козметичког производа.

Препорука је да се током извођења вежби и наставе у блоку у оквиру других модула сукцесивно указује не елементе који су издвојени, као важан, последњи модул који се изучава на теорији.

Настава у блоку

Козметичке маске и паковања

Циљ модула је стицање знања о врстама, особинама, сасатаву, деловању и примени маски и паковања за лице, стицање адекватних практичних вештина и формирање свести о значају правилног избора маске за лице зависно од стања и типа коже, као и о значају примене маске и паковања за лице у свакодневном животу.

Демонстрацијом приказати ученицима вештину припреме адсорбентне маске, адстригентне маске, антифлогистичке маске, маске за појачање циркулације крви, специјалне маске, козметичких паковања.

Ученицима, уз надзор и асистенцију наставника само припремају, пакују и сигнирају различите типова козметичких маски и паковања.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (стручна литература, лабораторијско посуђе, уређаје, супстанце, прибор и амбалажу).

Декоративна козметика

Циљ модула је стицање теоријских знања о саставу, особинама, изради и употреби декоративне козметике; као и формирање свести о њеном значају у свакодневном животу. Током реализације часова у оквиру овог модула наставник треба да ученицима приближи и истакне особине козметичког техничара и кодекс етике кроз примере у пракси.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства, као и наставна средства посебне намене (стручна литература).

У декоративној козметици неопходно је дефинисати појмове: шминке, пудера, сенки, маскара, коректора, ружева, лакова за нокте, хајлајтера, бронзера, прајмера.

Циљ модула је стицање знања о саставу, особинама, припреми и употреби декоративне козметике, стицање практичних вештина припреме декоративне козметике, као и формирање свести о значају декоративне козметике у свакодневном животу.

Након обраде теоријских знања, демонстрацијом приказати ученицима вештину пропреме декоративне козметике.

Током реализације часова у оквиру овог модула наставник треба да ученицима приближи и истакне особине козметичког техничара и кодекс етике кроз примере у пракси. У оквиру практичног дела ученици из аиситенциј и надзора наставника припремају, пакују и сигнирају различите типове декоративне козметике.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације козметичког техничара. Оцењивање треба да буде усмерено на добијање информација о обрасцима мишљења и условима под којим ученик може да примени стечено знање. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Формативно оцењивање: oднoс учeникa прeмa рaду, aктивнoст нa чaсу, урaђeни дoмaћи зaдaци, вoђeње дневника вежби нa чaсoвимa, учeшћa у групним и индивидуалним рaдoвимa, пројектним задацима.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења. Оно је у функцији развоја и напредовања јер усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју.

Формативно оцењивање укључује повратну информацију коју наставник даје ученику која обавезно садржи препоруку како да ученик исправи грешке, како да унапреди процес учења. Важно је да повратна информација буде конструктивна, јасна и мотивишућа за ученика.

Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да са-мостално прати, регулише, вреднује и унапређује свој процес учења. Формативно оцењивање је мотивациона техника која, ако се адекватно користи, јача сигурност и самопоуздање ученика и спречава појаву неуспеха. Формативно праћење и оцењивање наставног процеса води ученике ка добијању што боље сумативне оцене. Формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између ученика и наставника. Оцењивање је описно и бројчано.

Предлог за сумативно оцењивање: усмено излагање, практична демонстрација, тестови знања, тестови практичних вештина, контролни задаци самостални или групни радови, презентације. Препорука је да се оцењивање кроз контролне вежбе и тестове реализује по модулима. Ученик се сумативно оцењује на полугодишту, на крају школске године и на стручној матури.ализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

Назив предмета: ДЕРМАТОЛОГИЈА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Оспособљавање ученика за уочавање и формулисање кожних промена;

– Упознавање са задацима и могућностима козметичара у решавању обољења;

– Развијање свести о сопственим способностима и ограничењима у склопу третмана коже;

– Упознавање о потреби заштите сопственог здравља током прегледа и интервенција на кожи;

– Подстицање жеље за ширим професионалним образовањем и упућивање на могуће изворе;

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Дерматологија је наставни предмет који се обрађује током треће године школовања на смеру козметички техничар. Настава се реализује у школи са фондом од 64 часа теоријске наставе подељених у 5 модула.

Кроз предмет се ученици на самом почетку упознају са карактеристикама здравe коже, а затим се прелази на обољења коже. Стицање способности уочавања и формулисања кожних промена је од велике важности за њихов будући рад у козметичким салонима, где ће се сусретати са неким од ових обољења.

Програм дерматологије је прилагођен по обиму и темама ученицима и омогучава им да стекну добру базу знања и вештина, које ће користити у изучавању других предмета, пре свега дерматологије са негом која се обрађује у четвртој години.

Дерматологија је у корелацији и са другим предметима, као што су анатомија, хигијена, микробиологија са епидемиологијом, естетска нега и естетска хирургија са негом.

Програм дерматологије усмерава наставника да наставни процес реализује у складу са дефинисаним исходима. Ученици кроз овај предмет добијају специфична стручна знања, која могу употребити у будућој професији или у животу.

Методе, активности и технике које ће наставник користити да би ученици савладали градиво зависе од исхода и наставник их бира сам. Извори информација могу бити различити и наставник треба да стимулише и наводи ученике да их користе.

Избор метода и облика рада треба да стимулише активност ученика и њихове интелектуалне потенцијале и да наставу чини занимљивом. Ученици треба да се мотивишу да раде на себи, свакодневно стичу нова знања, да несебично деле знања са другима, да износе своја мишљења, да буду креативни, тимски надахнути, да стално теже новим успесима и достигнућима.

За козметичке техничаре кожа је циљни орган, а дерматологија као грана медицине која се бави кожом, стално напредује. Наставник треба да буде у току са актуеним достигнућима и да их на прилагођен начин, сходно предзнању ученика и њиховим реалним потребама, као и примерима из праксе и живота, едукује.

Потребно је да им кроз лични пример приближи неопходност континуиране едукације и жељу за сталним усавршавањем, што доприноси већој рационализацији наставног процеса и подстиче интелектуалну активност ученика.

У оквиру 1. модула – Развој, грађа и функција коже и њених аднекса потребно је упознати ученике са са појмом дерматологије и планом и програмом предмета, начином рада наставника и кључним исходима који се очекују од ученика.

Неопходно је дефинисати појмове: грађа и развој коже, слојеви епидермиса, дермиса и хиподермиса, диференцијација кератиноцита, организација ћелија, влакана и матрикса у дермису, васкуларизација и инервација коже, грађа и улога лојних, екриних и апокриних жлезда, састав и улога себума, грађа и улога длаке и нокта, њихов раст и циклична активност фоликула, функције коже и процес старења коже кроз клиничке и хистолошке карактеристике.

Неопходно је да упознати ученика са значајем дерматологије у естетици, редоследом слојева епидермиса и и карактеристикама кератиноцита и некератиноцита,динамиком и континуираним обнављањем епидермиса, структуром дермиса и хиподермиса, грађом и улогом лојних жлезда, појмом терморегулације, структуром и фазама раста длаке и нокта, функцијама коже и процесом старења коже.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

У оквиру модула 2 – Грађа кожних лезија неопходно је дефинисати појмове: типови, распоред и развој кожних лезија у нивоу, изнад и испод нивоа коже, као и појам примарних и секундарних кожних лезија.

Неопходно је упознати ученике са механизмом настанка кожних лезија, као патолошких промена које се разликују од здраве коже. Настојати да ученици повежу изглед кожних лезија са разумевањем процеса који се дешавају у кожи. Ученике је потребно оспособити да објасне механизам настанка кожних лезија и дефинишу типове кожних лезија и увежбају своје визуелне способности.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

У оквиру модула 3 – Поремећаји коже због дејства физичких фактора неопходно је дефинисати појмове : поремећаји коже механичког порекла (intertrigo, callus и clavus), поремећаји коже изазвани физичким факторима (акутна и хронична оштећења коже изазвана УВ и јонизујућим зрачењем и дејством ласера) и поремећаји коже изазвани хемијским агенсима (киселине, базе и други хемијски елементи).

Неопходно је упознати ученике са карактеристикама дерматоза изазваних дејством механичких фактора, локалном терапијом и мерама превенције, са физичким својствима и дејством УВ, јонизујућег и ласерског зрачења на организам, са симптоматологијом, клиничком сликом и терапијом оштећења које ова зрачења изазивају и са дејством киселина, база и других хемијских супстанци на кожу (коагулацијска и коликвацијска некроза).

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

У оквиру модула 4 – Болести изазване микроорганизмима неопходно је дефинисати појмове: бактеријске болести коже изазване грам позитивним бактеријама (еrysipelas, scarlatina, impetigo contagiosa, cellulitis, , folliculitis, furunculus, carbunculus, hidradenitis suppurativa), бактеријске болести коже изазвне грам негативним бактеријама и лајмска болест, гљивична болести са захватањем коже (дерматофитије, pityriasis versicolor и кандидијаза), вирусне болести коже изазване херпес вирусима (herpes simplex, varicella, herpes zoster), хуманим папилома вирусима (брадавице) и pox вирусима (molluscum contagiosum), као и паразитарна обољењима (scabies и pediculosis).

Неопходно је упознати ученике са карактеристикама бактерија које чине нормалну флору коже, клиничким манифестацијама најчешћих инфекција коже изазваних грам позитивним и грам негативним бактеријама, епидемиологијом и клиничким манифестацијама лајмске болести, класификацијом гљивичних болести коже, клиничким манифестацијама i локалним модалитетима лечења и превенције, клиничким манифестацијамa коже различитим вирусима (herpes simplex, varicella zoster, humanim papiloma и pox вирусима), клиничким манифестацијама и терапијом најчешћих болести коже изазваних паразитима.Ученике је потребно оспособити да схвате значај и опасности инфекције које се дешавају на кожи, да уоче специфичности бактеријских, гљивичних, вирусних и паразитарних инфекција, да науче превенцију инфекција и да то у будућности спроводе у козметичким салонима у оквиру својих компетенција

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

У оквиру модула 5 – Болести које се преносе полним контактом неопходно је дефинисати појмове: класификација полно преносивих болести, сифилис, гонореја, гениталне инфекције хламидијама и микоплазмама, генитални херпес и гениталне брадавице, кандидијаза, трихомонијаза и сида.

Неопходно је упознати ученике са класификацијом болести које се преносе полним контактом; етиологијом сифилиса, путевима преношења, клиничким манифестацијама и терапијом; узрочником гонореје, начинима преношења, клиничким манифестације код жена и мушкараца, компликацијима услед неадекватног лечења, клиничком сликом честих гениталних инфекција узрокованих другим бактеријама, вирусима и гљивицама, методама за постављање дијагнозе и спровођењем мера превенције. Ученике је потребно оспособити да схвате опасности које носе полно преносиве болести у појави стерилитета и у неком случајевима животне угрожености, као и значај обраћања лекару са првим манифестацијама болести.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати остваривање прописаних циљева, исхода и напредовања ученика у савладавању задатог програма. Праћење напредовања и оцењивање успеха ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Основна сврха оцењивања је унапређивање процеса учења.

Формативно оцењивање је оцењивање у току процеса учења и подразумева редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика и садржи информацију о томе која знања, умећа и навике је ученик усвојио у складу са очекиваним исходима. Садржи информације о ангажовању ученика, као што су запажања о радним навикама, однос према обавезама и задужењима, начину учења, aктивнoстима нa чaсу, учeшће у групним и индивидуалним рaдoвимa, о степену коришћења савремених информационих технологија и других извора информација. Битан је податак о комуникацији коју ученик остварује са другим ученицима и наставником.

Током процеса наставе и учења наставник континуирано прати рад ученика и даје му повратну информацију о степену успешности или недостацима у савладавању одређеног градива. Оно стимулише и усмерава ученике на одређене активности у савладавању градива и превазилажењу проблема. Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане самосталнији у учењу, да одреди приоритете и да унапређује процес учења.Наставник даје ученику информације о успеху и конструктивне препоруке о корацима које ученик треба да предузме да би резултат учења био што бољи. Повратна информација треба да садржи и похвале, да јасно мотивише ученика да тежи успеху и признању за уложен труд и постигнут циљ. Ово оцењивање треба да јача самопоуздање ученика и да буде присутно на свим нивоима наставе, да буде уткано у свакодневну комуникацију између ученика и наставника.Формативно оцењивање је описно и бројчано и утиче и на сумативну оцену.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, модула или класификационог периода. Оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане. Сумативне оцене се формирају на основу усмених одговора, тестирања ученика, контролних задатака, групних и пројектних радова.

Формативно и сумативно оцењивање је део јединственог процеса оцењивања заснованог на унапред утврђеним критеријумима.

Назив предмета: ОСНОВИ КЛИНИЧКЕ МЕДИЦИНЕ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– стицање знања о основама медицинске пропедевтике, те најчешћим болестима крви и кардиоваскуларног система, респираторног система, дигестивног система, уринарног система, ендокриног и нервног система

– стицање знања о најчешћим болестима које настају као последица неправилне исхране и усвајање ставова о правилној исхрани

– усвајање превентивних понашања и здравих стилова живота у спречавању обрађиваних обољења

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Теоријска настава се реализује у школи, са фондом од 64 часа теоријске наставе . На наставним базама се реализује 30 часова наставе у блоку.

Број часова предвиђен за сваки модул треба схватити као препоруку, на наставнику је да прилагоди трајање модула конкретним ситуацијама са којима се суочава (напредак ученика, оствареност исхода, карактеристике одељења, …).

Наставник конципира наставни процес у складу са дефинисаним исходима, планирајући своје активности и активности ученика. Наставу оријентисати као активну, где је наставаник организатор наставног процеса који усмерава активности ученика.

Током реализације наставног програма подстицати ученике да повежу знања стечена знања изучавајући Латински језик, Прву помоћ, Увод у патологију и Основе медицинске психологије и надограде новим знањима, ставовима и вештинама.

Предмет Основи клиничке медицине је у корелацији са следећим наставним предметима: Латински језик, Прва помоћ, Биологија, Анатомија и физиологија , Хигијена и здравствено васпитање, Основе медицинске психологије, Mикробиологија са епидемиологијом, Увод у патологију, Естетска нега, Фармакологија, Дерматологија са негом и Естетска хиругија са негом.

Основи клиничке медицине је осмишљен као предмет који сажима основна знања из интернистичких медицинких дисциплина. Поред овог предмета, једина интернистичка грана медицине коју изучавају током средњешколског образовања је Дерматологија (и Дерматологија са негом).

Током 64 часа инсистирати на остварености исхода, који су што се тиче медицинских знања, а због обима предмета и предвиђеног броја часова, те због спецофичности смера Козметички техничар, средњег нивоа. Друга линија циљева предмета су усвајање здравих животних ставовова и навика, те овладавање превентивним активностима у оквиру обрађиваних обољења. Исходи везани за ова знања, вештине и ставове су вишег нивоа.

Наставне технике и методе су избор наставника који реализује програм, а треба да подстичу мотивацију за учење, развијају повезивање појмова и извођење закључака.

Природа предмета захтева познавање латинске терминологије. У настави користити савладане и нове латински речи, фразе, изразе, називе обољења и процеса. Препорука је да се током часа забележе, појасне, напишу на табли, поентирају кључне речи на латинском језику за сваку наставну целину.

Познавање основних анатомофизиолошких карактеристика система чија се обољења обрађују је неопходно за праћење наставе. Осмислити начине за утврђивање ових знања на почетку сваког модула. То могу бити групни радови, презентације, игрице и квизови за понављање знања, домаћи задаци, анализа фотографија и плаката са приказима анатомских структура…

Визуелизација етипатогенезе и клиничке слике болести је веома важна за успешно извођење наставе, те се препоручује коришћење анатомских и патолошких модела, постера, скица, шема, видео материјала, презентација.

Подстицати на коришћење информационих технологија попут проналажења кратких филмова, постова, садржаја са интернета из обрађиваних тема.

Домаћи задаци су препорука за бољу оствареност исхода. Предлози за домаће задатке су: решавање проблемских ситуација, цртежи и шеме кључних процеса, табеле поређења, радови есејског типа, видео материјал и постови са медицинких страница, постављање материјала за обрнуту учионицу…

Наставни процес конципирати да буде интересантан и ефикасан, рационализован, да подстиче интелектуалну активност ученика, тимски и истраживачки рад.

Настојати да се развија индивидуалност у настави спрам личних интересовања и способности ученика.

Модул 1: Медицинска пропедевтика

Упознати ученике са планом и програмом предмета и са концептом рада. Подсетити се знања о здрављу и болести из Хигијене са здравственом васпитањем и Увода у патологију.

У овом модулу поставља се образац који ће се примењивати приликом изучавања свих обољења у предмету, али и у Дерматологији и Естетској хирургији (како на часовима теорије, тако и на часовима вежби), где ће важан део наставе бити разговор са пацијентом и посматрање клиничке слике током физичког прегледа пацијента.

Етиологија, патогенеза, клиничка слика, дијагноза, лечење, ток и исход и превенција обољења су кључни појмови које ученици треба да усвоје. У овом модулу се ученици упознају са појмом клинички синдром.

Прилагодити наставне методе поређењу симптома и знакова болести, као и акутних и хроничних болести.

Рашчланити анамнезу на основне делове и дискутовати о значају информација добијених разговором за даљи ток дијагностике и лечења. Нагласити судско-медицинкси значај историје болести и место анамнезе, физичког прегледа и допунских дијагностичких метода у истој. Подстицати ученике да дају примере из сопственог искуства (као пацијента, ученика медицинске школе на пракси, из других предмета које су изучавали).

Модул 2: Болести крви и кардиоваскуларног система

Обољењима еритроцита, леукоцита и тромбоцита присутупити информативно, циљ је да се усвоје кључни појмови. Ученици треба да стекну основна знања, те да на исходима средњег нивоа објасне етиопатогенезу, клиничку слику, дијагностику и лечење анемија, леукемија, хеморагијског синдрома, тромбоцитопеније и хемофилије. Претходно поновити врсте и особености крвних ћелија.

Број часова предвођених за обраду базичних обољења: ангина пекторис и инфаркт миокарда, срчана инсуфицијенција, едема плућа, артеријска хипертензија, синусна тахикардија, брадикардија, екстрасистола, уз време издвојено за обнављање основа грађе и функције кардиоваскуларног система указује на ниво остварености исхода који су нижег и средњег нивоа. Активности које се предузимају у наставном процесу треба да су усмерене на разумевање етиопатогенезе, клиничке слике, дијагностике и лечења.

У овом модулу кључно је организовати наставу како би се дискутовале, критички проматрале и аргументовале превентивне активности и здрави стилови живота који би превенирали ова обољења.

Модул 3: Болести респираторног система

Етиологија обољења респираторног система и мере превенције, те Симптоми и знаци обољења респираторног система су теме које треба детаљно обрадити јер су основа за стицање знања из појединачних обољења респираторног система. Обавезно поновити анатомофизиологију спроводног и респираторног дела респираторног система, те основне хистолошке карактеристике (респираторни и алвеоларни епител у виду кључних елемената – улога ћелија које прозводе мукус и ћелија са трепљама, те изглед и функционисање алвеоларног епитела).

Теме: Болести горњих дисајних путева, Хроничне опструктивне болести плућа: хронични бронхитис, бронхијална астма и емфизем плућа, те

Пнеумоније обрадити на нивоу остварености исхода срењег нивоа (кључно је разумевање етиопатогенезе, клиничке слике, дијагностике и лечења). Важно је нагласити разлику између појма опструктивне и рестриктивне болести.

Кроз сваку тему увести аргументовану дискусију и активности усмерене на поентирање превентивних понашања за респираторна обољења. Поређење пожељних и штетних образаца понашања је једна од могућности за остваривање исхода вишег нивоа, који су предвиђени за превенцију респираторних обољења.

Модул 4: Болести дигестивног система

Започети модул обнављањем знања из анатомофизиологије Дигестивног система (општа грађа дигестивне цеви, особености епитела желудца, улоге HCl , специфичности апсорпције у танком цреву, улога и основне анатомске одлике жлезда придодатих дигестивној цеви – јетре и егзокриног панкреаса). Симптоми и знаци обољења дигестивног система су базична тема, основ за савладавање знања из обољења гастроинтестиналног тракта, те спрам тога организовати наставне активности.

Акутни и хронични гастритис, Улкус желуца и дванаестопалачног црева , Улцерозни колитис, Карцином дебелог црева, Хепатитиси и Цироза јетре обрадити на средњем нивоу остварености исхода са нагласком на разумевању етиопатогенезе, клиничке слике, дијагностике и лечења и мера превенције.

Приликом обраде Хепатитиса повезати опасности и мере заштите приликом реализовања вежби из свих предмета које похађају на наставним базама, нагласити значај вакцинације здравствених радника у борби против хепатита. Предлажем активности које ученици предузимају повезујући своја искуства са пожељним, заштитим обрасцима понашања.

Модул 5: Болести неправилне исхране

Овај модул је пожељно конципирати у виду пројектне насаве. Поделити одељења на групе, доделити уже теме за истраживања и презентовање резултата истраживања. Доделити улоге у оквиру групе, припремити листиће којима ће се оцењивати активности чланова групе.

Предлози ужих тема: Правилна исхрана тинејџера, Епидемиолошки подаци – гојазност и потхрањеност, Узроци гојазности, Дијете за мршављење – чињенице и контроверзе, Потхрањеност, Анорексија и булимија – психијатријски приступ лечењу обољења, Анорексија и булимија у свету познатих, Покрети и кампање против потхрањености у свету моделинга, Предлог јеловника особе са хиперлипопротеинемијама, Израда флајера (пропагандног материјала) са циљем подизања свести појединаца о гојазности и потхрањености, анорексији и булимији или хиперлипидемијама,…

Модул 6: Болести уринарног система

Симптоми и знаци обољења уринарног система, заједно са понављањем основа анатомије и физиологије уринарног система су обавеза за успешно савладавање знања, вештина и ставова приликом обраде овог модула.

Превенцију обољења уринарног система нагласити и обрадити у оквиру лечења и превенције Акутне бубрежне инсуфицијенције, Хроничне бубрежне инсуфицијенције, Нефрокалкулозе и нефрокалцинозе.

Модул 7: Болести ендокриног и нервног система

Основе анатомофизиологије штитасте жлезде и ендокриног панкреаса, те механизам повратне спреге поновити на почетку овог модула. Прилоком обраде тема: Болести штитасте жлезде, Шећерна болест, Епилепсија, Паркинсонизам, Депресија и неурозе и Шизофренија правити ,,речник медицинских појмова и израза” на табли или у виду задатка ученицима (да сами бележе појмове и изразе који су им мање познати или непознати, а који се може искористити за оцењивање активности ученика).

Приликом обраде епилепсије нагласити међупредметне кометенцијее са Првом помоћи код особа са епилептичким нападима.

Предлог је да се у оквиру модула критички просуди однос здравствених радника и друштва у целини према особама са менталним обољењима, дискутовати о активностима,појединца и заједнице у оквиру интегрисања особа са овим обољењима да самостално функционишу, давати предлоге за социјализацију особа погођених овом групом обољења.

Настава у блоку:

Ученици се деле у три групе (по десет ученика у групи).

Наставу организовати на одељењима: кардиологије, пулмологије, гастроентерологије, урологије, те ендокринологије, неурологије и психијатрије.

Важно је да активности у настави у блоку прате знања стечена на часовима теорије.

Циљ боравка ученика на настави у блоку је да утврде и систематизују знања стечена на часовима теорије уз разговар са пацијентима.

Од суштинског значаја за безбедност ученика је да на одељењима не преузимају активности из домена здравствене неге за које нису обучени и који нису планирани програмом предмета.

На почетку наставе у блоку посветити неколико часова како би се поставила правила понашања, подсетити се кодекса понашања и очекивања од ученика током боравка у болници. Обрадити кључне моменте основних етичких тема и теме безбедности. Подсетити се правила узимања анамнезе и физичког прегледа. Ученицима дати радне задатке да по унапред планираним питањима, разговором са одабраним пацијентима (по темама које обрађују на теоријској настави), раговарају са пацијентом те да се на заједничком часу дискутује о инфомацијама које су добили од пацијената и повезивати са знањима стеченим на теријској настави. Могу се организовати радионице комуникацијских вештина.

Методе асепсе и антиспесе обрадити на информативном нивоу, са том веома важном темом ученици ће се сретати кроз неколико предмета. Инсистирати на активностима у оквиру реализације тема из Асепсе и антисепсе које ће омогућити ученицима безбедан боравак на клиници. Током наставе у блоку из Основа клиничке медицине ученици смера Козметички техничар посматрају извођење процедура и разговарају са пацијентима.

Један од важних циљева наставе у блоку је да се ученици препознају симптоме у знаке обољења које изучавају на теорији. Важно је да се наставник који реализује наставу у блоку упозна са садржајем модула теоријске наставе, као и да оствари сарадњу са наставником који реализује теоријску наставу.

Ланац инфекције и начини преноса инфекције, значај вакцинације медицинских радника против хепатитиса и правилно прање руку су теме које треба да се утврде и увежбају током реализовања наставе у блоку.

Превентивни и здравствено-васпитни рад и промоцију здравих стилова живота релизовати спрам тема обрађиваних на часовима теорије (кардиоваскуларна обољења, респираторна обољења, дигестивна обољења, болести неправилне исхране, обољења уринарног тракта, болести ендокриног и нервног система, те психијатријске болести). Издвојити теме које би ученицима спрам узраста могле бити атрактивне попут: Анорексија и булимија, Шећерна болест и инсулинкса резистенција, Гојазност, Превентивне мере у преносу респираторних инфекција са освртом на Ковид инфекцију и њене последице, Психосоматска обољења, Социјализација психијатрисјких болесника и укључивање у живот заједнице…). Могу се организовати радионице, израда плаката са изложбом радова и сличне активности који би промовисале здраве стилове живота.

У складу са могућностима организације наставе, наставу у блоку реализовати у континуитету (30 часова распоређених током једне радне недеље) или у дисконтинуитету (по 6 часова распоређених у појединчаних пет радних дана током школске године). Препорука је да ученици имају прилику да виде рад на клиници и разговарају са пацијентима, посматрају извођење прегледа и процедура према програму. У складу са могућностима део наставе може се реализовати у школи.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати остваривање прописаних циљева, исхода, стандарда постигнућа ученика и стандарда квалификација, као и напредовање ученика у развијању компетенција у току савладавања школског програма. Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења.

Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода и стандарда постигнућа, као и напредовање у развијању компетенција у току школске године обавља се формативним и сумативним оцењивањем. Настава из Основа клиничке медицине одвија се кроз два часа теоријске наставе недељно, те се закључна оцена формира на основу најмање четири оцене током полугодишта.

Настава у блоку се формора на основу присуства и редовности ученика, те активности ученика током боравка у настави у блоку.

Формативно оцењивање као редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика, постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика захтева вођење педагошке свеске и редовно евидентирање активности ученика у електронском дневнику.

Предлог је да се направи портфолио за сваког ученика, који ће садржати активности, тестове, есеје, групне и пројектне радове,решења проблемских ситуација,… Може се израдити као регистар са одељком са писменим радовима сваког ученика или у електронској форми. Модернизација наставног процеса и вођење електронског портфолија је практичније решење, али подразумева брижљиво планирање, адекватне обуке и предзнања наставника и ученика.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, модула или за класификациони период. Оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане. Сумативне оцене формирати на основу усмених одговора, тестирања ученика, контролних задатака, групних и пројектних радова, радова есејског типа.

Оцењивање у средњој школи се ослања на одговарајући Правилник о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању, у коме су назначени описи понашања ученика који манифестују одређена знања и вештине.

Подсећање на предлог листе критеријума за операционализацију исхода вишег нивоа:

1. Овладаност појмовном и структурном терминологијом – примењује знања у сложеним и непознатим ситуацијама, процењује вредност теорија и ставова

2. Разумевање, примена и вредновање научених поступака и процедура и решавање проблема – самостално, креативно објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације, решава проблеме који имају више решења

3. Рад са подацима и информацијама – бира, повезује и вреднује различите врсте и изворе података

4. Интерпретирање, закључивање и доношење одлука – формулише претпостваке, проверава их и аргументује решења, ставове и одлуке

5. Вештина изражавања и комуникације у различитим формама – усмено, писмено, графички, практично, ликовно, итд. у различитим контекстима укључујући информационе технологије

6. Групни рад – предлаже идеје, иницира организацију и поделу улога и задатака, уважава мишљење других чланова групе и помаже им у раду, фокусиран н азаједнички циљ, преузима одговорност

7. Однос према сопственом процесу учења – заинтересован и одговоран према сопственом прцесу учења, уважава препоруке и релизује их

Не превидети чињеницу да су формативно и сумативно оцењивање део јединственог процеса оцењивања заснованог на унапред утврђеним критеријумима.

Назив предмета: ПРИМЕНА КОЗМЕТИЧКИХ АПАРАТА

1. ОСТВАРИВАЊE ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 Уколико програм садржи само практичне облике наставе

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2 Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању

* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад

Напомена: у табелама је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Разумевање примене и врста козметичких апарата и њихове улоге у козметотерапији

– Упознавање са законским прописима и стандардима који се односе на козметичке апарате.

– Разумевање механизама деловања козметичких апарата на кожу и поткожно ткиво.

– Развијање вештина за употребу козметичких апарата и практичну примену процедура на клијентима у складу са индивидуалним потребама клијента

– Развијање вештина за одржавање и дезинфекцију и /или стерилизацију козметичких апарата, опреме и прибора

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Примена козметичких апарата је предмет који се изучава у трећем разреду, теоријска настава се реализује у учионици, а вежбе у специјализованој учионици (кабинету) и наставној бази. Приликом остваривања програма вежби одељење се дели на 3 групе до 10 ученика (већи број ученика у одељењу од законом прописаних 30, изискује поделу одељења на 4 групе).

На часовима вежби у кабинету или вежби које се реализују на наставној бази ученици су обавезни да носе прописану униформу и одговарајућу обућу.

Предмет Примена козметичких апарата омогућава ученицима да разумеју начин функционисања различитих козметичких апарата, њихову примену у третманима, као и предности и недостатке њихове примене. Такође, предмет оспособљава ученике за употребу различитих козметичких апарата у козметичким третманима, као и за комбиновање различитих техника и апарата у циљу постизања оптималних резултата. Ученици ће научити како да правилно користе различите козметичке апарате, како да процене тип коже и изаберу адекватну терапију, како да прилагоде третман индивидуалним потребама клијента, као и како да користе апарате у комбинацији са другим методама и препаратима. Предмет Примена козметичких апарата подстиче студенте да се баве иновацијама у козметотерапији, да истражују нове технике и апарате, као и да примене своје знање у пракси како би постигли најбоље могуће резултате у третманима и задовољили потребе својих клијената.

Кроз савладавање садржаја предмета Примена козметичких апарата развијају се:1) вештине руковања апаратом: ученици уче како да правилно рукују различитим козметичким апаратима и како да их правилно подешавају за различите третмане; 2) вештине процене клијента: како би правилно применили одговарајући апарат и третман, ученици уче како да процене потребе и жеље клијента и како да правилно дијагностикују промене на кожи; 3) вештине коришћења различитих технологија: предмет омогућава ученицима да стекну знање и вештине у коришћењу различитих технологија и метода у козметологији, укључујући мезотерапију, мезопорацију, радиоталасе, микрострује, електростимулацију, ласер и вакуум апарате; 4) вештине примене третмана: ученици уче како да правилно примене одговарајући третман уз коришћење козметичких апарата; 5) вештине комуникације: учење рада са клијентима кроз примену козметичких апарата укључује и развој вештина комуникације и услужности према клијентима; 6) особине као што су стрпљење, прецизност и пажња: како би правилно применили одговарајући третман и технологију, ученици морају бити стрпљиви, прецизни и пажљиви у раду; 7) развијање свести о здрављу и безбедности: ученици такође стичу свест о здрављу и безбедности приликом рада са козметичким апаратима и различитим технологијама које се користе у козметотерапији.

Програм предмета Примена козметичких апарата усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима, наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања, требало би извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање сложене исходе, планирати активности за конкретан час. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености и тежини, што значи да се неки могу разложити на већи број исхода и да се могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима.

Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика. Настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима, начину евидентирања у складу са правилима евидентирања. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је наставник организатор наставног процеса, подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада, треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања и вештина, оспособљавати их за тимски и истраживачки рад, подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и вештина и развијање сопствених ставова. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија. Исходи и препоручени садржаји предмета Примена козметичких апарата, у великој мери доприносе квалитету спровођења козметотерапијских процедура у оквиру којих се примењују апарати. Такође, исходи и садржаји овог предмета у различитој мери и различитом степену, служе развијању свих међупредметних компетенција.

1. Модул: Увод у козметичке апарате

– вежбе у блоку 3 часa.

У оквиру модула Увод у козметичке апарате неопходно је дефинисати шта су то козметички апарати, и објаснити улогу у козметологији. Неопходно је навести врсте козметичких апарата, принципе рада, разлику између апарата за кућну употребу и професионалну употребу и примену безбедносних мера за употребу. Предочити ученицима тренутну законску регулативу и стандарде за употребу козметичких апарата. Важно је да наставник објасни значај обезбеђивања хигијенских услова рада, простора, прибора и опреме за апарутуне процедуре. Након обраде теоријских знања, у школском кабинету, демонстрацијом на апарату, приказати безбедоносне процедуре које се примењују приликом руковања са апаратима ( придржавање упутстава за употребу које су приложене уз апарат; пажљиво читање свих упутстава која морају бити јасна пре него што се користити апарат; провера да ли је апарат исправан пре употребе; провера су сви делови апарата неоштећени; провера да су каблови и прикључци у добром стању и да је апарат правилно повезан; коришћење апарата само на начин који је описан у упутствима за употребу; провера се да се апарат редовно чисти и одржава; приликом куповине козметичког апарата бирати апарате произвођача који су познати по високом квалитету и сигурности). Методом рада у пару и симулацијом односа клијент-козметичар урадити анамнезу клијента. Објаснити ученицима припрему козметичара за спровођење апаратурних третмана (ношење адекватне обуће и одеће, лична хигијена, дезинфекција руку, познавање процедуре која ће се спровести и припрема неопходне опреме и средстава). Развијати принципе кодекса етике козметичког техничара и упознати ученике са значајем професионалне комуникације са клијентом.

Реализација вежби у блоку предвиђа одлазак и рад на наставној бази (салони за негу лепоте) како би ученици били у директном контакту са клијентима. На вежбама у блоку ученике је потребно упознати са врстама професионалних апаратурних процедура која се спроводе у салонима, законској регулативи за рад у салону и неопходној документацији коју апарати морају имати за безбедан рад (декларацију о усаглашености – документ који потврђује да апарат испуњава све прописане захтеве у погледу безбедности, здравља и заштите потрошача у складу са законом; гарантни лист – документ који гарантује квалитет и функционалност апарата у периоду који је прописан; упутство за употребу – детаљно упутство о правилној употреби, одржавању и чишћењу апарата; сервисну књижицу – документ који прати апарат и бележи све поправке и сервисирања која су обављени на њему; осим наведених докумената, препоручује се да се води евиденција о употреби сваког апарата, као и да се редовно врши калибрација и одржавање апарата како би се осигурала њихова дуготрајност и функционалност.

Након усвајања свих знања и стицања вештина, ученик ће моћи да развије ставове и биће у стању да у складу са својим компетенцијама оствари исходе предвиђене овим програмом.

2. Модул: Апарати за микродермоабразију

– вежбе у блоку 3 часа.

У оквиру модула Апарати за микродермоабарзију неопходно је објаснити: принцип рада микродермоабразије подела, врсте, дејство апарата и карактеристике; индикације, контраиндикације, нежељена дејства, грешке у раду, безбедност и мере опреза у раду са апаратима за микродермоабразију; технике примене микродермоабразије према типу, стању коже и делу тела који се третира; процена типа и стања коже клијента пре примене микродермоабразије; планирање третмана микродермоабразије; опрема за микродермоабразију и њено одржавање; информисање клијента о поступку микродермоабразије, очекиваним резултатима и одржавању коже након третмана.

Након обраде теоријских знања, у школском кабинету, демонстрацијом на ученику, приказати: припрему клијента за микродермоабразију, технику руковања апаратом и прибором за микродермоабразију, извођење процедуре на различитим деловима тела, прилагођавање процедуре према реакцији коже клијента. Демонстрирати одржавање дезинфекцију и/или стерилизацију апарата, опреме и прибора за рад и проверу исправности апарата. Објаснити ученицима техничко одржавање апарата за микродермоабразију према стандардима произвођача и значај.

Ученици увежбавају и самостално спроводе демонстриране процедуре.

Симулација ситуације у којој се може јавити нежељено дејство апарата може се реализовати коришћењем видео материјала или симулације у облику виртуелне стварности, који би приказивали ситуације са нежељеним реакцијама због примене козметичких апарата. Ученици би могли да гледају видео материјал или виртуалну симулацију, а затим да разговарају о томе како би се понашали у таквој ситуацији.

Заједно са ученицима продискутовати се о неким од начина за решавање нежељених реакција као што су: заустављање примене апарата, пружање прве помоћи клијенту уз консултацију са медицинским особљем (на пример, хлађењем хладном водом); контактирање медицинског особља ако је потребно; бележење детаља ситуације у евиденцији и контактирање надлежних органа ако је потребно итд.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства и наставна средства посебне намене (козметички кревети или столице, полице, чаршави, пешкири, вата, папирна вата, дезинфекциона средства, стерилизатор, апарати и пратећа опрема за микродермоабразију).

Реализација вежби у блоку предвиђа одлазак и рад на наставној бази (салони за негу лепоте,велнес и СПА центри) и директан контакт са клијентима. На вежбама у блоку ученике је потребно упознати са различитим апаратима и техникама примене микродермоабразије на клијентима, као и ефикасности спроведених процедура у салону увидом у документацију салона. Ученици на вежбама у блоку примењују знања и вештине о примени микродероабразије које су усвојили у школи и увежбавају исте. Упознати ученике са начином одржавања апарата у салону и начином набавке потрошног материјала и делова апарата за микродермоабразију. На наставној бази развијати вештине комуникације са клијентима и методама развоја индивидуланог плана третмана према потребама клијента.

3. Модул: Ултразвучни апарати

– вежбе у блоку 3 часа.

У оквиру модула Ултразвучни апарати неопходно је објаснити: принцип рада ултразвучних апарата, поделу, врсте, дејство апарата и карактеристике; индикације, контраиндикације, нежељена дејства, грешке у раду, безбедност и мере опреза у раду са ултразвучним апаратима; технике примене ултразвучних апарата: пилинг, чишћење, сонофореза, микромасажа, кавитација;техника примене одређене ултразвучне процедуре према типу, стању коже и делу тела који се третира;опрема за ултразвучни третман и њено одржавање; информисање клијента о поступку ултразвучнох третмана, очекиваним резултатима и одржавању коже након третмана.

Након обраде теоријских знања, у школском кабинету, демонстрацијом на ученику, приказати: припрему клијента за примену ултразвука, технику руковања апаратом и прибором за ултразвучни пилинг, ултразвучно чишћење, сонофорезу, микромасажу и кавитацију; извођење процедуре на различитим деловима тела. Демонстрирати одржавање дезинфекцију и/или стерилизацију апарата, опреме и прибора за рад и проверу исправности апарата. Објаснити ученицима гређке у раду, техничко одржавање апарата за ултразвучну терапију према стандардима произвођача и значај.

Ученици увежбавају и самостално спроводе демонстриране процедуре.

Симулација ситуације у којој се може јавити нежељено дејство апарата може се реализовати коришћењем видео материјала или симулације у облику виртуелне стварности, који би приказивали ситуације са нежељеним реакцијама због примене козметичких апарата. Ученици би могли да гледају видео материјал или виртуалну симулацију, а затим да разговарају о томе како би се понашали у таквој ситуацији.

Заједно са ученицима продискутовати се о неким од начина за решавање нежељених реакција као што су: заустављање примене апарата, пружање прве помоћи клијенту уз консултацију са медицинским особљем (на пример, хлађењем хладном водом); контактирање медицинског особља ако је потребно; бележење детаља ситуације у евиденцији и контактирање надлежних органа ако је потребно итд.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства и наставна средства посебне намене (козметички кревети или столице, полице, чаршави, пешкири, вата, папирна вата, дезинфекциона средства, стерилизатор, апарати и пратећа опрема за ултразвучну козметотерапију).

Реализација вежби у блоку предвиђа одлазак и рад на наставној бази (салони за негу лепоте,велнес и СПА центри) и директан контакт са клијентима. На вежбама у блоку ученике је потребно упознати са различитим апаратима и техникама примене ултразвука на клијентима, као и ефикасности спроведених процедура у салону увидом у документацију салона. Ученици на вежбама у блоку примењују знања и вештине о примени различитих процедура примене ултразвука које су усвојили у школи и увежбавају исте. Упознати ученике са начином одржавања апарата у салону и начином набавке потрошног материјала и делова различитих апарата за ултразвучну козметотерапију. На наставној бази развијати вештине комуникације са клијентима и методама развоја индивидуланог плана третмана према потребама клијента

4. Модул: Лед светлосни апарати

– вежбе у блоку 3 часа.

У оквиру модула Лед светлосни апарати неопходно је објаснити: принцип рада лед светлосних апарата, поделу, врсте, дејство апарата и карактеристике; индикације, контраиндикације, нежељена дејства, грешке у раду, безбедност и мере опреза у раду са лед светлосним апаратима; технику примене одређене лед светлосне терапије према типу, стању коже и делу тела који се третира;опрему за лед светлосни третман и њено одржавање.

Након обраде теоријских знања, у школском кабинету, демонстрацијом на ученику, приказати: припрему клијента за примену лед светлосног апарата, технику руковања апаратом и извођење процедуре на различитим деловима тела. Демонстрирати одржавање дезинфекцију и/или стерилизацију апарата, опреме и прибора за рад и проверу исправности апарата. Објаснити ученицима грешке у раду, техничко одржавање апарата за лед светлосну терапију према стандардима произвођача и значај.

Ученици увежбавају и самостално спроводе демонстриране процедуре.

Симулација ситуације у којој се може јавити нежељено дејство апарата може се реализовати коришћењем видео материјала или симулације у облику виртуелне стварности, који би приказивали ситуације са нежељеним реакцијама због примене козметичких апарата. Ученици би могли да гледају видео материјал или виртуалну симулацију, а затим да разговарају о томе како би се понашали у таквој ситуацији.

Заједно са ученицима продискутовати се о неким од начина за решавање нежељених реакција као што су: заустављање примене апарата, пружање прве помоћи клијенту уз консултацију са медицинским особљем (на пример, хлађењем хладном водом); контактирање медицинског особља ако је потребно; бележење детаља ситуације у евиденцији и контактирање надлежних органа ако је потребно итд.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства и наставна средства посебне намене (козметички кревети или столице, полице, чаршави, пешкири, вата, папирна вата, дезинфекциона средства, стерилизатор, апарати и пратећа опрема за лед светлосну козметотерапију).

Реализација вежби у блоку предвиђа одлазак и рад на наставној бази (салони за негу лепоте,велнес и СПА центри) и директан контакт са клијентима. На вежбама у блоку ученике је потребно упознати са различитим апаратима и техникама примене лед светлосних апарата на клијентима, као и ефикасности спроведених процедура у салону увидом у документацију салона. Ученици на вежбама у блоку примењују знања и вештине о примени различитих процедура примене лед светлосних апарата које су усвојили у школи и увежбавају исте. Упознати ученике са начином одржавања апарата у салону и начином набавке потрошног материјала и делова различитих апарата за лед светлосну козметотерапију. На наставној бази развијати вештине комуникације са клијентима и методама развоја индивидуланог плана третмана према потребама клијента.

5. Модул: Ласери и Ипл апарати

– вежбе у блоку 3 часа.

У оквиру модула Ласери и Ипл апарати неопходно је објаснити и дефинисати: медицинске и естетске ласере, примена и дејство; ласери и Ипл апарати примена у естетске сврхе, ласерско подмлађивање, епилација, уклањање тетоважа и третман гљивичних обољења; индикације, контраиндикације, нежељена дејства, грешке у раду, безбедност и мере опреза у раду са ласерима и ИПЛ апаратима; одржавање и дезинфекција ласерских апарата, провера њихове исправности и техничко одржавање према стандардима произвођача; дејство, индикације и контраиндикације за примену биостимулативног ласера; третмани и протоколи примене биостимулативног ласера за различите типове и стања коже или према налогу лекара специјалисте

Након обраде теоријских знања, у школском кабинету, демонстрацијом на ученику, приказати: припрему клијента за примену биостимулативног ласера, технику руковања апаратом и извођење процедуре на различитим деловима тела. Демонстрирати одржавање дезинфекцију и/или стерилизацију апарата, опреме и прибора за рад и проверу исправности апарата. Објаснити ученицима грешке у раду, техничко одржавање биостимулативног ласера према стандардима произвођача и значај.

Ученици увежбавају и самостално спроводе демонстриране процедуре.

Симулација ситуације у којој се може јавити нежељено дејство апарата може се реализовати коришћењем видео материјала или симулације у облику виртуелне стварности, који би приказивали ситуације са нежељеним реакцијама због примене козметичких апарата. Ученици би могли да гледају видео материјал или виртуалну симулацију, а затим да разговарају о томе како би се понашали у таквој ситуацији.

Заједно са ученицима продискутовати се о неким од начина за решавање нежељених реакција као што су: заустављање примене апарата, пружање прве помоћи клијенту уз консултацију са медицинским особљем (на пример, хлађењем хладном водом); контактирање медицинског особља ако је потребно; бележење детаља ситуације у евиденцији и контактирање надлежних органа ако је потребно итд.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства и наставна средства посебне намене (козметички кревети или столице, полице, чаршави, пешкири, вата, папирна вата, дезинфекциона средства, стерилизатор, апарати и пратећа опрема за примену биостимулативног ласера).

Реализација вежби у блоку предвиђа одлазак и рад на наставној бази (салони за негу лепоте,велнес и СПА центри) и директан контакт са клијентима. На вежбама у блоку ученике је потребно упознати са различитим апаратима и техникама примене ласера и ипл апарата на клијентима, као и ефикасности спроведених процедура у салону увидом у документацију салона. Ученици на вежбама у блоку примењују знања и вештине о примени различитих процедура примене биостимулативног ласера које су усвојили у школи и увежбавају исте. Упознати ученике са начином одржавања апарата у салону и начином набавке потрошног материјала и делова ласера, ипл-а и биостимулативног ласера. На наставној бази развијати вештине комуникације са клијентима и методама развоја индивидуланог плана третмана према потребама клијента.

6. Модул: Апарати за мезопорацију

– вежбе у блоку 3 часа.

У оквиру модула Апарати за мезопорацију неопходно је објаснити и дефинисати: мезотерапија и мезопорација појам, дејство,разлике и примена у козметотерапији за различите делове тела, типове и стања коже: примена различитих агенаса и њихово дејство у мезотерапији и мезопорацији (витамини, хијалуронска киселина, амино киселине, ензими, пептиди, итд.); безбедност, мере опреза и ризици везани за примену мезотерапије и мезопорације; индикације и контраиндикације за примену мезотерапије и мезопорације; апарати и опрема за мезопорацију; технике примене мезопорације на различитим деловима тела

Након обраде теоријских знања, у школском кабинету, демонстрацијом на ученику, приказати: припрему клијента за примену мезопорације, технику руковања апаратом и извођење процедуре на различитим деловима тела. Демонстрирати одржавање дезинфекцију и/или стерилизацију апарата, опреме и прибора за рад и проверу исправности апарата. Објаснити ученицима грешке у раду, техничко одржавање апарата за мезопорацију према стандардима произвођача и значај.

Ученици увежбавају и самостално спроводе демонстриране процедуре.

Симулација ситуације у којој се може јавити нежељено дејство апарата може се реализовати коришћењем видео материјала или симулације у облику виртуелне стварности, који би приказивали ситуације са нежељеним реакцијама због примене козметичких апарата. Ученици би могли да гледају видео материјал или виртуалну симулацију, а затим да разговарају о томе како би се понашали у таквој ситуацији.

Заједно са ученицима продискутовати се о неким од начина за решавање нежељених реакција као што су: заустављање примене апарата, пружање прве помоћи клијенту уз консултацију са медицинским особљем (на пример, хлађењем хладном водом); контактирање медицинског особља ако је потребно; бележење детаља ситуације у евиденцији и контактирање надлежних органа ако је потребно итд.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства и наставна средства посебне намене (козметички кревети или столице, полице, чаршави, пешкири, вата, папирна вата, дезинфекциона средства, стерилизатор, апарати и пратећа опрема за примену мезопорације).

Реализација вежби у блоку предвиђа одлазак и рад на наставној бази (салони за негу лепоте,велнес и СПА центри) и директан контакт са клијентима. На вежбама у блоку ученике је потребно упознати са различитим апаратима и техникама примене мезотерапије и мезопорације, као и ефикасности спроведених процедура у салону увидом у документацију салона. Ученици на вежбама у блоку примењују знања и вештине о примени различитих процедура примене мезопорације које су усвојили у школи и увежбавају исте. Упознати ученике са начином одржавања апарата у салону и начином набавке потрошног материјала и делова апарата за мезопорацију. На наставној бази развијати вештине комуникације са клијентима и методама развоја индивидуланог плана третмана према потребама клијента.

7. Модул: Радиоталасни апарати

– вежбе у блоку 3 часа.

У оквиру модула Радиоталасни апарати неопходно је објаснити и дефинисати: радиоталаси у медицини и козметотерапији, разлике и примена за различите делове тела, типове и стања коже; деловање радиоталаса на кожу и поткожно ткиво; уређаји и опрема за радиоталасни лифтинг коже у козметотерапији и њихове карактеристике; индикације и контраиндикације за примену радиоталасног лифтинга у козметотерапији; техника употребе уређаја за радиоталасни лифтинг коже; безбедност, мере опреза и минимизирање ризика и нежељених ефеката.

Након обраде теоријских знања, у школском кабинету, демонстрацијом на ученику, приказати: припрему клијента за примену радиоталасног лифтинга коже, технику руковања апаратом и извођење процедуре на различитим деловима тела. Демонстрирати одржавање дезинфекцију и/или стерилизацију апарата, опреме и прибора за рад и проверу исправности апарата. Објаснити ученицима грешке у раду, техничко одржавање апарата за радиоталасни лифтинг коже према стандардима произвођача и значај.

Ученици увежбавају и самостално спроводе демонстриране процедуре.

Симулација ситуације у којој се може јавити нежељено дејство апарата може се реализовати коришћењем видео материјала или симулације у облику виртуелне стварности, који би приказивали ситуације са нежељеним реакцијама због примене козметичких апарата. Ученици би могли да гледају видео материјал или виртуалну симулацију, а затим да разговарају о томе како би се понашали у таквој ситуацији.

Заједно са ученицима продискутовати се о неким од начина за решавање нежељених реакција као што су: заустављање примене апарата, пружање прве помоћи клијенту уз консултацију са медицинским особљем (на пример, хлађењем хладном водом); контактирање медицинског особља ако је потребно; бележење детаља ситуације у евиденцији и контактирање надлежних органа ако је потребно итд.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства и наставна средства посебне намене (козметички кревети или столице, полице, чаршави, пешкири, вата, папирна вата, дезинфекциона средства, стерилизатор, апарати и пратећа опрема за примену радиоталасног лифтинга коже).

Реализација вежби у блоку предвиђа одлазак и рад на наставној бази (салони за негу лепоте, велнес и СПА центри) и директан контакт са клијентима. На вежбама у блоку ученике је потребно упознати са различитим апаратима и техникама примене радиоталасног лифтинга, као и ефикасности спроведених процедура у салону увидом у документацију салона. Ученици на вежбама у блоку примењују знања и вештине о примени различитих процедура примене радиоталасног лифтинга које су усвојили у школи и увежбавају исте. Упознати ученике са начином одржавања апарата у салону и начином набавке потрошног материјала и делова апарата за радиоталасни лифтинг. На наставној бази развијати вештине комуникације са клијентима и методама развоја индивидуланог плана третмана према потребама клијента.

8. Модул: Апарати за електростимулацију

– вежбе у блоку 3 часа.

У оквиру модула Апарати за електростимулацију неопходно је објаснити и дефинисати: електростимулација у медицини и козметотерапији; деловање електростимулације на кожу и поткожно ткиво; уређаји и опрема за електростимулацију и њихове карактеристике; индикације и контраиндикације за примену електростимулације у козметотерапији; технике употребе уређаја за електростимулацију у зависности од индикација и дела тела који се третира (електростимулација тела и електростимулација лица); безбедност и минимизирање ризика и нежељених ефеката.

Након обраде теоријских знања, у школском кабинету, демонстрацијом на ученику, приказати: припрему клијента за примену електростимулације, технику руковања апаратом и извођење процедуре на различитим деловима тела. Демонстрирати одржавање дезинфекцију и/или стерилизацију апарата, опреме и прибора за рад и проверу исправности апарата. Објаснити ученицима грешке у раду, техничко одржавање апарата за електростимулацију према стандардима произвођача и значај.

Ученици увежбавају и самостално спроводе демонстриране процедуре.

Симулација ситуације у којој се може јавити нежељено дејство апарата може се реализовати коришћењем видео материјала или симулације у облику виртуелне стварности, који би приказивали ситуације са нежељеним реакцијама због примене козметичких апарата. Ученици би могли да гледају видео материјал или виртуалну симулацију, а затим да разговарају о томе како би се понашали у таквој ситуацији.

Заједно са ученицима продискутовати се о неким од начина за решавање нежељених реакција као што су: заустављање примене апарата, пружање прве помоћи клијенту уз консултацију са медицинским особљем (на пример, хлађењем хладном водом); контактирање медицинског особља ако је потребно; бележење детаља ситуације у евиденцији и контактирање надлежних органа ако је потребно итд.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства и наставна средства посебне намене (козметички кревети или столице, полице, чаршави, пешкири, вата, папирна вата, дезинфекциона средства, стерилизатор, апарати и пратећа опрема за примену електростимулације лица и тела).

Реализација вежби у блоку предвиђа одлазак и рад на наставној бази (салони за негу лепоте, велнес и СПА центри) и директан контакт са клијентима. На вежбама у блоку ученике је потребно упознати са различитим апаратима и техникама примене електростимулације, као и ефикасности спроведених процедура у салону увидом у документацију салона. Ученици на вежбама у блоку примењују знања и вештине о примени различитих процедура примене електростимулације које су усвојили у школи и увежбавају исте. Упознати ученике са начином одржавања апарата у салону и начином набавке потрошног материјала и делова апарата за електростимулацију. На наставној бази развијати вештине комуникације са клијентима и методама развоја индивидуланог плана третмана према потребама клијента.

9. Модул: Вакуум апарати

– вежбе у блоку 3 часа.

У оквиру модула Вакуум апарати неопходно је објаснити и дефинисати: вакуум апарати у њихова примена у медицини и козметотерапији; деловање вакуума на кожу и поткожно ткиво; уређаји и опрема за вакуум козметотерапију и њихове карактеристике; индикације и контраиндикације за примену вакуума у козметотерапији; технике употребе уређаја за вакуум терапију у зависности од индикација и дела тела који се третира (вакуум козметотерапија тела и вакуум козметотерапија лица); безбедност и минимизирање ризика и нежељених ефеката.

Након обраде теоријских знања, у школском кабинету, демонстрацијом на ученику, приказати: припрему клијента за примену вакуум апарата, технику руковања апаратом и извођење процедуре на различитим деловима тела. Демонстрирати одржавање дезинфекцију и/или стерилизацију апарата, опреме и прибора за рад и проверу исправности апарата. Објаснити ученицима грешке у раду, техничко одржавање вакуум апарата према стандардима произвођача и значај.

Ученици увежбавају и самостално спроводе демонстриране процедуре.

Симулација ситуације у којој се може јавити нежељено дејство апарата може се реализовати коришћењем видео материјала или симулације у облику виртуелне стварности, који би приказивали ситуације са нежељеним реакцијама због примене козметичких апарата. Ученици би могли да гледају видео материјал или виртуалну симулацију, а затим да разговарају о томе како би се понашали у таквој ситуацији.

Заједно са ученицима продискутовати се о неким од начина за решавање нежељених реакција као што су: заустављање примене апарата, пружање прве помоћи клијенту уз консултацију са медицинским особљем (на пример, хлађењем хладном водом); контактирање медицинског особља ако је потребно; бележење детаља ситуације у евиденцији и контактирање надлежних органа ако је потребно итд.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства и наставна средства посебне намене (козметички кревети или столице, полице, чаршави, пешкири, вата, папирна вата, дезинфекциона средства, стерилизатор, апарати и пратећа опрема за примену вакуум апарата).

Реализација вежби у блоку предвиђа одлазак и рад на наставној бази (салони за негу лепоте, велнес и СПА центри) и директан контакт са клијентима. На вежбама у блоку ученике је потребно упознати са различитим апаратима и техникама примене вакуум апарата, као и ефикасности спроведених процедура у салону увидом у документацију салона. Ученици на вежбама у блоку примењују знања и вештине о примени различитих процедура примене вакуум апарата које су усвојили у школи и увежбавају исте. Упознати ученике са начином одржавања апарата у салону и начином набавке потрошног материјала и делова за вакуум апарата. На наставној бази развијати вештине комуникације са клијентима и методама развоја индивидуланог плана третмана према потребама клијента.

10. Модул: Апарати за примену кисеоника

– вежбе у блоку 3 часа.

У оквиру модула Апарати за примену кисеоника неопходно је објаснити и дефинисати: деловање кисеоника на организам, кожу и поткожно ткиво; апарати за примену кисеоника у медицини и козметотерапији, разлике и примена; уређаји и опрема за примену кисеоника у козметотерапији и њихове карактеристике; индикације и контраиндикације за примену кисеоника у козметотерапији; техника употребе уређаја за козметотерапију кисеоником; безбедност, мере опреза и минимизирање ризика и нежељених ефеката.

Након обраде теоријских знања, у школском кабинету, демонстрацијом на ученику, приказати: припрему клијента за примену апарата са кисеоником, технику руковања апаратом и извођење процедуре на различитим деловима тела. Демонстрирати одржавање дезинфекцију и/или стерилизацију апарата, опреме и прибора за рад и проверу исправности апарата. Објаснити ученицима грешке у раду, техничко одржавање апарата за примену кисеоника према стандардима произвођача и значај.

Ученици увежбавају и самостално спроводе демонстриране процедуре.

Симулација ситуације у којој се може јавити нежељено дејство апарата може се реализовати коришћењем видео материјала или симулације у облику виртуелне стварности, који би приказивали ситуације са нежељеним реакцијама због примене козметичких апарата. Ученици би могли да гледају видео материјал или виртуалну симулацију, а затим да разговарају о томе како би се понашали у таквој ситуацији.

Заједно са ученицима продискутовати се о неким од начина за решавање нежељених реакција као што су: заустављање примене апарата, пружање прве помоћи клијенту уз консултацију са медицинским особљем (на пример, хлађењем хладном водом); контактирање медицинског особља ако је потребно; бележење детаља ситуације у евиденцији и контактирање надлежних органа ако је потребно итд.

У реализацији наставе у оквиру овог модула могу се користити аудио-визуелна наставна средства и наставна средства посебне намене (козметички кревети или столице, полице, чаршави, пешкири, вата, папирна вата, дезинфекциона средства, стерилизатор, апарати и пратећа опрема за примену кисеоник апарата).

Реализација вежби у блоку предвиђа одлазак и рад на наставној бази (салони за негу лепоте, велнес и СПА центри) и директан контакт са клијентима. На вежбама у блоку ученике је потребно упознати са различитим апаратима и техникама примене кисеоник апарата, као и ефикасности спроведених процедура у салону увидом у документацију салона. Ученици на вежбама у блоку примењују знања и вештине о примени различитих процедура примене кисеоник апарата које су усвојили у школи и увежбавају исте. Упознати ученике са начином одржавања апарата у салону и начином набавке потрошног материјала и делова за вакуум апарата. На наставној бази развијати вештине комуникације са клијентима и методама развоја индивидуланог плана третмана према потребама клијента.

Наставу у блоку планирати и реализовати последње наставне недеље у текућој школској години.

Наставу организовати у наставним базама (салони за негу лепоте,велнес и СПА центри).

План реализације наставе у блоку је саставни део оперативног плана наставника.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању и документом Стандард квалификације козметичког техничара. Током процеса наставе и учења наставник континуирано и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно јасна и информативна, како би била подстицајна за даље напредовање ученика. Свака активност је добра прилика за процену н