Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.rs

4

На основу члана 67. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20 и 129/21),

Министар просвете доноси

ПРАВИЛНИК

о изменaмa Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Економија, право и администрација

Члан 1.

У Правилнику о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Економија, право и администрација („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 6/19, 9/19, 2/22 и 3/23), делови: „СТАНДАРД КВАЛИФИКАЦИЈЕ”, „ПЛАН НАСТАВЕ И УЧЕЊА” и садржаји програма наставе и учења за образовни профил правно-пословни техничар, и „СТАНДАРД КВАЛИФИКАЦИЈЕ”, „ПЛАН НАСТАВЕ И УЧЕЊА” и садржаји програма наставе и учења за образовни профил економски техничар, замењују се новим деловима: „ПЛАН И ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ ПРАВНО-ПОСЛОВНИ ТЕХНИЧАР” и „ПЛАН И ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ ЕКОНОМСКИ ТЕХНИЧАР”, који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део.

Члан 2.

Планови и програми наставе и учења за образовне профиле правно-пословни техничар и економски техничар остварују се и у складу са:

1) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Правно-пословни техничар” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 3/23);

2) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Економски техничар” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 4/22).

Члан 3.

Даном почетка примене овог правилника престаје да важи Правилник о наставном плану и програму средњег стручног образовања у подручју рада Економија, право и администрација („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 10/12, 1/13, 15/15, 4/19, 2/20 и 2/22), у делу који се односи на наставни план и наставни програм за образовни профил службеник у банкарству и осигурању.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2022/2023. годином у подручју рада Економија, право и администрација за образовни профили службеник у банкарству и осигурању у четворогодишњем трајању, стичу образовање по правилнику по коме су започели стицање средњег образовања, најкасније до краја школске 2026/2027. године.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2022/2023. годином у подручју рада Економија, право и администрација за образовне профиле правно-пословни техничар и економски техничар у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из члана 1. став 1. овог правилника, најкасније до краја школске 2026/2027. године.

Члан 4.

Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”, а примењује се од школске 2023/2024. године.

Број 110-00-143/2023-03

У Београду, 21. августа 2023. године

Министар,

проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.

Б2. Листа изборних програма према програму образовног профила

*Ученик бира једном у току школовања

Програм под редним бројем 3 реализује се кроз вежбе

Остали облици образовно-васпитног рада током школске године

* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

Факултативни облици образовно-васпитног рада током школске године*

* Поред наведених предмета школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним планом других образовних профила истог или другог подручја рада, као и у наставним плановима гимназије, или по програмима који су претходно донети.

Остваривање школског програма по недељама

Подела одељења у групе

Б1: ОБАВЕЗНИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ

Назив предмета: УВОД У ПРАВО

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика са основним правним појмовима (право, правне норме, правни акти, правни односи)  

– Развијање код ученика аналитичког, креативног и критичког односа према држави и праву и њиховом односу

– Оспособљавање ученика за примену теоријских знања о правним актима и правним нормама у уређивању правних односа

– Упознавање ученика са процесом настанка и примене права, као и правним средствима у циљу остваривања уставности и законитости 

– Упознавање ученика са гранама правног система републике србије

– Развијање ставова код ученика о неопходности примене и праћења промена правних прописа

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: први

Разред: други

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Настава је теоријска и реализује се у учионици.

Препоручени број часова по темама 1. разред:

Основни правни појмови – 30 часова; Правни односи – 32 часа; Настанак и примена права – 10 часова

Препоручени број часова по темама 2. разред:

Правни систем – 12 часова; Гране права у Републици Србији – 40 часова; Међународно право – 18 часова;

Програм наставе и учења предмета Увод у право заснован је на тематском приступу. Теме нису међусобно независне и неопходно је да се реализују по редоследу како су изложене због природе и условљености наставних садржаја које обрађују, као и због повезаности садржаја и нивоа исхода учења.

На почетку сваке теме наставник упознаје ученике са њеним циљем.

Наставник при реализацији одређује дубину обраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина програма учења, односно да свака тема добије адекватан обим и време и да се планирани циљеви и исходи учења остваре. Треба имати у виду да формирање ставова и вредности, као и овладавање вештинама представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима, што захтева већу ангажованост и укључивање ученика, разноврсна методска решења, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Први разред

У ПРВОЈ ТЕМИ Основни правни појмови треба напоменути ученицима да исходи и препоручени садржаји указују на специфичан однос државе и права, због чега је значајна обрада основних правних појмова (правних норми и правних аката, као и њихових елемената), који су саставни део сваке гране права и део правног поретка сваке државе. Наставник треба да са посебном пажњом прати остваривање исхода учења ове теме од стране сваког ученика јер је њихово остваривање услов и основ за остваривање исхода у друге две теме првог разреда, и на то треба да укаже ученицима. За реализацију прве теме Основни правни појмови препоручује се 32 часа. Наставник за сваку тему процењује најбољи однос часова обраде и обнављања, узимајући у обзир структуру одељења и темпо реализације. У реализацији садржаја о основним правним појмовима треба користити природну везу са садржајима које су ученици обрађивали из историје о праву античког Рима или античке Грчке. Ученицима посебно треба указати на повезаност са предметом Организација државе, с обзиром на специфичан однос државе и права, као и са садржајима са којима су се упознали преко писаних и електронских медија. Ученике стално треба подсећати на ту везу и усмеравати их на трансфер знања – подстицати развој способности за повезивањем знања о сродним садржајима из различитих општеобразовних и стручних предмета (организација државе, правни поступци, радно право, историја, географија, социологија, психологија и др.). При обради и обнављању градива о правним нормама и правним актима, неопходно је приближити их ученицима кроз примере правних норми из Устава, закона који су ближи ученицима, Правилника о оцењивању ученика у средњој школи, школског правилника о васпитној и дисциплинској одговорности ученика, прописима из области саобраћаја који регулишу полагање возачког испита, понашање пешака у саобраћају и др.

У ДРУГОЈ ТЕМИ Правни однос обрађују се елементи правног односа (субјекти, правно овлашћење, правна обавеза и објекти права), правне чињенице, настанак, мењање и престанак правног односа. То су појмови који представљају основ за уређивање међусобних права и обавеза правних субјеката у различитим гранама права, јер без њих нема правног односа (радног односа, брачног односа, односа родитеља и деце, уговорног односа, кривично-правног односа итд.). Стога је неопходно да се код ученика развије способност примене знања на уочавање елемената правног односа на примерима правних односа, као и настанак, престанак и мењање правног односа, што је веома значајно за разумевање правних односа које изучавају кроз правне предмете у првом разреду (организација државе, увод у јавну управу), али и у каснијим разредима (матична евиденција, радно право, правни поступци, привредно право, послови правног промета). Такође је неопходно да ученици праве разлику између људских радњи као објеката права и људских радњи као правних чињеница. То се остварује кроз анализу на примерима правних односа и тако се ученици оспособљавају да на примерима разликују објекте права и правне чињенице. За реализацију друге теме Правни однос препоручује се 30 часова.

ТРЕЋА ТЕМА Настанак и примена права бави се поступком настанка правне норме, њеног тумачења, објављивања и ступања на правну снагу, када почиње примена права. На редослед и значај тих радњи треба скренути пажњу ученицима. Посебну пажњу треба посветити владавини права и начелу уставности и законитости као основу сваке модерне правне државе, које се прожима кроз цео правни систем, кроз све гране права. Неопходно је да сваки ученик разуме – опише владавину права и њено основно начело – начело уставности и законитости.

Нит која повезује све три теме јесу првенствено врсте и нивои базичних исхода учења који су неопходни за стицање знања, вештина и ставова садржаних у Стандарду квалификације Правно-пословни техничар и који се постепено и суптилно настављају и продубљују кроз поменуте правне предмете у каснијим разредима. За реализацију треће теме Настанак и примена права препоручује се 10 часова.

Други разред

У другом разреду акценат је на обрађивању грана права, те се предлаже следеће:

ПРВУ ТЕМУ Правни систем треба обрађивати коришћењем закона, правилника из области школства. Правни сиситем реализовати како кроз примере тако и кроз систематичан приказ путем табела, шема, како би ученици добили јаснији увид у појмове који се појављају и направили неопходну разлику.

ДРУГУ ТЕМУ Гране права у Републици Србији реализовати уз коришећење одговарајућих правних аката за наведену грану права како би ученици стекли увид да су друштвени односи који се обрађују регулисани правним актима.

ТРЕЋУ ТЕМУ Међународно право обрадити остваривањем исхода за Међународно јавно, Међународно приватно и Међународно привредно право

Часови се реализују методама активне наставе, рада на тексту, истраживачког рада, практичног рада, решавања проблема и др. За реализацију часова могуће је остварити сарадњу са предметим наставницима следећих предмета: Организација државе, Увод у јавну администрацију, Латинског језик, Правни поступци, Матична евиденција, Послови правног промета, Увод у привредно право и Правнa oбука, организовањем заједничких часова и пројектних задатака. На тај начин ученици се подстичу да стечена знања из Увода у право примене касније на нове ситуације у другим предметима. Тако знања, ставови и вештине стечене у оквиру наставе Увода у право добијају шири смисао и доприносе остваривању корелације између наставних садржаја различитих правних предмета, али и других општеобразовних и стручних предмета (социологија и права грађана, историја и др.), као и остваривању међупредметних компетенција – то важи за све теме.

Сугестивна и подстицајна питања која се односе на појмове који се обрађују, на почетку обраде сваке теме, могу иницијално да помогну наставнику да процени ученичка предзнања, културу дијалога и језичког изражавања, као и њихове ставове о одређеним појмовима и појавама и помогну му у правом одабиру облика и типова часова, наставних метода, креирању примера, ситуацијских задатака итд., али и у одабиру инструмената оцењивања и планирању истог.

У настави, у зависности од природе наставних садржаја и исхода, треба комбиновати разноврсне наставне методе оријентисане на исходе, које се заснивају на: демонстрацији примера (код врста правних норми, правних односа, правних аката, примене права – позивањем на примере ученицима блиских правних норми из устава, закона и других правних аката, али и из реалног окружења, поготово код обраде грана права у другом разреду...), раду на тексту (допуне и исправљање грешака у актима, уочавање елемената правних норми, правних односа и правних аката), краткој симулацији одређених процедура ради приближавања ситуацијама из реалног контекста (симулација поступка настанка правног односа, на пример, упис у средњу школу, или повреда дисциплине ученика, закључење брака итд.), краћој игри улога у одређеном практичном контексту (код правног односа или добровољне и принудне примене права), дискусији о занимљивим наставним садржајима и проблемима по избору ученика, на пример о дозвољеним и недозвољеним радњама, тј. о добровољној и принудној примени права, или о одређеним правним односима, или о неким занимљивим актуелним дешавањима, као и о утисцима које су стекли присуствовањем дискусији на ученичком парламенту и сл, решавању ситуацијских задатака (студија случаја – кратки описи једноставнијих ситуација из стварног живота у којима се јављају проблеми које треба решавати, али ситуације блиске ученицима које омогућавају примену стечених знања и заинтересованост ученика, како би се код ученика развијале вештине расуђивања, решавања проблема и доношења одлука, на пример коришћењем правних аката који регулишу права и обавезе ученика, правила оцењивања и сл.), попуњавању образаца примера једноставних правних аката са тачно одређеним захтевима, критеријумима и сугестијама у погледу форме и кратке садржине правног акта – захтев, молба и др., као и исправљање грешака у датим правним нормама и актима, а посебно у другој и трећој теми. Добро је користити примере и задатке из одговарајућих уџбеника, са интернета, одговарајуће примере – студије случаја и задатке које је наставник осмислио или ученици креирали кроз групни или пројектни рад, пројектном учењу које подстиче ученике на истраживачки рад и пружа им могућност већег ангажовања у обради одређених наставних садржаја.

У оквиру сваке теме ученике треба подстицати, усмеравати и оспособљавати за: самостално истраживање, проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, уџбеници), визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање правних норми и правних односа, настанка и примене права са примерима из искуства и реалног окружења, садржајима других предмета и др.), тимски рад, самопроцену, образлагање одговора, презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију, уз постепено усвајање правне терминологије.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Вредновање ученичких постигнућа треба да буде у функцији развијања способности одговорног грађанина за живот и рад у друштву заснованом на основним моралним начелима и вредностима правде, истине, слободе, поштења и личне одговорности.

Праћење напредовања ученика одвија се на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију, а ради унапређивања процеса учења.

Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, активности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (есеја, презентација, практичних радова, мапа ума), кратких блиц тестова, објашњења резултата истраживања итд. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од 1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да садрже обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.

Тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, израда ,,мапе ума’’, практични рад, представљају продукте ученичких постигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.

Наставник треба да процени које ће методе и технике да користи у оцењивању, имајући у виду ниво исхода, првенствено у првом разреду, и њихов значај за остале стручне предмете до краја четвртог разреда. Све наставне методе поменуте у Упутству за дидактичко-методичко остваривање програма предмета могу се користити као инструменти формативног оцењивања уз добро и прецизно утврђене индикаторе и аспекте. Код планирања оцењивања, избора метода, техника и инструмената оцењивања, неопходно је да се прави разлика између пројектне, проблемске и истраживачке наставе, иако су врло сличне. Рад на пројекту има нагласак на продукту пројекта, проблемска настава (студија случаја) има нагласак на решавању проблема, а истраживачка настава нагласак на проналажењу информација. Стога, наставник треба да изабере најпогодније методе сходно нивоу исхода које проверава. Тако је, на пример, студија случаја веома корисна за формативно оцењивање, у једноставнијој форми са питањима, прилагођена узрасту ученика у првом и другом разреду. За припрему студије случаја (контекст задатка, осмишљавање сценарија) могу се користити новински чланци, фотографије или аудио-снимци, текстови са интернета и др. Посебно је значајно да наставник остави ученику довољно времена за анализу студије случаја, да пронађе решења и да ,,припреми тражени финални производ (на пример, презентацију или писани извештај). Време за рад мора бити добро одмерено и унапред утврђено.’’ Студија случаја као инструмент формативног оцењивања пружа могућност и за разматрање задатка у групи, те може да буде и доказ о компетенцијама за групни рад (рад у тиму) и комуникацију и организацију – критички однос према свом и туђем раду, напредовање у развијању способности рада у групи, самостално проналажење информација итд. Погодна је за оцењивање у свим предложеним темама.

На пример, за оцену презентације, наставник треба да предвиди елементе (критеријуме) за вредновање и бодовање, као што су, на пример: Успостављање контакта са аудиторијумом – почетак презентације, структура и прегледност презентације, садржај презентације, аргументација и стручна терминологија, Оригиналност идеје, Визуелни ефекат презентације – примена медија/средстава за визуeлизацију, Визуелни наступ (гардероба, гестикулација, мимика), гласност, брзина (темпо) разумљивост и граматичка правилност излагања, одговори на питања након презентације и сл. Сходно томе наставник треба да креира обрасце са елементима за оцењивање есеја, усменог излагања и др. у циљу обезбеђења објективности континуираног оцењивања, и да са њима упозна ученике. На пример, за вредновање усменог излагања образац за оцењивање би могао да садржи и следеће елементе: Стручне компетенције – примена стручне терминологије, познавање наставног садржаја, способност решавања проблема и доношења одлука, успостављање корелације различитих наставних садржаја, креативност и иновативност; Социјалне компетенције – активно учешће у групном раду, уважавање и прихватање различитих мишљења, спремност да прихвати и упути конструктивну критику; Методске компетенције (понашање у раду) – описује податке који су тражени, решава задатак у предвиђеном времену, учи из својих и туђих грешака итд. Поменуте елементе за оцењивање усменог излагања наставник може да вреднује тако што ће предвидети број бодова за сваку констатацију квалитета, на пример, одговара захтевима: потпуно, великим делом, делимично и веома мало. То су само неки примери.

Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест са питањима затвореног и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења. Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др. Препорука је да се провера остварености прописаних исхода врши полугодишњим и годишњим тестирањем.

Назив предмета: ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВЕ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика са специфичностима државне организације савремених држава, облицима државе и њиховом класификацијом

– Развијање ставова код ученика о потреби поштовања демократских институција и афирмисања демократских компетенција

– Упознавање ученика са уређењем власти у републици србији и њеном територијалном децентрализацијом

– Оспособљавање ученика за формирање аналитичког, креативног и критичког односа према држави и праву

– Развијање осећаја националне припадности, као и ставова о поштовању других нација и националних мањина

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Настава је теоријска и реализује се у учионици. У изради примера, као и у симулацији одређених процедура може се организовати групни рад, презентовање продукта групног рада и дискусија. У свим наставним темама наставник може да користи одговарајуће шеме које ученицима олакшавају разумевање наставних садржаја.

Програм наставе и учења предмета Организација државе заснован је на тематском приступу. Предмет обухвата четири наставне теме које нису међусобно независне. Стога је неопходно да се реализују по редоследу којим су изложене због природе и условљености наставних садржаја које обрађују, као и због повезаности садржаја и врсте и нивоа исхода учења.

На почетку сваке теме наставник упознаје ученике са њеним циљем.

Наставник, при реализацији одређује дубину и обим обраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина програма учења, односно да свака тема добије адекватан обим и време и да се планирани циљеви и исходи учења остваре. Треба имати у виду да формирање ставова и вредности, као и овладавање вештинама представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима, што захтева већу ангажованост и укључивање ученика, разноврсне методе, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

У ПРВОЈ ТЕМИ Државна организација савремених држава потребно је напоменути ученицима да исходи и препоручени садржаји имају циљ да прикажу специфичан однос државе и права, због чега је веома значајна обрада садржаја и остваривање исхода који се односе на савремену државну организацију, њена начела и врсте државних органа, чија се надлежност и међусобни однос прописује правом (држава прописује право, а право уређује организацију и рад државе). Наставник треба да са посебном пажњом прати остваривање исхода учења ове теме од стране сваког ученика јер је њихово остваривање услов и основ за остваривање исхода у остале три теме првог разреда, и на то треба да укаже ученицима. За реализацију прве теме Државна организација савремених држава препоручује се 18 часова. Наставник за сваку тему процењује најбољи однос часова обраде и обнављања, узимајући у обзир структуру одељења и темпо реализације. У обради садржаја о држави треба користити природну везу са садржајима које су ученици обрађивали из историје о античким и средњевековним државама, као и капиталистичким и социјалистичким државама новог века. Ученицима посебно треба указати на повезаност са предметом Увод у право, с обзиром на специфичан однос државе и права, као и са садржајима са којима су се упознали посредством писаних и електронских медија. Ученике треба подсећати на ту везу и усмеравати их и подстицати на развој способности за повезивањем знања о сродним садржајима из различитих општеобразовних и стручних предмета (увод у право, историја, географија и др.). При обради и обнављању градива о државној организацији и државним органима као њеним организационим јединицама, неопходно је приближити их ученицима кроз примере који су им блиски, као и кроз примере из реалног окружења – на пример кренути од школе која је такође једна друштвена организација, која се састоји од одељења, као што државну организацију чине државни органи итд.

У ДРУГОЈ ТЕМИ Облици државе и њихова класификација обрађују се облици владавине, облици политичког система, облици државног уређења и облици организације државне власти. Неки од њих су ученицима познати по називу, као на пример монархија, република, демократија, али неки нису. Стога, наставник треба да искористи и тако мала предзнања како за увод у тему, тако и у обради појединих облика државе, који представљају основ за обраду нових тема у овом наставном предмету, али и садржаја стручних предмета у каснијим разредима (матична евиденција, радно право, правни поступци, привредно право...). Неопходно је да ученици праве разлику између облика државе, што се најлакше може остварити кроз анализу на примерима конкретних и њима познатих држава и на тај начин се ученици оспособљавају да на примерима разликују облике државе. За реализацију друге теме Облици државе и њихова класификација препоручује се 18 часова.

ТРЕЋА ТЕМА Уређење власти у Републици Србији обрађује поделу власти у РС, улогу и надлежност најзначајнијих државних органа. Наставник треба да истакне и стално понавља ученицима да је уређење власти у Србији засновано на подели власти на законодавну, извршну и судску власт и да наведе органе који врше сваку од тих власти, као и да континуирано тражи повратну информацију од ученика. Ниво исхода дефинисаних као: опише, наведе, појасни итд. указује да наставник не треба да претерује у дубини захтева, већ треба да одреди њихов оквир у складу са прописаним исходима. Од ученика се очекује да овладају основним знањима првог нивоа о врстама, улози и надлежности државних органа у Србији, јер је то неопходно за праћење наставе из других стручних предмета, посебно у другом, трећем и четвртом разреду (увод у јавну управу, радно право, матична евиденција, правни поступци). То се најефикасније остварује кроз примере ученицима блиских послова појединих државних органа – повезивањем органа и послова које врше – тј. њихове надлежности. Такође је значајно да ученици разумеју организацију државне управе да би могли да одговоре захтевима и остваре исходе у другом разреду из предмета правни поступци, који се бави управним поступком и управним спором. Зато наставник треба посебно да истиче организациону структуру државне управе коју чине органи државне управе (министарства и органи управе у саставу министарстава), али да се вршење послова државне управе може поверити и другим државним органима и посебним организацијама, као и да се поједини послови државне управе законом могу поверити и другим организацијама – тзв. организације којима су поверена јавна овлашћења (аутономне покрајине, општине, градови и град Београд, јавна предузећа, установе, јавне агенције и друге организације). То може да послужи касније као добар увод у четврту тему Територијална децентрализација у Републици Србији. За реализацију треће теме Уређење власти у Републици Србији препоручује се 26 часова.

У ЧЕТВРТОЈ ТЕМИ Територијална децентрализација у Републици Србији обрађује се територијална децентрализација у РС. Ученицима треба појаснити да у свакој модерној демократској држави територијална децентрализација представља ,,инструмент за ограничење државне власти’’ (са државе се део власти преноси на територијалне јединице) и да постоји у два облика: као локална самоуправа и као територијална аутономија. Кроз примере из реалног окружења, посебно кроз примере активности општине, најлакше је објаснити јединице локалне самоуправе (општина, град, град Београд), њихову надлежност, органе и акте које доносе. У оквиру обраде покрајинске аутономије ученицима треба скренути пажњу и на правни статус Косова и Метохије. За реализацију четврте теме Уређење власти у Републици Србији препоручује се 10 часова.

Нит која повезује све теме јесу првенствено врсте и нивои базичних исхода учења који су неопходни за стицање знања, вештина и ставова садржаних у Стандарду квалификације Правно-пословни техничар и који се постепено и суптилно настављају и продубљују кроз поменуте правне предмете у каснијим разредима. Наставник стално треба да указује на везу са предметима који ће се касније изучавати, а уколико постоје могућности, са наставницима тих предмета могу да се организују тематски часови или анализирају одређени пројектни задаци. На тај начин ученици се подстичу да стечена знања из Организације државе примене касније на нове ситуације у другим предметима. Тако знања, ставови и вештине стечене у оквиру наставе Организације државе добијају шири смисао и доприносе остваривању корелације између наставних садржаја различитих општеобразовних (социологија и права грађана, историја, географија и др.) и стручних предмета (већ поменуто), као и остваривању међупредметних компетенција – то важи за све теме.

Сугестивна и подстицајна питања која се односе на појмове који се обрађују, на почетку обраде сваке теме, могу иницијално да помогну наставнику да процени ученичка предзнања, културу дијалога и језичког изражавања, као и њихове ставове о одређеним појмовима и појавама и помогну му у правом одабиру облика и типова часова, наставних метода, креирању примера, ситуацијских задатака итд., али и у одабиру инструмената оцењивања и планирању истог.

У настави, у зависности од природе наставних садржаја и исхода, треба комбиновати разноврсне наставне методе оријентисане на исходе, које се базирају на:

– демонстрацији примера (у свим темама – позивање на примере ученицима блиских држава, државних органа и њихових активности...),

– раду на тексту (уочавање односа између државних органа и међусобне условљености у јединственом систему функционисања власти),

– краткој симулацији одређених процедура ради приближавања ситуацијама из реалног контекста (симулација избора за народне посланике (одборнике), симулација расправе у парламенту уз поштовање културе дијалога итд.),

– краћој игри улога у одређеном практичном контексту (код локалне самоуправе – када грађани давањем иницијативе желе да учествују у решавању одређеног питања од локалног интереса, или када се обраћају појединим државним органима за остваривање права, на пример за издавање пасоша итд.),

– дискусији о занимљивим наставним садржајима и проблемима по избору ученика, на пример о неком закону који је побудио пажњу ученика, или о неким занимљивим актуелним дешавањима, као и о утисцима које су стекли присуствовањем дискусији на ученичком парламенту и сл,

– решавању ситуацијских задатака (студија случаја – кратки описи једноставнијих ситуација из стварног живота у којима се јављају проблеми које треба решавати, али ситуације блиске ученицима које омогућавају примену стечених знања и заинтересованост ученика, како би се код ученика развијале вештине расуђивања, решавања проблема и доношења одлука, на пример код поступања Заштитника грађана по притужби грађана против поступања или акта органа управе и сл.),

– пројектном учењу које подстиче ученике на истраживачки рад и пружа им могућност већег ангажовања у обради одређених наставних садржаја и др.

У оквиру сваке теме ученике треба подстицати, усмеравати и оспособљавати за: самостално истраживање, проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, уџбеници), визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање облика државе са примерима из искуства и реалног окружења, садржајима других предмета и др.), тимски рад, самопроцену, образлагање одговора, презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију, уз постепено усвајање правне терминологије.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Вредновање ученичких постигнућа треба да буде у функцији развијања способности одговорног грађанина за живот и рад у друштву заснованом на основним моралним начелима и вредностима правде, истине, слободе, поштења и личне одговорности.

Формативно оцењивање ученика је континуиран процес који се одвија на сваком часу ради праћења и давања информација о напредовању и постигнућима ученика. Неопходно је да се приликом сваког вредновања ученичких постигнућа ученику саопшти повратна информација са препорукама шта и на који начин треба да унапреди или промени у свом учењу. Та упутства треба да подстакну ученичку самопроцену и уочавање недостатака у учењу, у циљу њиховог оснаживања и оспособљавања за самостално учење и остваривање утврђених исхода. Наставник треба да процени које ће методе и технике да користи у оцењивању, имајући у виду ниво исхода, првенствено у првом разреду, и њихов значај за остале стручне предмете до краја четвртог разреда. Свака похвала ученика је додатни подстицај. Добро је упутити ученике и на међусобну сарадњу и помоћ, чиме се посредно утиче на њихову лакшу и бржу социјализацију у новој школској средини.

Све наставне методе поменуте у Упутству за дидактичко-методичко остваривање програма предмета могу се користити као инструменти формативног оцењивања уз добро и прецизно утврђене индикаторе и аспекте. Код планирања оцењивања, избора метода, техника и инструмената оцењивања, неопходно је да се прави разлика између пројектне, проблемске и истраживачке наставе, иако су врло сличне. Рад на пројекту има нагласак на продукту пројекта, проблемска настава (студија случаја) има нагласак на решавању проблема, а истраживачка настава нагласак на проналажењу информација. Стога, наставник треба да изабере најпогодније методе сходно нивоу исхода које проверава.

Тако је, на пример, студија случаја (објашњена у дидактичко-методичком упутству) веома корисна за формативно оцењивање, у једноставнијој форми са питањима, прилагођена узрасту ученика у првом разреду. За припрему студије случаја (контекст задатка, осмишљавање сценарија) могу се користити новински чланци, фотографије или аудио-снимци, текстови са интернета и др. који стављају у контекст државу и државне органе, њихове послове, однос према грађанима, демократске процедуре, активности грађана на локалном нивоу итд. Посебно је значајно да наставник остави ученику довољно времена за анализу студије случаја, да пронађе решења и да ,,припреми тражени финални производ (на пример, презентацију или писани извештај). Време за рад мора бити добро одмерено и унапред утврђено.’’ Студија случаја као инструмент формативног оцењивања пружа могућност и за разматрање задатка у групи, те може да буде и доказ о компетенцијама за групни рад (рад у тиму) и комуникацију и организацију – критички однос према свом и туђем раду, напредовање у развијању способности рада у групи, самостално проналажење информација итд. Погодна је за оцењивање у свим предложеним темама.

Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, активности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (есеја, презентација, практичних радова, мапа ума), кратких блиц тестова, објашњења резултата истраживања итд. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од 1 до 5. Критеријуми за оцењивање формирају се на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да садрже обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.

Код оцењивања истраживачког рада морају се утврдити основни параметри за оцењивање као што су, на пример: аутентичност, познавање материје, резултати истраживања, садржај и форма презентације (видео или неки други облик) итд. Сваки параметар се оцењује бодовима на основу утврђене скале и претвара се у бројчану оцену. Препорука је да у првом разреду не треба форсирати овај метод при оцењивању већ га користити у комбинацији и равноправно са осталим методама (на пример, истраживање о учешћу жена у вршењу власти у оквиру презентације или есеја о саставу и одлучивању Народне скупштине).

На пример, за оцену презентације, наставник треба да предвиди елементе (критеријуме) за вредновање и бодовање, као што су, на пример: успостављање контакта са аудиторијумом – почетак презентације, структура и прегледност презентације, садржај презентације, аргументација и стручна терминологија, оригиналност идеје, визуелни ефекат презентације – примена медија/средстава за визуeлизацију, визуелни наступ (гардероба, гестикулација, мимика), гласност, брзина (темпо) разумљивост и граматичка правилност излагања, одговори на питања након презентације и сл. Сходно томе наставник треба да креира обрасце са елементима за оцењивање есеја, усменог излагања и др. у циљу обезбеђења објективности континуираног оцењивања, и да са њима упозна ученике.

За вредновање усменог излагања, на пример, образац за оцењивање би могао да садржи и следеће елементе: Стручне компетенције – примена стручне терминологије, познавање наставног садржаја, способност решавања проблема и доношења одлука, успостављање корелације различитих наставних садржаја, креативност и иновативност; Социјалне компетенције – активно учешће у групном раду, уважавање и прихватање различитих мишљења, спремност да прихвати и упути конструктивну критику; Методске компетенције (понашање у раду) – описује податке који су тражени, решава задатак у предвиђеном времену, учи из својих и туђих грешака итд. Поменуте елементе за оцењивање усменог излагања наставник може да вреднује тако што ће предвидети број бодова за сваку констатацију квалитета, на пример, одговара захтевима: потпуно, великим делом, делимично и веома мало. То су само неки примери.

Блиц тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, израда мапе ума, практични рад, представљају продукте ученичких постигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.

Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или тест (за разлику од блиц – кратког теста код формативног оцењивања) са питањима затвореног и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво усвојености и примењивости знања од стране ученика (циљ је да ученици стекну функционална знања – знање ради примене, а не знање ради знања). Тест је посебно погодан за оцењивање остварености прописаних исхода на крају сваке теме, а посебно прве три теме јер наставнику даје објективну повратну информацију о нивоу остварених исхода у теми и указује на исходе и садржаје које ученици нису на очекиваном нивоу савладали. Он мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења. Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др.

Назив предмета: УВОД У ЈАВНУ УПРАВУ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика са функционисањем органа јавне управе и њиховог начина рада и улоге у животу грађана

– Оспособљавање ученика за примену теоријских знања у поступању са поштом, поднесцима и различитим врстама аката, као и у њиховом евидентирању, разврставању, архивирању и чувању

– Оспособљавање ученика за рад у државној управи и у локалним органима управе

– Оспособљавање ученика за вршење послова јавне управе у привредним друштвима и другим организацијама којима је поверено вршење јавних овлашћења

– Оспособљавање ученика за оверу писмена

– Развијање ставова код ученика о неопходности примене и праћења промена правних прописа

– Упознавање ученика са административним пословима у канцеларији јавног бележника и јавног извршитеља

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Место реализације наставе

– Теоријска настава се реализује у учионици.

– Вежбе се реализују у учионици са рачунарима кроз симулацију радњи које прате ток исхода наставе.

– Настава у блоку се реализује у органима државне управе, јавним предузећима и организацијама које врше јавна овлашћења, или у канцеларијама јавних бележника и јавних извршитеља

Подела одељења на групе:

– Одељење се дели на две групе приликом реализације вежби и наставе у блоку

Препоручени број часова по темама:

Јавна администрација у правном систему Србије – 34 часа; Рад са поштом и актима – 38 часова; Овера – 16 часова; Јавна предузећа и недржавни субјекти са јавним овлашћењима – 20 часова; Настава у блоку – 30 часова

На почетку наставник упознаје ученике са циљем предмета и темама које доприносе остваривању његовог циља.

Увод у предмет може се остварити упитником опште културе (да ли ученици знају на којој општини живе, шта им је требало за упис у средњу школу, да ли су тражили потврду из школе да су редовни ученици, да ли су видели рачун за струју, како добијају рачун за телефон који користе, како им се звао вртић у који су ишли) , где основ не би били тачни или нетачни одговори већ каснија анализа тих одговора са освртом да ће се теме из упитника обрађивати – локална самоуправа, документа која издају државни органи, организације са јавним овлашћењима, упис у вртић преко е-управе и сл.).

Предмет обухвата четири теме које нису међусобно независне и неопходно је да се обраде по редоследу којим су наведене. За реализацију часова овог стручног предмета предлаже се следеће:

Прва тема Јавна управа у правном систему Србије уско је повезана са предметом Организација државе у коме ће се ученици упознати са положајем, пословима, органима и организацијом државне управе у Србији, и наставник треба да укаже ученицима на ту везу. Такође, наставник треба да укаже ученицима да су исходи из ова теме добар увод у предмет Правни поступци у другом разреду у коме ће обрађивати управни поступак који првенствено воде органи државне управе, али и организације којима је поверено вршење јавних овлашћења. У реализуји се препоручује навођење примера органа локалне управе на територији општине на којој ученици живе, послова које обаљају, а које ученици могу разумети (нпр. упис у школу, потврда да су редовни ученици, захтев за издавање дупликата дипломе или сведочанства, подношење захтева за издавање личне карте или пасоша итд.).

Појмове канцеларијског пословања обрадити користећи оне одредбе Уредбе о канцеларијском пословању органа државне управе и Закон о електронској управи којима се остварују исходи учења.

Друга тема Рад са поштом и актима реализовати користећи одредбе Уредбе о канцеларијском пословању органа државне управе, Упутства о канцеларијском пословању органа државне управе, одлуке о организацији управе локалне општине како би ученици научили разврставање на организационе јединице (примере, радне импусле за симулацију даје наставник), у складу са Законом о архивској грађи и архивској делатности, Законом о електронској управи.

Исходе везане за материју електронске писарнице, документа, достављање и чување реализовати са освртом да правна акта државе Србије регулишу и препознају такав вид комуникације јавне администрације и грађана, те тако Законом о парничном поступку, Закоником о кривичном поступку, Законом о општем управном поступку и Судским пословником прописано је да странка може предати суду поднесак и у облику електронског документа. Поднесак израђен као електронски документ физичка и правна лица (странке) предају органима јавне власти путем електронске поште на адресу електронске поште која је од стране органа јавне власти одређена за пријем електронских поднесака (Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању. Квалификовани електронски потпис има исто правно дејство као и својеручни потпис. Квалификовани електронски потпис може да замени оверу својеручног потписа, ако је то прописано посебним законом (Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању).

Код евиденције предмета обрадити садржаје као што су: картотека предмета, скраћени деловодник, евидентирање тајних података, попис аката, евиденција по досијеима, евиденција путем аутоматске обраде података, поступање са нерешеним предметима истеком године, здруживање аката, омот списа).

Користити оригиналне коверте, омоте списа, скраћени деловодник (који се помињу у Упутству о канцеларијском пословању органа државне управе) при реализацији часова вежби.

Израдити за потребе симулације пријемни штамбиљ са подацима наведеним у Упутству о канцелраијском пословању органа државне управе. При обради евиденција у делу Вођење евиденције путем аутоматске обраде података, ученици могу израдити у екселу базу са неопходним подацима које треба да садржи такав вид евиденције и симулирати евидентирање према радним импулсима које даје наставник.

Архивирање се може урадити анализом Листе категорија која је саставни део Општег акта о начину евидентирања класификовања, архивирања и чувања архивске грађе неког правног лица или анализом чувања грађе у школи (шта се у школи чува од докумената, колико дуго, где се након чувања архивира).

Трећу тему Овера реализовати уз коришћење законске регулативе Закона о печату државних и других органа, Закона о жиговима, Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању. Игром улога могу се реализовати симулације овере, евидентирање.

Четврту тему Јавна предузећа и недржавни субјекти са јавним овлашћењима реализовати уз коришћење законске регулативе Закон о јавним предузећима, Закона о јавном бележништву, Закона о извршењу и обезбеђењу на нивоу који је потребан да би се постигли исходи.

Јавна предузећа могу ученици проучити сопственом активношћу, анализом сајтова великих јавних предузећа како би стекли увид која су то предузећа, коју делатност обављају, каква је организациона структура и која акта доносе.

Административни послови код нотара: примање предмета путем мејла и у форми копије, скенокопирање документације (нагласити ученицима да мора бити у оригиналу), формирање предмета, прослеђивање предмета правницима и нотарима у рад, увезивање предмета, слање и припремање поште, слање и издавање рачуна и фактура, вођење благајне, вођење деловодних књига, архивирање, припрема предмета за оставински поступак – симулирати радње на часовима вежбе.

Административне послове код јавног извршитеља симулирати на часовима вежбе (нпр. Ученик прими предмет који се убацује у списе предмета где се исписује има и презиме дужника, ко је поверилац, дуг, сви акти који се унесу или пошаљу; врши адресирање коверте за одговарајуће закључке извршитеља, поступа са повратницом при првом или другом слању, обраћање суду, МУП-у, вођење списа са подацима о дужницима и повериоцима). Анализом одредаба Правилника о начину вођења евиденције о поступцима извршења и обезбеђења и финансијском пословању јавног извршитеља, начину извештавања, садржини извештаја о раду јавног извршитеља и начину поступања са архивом и радним импулсом наставника извршити упис у одређене обрасце (обрасци за пријемну, за отпремну књигу и за архиву). Ученике упознати са уписницима и скраћеницама: Уписник о предметима извршења на основу извршне исправе „ИИ”; Уписник о предметима извршења на основу веродостојне исправе „ИИВ”; Уписник о предметима извршења на основу веродостојне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности „ИИВК”;Уписник о предметима извршења на основу веродостојне исправе ради намирења новчаног потраживања и симулирати упис података према радним импулсима датим од стране наставника. Оспособити ученика за унос података, где, шта и на који начин се уписује.

Настава у блоку може се планирати према могућностима школе и реализовати у органима градске или општинске управе, установама са којима школа има сарадњу и у којима ученици могу практично да провере и примене стечена знања и вештине, првенствено кроз рад у писарници, кроз комуникацију са странкама, а затим и кроз праћење рада овлашћених службених лица у вршењу администравиних послова, У зависности од организације рада у школи и у случају немогућности органа градске или општинске управе, установа и др. за пријем ученика, настава у блоку може се у целини реализовати у школи, у другом полугодишту у пет радних дана, односно у трајању од 30 часова у току једне радне недеље.  

Препорука је да се часови реализују методама активне наставе, рада на тексту, истраживачка, практичан рад, решавање проблема.

Садржај (предмета) има везу са садржајима других предметима као што су: Организација државе, Правни поступци, Матична евиденција, Увод у привредно право, Савремена пословна кореспонеднција, Предузетништво, Правна обука-

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.

Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, активности на часовима, реализацији радних импулса наставника на часовима вежби. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од 1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да садрже обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.

Тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, израда мапе ума, практични рад, представљају продукте ученичких постигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.

Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест са питањима затвореног и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења. Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др. Проверу знања вршити свакако полугодишњим и годишњим тестирањем савладаности градива. Проверу на часовима вежби вршити кроз давање радних задатака који садрже радни процес у више корака са јасном скалом за оцењивање (нпр. прими предмет, додели му ознаку и број, заведе, одреди организациону јединицу, достави органу на рад, комуницира са странком, попуњава обрасце, коверте, уписнике, одложи – архивира предмет...).

Наставник сумативно оцењује и наставу у блоку. Елементи које том приликом узима у обзир при оцењивању могу да буду: редовно похађање наставе у блоку, активност, коментар ментора у органу или организацији у којој се реализовала настава, дневник блок наставе (форма и садржина, прегледност, уредност и прилози, тј. састављени и обликовани одговарајући правни акти).

Назив предмета: ВЕШТИНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Подстицње примене стечених знања о комуникацији у практичном контексту;

– Развијање комуникацијских вештина које доприносе успешном пословном понашању, сарадњи и раду у тиму;

– Оспособљавање ученика да конфликтне ситуације разрешавају примењујући принципе конструктивне комуникације;

– Подстицање личне одговорности ученика за ток и успех комуникације.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Предмет се реализује кроз вежбе, у учионици кроз симулацију радњи које прате ток исхода наставе. Ученици се деле у две групе. Препорука је да се у реализацији користе аудио визуелни уређаји.

Препоручени број часова по темама:

Комуникација као социјална интеракција – 16; Принципи конструктивне комуникације – 10; Вештине конструктивне комуникације – 16; Комуникација и решавање конфликата – 14; Комуникација у организацији, јавна и масовна комуникација – 14.

Препоруке за реализацију наставе

Исходи предмета, по темама, оствариви су уколико наставник има у виду њихову међусобну повезаност и, у складу с тим, ствара прилике да ученици у оквиру вежби разматрају процес комуникације са различитих аспеката и кроз бројне примере. Наставници се не морају стриктно придржавати препорученог броја часова по темама, уколико процене да им је за постизање исхода потребан другачији број часова, или распоред садржаја.

Природа предмета и предвиђени облик наставе (вежбе) захтевају и омогућавају активну наставу која се може одвијати кроз индивидуални рад, рад у паровима, малој и великој групи. У планирању ученичких активности треба поћи од знања које су они стекли, посебно у оквиру предмета пословна психологија, њихових ваншколских искуства као и актуелних догађаја из окружења. У раду се могу користити бројне технике као што су демонстрације, симулације, радионице, играње улога, дискусије, дебате, пројекти, писање есеја, реаговање на одређене теме, анализа медијских информација, истраживање и анализа добијених резултата, студије случаја, укључивање у социјалне мреже и друго.

За сваки садржај и изабрану тенику рада наставник се мора припремити посебно у погледу одабира и одговарајућег материјала и техничке припреме потребних материјала. Ученике треба оспособити и охрабривати да и сами проналазе материјале који су погодни за обраду на часовима.

Добро организована и реализована настава овог предмета подразумева да бројне ученичке активности имају продукте у виду постера, аудио/визуелних записа, текстова. Они се могу користи при интеграцији или рекапитулацији пређених садржаја у оквиру одељења где су настали, али се могу применити и шире. Ученици коју су посебно успешни у савладавању овог програма могу се ангажовати у оквиру вршњачких тимова за решавање конфликтних ситуација у школи.

Корелација са другим предметима: српски језик и књижевност, страни језик, социологија са правима грађана, грађанско васпитање, правни поступци, правна обука

– Прва тема треба да уведе ученике у предмет и да им приближи појам комуникације зато је препорука да се детељно обраде садржај комуникације, циљеви комуникације и врсте комуникације.

– У оквиру друге теме посебну пажњу обратити на принципе на којима се заснива конструктивна комуникација – ненасиље као животна оријентација, симетричан однос, узајамно поштовање, јасноћа, искреност, слушање, разумевање, свест о правима, лична одговорност.

– Приликом обраде теме комуникација и решавање конфликата препорука је да се приликом обраде различитих начина решавања сукоба обради дијалог, дебата, арбитража, преговарање медијација, гласање, консензус, а када је реч о решавање сукоба у интеркултуралном окружењу обраде стереотипи и предрасуде као фактори који отежавају комуникацију и начини њиховог превазилажења.

– У оквиру последње теме приликом обраде комуникације у организацији препорука је да се са ученицима обраде садржаји попут размена порука унутар делова организације; комуникација између надређеног и подређеног, даваоца и примаоца услуге; односи моћи; мреже и системи пословног комуницирања; односи са јавношћу; тимски рад, улога и примена конструктивне комуникације у развијању сарадничких односа, комуникацијске компетенције и напредовање у организацији.Код јавне комуникације препоручује се кроз пројектне задатке са ученицима обрадити саджаје као што су презентације, трибине, интерактивни медији, социјалне мреже, форуми, блогови, причаонице.

За достизање исхода „комуницира на матерњем и једном страном језику у професионалном и ванпрофесионалном контексту, укључујући коришћење терминологије из области економије и права” препоручује се организовање пројектне наставе у сарадњи са наставником страног језика. Кроз групни рад ученици могу да израде лексикон стручних појмова.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.

Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, активности на часовима, реализацији радних импулса наставника на часовима вежби. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од 1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да садрже обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.

Тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, практични рад, представљају продукте ученичких постигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.

Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест са питањима затвореног и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења. Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др.

Кључни појмови садржаја: латински језик, изговор, вокабулар, номиналне категорије, вербалне категорије, латинска реченица, антички текст, класична цивилизација, римско право.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Настава латинског језика за ученике правно-пословних школа ослања се на знања и компетенције стечене учењем матерњег и страних језика. За латински, који спада у групацију страних језика уз ту специфичност што он није никоме матерњи нити представља уобичајено средство модерне комуникације, важе стандарди и правила Заједничког европског референтног оквира. У складу са савременим потребама ученика и напретком науке о језику, програм наставе и учења латинског језика треба посматрати као интегративни фактор.

I. Планирање наставе и учења

Сврха учења латинског језика је разумевање текста као амалгама језичких законитости и цивилизацијских садржаја.

Ради тога ученик треба да развије способност разумевања и превођења текста (те кроз то и способност анализе и синтезе) и да овлада латинском језичком структуром, идентификујући њене категорије и повезујући их с матерњим и страним модерним језицима, да усвоји вокабулар и овладава лексичким компетенцијама с посебним обзиром на потребе струке, уз разумевање даље судбине речи латинског порекла и њихове употребе у другим језицима; да уочава корелацију између књижевности, цивилизације и културе, као и међузависност друштвеног окружења и културне продукције.

II. Остваривање наставе и учења

Начела

Стожерни аспект латинске наставе је рад на штиву. Усвајање елемената граматике и лексике, као и свих других садржаја, треба да буде мотивисано захтевима текста, а вредност сваке поуке ваља мерити њеним доприносом оспособљавању за разумевање латинског.

При избору и одређивању редоследа граматичких партија приоритет следује оним елементима језичког система без чијег познавања није могуће читати ништа на латинском. Слично важи о обиму и саставу вокабулара, где треба да буду најпрече оне лексичке јединице које се најчешће јављају у латинским текстовима везаним за струку.

За разлику од приручничког приказа граматике, који почива на серијском излагању заокружених целина, граматичка поука у савременој латинској настави одвија се тако што у сваком тренутку постоји по неколико отворених тема из разних области граматике у разним стадијумима обраде: настава се редом фокусира на сваку од њих у више наврата, од зачетка теме, преко постепене надоградње, све до свршетка старе и наступа нове теме. Тај начин дидактичког излагања граматике назива се спиралном прогресијом.

Потребно је да латинска настава буде концептуално, терминолошки, па донекле и методски усклађена с наставом матерњег и страних језика. Такође треба настојати на дискретној али учесталој интеракцији с различитим, пре свега природњачким предметима школског курикулума. Крајња сврха хоризонталног повезивања јесте афирмација и унапређивање осведоченог учинка латинске наставе као интегратора и амплификатора знања стечених на разним странама.

Наставно штиво

Наставно штиво треба да буде тематски везано за латинске законодавне текстове и судско беседништво из разних епоха.

Типична сесија рада на штиву отпочиње наставниковим гласним, разговетним и умерено сугестивним читањем целог текста узетог у обраду. Потом се текст тумачи кроз превођење и разјашњавање, уз начелну претпоставку да разумевање претходи превођењу а не обратно.

Граматичка поука

Једна од особених црта латинске наставе јесте релативно велик удео и значај који у њој има граматичка поука. Ова се, међутим, не сме постављати нити у пракси претворити у циљ по себи, већ се мора, и као целина и у појединостима, мотивисати потребама које се јављају на путу ка разумевању латинских текстова.

При раду на тексту треба успоставити навику гласног и јасног читања уз инсистирање на правилном изговору и акцентовању.

Вежбања

Вежбања уперена ка појединостима из латинске граматике и/или лексике могу, под условом добре одмерености и фокусираности, узимати различите облике уобичајене у савременој глотодидактици.

Усвајање лексике

Дифузија лексичког материјала треба да буде контролисана. Избор речи треба да се заснива на саставу базичног латинског вокабулара, с посебним обзиром на законодавне текстове и судско беседништво.

УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Процес праћења и вредновања може започети иницијалним (или: дијагностичким) оцењивањем. Овим се установљује колико ученик влада пређашњим школским градивом потребним за учење латинског. На основу иницијалног теста наставник ће лакше планирати и организовати процес учења, па и индивидуализовати приступ ученицима. Друго полугодиште такође може почети иницијалним тестом.

Током целе школске године, при вредновању треба да се смењују две врсте оцењивања: формативно и сумативно.

Формативно оцењивање, којим се вреднују ученикова постигнућа, у начелу треба да подржава и ученика и учење. Оно треба да се спроводи чешће, и да буде интерактивно, то јест да и ученици учествују у оцењивању: њихово самопроцењивање и узајамно процењивање треба да буде део укупног процеса оцењивања. Циљ тога је да се код ученика подстакне самосталност и одговорност. Наставник притом добија увид у то како ученик учи, прикупља информације о постигнућима, и на том основу модификује наставу и остале активности. Формативно оцењивање олакшава наставнику и да утврди критеријуме за вредновање постигнућа. Наставник ученику током праћења његовог рада и активности мора пружати повратне информације како би му помогао да постигне предвиђени исход. Формативно оцењивање даће и самом наставнику назнаке о квалитету његовог рада и ефикасности примењених метода.

Сумативним оцењивањем вреднује се резултат учења. Овакво оцењивање спроводи се периодично, на крају појединих делова програма и по завршетку читавог програма. Оријентисано на прошлост, оно сумира постигнућа до тренутка оцењивања. Сумативним оцењивањем наставник ће утврдити да ли је ученик постигао предвиђене резултате, то јест исходе учења.

Наставник треба нарочито да подржи саморефлексију код ученика: потребно је да ученик у одређеној мери објективно процењује шта зна, уме и може. Такође треба подстицати вршњачко учење, тј. сарадњу међу ученицима при утврђивању градива, усвајању новог, раду на пројектним задацима итд. Модалитети и квалитет те сарадње даваће наставнику шири увид у сопствени рад и у напредак ученика.

Најзад, у процесу наставе вреднује се и рад наставника, како путем самопроцењивања тако и путем анкетирања ученика.

Ниједан начин вредновања није потпуно објективан; зато их треба комбиновати, да би се стекла што веродостојнија слика о раду, постигнутим исходима и стеченим компетенцијама ученика, као и о раду и дидактичким методама наставника.

Препоручени критеријуми оцењивања

– За усмени одговор

При вредновању разумевања текста, од ученика се очекује да анализира текст, уочи односе у њему, и преведе га. За оцену довољан (2), ученик препознаје функције у реченици и именује односе у реченици, али преводи само уз наставникову помоћ. За оцену добар (3), ученик уочава функције у реченици, разуме односе у њој, и самостално преводи једноставније реченице. За оцену врло добар (4), ученик разликује функције у реченици, разуме односе у њој, и самостално преводи сложеније реченице. За оцену одличан (5), ученик самостално разликује реченичне функције, схвата односе у реченици, тачно повезује њене елементе, и успешно преводи текстове.

При вредновању усвојености граматичких садржаја, од ученика се очекује да познаје и самостално примењује елементе латинске граматике. За оцену довољан (2), ученик уме да распозна латинске облике и изричито наводи правила, али за њихову примену потребна му је помоћ наставника. За оцену добар (3), ученик разликује и тачно описује облике, деклинира и конјугира, али није самосталан у манипулисању облицима и конструкцијама. За оцену врло добар (4), ученик самостално примењује правила и манипулише облицима и конструкцијама, и влада склопом и смислом једноставнијих реченица. За оцену одличан (5), ученик самостално примењује правила, манипулише облицима и конструкцијама, и самостално влада целим склопом и смислом реченице и текста.

При вредновању усвојености вокабулара, од сваког ученика се очекује да уме наводити речи у њиховим речничким облицима и приписивати им одговарајућа значења. Оцена ће зависити од постотка усвојености прописаног вокабулара. За оцену довољан (2), ученик је усвојио више од 50% вокабулара; за оцену добар (3), више од 60%; за оцену врло добар (4), више од 75%, за оцену одличан (5), више од 90%.

– За писмене провере знања

У писмене провере знања убрајају се по један писмени и један контролни задатак у оба полугодишта; контролни задатак се може одменити двема до трима петнаестоминутним писменим проверама знања. Препоручују се квантитативни критеријуми у овим постоцима: 50–63% довољан (2), 64–77% добар (3), 78–90 % врло добар (4), 91–100% одличан (5). Ови критеријуми могу се по потреби прилагодити општем успеху ученика у одељењу.

Назив предмета: ПРАВНИ ПОСТУПЦИ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА  – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ 

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика са општим управним поступком и управним спором, прекршајним, кривичним, парничним, ванпарничним и извршним поступком и поступком обезбеђења

– Упознавање ученика са материјално-правним одредбама о прекршајима и кривичним делима

– Оспособљавање ученика за обављање административних послова у управном поступку, управном спору, прекршајном, кривичном, парничном, ванпарничном и извршном поступку (послови писарнице)

– Развијање вештине израде, попуњавања и обликовања одговарајућих правних аката у управном поступку, управном спору, прекршајном, кривичном, парничном, ванпарничном и извршном поступку у прописаној форми

– Оспособљавање ученика за примену стечених знања и вештина при доношењу одлука и решавању проблема из свакодневног живота

– Развијање ставова о важности праћења промена правних прописа у области управног поступка, управног спора, прекршајног, кривичног, парничног, ванпарничног и извршног поступка и поступка обезбеђења

– Оспособљавање ученика за комуникацију са органима јавне власти, привредним субјектима и другим организацијама

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: други

Разред: трећи

Разред: четврти

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Настава се реализује у учионици кроз часове теорије и вежби, а настава у блоку реализује се у другом, трећем и четвртом разреду у одговарајућим државним органима, установама и другим орагнизацијама – социјалним партнерима са којима школа остварује сарадњу. Вежбе се реализују у специјализованој учионици у којој је сваком ученику доступан рачунар. Уколико не постоји могућност реализације наставе у блоку у одговарајућим установама, органима локалне самоуправе и државним органима, она се може реализовати у школи.

Подела одељења на групе:

За часове вежби и наставе у блоку одељење се дели на две групе.

Програм наставе и учења у другом, трећем и четвртом разреду заснован је на тематском приступу. Наставне теме нису међусобно независне. Њихова условљеност захтева да се реализују по редоследу по коме су изложене због природе садржаја и врсте и нивоа исхода учења.

На почетку сваке теме наставник упознаје ученике са њеним циљем.

Исходи су крупнији и наставник, при реализацији, одређује дубину и обим обраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина програма учења, односно да свака тема добије адекватан обим и време и да се планирани циљеви и исходи учења остваре. Треба имати у виду да формирање ставова и вредности, као и овладавање вештинама представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима, што захтева већу ангажованост и укључивање ученика, разноврсне методе, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Исходе и препоручене садржаје ученицима је потребно приближити на примерима и ситуацијама из реалног живота и кроз праћење усмене расправе у управном поступку, претреса у прекршајном поступку, главног претреса у кривичном поступку, главне расправе у парничном поступку и расправе на рочишту у ванпарничном поступку. Ученике на почетку треба упознати са наставним темама које ће обрађивати. Наставник треба да планира да обрађује сажето основне појмове неопходне за остваривање прописаних исхода, у обиму који одговара нивоу исхода, а посебно у трећем разреду због већег броја наставних тема.

У Упутству о формативном и сумативном оцењивању у оквиру сваке теме по разредима изложено је које ученичке активности се прате и на ком нивоу јер је то битно за наставника при планирању обима и дубине обраде сваке теме, у складу са њеним исходима.

Други разред

У другом разреду предмет обухвата две наставне теме: Општи управни поступак и Управни спор.

У првој теми ОПШТИ УПРАВНИ ПОСТУПАК ученици се први пут у настави сусрећу са појмом правног поступка и то је управни поступак. Зато посебну пажњу треба посветити реализацији препоручених садржаја и исхода у овој теми. Општи управни поступак је основни, базични правни поступак у коме ће се ученици упознати са многим појмовима и процесним радњама које су карактеристичне и за остале правне поступке (са одређеним модалитетима) које ће ученици обрађивати у овом предмету у трећем и четвртом разреду, као што су, на пример: надлежност, изузеће, поднесци, рокови, усмена расправа, враћање у пређашње стање, врсте заступника у поступку, доказивање и врсте доказа, достављање, одржавање реда у поступку, форма и садржина решења, закључак, трошкови поступка, форма, садржина, рок и дејство жалбе, другостепени поступак и др. Зато је препорука наставнику да управни поступак (а посебно горе наведене појмове) детаљније обради у складу са препорученим садржајима и исходима, у односу на остале правне поступке у којима неће детаљно обрађивати поједине правне институте које су обрадили у општем управном поступку, већ ће их у тим правним поступцима са ученицима обновити и указати на одређене специфичности, без већег задржавања. Наставник треба да скрене пажњу на разлоге прописивања посебних управних поступака (наведе примере из реалног окружења...) и на однос општег и посебног управног поступка, који је генерално карактеристичан у свим гранама права (lex specialis derogat legi generali). Препорука је да се у обради користи шема управног поступка која приказује ток поступка, односно фазе управног поступка и најзначајније процесне радње у свакој фази, што ученику омогућава и визуелну прегледност тока управног поступка. Наставник може ученицима да зада израду ,,мапе ума’’ за сваку фазу управног поступка и да на часу продискутују о тим радовима – о њиховој оригиналности, тачности и креативности ученика (може се организовати и групни рад). Посебну пажњу наставник треба да посвети актима у управном поступку – поднесцима и посебно форми решења, у складу са исходима, јер то знање и вештине у њиховој изради преносе се на све правне поступке. Исто важи и за обраду жалбе и рад првостепеног и другостепеног органа по жалби. За обраду прве теме Општи управни поступак препоручује се 87 часова.

Друга тема УПРАВНИ СПОР има циљ да упозна ученике са судским поступком у коме се по управносудској тужби испитује законитост коначних управних аката. Ученицима треба указати на то да је управни спор поступак који се води пред управним судом и да представља неку врсту наставка преиспитивања законитости управног акта после окончања управног поступка. Препоручене садржаје у овој теми треба обрадити кратко и сажето. Посебно је потребно указати на странке у управном спору и да је тужени увек орган који је донео коначно решење у управном поступку које се тужбом оспорава. Такође треба скренути пажњу на тужбу са којом се ученици први пут срећу (рок, предаја, садржина, дејство, разлози за изјављивање) и на вежбама развијати способност ученика за израду примера управносудских тужби, што ће повезати у трећем и четвртом разреду. Пресуда је сложенији правни акт и на овом узрасту не треба инсистирати да ученици на вежбама израде пресуду већ само да је обликују, и на тај начин примене и провере усвојена знања о врсти, саставу и дејству пресуде у управном спору. За обраду друге теме Управни спор препоручује се 18 часова.

НАСТАВА У БЛОКУ (други разред – 30 часова) може се планирати по завршетку прве теме и реализовати у органима градске или општинске управе, филијалама Републичког фонда за здравствено осигурање и РФ ПИО, установама са којима школа има сарадњу и у којима ученици могу практично да провере и примене стечена знања и вештине, првенствено кроз рад у писарници, кроз комуникацију са странкама, а затим и кроз праћење рада овлашћених службених лица у вођењу управног поступка, рада на усменој расправи, извођењу појединих доказних радњи, доношењу одговарајућих управних аката, посебно решења, на основу чега сами састављају и обликују поједине акте утврђене у исходима.

У зависности од организације рада у школи и у случају немогућности органа градске или општинске управе, установа и др. за пријем ученика, настава у блоку може се у целини реализовати у школи, у другом полугодишту у пет радних дана, односно у трајању од 30 часова у току једне радне недеље.

Трећи разред

У трећем разреду предмет обухвата укупно осам наставних тема: Одговорност за прекршај, Основни појмови прекршајног поступка, Основни појмови кривичног права, Основни појмови кривичног поступка, Предистражни поступак, Покретање кривичног поступка – Истрага, Оптужење, Главни претрес, пресуда и жалба. Теме су захтевне и зато програм обухвата само њихове основне појмове неопходне да ученици обједине и систематизују знања о одређеним правним поступцима. Стога се наставнику препоручује да пажљиво прати исходе и упутства за реалиацију програма због дубине обраде препоручених садржаја.

На почетку прве теме ОДГОВОРНОСТ ЗА ПРЕКРШАЈ наставник треба да уведе ученике у нову наставну материју и да нагласи да ће у трећем разреду акценат бити на обрађивању два правна поступка: прекршајног и кривичног. Да би ученици могли да остваре исходе о тим правним поступцима неопходно је да стекну основна знања садржана у материјално-правним одредбама које регулишу прекршаје и кривична дела. Потребно је напоменути ученицима да ће се у реализацији наставних садржаја примењивати као извори Закон о прекршајима, Кривични законик и Законик о кривичном поступку. У првој теми акценат је на сажетој обради ученицима битних материјално-правних одредаба Закона о прекршајима (кроз препоручене садржаје) које се примењују у прекршајном поступку и битне су за остваривање исхода и у другој теми. Већу пажњу треба посветити одговорности малолетника и васпитним мерама које им се могу изрећи за прекршај (с обзиром на узраст ученика). Ефикасно је практиковати пројектно учење, организовати индивидуални или групни истраживачки рад и сл. За реализацију прве теме Одговорност за прекршај препоручује се 9 (девет) часова.

Наставник за сваку тему процењује најбољи однос часова обраде и обнављања, узимајући у обзир структуру одељења и темпо реализације. Уколико наставник процени да је структура одељења таква да ученици брже него што је препоручено усвајају знања и остварују исходе у одређеној теми, он може да планира мањи број часова обраде и обнављања у тој теми, а више часова може да посвети теми која се ученицима покаже као тежа. У обради садржаја о прекршајима треба користити ученичка предзнања са којима су се сусрели у реалном окружењу, на улици, у саобраћају, угоститељским објектима, у породици, преко писаних и електронских медија итд. Ученицима треба указати на повезаност са наставним предметом Правна обука кроз који ће практично применити усвојена знања, као и на повезаност са Организацијом државе и Уводом у право као базичним предметом који су учили у првом и другом разреду, с обзиром да у трећем разреду обрађују велики број правних норми садржаних у поменутим законима. Ученике треба подсећати на ту везу и усмеравати их и подстицати на развој способности за повезивањем знања о сродним садржајима из различитих општеобразовних (историја) и стручних предмета.

У другој теми ОСНОВНИ ПОЈМОВИ ПРЕКРШАЈНОГ ПОСТУПКА сажето треба обрадити субјекте у прекршајном поступку, начине покретања и одлуке које се доносе у прекршајном поступку, у обиму који одговара нивоу прописаних исхода. Акценат је на оспособљавању ученика за примену знања у изради наведених правних аката у конкретним ситуацијама и развијању одговарајућих вештина на часовима вежби. У овој теми је врло корисна примена методе студија случаја, како код обраде садржаја, тако и код проверавања остварености свих исхода. Неопходна је сарадња са наставницима Обуке. За реализацију друге теме Основни појмови прекршајног поступка препоручује се 12 часова.

Трећа тема ОСНОВНИ ПОЈМОВИ КРИВИЧНОГ ПРАВА има циљ да ученици усвоје одређени ниво теоријских знања о основним појмовима кривичног права, тј. о материјално-правним одредбама које се примењују у кривичном поступку и да стекну способност да у практичним задацима, у конкретним ситуацијама могу да препознају кривично дело, односно његове елементе. Наставник треба да укаже ученицима на врсте кривичних санкција руководећи се у дубини обраде исходом у коме ученици треба да их разликују. Такође, треба их усмерити на значај основа који искључују постојање кривичног дела (нужна одбрана, крајња нужда, сила, претња, неурачунљивост) и објаснити их на примерима из реалног живота. Ученике треба подсетити да повежу усвојена знања о нужној одбрани и крајњој нужди из прекршајног поступка и само их обновити по аналогији. Наставник треба да сажето обради кривична дела против живота и тела и кривична дела против имовине (само неколико основних: крађа, тешка крађа, разбојништво, лака и тешка телесна повреда, убиство), у циљу да се ученици оспособе да на вежбама у конкретним ситуацијама применом теоријских знања могу да одреде основне елементе тих кривичних дела. Ученицима треба указати да је остваривање исхода ове теме веома значајно за оспособљавање ученика за примену тих знања у кривичном поступку, у каснијим темама, јер се у кривичном поступку утврђују чињенице које представљају обележје кривичног дела. Акценат треба да буде на већем ангажовању ученика у повезивању ситуација из реалног живота кроз пројектну наставу и студију случаја. За реализацију треће теме Основни појмови кривичног права препоручује се 12 часова.

Уколико постоје могућности, са наставницима различитих општеобразовних и стручних предмета могу да се организују тематски часови или анализирају одређени пројектни задаци (историја, увод у право, правна обука). На тај начин знања, ставови и вештине стечене у оквиру наставе овог предмета добијају шири смисао и доприносе остваривању корелације између наставних садржаја различитих општеобразовних и стручних предмета (већ поменуто), као и остваривању међупредметних компетенција – то важи за све теме.

Четврта тема ОСНОВНИ ПОЈМОВИ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА има циљ да се ученици упознају са основним појмовима кривичног поступка да би у даљем току разумели његове фазе. Због обимности и сложености кривичног поступка наставник треба да предочи ученицима његове основне појмове који су садржани у исходима (и у препорученом садржају), али до дубине коју исходи захтевају, информативно и без беспотребног расплињавања у њиховој обради. Предност је у томе што су се са појединим сличним појмовима ученици срели у претходно обрађеном прекршајном поступку и у другом разреду у управном поступку (врсте доказа, основна правила о подношењу поднесака, достављање, рокови и повраћај у пређашње стање). Зато је ученицима потребно указати на ту повезаност и те појмове обрадити кроз обнављање, по потреби са указивањем на одређену специфичност. Тако, на пример наставник треба да нагласи да се доказне радње у кривичном поступку деле на опште и посебне и са кратким освртом на опште доказне радње (саслушање окривљеног, испитивање сведока, вештачење, увиђај, реконструкција догађаја, доказивање исправом, узимање узорака, провера рачуна и сумњивих трансакција, привремено одузимање предмета, претресање), а да само може да спомене и посебне доказне радње (тајни надзор комуникације, тајно праћење и снимање, симуловани послови, на пример, симуловање давање или примање мита, симулована куповина продаја итд., рачунарско претраживање података, контролисана испорука и прикривени иследник). Такође, наставник треба да укаже ученицима да повежу знања из треће теме о елементима или обележјима кривичног дела и скрене пажњу ученицима да су предмет доказивања у кривичном поступку само чињенице које чине обележје кривичног дела, али и чињенице од којих зависи примена одредаба кривичног поступка. Наставник треба да обрати пажњу на основна начела кривичног поступка тако што ће обрадити начела издвојена у препорученом садржају, која су посебно значајна за кривични поступак. Такође наставник треба да на вежбама стави акценат на оспособљавање ученика за примену теоријских знања кроз израду пратећих правних аката у складу са исходима ове теме. Он треба да изабере најпогодније методе (студија случаја, демонстрација примера, игра улога, рад на тексту и др.) и осмисли задатке који би помогли ученицима у остваривању нивоа утврђених исхода. За реализацију четврте теме Основни појмови кривичног поступка препоручује се 18 часова.

Пета тема ПРЕДИСТРАЖНИ ПОСТУПАК има циљ да се ученици елементарно упознају са том фазом у којој долази до подношења кривичне пријаве као значајној иницијалног акта. Наставник пази на ниво исхода и у погледу кривичне пријаве и поступања јавног тужиоца по њој. Он неће обрађивати све случајеве у којима осумњичени прихвата једну или више обавеза када може доћи до одлагања кривичног гоњења, већ ће споменути само два или три случаја обавеза које ученик може да примени у изради типског примера наредбе за одлагање кривичног гоњења (на пример, обавеза да отклони штетну последицу насталу извршењем кривичног дела или да накнади причињену штету, или да испуни доспеле обавезе издржавања итд.). Акценат је на исходима који се реализују на часовима вежби и наставник се руководи њима при обради поступања јавног тужиоца по кривичној пријави. Тако, на пример, врло је значајно да се објасне разлози за одбацивање кривичне пријаве, да би ученик могао да знање примени при изради решења о одбацивању кривичне пријаве (на пример, због тога што пријављено дело није кривично дело за које се гони по службеној дужности). И у обради ове теме треба користи адекватне примере и ситуације из реалног живота и блиског окружења кроз активно и креативно учешће ученика, посебно на часовима вежби. Препоручује се наставнику да у свакој теми један од задатака за ученике буде да креирају шему или мапу те фазе кривичног поступка коју тема обрађује (шема или мапа треба да садржи радње по редоследу којим се предузимају) и да по обради последње теме, којом се заокружава цео кривични поступак, креирају шему или мапу целокупног кривичног поступка са редоследом предузимања најзначајнијих процесних радњи. Задатак може бити индивидуалан или још боље групни и омогућава ученицима лаку и рационалну систематизацију градива о кривичном поступку. За реализацију пете теме Предистражни поступак препоручује се 15 часова.

Шеста тема ПОКРЕТАЊЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА – ИСТРАГА има циљ да се ученици упознају са веома значајном фазом кривичног поступка у којој се кривични поступак и покреће наредбом надлежног јавног тужиоца. Наставник посебно треба да нагласи ученицима да по ЗКП од 2011. године више не постоји истражни судија већ истрагу води јавни тужилац, али да он може да повери и полицији да предузме неке доказне радње. Истрага се по правилу спроводи у општем поступку, за тежа кривична дела. Изузетак је у случају када се подиже непосредна оптужница, то јест кад постоји довољно доказа и није потребно да се води истрага. У скраћеном поступку истрага је искључена, али могу да се предузму неке додатне радње или прикупе неки докази када је то неопходно. У поступку према малолетним лицима нема истраге већ се спроводи припремни поступак. Наставник ће нагласити која лица могу да присуствују истражним радњама. Такође, наставник треба да ученицима скрене пажњу на појам судија за претходни поступак који у истрази одлучује о укидању притвора, о предузимању посебних доказних радњи и о споразуму о признању кривичног дела пре потврђивања оптужнице. Ако судија за претходни поступак усвоји предлог осумњиченог и његовог браниоца да се предузме одређена доказна радња, наложиће јавном тужиоцу да је предузме и одредиће му рок за то. Такође, наставник треба да нагласи да се рочиште на коме се одлучује о споразуму о признању кривичног дела одржава без присуства јавности, у присуству јавног тужиоца, окривљеног и његовог браниоца. За обраду шесте теме Покретање кривичног поступка – Истрага препоручује се 15 часова.

Седма тема ОПТУЖЕЊЕ има циљ да упозна ученике са оптужењем као фазом кривичног поступка која утиче на опстанак, то јест даље вођење кривичног поступка. Наставник треба да укаже ученицима на разлику између оптужнице и оптужног предлога, обуставе поступка и одбијања оптужбе, као и на значај оптужнице, пратећи ниво и редослед прописаних исхода и препоручених садржаја, и да на часовима вежби усмерава ученике за примену стечених знања на конкретне случајеве, кроз израду одговарајућих аката наведених у исходу. Наставник треба да нагласи ученицима да јавни тужилац подиже оптужницу када постоји оправдана сумња да је окривљени учинио кривично дело. Пре обраде наставник може ученицима да понуди истраживачки или ситуацијски задатак на тему ,,Основ сумње, основана сумња и оправдана сумња у кривичном поступку’’. То су врло значајни појмови које ЗКП посебно и дефинише, а ученици кроз поменуте задатке и повезивање са реалним ситуацијама (и разговорима са стручним и другим лицима) могу да их оригинално и занимљиво обраде. За обраду седме теме Оптужење препоручује се 12 часова.

Осма тема ГЛАВНИ ПРЕТРЕС, ПРЕСУДА И ЖАЛБА има циљ да се ученици упознају са фазама кривичног поступка које следе после оптужења и на тај начин заокруже слику о току и специфичностима кривичног поступка. Акценат је на главном претресу и наставник у том делу треба посебно да предочи ученицима улогу припремног рочишта и ток главног претреса на информативном нивоу, у циљу праћења редоследа радњи у кривичном поступку, руководећи се препорученим садржајима и нивоом исхода. У анализи главног претреса наставник може да усмери ученике на једноставан пример записника о главном претресу који је јавна исправа, доказ и путоказ ученицима о спроведеним радњама. При обради пресуде посебно треба нагласити када се доноси одбијајућа, када ослобађајућа и осуђујућа пресуда и дубину обраде прилагодити нивоу исхода за часове теорије и вежби. Са жалбом су се ученици срели и у управном и у прекршајном поступку и зато је овде потребно само да се кратко обради, у складу са прцизно наведеним препорученим садржајем и исходом, а у циљу да се заокружи слика о кривичном поступку чији је циљ доношење пресуде и уставном праву на жалбу против првостепене пресуде. За обраду осме теме Главни претрес, пресуда и жалба препоручује се 12 часова.

Сугестивна и подстицајна питања која се односе на појмове који се обрађују, на почетку обраде сваке теме, могу иницијално да помогну наставнику да процени ученичка предзнања, културу дијалога и језичког изражавања, као и њихове ставове о одређеним појмовима и појавама и помогну му у правом одабиру облика и типова часова, наставних метода, креирању примера, студија случаја итд., али и у одабиру инструмената оцењивања и планирању истог.

У настави, у зависности од природе наставних садржаја и исхода, треба комбиновати разноврсне наставне методе оријентисане на исходе, које се базирају на: демонстрацији примера, раду на тексту, краткој симулацији одређених радњи у одговарајућем поступку у циљу приближавања ситуацијама из реалног контекста, краћој игри улога у одређеном практичном контексту (на пример, кроз улоге окривљеног, оштећеног, јавног тужиоца, браниоца итд.), дискусији о занимљивим проблемима по избору ученика, на пример о суђењу у разумном року, при чему се ова метода може комбиновати са студијом случаја, решавању ситуацијских задатака (студија случаја – кратки описи једноставнијих ситуација из стварног живота у којима се јављају проблеми – кривична дела које треба решавати, али ситуације блиске ученицима које омогућавају примену стечених знања и заинтересованост ученика, како би се код ученика развијале вештине расуђивања, решавања проблема и доношења одлука (на пример када ученици треба да на основу изложене ситуације предложе врсту оптужног акта или пресуде и сл.), пројектном учењу које подстиче ученике на истраживачки рад и пружа им могућност већег ангажовања у обради одређених наставних садржаја. Симулирање одређеног поступка или појединих радњи на вежбама подразумева да ученици предузимају одређене радње у поступку (индивидуално или групно, у зависности од природе поступка) по редоследу и на начин који је утврђен законом или другим прописом.

У оквиру сваке теме ученике треба подстицати, усмеравати и оспособљавати за: самостално истраживање, проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, уџбеници), визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја, тимски рад, самопроцену, образлагање одговора, презентацију сопствених радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију, уз постепено усвајање правне терминологије.

НАСТАВА У БЛОКУ (трећи разред – 30 часова) може се планирати по завршетку друге теме о прекршајном поступку у трајању, на пример од два дана (шест часова дневно), у судовима за прекршаје у којима ученици могу практично да провере и примене стечена знања и вештине, првенствено кроз рад у судској писарници и начин комуникације са странкама, а затим и кроз праћење рада судије за прекршаје, присуствовање претресу или извођењу појединих доказних радњи, доношење одговарајућих аката, посебно пресуда и решења, на основу којих сами састављају и обликују поједине акте.

Остатак наставе у блоку може се реализовати у основном или вишем суду кроз присуство главном претресу у кривичном поступку, кроз рад и праћење рада у судској писарници, као и састављање и обликовање одговарајућих аката у кривичном поступку. У зависности од организације рада у школи и могућности судова за пријем ученика, настава у блоку може се и у целини реализовати у другом полугодишту у пет радних дана, односно у трајању од 30 часова у току једне радне недеље.

Четврти разред

У четвртом разреду предмет обухвата четири наставне теме: Уводни појмови грађанског поступка, Парнични поступак, Ванпарнични поступак и Извршни поступак и поступак обезбеђења. Теме су захтевне и зато програм обухвата само њихове основне појмове неопходне да ученици обједине и систематизују знања о одређеним грађанским поступцима. Стога се наставнику препоручује да пажљиво прати исходе и упутства за реалиацију програма због дубине обраде препоручених садржаја.

Наставнику се препоручује да у свакој теми један од задатака за ученике буде да креирају шему или мапу те врсте правног поступка коју тема обрађује, која садржи најзначајније процесне радње према редоследу предузимања.

У првој теми УВОДНИ ПОЈМОВИ ГРАЂАНСКОГ ПОСТУПКА наставник треба да нагласи значај основних начела грађанског поступка и обради специфична начела грађанског поступка наведена у препорученом садржају. Наставник ће само информативно обрадити спорове који се се решавају у грађанском поступку. За реализацију прве теме Уводни појмови грађанског поступка препоручује се 9 часова.

У другој теми ПАРНИЧНИ ПОСТУПАК ученицима треба нагласити да је основни циљ парничног поступка решавање спорова насталих поводом повреде права личности и спорова из породичних, радних, привредних, имовинскоправних и других грађанскоправних односа за које није прописана друга врста поступка. Такође треба указати на то да парница представља неку животну спорну ситуацију и да нема парничног поступка без парнице, односно спора међу странкама и то им објаснити на ситуацијама и примерима из реалног живота (спор око дуга, међе, давања издржавања, неисплаћених зарада итд.). Треба инсистирати на објашњењу парничне способности. У обради градива наставник треба да се руководи нивоом исхода и препорученим садржајима који омогућавају ученицима да стекну јасну и прегледну слику о парничном поступку и његовим основним појмовима, без сувишних детаља. На пример, када обрађује месну надлежност наставник ће само скренути пажњу на општу месну надлежност – надлежан је суд на чијем подручју тужени има пребивалиште, без обраде посебне месне надлежности, или да су поднесци који се подносе у писаном облику тужба, противтужба, одговор на тужбу и правни лекови и сл. Наставник треба да укаже ученицима на специфичност у парничном поступку у погледу разлике између искључења (када судија не може да врши судијску дужност у законом прописаним случајевима) и изузећа судије (када судија може да буде изузет ако постоје околности које доводе у сумњу његову непристрасност), у односу на институт изузећа, на пример у управном поступку. Посебне парничне спорове треба обрадити информативно, у складу нивоом исхода. Такође наставник треба да на вежбама стави акценат на оспособљавање ученика за примену теоријских знања кроз израду одговрајућих правних аката у парничном поступку, посебно тужбе и пресуде, у складу са актима наведеним у исходима теме. Он треба да изабере најпогодније методе (студија случаја, демонстрација примера, игра улога, пројектни задатак, рад на тексту и др.) и осмисли задатке који би помогли ученицима у остваривању нивоа утврђених исхода. За реализацију друге теме Парнични поступак препоручује се 51 час.

У трећој теми ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК потребно је упутити ученике на најзначајнија правила по којима судови поступају и одлучују о личним, породичним, имовинским и другим правним стварима у ванпарничном поступку. У обради ове теме треба применити сличан приступ у обради као код парничног поступка, са акцентом на основним појмовима садржаним у препорученом садржају, без сувишних детаља. Наставник посебну пажњу треба да скрене ученицима на чињеницу да суд по службеној дужности треба да води рачуна и предузима мере ради заштите права и правних интереса малолетника о којима се родитељи не старају, као и других лица која нису у могућности да се сама брину о заштити својих права и интереса. Зато је значајно нагласити и улогу органа старатељства у ванпарничном поступку. Такође, ученицима треба указати на надлежност јавног бележника у том поступку, као и на чињеницу да суд само изузетно одлучује на основу расправе на рочишту, када је то прописано или када је потребно ради разјашњења или утврђивања одлучних чињеница, као и да изостанак појединих учесника са рочишта не спречава суд да даље поступа итд. За реализацију треће теме Ванпарнични поступак препоручује се 18 часова.

Четврта тема ИЗВРШНИ ПОСТУПАК И ПОСТУПАК ОБЕЗБЕЂЕЊА има циљ да упозна ученике са основним појмовима извршног поступка, у коме судови и јавни извршитељи принудно намирују потраживања извршних поверилаца заснована на извршним и веродостојним исправама, затим са основним појмовима поступка обезбеђења потраживања и са основним карактеристикама положаја јавних извршитеља. Наставник треба да укаже на странке у извршном поступку и поступку обезбеђења: извршног повериоца и извршног дужника и да се ти поступци покрећу по предлогу за извршење на основу веродостојне исправе или по предлогу за обезбеђење који подноси извршни поверилац. Такође наставник треба да укаже на основну надлежност суда (основног и привредног суда) и јавног извршитеља. Извршење се спроводи кад суд донесе решење о извршењу или обезбеђењу. Обавезно у обради користити примере из реалног окружења који су блиски ученицима и на њима објаснити кључне појмове ових поступака. Нагласити ученицима да по предлогу за извршење ради намирења новчаних потраживања насталих из комуналних услуга и сродних делатности не одлучује суд већ јавни извршитељ. Подсетити их на неплаћене рачуне за грејање, воду, електричну енергију итд. Потребно је указати на разлику између средстава (радње којима се намирује потраживање извршног повериоца, на пример продаја покретних ствари извршног дужника) и предмета извршења (ствари и права извршног дужника на којима се спроводи извршење). На вежбама инсистирати на развијању вештина ученика у изради и обликовању правних аката наведених у исходима. За реализацију четврте теме Извршни поступак и поступак обезбеђења препоручује се 18 часова.

НАСТАВА У БЛОКУ (четврти разред – 30 часова) може се планирати по завршетку друге теме о парничном поступку у трајању од три дана (шест часова дневно), у основном суду, где ученици могу практично да провере и примене стечена знања и вештине, првенствено кроз рад у парничној писарници и начин комуникације са странкама, а затим и кроз праћење рада судије и присуствовање главној расправи у парничном поступку, доношење одговарајућих аката, посебно пресуда и решења, на основу којих сами састављају и обликују поједине акте наведене у исходима наставе у блоку. Уколико се укаже прилика ученици могу присуствовати посебном парничном поступку, на пример поступку у парници из радног односа или поступку у спору мале вредности.

Остатак наставе у блоку може се реализовати у основном суду и то један дан кроз присуство расправи на рочишту у ванпарничном поступку, а један дан у основном или привредном суду или код јавног извршитеља. У зависности од организације рада у школи и могућности судова за пријем ученика, настава у блоку може се и у целини реализовати у другом полугодишту у пет радних дана, односно у трајању од 30 часова у току једне радне недеље у основном суду у коме би ученици могли да у току радне недеље пропрате сва три поступка: парнични, ванпарнични и извршни.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Вредновање ученичких постигнућа треба да буде у функцији развијања способности одговорног грађанина за живот и рад у друштву заснованом на основним моралним начелима и вредностима правде, истине, слободе, поштења и личне одговорности.

Формативно оцењивање ученика је континуиран процес који се одвија на сваком часу ради праћења и давања информација о напредовању и постигнућима ученика. Неопходно је да се приликом сваког вредновања ученичких постигнућа ученику саопшти повратна информација са препорукама шта и на који начин треба да унапреди или промени у свом учењу. Та упутства треба да подстакну ученичку самопроцену сопственог напретка у учењу и уочавање недостатака у учењу, у циљу њиховог оснаживања и оспособљавања за самостално учење и остваривање утврђених исхода. Наставник треба да процени које ће методе и технике да користи у оцењивању, имајући у виду ниво исхода и њихову повезаност са осталим стручним предметима (организација државе, увод у право, увод у јавну администрацију, увод у привредно право, правни поступци у сва три разреда и др.), као и структуру одељења. Свака похвала ученика је додатни подстицај. Добро је упутити ученике и на међусобну сарадњу и помоћ.

У другом разреду наставник прати и оцењује ученичке активности, усвојена знања и способности у изради правних аката на часовима теоријске наставе и вежби, у складу са препорученим садржајима и нивоом утврђених исхода, руководећи се Упутством за дидактичко-методичко остваривање програма у првој и другој теми. Посебно у првој теми другог разреда – Општи управни поступак, наставник треба да инсистира на детаљнијем усвајању и разумевању појмова и процесних радњи управног поступка, као базичног правног поступка, не одступајући од нивоа утврђених исхода. Наставник на часовима вежби прати и вреднује колико је ученик оспособљен за примену знања у поступку предузимања одговарајућих радњи и састављању правних аката, тј. прати стицање одговарајућих вештина, у складу са прописаним исходима, сарађујући са наставницима Правне обуке. Том приликом наставник оцењује и продукте ученичких активности – практични рад, шему, ,,мапу ума’’, пројектни задатак или решен ситуацијски проблем.

У трећем разреду у првој теми ОДГОВОРНОСТ ЗА ПРЕКРШАЈ наставник прати и вреднује разумевање и описивање нужне одбране и крајње нужде као услова који искључују прекршајну одговорност, да би ученик могао да их разликује, што је крајњи исход. Исти је случај и са стварном и правном заблудом, као и са облицима виности умишљајем и нехатом. Од ученика се посебно очекује да опише одговорност малолетника због специфичности узраста. Остали исходи су мање захтевни, на нивоу знања ,,наведе’’.

У другој теми ОСНОВНИ ПОЈМОВИ ПРЕКРШАЈНОГ ПОСТУПКА од ученика се очекује да опише начине покретања прекршајног поступка, као и да наведе када се поступак покреће захтевом за покретање прекршајног поступка, а када прекршајним налогом. Акценат је на практичним исходима који се остварују на вежбама и кроз чије остварење наставник оцењује вештине ученика у примени знања у састављању одговарајућих правних аката наведених у исходима, при чему наставник такође прати ниво усвојеног теоријског знања које се примењује.

У трећој теми ОСНОВНИ ПОЈМОВИ КРИВИЧНОГ ПРАВА наставник прати и оцењује ниво исхода, који указује да ученик треба да кратко опише врсте кривичних санкција и основе који искључују постојање кривичног дела (нужна одбрана, крајња нужда, сила, претња, неурачунљивост) да би могао да их разликује. Наставник оцењује само информативно познавање врста казни и сврху кажњавања, тј. да их ученик наведе. Наставник оцењује и способност ученика да на вежбама у ситуацијским задацима примени теоријска знања о елементима кривичног дела на конкретно кривично дело у коме треба да одреди његове елементе.

У четвртој теми ОСНОВНИ ПОЈМОВИ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА код ученика се оцењује познавање основних начела кривичног поступка која су наведена у препорученом садржају (нека од њих карактеристична су и за парнични поступак који ће обрађивати у четвром разреду), што представља услов да може да их разликује, како стоји у исходу, дакле оцењује се разумевање. Исто се односи на субјекте и странке у кривичном поступку. У овој теми наставник прати и оцењује информативно знање ученика да наведе врсте доказа и доказне радње, затим основна правила о подношењу поднесака (та знања ученик је делом усвојио у претходном разреду у управном поступку), као и мере за обезбеђење присуства окривљеног. Акценат је на састављању пратећих аката наведених у исходима, на часовима вежби. Том приликом наставник прати и вреднује колико је ученик оспособљен за примену знања у поступку предузимања одговарајућих радњи и доношењу поменутих одговарајућих аката, тј. прати стицање одговарајућих вештина, у складу са прописаним исходима, сарађујући са наставницима Правне обуке.

У петој теми ПРЕДИСТРАЖНИ ПОСТУПАК наставник оцењује знање и разумевање ученика у погледу кривичне пријаве и радњи јавног тужиоца у поступању по кривичној пријави, али је акценат на оцењивању способности ученика у примени тих знања на вежбама током израде правних аката наведених у неколико исхода. Наставник вреднује и способност ученика да реши ситуацијске проблеме.

У шестој теми ПОКРЕТАЊЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА – ИСТРАГА наставник прати и оцењује ученике на нивоу знања и разумевања код одређених исхода. Ученик треба да наведе да истрагу води јавни тужилац и да он може да повери полицији да предузме неке доказне радње, али треба да опише и улогу судије за претходни поступак у истрази, а посебно у одлучивању о споразуму о признавању кривичног дела. Наставник оцењује да ли ученик разуме и на ком нивоу врсте кривичног поступка: редовни (општи), скраћени (посебни) и поступак према малолетницима, с обзиром да од спровођења или неспровођења истраге зависи који ће се кривични поступак спровести. И у овој теми је акценат на праћењу и оцењивању оспособљености ученика за примену знања при изради пратећих правних аката наведених у исходима и у решавању проблема у ситуацијским задацима на часовима вежби.

У седмој теми ОПТУЖЕЊЕ наставник прати и оцењује да ли ученик прави разлику између оптужнице и оптужног предлога, обуставе поступка и одбијања оптужбе, да се оптужница подиже када постоји оправдана сумња да је окривљени учинио кривично дело, као и на ком нивоу описује радње подизања и подношења оптужнице и њено достављање окривљеном. На часовима вежби наставник прати и оцењује оспособљеност ученика у примени знања у састављању одговарајућих аката наведених у исходу, у решавању проблема у ситуацијским задацима и у продуктима пројектног учења.

У осмој теми ГЛАВНИ ПРЕТРЕС, ПРЕСУДА И ЖАЛБА наставник прати и оцењује оствареност прописаних исхода сваког ученика у овој теми на нивоу знања и разумевања, али и способност ученика да анализом и синтезом повеже све обрађене фазе у јединствен кривични поступак. Наставник може да оцењује и шему или ,,мапу ума’’ коју о томе креира ученик, са унапред утврђеним и ученицима саопштеним критеријумима бодовања и оцењивања. У анализи тока главног претреса наставник оцењује учениково познавање редоследа радњи и њихов информативни садржај. Жалбу су ученици упознали у раније обрађеним поступцима, тако да у овој теми наставник оцењује описивање жалбе против првостепене пресуде само у оквиру препорученог садржаја (субјекти за изјављивање жалбе, рок, дејство, обавезни елементи и основи за изјављивање). На вежбама наставник прати и оцењује способност ученика у примени знања при изради аката наведених у исходима и кроз практични рад, шему, ,,мапу ума’’, пројектни или ситуацијски задатак.

У четвртом разреду, наставник треба да прати и оцењује ученичке активности у складу са Упутством за дидактичко-методичко остваривање програма по темама у четвртом разреду и по угледу на Упутство о формативном и сумативном оцењивању по темама за трећи разред, а у складу са препорученим садржајима и нивоом утврђених исхода за грађанске поступке – парнични, ванпарнични, извршни поступак и поступак обезбеђења.

Све наставне методе поменуте у Упутству за дидактичко-методичко остваривање програма предмета могу се користити као инструменти формативног оцењивања уз добро и прецизно утврђене индикаторе и аспекте. Код планирања оцењивања, избора метода, техника и инструмената оцењивања, неопходно је да се прави разлика између пројектне, проблемске и истраживачке наставе, иако су врло сличне. Рад на пројекту има нагласак на продукту пројекта, проблемска настава (студија случаја) има нагласак на решавању проблема, а истраживачка настава нагласак на проналажењу информација. Стога, наставник треба да изабере најпогодније методе сходно нивоу исхода које проверава и циљу који жели да оствари.

Тако је, на пример, студија случаја (објашњена у дидактичко-методичком упутству) веома корисна за формативно оцењивање, у једноставнијој и сложенијој форми, са питањима, прилагођена узрасту ученика. За припрему студије случаја (контекст задатка, осмишљавање сценарија) могу да се користе новински чланци, фотографије или аудио-снимци, текстови са интернета и др. који их стављају у различите контексте. Посебно је значајно да наставник остави ученику довољно времена за анализу студије случаја, да пронађе решења и да ,,припреми тражени финални производ (на пример, презентацију или писани извештај). Време за рад мора бити добро одмерено и унапред утврђено.’’ Студија случаја као инструмент формативног оцењивања пружа могућност и за разматрање задатка у групи, те може да буде и доказ о компетенцијама за групни рад (рад у тиму) и комуникацију и организацију – критички однос према свом и туђем раду, напредовање у развијању способности рада у групи, самостално проналажење информација итд. Продукти различитих задатака група могу и да илуструју целокупан правни поступак, или неку његову фазу итд. Ова метода погодна је за оцењивање у свим предложеним темама.

Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, активности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (есеја, презентација, практичних радова, мапа ума, шема), кратких блиц тестова, објашњења резултата истраживања итд. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од 1 до 5. Критеријуми за оцењивање формирају се на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да садрже обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују. Код оцењивања истраживачког рада морају да се утврде основни параметри за оцењивање као што су, на пример: аутентичност, познавање материје, резултати истраживања, садржај и форма презентације (видео или неки други облик) итд. Сваки параметар се оцењује бодовима на основу утврђене скале и на основу укупног броја бодова претвара се у бројчану оцену.

На пример, за оцену презентације, наставник треба да предвиди елементе (критеријуме) за вредновање и бодовање, као што су, на пример: успостављање контакта са аудиторијумом – почетак презентације, структура и прегледност презентације, садржај презентације, аргументација и стручна терминологија, оригиналност идеје, визуелни ефекат презентације – примена медија/средстава за визуeлизацију, визуелни наступ (гардероба, гестикулација, мимика), гласност, брзина (темпо) разумљивост и граматичка правилност излагања, Одговори на питања након презентације и сл. Сходно томе наставник треба да креира обрасце са елементима за оцењивање есеја, усменог излагања и др. у циљу обезбеђења објективности континуираног оцењивања, и да са њима упозна ученике. За вредновање усменог излагања, на пример, образац за оцењивање би могао да садржи и следеће елементе: Стручне компетенције – примена стручне терминологије, познавање наставног садржаја, способност решавања проблема и доношења одлука, успостављање корелације различитих наставних садржаја, креативност и иновативност; Социјалне компетенције – активно учешће у групном раду, уважавање и прихватање различитих мишљења, спремност да прихвати и упути конструктивну критику; Методске компетенције (понашање у раду) – описује податке који су тражени, решава задатак у предвиђеном времену, учи из својих и туђих грешака итд. Поменуте елементе за оцењивање усменог излагања наставник може да вреднује тако што ће предвидети број бодова за сваку констатацију квалитета. То су само неки примери.

За вредновање израде практичног рада, на пример наредбе, решења, пресуде, наставник треба да утврди начин бодовања како елемената форме, тако и елемената садржине акта као и начин претварања бодова у оцену.

Симулирање одређеног поступка или појединих радњи врло је значајно у овом предмету који обрађује више правних поступака и подразумева да ученици предузимају одређене радње у поступку (индивидуално или групно, у зависности од природе поступка) по редоследу и на начин који је утврђен законом. Пожељно је да наставник утврди јасне критеријуме оцењивања симулације кроз бодовање, на пример, тачност редоследа предузетих радњи, тачност предузете радње, креативност ученика и др, с обзиром на врсту симулације (по угледу на утврђене критеријуме бодовања презентације, есеја и сл.).

Наставник треба редовно да прати како напредовање у усвајању теоријских знања ученика, тако и њихове практичне активности – способности и вештине у изради аката, истраживачком раду и решавању ситуацијских проблема. Ученицима који остварују исходе на вишем нивоу наставник треба да омогући да кроз одговарајуће проблемске задатке, пројектно учење и истраживачки рад додатно напредују уз његову помоћ и подстицај и тако их додатно оснажи кроз истицање задовољства њиховим радом.

Блиц тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, израда мапе ума, шематски прикази, практични радови – израђени правни акти и др. представљају продукте ученичких постигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.

Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест (за разлику од блиц – кратког теста код формативног оцењивања) са питањима затвореног и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво усвојености и примењивости знања од стране ученика (циљ је да ученици стекну функционална знања – знање ради примене, а не знање ради знања). Тест је посебно погодан за оцењивање остварености прописаних исхода на крају обраде теме јер наставнику даје објективну повратну информацију о нивоу остварених исхода у теми и указује на исходе и садржаје које ученици нису на очекиваном нивоу савладали. Он мора да садржи задатке различитог нивоа (основни, средњи и виши или напредни) и број бодова за сваки задатак, као и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења. Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др.

Наставник сумативно оцењује и наставу у блоку у другом, трећем и четвртом разреду. Елементи које том приликом узима у обзир при оцењивању могу да буду: редовно похађање наставе у блоку, активност, коментар ментора у органу или организацији у којој се реализовала настава, дневник блок наставе (форма и садржина, прегледност, уредност и прилози, тј. састављени и обликовани одговарајући правни акти).

Назив предмета: МАТИЧНА ЕВИДЕНЦИЈА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика са врстама евиденцијама

– Оспособљавање ученика за вођење свих врста матичних евиденција физичких и правних лица

– Развијање вештине израде, обликовања и издавања одговарајућих јавних исправа

– Развијање ставова код ученика о важности сталног праћења промена правних прописа о вођењу јавних евиденција

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Место реализације наставе

– Теоријска настава се реализује у учионици.

– Вежбе се реализују у кабинетима са рачунарима.

– Настава у блоку се реализује у надлежним државним институцијама која воде евиденције.

Подела одељења на групе:

– Одељење се дели на две групе приликом реализације вежби и наставе у блоку

Препоручени број часова по темама:

Јавне књиге и уверења о личним стањима грађана – 5 часа; Матичне књиге (рођених, венчаних, умрлих) – 20 часова; Држављанство – 12 часова; Пребивалиште и боравиште и утврђивање идентитета грађана – 14 часова; Бирачки спискови – 10 часова; Усвајање, старатељство и хранитељство – 18 часова; Вођење земљишних књига и катастара – 12 часова; Евиденција у области рада – 7 часова; Остали видови евиденције – 7 часова; Настава у блоку – 30 часова.

На почетку наставник упознаје ученике са циљем предмета и темама које доприносе остваривању његовог циља.

Увод у проучавање предмета може се урадити улазним упитником који би се израдио са наставником који је ученицима предавао Увод у право у првом разреду, како би се питања састојала из тема обрађиваних у том предмету (правна и пословна способност, физичко и правно лице) и наставником који је ученицима предавао Увод у јавну управу (питања из тема локалне управе које послове врше...), као и питања из опште културе.

За реализацију часова овог стручног предмета предлаже се следеће:

Прву тему Јавне књиге и уверења о личним стањима грађана, реализовати кроз практичне примере – матичне књиге ученика, непосредним коришћењем обрасца уверења.

Другу тему Матичне књиге (рођених, венчаних, умрлих) реализовати користећи одредбе Закона о матичним књигама и одредбе и обрасце из Упутства о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига.

Трећу тему Држављанство реализовати уз коришћење Закона о држављанству Републике Србије и Правилника о начину уписа чињенице држављанства у матичну књигу рођених, образаца за вођење евиденција о решењима о стицању и престанку држављанства и обрасца уверења о држављанству.

Четврту тему Пребивалиште и боравиште и утврђивање идентитета грађана реализовати уз коришћење Закона о пребивалишту и боравишту грађана, Закона о личној карти, Закона о путним исправама и Правилника о возачким дозволама.

Пету тему Бирачки спискови реализовати коришћењем одредаба Упутства за спровођење Закона о јединственом бирачком списку.

Шесту тему Усвајање, старатељство и хранитељство реализовати коришћењем одредаба Породичног закона, Правилника о хранитељству, анализом сајтова Ценатара за социјални рад који дају упутства за стављање лица под старатељство те шта је неопходно урадити.

Седма тема Вођење земљишних књига и катастара урадити уз симулирање уписа преко е-Шалтера, коришћењем сајта е-Катастра непокретности којим је омогућен јавни увид у непокретности, те сваки од ученика може добити задатак да пронађе непокретност где он живи и изврши анализу уписаног. Радним импулсима наставника иницирати задатке који би се сатојали у томе да ученик изврши неопходан упис у одговарајући лист непокретности (лист сами ученици да израде).

Осму тему Евиденција у области рада урадити помоћу Закона о евиденцијама у области рада и увидом у врсте евиденција једне компаније и е-управе по основу пријаве на ПИО.

Девету тему Остали видови евиденције реализовати помоћу одредаба Закона о војној, радној и материјалној обавези, Правилника о изгледу обрасца пријаве боравишта и начину пријављивања боравишта странца, адресе становања, промене адресе становања, пријаве и одјаве пребивалишта странца.

Настава у блоку може се планирати по завршетку пете теме и реализовати у органима градске или општинске управе, првенствено кроз рад у писарници, кроз комуникацију са странкама, а затим и кроз праћење рада овлашћених службених лица у вођењу евиденција и издавању јавних исправа, доношењу одговарајућих аката, посебно решења, на основу чега сами састављају и обликују поједине акте утврђене у исходима. Остатак наставе у блоку може се реализовати после завршетка обраде седме теме у Центру за социјални рад, Служби за катастар непокретности или установама и организацијама са којима школа има сарадњу и у којима ученици могу практично да провере и примене стечена знања и вештине,

У зависности од организације рада у школи и у случају немогућности органа градске или општинске управе, установа и др. за пријем ученика, настава у блоку може се у целини реализовати у школи, у другом полугодишту у пет радних дана, односно у трајању од 30 часова у току једне радне недеље.  

Часови се реализују методама активне наставе, рада на тексту, истраживачка, практичан рад, решавање проблема.

Садржај (предмета) има везу са садржајима других предметима као што су:

Увод у право, Увод у јавну администрацију, Правни поступци, Правна обука.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.

Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, активности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (есеја, презентација, практичних радова, мапа ума), кратких блиц тестова, објашњења резултата истраживања итд. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од 1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да садрже обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.

Тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, израда мапе ума, практични рад, представљају продукте ученичких постигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама. На часовима вежби ученици израђују одговарајућа акта, попуњавају одговарајуће обрасце, евидентирају одговарајући тиме на радне импулсе наставника сходно теми која се обрађује.

Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест са питањима затвореног и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења. Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др. Оцењивање радног процеса (од пријема захтева, обраде истог, преко попуњавања одговорајуће обрасца, уписника, евиденције до издавања) вршити на часовима вежби за одговарајуће теме.

Наставник сумативно оцењује и наставу у блоку. Елементи које том приликом узима у обзир при оцењивању могу да буду: редовно похађање наставе у блоку, активност, коментар ментора у органу или организацији у којој се реализовала настава, дневник блок наставе (форма и садржина, прегледност, уредност и прилози, тј. састављени и обликовани одговарајући правни акти, попуњен омот списа предмета, попуњени обрасци, досије запосленог и сл). 

Назив предмета: КУЛТУРА ЈЕЗИЧКОГ ИЗРАЖАВАЊА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Развијање и неговање језичке културе, поштовање правила књижевног (стандардног) језика у усменом и писаном изражавању

– Развијање професионалног односа у раду са документима

– Упућивање ученика на критички однос према бирократизацији језика

– Подстицање неговања пословног бонтона у службеној комуникацији

– Подстицање ученика за даље усавршавање у професионалном, друштвеном и другим облицима јавног домена

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Место реализације наставе

– Теоријска настава се реализује у учионици.

Препоручени број часова по темама:

Примена основних правописних правила – 30 часова; Примена типографских правила при обради текстова на рачунару – 7 часовa;

Примена граматичких правила у писању и говору – 22 часа; Употреба речи и израза страног порекла – 5 часова; Специфичности бирократског језика – 4 часа; Основе говорне културе – 4 часа

Настава и учење Културe језичког изражавања треба да допринесу примени стеченог знања у културној комуникацији (писаној и усменој). Ученици треба да уочавају грешке (правописне, граматичке, стилске) у говору и писању. Такође, ученици треба да буду оспособљени да користе различите језичке приручнике као помоћно средство за проверу правилног писања или говора.

Настава Културe језичког изражавања треба да буде усмерена и ка развоју међупредметних компетенција: компетенције за учење, комуникацију и сарадњу, естетску компетенцију, дигиталну и компетенцију за рад са подацима. Избор одређених наставних облика, метода, поступака и средстава условљен је, пре свега, исходима које треба остварити, а потом и садржајима који ће помоћи да се прописани исходи остваре.

Програмом се предвиђа проширивање знања из области обрађених у основној школи, али и увођење нових појмова.

Примена основних правописних правила. У оквиру ове теме ученици треба да прошире знања о правописним правилима стеченим у ранијим разредима. Правила везана за различите правописне теме (велико и мало слово, правописна решења у вези са гласовним алтернацијама, спојено и одвојено писање речи, скраћенице, интерпункција итд.) треба да знају да примене на конкретним примерима из различитих типова текста.

Примена типографских правила при обради текстова на рачунару. У оквиру ове теме ученици треба да стекну основна знања у вези са типографским правилима. На пример: употреба курента и верзала у писању заглавља текстова пословне и службене кореспонденције, наглашавање текста различитим слогом (болд, курзив, подвлачење, спационирано писање), употреба размака пре и после интерпункцијских знакова (испред запете не налази се размак, а иза постоји; испред и иза црте има размак кад она замењује наводнике, али нема размака кад означава релацију, предлоге од и до; испред и иза косе црте налази се размак када су у питању целине које садрже размак у себи и када се цитирају стихови, а не прелази се у нови ред; тачка иза редних бројева не пише се када се после ње јавља неки други знак) итд.

Примена граматичких правила у писању и говору. У оквиру ове теме ученици треба да прошире знања о граматичким правилима стеченим у ранијим разредима. На пример, како се мењају имена страног порекла, како гласе правилни облици глаголског придева трпног, кад се употребљава предлог са уз инструментал, кад се употребљава предлог због, а кад предлог ради итд.

Употреба речи и израза страног порекла. У оквиру ове теме ученици треба да прошире знања о изразима страног порекла који се често користе у усменој и писаној комуникацији, као што су, на пример: in medias res, lapsus linguae, conditio sine qua non, сumma summarum, мodus vivendi, дежа ви, елан витал, мелтинг пот и сл. Такође, треба да знају како се правилно употребљавају (у говору и писању) фреквентне речи страног порекла типа бацил, виртоуз, инстинкт, кореспонденција итд.

Специфичности бирократског језика. У оквиру ове теме проучавају се основне одлике бирократског језика, као што су декомпоновање предиката (вршити процену уместо процењивати; вршити претицање уместо претицати; вршити анализу уместо анализирати; водити преговоре уместо преговарати итд.) или пасивне реченице (Уговор је потписан од стране правних субјеката уместо Уговор су потписали правни субјекти и сл.).

Основе говорне културе. У оквиру ове теме ученици треба да прошире знања у вези са изговорном нормом, ортоепијом, јер су за добар књижевни или стандардни језик важна правила доброг изговора. У овој области најважнија су питања нагласка и ненаглашених дугих слогова. Затим, веома су важне форме поздрављања, обраћања и ословљавања (државних поглавара, високих државних функционера, верских достојанственика, страних државника, амбасадора...), као и указивање на негативну појаву поштапалица у свакодневној комуникацији.

Настава се може реализовати на различите начине: може се вежбати на одабраним текстовима; могу се планирати диктати, самодиктати, допуњавање исказа, преобликовање текста, лекторска и коректорска вежбања, индивидуални и групни рад, пројектна настава (с обзиром на то да је предвиђен мали број часова, могуће је планирати мале пројекте).

Корелација са другим предметима: Српски језик и књижевност; Правна обука; Вештина комуникације; Правни поступци

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Поред стандардног, сумативног вредновања које још увек доминира у нашем систему образовања (процењује знање ученика на крају једне програмске целине и спроводи се стандардизованим мерним инструментима – писменим и усменим проверама знања, вежбама, стручним вежбама – лекторским и коректорским, тестовима, што за последицу има кампањско учење оријентисано на оцену), савремени приступ настави претпоставља формативно вредновање – процену знања током савладавања програма и стицања одговарајуће компетенције. Резултат оваквог вредновања даје повратну информацију и ученику и наставнику о томе које компетенције су добро савладане, а које не, као и о ефикасности одговарајућих метода које је наставник применио за остваривање циља. Формативно мерење подразумева прикупљање података о ученичким постигнућима, а најчешће технике су: реализација практичних задатака, посматрање и бележење ученикових активности током наставе, непосредна комуникација између ученика и наставника, регистар за сваког ученика (мапа напредовања) итд. Резултати формативног вредновања на крају наставног циклуса треба да буду исказана и сумативно-бројчаном оценом. Оваква оцена има смисла ако су у њој садржана сва постигнућа ученика, редовно праћена и објективно и професионално бележена.

Рад сваког наставника састоји се од планирања, остваривања и праћења и вредновања. Важно је да наставник континуирано прати и вреднује, осим постигнућа ученика, и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и корисним наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефикасним и ефективним требало би унапредити.

Назив предмета: РАДНО ПРАВО

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА  – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ 

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика са условима за заснивање радног односа, његовим врстама и начинима престанка, као и облицима рада ван радног односа

– Оспособљавање ученика за ефикасно организовање радног времена и за спровођење поступка заснивања и престанка радног односа уз поштовање рокова

– Упознавање ученика са зарадом и другим примањима запосленог, врстама одмора и одсуства и њиховим значајем за унапређивање процеса рада код послодавца

– Оспособљавање ученика за примену знања и вештина при доношењу пратећих правних аката у поступку заснивања и престанка радног односа и остваривања и заштите права запослених на раду и по основу рада

– Развијање ставова о неопходности примене мера безбедности и заштите здравља запослених, као и заштите посебних категорија запослених и заштите животне средине

– Упознавање ученика са врстама одговорности запослених

– Упознавање ученика са правима по основу различитих врста социјалног осигурања – здравственог, пензијског и инвалидског осигурања и њиховим значајем за остваривање социјалне сигурности запослених и чланова њихових породица

– Развијање код ученика ставова и вредности значајних за живот и рад у савременом друштву, заснованих на тачности, систематичности и одговорности у раду, култури дијалога са послодавцем, хуманости, толеранцији, солидарности, уважавању различитости и роднe равноправности, одсуству дискриминације и поштовању других људских права у области рада

– Развијање ставова код ученика о важности сталног праћења промена правних прописа у области радних односа

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: други

Разред: трећи

Разред: четврти

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Програм наставе и учења предмета Радно право заснован је на тематском приступу и у другом, трећем и четвртом разреду предмет обухвата укупно шеснаест наставних тема – шест у другом, седам у трећем и три теме у четвртом разреду. Наставне теме нису међусобно независне. Стога, неопходно је да се реализују по редоследу како су изложене због природе и условљености наставних садржаја које обрађују, као и због повезаности врста и нивоа исхода учења.

На почетку сваке теме наставник упознаје ученике са њеним циљем.

Исходи су крупнији и наставник, при реализацији, одређује дубину и обим обраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина програма учења, односно да свака тема добије адекватан обим и време и да се планирани циљеви и исходи учења остваре. Треба имати у виду да формирање ставова и вредности, као и овладавање вештинама представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима, што захтева већу ангажованост и укључивање ученика, разноврсне методе, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

Други разред

Настава је теоријска и реализује се у учионици.

Препоручени број часова по темама: Настанак и развој радног права – 6 часова; Извори радног права – 9 часова; Радни однос и рад ван радног односа – 15 часова; Заснивање радног односа – 24 часа; Распоређивање запослених – 10 часова; Вишак запослених – 6 часова.

С обзиром на природу нове наставне материје са којом се ученици нису сусретали у претходном школовању, као и с обзиром на чињеницу да је радно право наставни предмет чији се исходи проверавају и на матурском испиту, наставник треба да од почетка заинтересује ученике за материју која се обрађује, повезујући је са примерима из реалног живота и чињеницом да ће сваки појединац током свог живота и рада проћи кроз ситуације које су уређене радним правом као самосталном граном права у нашем правном систему. Из тог разлога, ово упутство је детаљније, посебно о темама које се обрађују у другом разреду (прва година учења).

У теми Настанак и развој радног права потребно је напоменути ученицима да исходи и препоручени садржаји имају циљ да ученицима приближе разлоге који су довели до настанка радног права, тј. заштитничког законодавства и оправданост радничке борбе за остваривање и заштиту својих права, с обзиром да је данас право на рад једно од основних људских права прописано Универзалном декларацијом о људским правима ОУН – ,,Свако има право на рад, на слободан избор запослења, на правичне и задовољавајуће услове рада и на заштиту од незапослености’’. За реализацију прве теме Настанак и развој радног права препоручује се 6 (шест) часова. Наставник за сваку тему процењује најбољи однос часова обраде и обнављања, узимајући у обзир структуру одељења и темпо реализације. Ученицима треба указати на повезаност са предметом Увод у право, с обзиром да радно право представља скуп правних норми којима се уређује један правни однос и то радни однос. Ученике треба подсећати на ту везу и усмеравати их и подстицати на развој способности за повезивањем знања о сродним садржајима из различитих општеобразовних и стручних предмета (увод у право, организација државе, правни поступци, радно право, историја и др.).

Друга тема – Извори радног права обрађује домаће и међународне правне акте који су извори радног права и који утврђују значајне стандарде у области регулисања радних односа. Ученике треба усмерити на врсте извора и њихову хијерархију, посебно код домаћих извора. Битно је да им се приближе специфичности колективног уговора (две врсте правних норми, уговорне стране...) у односу на остале домаће изворе којима се уређује радни однос (најбоље на примерима интересантних и њима блиских правних норми колективног уговора, на пример у просвети). Ученицима посебно треба скренути пажњу на акте две међународне организације: први је Универзална декларација о људским правима ОУН, која представља општи идеал права и слобода који треба да остваре сви народи и све нације, а други су конвенције Међународне организације рада чији је циљ учвршћивање трајног мира у свету обезбеђивањем социјалне правде. За реализацију друге теме Извори радног права препоручује се 9 часова.

Трећа тема – Радни однос и рад ван радног односа има циљ да ученици схвате битне елементе радног односа и разликују га од других облика рада који нису радни однос. Такође је битно да им наставник укаже на општи и посебан режим уређивања радног односа на примерима радног односа из различитих облика рада (у државним органима, јавним службама, привредним друштвима итд.). Том приликом наставник треба да објасни генерални однос општег и посебног у праву (lex specialis derogat legi generali) и да тај однос повеже са односом општег и посебног управног поступка, који су ученици на почетку обрадили у предмету правни поступци у другом разреду. Ученицима треба скренути пажњу да је остварење исхода ове теме у директној вези са врстом и нивоом исхода које треба да остваре у четвртој теми Заснивање радног односа, а исходи остварени у трећој и четвртој теми посебно су значајни за праћење наставе и остварење исхода овог предмета у трећем разреду. Да би се ученицима приближили облици рада ван радног односа, неопходно је изабрати адекватне примере из реалног окружења за сваки облик тог рада и уз ангажовање ученика израдити адекватне примере уговора. При обради и обнављању градива о радном односу, неопходно је приближити га ученицима кроз примере радних односа који су им блиски из реалног окружења (на пример, радни однос наставника, лекара, полицијских службеника, банкарских службеника, кувара, трговаца итд.). За реализацију треће теме Радни однос и рад ван радног односа препоручује се 15 часова.

Четврта тема – Заснивање радног односа обрађује првенствено услове за заснивање и радње у поступку заснивања радног односа. У обради садржаја о заснивању радног односа треба користити ученичка сазнања о тим појмовима са којима су се срели у реалном окружењу, у породици, преко писаних и електронских медија. Од ученика се очекује да наведу или опишу или разликују поједине радње, као и да саставе пратеће акте у поступку заснивања радног односа. Наставник треба да изабере најпогодније методе (демонстрација примера, симулација појединих радњи у поступку заснивања радног односа, студија случаја, рад на тексту) и осмисли задатке како би израда аката у поступку заснивања радног односа помогла ученицима у остваривању нивоа утврђених исхода. Посебну пажњу треба посветити изради једноставног примера уговора о раду и објашњењу његових карактеристика кроз навођење примера. За реализацију четврте теме Заснивање радног односа препоручује се 24 часа.

Пета тема – Распоређивање запослених обрађује распоређивање запосленог како при заснивању радног односа, тако и током трајања радног односа и ученицима треба објаснити значај распоређивања за послодавца и запосленог. Ученицима посебно треба скренути пажњу на чињеницу да свака промена у распоређивању запосленог или промена неког другог услова из уговора о раду представља разлог за закључивање анекса уговора о раду – због промењених уговорених услова рада. Да би се делотворније остварио ниво исхода, потребно је са ученицима саставити неколико примера анекса уговора о раду због различитих случајева распоређивања и тако их усмерити и оспособљавати да самостално примењују знања на реалне ситуације. Може се организовати и групни рад са различитим задацима за групе, а затим презентовање продуката групног рада и дискусија. За реализацију пете теме Распоређивање запослених препоручује се 10 часова.

У оквиру шесте теме – Вишак запослених, наставник посебно треба да објасни ученицима случајеве у којима је запослени вишак, која права има у том случају и нагласи им да закон штити запослене од незаконитог отказа. Наставник то треба да понавља ученицима и да повезивањем са ситуацијама и примерима из реалног окружења настоји да ученици овладају тим појмовима и разликују допуштене и недопуштене критеријуме за одређивање вишка запослених. За реализацију шесте теме Вишак запослених препоручује се 6 (шест) часова.

Трећи разред

Теоријска настава се реализује у учионици, а часови вежби у кабинету или специјализованој учионици у којој је сваком ученику доступан рачунар.

Подела одељења на групе:

За часове вежби и наставе у блоку одељење се дели на две групе.

Препоручени број часова по темама: Радно време – 9 часова; Одмори и одсуства – 8 часова; Заштита запослених – 11 часова; Зарада, накнада зараде и друга примања – 10 часова; Одговорност запослених – 16 часова; Престанак радног односа – 8 часова; Заштита права запослених – 8 часова

Програм предмета у трећем разреду обрађује права запослених и начине њихове заштите, врсте одговорности запослених и престанак радног односа кроз седам наставних тема. Прве две теме о радном времену и одморима и одсуствима обрађују садржаје који су ученицима блиски и лаки за разумевање, брзо усвајају знања о њима и ефикасно остварују прописане исходе. Зато наставник треба, посебно на часовима вежби, да више времена посвети оспособљавању ученика за стицање вештина у изради одлука, захтева, решења и анекса уговора о раду садржаних у исходима учења те две теме. За реализацију теме Радно време препоручује се 9 часова, а теме Одмори и одсуства 8 часова.

Наставник треба да скрене пажњу ученицима на све актуелнију тему Заштита запослених, посебно на права и обавезе запосленог и послодавца у вези са безбедношћу и заштитом живота и здравља запослених. Ту тему треба да повеже са императивом времена у коме живимо, а то је заштита животне средине. Ради остварења тог циља и прописаног исхода, наставницима се препоручује да организују заједнички час са наставником екологије и на тај начин упуте ученике на повезивање знања из та два предмета. Такође, наставник треба да инсистира на остварењу исхода у погледу видова заштите моралног итегритета запослених, на нивоу ,,наведе видове заштите моралног интегритета запослених’’, због све чешћих злоупотреба у погледу дискриминације запослених, злостављања на раду (мобинг) и злоупотребе личних података запослених. На часовима вежби ученици могу и кроз измењене игре улога да симулирају ситуације у којима је дошло до повреде неког вида моралног интегритета запосленог или обавезе послодавца да предузме одређену меру у циљу обезбеђења и заштите здравља запосленог. За реализацију теме Заштита запослених препоручује се 11 часова.

У четвртој теми Зарада, накнада зараде и друга примања наставник се руководи нивоима утврђених исхода, с тим да неће од ученика захтевати да обрачунавају зараду, већ само да опишу начин на који се обрачунава зарада и накнада зараде (појмови нето зарада и бруто зарада) и тиме ће се руководити у реализацији садржаја. Такође, акценат је на објашњењу структуре зараде и евиденцији зараде. За реализацију теме Зарада, накнада зараде и друга примања препоручује се 10 часова.

У обради пете теме Одговорност запослених наставник треба да укаже ученицима на две врсте одговорности запослених, дисциплинску и материјалну одговорност, тј. одговорност за накнаду штете. Посебно треба да нагласи ученицима да се дисциплински поступак не води код послодаваца на које се односи Закон о раду (повреда радне обавезе представља разлог за отказ уговора о раду), већ га воде само државни органи и установе на које се односи Закон о државним службеницима. За реализацију теме Одговорност запослених препоручује се 16 часова.

У шестој теми Престанак радног односа наставник треба да ученицима посебно скрене пажњу на поступак у случају отказа од стране послодавца, јер непредузимање неке радње у том поступку повлачи незаконитост отказа. Такође треба да упозори ученике на виши ниво тог исхода ,,анализира поступак у случају отказа од стране послодавца’’ и тиме се руководи у реализацији препорученог садржаја. Тај исход остварује се кроз часове теорије, али и часове вежби на којима ученици треба да овладају вештином израде пратећих аката у поступку престанка радног односа. За реализацију теме Престанак радног односа препоручује се 8 часова.

Седму тему Заштита права запослених треба обрадити информативно, на нивоу прописаних исхода. За реализацију теме Заштита права запослених препоручује се 8 часова.

Специфичност наставе радног права су часови вежби у трећем разреду на којима се ученици оспособљавају за састављање одговарајућих правних аката у поступку заснивања и престанка радног односа, остваривања и заштите права на раду. Ученици се на часовима вежби оспособљавају за примену знања и стицање вештина у доношењу пратећих правних аката, у ситуацима из реалног окружења. Већи број примера пратећих правних аката ученици ће систематичније израдити на часовима Правно-административне обуке, чиме кумулативно дејство активности на часовима различитих предмета доприноси остварењу прописаних исхода.

НАСТАВА У БЛОКУ (трећи разред – 30 часова) може се реализовати у другом полугодишту код различитих врста послодаваца у привреди, у органима државне управе и другим државним органима, укључујући и њихове деконцентрисане (подручне) јединице, у покрајинској, градској или општинској управи и у другим организацијама (установама, агенцијама и сл.), као и у школи, у кабинетима за информатику и специјализованим учионицама у којима ученици могу практично да провере, прошире и примене стечена знања и вештине.

На блок настави ученици прате ток заснивања и престанка радног односа и по могућности учествују у доношењу одлука, решења и других аката по основу или у вези са радним односом, учествују у раду писарнице и примају, евидентирају, заводе и распоређују пошту уз надзор задуженог запосленог у функцији ментора, састављају пословна писма, комуницирају са странкама и запосленима, обликују поједине акте и сами састављају одговарајуће акте.

У зависности од организације рада у школи и могућности социјалних партнера за пријем ученика, настава у блоку може се реализовати у другом полугодишту у школи.

Четврти разред

Теоријска настава се реализује у учионици, а часови вежби у кабинету или специјализованој учионици у којој је сваком ученику доступан рачунар.

Подела одељења на групе:

За часове вежби и наставе у блоку одељење се дели на две групе.

Препоручени број часова по темама: Уводни појмови социјалног осигурања – 10 часова; Здравствено осигурање – 24 часова; Пензијско и инвалидско осигурање – 30 часова.

Ученици су у другом и трећем разреду првенствено овладали поступком заснивања и престанка радног односа, заштитом запослених и заштитом права запослених, а у четвртом разреду циљ је да се упознају са гранама социјалног осигурања. Наставник на почетку обраде садржаја у четвртом разреду треба да нагласи значај и циљ социјалног осигурања и његових грана за целокупно друштво, запосленог и чланове његове породице. Циљ је да се ученици упознају са основним правима из здравственог и пензијског и инвалидског осигурања и оспособе за примену тих знања у поступку предузимања одговарајућих радњи и доношењу одговарајућих аката, и тако стекну одговарајуће вештине, у складу са прописаним исходима. Мањи број тих аката саставиће на теоријским часовима ради примене истих на конкретне ситуације, а већи број аката и материјалних радњи на часовима Правне обуке, ради остварења исхода. Акценат у четвртом разреду треба да буде на већем ангажовању ученика на повезивању знања из различитих предмета кроз истраживачки рад, пројектну наставу и ситуацијске задатке.

Уколико постоје могућности, са наставницима различитих општеобразовних и стручних предмета могу да се организују тематски часови или анализирају одређени пројектни задаци. На тај начин знања, ставови и вештине стечене у оквиру наставе радног права добијају шири смисао и доприносе остваривању корелације између наставних садржаја различитих општеобразовних и стручних предмета (већ поменуто), као и остваривању међупредметних компетенција –важи за све теме.

Сугестивна и подстицајна питања која се односе на појмове који се обрађују, на почетку обраде сваке теме, могу иницијално да помогну наставнику да процени ученичка предзнања, културу дијалога и језичког изражавања, као и њихове ставове о одређеним појмовима и појавама и помогну му у правом одабиру облика и типова часова, наставних метода, креирању примера, ситуацијских задатака итд., али и у одабиру инструмената оцењивања и планирању истог.

У настави, у зависности од природе наставних садржаја и исхода, треба комбиновати разноврсне наставне методе оријентисане на исходе, које се заснивају на: демонстрацији примера (у свим темама – позивање на примере ученицима блиских радних односа, права запослених, права из социјалног осигурања...), раду на тексту (уочавање разлика између радног односа и других облика рада, анализа аката и исправљање грешака у појединим актима и др.), краткој симулацији одређених процедура ради приближавања ситуацијама из реалног контекста (симулација поступка заснивања и поступка престанка радног односа кроз кратак преглед одговарајућих радњи, симулација интервјуа за заснивање радног односа итд.), краћој игри улога у одређеном практичном контексту (кроз улоге послодавца и запосленог, односно послодавца и незапосленог лица, корисника права из социјалног органа и др.), дискусији о занимљивим проблемима по избору ученика, на пример, о измени закона о раду или неком другом закону који регулише одређена питања правног положаја запослених, а који је побудио пажњу ученика и великог броја запослених, или о неким занимљивим актуелним дешавањима (на пример реакције и штрајкови запослених), квалитету здравствених услуга и сл, решавању ситуацијских задатака (студија случаја – кратки описи једноставнијих ситуација из стварног живота у којима се јављају проблеми које треба решавати, али ситуације блиске ученицима које омогућавају примену стечених знања и заинтересованост ученика, како би се код ученика развијале вештине расуђивања, решавања проблема и доношења одлука, на пример када ученици треба да на основу изложене ситуације утврде о каквом облику рада се ради, какав акт ће послодавац донети у описаној ситуацији, који уговор ће се закључити и сл.), пројектном учењу које подстиче ученике на истраживачки рад и пружа им могућност већег ангажовања у обради одређених наставних садржаја (на пример, у вези заштите запослених на раду и заштите животне средине, одговорности запослених, рада ван радног односа и др.).

У оквиру сваке теме ученике треба подстицати, усмеравати и оспособљавати за: самостално истраживање, проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, уџбеници), визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја, тимски рад, самопроцену, образлагање одговора, презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију, уз постепено усвајање правне терминологије.

НАСТАВА У БЛОКУ (четврти разред – 30 часова) може се реализовати по завршетку друге теме о здравственом осигурању у трајању од на пример, два дана (шест часова дневно), у филијалама Фонда здравственог осигурања, где ученици могу практично да провере и примене стечена знања и вештине, првенствено кроз рад у писарници и начин комуникације са странкама, а затим и кроз праћење рада референата и доношење одговарајућих аката, на основу којих сами састављају и обликују поједине акте наведене у исходима наставе у блоку. Уколико се укаже прилика ученици могу присуствовати поступку ревизије.

Остатак наставе у блоку може се реализовати пред крај наставе у другом полугодишту у филијалама Фонда пензијског и инвалидског осигурања. У зависности од организације рада у школи и могућности филијала Фонда здравственог осигурања и Фонда пензијског и инвалидског осигурања за пријем ученика, настава у блоку може се реализовати и у школи.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Вредновање ученичких постигнућа треба да буде у функцији развијања способности одговорног грађанина за живот и рад у друштву заснованом на основним моралним начелима и вредностима правде, истине, слободе, поштења и личне одговорности.

Формативно оцењивање ученика је континуиран процес који се одвија на сваком часу ради праћења и давања информација о напредовању и постигнућима ученика. Сходно томе, оно подразумева и давање упутстава и препорука за унапређивање процеса учења, подстицање ученичке самопроцене и уочавање недостатака у учењу, а све у циљу оснаживања ученика и пружања помоћи у планирању будућег учења и његовом оспособљавању за самостално учење и самооцењивање. Свака похвала ученика је додатни подстицај. Наставник треба да процени које ће методе и технике да користи у оцењивању, имајући у виду ниво исхода, првенствено у другом разреду.

Све наставне методе поменуте у Упутству за дидактичко-методичко остваривање програма предмета могу се користити као инструменти формативног оцењивања уз добро и прецизно утврђене индикаторе и аспекте. Код планирања оцењивања, избора метода, техника и инструмената оцењивања, неопходно је да се прави разлика између пројектне, проблемске и истраживачке наставе, иако су врло сличне. Рад на пројекту има нагласак на продукту пројекта, проблемска настава (студија случаја) има нагласак на решавању проблема, а истраживачка настава нагласак на проналажењу информација. Стога, наставник треба да изабере најпогодније методе сходно нивоу исхода које проверава.

Тако је, на пример, студија случаја (објашњена у дидактичко-методичком упутству) веома корисна за формативно оцењивање, у једноставнијој и сложенијој форми, са питањима, прилагођена узрасту ученика у другом, трећем или четвртом разреду. За припрему студије случаја (контекст задатка, осмишљавање сценарија) могу се користити новински чланци, фотографије или аудио-снимци, текстови са интернета и др. у погледу заснивања и престанка радног односа, одговорности запослених, заштиту колективних и појединачних права запослених, заштиту здравља запослених са повезивањем заштите животне средине, права из здравственог и пензијског осигурања итд. Посебно је значајно да наставник остави ученику довољно времена за анализу студије случаја, да пронађе решења и да ,,припреми тражени финални производ (на пример, презентацију или писани извештај). Време за рад мора бити добро одмерено и унапред утврђено.’’ Студија случаја као инструмент формативног оцењивања пружа могућност и за разматрање задатка у групи, те може да буде и доказ о компетенцијама за групни рад (рад у тиму) и комуникацију и организацију – критички однос према свом и туђем раду, напредовање у развијању способности рада у групи, самостално проналажење информација итд. Продукти различитих задатака група могу и да илуструју целокупан поступак, на пример, поступак заснивања или престанка радног односа, дисциплински поступак итд. Ова метода погодна је за оцењивање у свим предложеним темама.

Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, активности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (есеја, презентација, практичних радова, мапа ума), кратких блиц тестова, објашњења резултата истраживања итд. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од 1 до 5. Критеријуми за оцењивање формирају се на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да садрже обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују. Код оцењивања истраживачког рада морају се утврдити основни параметри за оцењивање као што су, на пример: аутентичност, познавање материје, резултати истраживања, садржај и форма презентације (видео или неки други облик) итд. Сваки параметар се оцењује бодовима на основу утврђене скале и претвара се у бројчану оцену.

На пример, за оцену презентације, наставник треба да предвиди елементе (критеријуме) за вредновање и бодовање, као што су, на пример: Успостављање контакта са аудиторијумом – почетак презентације, структура и прегледност презентације, садржај презентације, сргументација и стручна терминологија, оригиналност идеје, визуелни ефекат презентације – примена медија/средстава за визуeлизацију, визуелни наступ (гардероба, гестикулација, мимика), гласност, брзина (темпо) разумљивост и граматичка правилност излагања, одговори на питања након презентације и сл. Сходно томе наставник треба да креира обрасце са елементима за оцењивање есеја, усменог излагања и др. у циљу обезбеђења објективности континуираног оцењивања, и да са њима упозна ученике. За вредновање усменог излагања, на пример, образац за оцењивање би могао да садржи и следеће елементе: Стручне компетенције – примена стручне терминологије, познавање наставног садржаја, способност решавања проблема и доношења одлука, успостављање корелације различитих наставних садржаја, креативност и иновативност; Социјалне компетенције – активно учешће у групном раду, уважавање и прихватање различитих мишљења, спремност да прихвати и упути конструктивну критику; Методске компетенције (понашање у раду) – описује податке који су тражени, решава задатак у предвиђеном времену, учи из својих и туђих грешака итд. Поменуте елементе за оцењивање усменог излагања наставник може да вреднује тако што ће предвидети број бодова за сваку констатацију квалитета, на пример, одговара захтевима: потпуно, великим делом, делимично и веома мало. То су само неки примери.

За вредновање израде практичног рада, на пример решења, наставник треба да утврди начин бодовања како елемената форме (Наведен увод решења, Наведен назив решења, Наглашен диспозитив решења, Функција овлашћеног лица, Име и презиме овлашћеног лица, Наведено коме треба доставити решење, Назначено место печата, техника писања – мала, велика слова, шпационирано...), тако и елемената садржине правног акта (Наведен законски основ у преамбули, Састављено одговарајуће решење, Наведен датум почетка и завршетка одсуства запосленог у диспозитиву решења, Наведен датум повратка на посао у диспозитиву решења, Наведен статус права и обавеза из радног односа у диспозитиву решења, Наведен разлог неплаћеног одсуства у образложењу, Наведен законски основ доношења одлуке у образложењу, Наведена правна поука) и начин претварања бодова у оцену.

Симулирање одређеног поступка или појединих радњи (на пример, симулација поступка заснивања и поступка престанка радног односа, дисциплинског поступка), првенствено на вежбама у трећем разреду, подразумева да ученици предузимају одређене радње у поступку (индивидуално или групно, у зависности од природе поступка) по редоследу и на начин који је утврђен законом или другим прописом. Пожељно је да наставник утврди јасне критеријуме оцењивања симулације кроз бодовање, на пример, тачности редоследа сваке предузете радње, тачности предузете радње, креативности ученика и др, с обзиром на врсту симулације (по угледу на утврђене критеријуме бодовања презентације, есеја и сл.).

Посебну пажњу наставник треба да обрати на објективно оцењивање примењених ученичких знања и стечених вештина на часовима вежби, на основу унапред утврђених критеријума и начина бодовања. Наставник треба да редовно прати развој вештина код ученика у изради аката. Ученицима који остварују исходе на вишем нивоу наставник треба да омогући да кроз одговарајуће проблемске задатке, пројектно учење и истраживачки рад додатно напредују уз његову помоћ и подстицај и тако их додатно оснажи кроз истицање задовољства њиховим радом.

Блиц тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, израда мапе ума, практични радови – израђени правни акти и др. представљају продукте ученичких постигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.

Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или тест (за разлику од блиц – кратког теста код формативног оцењивања) са питањима затвореног и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво усвојености и примењивости знања од стране ученика (циљ је да ученици стекну функционална знања – знање ради примене, а не знање ради знања). Тест је посебно погодан за оцењивање остварености прописаних исхода на крају сваке теме јер наставнику даје објективну повратну информацију о нивоу остварених исхода у теми и указује на исходе и садржаје које ученици нису на очекиваном нивоу савладали. Он мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења. Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др. Препорука је да се провера остварености прописаних исхода врши полугодишњим и годишњим тестирањем.

Наставник сумативно оцењује и наставу у блоку у трећем и четвртом разреду. Елементи које том приликом узима у обзир при оцењивању могу да буду: редовно похађање наставе у блоку, активност, коментар ментора у органу или организацији у којој се реализовала настава, дневник блок наставе (форма и садржина, прегледност, уредност и прилози, тј. састављени и обликовани одговарајући правни акти).

Назив предмета: ПОСЛОВИ ПРАВНОГ ПРОМЕТА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– упознавање ученика са правним пословима и њиховим значајем

– упознавање ученика са врстама и карактеристикама стварних права као апсолутних права

– оспособљавање ученика за примену одговарајућих прописа у закључивању правних послова у условима тржишне привреде

– развијање способности прикупљања, анализе, критичке оцене, примене и преношења информација релевантних за правни промет

– упознавање ученика са различитим врстама уговора

– упознавање ученика са правима и обавезама из уговорног односа

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: трећи

Разред: четврти

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Место реализације наставе

– Настава се реализује у учионици

Препоручени број часова по темама 3 разред:

Правни промет – 9 часова; Врсте стварних права – 16 часова; Стицање и престанак права – 10 часова; Правни послови – 36 часова; О уговорима уопште – 10 часова; Уговор о продаји – 24 часа

Препоручени број часова по темама 4 разред:

Најчешћи облигациони уговори – 54 часова; Остале врсте уговора – 10 часова

На почетку наставник упознаје ученике са циљем предмета и темама које доприносе остваривању његовог циља.

Увод у проучавање предмета је може се урадити улазним упитником (направљеним са наставником увода у право, како би се ученици подсетили пре свега теме правне норме, правни акти и правни однос наведеног предмета у првом разреду), какоб си се извршило подсећање ученика на тема које су од значаја за овај предмет и новине које ће усвајати.

У трећем разреду, првој години учења овог предмета, како исти садржи доста појмовних новина за ученике, предлаже се следеће:

Прва тема Правни промет урадити уз коришћење примера њима блиским нпр.продаја телефона или куповина краденог телефона. Разликовање апсолутних и релативних права урадити табеларно (ангажовањем ученика да је израде, сортирају и анализирају табелу). За реализацију дела теме о стварима користити примера блиски ученицима, ауторска права на гејминг игрицама (за производе људског духа), проналасци попут вештачке интелигенције

Другу тему Врсте стварних права реализовати уз коришћење законске регулативе за наведену материју уз анализу животних ситуација продаје куће, плаца, шуме, закупа стана, коришћење суседног плаца, залагање наруквице ради узимања зајма од другара, узимање кредита код банке те стављање хипотеке на стан услед настале ситуације.

Трећу тему Стицање и престанак права реализовати шематским приказом видова како стицања тако и престанка права и анализом истог кроз примере

Четврту тему Правни послови реализовати како кроз примере тако и кроз систематичан приказ путем табела, шема, како би ученици добили јаснији увид у појмове који се појављају и направили неопходну разлику.

Пету тему О уговорима уопште реализовати са освртом на претходну тему, повезати појмовно и извршити продубљивање теме анализом и тумачењем једног уговора из праксе. Престанак уговора урадити коришћењем реалиних животних ситуација (позајмио си новац другару уз оствљање или не остављање рока, сагласили су се купац и продавац кола да не желе ипак да реализију уговор који су закључили....)

Шесту тему Уговор о продаји реализовати уз крошћење закона који регулише наведену тему и различитих примера уговора о продаји како покретних тако и непокретних ствари, те међународне продаје.

У четвртом разреду се ученици упознају са појмом и садржином појединачних уговора, као и уговорним странама и начинима престанка уговора. Ове часове треба реализовати коришћењем законске регулативе за наведене уговоре, примера из праксе.

Часови се реализују методама активне наставе, рада на тексту, истраживачка, практичан рад, решавање проблема.

За реализацију часова могуће је остварити сарадњу са предметим наставницима следећих предмета: Увод у право, Организација државе, Увод у јавну администрацију, Латинског језик, Правни поступци, Матична евиденција, Принципи економије, Увод у привредно право, Савремена пословна кореспонднеција, Предузетништво и Правне обуке организацијом заједнички пројектних задатака на неке од тема .

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.

Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, активности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (есеја, презентација, практичних радова, мапа ума), кратких блиц тестова, објашњења резултата истраживања итд. Користити за праћење напредовање ученика Радну свеску – Послови пранвог промета за 3 и 4 разред правних школа, издавач Завод за уџбенике који садржи за обе године учења радне листове са вежбама и конкретним животним ситуацијама. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од 1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да садрже обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.

Тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, израда мапе ума, практични рад, представљају продукте ученичких постигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.

Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест са питањима затвореног и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења. Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др. Проверу знања вршити свакако полугодишњим и годишњим тестирањем савладаности градива.

Назив предмета: ПРИНЦИПИ ЕКОНОМИЈЕ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика са развојем економије, принципима, методима и моделима који се користе у економској науци;

– Оспособљавање ученика за стицање знања о функционисању тржишта, трошковима предузећа, понашању предузећа у различитим тржишним структурама;

– Упознавање ученика са тржиштима фактора производње и функционалној расподели дохотка;

– Упознавање ученика са важности проучавања економских активности на нивоу привреде као целине;

– Упознавање ученика о могућностима и начинима мерења резултата друштвене производње;

– Оспособљавање ученика за стицање основних знања о функционисању финансијског система, незапослености и инфлацији као макроекономским варијаблама;

– Упознавање са основним идејама и концептима функционисања предузећа и принципа његовог пословања;

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Програм предмета Принципи економије oмoгућaвa ученицима да стекну основна знања о принципима на којима се заснива економија. Програм је намењен ученицима који се први пут сусрећу са економијом. Циљ програма је да допринесе остваривању општих исхода образовања и васпитања и развоју кључних и међупредметних компетенција. Додатно конкретизујући, може се рећи да је циљ програма усвајање знања о економским појмовима и формирање ставова који доприносе развоју економског начина размишљања и стицању компетенција значајних за свакодневни живот и даљи професионални развој. Интерактивним методама треба подстицати ученике на разумевање основних економских идеја.

Предмет Принципи економије као обавезан стручни предмет се изучава у трећем разреду 3 часа недељно. Свака тема се реализује као теоријска настава са целим одељењем. Настава се реализује у учионици.

Програм предмета усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања часа, треба извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање и планирати активности за конкретан час. Важно је имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености, што значи да се неки могу разложити на мањи број ситнијих исхода и да се могу лакше и брже остварити док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима. Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика и настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима. Ученике треба оспособљавати за примену стечених знања и у другим предметима, посебно економским.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је улога наставника да буде организатор наставног процеса, да подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања и оспособљавати их за тимски и истраживачки рад и подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима и способностима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и вештина. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија.

Приликом реализације наставе поред прописаног уџбеника, препоручити додатну литературу у складу са темом, креирати радне листове као материјал за вежбу и шеме.Наставнику се предлаже да у складу са наставним садржајима организује рад и у групама при чему се ученици оспособљавају за тимски рад и вештине комуникације.

Препоручни број часова по темама

Активност наставника је да мотивише ученике, објашњава, координира рад, контролише у циљу корекција, пружа помоћ када је то неопходно и организује време.

Активности ученика су усмерене на стицање основних знања кроз: читање и структурисање задатих садржаја, утврђивања стручних економских појмова, израду задатака, шема, презентација, учешћа у дискусији, размену мишљења и самосталног закључивања.

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада и начинима оцењивања.

Све теме треба изложити на начин који ће бити подстицајан за ученике. Инспиративни процес проучавања економије би ученицима требао дати одговор на низ питања од којих се издваја неколико: Како функционише свет економије? Како они као појединци учествују у привреди? Да ли свакодневни живот значи доношење бројних економских одлука? Да ли могу као појединци да утичу на неке економске одлуке државе? Уз наведена, постоји низ других једнако изазовних питања.

Програм се састоји од четири теме о реализују се у једној години учења. Важно је уочити још једну типичну поделу. Наиме, уз уводну тему, друга тема се бави претежно микроекономским питањима. Да би била потпуна и заокружена анализа економских принципа, битно је и проучавање градива које припада макроекономији. Питањима макроекономије је посвећен трећа темаа. Последња тема је посвећена предузећу и упознавања ученика са основним идејама и концептима функционисања предузећа и принципа његовог пословања.

У првој теми, Економска наука: развој, принципи и методи анализе, ученици се упознају са неким од кључних економских појмова који ће их даље пратити док се буду бавили економијом. То знање кључних појмова, ученицима ће бити важно у наставку приликом даљег изучавања програма предмета али и других економских предмета. Важно је и идентификовати значај одређених школа за развој економских идеја и економске науке, од самог настанка економске науке до развоја економије у двадесетом и двадесет првом веку.

У реализацији теме Микроекономска теорија и анализа, предлаже се наставнику да користи одабране примере из свакодневног живота који ће ученицима помоћи да схвате понуду, тражњу, тржишну равнотежу и врсте трошкова. Теоријска основа наведеног је неизоставан део анализе. Како се користе графикони у економији? Одговарајућа примена графикона је потребна приликом реализације ове теме. Предлаже се коришћење графикона приликом представљања одређених категорија трошкова, као и криве понуде и криве тражње и померања кривих под утицајем одређених фактора. Добра прилика да ученици додатно науче како се користе графикони јесте њихова примена на пољу проучавања тржишне равнотеже и понашања предузећа у различитим тржишним стањима.

Анализи тржишних структура и понашања предузећа треба додатно приступити да се ученици упознају са понашањима предузећа на различитим тржиштима.

Шта су фактори производње? Од чега зависи тражња за радом, а од чега понуда рада? Одговори и на ова и друга питања се добијају анализом друге теме.

Следећа тема, Кључни појмови макроекономије, почиње фундаменталним дефинисањима макроекономије као економске дисциплине и наставља се излагањима о кључним макроекономским питањима и улози економске политике. Ученици се упознају и са важним начинима мерења економског успеха. Предлаже се наставнику да упути ученике на истраживачки рад на теме које се тичу мерења економског успеха. Кроз рад у овој теми ученици ће научити на основном почетном нивоу и о важним темама номинални и реални БДП и БДП дефлатор. Наставницима се препоручује навођење одговарајућих примера за наведене теме.

Како се узима кредит? Колико то кошта? Ко може да узме кредит? Каква је улога банака? На који начин су повезани ризик и осигурање? Одговоре на ова и низ других значајних питања пружа проучавање треће теме.

Проучавање ове теме се наставља анализом незапослености и инфлације. Зашто су неки људи незапослени? Од чега зависи незапосленост? Како се мери незапосленост? Шта је инфлација? Који типови инфлације постоје? Одговори и објашњења се такође дају у оквиру треће теме. На самом крају теме Кључни појмови макроекономије, објашњава се међународна трговина са циљем да уе+ченици развију основне концепте за проучавање отворене привреде. Наставницима се препоручује навођење одговарајућих примера за међународну трговину. Предлаже се наставнику да упути ученике на истраживачки рад на тему емпиријских аспеката међународне трговине у нашој земљи.

Последња тема је посвећен проучавању предузећа. Реч је о питањима која се односе на појам, настанак и основне карактеристике предузећа, врсте предузећа и средства предузећа. Препоручује се да ученици прикупе и анализирају податке о одабраном предузећу. Наставни садржаји се могу реализовати кроз групни рад на начин да ученици истраже одређене одабране теме. Значајно је да ученици користе податке званичних институција.

Понуђени садржаји могу се довести у везу са оним што су ученици учили или уче у другим предметима.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник континуирано прати и вреднује постигнућа ученика користећи поступке вредновања који су у функцији даљег учења а то су: процес учења и напредовања, резултати које ученик остварује, начин на који долази до резултата, сарадњу, иницијативу, упорност и ангажовање. Наставник редовно бележи све активности ученика и информише ученике о постигнутим резултатима и напредовању.

У формативном вредновању наставник мотивише ученике да размишљају о решењима, узроцима и последицама, охрабрује их да постављају питања, развија самосталност и самопоуздање ученика тако што их подржава да искажу мишљење, образложе своје предлоге у задатој ситуацији, аргументовано коментаришу друге предлоге и оцењују квалитет и напредак свог рада, знања итд.

За сумативно оцењивање ученици би требало да решавају задатке који садрже неке аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу да примене стечена знања и вештине. У вредновању наученог треба користити различите инструменте, а избор зависи од врсте активности која се вреднује. У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напредовању ученика.

Предлог за сумативно оцењивање: тестови знања, усмено излагање, активност на часу, домаћи задатак, пројектни задатак, израда есеја, израда презентација и презентовање. Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење.

Назив предмета: СТАТИСТИКА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика са основним статистичким појмовима;

– Оспособљавање ученика да прикупљају, сређују, обрађују и приказују податке;

– Оспособљавање ученика да примењују и анализирају мере централне тенденције и мере дисперзије;

– Оспособљавање ученика за стицање основних знања о простој линеарној регресији и корелацији;

– Развијање вештина за употребу простог линеарног регресионог модела;

– Оспособљавање ученика за коришћење индексних бројева и анализе временских серија на конкретним емпиријским примерима;;

– Подстицање на повезивање знања и вештина са осталим предметима.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Програм предмета Статистика oмoгућaвa ученицима да стекну основна знања о статистици и основним статистичким појмовима. Циљ програма је оспособљавање ученика и развијање вештина да анализирају и примењују одговарајуће статистичке алате. Статистика је предмет који се изучава у четвртом разреду, 2 часа теорије недељно.

Препоручени број часова по темама:

Свака тема програма се реализује кроз часове теорије у целом одељењу. Програм предмета усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања часа, треба извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање и планирати активности за конкретан час. Важно је имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености, што значи да се неки могу разложити на мањи број ситнијих исхода и да се могу лакше и брже остварити док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима. Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика и настојати да ученици самостално тумаче и изводе закључке о новим, стручним појмовима. Неки исходи дефинисани су у оквиру више наставних предмета. Ученике треба оспособљавати за примену стечених знања и у другим предметима.

Приликом планирања наставе, треба користити методе активне наставе, где је улога наставника да буде организатор наставног процеса, да подстиче и усмерава активност ученика. Избор метода и облика рада треба да доприноси већој рационализацији наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини интересантнијом и ефикаснијом. Ученике треба мотивисати за усвајање стручних знања и оспособљавати их за тимски и истраживачки рад и подстицати лични развој ученика у складу са њиховим интересовањима. Упућивати ученике да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену усвојених знања и вештина. Подстицати ученике на коришћење савремених информационих технологија.

Приликом реализације наставе поред прописаног уџбеника, препоручити додатну литературу у складу са темом, креирати радне листове као материјал за вежбу, шеме.

Наставнику се предлаже да у складу са наставним садржајима организује рад и у групама при чему се ученици оспособљавају за тимски рад и вештине комуникације. Активност наставника је да мотивише ученике, објашњава, координира рад, контролише у циљу корекција, пружа помоћ када је то неопходно и организује време. Активности ученика су усмерене на стицање основних знања кроз: читање и структурисање задатих садржаја, утврђивања стручних појмова, израду задатака, шема, презентација, учешћа у дискусији, размену мишљења и самосталног закључивања.

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада и начинима оцењивања.

Све теме треба изложити на начин који ће бити подстицајан за ученике, да увиде разлоге због који је важно изучавање статистике.

Програм се састоји од четири теме.

У првом, уводној теми Основни статистички појмови, ученици се упознају са неким од основних појмова који су предмет анализе статистике. То знање кључних појмова, ученицима ће бити важно у наставку приликом даљег изучавања програма предмета.

Реализацијом теме Дескриптивна статистика, ученици се оспособљавају да прикупљају, сређују, обрађују и приказују податке као и да примењују и анализирају мере централне тенденције и мере дисперзије. У реализацији теме предлаже се наставнику да користи одабране примере из свакодневног живота.

Шта су квантитативне везе? Зашто су важне у статистичким истраживањима? На који начин се примењују проста линеарна регресија и проста линеарна корелација? Одговори на ова и друга питања се добијају анализом теме Проста линерана регресија и корелација.

Шта су индексни бројеви? Како се примењују? За шта користимо анализу временских серија? Одговори и објашњења на ова и на низ других питања се дају у теми Индексни бројеви и анализа временских серија.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник континуирано прати и вреднује постигнућа ученика користећи поступке вредновања који су у функцији даљег учења а то су: процес учења и напредовања, резултати које ученик остварује, начин на који долази до резултата, сарадњу, иницијативу, упорност и ангажовање. Наставник редовно бележи све активности ученика и информише ученике о постигнутим резултатима и напредовању.

У формативном вредновању наставник мотивише ученике да размишљају о решењима, узроцима и последицама, охрабрује их да постављају питања, развија самосталност и самопоуздање ученика тако што их подржава да искажу мишљење, образложе своје предлоге у задатој ситуацији, аргументовано коментаришу друге предлоге и оцењују квалитет и напредак свог рада, знања итд.

За сумативно оцењивање ученици би требало да решавају задатке који садрже неке аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу да примене стечена знања и вештине. У вредновању наученог треба користити различите инструменте, а избор зависи од врсте активности која се вреднује. У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напредовању ученика.

Предлог за сумативно оцењивање: тестови знања, усмено излагање, активност на часу, домаћи задатак, пројектни задатак, израда есеја, израда презентација и презентовање. Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење.

Назив предмета: УВОД У ПРИВРЕДНО ПРАВО

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ 

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика са правним положајем, врстама и престанком привредних субјеката, као и облицима њиховог повезивања

– Оспособљавање ученика за предузимање прописаних радњи и састављање одговарајућих правних аката у поступку оснивања и престанка привредних субјеката

– Упознавање ученика са особинама, врстама и правним дејством хартија од вредности

– Развијање професионалне етике у обављању привредних делатности и мотивисање ученика за започињање сопственог бизниса

– Формирање ставова о важности праћења промена правних прописа који се односе на привредне субјекате

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Настава је теоријска и реализује се у учионици.

Препоручени број часова по темама:

Предузетник – 13 часова; Привредна друштва – 23 часаа; Структурне промене привредних друштава – 9 часова; Привредна друштва у финансијском сектору – 6 часова; Престанак привредног друштва – 7 часова; Хартије од вредности – 12 часова.

Програм наставе и учења предмета Увод у привредно право реализује се у трећем разреду и заснован је на тематском приступу. Предмет обухвата укупно шест наставних тема. Наставне теме нису међусобно независне. Њихова условљеност захтева да се реализују по редоследу по коме су изложене због природе садржаја и врсте и нивоа исхода учења.

На почетку сваке теме наставник упознаје ученике са њеним циљем.

Наставник, при реализацији одређује дубину и обим обраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина програма учења, односно да свака тема добије адекватан обим и време и да се планирани циљеви и исходи учења остваре. Треба имати у виду да формирање ставова и вредности, као и овладавање вештинама представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних активности на свим часовима, што захтева већу ангажованост и укључивање ученика, разноврсне методе, велики број примера и коришћење информација из различитих извора.

С обзиром на природу нове наставне материје о привредним субјектима, наставник треба да избором одговарајућих наставних метода заинтересује ученике за ту материју. Исходе и препоручене садржаје треба им приближити на примерима привредних субјеката и ситуацијама из реалног живота и кроз наглашавање циља значајног броја појединца који по завршетку школовања право на рад остварују започињањем сопственог бизниса кроз различите облике привредних субјеката, чиме се значајно ублажава проблем незапослености (самозапошљавање). Ученике на почетку треба упознати са наставним темама које ће обрађивати и нагласити да се предмет бави правним статусом најзначајнијих привредних субјеката (предузетник, привредна друштва, банке, друштва за осигурање, брокерско-дилерска друштва), процедуром њиховог оснивања и начинима престанка, као и хартијама од вредности које имају веома значајну улогу у привреди.

У Упутству о формативном и сумативном оцењивању у оквиру сваке теме изложено је које ученичке активности се прате и на ком нивоу јер је то битно за наставника при планирању обима и дубине обраде сваке теме, у складу са њеним исходима.

На почетку прве теме ПРЕДУЗЕТНИК наставник треба да уведе ученике у нову наставну материју упознавањем са појмом и садржином наставног предмета, субјектима и изворима привредног права. Потребно је напоменути ученицима који ће се закони примењивати као извори у реализацији наставних садржаја појединих тема. У прве четири теме кључна је примена Закона о привредним друштвима, али се примењују и други закони: Закон о Агенцији за привредне регистре, Закон о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре и Закон о јавним предузећима. С обзиром на узраст ученика и информације о предузетницима и привредним друштвима којима они располажу из различитих извора, али и искуствима из реалног окружења, у прве две теме врло је ефикасно практиковати пројектно учење, организовати индивидуални или групни истраживачки рад и сл. Наставник за сваку тему процењује најбољи однос часова обраде и обнављања, узимајући у обзир структуру одељења и темпо реализације. У обради садржаја о привредним субјектима треба користити ученичка предзнања о тим појмовима са којима су се сусрели у реалном окружењу, у породици, преко писаних и електронских медија. Ученицима треба указати на повезаност са наставним предметима у трећем разреду Принципи економије, Послови правног промета и Правна обука, Предузетништво у четвртом разреду, као и на повезаност са базичним предметом који су учили у првом и другом разреду Увод у право, с обзиром да и ова грана права представља скуп правних норми садржаних у одговарајућим законима. Ученике треба подсећати на ту везу и усмеравати их и подстицати на развој способности за повезивањем знања о сродним садржајима из различитих општеобразовних (историја, географија…) и стручних предмета.

Друга тема ПРИВРЕДНА ДРУШТВА обрађује другу најзначајнију врсту привредних субјеката, а то су привредна друштва. Ученике посебно треба усмерити на карактеристике и атрибуте привредних друштава, њихове осниваче и оснивачке акте. Ова тема има циљ да се ученици упознају са врстама или правним формама привредних друштава и да стекну способност да у ситуацијским задацима, на практичним примерима у конкретним ситуацијама могу да изаберу или препознају одговарајућу врсту – правну форму привредног друштва. Наставник посебно треба да укаже ученицима да је код нас, као и у правима других држава (упоредном праву), ,,прихваћен numerus clausus (затворен број) форми привредних друштава’’, тако да оснивачи могу да бирају само између четири законом понуђене правне форме. Такође, наставник треба да скрене пажњу ученицима на ниво исхода ,,упореди’’ код врста привредних друштава и да ученик треба да буде оспособљен за примену знања у поступку предузимања одговарајућих радњи и доношењу одговарајућих аката. На тај начин ученици стичу одговарајуће вештине, у складу са прописаним исходима. Мали број тих аката саставиће на теоријским часовима ради примене истих на конкретне ситуације, а већи број аката ученици ће систематичније израдити на часовима Правне обуке, чиме кумулативно дејство активности на часовима различитих предмета доприноси остварењу прописаних исхода. Акценат треба да буде на већем ангажовању ученика у повезивању знања из различитих предмета кроз истраживачки рад, пројектну наставу и студију случаја.

Уколико постоје могућности, са наставницима различитих општеобразовних и стручних предмета могу да се организују тематски часови или анализирају одређени пројектни задаци (принципи економије и предузетништво). На тај начин знања, ставови и вештине стечене у оквиру наставе увода у привредно право добијају шири смисао и доприносе остваривању корелације између наставних садржаја различитих општеобразовних и стручних предмета (већ поменуто), као и остваривању међупредметних компетенција – то важи за све теме.

Трећа тема СТРУКТУРНЕ ПРОМЕНЕ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА обрађује промене код привредних друштава настале повезивањем (друштва повезана капиталом и друштва повезана уговором), променом правне форме (трансформацијом) и статусним променама (реорганизацијом) – припајање, спајање, подела и издвајање. Ово је значајно из разлога што привредно друштво током времена не мора задржати исту правну форму, може се повезати са другим привредним друштвима или реорганизовати кроз неку од статусних промена. Ученицима треба нагласити да је, поред осталих, доминантан циљ статусних промена и повезивања привредних друштава пре свега економски. Такође је значајно нагласити ученицима да код статусних промена припајања, спајања и поделе привредно друштво престаје да постоји, а само у случају статусне промене издвајања привредно друштво наставља да постоји делом који није издвојен. Наставник треба да изабере најпогодније методе (демонстрација примера, студија случаја, истраживачки рад, рад на тексту и др.) и осмисли задатке који би помогли ученицима у остваривању нивоа утврђеног исхода. Посебну пажњу треба посветити анализи шематског приказа наведених статусних промена привредних друштава у циљу да се ученицима олакша разумевање суштине истих и омогући ефикасније остваривање исхода.

Четврта тема ПРИВРЕДНА ДРУШТВА У ФИНАНСИЈСКОМ СЕКТОРУ има циљ да упозна ученике са привредним друштвима или лицима у финансијском сектору као што су банке, друштва за осигурање, берзе и брокерско-дилерска друштва на првом нивоу знања, у складу са утврђеним исходима: поброји, наведе, опише и објасни... Ученицима је потребно нагласити да се сва поменута друштва оснивају у форми акционарског друштва. Због специфичности и сложености поступка оснивања банке, наставник треба да кратко опише фазе у том поступку у ком значајну улогу има Народна банка. Наставник треба да укаже ученицима и на значај берзе као организованог тржишта које функционише по унапред прецизно утврђеним правилима и да укаже на специфичности у погледу оснивача и чланова берзе. Такође треба да нагласи улогу брокерско-дилерских друштава као професионалних и стручних посредника на тржишту капитала који спајају лица која желе да купе финансијске инструменте са лицима која желе да их продају (посредују). При обради наведених привредних друштава неопходно је да их наставник објасни ученицима кроз примере и ситуације из реалног окружења које су блиске ученицима (на пример, код банке повезивањем са одобравањем кредита, издавањем платних картица, пословима платног промета, мењачким пословима итд.). Поред осталих метода, у овој теми је корисно практиковати истраживачки рад ученика. Такође је потребно да наставник нагласи ученицима да се на ова привредна друштва примењују посебни закони као што су Закон о банкама, Закон о осигурању, Закон о тршишту капитала, Закон о робним берзама и др., а Закон о привредним друштвима се примењује само на питања која нису регулисана тим посебним законима.

Пета тема ПРЕСТАНАК ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА има циљ да упозна ученике са начинима престанка привредних друштава. Наставник треба да нагласи ученицима да, поред појединих статусних промена које су обрадили и у којима су остварили исходе, постоје још два основна начина престанка привредног друштва и то су ликвидација, регулисана Законом о привредним друштвима, и стечај, регулисан посебним Законом о стечају. И у обради ове теме наставник треба да користи адекватне примере и ситуације из реалног живота и блиског окружења, уз активно и креативно учешће ученика.

У шестој теми ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ на почетку обраде потребно је нагласити ученицима да хартије од вредности имају вишеструку функцију и значај: представљају начин финансирања привредних субјеката, средство робног промета, средство или начин плаћања, начин давања кредита, а могу се користити и као средство обезбеђења. Ученицима треба нагласити да је 2002. године у нашем праву дошло до дематеријализације серијских хартија од вредности. Од тада серијске хартије од вредности више не постоје у папирној форми, већ само у облику електронских записа, који се воде на рачунима. Ради спровођења поступка дематеријализације, основан је Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности који је специјализовано акционарско друштво у већинском државном власништву. Централни регистар води централизовану евиденцију хартија од вредности и других финансијских инструмената издатих у Републици Србији. Ученике треба оспособити за примену тих знања кроз анализу примера из реалног живота, решавање проблема у ситуацијским задацима и попуњавање менице и чека.

Сугестивна и подстицајна питања која се односе на појмове који се обрађују, на почетку обраде сваке теме, могу иницијално да помогну наставнику да процени ученичка предзнања, културу дијалога и језичког изражавања, као и њихове ставове о одређеним појмовима и појавама и помогну му у правом одабиру облика и типова часова, наставних метода, креирању примера, студија случаја итд., али и у одабиру инструмената оцењивања и планирању истог.

У настави, у зависности од природе наставних садржаја и исхода, треба комбиновати разноврсне наставне методе оријентисане на исходе, које се заснивају на:

– демонстрацији примера (ученицима блиских примера општепознатих или привредних субјеката из блиског окружења – предузетници и привредна друштва, а посебно банака, друштва за осигурање итд.),

– раду на тексту (уочавање разлика између наведених или описаних привредних субјеката, анализа оснивачких аката или исправљање грешака у појединим актима, попуњавање регистрационе пријаве предузетника или привредног друштва и др.),

– краткој симулацији одређених процедура ради приближавања ситуацијама из реалног контекста (симулација поступка оснивања и регистрације конкретног привредног субјекта, као и регистрације промене или престанка привредног субјекта кроз кратак преглед одговарајућих радњи итд.),

– краћој игри улога у одређеном практичном контексту (на пример, кроз улоге предузетника и клијента који жели да добије фискални рачун или има увид у ценовник производа или услуга и др.),

– дискусији о занимљивим проблемима по избору ученика, на пример о одабиру праве форме привредног друштва и делатности у конкретној ситуацији с обзиром на географски положај и друге карактеристике окружења, при чему се ова метода може комбиновати са студијом случаја,

– решавању ситуацијских задатака (студија случаја – кратки описи једноставнијих ситуација из стварног живота у којима се јављају проблеми које треба решавати, али ситуације блиске ученицима које омогућавају примену стечених знања и заинтересованост ученика, како би се код ученика развијале вештине расуђивања, решавања проблема и доношења одлука, на пример када ученици треба да на основу изложене ситуације предложе промену правне форме или врсту статусне промене привредног друштва или начин престанка привредног друштва и сл.),

– пројектном учењу које подстиче ученике на истраживачки рад и пружа им могућност већег ангажовања у обради одређених наставних садржаја (на пример, код правних форми привредних друштава, код промена правне форме, повезивања или статусних промена привредних друштава, код привредних друштава у финансијском сектору итд.)

У оквиру сваке теме ученике треба подстицати, усмеравати и оспособљавати за: самостално истраживање, проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, уџбеници), визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја, тимски рад, самопроцену, образлагање одговора, презентацију сопствених радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију, уз постепено усвајање правне терминологије.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Вредновање ученичких постигнућа треба да буде у функцији развијања способности одговорног грађанина за живот и рад у друштву заснованом на основним моралним начелима и вредностима правде, истине, слободе, поштења и личне одговорности.

Формативно оцењивање ученика је континуиран процес који се одвија на сваком часу ради праћења и давања информација о напредовању и постигнућима ученика. Неопходно је да се приликом сваког вредновања ученичких постигнућа ученику саопшти повратна информација са препорукама шта и на који начин треба да унапреди или промени у свом учењу. Та упутства треба да подстакну ученичку самопроцену и уочавање недостатака у учењу, у циљу њиховог оснаживања и оспособљавања за самостално учење и остваривање утврђених исхода. Наставник треба да процени које ће методе и технике да користи у оцењивању, имајући у виду ниво исхода и њихову повезаност са осталим стручним предметима (правни поступци, послови правног промета, радно право, предузетништво) као и структуру одељења. Свака похвала ученика је додатни подстицај. Добро је упутити ученике и на међусобну сарадњу и помоћ.

За прву тему ПРЕДУЗЕТНИК значајно је да ученици дефинишу појам привредно право, да наведу субјекте и изворе привредног права, као и да овладају теоријским знањем о атрибутима предузетника на нивоу да их објасне. Врло је значајно да ученик познаје најзначајније карактеристике Регистра привредних субјеката (јавна књига, јединствена, централна електронска база података и докумената о привредним субјектима), како би успешно анализирао поступак регистрације предузетника, а касније у другој теми и поступак регистрације привредног друштва и правилно попунио регистрациону пријаву. Наставник вреднује знање и способност ученика да опише начине престанка обављања делатности предузетника.

У другој теми ПРИВРЕДНА ДРУШТВА ученици треба да знају ко може бити оснивач привредног друштва и које су две врсте оснивачког акта, како би у трећој теми и без сугестије наставника могли да одреде врсту оснивачког акта на конкретном примеру било које правне форме привредног друштва. Ученик треба да прави разлику између оснивача и члана друштва. Од њега се очекује да разликује врсте заступника привредног друштва, с посебним акцентом на законском заступнику и прокури, што значи да се очекује да објасни појам законског заступника, пуномоћника по запослењу и посебно прокуристе. Код врста привредних друштава наставник прати ниво исхода ,,упореди’’ различите врсте привредних друштава, који указује да ученик треба да опише карактеристике сваког привредног друштва, начин управаљања, наведе основна права и обавезе чланова, опште акте и осниваче да би могао да упореди привредна друштва различите форме и на тај начин оствари исходе. Од ученика се такође очекује да ,,наведе’’ две основне врсте акција (обичне и повлашћене) и најзначајнија права и обавезе акционара. Наставник треба да ученицима скрене пажњу и на ниво исхода ,,објасни’’ правну природу, издавање и пренос акција, што ће ученици повезати у остваривању исхода у седмој теми Хартије од вредности, с обзиром да су акције врста серијских хартија од вредности. Такође се очекује од ученика да састави оснивачке акте – одлуку о оснивању и уговор о оснивању (или тачно попуни одговарајуће обрасце). Оцењује се способност ученика да у ситуацијским задацима, на практичним примерима у конкретној ситуацији могу да изаберу или препознају одговарајућу врсту – правну форму привредног друштва. Наставник прати и вреднује колико је ученик оспособљен за примену знања у поступку предузимања одговарајућих радњи и доношењу поменутих одговарајућих аката, тј. прати стицање одговарајућих вештина, у складу са прописаним исходима, сарађујући са наставницима Правно-административне обуке.

У трећој теми СТРУКТУРНЕ ПРОМЕНЕ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА предвиђени су исходи који подразумевају да се од ученика очекује да опише суштину сваке структурне промене привредног друштва, да ту промену може да уочи у ситуацији на конкретном примеру и на тај начин разликује је од осталих промена. Наставник може да ученицима повери креирање шема статусних промена као индивидуални или групни задатак. Он стално прати и оцењује продукте и резултате ученичких истраживања, задатака и других активности који помажу ученицима у остваривању нивоа утврђеног исхода.

У четвртој теми ПРИВРЕДНА ДРУШТВА У ФИНАНСИЈСКОМ СЕКТОРУ од ученика се очекује да, на пример ,,наведе’’ врсте банкарских послова, ,,наведе’’ послове који чине послове осигурања, као и да их препозна или уочи на примерима између више наведених послова привредних друштава у финансијском сектору. Због специфичности и сложености поступка оснивања банке, од ученика се очекује да наведе фазе у том поступку у ком значајну улогу има Народна банка. Такође вреднује се код ученика познавање значаја и карактеристика берзе и специфичности у погледу оснивача и чланова берзе, као и брокерско-дилерских друштава као професионалних и стручних посредника на тржишту капитала, на нивоу да их ученик опише, а не само наведе. Наставник вреднује и способност ученика да кроз примере и ситуације из реалног окружења опише наведене појмове и реши ситуацијске проблеме.

У петој теми ПРЕСТАНАК ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА наставник прати и оцењује код ученика да наведе све начине престанка привредног друштва (наведени су у препорученом садржају), да дефинише стечај и ликвидацију, само да наведе органе у поступку ликвидације и стечаја, да опише разлике између добровољне и принудне ликвидације, као и да у опису стечајног поступка упореди банкротство и реорганизацију, са истицањем значаја реорганизације која омогућава опстанак привредног друштва.

У шестој теми ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ од ученика се очекује да наведе значај хартија од вредности, примере серијских и појединачних хартија од вредности и да на примерима препозна серијске и појединачне хартије од вредности, као и да опише особине и поделу хартија од вредности према законитом имаоцу и значај и врсте чекова. Наставник од ученика захтева виши ниво исхода „објасни” у погледу правних субјеката у меничном послу, особина, врста и елемената менице. Наставник вреднује оспособљеност ученика за примену знања и кроз анализу примера из реалног живота, решавање ситуацијских задатака и кроз попуњавање менице и чека.

Све наставне методе поменуте у Упутству за дидактичко-методичко остваривање програма предмета могу се користити као инструменти формативног оцењивања уз добро и прецизно утврђене индикаторе и аспекте. Код планирања оцењивања, избора метода, техника и инструмената оцењивања, неопходно је да се прави разлика између пројектне, проблемске и истраживачке наставе, иако су врло сличне. Рад на пројекту има нагласак на продукту пројекта, проблемска настава (студија случаја) има нагласак на решавању проблема, а истраживачка настава нагласак на проналажењу информација. Стога, наставник треба да изабере најпогодније методе сходно нивоу исхода које проверава и циљу који жели да оствари.

Тако је, на пример, студија случаја (објашњена у дидактичко-методичком упутству) веома корисна за формативно оцењивање, у једноставнијој и сложенијој форми, са питањима, прилагођена узрасту ученика у трећем разреду. За припрему студије случаја (контекст задатка, осмишљавање сценарија) могу да се користе новински чланци, фотографије или аудио-снимци, текстови са интернета и др. који стављају у различите контексте привредне субјекте о којима је било речи, а могу их повезати и са заштитом животне средине итд. Посебно је значајно да наставник остави ученику довољно времена за анализу студије случаја, да пронађе решења и да ,,припреми тражени финални производ (на пример, презентацију или писани извештај). Време за рад мора бити добро одмерено и унапред утврђено.’’ Студија случаја као инструмент формативног оцењивања пружа могућност и за разматрање задатка у групи, те може да буде и доказ о компетенцијама за групни рад (рад у тиму) и комуникацију и организацију – критички однос према свом и туђем раду, напредовање у развијању способности рада у групи, самостално проналажење информација итд. Продукти различитих задатака група могу и да илуструју целокупан поступак, на пример, поступак оснивања или престанка привредног друштва, избора одговарајуће правне форме привредног друштва или промене правне форме итд. Ова метода погодна је за оцењивање у свим предложеним темама.

Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, активности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (есеја, презентација, практичних радова, мапа ума), кратких блиц тестова, објашњења резултата истраживања итд. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од 1 до 5. Критеријуми за оцењивање формирају се на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да садрже обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују. Код оцењивања истраживачког рада морају да се утврде основни параметри за оцењивање као што су, на пример: аутентичност, познавање материје, резултати истраживања, садржај и форма презентације (видео или неки други облик) итд. Сваки параметар се оцењује бодовима на основу утврђене скале и на основу укупног броја бодова претвара се у бројчану оцену.

На пример, за оцену презентације, наставник треба да предвиди елементе (критеријуме) за вредновање и бодовање, као што су, на пример: Успостављање контакта са аудиторијумом – почетак презентације, Структура и прегледност презентације, Садржај презентације, Аргументација и стручна терминологија, Оригиналност идеје, Визуелни ефекат презентације – примена медија/средстава за визуeлизацију, Визуелни наступ (гардероба, гестикулација, мимика), Гласност, брзина (темпо) разумљивост и граматичка правилност излагања, Одговори на питања након презентације и сл. Сходно томе наставник треба да креира обрасце са елементима за оцењивање есеја, усменог излагања и др. у циљу обезбеђења објективности континуираног оцењивања, и да са њима упозна ученике. За вредновање усменог излагања, на пример, образац за оцењивање би могао да садржи и следеће елементе: Стручне компетенције – примена стручне терминологије, познавање наставног садржаја, способност решавања проблема и доношења одлука, успостављање корелације различитих наставних садржаја, креативност и иновативност; Социјалне компетенције – активно учешће у групном раду, уважавање и прихватање различитих мишљења, спремност да прихвати и упути конструктивну критику; Методске компетенције (понашање у раду) – описује податке који су тражени, решава задатак у предвиђеном времену, учи из својих и туђих грешака итд. Поменуте елементе за оцењивање усменог излагања наставник може да вреднује тако што ће предвидети број бодова за сваку констатацију квалитета. То су само неки примери.

За вредновање израде практичног рада, на пример оснивачког акта, наставник треба да утврди начин бодовања како елемената форме, тако и елемената садржине акта као и начин претварања бодова у оцену.

Симулирање одређеног поступка или појединих радњи (на пример, симулација поступка оснивања или престанка привредног друштва или предузетника), подразумева да ученици предузимају одређене радње у поступку (индивидуално или групно, у зависности од природе поступка) по редоследу и на начин који је утврђен законом или другим прописом (на пример код друштва с ограниченом одговорношћу или код оснивања банке). Пожељно је да наставник утврди јасне критеријуме оцењивања симулације кроз бодовање, на пример, тачност редоследа предузетих радњи, тачност предузете радње, креативност ученика и др, с обзиром на врсту симулације (по угледу на утврђене критеријуме бодовања презентације, есеја и сл.).

Наставник треба да редовно прати како напредовање у усвајању теоријских знања ученика, тако и њихове практичне активности у изради аката, истраживачком раду и решавању ситуацијских проблема. Ученицима који остварују исходе на вишем нивоу наставник треба да омогући да кроз одговарајуће проблемске задатке, пројектно учење и истраживачки рад додатно напредују уз његову помоћ и подстицај и на тај начин их додатно оснажи кроз истицање задовољства њиховим радом.

Блиц тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, израда мапе ума, шематски прикази, практични радови – израђени правни акти и др. представљају продукте ученичких постигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.

Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или тест (за разлику од блиц – кратког теста код формативног оцењивања) са питањима затвореног и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво усвојености и примењивости знања од стране ученика (циљ је да ученици стекну функционална знања – знање ради примене, а не знање ради знања). Тест је посебно погодан за оцењивање остварености прописаних исхода на крају обраде теме јер наставнику даје објективну повратну информацију о нивоу остварених исхода у теми и указује на исходе и садржаје које ученици нису на очекиваном нивоу савладали. Он мора да садржи задатке различитог нивоа (основни, средњи и виши или напредни) и број бодова за сваки задатак, као и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења. Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др. Наставник може да врши проверу остварености прописаних исхода полугодишњим и годишњим тестирањем.

Назив предмета: САВРЕМЕНА ПОСЛОВНА КОРЕСПОНДЕНЦИЈА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– упознавање ученика са појмом, улогом и значајем пословне кореспонденције

– упознавање ученика са условима рада у савременој канцеларији и коришћењем канцеларијске опреме, алата, прибора и материјала

– оспособљавање ученика за примену технике слепог куцања

– оспособљавање ученика за обликовање и састављање пословних писама и попуњавање пратећих докумената у промету робе и услуга

– оспособљавање ученика за успешну примену пословне кореспонденције на практичним примерима

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Место реализације наставе

– Теоријска настава се реализује у учионици.

– Вежбе се реализују у кабинетима са рачунарима.

Подела одељења на групе:

– Одељење се дели на две групе приликом реализације вежби (двочас у континуитету)

Препоручени број часова по темама:

Организација канцеларије и техника куцања – 60 часова; Пословна кореспонденција – 48 часова

На почетку наставник упознаје ученике са циљем предмета, темама и исходима које доприносе остваривању његовог циља.

За реализацију наставних садржаја може се користити доступна литература за економске и правне школе.

Прву тему Организација канцеларије и техника куцања реализовати методом активне наставе. Препорука је да се демонстрира употреба канцеларијског материјала, опреме, алата и и прибора, као и да се користе специјализовани програми за технику куцања на рачунару или одговарајуће програми за слепо куцање. Акценат је на индивидуалном раду кроз анализу обрађеног текста. Анализу врше и наставник и ученици. При анализи препоручује се коришћење пројектора или других наставних средстава за дељење докумената.

Другу тему Пословна кореспонденција почети од једноставнијих примера (дати им на прекуцавање одређено пословно писмо), а потом их стављати у сложеније ситуације из праксе. Код израде упита, понуде, поруџбине, као и код израде предрачуна, фактуре и отпремнице ученике ставити у одређене пословне ситуације у којима ће симулирати одређене фазе набавке и продаје робе. Остала пословна писма и документацију ученици израђују на основу датих елемената од стране наставника.

Садржај (предмета) има везу са садржајима других предметима као што су:

Увод у привредно право, Послови правног промета, Правна обука и Предузетништво

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.

Предлаже се наставнику да активно прати рад ученика на часу. То се пре свега односи на мотивисаност за рад, држање тела приликом куцања, као и на брзину извршавања задатака. Препорука је да се ови критеријуми праћења воде у облику формулара, а на крају часа да се ученицима презентују резултати. Потребно је прикупити и повратне информације од ученика ради побољшања квалитета наставе, односно ради решавања текућих нејасноћа и препрека.

Оцењивање савладаности технике слепог куцања прилагодити посматраној групи ученика. Узети у обзир брзину са могућношћу исправке грешака или без могућности исправке. Пре теста практичних вештина обавезно обавестити ученике о начину бодовања, односно скали оцењивања.

Након савлађивања одређеног броја пословних писама урадити тест практичних вештина. Предлог је да се оцењивање врши на основу детаљне чек листе која бодује сваки елеменат пословног писма. Код ове теме укључити и усмено оцењивање, као и презентације ученика уз помоћ разних медија. Може се оценити сама презентација, извођење, као и дискусија других ученика на задату тему.

Назив предмета: РЕТОРИКА И БЕСЕДНИШТВО

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање историјата реторике и беседништва и посебно развоја судског беседништва,

– Неговање правилног говора, и указивање на значај прецизности изржавања, особито у правној струци,

– Развијање смисла за тачно и ефектно формулисање сопствених мисли и припремање за што успешније друштвено комуницирање,

– Неговање способности убедљивог аргументовања различитих ставова и критичког мишљења,

– Упознавање одређених реторичких правила и оспособљавање за практично примењивање,

– Развијање способности логичког закључивања,

– Проширивање опште културе и допуњавање стечених знања

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Место реализације наставе

– Теоријска настава се реализује у учионици

Препоручени број часова по темама: Предмет беседе и његови општи појмови – 4; Историја беседништва и реторике – 12; Особине беседе – 12; Особине говорника – 6; Особине слушалаца – 4; Судско беседништво – 6; Примери најбољих беседа – 7; Јавни наступ – 13.

Препоруке за реализацију наставе

Концепт наставе и учења реторике и беседништва у правно – пословној школи задржава традиционални статус реторике као вештине правилног, јасног, аргументованог и ефектног говорења, развијањем индивидуалних језичких и комуникативних способности за ефикасно деловање речима кроз реторичко моделовање у самопрезентовању живим логосом у чину објаве, којим ученик не открива само свој свет (знања, ставова, мисли, осећања, креације и воље) већ активно, критички учествује у стварању нашег заједничког света. Идеални беседник у једном ученику често не личи на идеалног у другом. Реторика је попут рама у који сваки ученик уграђује свој особени, јединствени беседнички профил. Отуда програм оријентисан ка исходима наставнику даје простор за менторски маневар у афирмисању, подстицању, кориговању, ојачавању и стасавању за објаву и јавни наступ једног од најстреснијих али и најмоћнијих искустава одрастања и сазревања. Наставник је инструктор ове вештине, а садржаји наставе и учења реторике и беседништва су подстицаји и оријентири за развијање и проширивање изражајних индивидуалних могућности и стваралачких потенцијала. Ако не заступамо такав приступ стицању беседничке вештине у школи, дајемо реч само онима који је све време имају, а изневеравамо оне који се не усуђују да је узму. Главни исход овог предмета у школи не треба да буде само признање да је најбољи матурант-беседник победио на такмичењу, већ објава међу ђацима да су чули први пут друга да говори и да не разумеју зашто је до сада ћутао. Индивидуални приступ развијању компетенције јавног наступања и обраћања аудиторијуму подразумева најкомплекснији и најмање традиционалан школски дидактичко-методолошки изазов јер пријемни испит не тестира ниједну предиспозицију за вештину коју условљава даровитост и претходно искуство. Зато индивидуални приступ није само пожељна опција већ неопходан услов реалног постигнућа чије је полазиште у веома различитим нивоима способности и склоности ученика за разноврсне беседничке компетенције. Ако ученик има трему која блокира његову концентрацију у говору, треба му понудити да беседи на страном језику, или да утиче на промену амбијента (изванучионички простор), или да најпре говори пред аудиторијумом састављеном од најближих пријатеља, па да се, постепено ојачавајући самопоуздање, обрати и аудиторијуму целог одељења. Ученику треба омогућити менторску сарадњу која би подразумевала право на консултације, проверу ваљаности осмишљене беседе у запису пре реализације вежбе на часу, или самостални учеников наступ само у присуству наставника како би се добиле индивидуалне реторичке коректуре у припреми за јавни наступ. Ово није обавеза, али је право сваког ученика на индивидуални приступ у овладавању вештином деловања речима.

Реторичку специфичност или иманентност реторичке ситуације чини њена интенционалност ка конкретној вештини, са конкретним циљевима које процењују конкретни вредносни критеријуми које треба да зна и примењује сваки ученик понаособ. Друга специфичност је доминанта стваралачке наставе – методичке конкретизације која резултира самосталним стваралачким постигнућима ученика у говорничким жанровима. Стваралачки принцип наставе и учења реторике и беседништва у себи интегрише и истраживачки и проблемски аспект као своје стваралачке процесуалности, па управо реторика хеуристички (сазнајни, откривајући) принцип сагледава као генеративну способност разумевања и примењивања језичког структурирања, али и као базични стваралачки принцип креативног промишљања уопште.

Својом међупредметном компетенцијом реторичке активности и стратегије у области инвенције заснивају метод дијалектичког промишљања универзалних људских тема. Својом семантичко-логичком спрегом појмовног мишљења, методички разрађеног у конкретним реторичким вежбама за осмишљавање тема, ученици добијају инструктивно-демонстративна упутства за самосталан проблемско-истраживачки рад. Постојеће реторичке стратегије за inventio упућују ученике како да осмисле тему, како да истраже примарне, секундарне и терцијарне изворе о теми/проблему, како да изврше селекцију грађе по релевантности у складу са изабраним аспектом у приступу теми, како да поставе хипотезу/резолуцију проблемског приступа и сл. Специфичност реторичког аспекта проблемске наставе је у поменутом дијалектичком принципу самих реторичких тема које су отворене за различите видове критичких и стваралачких решења исказиваних у виду става и уверења, заступаних и аргументованих тврдњи. Овде није реч о учениковом досезању до већ познатог, очекиваног решења као униформног домета знања и мњења, већ истраживачка активност има за циљ развој стваралачког мишљења као оригиналног и самосталног, аргументованог опредељења за одређено становиште у приступу проблему које одражава ученикова знања, његов карактер и сензибилитет, искуства, уверења и поглед на свет. Такав реторички аспект проблемског модела наставе одређује и специфичну улогу наставника као инструктора који, применом различитих метода, подстиче све самосталније стваралачке исходе наставе којима она прераста у пројектну наставу конкретних ученичких остварења. Мишљење се, као и остале способности, развија својом употребом, применом у дискусијама, расправама, самосталним, дужим излагањима у којима се најбоље презентује мерљиви домет умећа убедљивог и ефектног заступања. Стога, значајно је да ли се развој мишљења ученика подстиче дидактички осмишљеним, организованим и систематским решавањем проблема од најмлађег узраста, или је то тек сада препуштено наставнику-инструктору беседничке вештине који у завршници средњошколског образовног нивоа треба ученика да подстакне и оспособи за један од примарних циљева образовања уопште. Наставнику овог предмета је то највећи изазов, али и највиши васпитно-образовни домет. Да би ученик самостално заступао свој умни конструкт од мисли и речи, појмова и релација међу њима, сам хеуристички аспект стваралачког и критичког мишљења мора имати своје инструктивно утемељење у конкретним стратегијама које ослобађају али и оспособљавају ученика за конструктивистичког делатника. Да би се у стваралачкој настави применила метода „уради сам” веома је значајна оспособљеност ученика за примену инструкције. То је примарни услов за методику самосталног стваралачког учинка. Зато је важно спровести принцип поступности у проблемској стваралачкој настави реторике која се конкретно реализује кроз беседништво, јавни наступ, дебатовање и комуницирање.

Треба поћи од критичког односа према мњењу, преиспитати важећа и владајућа становишта, разлучити културно, прикладно, социјализовано, разумно од пасивног, инертног, помодарског, некритичког пристајања на опште, наметнуто и важеће. Методичко-дидактичку потпору наставник налази у корелацији са филозофским предлошцима развоја историје идеја, историје реторике и беседништва, од софиста до савремених демократских модела парламентарног активизма. Те увиде треба да подрже конкретне реторичке стратегије утврђивања и оповргавања важења, ојачавања тврдњи и потпора аргументованог заступања, од античких аутентичних прогимназмата (припремних реторских вежбања) до савремених дебатних формата и најактуелнијих техника деловања речима у савременим комуникативним вештинама. Континуирано треба подстицати упућеност на израз, све квалитетнију стратегију речи применом лексичких и стилских компетенција ефектног говорења. Показаће се да је способност меморисања, памћења упоришних тачка осмишљеног ауторског текста, његово реконструисање из скице говора, често највећи проблем у реализацији главног исхода – беседе. Тада је одлучујућа наставникова подршка са конкретним стратегијама меморисања, међу којима доминира способност да се премости тренутна блокада, премости исказни прекид и поврати концентрација. Способност да се у усменом излагању изнесе осмишљено у мисаоно целовитом исказивању беседе – примарно је постигнуће ове вештине. Зато, инсистирање на самосталном учениковом јавном наступању, почевши од обраћања аудиторијуму одељења до учешћа на беседничким такмичењима, дебатним турнирима и културним манифестацијама, представља кључни услов индивидуалног учинка примарних циљева и исхода наставе и учења ове вештине чији је главни циљ деловање у комуникацији и беседа пред аудиторијумом. Ако ученик не беседи пред аудиторијумом, нема ни остварења главног исхода. Њега не може да компензује и надокнади теоријско реторичко знање, учешће у тимском раду без индивидуалног презентовања, активност на часу, читање ауторског записа беседе или говорење туђег текста. Главни исход је прецизно формулисан: усмена реализација ауторске беседе пред аудиторијумом!

Планирање наставе и учења, стицање вештине

Програм оријентисан ка исходима наставнику даје већу слободу у креирању и осмишљавању наставе и учења, нарочито када је реч о предметима чији је примарни циљ развијање целоживотних вештина. Наставник саставља свој годишњи план рада, оперативне планове, наставне јединице и задатке полазећи од циљева и исхода, као и тема и садржаја програма, али их прилагођава индивидуалним способностима ученика, њиховом сензибилитету, интересовањима и иницијативама, као и културолошко-језичком опредељењу одељења. Наставник преузима улогу инстуктора-ментора за учениково стицање и развијање комуникативних и говорних умећа ка заједничком завршном циљу – успешној беседи пред аудиторијумом. По реализацији прве реторске вежбе, наставник, у сарадњи са критичким вршњачким мњењем одељења, прави реторички профил сваког појединачног ученика, наглашава све потенцијале, врлине и предиспозиције, али и сугерише побољшања, корекције и примену реторичких стратегија које воде успешнијем комуницирању и јавном наступању. Већ тада сваки ученик има увид у специфичности вредновања беседничког умећа и, заједно са наставником-ментором, прави свој индивидуални реторички профил и развојни план властитог напредовања. Доследност, принципијелност, континуитет и подршка конкретним саветима, идејама, похвалама и сугестијама, јасним критичким повратним информацијама о постигнућу сваке реторичке активности – постају услов за квалитетан и сврсисходан индивидеални приступ реализацији ове вештине. Сви планирани садржају и наставни методи треба да буду у функцији ангажовања, развијања и побољшавања реторичких компетенција сваког појединачног ученика. Подједнако се треба ангажовати у раду са надареним ученицима, као и у подстицању оних који имају потешкоће везане за било који вид јавног наступа. Теоријски и методолошки, стратешки и практично, потребно је знања о језику, начитаност, информисаност и радозналост преточити у функционалне критичке и стваралачке активности заступања властитог разумевања, вредновања ставова и укуса о наставним и ангажованим темама духа времена, духа генерације, али и оним трајним вредностима људског и националног ентитета којима се вештину претвара у врлину. Одважност да се заступа аутентични, слободоумни критички став увек треба подржати, али и условити адекватном и снажном аргументацијом. Квалитетна аргументација постаје улазница за објаву слободоумља и аутентичних ставова и уверења. Развијање критичког мишљења тако постаје и методичко средство и наставни циљ, а ученик остварује право на изражавање и заступање посебности у објави своје индивидуалности, карактера и личности. Тиме се у самом наставном процесу подстиче учениково задовољство у остварењу особеног говорног оличавања, комуникатвиног деловања и здравог социјалног интегрисања у друштвену заједницу, будућег делатника са самопоуздањем за преузимање иницијативе личног ангажовања у свим доменима живота.

Уместо наметања типских беседничких рецептура, са налозима пожељних виђења и ставова, у препознатљивим манирима наступа, овде је и реторика рам за различите уметничке портрете. Циљ је да се постојећа умећа промишљања, писања и говорења беседнички обликују и ојачају у јавним наступима. У томе је непорецива улога инспиративног читања и слушања вршњачког узора по властитом вредносном суду, због чега је заједничка радионица неопходан медиј за усвајање умећа. Уз оснаживање појмовног мишљења и снаге расуђивања која раскринкава еристичност привидног свезналаштва, у овој радионици језик је у говору остао средство стваралачке игре сликања сопствене доживљајности за друге. Ничим спутан у дијалектици мишљења, али спрегнут врлинама доброг укуса за правилно и лепо, прикладно и одмерено, али и праведно и часно, постао је њихова највећа даровница искупљењу света од отуђености, коју, бар како они тврде, најбоље разгони реч у властитом вјерују истине зачета. У временима искушавања смисла традиционалних вреднoсти и људских врлина, овде логос освешћене младости проналази уточиште у језику као дому бића.

Програму треба приступити у складу са циљем предмета, а реторику треба представити као комплексан феномен деловања речима коме сваки ученик приступа индивидуално, упознајући и бирајући онај реторички потенцијал који препознаје као лични, карактерни и интересни идентитет.

Од првог часа упознавања ученика са новим предметом, етимологијом појмова у његовим именовањима, статусом вештине међу наставним предметима, различитим одређењима његове делатности, циљевима и видовима манипулативне моћи, реторику би ваљало представити као феномен манифестовања духа, повезан са словесношћу људског међу бићима, као моћ делања речима и најстарију причу о комуникацији са циљем да се оствари ефекат, да се делује, надговори и победи, да се буде главни, али такво представљање не може без буђења критичког мишљења о свему што историзам и институционализам нуде у сужавању реторичке теме на само један од њених аспеката – уверавање речима. Критичком мишљењу ученика треба изложити важеће статусе порекла реторике као ученог и самониклог беседништва, интраперсоналне и интерперсоналне комуникације. Препустити ученицима да се информишу и протумаче своје утиске о дефинисањима реторике кроз време, да изаберу свој реторички рам за оно што би желели да оствари и актуелизује њихову персоналну реторичност. Од самог почетка треба раскринкати страх од јавног наступа, прогласити га сујетом из жеље да се увек и свима допадамо. Критички треба размотрити етимолошку основаност различитих статуса појмова: ретор–реторичар, ретор–беседник, реторика и беседништво, као и мњење о њима. Упознати ученике са статусом вештине и њеним односом према уметности, од антике до данас. Разматрањем односа између techne и poiesis актуелизовати статус репродуктивних и стваралачких умећа. Циљеве реторике треба усвојити кроз ученичку критичку полемику о томе који је циљ достојан стваралачке продукције мисли у речи. Међутим, потребно је раскрилити и перспективе једног ширег, савременог поимања реторике као деловања путем комуникације, што ће се повести тему ка реторици слике, реторици медија, визуелној реторици. Једна од добрих примера илустрације сва три циља реторике (docere, delectare, movere) садржан је у самом почетку Цицероновог Првог говора против Катилине. Препустити ученицима да их препознају и образложе.

У самом циљу наставе и учења реторике и беседништва, као и у многим њиховим исходима, заступљен је паралелизам активности говорне продукције ученика и критичког вредновања говорних постигнућа. Наставник предочава критеријуме вредновања реторичке вештине у виду понуђене табеле са предложеним елементима реторичке аксиологије, критички их анализира са ученицима и заједнички усвајају важећу критичку апаратуру пре усмене реализације прве реторске вежбе. У даљем наставном процесу се критичко вредновање продубљује и прецизира. Један од могућих методичких поступака је и извођење критеријума вредновања из античких стилских врлина беседништва. Претварањем античких стилских врлина у конкретне исходе добија се потребна апаратура вредносних стилских критеријума, што је услов заснивања функционалније реторичке стратегије инструктора говорних умећа. Ти конкретни, мерљиви исходи били би: а) у традицији чистоте стила: језичке компетенције и функционална писменост, тј. лексичка, граматичка, синтаксичка правилност, поштовање ортоепске норме, дикцијска умећа, логички акценат; б) у традицији врлине јасноће: појмовна јасност, принцип јединства, кохерентности, равномерности, целовитости, развијености реченице и реченичног уланчавања, принцип прогресије, уз уверљивост, сврсисходност, релевантност, до прецизности, јасности, језгровитости, сажетости, информативности; в) у традицији врлине украшавања: сликовитост, живописање речима, фигуративност, креативност, сугестивност, складност, илустративност, духовитост, и сл. Уз врлину прикладност, оне су незаобилазна апаратура оперативних стратегија учитеља реторике и важан вредносни критеријум у оцењивању постигнућа, а своје порекло имају у античкој теорији стилских врлина. Прелазак стила у стилску стратегију, која се даље разлаже на конкретне стратешке поступке и реторичке технике, методолошки поткрепљује античка теорија стилских врлина, са својим кључним полазиштем у Хермогеновом систему типова стила. Тако би се ученицима могао предочити један универзални аксилошки модул за област стваралаштва речима настао из традиционалних стилских врлина античке теорије стила, које су и базичне компетенције функционалне писмености, ортоепске стандардизације, јасноће, примерености и специфичне упућености на израз. У том смислу је и неопходна копча са књижевном аксиoлогијом, књижевном критиком, књижевном естетиком и теоријом књижевности.

Историја реторике може да буде још један од „изама” наставних садржаја, а може да буде и прича о томе ко је успео да дође до речи, али је њен најфункционалнији исход актуелизовање успешних реторичких стратегија оних чија је реч најдаље и најдуже одјекивала. Уместо да прича причу уз пратњу слајдова, наставник треба проблемски да актуелизује све важне тековине ефектних реторичких стратегија које је потврдило историјско време – мајсторско решето. Тако, поред основног дијахронијског увида у токове и фазе развоја реторике и беседништва, ученик усваја одређену реторичку историјску активност као беседничку објаву у прошлости, преузимајући и примењујући реторичке стратегије које су је карактерисале: пошто добије основне знања о софистичкој реторици и упозна основне фигуре вероватноће, ученик их актуелизује у реторској вежби „Двоструких аргумената” (Dissoi logoi), примењујући скептички релативизам софистике у утврђивању и оповргавању важења латинских сентенци. Она подразумева активирање културе критичког мишљења и испитивачког духа, и најбоља је припрема за утврђивање сопствене аргументације са становишта анализе њених могућих оповргавања и побијања. Таква критичка амбивалентност, свакако, не значи изневеравање става, нити одустајање од њега, али је неопходан утемељивач толерантног, отвореног дијалога, уважавање слобода мишљења и различитих виђења, с оне стране искључивости критизерства. Такође, ученицима она значи напуштање подразумевајућих некритичких приступања свим задатим формулацијама идеализованих мудрости у статусу тврдњи, као што је важење латинских сентенци – неоспорних „истина” које су ту само да би се потврдиле. Своје савремено исходиште ова вежба има у актуелним дебатним стратегијама rebuttal speeches. Такође, увођењем у критику софистичке реторике из перспективе Платонове идеалистичке филозофије и његове искупљујуће „лепе реторике” којој је циљ истина, ученик усваја и сократовску мајеутику као стратегију појмовног мишљења и примењује је у самосталној реализованој реторској вежби појмовног мишљења. Овакве вежбе код ученика ангажују одговорност за сваки употребљени појам, његово правилно и адекватно коришћење у складу са релевантним значењем које га одређује. Разумевање појмова је основа смисаоне слагалице исказа и полазиште свих реторичких умећа заснованих на критичком мишљењу. Знање о вероватним појмовима је пре у одрживости њихових значењских видова и релација, него у демонстрирању њихових преузетих дефиниција. Потребно је критички преиспитати и статусе самих дефиниција које се често некритички преузимају. Циљ је у самом путу сазнавања, учениковом искуственом суочавању са категоријом важења (endoxa), што је важна припремна фаза за разумевање Аристотеловог eikos-а, и реторичког ентимема. Такође, у наставним активностима које се баве Горгијином стратегијом речи и применом силабичке версификације у прози, осим разумевања разлога настанка стилских фигура као аутентичних изражајних средстава и техника деловања, ученик може пронаћи подстицај за самостално истраживање могућих веза између горгијске ритмизоване беседничке прозе и реторике репа, уочавајући аналогије између сицилијанских исоколона и америчких гриота. Оваквим методичким поступком усвајања историје једне вештине и применом њених ванвремених и универзалних реторичких стратегија кроз наменске реторске вежби – историја престаје да буде учитељица која поучава приповедањем и постаје инструкторка која обучава за ванвремено, целоживотно умеће. На исти начин ће ученик од историјског предања Цицероновог живота и дела добити конкретне инструкције за досезање статуса идеалног беседника, а Аспазија из Милета ће инспирисати пројектни задатак о женском гласу у реторици. Из оваквог приступа историји реторике и беседништва тематизују се разноврсне истраживачке и стваралачке активности ученика, предлажу теме за матурске радове и ничу методолошки изданци креативних ученичких иницијатива. Многе садржаје из ове области требе препустити инвентивним ученичким презентацијама, реторским вежбама сликања карактера и драмским уобличавањима на имровизованим учионичким позоришним сценама.

Идентитет главног жанровског исхода ученик спознаје у корелацији са другим сродним прозним жанровима у којима се већ огледао, а примарно најфункционалнији би био прелаз од умећа писања аргументативног есеја у пет параграфа ка беседи. Ученику се предочавају реторичке стратегије присутне у компоновању самог есеја: сродство структуралних елемената, мамац увода, јединствена аргументацијска потпора и оријентација на заступање личног става на основу знања и индивидуалног искуства, принцип јединства и кохерентности обраде теме, каузална потпора, дијалошко мишљење, дијалектика потврђивања и оспоравања, мисаоност која се не одриче захтева за строгошћу, али се одриче захтева за универзалним важењем, враћање временских перспектива на сада и овде, ангажованост тема у конкретним животним ситуацијама, интенционалност и сл. Ова корелација ученика суочава са чињеницом да би било тешко заступати жанровски идентитет беседе у присуству аргументативног есеја у пет параграфа без чина објаве у наступу и говорења пред аудиторијумом. Тиме се ученику даје добар аргумент за неопходност усмене објаве у заступању личних ставова и тврдњи. Методолошке и методичке смернице учениковог овладавања беседничким умећем наставник проналази у традицији реторичких „дужности беседника” (officia oratoris) и предочава их као примарну стратегију самосталног стваралачког промишљања говора намењеног јавном обраћању. Од користи су критичке анализе све бројнијих беседничких наступа на које се ученик најпре упућује, а потом их и сам бира као валидан критички предложак анализе. Важно је уважити ученичку иницијативу, избегавати ригидне и круте пропозиције, дозволити и одступања од правила онда када постоји јака емотивна и доживљајна мотивисаност. Беседу ученик треба да осети као логосни дом свог бића, искупљујући простор за све о шта се свет оглуши. Наставник-ментор по позиву интервенише, даје конструктивне критике и савете, не из општих правила, већ отклањањем и решавањем конкретних дилема, предлозима и сугестијама везаним за сам текст беседе. Избор беседничких тема треба увек препустити ученику јер је драгоцено ако се тема изроди из афинитета самог беседника, из његовог актуелног менталног ангажовања, већ покренуте емотивне реакције на неку појаву или догађај – из онога што је већ активирано у беседнику. Наставник-ментор треба да одмерава снагу аргумената и ефектност беседничке интенције, али да води рачуна о карактеру и сензибилитету ученика како би његов говор добио адекватан карактерни идентитет, ритам говора постао стилизација емоције, а језички израз постао пројекција сензибилитета и стваралачке енергије говорника. Беседа треба да има аутентичан печат свог аутора, ученика-беседника.

Базична осовина целокупног методичко-стратешког конструкта реторичке вештине у наставном процесу је (не)предиспонираност самог ученика за беседничку вештину, његов психо-физички и емотивни статус, видљив кроз призму самопоуздања и самоконтроле, социјалне интелигенције и личне амбиције. Највећи парадокс наставе и учења реторике и беседништва је у мимоилажењу његових исхода са главним циљем беседничке вештине у едукацији. Скоро иронично звучи наставна ситуација у којој ученик који скоро никада не проговара на часу слуша трактат о идеалном беседнику и спреман је да до краја одржи завет ћутње. У овој области беседничке вештине упућеност на исходе постаје главна подршка наставнику-инструктору чији је примарни професионални и људски залог да ученика врати свом идентитету објаве гласом у заступању свега што зна и уме. Примарно тестовни вид провере знања, као и репродуктивно декламовање тачних одговора, систем заокруживања онога што се зна да јесте, учинио је неравномерним стасавање образовних циљева у пожељном исходу функционалне оспособљености ученика. И док цела образовна вертикала у Србији не постане реторичнија, изазов подвига одобровољења ученика да усмено заступа своја знања и искуства, мишљења и ставове, остаје привилегија учитеља вештине реторике и беседништва. Беседник тада не постаје само једна тематска наставна јединица већ кључни професионални подвиг конкретног образовног исхода. Показаће се да врло често језичке компетенције нису подразумевајуће потпоре комуникативних вештина, зато је потребно прилагодити и усмерити све методичке и реторичке стратегије том кључном циљу – младог филолога оспособити за јавни наступ и говорење пред аудиторијумом. Све амбициозне дикцијске инструкције, логосне трапезе и беседничке акробације треба само одложити док ученичка самопоуздања не стасају, а разноврсни видови мотивисања не учине своје. Индивидуални рад са таквим ученицима је потребан само док се не одваже за први наступ (прву усмену реализацију реторске вежбе), а онда их треба вратити у реалан беседнички простор, пред аудиторијум. Статус вештине која је због треме коју изазива позиционирана на друго место свих људских страхова, после страха од смрти, захтева педагошку толерантност, вољу и разумевање. Најважније је да нико не буде ослобођен говорних активности и исхода јавног наступа, јер та врста педагошке и васпитне упорности у реторици има своје успешне исходе. Вежбе технике говора, вежбе правилног дисања, вежбе ралаксације, импостационе вежбе, вежбе дикције – треба практиковати на часовима што чешће, у ванучионичком простору школског дворишта, као константа одржавања добре гласовне кондиције, сонорности и звучности. Ученицима који имају вокална и глумачка умећа треба препуштати инструктивне активности. На самом почетку наставе треба увести оквирне пропозиције адекватног држања тела на сцени, прикладног гестикулирања, „рада очима”, али све то треба да остане у статусу природности, усклађености етоса и логоса.

Умеће слушања и активног перципирања је неодвојиви део беседничког умећа и подједнако важан циљ наставе и учења реторике и беседништва. Активно слушање треба да постане подразумевајући вид радне атмосфере, који треба и додатно подстицати ненајављеним тестирањем перцепције, било да се ради о слушању текста који неко чита, презентује или говори у сценском наступу. Подстицање и развијање имагинативног, логичког и антиципацијског слушања подједнако подстиче чулну концентрацију и перцепцију која је услов квалитетном критичког реаговања и вредновања онога што се слушало. Култура слушања је константа испољавања комуникативних компетенција на којој треба инсистирати, па чак и сумативно вредновати као реторичку активност. Потребно је на почетку наставног процеса предочити феноменолошку структуру аудиторијума, раскринкати људске сујете из жеље да се свима свиђају, јер је појединачно „ја” у аудиторијуму недостижан беседнички исход за циљеве delectare и movere. Ако ученик разуме да нема аудиторијума који би био једногласан у суду укуса и по критеријумима вредновања, он разбија предрасуде о скупу који треба да пресуди његовом говору. Духовита типологија слушалаца у аудиторијуму (из карактерологије патуљака – актера бајке Снежана и седам патуљака) успешно демистификује „судије” говорникове успешности. Активно вршњачко критичко процењивање беседа је важан реторички исход и подлеже сумативном оцењивању.

Специфичност реторичке методике у античкој оставштини образовних доктрина јесте постојање разрађене методике припремних вежбања за стицање умећа писања и говорења, које данас користимо у осавремењеним видовима. Прогимназмата су биле доминантни облик образовања доступан припадницима елите од хеленистичког периода па све до краја античког периода, а у школама света су опстале и до данас. Оне су методички извор конкретних беседничких постигнућа, али и стратегија креативног писања, доступне у преводима на српски језик (Progymnasmata ретора Афтонија, Хермогенова и Присцијанова Прогимназмата). За ретора Либанија из Антиохије, учитеља говорништва из 4. века, крајњи циљ вежбања progymnasmata био је да се стекну „крила елоквентности” и, мада су неки већ поседовали крила природне способности, али је чешће ученик учио да лети у процесу напорне интелектуалне обуке. Наставник самостално процењује и бира реторске вежбе које ће ученицима задати, усклађујући их са реторичким исходима које реализује. Када ученике упознајемо са реторичким статусом вероватних појмова као доминантних проблемских тема расправа и беседничких заступања – функционална је вежба Двоструких аргумената (Dissoi logoi, неоплатоничара Ијамблиха) – вежба релативистичког статуса важења сентенци. У области појмовног мишљења корисна је „мајеутика” – адаптација сократовског филозофског дијалога. Активност „мајеутичког” приступа вероватним појмовима, као вежбање интелектуалног мачевања са тумачењем сопственог разумевања заступаних појмова, даје одговор на питање: шта у основи темељи и стабилизује компетенције аргументованог критичког мишљења ђака? Ако је знање разумевање појмова, онда је и стратегија појмовног мишљења базична за реторичку компетенцију аргументовања. Методолошки, ова идеја подразумева изоловање саме стратегије сократовског „дијалошког пута сазнавања” као модула универзалије приступања значењу појма. Изговорени или написани појам постаје сам себи сврха јер је циљ да се провери колико је засновано и одрживо учениково знање о појму, које се често олако подразумева. За филолошко усмерење ово је додатни импулс јер се језик најбоље „мисли” из дијалога. Методика вештине писања не може да се ослања само на урођени поетски сензибилитет, нешто што се у школу донесе као дар, већ такво даривање треба да постане низ наставних исхода и циљева. Није довољан само рефлекс за план, потребна је стратегија компоновања састава којом се овладава поступно, баш онако како се једна дечија зиданица од песка може претворити архитектонски конструкт од мисли у речи. Тада је од користи прогимназмата хрија и њен афтонски модел осмоделне разраде који нуди конкретан поступак у грађењу аргументацијске потпоре и арматуре, али представља и методички прелаз ка беседи. Показаће се да прогимназмата представљају флексибилне обрасце умећа презентовања, аргументовања, заступања и дочаравања, који су својом уклопивошћу олакшавали писање састава различитих врста и намена, уносећи стратешки разрађене изражајне модуле у текстове реторичке намене. Екфраса ће, као реторска вежба, подстицати живописање речима, јер циљ реторског представљања је енаргија – живо представљање и дочаравања са ефектом којим скоро да можемо да сагледамо описивано. Вежба „епизодног приповедања” ће поучити како да правимо функционалну дигресију, без губљења основног правца развијања идеје беседе. За реторичку стратегију формулисања главне тезе – резолуције беседникове тврдње, ученику помаже везба тезе. Ученицима је пак омиљена вежба сликања карактера – подражавање карактера неке историјске личности у савременом ангажованом тренутку (Шта би цар Лазар рекао у Скупштини). Вежбе функционализују реторичке исходе конкретним стваралачким активностима и важан су вид стицања беседничких умећа. Свака фаза усвајања беседничке вештине требало би да буде поткрепљена наменском вежбом: вежбе импровизовања, дикцијске вежбе, вежбе логичког акцентовања, вежбе за јачину гласа и темпо, и сл. Планиране вежбе су ученику доступне у јасним инструкцијама, поткрепљене инструктивно-демонстративним упутством за реализацију. Ученичке реализације вежбања су вршњачки критички вредноване, према јасним кретеријумима успешности. Оцењују се формативно и сумативно.

Значајан аспект критичког мишљења и медијске писмености може постати веома инспиративан реторички истраживачки простор за самосталне ученичке пројекте који ће анализирати еристичке и манипулативне стратегије утицаја медија, али и злоупотребе друштвених мрежа и анонимних објава. Овде су у фокусу материјални знаци реторичког изражавања као манифестације које помажу да схватимо нечије деловање, а реторика није ништа друго него – деловање путем комуникације. Ученици су идеални критичари онога што им се дешава и њихова врсна запажања треба да буду методичка водиља за ову наставну реторичку област. Пожељно је посезати за ангажованом реториком наше свакодневице, па су ученици предлагали и овакве пројектне теме: Визуелна реторика у предизборној кампањи за председничке и парламентарне изборе 2022. године – етос, логос, патос; „Црвена харинга” – логичка грешка или медијски трик; Реторика реклама – визуелна реторика и стилске фигуре у служби маркетинга. Истраживачки радови могу да се обаве тимски или у групама, али је важно инсистирати на индивидуалној презентацији сваког члана тима понаособ.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Елементи који се вреднују као реторичка вештина

Назив предмета: ПРЕДУЗЕТНИШТВО

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Развијање пословних и предузетничких знања, вештина, вредности, понашања и начина размишљања;

– Оспособљавање за формулисање и процену пословних идеја и израду једноставног пословног плана мале фирме;

– Упознавање ученика са стартап екосистемом, врстама предузетништва и начином отпочињања пословања

– Развијање вештина комуникације са окружењем и подстицање тимског рада

– Развијање навика и умешности у коришћењу разноврсних извора знања

– Подстицање критичког размишљања и оцене сопственог рада

– Развијање личних и професионалних ставова и интереса за даљи професионални развој

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула/теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. Настава се реализује кроз вежбе и одељење се дели на две групе. Место реализације може бити кабинет за предузетништво или учионица. Препорука је да се користе методе рада попут мини предавања, симулација, студија случаја, дискусија. Други модул/ тему реализовати корз пројектини рад ученика. У излагању користити презентације, примере, видео записе и сл.

Циљ предмета предузетништво је да упозна ученике са основним појмовима и врстама предузетништва, али и да подстакне предузетнички дух код њих; да им омогући да препознају вештине које одликују успешног предузетника, да открију мотиве његове активности и инструмента помоћу којих се креира и оцењује пословна идеја. Потребно је да ученици разликују области предузетништва, као и мере подстицаја предузетништва у нашој земљи. Резултат њихове истраживачке и пројектне активности треба да буде бизнис план.

За увођење ученика у тему потребно је припремити што више различитих материјала а његов избор треба прилагодити узрасту ученика, њиховим интересовањима, специфичности теме и предзнања. Материјал треба да мотивише ученике да истражују, улазе у дискусију, образлажу своје ставове. Циљ је да се подстиче радозналост, аргументовање, креативност, рефлексивност, истрајност, одговорност, аутономно мишљење, сарадњу, једнакост међу половима.

Број часова по препорученим садржајима није унапред дефинисан и наставник треба да га прилагоди динамици рада.

Основе предузетништва

За увођење у тему наставник може да припреми примере успешних предузетника, пожељно је да буду на глобалном и локалном нивоу, који илуструју снагу иницијативе и предузетништва као и да подстакне ученике да опишу своје пример.

Ученике наводити да идентификују мотиве који покрећу предузетничке активности. У оквиру ове теме кроз игру улога могуће је описати карактеристике које треба да поседује успешан предузетник. У складу са могућностима организовати посете предузетника из локалне заједнице. Студије случаја могу бити користан алат да у оквиру своје делатности, ученици одаберу најбољи ИКТ алате за конкретне пословне идеје и аргументују свој избор у односу на критеријуме као што су квалитет, цена, еколошка подобност и сл. Ученике треба упутити да се информишу о предностима развоја предузетништва у условима дигитализације. Посебну пажњу посветити стартап екосистему и могућностима за развој и постицај стартап бизниса. Мотивисати ученике да проуче програме за развој стартап бизниса у локалној заједници. Требало би да ученици сами изврше истраживање корака при регистрацији предузећа и докумнетације потребне за то. Регистрација привредних субјеката и подршка предузетништву као препоручни садржаји су погодни за реализацију пројектне наставе. Једна групе ученика може да обрађује тему законске регулативе у функцији развоја предузетништва у Србији, друга група кораке при регистацији предузећа, трећа група неопходну документацију, четврта група институције и инфраструктуру за подршку предузетништву. Кључне речи за претрагу на Интернету: АПР, регистрација привредних друштава, Центар за предузетништво, законска регулатива. Ученици кроз тимове могу да истраже и презентују начине финансирања пословне идеје и ризике које предузетник преузима. Коначни резултат пројекта може бити: презентација или филм. На исти начин је могуће упутити ученике да истраже и примере социјалног предузетништва локално и глобално. Теме које се обрађују кроз овај предмет доприносе развоју демократских компетенција и важно је додатно подстицати њихов развој користећи различите методе. Као додатни материјали могу се користити публикације Савета Европе као што је Референтни оквир компетенција за демократску културу које ученици треба да развијају како би учествовали у култури демократије.

Пословни план

Током остваривања ове теме/ модула, ученици треба, кроз пројектни задатак, да стекну јаснију слику о економском и финансијском функционисању предузећа, да развијају сопствене предузетничке капацитете, социјалне, организационе и лидерске вештине.

Приликом одабира делатности и пословне идеје могуће је користити „олују идеја” и вођене дискусије да се ученицима што би помогло у креативном осмишљавању пословних идеја и одабиру најповољније. Препоручити ученицима да пословне идеје траже у оквиру свог подручја рада али не инсистирати на томе. Фокус ставити на идентификaцију пословне идеје у дигиталном пословном окружењу, што подразумева коришћење и примену информационо комуникационих технологија у скоро свим областима људског живота, рада и деловања.

Ученици се деле на групе окупљене око једне пословне идеје у којима остају до краја. Групе ученика окупљене око једне пословне идеје врше истраживање тржишта по упутствима наставника. Свака група осмишљава свој производ или услугу, трудећи се да буду оригинални, иновативни и креативни. Са циљем постизања ових захтева, важно је да ученици прикупе информације о истим или сличним производима или услугама на тржишту и успоставе комуникацију са окружењем како би испитали могућност остваривања пословног успеха. Неопходно је у току реализације ове теме предложити најбољу комбинацију инструмената маркетинг микса за конкретну идеју.

Током реализације ове теме неопходно је да ученици ураде једноставан бизнис план који прати њихову пословну идеју, осмисле различите облике промовисања и продаје свог производа и остварују интеракцију са пословним сектором и потенцијалним купцима. За конкретну ученичку идеју се раде једноставни примери биланса стања, биланса успеха и утврђује се финансијски резултат.

Пословну идеју могу пријавити на такмичења у изради бизнис плана која се сваке године одржавају у организацији различитих релевантних установа и организација. Уколико могућности дозвољавају пословну идеју је могуће и демонстрирати у окружењу.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник треба континуирано да прати напредак ученика који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују. У формативном вредновању наставник би требало да промовише одељенски дијалог, користи питања да би генерисао податке из ученичких идеја, али и да помогне развој идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада итд.

За сумативно оцењивање разумевања и вештина научног истраживања ученици би требало да решавају задатке који садрже неке аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу да примене стечена знања и вештине, а не само да се присете информација и процедура које су запамтили, да садрже захтеве за предвиђањем, планирањем, реализацијом неког истраживања и интерпретацијом задатих података.

У вредновању наученог користе се различити инструменти, а избор зависи од врсте активности која се вреднује. На Интернету, коришћењем кључних речи outcome assessment (testing, forms, descriptiv/numerical), могу се наћи различити инструменти за оцењивање и праћење.

У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напредовању ученика.

Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Наставник са ученицима треба да договори показатеље на основу којих сви могу да прате напредак у учењу. У том случају ученици се уче да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили. Такође на основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима треба планирати процес учења и бирати погодне стратегије учења.

Назив предмета: ПРАВНА ОБУКА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Оспособљавање ученика за примену знања о форми и садржини поднесака, аката и других докумената државних органа, привредних субјеката и др. Организација,

– Оспособљавање ученика за вођење службене кореспонденције и поступање са службеним актима

– Оспособљавање ученика за самосталну израду аката, докумената и попуњавање образаца из области радних односа

– Оспособљавање ученика за самосталну израду аката и попуњавање образаца у области управног поступка

– Оспособљавање ученика за самосталну израду аката и попуњавање образаца из области евиденције о личним стањима и правима грађана

– Развијање вештине самосталне израде аката и попуњавање образаца у оснивању и обављању делатности привредних субјеката

– Развијање пословне културе, одговорности према раду и поштовања кодекса понашања службеника и запослених

– Оспособљавање ученика за самосталну израду аката и докумената у прекршајном поступку

– Оспособљавање ученика за самосталну израду аката у кривичном поступку

– Оспособљавање ученика за самосталну израду аката у области облигационог права

– Оспособљавање ученика за самосталну израду аката и докумената у парничном поступку

– Оспособљавање ученика за самосталну израду аката у ванпарничном поступка

– Оспособљавање ученика за самосталну израду аката у извршном поступка и поступка обезбеђења

– Развијање способности код ученика за обављање службене кореспонденције са институцијама социјалнoг осигурања

– Оспособљавање ученика за самосталну израду аката из области здравственог и пензијског и инвалидског осигурања

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: други

Разред: трећи

Разред: четврти

4. НАЗИВИ МОДУА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: други

Разред: трећи

Разред: четврти

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Место реализације наставе

– Вежбе се реализују у кабинетима са рачунарима.

Подела одељења на групе:

– Одељење се дели на две групе приликом реализације вежби и наставе у блоку

На почетку сваке године учења наставник реализује први модул тако што обнавља кључне теме модула из претходне године учења, осим у другом разреду где обнавља пословна писма из првог разреда. Садржаји предмета су организовани у модуларне целине за које је наведен оријентациони број часова за реализацију. Наставник при реализацији, усклађује динамику рада са динамиком рада и реализације тема наставника који реализују предмете који су хоризонтално повезани: Правни поступци, Послови правног промета, Увод у привредно право, Матична евиденција и Радно право. Тиме дефинише динамику обраде садржаја и реализације исхода сваке од тема у модулу. Тако сваки модул добија адекватан простор и омогућава да се планирани исходи предмета остваре.

За реализацију часова овог стручног предмета предлаже се следеће:

Други разред:

Први модул Службена кореспонденција се реализује тако да се првих 5 часова раде техничке вежбе и вежбе обликовања пословног писма којим се ученици подсећају израде пословних писама на предмету првој години учења Савремена пословна кореспонденцији. Потом ученици треба да се оспособе да схвате значај израде службене кореспонденције, шта чини службену кореспонденцију, те да га разликују од пословне кореспонденције и да израде одговарајућа службена акта. За тему и остваривање административних задатака у оквиру користити Упутство о канцеларијском пословању органа државне управе.

Други модул Кореспонденција, акти и друга писмена у области радних односа давати јасне радне импулсе и радне задатке за остваривање задатака уз коришћење образаца, формулара, уз примену Закон о раду.

Трећи модул Кореспонденција, акти и друга писмена у управном поступку и управном спору реализовати давањем радних задатака уз примену одговарајућих одредаба Уредбе о канцеларијском пословању органа државне управе и Упутства о канцеларијском пословању органа државне управе како би ученици савладали оперативни рад референта у органима управе. За попуњавање, израду и састављање одговарајућих аката у управном поступку користити одговарајуће одредбе Закона о општем управном поступку и Закона о управним споровима.

Четврти модул Евиденцији о личним стањима и правима грађана реализовати давањем јасних радним импулса и задатака за попуну, израду или састављање аката уз коришћење одговарајућих одредаба Закона о матичним књигама, Упутства о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига, Закона о држављанству Републике Србије, Правилника о начину уписа чињенице држављанства у матичну књигу рођених, образаца за вођење евиденција о решењима о стицању и престанку држављанства и обрасцу уверења о држављанству, Закона о пребивалишту и боравишту грађана, Закона о личној карти, Закона о путним исправама и Правилника о возачким дозволама, Породичног закона, Правилника о хранитељству, Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова, Закона о државном премеру и катастру. На предмету Матична евиденција ученици су вежбали како да попуне, а на часовима вежби овог предмета наставник за час треба уз задатак да припреми извод из закона, уредбе, правилника који ученик треба да користи, примени за израду задатка. Одлично би било давати проблемске задатке – извршити промену презимена у матичној књизи рођених, извршити промену података по неком од основа у јавним књигама, како би се ученици оспособљавали за израду задатака.

Трећи разред:

Први модул Пословна култура и кодекс понашања је неопходно урадити тако да се првих 7 часова техничке вежбе и вежбе обликовања службеног дописа се врше давањем радних импулса који тематски чине понављање другог модула превасоходно из другог разреда, како би ученици обновили градиво., а потом раде модул који се реализује уз помоћ одредаба Кодекса понашања државних службеника, игром улога, симулирањем животних ситуација где ученик треба да се оспосби и научи како треба да се понаша државни службеник.

Други модул Кореспонденција, акти и друга писмена у прекршајном поступку реализовати уз помоћ одредаба Закона о прекршајима, Закона о јавном реду и миру. Уз то могуће је користити Водич за примену Закона о инспекцијском надзору, када се покреће прекршајни поступак. Ученику дати јасан радни задатак са прилозима и одредбама које треба да употреби за израду аката.

Трећи модул Кореспонденција и акти у кривичном поступку урадити користећи одредбе Кривичног законика, Законика о кривичном поступку, коришћењем образаца и формулара за израду задатака које наставник даје и остваривање исхода. За административне послове обавезно користити одредбе Судског пословника и израдити по моделу образаца у њему одређене уписнике за овај поступак.

Четврти модул Кореспонденција и акти о правима и обавезама из радног односа одстварити коришћењем одредаба Закона о раду уз коришћење образаца, формулара неопходних за израду задатка.

Пети модул Кореспонденција, акти и друга писмена привредних субјеката урадити коришћењем одредаба Закона о привредним друштвима и коришћењем образаца и примера аката са сајта Агнеције за привредне регистре.

Шесто модул Уговори о продаји урадити са ученицима тако да самостално израде једноставније примерке (нешто што је њима познато, продаја телефона, јакне, ташне, веспа мотора...) За остале уговоре користити обрасце, моделе истих, уз коришћење одговарајућих одредаба Закона о облигационим односима које наставник припреми за одређени задатак.

Четврти разред:

Први модул Организовање службеног путовања, састанака и семинара реализовати тако да се првих 5 часова раде техничке вежбе и вежбе обликовања као вид понављања израде битних аката у другом и трећем разреду. Након тога.задати јасне радне импулсе и задатке да би се остварили исходи, давањем образаца где је то могуће (путни налог).

Други модул Кореспонденција и акти у области парничног поступка реализовати уз помоћ како Закона о парничном поступку, тако и одредаба Судског пословника за радне импулсе кој се односе на вршење административних радњи. Користити све уписнике и обрасце који се односе на вођење овог поступка. Користити одговарајуће коверте у овом поступку да се симулира слање странкама, како би ученици стекли одговарајуће вештине.

Трећи модул Кореспонденција и акти у области ванпарничног поступка – користити одредбе Закона о ванпарничном поступку, одредабе Судског пословника за радне импулсе којесе односе на вршење административних радњи у овом поступку.

Четврти модул Кореспонденција и акти у области извршног поступка кориситити одредбе Закона о извршењу и обезбеђењу, као и одредабе Правилника о начину вођења евиденције о поступцима извршења и обезбеђења и финансијском пословању јавног извршитеља, начину извештавања, садржини извештаја о раду јавног извршитеља и начину поступања са архивом и радним импулсом наставника извршити упис у одређене обрасце (обрасци за пријемну, за отпремну књигу и за архиву).

Пети модул Кореспонденција и акти у области, здравственог и пензијског и инвалидског осигурања обрадити уз помоћ образаца, формулара са сајта ПИО, као и давањем релевантних решења за које ученици врши препис.

Шести главу Акти и уговори из облигационог права реализовати уз коришћење одговарајућих одредаба Закона о облигационим односима које наставник издваја за одређени задатак. Такође користити обрасце – складишнице, товарног листа и других пратећих аката за одређену врсту уговора. За уговор о налогу, јемству користити обрасце уговора.

Садржај (предмета) има везу са садржајима других предметима као што су:

Увод у право, Организација државе, Правни поступци, Послови правног промета, Матична евиденција, Увод у привредно право, Савремена пословна кореспонеднција и Предузетништво.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.

За овј предмет је непоходно поседовати гугл учионицу или неку платформу на којој би ученици качили своје радове, а наставник претходно како задавао задатке тако и достављао остала акта, писмена, формуларе, обрасце...

Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање израде задатака које наставник поставља, активности на часовима, реализацији радних импулса. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од 1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да садрже обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима уз стално усавршавање постојећих оперативних система који се користе на рачунарима како би ученици препознали потребу сталног усавршавања. За остваривање циљева, при реализацији исхода, потребно је да израђени акти, документи и друга писмена буду садржајно тачна, граматички правилна, материјално и формално исправна са становишта правне науке.

Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз свеобухватни радни задатак. Проверу знања и вештина вршити свакако након завршеног модула целовитим задатком који у себи садржи радне импусле којим се остварује више импулса из модула. Проверу на часовима вршити кроз давање радних задатака који садрже радни процес у више корака са јасном скалом за оцењивање (нпр. прими предмет, заведе, одреди организациону јединицу, достави органу на рад, комуницира са странком, попуњава обрасце, коверте, уписнике., одложи – архивира предмет...)

Назив предмета: ПОСЛОВНА ИНФОРМАТИКА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Оспособљавање ученика за примену нових технологија у настави и коришћење готових апликација

– Оспособљавање ученика за прикупљање релевантних и тачних података

– Развијање вештина за коришћење табеларних калкулација

– Упознавање ученика са карактеристикама електронског пословања

– Упознавање ученика са применом е-трговине, е-банкарства, е-управе у сврху пословања компаније и развоја појединца

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

4. НАЗИВ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРАЖАЈИ/ КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА