Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.rs

10

На основу члана 67. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20 и 129/21),

Министар просвете доноси

ПРАВИЛНИК

о допуни Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Електротехника

Члан 1.

У Правилнику о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Електротехника („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 11/18, 7/19, 9/19, 13/19, 12/20, 7/21, 2/22, 13/22 и 3/23), после плана и програма наставе и учења за образовни профил техничар телекомуникационих технологија, додаје се план и програм наставе и учења за образовни профил техничар електронике и аутоматике, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 2.

План и програм наставе и учења за образовни профил техничар електронике и аутоматике остварује се и у складу са Решењем о усвајању стандарда квалификације „Техничар електронике и аутоматике” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 1/23).

Члан 3.

Даном почетка примене овог правилника престају да важе:

1) Правилник о наставном плану и програму за стицање образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној школи у подручју рада Електротехника („Просветни гласник”, бр. 4/93, 1/94, 1/95, 7/95, 7/96, 3/01, 8/02, 3/03, 1/05, 7/05, 2/07, 4/07, 10/07, 7/09, 5/11 и 7/12 и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 3/13, 11/13, 14/13, 10/14, 8/15, 14/15, 4/16, 7/16, 11/18, 9/19, 12/20 и 7/21), у делу који се односи на наставни план и наставни програм за образовне профиле електротехничар електронике и електротехничар аутоматике;

2) Правилник о наставном плану и програму за стицање образовања у четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје рада електротехника у Железничкој индустријској школи у Смедереву („Просветни гласник”, бр. 13/97 и 7/98).

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2022/2023. годином у подручју рада Електротехника за образовне профиле електротехничар електронике и електротехничар аутоматике, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из члана 3. став 1. тачка 1) овог правилника, најкасније до краја школске 2026/2027. године.

Члан 4.

Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”, а примењује се од школске 2023/2024. године.

Број 110-00-139/2023-03

У Београду, 21. августа 2023. године

Министар,

проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.

Б2. Листа изборних програма према програму образовног профила

* Ученик бира изборни програм само једном у току школовања

Програми под редним бројевима 1, 2, 4, 5 и 6 реализују се кроз вежбе

Остали облици образовно-васпитног рада током школске године

* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

Факултативни облици образовно-васпитног рада током школске године

* Поред наведених предмета, школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним плановима других образовних профила истог или другог подручја рада, наставним плановима гимназије или по програмима који су претходно донети.

Остваривање школског програма по недељама

Подела одељења у групе за реализацију практичних облика наставе

Подела одељења у групе за реализацију по дуалном моделу образовања

Б1: ОБАВЕЗИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ

Назив предмета: УВОД У ЕЛЕКТРОНИКУ И АУТОМАТИКУ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО – ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика са предметом проучавања електронике и аутоматике

– Усвајање основних појмова и принципа у електроници и аутоматици

– Упознавање са областима које се изучавају у оквиру електронике и применом електронике

– Оспособљавање ученика за примену упрaвљања у областима електронике

– Развијање интересовања за електронику и њен значај у савременом животу

– Упознавање ученика са стандардима и прописима из области електронике и аутоматике

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку прве теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумима и начинима оцењивања.

Дискутујете са ученицима о њиховим сазнањима из области електронике и аутоматике. Питајте их шта је за њих представљају сигнали, да ли имају сазнања како се сигнали обрађују и преносе. Инсистирајте код ученика на коришћењу стручне терминологије у раду. Наставнику се препоручује сарадња са наставницима страних језика како би ученик овладао стручном терминологијом и на другом језику.

Облици наставе: Теоријска настава.

Место реализације наставе: Теоријска настава се реализује у учионици.

Препоручени број часова по темама:

– Увод у електронику: 8 часова

– Сигнали: 8 часова

– Претварачи: 6 часова

– Обрада сигнала: 8 часова

– Области електронике: 10 часова

– Увод у аутоматику: 16 часова

– Примена електронике и аутоматике: 18 часова

Ученике упознати са развојним путем електронике од појаве основних електронских компонената до развоја интегрисаних кола. Кроз теме које следе обрадити појам сигнала, представљање сигнала, појачање, конверзију. Објаснити примену електронике у свим сферама живота као и значај управљања у савременом свету. Направити осврт на значај правилног одлагања електронског отпада ради заштите околине и рециклирање. Предмет представља упознавање са областима електронике и аутоматике којима ће се ученици бавити у наредним разредима.

Програмски садржаји су организовани у тематске целине. При изради оперативних планова потребно је дефинисати број часова за сваку тематску целину, тј. динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма, односно да свака тема добије адекватан простор и да се планирани циљеви и исходи предмета остваре. Приликом планирања треба имати у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентовањем већег броја реалних примера и уз активно учешће ученика.

Наставне садржаје је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима, при чему треба настојати да ученици буду оспособљени за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно и, одговарајућу аргументацију.

Није потребно наведене теме обрађивати детаљно, већ ученике упознавати са садржајима на информативном нивоу. Препоручује се да ученици, на нивоу одељења, праве заједнички речник стручне терминологије, јер се са већином појмова сусрећу по први пут.

Тему Области електронике обрадити на начин да се ученици само упознају са основним појмовима и да их повежу са савременим животом.

Препоруке за кључне појмове и садржај:

– Физичка електроника (наноелектроника, оптоелектроника, ласерска техника)

– Аналогна електроника (појам појачавача, осцилатора, модулатора, детектора, мешача, филтера)

– Дигитална електроника (појам логичких кола, флип-флопова, кодера, декодера, бројача, регистра)

– Рачунарска електроника (основни делови рачунара: напајање, матична плоча, микропроцесор, чипсет, графичка и друге картице, меморије, тастатура, миш, штампач, скенер, звучници, хард диск, монитор)

– Енергетска и индустријска електроника (кола за претварање енергије, за управљање енергетским претварачима, за примену у електричним погонима велике снаге, хијерархија индустријског система (ниво сензора и актуатора, машина, производна ћелија, производни погон, информациони ниво))

– ВФ електроника (пројектовање електронских кола за рад на ВФ (радио и микроталасни опсези), оптоелектронска кола и системи)

– Телекомуникациона електроника (електронска кола за обраду и пренос информација (радио, телевизија, фиксна и мобилна телефонија, модел телекомуникационог система (извор поруке, предајник, линија везе, пријемник, корисник), H2H, H2M, M2M, IoT)

– Биомедицинска електроника (електронска кола за прикупљање и анализу биомедицинских података, за медицинску терапију, за рехабилитацију)

– Електроника широке потрошње (Електронски уређаји за домаћинство (радио, ТВ, кућни музички и видео системи, телефонски апарати, бела техника, контрола осветљења, мерење електричне енергије, играчке...), Електронски системи за коришћење у саобраћају)

Тему Примена електронике и аутоматике обрадити кроз пројектну наставу. Приликом планирања пројектних задатака водити рачуна о следећем:

– ученике поделити у мање тимове;

– у једном тиму је до 4 ученика;

– формирати одговарајући број тема пројектних задатака наспрам броја тимова;

– организовати истраживачки рад ученика на тему пројектног задатка, а према препорукама за реализацију напредних техника учења и пројектне наставе;

– ученицима дати довољно времена да обраде тему пројектног задатка;

– у оперативном плану рада предвидети одговарајући број часова за презентовање пројектних задатака, применом савремених метода напредног учења и мултимедијалне опреме.

Ученицима би требало понудити теме за пројектне задатке, али им дозволити да самостално изаберу. Рад на пројектним задацима у првом разреду је увод у озбиљније пројектне задатке у наредним разредима. Потребно је да наставник припреми упутства за израду пројектних задатака и да затим о томе детаљно дискутује са ученицима. Продукт пројектног задатка може бити слајд презентација, али и постер, кратак филм, инфографик, веб презентација и сл. Инсистирати да сви ученици у групи учествују у усменом представљању пројектног задатка.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник континуирано прати и вреднује постигнућа ученика користећи поступке вредновања који су у функцији даљег учења, а то су: процес учења и напредовања, резултати које ученик остварује, начин на који долази до резултата, сарадњу, иницијативу, упорност и ангажовање. Наставник редовно бележи све активности ученика и информише ученике о постигнутим резултатима и напредовању.

У формативном вредновању наставник мотивише ученике да размишљају о решењима, узроцима и последицама, охрабрује их да постављају питања, развија самосталност и самопоуздање ученика тако што их подржава да искажу мишљење, образложе своје предлоге у задатој ситуацији, аргументовано коментаришу друге предлоге и оцењују квалитет и напредак свог рада, знања итд.

У вредновању наученог треба користити различите инструменте, а избор зависи од врсте активности која се вреднује. Предлог за сумативно оцењивање: тестови знања, усмено излагање, активност на часу, домаћи задатак, пројектни задатак, израда есеја, израда презентација и презентовање. Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење.

Наставник припрема критиријуме за оцењивање пројектних задатака и упознаје ученике са њима.

Назив предмета: ФИЗИКА

Циљ учења Физике јесте стицање функционалне научне писмености, оспособљавање ученика за уочавање и примену физичких закона у свакодневном животу, развој логичког и критичког мишљења у истраживањима физичких феномена.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Општеобразовни предмет Физика који се изучава у два разреда средње школе два часа недељно, омогућава да ученици стекну нова знања и обнове и систематизују она стечена у основној школи. Нови исходи и садржаји су они који су значајни за елементарну научну писменост и омогућавају ученицима успешан наставак образовања у подручјима у којима је физика једна од основних научних дисциплина. Рачунски и квалитативни задаци који се користе у настави овог програма треба да буду првенствено илустрација основне примене физичких законитости и уколико се овај основни стандард постигне, могуће је за продубљивање знања користити сложеније проблеме и задатке. Програм предвиђа израду основних лабораторијских вежби и демонстрационих огледа који су кључни за постизање исхода.

I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода и стандарда постигнућа, самостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима.

Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења и резултатима иницијалног теста, степену опремљености кабинета, степену опремљености школе (ИТ опрема, библиотека,...), уџбенику и другим наставним материјалима које ће користити.

Полазећи од датих исхода и кључних појмова садржаја наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Исходи дефинисани по областима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, у односу на одабрани исход, дефинише исходе специфичне за дату наставну јединицу. При планирању треба, такође, имати у виду да се исходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално, а у сарадњи са колегама обезбеди међупредметну корелацију.

II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Први разред

Оријентациони број часова по темама за први разред дат је у табели:

Смернице за реализацију наставних тема

ДЕМОНСТРАЦИОНИ ОГЛЕДИ, ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ И ПРОЈЕКТНИ ЗАДАЦИ

У оквиру сваке наставне теме налази се списак предложених демонстрационих огледа. Најчешће се ради о огледима које је могуће реализовати чак и уколико у школи не постоји лабораторија физике опремљена традиционалном опремом. Правилно дидактички примењени демонстрациони огледи су кључни за успешно усвајање предвиђених концепата. Главни концепти које треба усвојити на датом часу у ствари треба да буду засновани на демонстрацији одабране појаве. У том смислу, пре почетка демонстрације треба затражити од ученика да искажу своја очекивања заснована на њиховим предзнањима. На тај начин, уз помоћ демонстрационих експеримената, код ученика се формирају основне представе о појавама, физичким величинама, процесима и законима. Овако припремљено демонстрирање физичке појаве изазива активирање мисаоних процеса код ученика и омогућује лакше формирање адекватних научних појмова и убеђења.

У оквиру наставних тема дат и предлог лабораторијских вежби које се могу реализовати уколико постоје технички услови.

Саставни део програма је и списак пројектних задатака. Предлог је да их ученици раде у мањим групама, најбоље у паровима и да им се доделе највише по једна тема по полугођу јер треба предвидети и часове за презентовање резултата рада на пројектној теми.

У наставку се налазе неки предлози везани за обраду предвиђених наставних тема.

1. УВОД У ФИЗИКУ

Прву наставну тему треба искористити за приказ наставних области и кључних физичких величина које ће се током програма обрађивати. Потребно је обновити основне физичке величине и њихове јединице и нагласити значај Међународног система мера и јединица. Скаларне и векторске величине могу се илустровати примерима из програма.

Мерење и приказивање резултата мерења обрадити на примерима директних мерења дужине, масе и времена. Напоменути грешке мерења (посебно случајне и системске) као важан фактор за побољшање квалитета података добијених мерењем.

2. МЕХАНИКА

Пре реализације ове наставне теме пожељно је утврдити предзнања ученика из кинематике и динамике. Фокус је на провери основног нивоа предзнања односно да ли ученик решава једноставније рачунске задатке примењујући основне формуле и законе који повезују физичке величине брзина, пређени пут, убрзање, сила, трење, енергија, рад.

Добар начин да се нови појмови и величине уводе кроз конкретне примере и на тај начин оствари већа функционализација исхода.

На основу молекулске структуре супстанције потребно је размотрити еластичност, површински напон и капиларне појаве.

У оквиру ове теме поред демонстрационих огледа наведених у табели могу се реализовати и следећи: демонстрација Трећег Њутновог закона са наелектрисаном лименком и балоном; приказ бестежинског стања – пад избушене чаше са водом; статичко трење, трење клизања и котрљања; потисак (лопта у води, јаје у слаткој и сланој води)…

У оквиру ове теме предлаже се један час за реализацију лабораторијске вежбе, а наставник у складу са могућностима и договору са ученицима може изабрати једну од две понуђене.

3. ТОПЛОТНЕ ПОЈАВЕ

Наведени садржаји имају за циљ да оспособе ученике да користе појмове и величине којима се описују топлотна својства супстанце, и да примењују законе термодинамике.

Наставну тему треба започети обрадом топлотног ширења, а затим ученицима треба објаснити појам унутрашње енергије, као и њену зависност од температуре. Ученицима треба објаснити зависност количине топлоте од масе/количине супстанце, одговарајуће топлотне капацитивности и промене температуре. Посебну пажњу би требало посветити смислу термодинамичких принципа. Објаснити да Први принцип исказује закон одржања енергије у топлотним процесима, а Други принцип говори о смеру енергијске размене.

Механизме преношења топлоте треба обрадити кроз одговарајуће демонстрационе огледе као што су: провођење топлоте (капљице воска на металној кашици чији је крај у суду са топлом водом), пренос топлоте зрачењем из грејалице, струјањем изнад радијатора или из климе итд.

У оквиру ове теме предлажу се два часа за реализацију једне лабораторијске вежбе, а наставник, у складу са могућностима и договору са ученицима, може изабрати једну од две понуђене.

4. ЕЛЕКТРИЧНЕ ПОЈАВЕ

Са основним појмовима и законитостима из ове теме ученици су се упознали и схватили их у основној школи. Полазећи од структуре супстанције и електричног поља увести појмове: електрична струја, проводник, изолатор. Познавање електричних својстава материјала омогућава ученику боље разумевање њиховог значаја за развој нових технологија.

Једноставно електрично коло једносмерне струје искористити за обнављање знања о основним елементима струјног кола и физичких величина као што су електрични напон, електромоторна сила, електрична отпорност и јачина електричне струје. Омов закон за део кола и за цело електрично коло демонстрирати на неком потрошачу. Џул-Ленцов закон повезати са законом одржања. Да би ови садржаји били очигледнији и једноставнији за усвајање програмом је предвиђена и лабораторијска вежба: Одређивање непознате отпорности помоћу Омовог закона.

У наставном процесу потребно је омогућити сваком ученику да теоријске садржаје из ових области, кад год је то могуће, учи кроз експериментални рад.

Други разред

Оријентациони број часова за други разред по темама дат је у табели:

Смернице за реализацију наставних тема

ДЕМОНСТРАЦИОНИ ОГЛЕДИ, ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ И ПРОЈЕКТНИ ЗАДАЦИ

У оквиру сваке наставне теме налази се списак предложених демонстрационих огледа. Најчешће се ради о огледима које је могуће реализовати чак и уколико у школи не постоји лабораторија физике опремљена традиционалном опремом. Правилно дидактички примењени демонстрациони огледи су кључни за успешно усвајање предвиђених концепата. Главни концепти које треба усвојити на датом часу у ствари треба да буду засновани на демонстрацији одабране појаве. У том смислу, пре почетка демонстрације треба затражити од ученика да искажу своја очекивања заснована на њиховим предзнањима. На тај начин, уз помоћ демонстрационих експеримената, код ученика се формирају основне представе о појавама, физичким величинама, процесима и законима. Овако припремљено демонстрирање физичке појаве изазива активирање мисаоних процеса код ученика и омогућује лакше формирање адекватних научних појмова и убеђења.

У оквиру наставних тема дат и предлог лабораторијских вежби које се могу реализовати уколико постоје технички услови.

Саставни део програма је и списак пројектних задатака. Предлог је да их ученици раде у мањим групама, најбоље у паровима и да им се доделе највише по једна тема по полугођу јер треба предвидети и часове за презентовање резултата рада на пројектној теми.

У наставку се налазе неки предлози везани за обраду предвиђених наставних тема.

1. ЕЛЕКТРОМАГНЕТИЗАМ

Већ познате појмове треба даље развијати и повезивати их са новим појмовима, физичким величинама и законитостима који се користе за објашњење и разумевање електромагнетних појава.

Обновити знање које су ученици стекли о магнетним појавама у току школовања и повезати га са њиховим искуством. Објаснити значај магнетног поља Земље. Дефинисати магнетну индукцију и магнетни флукс као векторску и скаларну величину којима описујемо магнетно поље. Демонстрацијом и објашњењем Ерстедовог огледа објаснити стварање магнетног поља око струјних проводника. На основу овог принципа објаснити рад електромагнета. Упознати ученике са разноврсним применама електромагнета. Објаснити зависност Лоренцове силе од количине наелектрисања и брзине честице као и од магнетне индукције у случају правог угла између магнетне индукције и брзине честице. Објаснити коришћење Амперове силе код електромотора. Демонстрацијом увести појам електромагнетне индукције. Навести разлике између једносмерне и наизменичне струје и представити карактеристике наизменичне струје. Нагласити разлику између тренутне и ефективне вредности напона и јачине наизменичне електричне струје.

Посебно дискутовати појам снаге код наизменичне струје и преноса електричне енергије на даљину истичући предности употребе наизменичне у односу на једносмерну струју.

У наставном процесу потребно је омогућити сваком ученику да теоријске садржаје из ових области, кад год је то могуће, учи кроз експериментални рад. Електромагнетизам у том погледу пружа велике могућности. Многе електромагнетне појаве могу се демонстрирати (Линије магнетног поља (помоћу гвоздених опиљака). Ерстедов оглед. Деловање магнетног поља на рам са струјом.).

Наставу треба планирати да буде ефикасан и рационалан процес у коме су заступљене различите методе и облици рада, што доприноси да ученици буду активни учесници образовног процеса.

Избор задатака, како рачунских, тако и квалитативних је велики и могу да буду илустрација практичне примене. Електромагнетна индукција има примену у електротехници (генератор наизменичне струје ради на принципу електромагнетне индукције).

У току ових часова се могу реализовати демонстрациони огледи, приказати симулације, образовни филмови у зависности од тога шта је на располагању наставницима у школама.

У оквиру ове теме предлаже се један час за реализацију лабораторијске вежбе: Одређивање хоризонталне компоненте магнетног поља Земље.

2. ОСЦИЛАЦИЈЕ И ТАЛАСИ

Почетни садржаји имају за циљ да се ученици упознају са основним појмовима и величинама којима се описује хармонијско осциловање, са посебним нагласком на то да је усвојеност ових садржаја код ученика, услов за описивање, разумевање и анализу појава повезаних са механичким и електромагнетним таласима. У току ових часова се могу реализовати демонстрациони огледи (Осциловање тега на опрузи. Зависност периода од масе тела и од коефицијента еластичности опруге. Maтематичко клатно. Зависност периода од дужине клатна). Наставник може приказати различите симулације и анимације којима се објашњавају осцилаторне појаве.

Повезати основне карактеристике осцилаторног и таласног кретања. Једноставним огледима демонстрирати настанак механичких таласа. Објаснити основне карактеристике таласног кретања и дефинисати величине којима описујемо таласе. Навести основне карактеристике трансверзалних и лонгитудиналних таласа без навођења формула за брзине трансверзалних и лонгитудиналних таласа у различитим срединама (само основне формуле). Анализирати карактеристике звучног таласа, основне карактеристике пријемника звука и дискутовати са ученицима о штетном утицају буке, као и о мерама заштите. Навести основне карактеристике инфразвука и ултразвука, штетно дејство и примену. Објаснити основне карактеристике електромагнетних таласа поредећи их са механичким. У оквиру дискусије о спектру, истаћи особине појединих врста електромагнетних таласа и нагласити њихову улогу у свакодневном животу.

Објаснити законе одбијања и преламања. Дискутовати са ученицима о појавама фатаморгане и дуге, на основу знања која су стекли из оптике. Изводити једноставне демонстрационе огледе: разлагање беле светлости на спектар (стаклена призма), преламање светлости, одбијање светлости (оптика на магнетној табли, оптичка клупа).

При изради рачунских задатака фокус је на провери основног нивоа знања односно да ли ученик решава једноставније рачунске задатке примењујући основне формуле и законе који ће му омогућити разумевање следећих тема.

У оквиру ове теме предложена је и реализација лабораторијске вежбе: Одређивање убрзања Земљине теже помоћу математичког клатна.

3. ФИЗИКА МИКРОСВЕТА

Упознати ученике са честичном природом светлости и упоредити је са њеном таласном природом са којом су се упознали у претходној теми. Навести појаве којима се доказује честична природа светлости односно постојање фотона: фотоефекат, притисак светлости. Фотоефекат као појаву објаснити са аспекта Закона одржања енергије и представити карактеристичне величине (закочни напон, струја засићења, црвена граница) као функције фреквенције и интензитета светлости. Посебну пажњу посветити демонстрацији и примени фотоефекта (фотоћелије, фотосензори, фотомултипликатори, уређаји за ноћно осматрање). Ученике треба укратко упознати са основним особинама Радерфодовог модела атома, као и са његовим недостацима. Представити Боров модел атома као побољшање Радефордовог. Увођењем елемената квантне физике преко Борових постулата превазиђени су недостаци Радефордовог модела и објашњени су стабилност атома и линијски спектар водониковог атома. На основу Борових постулата објаснити прелазе између електронских нивоа. Поменути недостатке Боровог модела и напоменути да се тачно описивање атома добија егзактном применом закона квантне механике. Дискутовати са ученицима о примени рендгенског и ласерског зрачења, али и о могућем штетном деловању и заштити. Обновити и продубити знање о саставу и особинама атомског језгра које ученици имају из основне школе. Описати основне особине јаке нуклеарне силе. Објаснити појмове дефект масе и енергија везе и повезати их са стабилношћу језгра. Објаснити особине и продорност алфа, бета и гама зрачења. Упознати ученике са појмовима природна и вештачка радиоактивност. У оквиру обраде нуклеарне фисије и фузије посебно истаћи актуелне проблеме у енергетици и заштити човекове околине. Изузетно је важно да ученици упознају процесе који су последица интеракције радиоактивног зрачења са супстанцијом и са начинима заштите од радиоактивног зрачења.

Наставу треба планирати да буде ефикасан и рационалан процес у коме су заступљене различите методе и облици рада, што доприноси да ученици буду активни учесници образовног процеса.

У току ових часова се могу реализовати демонстрациони огледи, приказати симулације, образовни филмови у зависности од тога шта је на располагању наставницима у школама.

У оквиру ове теме предложена је и реализација лабораторијске вежбе: Одређивање угаоне дивергенције ласерског снопа.

4. УВОД У АСТРОНОМИЈУ

У оквиру садржаја из астрономије ученици треба да се упознају са њеним основама као што су спектар зрачења небеских тела, физичке карактеристике и типови звезда, карактеристике мирног Сунца и Сунчевог система. Треба објаснити својства планета Земљиног типа, као и гасних џинова и еволуцију Сунчевог система. Објаснити појам галаксије и основне особине наше галаксије, као и положај Сунчевог система у њој. Заједно са овим садржајима уз примену стечених знања из других природних наука ученици треба да стекну савремену слику васионе. У настави астрономије пожељно је користити садржаје са интернета.

III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о оцењивању у средњој школи).

Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе: демонстрационих огледа, предавања, решавања квантитативних и квалитативних задатака, лабораторијских вежби, семинарских радова и пројеката...

У сваком разреду треба континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика помоћу усменог испитивања, кратких писмених провера, тестова на крају већих целина, контролних рачунских вежби и провером експерименталних вештина. Наставник треба да омогући ученицима да искажу алтернативна решења проблема, иновативност и критичко мишљење и да то адекватно вреднује.

На почетку школске године потребно је спровести иницијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености образовних стандарда.

Назив предмета: ОСНОВЕ ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање са основним појмовима из области електростатике, једносмерних струја и електромагнетизма;

– Упознавање са основним појмовима из области наизменичних струја и веза елемената

– Упознавање са основним појмовима у области спрегнутих и осцилаторних кола, као и трансформатора;

– Оспособљавање за обављање мерења ампреметром, волтметром, ватметром и осцилоскопом;

– Оспособљавање за практичну проверу појава и закона из области електротехнике.

– Развијање способности и вештина за примену знања из електротехнике у струци;

– Развијање правилног односа ученика према заштити, обнови и унапређењу животне средине;

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: Први

Разред: Други

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

Први разред

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем и кроз часове вежби у се реализују учионици а часови вежби се реализују у лабораторији/кабинету.

Препоручени број часова по темама:

~ Електростатика: Теорија: 25 часова, Вежбе: 10 часова

– Једносмерне струје: Теорија: 56 часова, Вежбе: 20 часова

– Електромагнетизам: Теорија: 30 часова, Вежбе: 7 часова

Приликом реализације наставних садржаја водити рачуна о нивоима исхода. Ово је први стручни предмет са којим се ученици сусрећу и начин излагања садржаја је потребно прилагодити њиховом узрасту. Садржаје употпунити примерима и ситуацијама из свакодневног живота, како би ученици разумели значај и сврху предмета и развили интересовања из области електротехнике.

Током реализације наставе увек се придржавати истог принципа: теоретски објаснити појаву или законитост, потврдити је рачунски (тамо где је то могуће), а онда извршити демонстрацију или мерења у лабораторији.

На првим часовима дискутујете са ученицима о развоју електротехнике. Структуру материје обрадити као наставак на претходно знање из физике и хемије.

При обрати теме Електростатика, често користити методу олуја идеја и допустити ученицима да сами дођу до дефиниције појмова на основу претходног знања из физике и хемије. Електрично поље и појаве у њему обрадити првенствено графички и описно. Уз обраду методских јединица урадити већи број рачунских задатака. Користити прво једноставније примере а затим сложеније, са више наелектрисаних тела у простору. Редно, паралелно и мешовито везивање кондензатора објаснити на неколико примера, а одмах након тога извршити демонстрацију у лабораторији.

При обради теме Једносмерне струје користити комбинацију вербалне методе и практичне методе. На почетку ове теме објаснити физичку суштину струје, физички и технички смер, позитивну и негативну струју. Густину струје објаснити графички и дати практичне вредности које се сусрећу код електричних инсталација, трансформатора и сл.. Електрично коло упоредити са неким механичким системом у којем се врши двострука конверзија енергије, где се енергија неподесна за директну употребу претвара у електричну (на пример потенцијална енергија воде), затим преноси до потрошача и ту се претвара у енергију погодну за коришћење (на пример у светлосну и топлотну). Код генератора обрадити и практични начин мерења њихове унутрашње отпорности. Приликом обраде ове теме урадити велики број задатака. Код решавања сложених кола увежбати писање потребних једначина за формирање система једначина, а решавати само системе једначина са три непознате величине. Објаснити претварање напонског генератора у струјни помоћу напона празног хода и струје кратког споја, па затим показати како се решавају сложена кола на тај начин.

При обради теме Електромагнетизам користити комбинацију вербалне методе и практичне методе. Појам магнетног поља обрадити ослањајући се на претходно знање из основне школе. По могућности показати његов облик помоћу гвоздене пиљевине. Смерове величина у магнетизму приказивати помоћу правила десне и леве руке или левог и десног завртња, али се држати истог принципа током рада. Принцип рада електромотора и генератора једносмерне струје обрадити на реалним примерима. Међусобну индукцију и вртложне струје обрадити првенствено описно.

Области електротехнике, које се изучавају у првом разреду, омогућавају решавање већег броја рачунских задатака који су доступни у различитим уџбеницима и збиркама. За ученике који показују додатна интересовања, брже напредују и више се ангажују у настави, припремити задатке вишег нивоа сложености (из збирки или са такмичења). Инсистирати да сви ученици решавају једноставне рачунске задатке који ће илустровати стечена теоријска знања, посебно основне законе у електротехници.

Током трајања тема реализовати најмање два теста знања. Тестови знања би требало да садрже теоријска питања и рачунске задатке различитих нивоа сложености. Препоручује се да тестови знања садрже и питања различитих облика: питања вишеструког избора, питања допуне, питања отвореног типа – питања која захтевају кратак есејски одговор, питања са израчунавањем и графичким приказима.

Током трајања тема, реализовати два писмена задатка, један у првом и један у другом полугодишту. Писмени задаци се по правилу раде два спојена школска часа. Писмени задаци садрже само рачунске задатке, различитих нивоа сложености, обухватајући најважније теме и садржаје.

Препоруке за реализацију лабораторијских вежби

Једна вежба се ради два спојена школска часа и за то време ученици треба да ураде сва мерења и обраде резултате. У лабораторији треба да буде довољно радних места да за једним радним столом буду два до три ученика. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на лабораторијским вежбама примени мера заштите на раду и примени препорука за заштиту од квара опреме услед неправилног руковања. На првом термину вежби упознати ученике са мерним инструментима, алатом и прибором који ће се користити, као и правилима рада и понашања у кабинету. Дефинисати мерне грешке. Детаљно обрадити тему „Обрада резултата мерења”.

На почетку циклуса вежби који се односи на мерење једносмерних струја и напона, обрадити опасности од струјног удара и мере које се предузимају као превенција. Детаљно упознати ученике са свим могућим опасностима и предузетим мерама у конкретном кабинету и често дискутовати на ту тему.

Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за лабораторијске вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада: које величине се мере, шта се прорачунава, на који начин се користе измерене величине у процесу анализе.

Свака тема, поред теоријске наставе, пропраћена је и часовима вежби. Вежбе су наведене у препорученом садржају сваке теме. Извођење вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. По могућности, у једном термину радити једну вежбу, а највише пет вежби у једном циклусу. Где год је могуће, лабораторијска мерења потврдити и рачунским путем, или урадити одговарајућу симулацију на рачунару. Изузетно, у случају недостатка потребне опреме за неке вежбе, практичан рад заменити одговарајућом интерактивном симулацијом на рачунару.

Инсистирати да ученици воде дневник вежби који би садржао извештаје са вежби, резулатате мерења, обраду добијених података, графички / табеларни приказ као и закључке. Редовно прегледати дневнике вежби. Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина (спровођење налога, одабир, повезивање и коришћење инструмената, очитавање резултата, представљање резултата табеларно и графички, тумачење резултата, анализирање рада кола у различитим условима).

Други разред

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем и кроз часове вежби у лабораторији. Одељење се дели на две групе приликом реализације вежби. На првим часовима објасните ученицима основне појмове из тригонометрије Препорука је да се основни појмови из тригонометрије обраде на часовима математике, у договору са предметним наставником.

Облици наставе: Теоријски часови и вежбе

Место реализације наставе: Сви теоријски часови се реализују у учионици, а вежбе се реализују у лабораторији/кабинету.

Препоручени број часова по темама:

– Увод у наизменичне струје: Tеорија 14, Вежбе 5 часова

– Елементи у колу наизменичне струје: Теорија 20 часова, Вежбе 8 часова

– Везе елемената у колу наизменичне струје: Теорија: 32 часова, Вежбе 14 часова

– Сложена кола: Теорија 14 часова

– Спрегнута и осцилаторна кола: Теорија 13 часова, Вежбе 6 часова

– Трофазни системи: Теорија 12 часова, Вежбе 2 часа

Приликом реализације наставних садржаја водити рачуна о нивоима исхода и планирати активности у складу са њима. Уколико исход подразумева решавање задатака или анализу, током планирања урадити операционализацију и на ниже нивое исхода.

Током реализације сваке теме увек се придржавати истог принципа: теоретски објаснити појаву или законитост, потврдити је рачунски (тамо где је то могуће) а онда извршити демонстрацију или мерења у лабораторији.

За реализацију теме Увод у наизменичне струје на почетку обрадити основне појмове из тригонометрије, уколико нису обрађени у математици: дефинисати тригонометријске функције, ток тригонометријских функција, појам радијана. Такође, обрадити појам, модуо и аргумент комплексног броја (може се реализовати и у сарадњи са наставником математике). Детаљно обрадити параметре наизменичних величина. Приликом обраде ове теме урадити велики број задатака на различитим нивоима захтевности.

За реализацију теме Елементи у колу наизменичне струје детаљно обрадити све елементе у колу наизменичне струје цртајући временске и фазорске дијаграме. Објаснити шта се дешава са електричном енергијом у њима. Приликом обраде ове теме урадити велики број задатака на различитим нивоима захтевности.

За реализацију теме Везе елемената у колу наизменичне струје код редних веза елемената нацртати прво временске, а затим фазорске дијаграме. Фазорске дијаграме цртати тако да је фазор струје на фазној оси. Импедансе дати у апсолутном и комплексном облику. Решавати већи број задатака. Омов закон дати за ефективне и комплексне вредности струје и напона. Код паралелних веза елемената дефинисати снаге и поправак фактора снаге. Објаснити улогу филтра. Приликом обраде ове теме урадити велики број задатака на различитим нивоима захтевности.

Приликом реализације теме Сложена кола комбиновану везу елемената обрадити на примерима, као и трансформације звезда – троугао. Дефинисати сложено коло и навести начине за решавање сложених кола, задржати се на колу са две независне контуре. У електричним колима са више контура, само писати систем једначина (без решавања). Приказати да се сложена кола могу решити применом више различитих метода, заједно са ученицима упоредити коришћене методе. Тевененову теорему обрадити на једноставним примерима, тако да акценат буде на примени теореме а не на решавању сложених једначина у комплексном домену. Као пример, може послужити и сложено коло са отпорницима.

Приликом реализације теме Спрегнута и осцилаторна кола објаснити индуктивну спрегу калемова и њену примену, кроз примере објаснити израчунавање коефицијента индуктивне спреге. Обрадити трансформатор и аутотрансформатор са становишта примене и одређивања односа трансформације. За редно и паралелно осцилаторно коло вежбати израчунавање резонантне учестаности, одређивање пропусног опсега и фактора доброте. Спрегнута осцилаторна кола обрадити само информативно.

За реализацију теме Трофазни системи нагласити зашто је погодније везивање навоја у звезду за нисконапонску мрежу. Обртно магнетно поље приказати помоћу фазорских дијаграма.

Тема Везе елемената у колу наизменичне струје омогућава решавање већег броја рачунских задатака који су доступни у различитим уџбеницима и збиркама. За ученике који показују додатна интересовања, брже напредују и више се ангажују у настави, припремити задатке вишег нивоа сложености (из збирки или са такмичења). Инсистирати да сви ученици решавају једноставне рачунске задатке који ће илустровати стечена теоријска знања.

Током трајања тема реализовати најмање два теста знања. Тестови знања би требало да садрже теоријска питања и рачунске задатке различитих нивоа сложености. Препоручује се да тестови знања садрже и питања различитих облика: питања вишеструког избора, питања допуне, питања отвореног типа – питања која захтевају кратак есејски одговор, питања са израчунавањем и графичким приказима.

Током трајања тема, реализовати два писмена задатка, један у првом и један у другом полугодишту. Писмени задаци се по правилу раде два спојена школска часа. Писмени задаци садрже само рачунске задатке, различитих нивоа сложености, обухватајући најважније теме и садржаје.

Препоруке за реализацију лабораторијских вежби

Једна вежба се ради два спојена школска часа и за то време ученици треба да ураде сва мерења и обраде резултате. У лабораторији треба да буде довољно радних места да за једним радним столом буду два до три ученика. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на лабораторијским вежбама примени мера заштите на раду и примени препорука за заштиту од квара опреме услед неправилног руковања. На првом термину вежби упознати ученике са мерним инструментима, алатом и прибором који ће се користити, као и правилима рада и понашања у кабинету.

Свака тема, поред теоријске наставе, пропраћена је и часовима вежби, осим теме Сложена кола. Вежбе су наведене у препорученом садржају сваке теме. Извођење вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. По могућности, у једном термину радити једну вежбу, а највише пет вежби у једном циклусу. Где год је могуће, лабораторијска мерења потврдити и рачунским путем, или урадити одговарајућу симулацију на рачунару. Изузетно, у случају недостатка потребне опреме за неке вежбе, практичан рад заменити одговарајућом интерактивном симулацијом на рачунару.

Инсистирати да ученици воде дневник вежби који би садржао извештаје са вежби, резулатате мерења, обраду добијених података, графички / табеларни приказ као и закључке. Редовно прегледати дневнике вежби. Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина (спровођење налога, одабир, повезивање и коришћење инструмената, очитавање резултата, представљање резултата табеларно и графички, тумачење резултата, анализирање рада кола у различитим условима).

Упознати ученике са начином коришћења осцилоскопа. За мерење наизменичног напона користи осцилоскоп или мултиметар. За мерења ефективних вредности напона и струје користити мултиметар. Снагу мерити UI методом, али и ватметром.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.

Осмишљавати такве задатке у којима ће ученици анализирати рад кола у различитим условима рада (промена карактеристика употребљене електричне компоненте, промена параметара улазног сигнала и сл.)

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или семинарског рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина. Унапред упознати ученике са захтевима и вештинама које ће бити провераване. За ученике који нису савладали коришћење мерних инструмената, припремити додатни материјал и време за рад.

Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на теоријским часовима приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.

Назив предмета: ЕЛЕКТРОНИКА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање са физичким појавама и процесима у електроници на основу модела и теорија;

– Упознавање са основним електронским компонентама, њиховим карактеристикама и примени у електронским колима;

– Упознавање са основним појмовима о дигиталним колима и дигиталним информацијама;

– Упознавање са појачавачким колима и изворима за напајање;

– Упознавање са основним појмовима о импулсним колима;

– Оспособљавање за анализу и решавање електронских кола;

– Оспособљавање за мерења из области електронике;

– Оспособљавање за анализу, обраду и представљање резултата мерења;

– Развијање способности и вештина за примену знања из електронике у струци.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: други

Разред: Трећи

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

Други разред

Облици наставе: Теоријска настава (105 часова) + вежбе (35 часова).

Место реализације наставе: Сви часови теоријскe наставе се реализују у стандардној учионици, а часови вежби у кабинету

Препоручени број часова по темама:

– Полупроводничке компоненте: 37 часова теоријске наставе, 10 часова вежби

– Појачавачка кола и извори за напајање: 45 часова теоријске наставе, 17 часова вежби

– Увод у дигиталну електронику: 23 часа теоријске наставе, 8 часова вежби.

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици и кабинету, подели на групе и распоредом реализације наставе.

Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Шта је то електроника? Да ли је неко имао до сада практичног искуства са електронским компонентама и које? Какав је утицај електронских уређаја на живот савременог човека? Који делови света су познати по развоју електронске индустрије?

Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем у учионици и часове лабораторијских вежби у кабинету поделом на две групе. Током реализације сваке теме увек се придржавати истог принципа: теоретски објаснити појаву или законитост, потврдити је рачунски (тамо где је то могуће) а онда извршити демонстрацију или мерења у лабораторији.

При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат је свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим броје реалних примера и уз активно учешће ученика. Приликом планирања активности узети у обзир ниво исхода. Уколико су исходи на вишем нивоу сложености, односно ако се односе на анализу или евалуацију, планиране активности али и критеријуми оцењивања морају бити у складу са њима. Наставник овакве исходе обавезно операционализује, односно развија на низ нижих исхода, како би их ученици постепено достизали.

Пример операционализације исхода: анализира принцип рада кола за ограничавање напона цртајући временске дијаграме.

Наставник планира да ученици у процесу достизања овог исхода највишег нивоа достигну следеће:

– дефинише улогу кола за ограничавање напона;

– анализира рад једноставног кола за ограничење напона са једном диодом на основу нацртане електронске шеме;

– анализира рад сложенијег кола за ограничење напона са више диода (усмерачких, Зенер) на основу нацртане електронске шеме;

– анализира рад кола за ограничење напона са операционим појачавачем на основу нацртане електронске шеме;

– црта пасивно коло за ограничење напона на основу захтева;

– црта коло за ограничење напона са операционим појачавачем на основу захтева;

– анализира рад кола за ограничавање напона на основу задатог улазног напона цртајући временске дијаграме улазног и излазног напона;

– црта преносну карактеристику (зависност излазног од улазног напона) за задато коло за ограничење напон.

Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз примере што више ситуација из реалног контекста, користећи савремене наставне методе и средства. Треба настојати да ученици буду оспособљени за: самостално решавање проблемских ситуација; проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно и одговарајућу аргументацију.

Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда, правила и прописа у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истих.

Препоручене пројектне активности: У току школске године организовати два пројектна задатка, по један у првом и другом полугодишту. Приликом планирања пројектних задатака водити рачуна о следећем:

– ученике поделити у мање тимове;

– у једном тиму је до 4 ученика;

– формирати одговарајући број тема пројектних задатака наспрам броја тимова;

– организовати истраживачки рад ученика на тему пројектног задатка, а према препорукама за реализацију напредних техника учења и пројектне наставе;

– ученицима дати довољно времена да обраде тему пројектног задатка, уколико је то могуће пројектним задатком обухватити и садржаје са лабораторијских вежби, односно, настојати максимално успоставити корелацију између теоријског и практичног дела предмета;

– уколико тема то омогућава, пројектни задатак реализовати у сарадњи са наставником предмета Софтверски алати;

– у оперативном плану рада предвидети одговарајући број часова за презентовање пројектних задатака, применом савремених метода напредног учења и мултимедијалне опреме.

Приликом обраде теме Полупроводничке компоненте, сва објашњења базирати на силицијуму као полупроводнику, а германијум само напоменути. Принцип рада диода анализирати са ученицима на примерима електронских кола са диодама (са једносмерним и наизменичним струјама). Инсистирати на графичком приказу временских дијаграма напона у релевантним тачкама кола наизменичне струје са диодама. Принципе рада транзистора радити описно, без залажења у детаље али инсистирати на познавању услова за рад појединих врста транзистора. Принцип рада биполарног транзистора обрадити на моделу са заједничким емитором; еквиваленту шему цртати користећи π параметре. Нагласити да се еквивалентне шеме транзистора разликују на високим учестаностим и то приказати одговарајућим еквивалентим шемама (без захтева да ученици самостално цртају те шеме).

Током реализације наставе у теми Појачавачка кола и извори за напајање урадити задатке у којима се анализира једносмерни режим рада појачавача са транзистором уз одређивање положаја радне тачке. Појам струјног, напонског појачања, улазне и излазне отпорности обрадити на блок-шеми четворопола. Приказати појачање и у децибелима. Основни појачавач са биполарним транзистором обрадити помоћу еквивалентне шеме, извести изразе за појачање напона и струје, улазну и излазну отпорност – ова наставна јединица има за циљ да покаже да се вредности појачања напона и струје, улазна и излазна отпорност могу прорачунати. Не захтевати да ученици самостално изводе изразе за стручно и напонско појачање, већ користити изведене изразе током израчунавања.

Поменути да постоје и други појачавачи са транзисторима. Објаснити значај познавања фреквенцијске карактеристике и граничних фреквенција, а затим на вежбама снимити фреквенцијску карактеристику и мерењем утврдити граничне фреквенције. При обради повратне спреге, укратко објаснити улогу позитивне повратне спреге и њену функцију у осцилаторима, без улажења у детаље. Објаснити улогу негативне повратне спреге у појачавачима. Класе рада појачавача урадити информативно. Израчунавање појачања вишестепеног појачавача приказати на једноставном примеру, укључујући и пример када су појачања појединих појачавача дата у децибелима.

Блок шему операционог појачавача обрадити описно, а примену на идеалном инвертујућем и неинвертујућем појачавачу. Нагласити предности појачавача са операционим појачавачем. Усмераче са филтром и стабилизаторе напона објаснити као део једносмерног извора за напајање. Објаснити предности интегрисаног стабилизатора напона. Инвертор обрадити описно. У обради ове теме урадити већи број задатака. Пре реализације вежбе са операционим појачавачем напоменути да се измерене вредности разликују од прорачунатих, због утицаја реалних параметара операционог појачавача на рад кола. Анализирати са ученицима рад појачавачких кола за различите напоне (различите амплитуде и фреквенције) на улазу и у условима промене карактеристика употребљених компоненти.

За реализацију наставе у теми Увод у дигиталну електронику објаснити појам информације. Од бројних система обрадити децимални и бинарни, као и претварање из једног система у други. Кодове обрадити на информативном нивоу. Посебну пажњу посветити основним логичким колима и њиховим карактеристикама (рад кола анализирати коришћењем временских дијаграма напона и комбинационим табелама). Код реализације логичких кола урадити детаљно инвертор у CMOS технологији и његове карактеристике, принцип рада а реализацију осталих кола урадити информативно. Напоменути да се логичка кола могу реализовати и на друге начине. Комбинационе и секвенцијалне мреже обрадити описно и само набројати примере мрежа, без залажења у детаље. Током обраде ове теме урадити већи број задатака из области елементарних логичких кола и мрежа.

Планирати да поједине садржаје ученици обраде кроз пројектну наставу у мањим групама, припремајући презентације за остале ученике. Формативно пратити рад ученика у групама. Уколико је могуће, организовати посету стручњака из области електронике који би ученицима приближио трендове савременог развоја и примене електронике у различитим областима, или организовати одлазак ученика у посету компанијама које се баве примењеном електроником.

Током трајања тема реализовати најмање три теста знања. Тестови знања би требало да садрже теоријска питања и рачунске задатке различитих нивоа сложености. Препоручује се да тестови знања садрже и питања различитих облика: питања вишеструког избора, питања допуне, питања отвореног типа – питања која захтевају кратак есејски одговор, питања са израчунавањем и графичким приказима.

Трећи разред

Облици наставе: Теоријска настава (68 часова) + вежбе (34 часова).

Место реализације наставе: Сви часови теоријска наставе се реализују у стандардној учионици, а часови вежби у кабинету

Препоручени број часова по темама:

– Појачавачка кола: 30 часова теоријске наставе, 14 часова вежби

– извори за напајање: 8 часова теоријске наставе, 6 часова вежби

– Импулсна кола: 30 часова теоријске наставе, 14 часова вежби

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем у учионици и часове лабораторијских вежби у кабинету поделом на групе.

Препоручене пројектне активности: У току школске године организовати два пројектна задатка, по један у првом и другом полугодишту. Приликом планирања пројектних задатака водити рачуна о следећем:

– ученике поделити у мање тимове;

– у једном тиму је до 4 ученика;

– формирати одговарајући број тема пројектних задатака наспрам броја тимова;

– организовати истраживачки рад ученика на тему пројектног задатка, а према препорукама за реализацију напредних техника учења и пројектне наставе;

– ученицима дати довољно времена да обраде тему пројектног задатка, уколико је то могуће пројектним задатком обухватити и садржаје са лабораторијских вежби, односно, настојати максимално успоставити корелацију између теоријског и практичног дела предмета;

– у оперативном плану рада предвидети одговарајући број часова за презентовање пројектних задатака, применом савремених метода напредног учења и мултимедијалне опреме.

За реализацију теме Појачавачка кола припремити већи број задатака и примера. Ученици овог образовног профила морају имати шира и темељнија знања у вези са наведеним темама. Инсистирати на објашњењу принципа рада кола, израчунавању појачања а касније и проверу израчунатог појачања на вежбама (симулацијом, уколико није могуће израдити исто електронско коло). У сарадњи са наставником предмета Софтверски алати, припремити симулације одабраних кола.

Нагласити разлике између активних и пасивних кола (ограничавача, кола за интеграљење, диференцирање, филтара).

Пре обраде теме Извори за напајање подсетити ученике на тему исту тему из претходне године, јер се градиво наставља на претходно стечена знања. Тамо где је могуће, принцип рада кола представљати и објашњавати помоћу временских дијаграмa напона. Објаснити значај филтара. Поновити основне појмове о калемовима, пре него што се обраде наставне јединице: Конвертори за снижење напона (buck) Конвертори за повећање напона (boost). Једна од тема за пројектни задатак може бити: Савремени извори за напајање.

За реализацију наставе у теми Импулсна кола на почетку детаљно објаснити импулсне облике напона и њихове параметре. Приликом обраде компаратора нацртати таласне облике напона за операциони појачавач употребљен као компаратор, а затим објаснити предности специјалних кола конструисаних да раде као компаратори. Шмитово окидно коло објаснити с операционим појачавачем за два референтна напона; као примену навести претварање другог облика напона у правоугаони. Пре обраде наставне јединице Осцилатори обновити повратну спрегу, која је обрађена у Електроници у другом разреду. Импулсна кола обрадити са логичким колима уз таласне облике; навести специфична кола за Шмитова окидна кола, затим астабилне и моностабилне мултивибраторе. Где год је то могуће, принцип рада кола представљати и објашњавати помоћу временских дијаграма напона. Инсистирати на практичној примени обрађених садржаја и стално илустровати примерима.

Током реализације тема урадити најмање три теста знања. Тестови знања треба да обухвате теоријска питања, питања у којима ученици анализирају рад кола као и рачунске задатке. Препоручује се да тестови знања садрже и питања различитих облика: питања вишеструког избора, питања допуне, питања отвореног типа – питања која захтевају кратак есејски одговор, питања са израчунавањем и графичким приказима.

Препоруке за реализацију лабораторијских вежби (за други и трећи разред)

Једна вежба се ради два спојена школска часа и за то време ученици треба да ураде сва мерења и обраде резултате. Након сваке завршене вежбе, анализирати са ученицима добијене резултате, упоредити их и коментарисати зашто постоје разлике у резултатима различитих група. Уколико се рад у лабораторији организује тако да не раде сви ученици исту вежбу, анализу резултата обавезно урадити на крају циклуса а пре провере стечених практичних вештина.

У лабораторији треба да буде довољно радних места да за једним радним столом буду два до три ученика. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на лабораторијским вежбама примени мера заштите на раду и примени препорука за заштиту од квара опреме услед неправилног руковања. На првом термину вежби треба упознати ученике са мерним инструментима, алатом и прибором који ће се користити, као и правилима рада и понашања у кабинету.

Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за лабораторијске вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада: које величине се мере, шта се прорачунава, на који начин се користе измерене величине у процесу анализе.

Инсистирати на коришћењу аналогних и дигиталних унимера, као и осцилоскопа.

Извођење вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. Уколико је могуће, лабораторијска мерења потврдити рачунским путем, а за изабране вежбе урадити и одговарајућу симулацију на рачунару ради поређења резултата. Изузетно, у случају недостатка потребне опреме за поједине вежбе, урадити само одговарајућу симулацију.

Инсистирати да ученици воде дневник вежби који би садржао извештаје са вежби, резултате мерења, обраду добијених података, графички / табеларни приказ као и закључке. Редовно прегледати дневнике вежби.

Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина (спровођење налога, одабир и коришћење инструмената, очитавање резултата, представљање резултата табеларно и графички, тумачење резултата, анализирање рада кола у различитим условима).

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају.

Осмишљавати такве задатке у којима ће ученици анализирати рад кола у различитим условима рада (промена карактеристика употребљене електронске компоненте, промена параметара улазног сигнала и сл.).

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.

Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или семинарског рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина. Унапред упознати ученике са захтевима и вештинама које ће бити провераване. За ученике који нису савладали коришћење мерних инструмената, припремити додатни материјал и време за рад.

Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на теоријским часовима приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.

При реализацији пројектне наставе, одредити критеријуме оцењивања као и начин на који ће се пројекат реализовати. Упознати ученике са фазама израде пројекта, по могућности укључити и социјалне партнере из непосредног окружења.

Назив предмета: СОФТВЕРСКИ АЛАТИ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Оспособљавање ученика за коришћење програма за анализу и симулацију електричних кола

– Оспособљавање ученика за коришћење програма за цртање и пројектовање електричних кола

– Оспособљавање ученика за креативно и функционално планирање и израду веб страница.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Први час у новој школској години посветити упознавању ученика са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумima и начинима оцењивања, као и начином рада у кабинету, подели на групе и распоредом реализације наставе. Дискутујете са ученицима о њиховим искуствима на ову тему. Питајте их шта знају о примена рачунара у овој области; зашто је важно примена рачунара у симулацији; нека наведу неке примере у којима се рачунар користи у симулацији; …

Облици наставе: 70 часова вежбии 12 чсасова наставе у блоку

Место реализације наставе: Часови вежби се реализује у кабинету

Подела на групе: Одељење се на вежбама дели у две групе.

Препоручени број часова по темама:

Програми за анализу и симулацију електричних кола: 22 часова вежби

Програми за цртање и пројектовање електричних кола: 26 часова вежби

Израда веб презентација: 22 часова вежби

При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентовањем већег броја реалних примера и уз активно учешће ученика.

Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз симулацију што више ситуација из реалног контекста, користећи савремене наставне методе и средства. Треба настојати да ученици буду оспособљени за: самостално решавање проблемских ситуација; проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно, и одговарајућу аргументацију.

Приликом реализације наставе истаћи важност поштовања стандарда у овој области и указати на могуће проблеме који се могу појавити услед непоштовања и/или непридржавања истог. Пожељно је наставу реализовати кроз проблемске задатке који су повезани са реалним контекстом у којима ученици раде на различитим деловима задатка, играју различите улоге и дају решења у зависности од контекста у коме се налазе.

Са ученицима треба дискутовати о могућим решењима, као и о трендовима у овој области.

За реализацију наставе из области Програми за анализу и симулацију електричних кола користити програмске (софтверске) алате попут: Electronics Workbench, NI Multisi или алате сличне намене и могућности. Обуку ученика за коришћење изабраног програмског алата обавити поступно, посвећујући време и пажњу свим важним функцијама програма и редоследу радњи. Увежбавање коришћења програма треба радити са ученицима на електронским колима које већ познају (и шему и функцију), па је неопходно ускладити градиво са градивом осталих стручних предмета. Посебну пажњу потребно је посветити анализи кола, поређењу са очекиваним резултатима и резултатима добијеним у лабораторији на физички изведеним колима, као и откривању сметњи и кварова.

За реализацију наставе из области Програми за цртање и пројектовање електричних кола користити програмске (софтверске) алате попут: Altium Designer, Altium CircuitMaker, Autodesk EAGLE, NI Multisim, EasyEDA или алате сличне намене и могућности. Увежбавање коришћења програма треба радити са ученицима на електронским колима које већ познају (и шему и функцију). На крају ученицима треба објаснити улогу штампане плоче уређаја (препорука је да се направи паралела са њима блиским уређајима, нпр. рачунарима) и поступно проћи кроз процес припреме нацрта за израду штампане плоче.

За реализацију наставе из области Израда веб презентација користити алате (окружења) који су лако доступну ученицима у погледу инсталације на њиховим рачунарима или се могу користити онлајн (у Cloud-у). За креирање HTML/CSS веб сајтова могу се користи једноставни текст едитори (нпр. Notepad++ или слични). С друге стране за потребе рада на веб серверу могу се користити апликације на рачунару које симулирају веб сервер (нпр. XAMPP или сличне) или се могу користити бесплатни веб сервери (нпр. awardspace.com или слични). Приликом реализације садржаја потребно је осмислити што више проблемских ситуација, базираних на реалним потребама корисника и решавањем истих подстаћи креативност код ученика.

Приликом извођења вежби посебно обратити пажњу на: начин рада; руковање рачунарима и односу према њима; планирање времена кроз смислено и рутинско обављање радова; педантност и прецизност у обављању посла; комуникацију са сарадницима. Оспособити ученике да ефикасно и рационално користе рачунаре на начин који не угрожава њихово физичко и ментално здравље.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према опреми; израду задатака, истраживачких пројеката и сл; презентовање садржаја; помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл.

Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и дати му препоруке како и шта може и треба да поправи и/или уради.

Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Сумативно оцењивање се може извршити на основу формативног оцењивања, резултата/решења проблемског задатка, праћењем рада ученика – остваривања исхода и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

Приликом извођења вежби посебно обратити пажњу на: начин рада; руковање рачунарима и односу према њима; планирање времена кроз смислено и рутинско обављање радова; педантност и прецизност у обављању посла; комуникацију са сарадницима.

Оспособити ученике да ефикасно и рационално користе рачунаре на начин који не угрожава њихово физичко и ментално здравље.

Наставник планира и организује провереу стечених вештина на крају сваке целине, бирајући задатке који су у корелацији са другим стручним предметима (примере електричних и електронских кола).

Назив предмета: ПАСИВНЕ И АКТИВНЕ ЕЛЕКТРОНСКЕ КОМПОНЕНТЕ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 – Уколико програм садржи само практичне облике наставе

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању

* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад

Напомена: у табелама је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика са електронским компонентама

– Оспособљавање ученика за практичну примену електронских компоненти

– Оспособљавање ученика за коришћење мерних инструмената, прибора и каталога електронских компоненти

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе: вежбе (70 часова) + настава у блоку (12 часова)

Место реализације наставе: часове вежби и наставе у блоку реализовати у кабинету

Препоручени број часова по темама:

1. Основни појмови о електронским компонентама (2)

2. Отпорници (12)

3. Кондензатори (10)

4. Калемови (6)

5. Диоде (12)

6. Транзистори (12)

7. Диак, триак, тиристор (6)

8. Интегрисана кола (10)

9. Настава у блоку (12)

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у кабинету, поделом на групе и распоредом реализације наставе. Дискутовати са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Шта је то електроника? Да ли је неко имао до сада практичног искуства са електронским компонентама и које? Какав је утицај електронских уређаја на живот савременог човека? Који делови света су познати по развоју електронске индустрије?

Настава ће се реализовати кроз часове лабораторијских вежби у кабинету поделом ученика на две групе. Циљ вежби је да на основу познатих шема електронских кола ученици практично реализују задато коло кроз одабир електронских компоненти са одговарајућим карактеристикама из каталога произвођача.

При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат је свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим броје реалних примера и уз активно учешће ученика. Приликом планирања активности узети у обзир ниво исхода. Уколико су исходи на вишем нивоу сложености, односно ако се односе на анализу или евалуацију, планиране активности али и критеријуми оцењивања морају бити у складу са њима. Наставник овакве исходе обавезно операционализује, односно развија на низ нижих исхода, како би их ученици постепено достизали.

Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз примере што више ситуација из реалног контекста, користећи савремене наставне методе и средства. Треба настојати да ученици буду оспособљени за: самостално решавање проблемских ситуација; проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно и одговарајућу аргументацију.

Једна вежба се ради два спојена школска часа и за то време ученици треба да заврше све планиране активности. Након сваке завршене вежбе, анализирати са ученицима добијене резултате и урађене активности. Уколико се рад у лабораторији организује тако да не раде сви ученици исту вежбу, анализу резултата обавезно урадити на крају циклуса а пре провере стечених практичних вештина.

У лабораторији треба да буде довољно радних места да за једним радним столом буду два до три ученика. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на лабораторијским вежбама примени мера заштите на раду и примени препорука за заштиту од квара опреме услед неправилног руковања. На првом термину вежби треба упознати ученике са мерним инструментима, алатом и прибором који ће се користити, као и правилима рада и понашања у кабинету.

Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства, како би ученици унапред били упознати са начином рада и планираним активнсотима. Инсистирати на коришћењу аналогних и дигиталних унимера, као и осцилоскопа.

Потребно је да ученици воде дневник вежби који би садржао извештаје са вежби, резултате евентуаланих мерења као и закључке. Редовно прегледати дневнике вежби.

Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина (спровођење налога, одабир и коришћење инструмената, очитавање резултата, представљање резултата табеларно и графички, тумачење резултата, анализирање рада компоненти у различитим условима)

Препоручене лабораторијске вежбе:

1. Увод у предмет (2)

Електронске компоненте – класификација

2. Отпорници (12)

Класификација отпорника и означавање отпорника

Отпорници у напонском разделнику

Снага отпорника

Провера класе тачниости отпорника

Вежба са променљивим отпорницима

Одређивање темп. коеф.ПТЦ и НТЦ отпорникa

Коло са фотоотпорником

3. Кондензатори (8)

Класификација кондензатора и означавање кондензатора

Мерење капацитивности

Провера класе тачности кондензатора

Вежба са променљивим кондензаторима

4. Калемови (6)

Класификација калемова према конструкцији

Вежба са калемом без језгра и са језгром

Одређивање преносног односа трансформатора мерењем

Одређивање степена корисног дејства трансформатора

Вежба са електромагнетним релеом

5. Диоде (12)

Класификује диоде на основу симбола и кућишта

Тестирање исправности диоде

Коло са диодом

Диода као усмерачки елемент

Грецов усмерач

Стабилизатор са Ценер диодом

Израда седмосегментног дисплеја са светлећим диодама

6. Транзистори (12)

Класификује транзисторе на основу симбола и кућишта

Провера исправности транзистора

Мерење коефицијента струјног појачања транзистора

Фототранзистор као прекидач у колу

7. Диак, триак, тиристор (6)

Класификује тиристоре на основу симбола и кућишта

8. Интегрисана кола (10)

Класификује ИК на основу кућишта и ознака

Одређивање редног броја извода

Компонента посебне намене – оптокаплер

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада предузећа/сервиса и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором.

Настава у блоку се реализије као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације наставе у блоку заједно, израђују послодавац и школа, према сопственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, и на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

Осмишљавати такве задатке у којима ће ученици анализирати рад компоненти у различитим условима рада, користити каталоге, бирати компоненте према захтеву и сл. На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или семинарског рада, усмених провера знања, домаћих задатака, тестова знања и вештина сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина. Унапред упознати ученике са захтевима и вештинама које ће бити провераване.

При реализацији пројектне наставе, одредити критеријуме оцењивања као и начин на који ће се пројекат реализовати. Упознати ученике са фазама израде пројекта, по могућности укључити и социјалне партнере из непосредног окружења.

Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.

Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.

Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.

Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавештава наставника – координатора учења кроз рад.

Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.

Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.

Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би присуствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.

Назив предмета: ЕЛЕМЕНТИ АУТОМАТИЗАЦИЈЕ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 – Уколико програм садржи само практичне облике наставе

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2 Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању

* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика са потребом за претварање неелектричних величина у облик погодан за даљу обраду и мерење

– Оспосовбљавања ученика за коришћење различитих врста мерних претварача

– Оспособљавање ученика за избор мерног претварача који задовољава захтеве управљања

– Развијање способности за детектовање и отклањање мањих кварова приликом коришћења мерних претварача

– Оспособљавање ученика за обраду резултата мерења и састављање извештаја

– Оспособљавање ученика за коришћење мерних претварача различитог типа за дефинисане радне услове

– Оспособљавање ученика за коришћење појачавача у системима аутоматског управљања

– Оспособљавање ученика за коришћење детектора сигнала грешке у системима аутоматског управљања

– Оспособљавање ученика за коришћење извршних елемената у системима аутоматског управљања

– Развијање способности ученика за праћење и сигнализацију квара у системима аутоматског управљања

– Развијање способности ученика за активирање заштите у системима аутоматског управљања

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: Други

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

Облици наставе, препоручени број часова

Предмет се реализује кроз следеће облике наставе:

– теоријска настава (35 часа),

– лабораторијске вежбе (70 часа)

– настава у блоку (18 часа)

Место реализације наставе, подела на групе

За извођење лабораторијских вежби одељење се дели на две групе.

Лабораторијске вежбе се изводе у кабинетима за аутоматику.

Настава у блоку се реализује у кабинетима за аутоматику у школи или ван школе у сарадњи са социјалним партнерима..

Уводну тему реализовати претежно кроз часове теорије са освртом на примере из праксе. Све остале теме базирати на вежбама у кабинету са теоријском припремом која претходи вежби. Користити доступну литературу из основа аутоматског управљања и аутоматског управљање системима као и уџбенике.

Препоручени број часова по темама:

Увод у елементе аутоматизације (9 часа)

Мерни претварачи помераја (12 часова)

Мерни претварачи протока (9 часа)

Мерни претварачи нивоа течности (9 часа)

Мерни претварачи температуре (12 часова)

Мерни претварачи притиска (12 часова)

Мерни претварачи броја обртаја (12 часова)

Намена и општа структура извршних елемената (12 часова)

Основна компетенција ученика је да овладају вештином коришћења мерних претварача и извршних елемената.

Потенцирати активно учешће сваког ученика у извођењу различитих делова лабораторијске вежбе. Мењати улоге ученика у тиму. Приликом састављања плана лабораторијских вежби предлаже се да вежба буде целина која се изводи током два часа. Вежбе које захтевају већи број мерања и обраду резултата делити на мање целине.

Прелог за извођење вежби:

Осим вежби наведених у оквиру тема, предлаже се извођење понуђених вежби са списка и сличних. Оставља се могућност наставнику да прилагоди лабораторијске вежбе условима у кабинету за аутоматику зависно од опреме којом располаже. Вежбе се могу делити на више целина.

– Потенциометарски мерни претварач помераја, снимање напона у зависности од отпорности,

– Снимање зависност излазног напона у односу на положај електроде плочастог кондензатора у колу,

– Снимање статичке карактеристике температурних сензора у изабраном опсегу температуре (термопара, термистора). За термопар користити појачавач из Вистоновог моста,

– Мерење притиска помоћу U цеви,

– Мерење притиска помоћу мерних претварача са мембраном,

– Снимање статичке преносне карактеристике мерне траке са појачавачем из Витстоновог моста,

– Мерење отпорности фотоотпрника у зависности од интензитета светлости (снимити промене струје и напона)

– Снимање статичке карактеристике мерних претварача температуре са отпорницима, промена отпорности са променом температуре у функцији времена

– Мерење броја обртаја оптичким тахометром,

– Симулирање на рачунару управљање релеом укључи/искњучи и самодржање.

– Направити релејни дијаграм за управљање сијалицом тако да она после притиска на тастер старт блинка све док се не притисне тастер стоп.

Заштита и безбедност околине, заштита на раду

Обучити ученике за безбедан рад у кабинету и пажљиво руковање опремом. Упознати ученике како да правилно одложе електронски отпад и друге материјале који се користе у аутоматици.

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада предузећа/сервиса и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором.

Настава у блоку се реализије као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације наставе у блоку заједно, израђују послодавац и школа, према сопственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, и на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.

Разред: Трећи

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

Облици наставе, препоручени број часова

Предмет се реализује кроз следеће облике наставе:

• теоријска настава (68 часа)

• лабораторијске вежбе (68 часа)

• настава у блоку (30 часа)

Место реализације наставе, подела на групе

За извођење лабораторијских вежби одељење се дели на три групе.

Лабораторијске вежбе се изводе у кабинетима за аутоматику.

Настава у блоку се реализује у кабинетима за аутоматику у школи или ван школе у сарадњи са социјалним партнерима..

Ученицима објаснити садржај сваке теме кроз примере из праксе. Инсистирати на тражењу одговора зашто се тај наставни садржај изучава и где се примењује.

Уводну тему реализовати претежно кроз часове теорије са освртом на примере из праксе. Све остале теме базирати на вежбама у кабинету са теоријском припремом која претходи вежби. Користити доступну литературу из основа аутоматског управљања и аутоматског управљање системима и уџбенике.

Препоручени број часова по темама:

Елементи система управљања (12 часова)

Улога појачавача у обради сигнала (28 часова)

Детектори сигнала грешке (28 часа)

Извршни елементи (36 часа)

Сигнализација и заштита (34 часова)

Основна компетенција ученика је да овладају вештином коришћења извршних елемената, детектора сигнала грешке као и сигнализацијом и заштитом система.

Потенцирати активно учешће сваког ученика у извођењу различитих делова лабораторијске вежбе. Мењати улоге ученика у тиму. Приликом састављања плана лабораторијских вежби предлаже се да вежба буде целина која се изводи током два часа. Проценити да ли потребно дељење вежбе на мање целине.

Прелог за извиђење вежби:

Вежбе реализовати у кабинету за аутоматику. Предлог вежби је оквиран, зависи од опреме којом наставник располаже.

• Снимање карактеристика електронских појачавача,

• Снимање амплитудске карактеристика операционог појачавача, неинвертујућег, инвертујућег,

• Струјни детектор сигнала грешке са отпорницима,

• Напонски детектор сигнала грешке са потенциометрима,

• Детектор сигнала грешке са Витстоновим мостом,

• Детектора сигнала грешке са операционим појачавачем,

• Снимање динамичке карактеристике мотора једносмерне струје (брзина у функцији напона).

• Снимање спољне карактеристике генератора једносмерне струје (напон у функцији струје).

• Детектори сигнала грешке временског кашњења,

• Детектори сигнала грешке на бази учестаности,

• Тестирање рада електричних извршних елемената,

• Хидраулични извршни елементи, сигнализатори нивоа течности,

• Сигнализација и заштита.

Упутство за реализацију наставе у блоку

Осмислити низ задатака како би се кроз решавање различитих проблема утврдило и заокружило обрађено градиво.

Заштита и безбедност околине, заштита на раду

Обучити ученике за безбедан рад у кабинету и пажљиво руковање опремом. Упознати ученике како да правилно одложе електронски отпад и друге материјале који се користе у аутоматици.

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада предузећа/сервиса и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором.

Настава у блоку се реализије као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације наставе у блоку заједно, израђују послодавац и школа, према сопственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, и на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада предузећа/сервиса и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором.

Настава у блоку се реализије као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације наставе у блоку заједно, израђују послодавац и школа, према сопственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, и на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према опреми; изради задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл.

Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

Током трајања наставе реализовати један теоријски тест у сваком класификационом периоду и након сваких 4–5 вежби оценити савладаност практичних вештина.

Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.

Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.

Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.

Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавештава наставника – координатора учења кроз рад.

Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.

Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.

Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би присуствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.

Назив предмета: ДИГИТАЛНА ЕЛЕКТРОНИКА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Оспособљавање ученика за разликује и користи компоненте дигиталних система

– Упознавање ученика са радом елементарних дигиталних кола, секвенцијалних кола, комбинационих и секвенцијалних мрежа

– Упознавање ученика са основним појмовима о меморијама и аритметичким колима

– Упознавање ученика са принципима аналогно – дигиталне конверзије

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе: Теоријска настава (68 часова) + вежбе (34 часова).

Место реализације наставе: Теоријска настава се изводи у учионици. Вежбе се реализују у специјализованом кабинету

Подела на групе: Одељење се на вежбама дели у три групе.

Препоручени број часова по темама:

Основни појмови дигиталне електронике: 24 часова теорије + 10 часова вежби

Секвенцијална кола, комбинационе и секвенцијалне мреже: 22 часова теорије + 10 часова вежби

Меморије и аритметичка кола: 12 часова теорије + 8 часова вежби

Аналогно дигитална и дигитално аналогна конверзија: 10 часова теорије + 6 часова вежби

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове теоријске наставе са целим одељењем у учионици и часове лабораторијских вежби у кабинету поделом на групе.

Препоручене пројектне активности: У току школске године организовати два пројектна задатка, по један у првом и другом полугодишту. Приликом планирања пројектних задатака водити рачуна о следећем:

– ученике поделити у мање тимове;

– у једном тиму је до 4 ученика;

– формирати одговарајући број тема пројектних задатака наспрам броја тимова;

– организовати истраживачки рад ученика на тему пројектног задатка, а према препорукама за реализацију напредних техника учења и пројектне наставе;

– ученицима дати довољно времена да обраде тему пројектног задатка, уколико је то могуће пројектним задатком обухватити и садржаје са лабораторијских вежби, односно, настојати максимално успоставити корелацију између теоријског и практичног дела предмета;

– у оперативном плану рада предвидети одговарајући број часова за презентовање пројектних задатака, применом савремених метода напредног учења и мултимедијалне опреме;

За реализацију наставе у теми Увод у дигиталну електеонику објаснити да се данас дигитална кола искључиво праве у интегрисаној технологији. Посветити неколико часова обнављању градива из претходног разреда, јер се нови садржаји ослањају на оне обрађене у другом разреду. Обновити посебно логичка кола, представљање логичке функције графичким симболима, комбинационим табелама и временским дијаграмима као и реализацију сложене логичке функције помоћу логичких кола. Kодови обрадити детаљније, у претходном разреду су обрађени на информативном нивоу (BCD и Грејов код; кодови за детекцију и корекцију грешака; кодовање са контролом парности; алфанумерички кодови). Карактеристике логичких кола обрадити детаљно уз стално наглашавање да несавршеност дигиталних сигнала утиче на рад реалних кола.

Објаснити разлику између комбинационих и секвенцијалних дигиталних кола, као и разлику између асинхроних и синхроних кола. У оквиру комбинационих мрежа, на конкретним примерима обрадити реализацију свих побројаних мрежа. Посебно истаћи одговарајуће интегрисане компоненте, њихову структуру и могућности употребе.

Секвенцијалне мреже обрадити на нивоу шема и логике рада (таблично и аналитички). Обрадити савремене интегрисане компоненте и њихово коришћење. Аритметичка кола обрадити као интегрисане компоненте за операције са бројевима израженим у бинарном бројном систему и са бројевима израженим у BCD коду. Меморије обрадити детаљно, архитектуру и организацију као и примену у рачунарским системима. Посебно истаћи интегрисане меморијске компоненте као и њихову примену. Објаснити укратко и савремене меморијске чипове велике густине паковања (2D, 3D) и упутити ученике на познате Интернет адресе за детаљно упознавање са меморијама реномираних светских произвођача.

Током реализације тема урадити најмање три теста знања.

Препоруке за реализацију лабораторијских вежби

Једна вежба се ради два спојена школска часа и за то време ученици, подељени у три групе, треба да ураде сва мерења и обраде резултате. У лабораторији треба да буде довољно радних места да за једним радним столом буду два до три ученика. Инсистирати код ученика на коришћењу стручне терминологије, а на лабораторијским вежбама примени мера заштите на раду и примени препорука за заштиту од квара опреме услед неправилног руковања. На првом термину вежби треба упознати ученике са мерним инструментима, алатом и прибором који ће се користити, као и правилима рада и понашања у кабинету.

Наставник је у обавези да припреми детаљна упутства за лабораторијске вежбе, како би ученици унапред били упознати са начином рада: које величине се мере, шта се прорачунава, на који начин се користе измерене величине у процесу анализе.

Извођење вежби потребно је усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. Уколико је могуће, лабораторијска мерења потврдити рачунским путем, а за изабране вежбе урадити и одговарајућу симулацију на рачунару ради поређења резултата. Изузетно, у случају недостатка потребне опреме за поједине вежбе, урадити само одговарајућу симулацију.

Инсистирати да ученици воде дневник вежби који би садржао извештаје са вежби, резултате мерења, обраду добијених података, графички / табеларни приказ као и закључке. Редовно прегледати дневнике вежби. Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина (спровођење налога, одабир и коришћење инструмената, очитавање резултата, представљање резултата табеларно и графички, тумачење резултата, анализирање рада кола у различитим условима).

Предвидети да ученик током трајања вежби, у једном термину, може да повеже елементе према датој шеми или по шеми коју је сам нацртао, одради потребне прорачуни, напише програм и изврши провера исправности направљеног система. При изради вежби сваки ученик треба да има практикум или радне листове.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

Посебну пажњу обратите на часовима на којима гостују стручњаци из појединих области, вреднујте активност ученика који постављају питања и аналитички разговарају. На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.

Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или семинарског рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина. Унапред упознати ученике са захтевима и вештинама које ће бити провераване. За ученике који нису савладали коришћење мерних инструмената, припремити додатни материјал и време за рад.

Посебно вредновати када ученик примењује знања стечена на теоријским часовима приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.

Назив предмета: ПРОГРАМИРАЊЕ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Развијање иницијативе за формализацију и уопштавање различитих задатака и поступака решавања помоћу алгоритама;

– Упознавање са основним техникама програмирања;

– Оспособљавање ученика за писање програма различитих типова сложености;

– Усвајање основа за даље, самостално стицање знања и усавршавање у области програмирања.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе / учења, планом рада и начинима оцењивања.

Облици наставе

Предмет се реализује кроз следеће облике наставе:

– Вежбе 68 часова

Оквирни број часова по темама

Место реализације наставе

Вежбе се реализују у рачунарском кабинету.

Настава се изводи у кабинету са довољним бројем рачунара тако да сваки ученик ради самостално. Вежбе реализовати у блоку од 2 часа недељно (по свакој групи). У уводном делу двочаса дати ученицима теоријску основу неопходну за разумевање и извођење вежбе, а затим на конкретним примерима вежбу извести на рачунару. Потом ученик самостално пише и тестира програме на рачунару. Приликом реализације ових исхода врло је битно да ученици овладају поступком решавања проблема помоћу алгоритма. Усваја се правило – писања алгоритма за сваки проблем који ће се решавати у даљем раду. Акценат је првенствено на практичној примени (писање програма), а не на теорији и синтакси програмског језика. Потрeбно је писати програме који ће реализовати проблеме из групе предмета природних наука и електротехнике. Наредбе циклуса реализовати кроз примере који решавају неке конкретне проблеме из електротехнике или неко цртање (звездица, бројева по екрану). Кроз задатке са низовима увежбавати и наредбе гранања и наредбе циклуса. Обрадити механизме за разбијање сложених проблема на једноставније потпроблеме. Посебну пажњу посветити преносу параметара. Инсистирати на коришћењу библиотека функција. Вишедимензионалне низове обрадити на примерима из живота. Приликом обраде стрингова формирати функције за рад са стринговима, које се често користе, као и функције за одговарајуће исписивање стринга на екрану.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

Осмишљавати такве задатке који су различитих нивоа сложености. Уважавати индивидулани напредак ученика. Уколико иницијална провера покаже да постоје ученици који добро познају технике програмирања, потребно је да наставник осмишљава сложеније задатке који ће их мотивисати да напредују.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског задатка, усмених провера знања, домаћих задатака, тестова знања и вештина сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина. Унапред упознати ученике са захтевима и вештинама које ће бити провераване.

Назив предмета: ТЕСТИРАЊЕ И ДИЈАГНОСТИКА ЕЛЕКТРОНСКИХ СКЛОПОВА И УРЕЂАЈА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 – Уколико програм садржи само практичне облике наставе

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању

* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање мерних инструмената и начина њихове употребе;

– Оспособљавање ученика за коришћење осцилоскопа;

– Оспособљавање ученика за коришћење електронских генератора;

– Оспособљавање ученика за коришћење дигиталних инструмената;

– Оспособљавање ученика за тестирање и дијагностику електронских склопова и уређаја;

– Оспособљавање ученика за савесно, одговорано и ефикасно обављање поступака тестирања и дијагностике;

– Развијање свести о важности тестирања и дијагностиковања.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Облици наставе: лабораторијске вежбе (68 часова)

Место реализације: часови вежби се реализују у кабинету за лабораторијске вежбе

Препоручени број часова по темама:

1. Мерења и грешке мерења (10)

2. Електронски генератори (10)

3. Дигитални инструменти и осцилоскоп (15)

4. Тестирање и дијагностика електронских склопова и уређаја (25)

5. Одржавање и сервисирање електронских склопова и уређаја (8)

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у кабинету, поделом на групе и распоредом реализације наставе.

Настава ће се реализовати кроз часове лабораторијских вежби у кабинету поделом ученика на три групе.

При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат је свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим броје реалних примера и уз активно учешће ученика. Приликом планирања активности узети у обзир ниво исхода. Уколико су исходи на вишем нивоу сложености, односно ако се односе на анализу или евалуацију, планиране активности, али и критеријуми оцењивања морају бити у складу са њима. Наставник овакве исходе обавезно операционализује, односно развија на низ нижих исхода, како би их ученици постепено достизали.

Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз примере што више ситуација из реалног контекста, користећи савремене наставне методе и средства. Треба настојати да ученици буду оспособљени за: самостално решавање проблемских ситуација; проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно и одговарајућу аргументацију.

Наставу организовати тако да сваком циклусу вежби претходи кратка теоријска припрема. Током извођења наставе предвиђену материју приближити ученицима применом мултимедијалних средстава. Пошто се теоријска припрема реализује у кабинету за вежбе препоручује се што већи број демонстрација. Вежбе организовати тако да се одговарајућа вежба ради одмах после теоријске припреме. Вежбе се раде два спојена часа и за то време треба урадити мерења и комплетан извештај.

За реализацију теме Тестирање и дијагностика електронских склопова и уређаја обезбедити уређај или склоп на коме ће се вршити различита тестирања и дијагностика кварова. Као склопови могу се користити различити појачавачи, модулатори, извори за напајање и слични склопови који се обрађују у предмету Електронски склопови. Уколико је могуће, ученици треба да отклоне утврђене кварове.

Када год је могуће, исходе поставити у реалан радни контекст, јер је дијагностика један од важнијих компетенција које ученици треба да стекну.

Самодијагностика – тестирање је уграђено у уређај које омогућава машини да се сама тестира; објаснити појам, навести циљ и разлоге за уградњу; истакнути предности; дискутовати са ученицима о примерима са којима се срећу у свакодневном животу (самодијагностика на возилима, у рачунарима, бела техника).

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада предузећа/сервиса и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором.

Настава у блоку се реализије као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације наставе у блоку заједно, израђују послодавац и школа, према сопственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, и на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

Осмишљавати такве задатке у којима ће ученици анализирати рад кола у различитим условима рада и увежбавати поступак дијагностике квара. На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања и тестове практичних вештина.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или семинарског рада, усмених провера знања, тестова практичних вештина и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

Након сваког циклуса вежби, кроз индивидуални рад ученика, оценити ниво савладаности стечених практичних вештина. Унапред упознати ученике са захтевима и вештинама које ће бити провераване. За ученике који нису савладали коришћење мерних инструмената, припремити додатни материјал и време за рад.

Посебно вредновати када ученик примењује стечена знања приликом извођења вежби, као и у сложеним и непознатим ситуацијама (које наставник креира на часовима обнављања или увежбавања) као и када ученик објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације.

Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.

Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.

Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.

Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавештава наставника – координатора учења кроз рад.

Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.

Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.

Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би присуствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.

Назив предмета: ЕЛЕКТРОНСКИ СКЛОПОВИ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 – Уколико програм садржи само практичне облике наставе

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању

* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Оспособљавање ученика за израду електронских склопова и уређаја.

– Оспособљавање ученика за тестирање електронских склопова и уређаја.

– Оспособљавање ученика за поправку електронских склопова и уређаја.

– Оспособљавање ученика за монтажу електронских склопова и уређаја.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА И ОЦЕЊИВАЊЕ

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, начином рада у учионици/кабинету, и распоредом реализације наставе.

Дискутујете са ученицима о њиховим искуствима на задате теме.

Облици наставе:

Трећи разред: Вежбе (68 часова)

Место реализације наставе: Вежбе се реализују у специјализованом кабинету

Подела на групе: Одељење се на вежбама дели у три групе.

Препоручени број часова по темама:

Склопови са Светлећим диодама и 7-сегментним дисплејима (12)

Извори напајања (16)

Склопови са операционим појачавачима (16)

Осцилатори (12)

Склопови са дигиталним колима (12)

При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат је свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим бројем реалних примера и уз активно учешће ученика.

Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз симулацију што више ситуација из реалног контекста, користећи савремене наставне методе и средства. Треба настојати да ученици буду оспособљени за: самостално решавање проблемских ситуација; проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно и одговарајућу аргументацију.

Приликом реализације наставе користити сва доступна наставна средства и мултимедијалне презентације, упућивати ученике да користе интернет и стручну литературу, примењивати рад у паровима и рад у мањим групама, мотивисати ученике да самостално решавају проблеме користећи истраживачки приступ научном образовању, континуирано упућивати ученике на примену наученог у будућем позиву и свакодневном животу кроз примере из праксе, мотивисати ученике да раде самосталне радове.

Часове ускладити са предметима Електроника, дигитална електроника, тестирање и дијагностика, микроконтролери, елементи аутоматизације.

Вежбе организовати тако да се одељење дели на три групе. Вежбе се раде у блоковима од по два часа. Свака вежба представља по један мини пројекат. Један пројекат се изводи на више часова (број часова зависи од теме која се обрађује, способности ученика и опремљености школе). У оквиру једне теме један ученик не мора да уради све вежбе, али је пожељно да се у оквиру групе ураде све вежбе.

Склопове који се израђују у оквиру овог предмета осмислити тако да могу да се међусобно повезују у неки уређај или да користе у другим предметима. На почетку сваког пројекта ученицима дати теоријске основе неопходне за разумевање и израду. Израда пројекта се састоји од прорачуна компоненти, повезивања и провере на пробној плочици-протоборду, израде електронске шеме и пројектовања штампане плочице (користити програмски пакет који је рађен у 2. разреду у предмету Софтверски алати), израде штампане плочице, повезивања елемената на штампаној плочици. Након израде склопа извршити проверу исправности и комплетирати техничку документацију за пројекат. У току рада инсистирати на познавању и примени мера заштите у лабораторији и на одговорном коришћењу расположивих ресурса. При изради вежби обезбедити документацију за све компоненте које се користе. У лабораторији треба да буде довољно радних места да за једним радним столом буду највише два ученика.

На крају сваких вежби извршити проверу стечених знања и вештина.

Израда склопа са светлећим диодама – У оквиру ове вежбе ученици треба да направе склоп који се састоји од 5 – 15 светлећих диода које се напајају са 5V, 9V или 12 V. (то може да буде светлећи украс за Новогодишњу јелку, светлеће срце, стрелица за показивање смера кретања и слично). Овај склоп треба да има могућност повезивања са микроконтролером или неким другим склопом помоћу конектора.

Израда склопа са 7-сегментним дисплејима – У оквиру ове вежбе ученици треба да направе склоп који се састоји из два 7-сегментна дисплеја и конектора за повезивање са неким другим склопом или микроконтролером. Овај склоп треба да има могућност повезивања са микроконтролером или неким другим склопом помоћу конектора.

Неинвертујући појачавач, Инвертујући појачавач -У оквиру ових вежби ученици треба да направе појачавач чије појачање може бити фиксно или промењиво (коришћењем промењивог отпорника). На плочици поставити конекторе за напајање, улазни сигнал, излазни сигнал.

Коло за сабирање, Коло за одузимање – У оквиру ових вежби ученици треба да направе коло чије појачање може бити исто за све улазе или различито. На плочици поставити конекторе за напајање, улазне сигнале, излазни сигнал.

Сваки ученик треба да уради бар једну од вежби у оквиру групе треба да се ураде све четири вежбе.

Компаратор напона, Напонски детектор сигнала грешке – На плочици поставити конекторе за напајање, улазне сигнале, излазни сигнал. Ове вежбе повезати са градивом из предмета Елементи аутоматизације

Израда аутоматског осветљења – Израдити склоп који ће укључити осветљење уколико је ниво светлости испод задатог, а искључити га ако је ниво светлости изнад тог нивоа. Користити фото отпорник, фото транзистор или фото диоду као сензор. Вежбу повезати са градивом из Елемената аутоматизације.

Активно коло за интеграљење, Активно коло за диференцирање – У оквиру ових вежби ученици треба да направе кола за интеграљење/диференцирање. На плочици поставити конекторе за напајање, улазне сигнале, излазни сигнал. Ове вежбе повезати са градивом из предмета Електроника. Када се реализују ови склопови се могу користити као макете на вежбама из предмета Електроника или у предмету Примењена електроника у четвртом разреду.

Израда линеарног извора напајања – Израда стабилисаног извора напајања са сталним напоном 5, 8, 9, 10 12 или 15V који се састоји из усмерача и линеарног стабилизатора напона (LM 7805, LM 7905 или неко слично коло) или са промењивим напоном (LM 317 или слично коло).

Једна група ученика треба да изведе двострано напајање (+/- 5V, +/- 12V или +/- 15V)

Изворе напајања пројектовати тако да се могу користити за напајање склопова који се израђују у оквиру овог или неких других предмета.

Израда прекидачког извора напајања – Израда прекидачког извора напајања са сталним напоном 5, 8, 9, 10 12 или 15V на излазу. Користити кола MC34063A, MC33063, TL 497 или неко друго слично коло.

Изворе напајања пројектовати тако да се могу користити за напајање склопова који се израђују у оквиру овог или неких других предмета.

Израда струјног извора – Израдити извор константне струје сталног или промењивог интензитета.

Изворе пројектовати тако да се могу користити за напајање склопова који се израђују у оквиру овог или неких других предмета.

Може се направити и извор који ће напон од 0-5V претворити у струју од 0 – 20 mA (или 4 – 20 mA). При реализацији овог извора, његову употребу повезати са преносом сигнала у аутоматизацији

Астабилни мултивибратор са колом NE555 – Ова вежба може да се изради у неколико варијанти, са светлећом диодом на излазу која трепће сталном фреквенцијом, са светлећом диодом на излазу чија фреквенција трептања може да се мења помоћу промењивог отпорника, са звучником на излазу који зуји сталном или промењивом фреквенцијом, помоћу два кола NE555 или једног кола NE556 може се направити такозвана Коџак сирена. Такође се овај склоп може направити тако да се помоћу проводника повезује са склопом из Вежбе 1

Моностабилни мултивибратор са колом NE555 -У оквиру ове вежбе израдити моностабилни мултивибратор. У једноставнијој варијанти трајање синала може бити непромењиво, а у сложенијој варијанти у коло убацити промењиви отпорник помоћу којег се може мењати трајање излазног сигнала. На плочици поставити конекторе за напајање, и „везу са спољним светом”. Тастер може да се налази на самој плочици, а може да се налази изван ње, а на плочици да се налази прикључак за њега. За излаз може да се постави само светлећа диода, а може да се дода и релеј на излазу.

Генератор функција са колом NE555, Астабилни мултивибратор са НИ колима – У оквиру ове вежбе се могу реализовати склопови који ће имати исту функцију као и склопови у вежби астабилни мултивибратор

Израда драјвера за 7-сегментни дисплеј (CD4511, 7447) – У оквиру ове вежбе се могу реализовати склопови са једним, два, три или четири 7-сегментна дисплеја. Користити кола CD4511, 7447 или нека слична. На плочици поставити конекторе за напајање и улазне сигнале. Израђени склопови се могу користити на часовима предмета Микроконтролери

Трчеће светло са NE555 и CD4017 – У оквиру вежбе реализовати „трчеће светло” које се састоји из 6 до 12 светлећих диода. Можете користити астабилни мултивибратор направљен у вежбама 13 и 16 или документацију која је направљена у тим вежбама. Уместо кола CD4017 може се користити неки сличан бројач.

Детектор временског кашњења, Детектор учестаности – На плочици поставити конекторе за напајање, улазне сигнале, излазни сигнал. Ове две вежбе повезати са градивом из предмета Елементи аутоматизације

У зависности од могућности, могу се реализовати и други, слични склопови, у односу на оне наведене у препорученим садржајима предмета.

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада предузећа/сервиса и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором.

Настава у блоку се реализије као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације наставе у блоку заједно, израђују послодавац и школа, према сопственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, и на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.

5. ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према опреми; изради задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл.

Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

Током трајања наставе реализовати један теоријски тест у сваком класификационом периоду и након сваких 4-5 вежби оценити савладаност практичних вештина.

Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.

Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.

Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.

Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавештава наставника – координатора учења кроз рад.

Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.

Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.

Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би присуствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.

Назив предмета: МИКРОКОНТРОЛЕРИ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 – Уколико програм садржи само практичне облике наставе

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању

* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика са појмом микроконтролер

– Разумевање начина функционисања микроконтролера

– Оспособљавање ученика за рад са микроконтролерима

– Оспособљавање ученика да самостално инсталира, покрене и користи микроконтролер

– Оспособљавање ученика да примењује микроконтролер у управљању уређајима и процесима

– Оспособљавање ученика да повезује систем са периферијом

– Оспособљавање ученика да конфигурише/програмира једноставан систем са микроконтролером

– Оспособљавање ученика да моделује једноставан систем са микроконтролером

– Оспособљавање ученика да конфигурише/програмира једноставан систем са микрорачунаром

– Оспособљавање ученика да моделује једноставан систем са микрорачунаром

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Трећи разред

Четврти разред

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку ученике упознати са циљевима и исходима наставе / учења, планом рада и начинима оцењивања. Дискутујете са ученицима о њиховим искуствима на задате теме.

Трећи разред

Облици наставе: теоријска настава (34 часова); вежбе (68 часова), настава у блоку (30 часова).

Место реализације наставе: Теоријска настава се изводи у учионици. Вежбе се реализују у специјализованом кабинету

Подела на групе: Одељење се на вежбама дели у три групе.

Препоручени број часова по темама:

При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат је свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим бројем реалних примера и уз активно учешће ученика.

Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз симулацију што више ситуација из реалног контекста, користећи савремене наставне методе и средства. Треба настојати да ученици буду оспособљени за: самостално решавање проблемских ситуација; проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно и одговарајућу аргументацију.

Приликом реализације наставе користити сва доступна наставна средства и мултимедијалне презентације, упућивати ученике да користе интернет и стручну литературу, примењивати рад у паровима и рад у мањим групама, мотивисати ученике да самостално решавају проблеме користећи истраживачки приступ научном образовању, континуирано упућивати ученике на примену наученог у будућем позиву и свакодневном животу кроз примере из праксе, мотивисати ученике да раде самосталне радове.

Наставу обавити помоћу неког од савремених микроконтролера као што су PIC, ARM, AVR и друге. Користити неко од развојних окружења као што су EasyPic, ARDUINO, ESP 32, Clicker, Flip&Click и сл.

Све садржаје друге теме прилагодити изабраном микроконтролеру и развојном окружењу.

Вежбе организовати тако да се одељење дели на три групе. По могућности, у једном термину радити једну вежбу, а највише три вежбе у једном циклусу. На почетку сваке вежбе ученицима дати теоријске основе неопходне за разумевање и извођење вежбе. Једна вежба се ради два спојена школска часа и за то време треба да се повежу елементи по датој шеми или по шеми коју је ученик сам нацртао, одраде потребни прорачуни, напише програм и изврши провера исправности направљеног система. При изради вежби сваки ученик треба да има практикум или радне листове припремљене од стране наставника. У лабораторији треба да буде довољно радних места да за једним радним столом буду највише два ученика. Извођење вежби усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. На крају циклуса вежби извршити проверу стечених вештина. Инсистирати на познавању и примени мера заштите у лабораторији и на одговорном коришћењу расположивих ресурса. Часове вежби ускладити са теоријском наставом.

Прва два блока вежби, док се не обради одговарајуће теоријско градиво, искористити за понављање програмског језика и означавања електронских компоненти, који су рађени у другом разреду. Ученицима скренути пажњу на сличности и разлике између програмског језика који се користи у изабраном развојном окружењу и претходно рађеног програмског језика.

Предлог за реализацију вежби:

– Упознавање са развојним окружењем и програмским језиком. Инсталирање програмског окружења у рачунар, основна подешавања.

– Повезивање микроконтролера са рачунаром.

– Повезивање компоненти помоћу протоборда.

– Први пројекат – Здраво свете – Светлеће диоде које трепћу.

– Рад са излазима и светлећим диодама (семафор са три светла, семафор са 5 светала (3 за возила, 2 за пешаке)), раскрсница са 4 семафора.

– Рад са тастерима (преко PullUp ili PullDown отпорника, решавање проблема треперења тастера, реализација бројача, укључење диоде притиском на тастер, две диоде и тастер, два тастера и диода, семафор са тастером).

– Седмосегментни дисплеј (једноцифрен, вишецифрен), директно укључивање са микроконтролером (реализација бројача, приказ алфанумеричких симбола).

– Седмосегментни дисплеј (једноцифрен, вишецифрен), укључивање преко декодера (реализација штоперице, бројача, часовника и сл.).

– Рад са аналогним улазима (аналогно дигитална конверзија, мењање вредности напона улаза помоћу потенциометра, фотоотпорника, NTC или PTC отпорником и сл.).

– Капацитивни сензор (сензор близине).

– Рад са дигиталним сензорима (сензор боје, сензор температуре, сензор звука и сл.).

– Kомуникација са серијским монитором и серијским плотером на рачунару (приказ вредности са сензора микроконтролера).

– Тастатуре (мембранска, капацитивна) – креирање сигурносне шифре, тајмер…

– Рад са релеима (укључивање и искључивање струјног кола, укључивање и искључивање светла у зависности од осветљења, степенишни аутомат…).

– Механизам прекида (интерапта) (програмски, спољашњи, наизменично укључивање диода притиском на тастер, промена брзине треперења диоде притиском на тастере и сл.).

– Пулсно-ширинска модулација (промена интензитета осветљаја диоде, промена интензитета осветљаја диоде притиском на тастере, промена висине звука пасивног базера и сл.).

– Лед матрикс (8х8 или сличан) (креирање једноставних реклама трчећим словима, анимација, игрица…).

– LCD дисплеј (реализација приказа различитих порука, приказа вредности са разних сензора, реализација сигурносне браве са приказом шифре и сл.).

Четврти разред

Облици наставе: вежбе (93 часа), настава у блоку (30 часова).

Место реализације наставе: Вежбе се реализују у специјализованом кабинету

Подела на групе: Одељење се на вежбама дели у три групе.

Препоручени број часова по темама:

При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат је свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим бројем реалних примера и уз активно учешће ученика.

Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз симулацију што више ситуација из реалног контекста, користећи савремене наставне методе и средства. Треба настојати да ученици буду оспособљени за: самостално решавање проблемских ситуација; проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно и одговарајућу аргументацију.

Приликом реализације наставе користити сва доступна наставна средства и мултимедијалне презентације, упућивати ученике да користе интернет и стручну литературу, примењивати рад у паровима и рад у мањим групама, мотивисати ученике да самостално решавају проблеме користећи истраживачки приступ научном образовању, континуирано упућивати ученике на примену наученог у будућем позиву и свакодневном животу кроз примере из праксе, мотивисати ученике да раде самосталне радове.

Наставу обавити помоћу неког од савремених микроконтролера као што су PIC, ARM, AVR и друге. Користити неко од развојних окружења као што су , ,, и сл.

Све садржаје друге теме прилагодити изабраном микроконтролеру и развојном окружењу.

Вежбе организовати тако да се одељење дели на три групе. По могућности, у једном термину радити једну вежбу, а највише три вежбе у једном циклусу.

На почетку сваке вежбе ученицима дати теоријске основе неопходне за разумевање и извођење вежбе.

Вежбе се релаизују у блоку од три спојена школска часа и за то време треба да се повежу елементи по датој шеми или по шеми коју је ученик сам нацртао, одраде потребни прорачуни, напише програм и изврши провера исправности направљеног система. При изради вежби сваки ученик треба да има практикум или радне листове припремљене од стране наставника. У лабораторији треба да буде довољно радних места да за једним радним столом буду највише два ученика. Извођење вежби усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. На крају сваког циклуса вежби извршити проверу стечених вештина.

Инсистирати на познавању и примени мера заштите у лабораторији и на одговорном коришћењу расположивих ресурса.

Предлог за реализацију вежби:

– Упознавање са врстама комуникације (серијска, паралелна), успостављање комуникације микроконтролера и рачунара(укључивање и искључивање диода и релеа путем рачунара или мобилног телефона и детекција притиска тастера, детекција, даљински управљано светло, контрола приступа на паркинг простор и сл.).

– Упознавање са врстама комуникације са периферијама (I2C, 1 wire, SPI, USART).

– LCD дисплеј (реализација приказа различитих порука, приказа вредности са разних сензора, реализација сигурносне браве са приказом шифре, штоперица, дигитални мерач отпорности и сл.).

– OLED дисплеј (реализација приказа различитих порука, реализација графичких приказа, реализација једноставних анимација…)

– RTC (RealTimeClock) (дигитални будилник са подешавањем времена и датума, подешавање времена звоњења…)

– Рад са дигиталним сензорима (Сензор боје, температурни сензор, ултразвучни сензор, инфрацрвени сензор…) и различите комуникације са њима (UART, SPI, I2C, 1 wire.

– RFID читач картица (контрола права приступа и сл.)

– Рад са спољном меморијом (EEPROM, flash, microSD) (упис и читање вредности…)

– Комуникација мастер-слејв између више микроконтолера (I2C, SPI, USART)

– Рад са моторима једносмерне струје (регулација и мерење брзине и смера обртања, робот са оптичким сензором линије, робот који избегава препреке)

– Рад са корачним моторима (регулација смера, брзине и корака, контрола производног процеса помоћу корачног мотора, контрола угла окретања…)

– Рад са серво моторима (регулација смера и угла заокрета и брзине, контрола серво мотора помоћу потенциометра, контрола серво – помоћу џојстика…)

• Рад са пиезо моторима

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада предузећа/сервиса и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором.

Настава у блоку се реализије као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације наставе у блоку заједно, израђују послодавац и школа, према сопственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, и на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања идавање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговорау складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према опреми; изради задатака, истраживачких пројеката и сл; презентовање садржаја; тестовепрактичних вештина, праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл.

Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

На крају сваке активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова вештина и сл.

Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

Током трајања наставе реализовати један теоријски тест у сваком класификационом периоду и након сваких 4-5 вежби оценити савладаност практичних вештина.

Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.

Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.

Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.

Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавештава наставника – координатора учења кроз рад.

Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.

Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.

Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би присуствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.

Назив предмета: ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 – Уколико програм садржи само практичне облике наставе

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању

* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Развијање свести ученика о значају коришћења, састављања и вођења техничке документације

– Упознавање ученика са структуром и деловима техничке документације у електроници и аутоматици

– Оспособљавање ученика за израду техничке документације у електроници и аутоматици

– Оспособљавање ученика за коришћење софтверских алата који се користе у изради техничке документације

– Развијање способности ученика за вођење техничке документације у области електронских склопова и аутоматских система

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку ученике упознати са начином реализације наставе, циљевима које је потребно остварити и очекиваним компетенцијама.

Такође објаснити како и којим темпом ће се вршити оцењивање знања и вештина.

Облици наставе: вежбе (62 часа)

Место реализације наставе: Вежбе се реализују у специјализованом кабинету

Подела на групе: Одељење се на вежбама дели у три групе, до 10 ученика. Препорука је да сваки ученик има своје радно место у кабинету.

Препоручени број часова по темама:

Израда техничке документације (36)

Вођење техничке документације (26)

Ученицима објаснити шта је техничка документација, где се све користи у реалном животу. Показати пример урађене и сложене техничке документације. Објаснити ко све може да израђује техничку документацију и које процедуре је неопходно испоштовати приликом израде. Направити осврт на поделу техничке документације на општу, нумеричку и графичку и објаснити редослед израде.

У току реализације теме Израда техничке документације ученици треба да разликују и пореде техничу документације за произвођача, корисника и сервисера. Потребно је да се сагледа значај стандардизације у изради техничке документације. Потражити делове стандарда из области електротехнике, базе симбола које се користе и објаснити зашто је потребно поштовати прописе при изради техничке документације уопште. Потребно је да ученици упознају функционалне могућности алата за израду техничке документације и самостално израђују своју базу симбола кроз програмски пакет који користе. За цртање шема потребно је да се обухвати и рад са штампаним плочама (KICAD).

До краја теме потребно је да ученици овладају цртањем прототипских плоча са напајањем, склопних цтрежа електронских уређаја и уређаје са системима управљања.

У току реализације теме Вођење техничке документације ученике треба упознати са појмовима технички захтев, идејно решење, техничко решење. Навести ученике да на основу техничког захтева формулишу и направе идејно решење. Објаснити потребе за кориговање идејног решења ради добијања техничког решења. Ученицима објаснити како се израђује предмер и предрачун и шта све обухвата. Демонстрирати како се користе и претражују каталози произвођача, како се долази до правог односа цена-квалитет (избор компоненте за дефинисане услове). Потребно је направити анализу радова, формирати цену пројекта и саставити захтев за извођење радова. Навести значај техничког прегледа производа-прототипа и показати како се формира записник примедби. Оспособити ученике да направе план редовног одржавања уређаја, упутство за сервисера и упутство за корисника.

Предлаже се извођење пројектне наставе током школске гогине. Наставу могу изводити групе ученика (2-3). Препорука тема за пројектну наставу:

– Израда техничког захтева за електронски уређај по жељи (рачунар, слишалице, звучник....),

– Израда опште документације, предмера и предрачуна и графичке документације за електронски уређај по жељи,

– Израда упутства за кориснике на основу пројектне документације.

Поновити са ученицима значај правилног одлагања и рециклирања електронског отпада као и да су поруке о томе обавезни део корисничке документације.

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада предузећа/сервиса и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према опреми; изради задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике упознати балговремено о критеријумима оцењивања, посебно о начину тестирања практичних вештина и оцењивању групног рада при изради пројеката.

Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, усмених провера знања, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

Након сваког циклуса вежби организовати тест практичних вештина.

Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.

Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.

Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.

Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавештава наставника – координатора учења кроз рад.

Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.

Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.

Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би присуствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.

Назив предмета: УПРАВЉАЊЕ ИНДУСТРИЈСКИМ СИСТЕМИМА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 Уколико програм садржи само практичне облике наставе

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2 Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању

* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика са системима аутоматског управљања представљањем у форми блок дијаграма

– Развијање способности ученика за математичко моделирање система аутоматског управљања

– Оспособљавање ученика да направе опис система управљања помоћу функције преноса

– Оспособљавање ученика за одабир регулатора одговарајућег типа за посматрани систем управљања

– Развијање способности ученика за коришћење доступних алата за моделирање индустријских система аутоматског управљања

– Оспособљавање ученика за управљање и дијагностику индустиријским системима помоћу рачунара

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

Облици наставе: теоријска настава (31 часа), лабораторијске вежбе (62 часа), настава у блоку (12 часа)

Место реализације наставе: Вежбе се реализују у специјализованом кабинету

Подела на групе: Одељење се на вежбама дели у три групе, до 10 ученика. Препорука је да сваки ученик има своје радно место у кабинету.

Препоручени број часова по темама:

Опис система аутоматског управљања (САУ) и начини регулације (30)

Симулација и моделирање САУ на рачунару (24)

Моделирање индустријских системима са регулацојом (39)

Лабораторијске вежбе се изводе у кабинетима за аутоматику и рачунарство. За реализацију исхода где се користе математички модели предлаже се програмски пакет Matlab. За симулације користити Simulink као додатак Matlab-а или сличне. Настава у блоку се реализује у кабинетима за рачунарство у школи или ван школе у сарадњи са социјалним партнерима. Ученицима објаснити садржај сваке теме кроз примере из праксе. Инсистирати на тражењу одговора зашто се тај наставни садржај изучава и где се примењује. Теме базирати на вежбама у кабинету са теоријском припремом која претходи вежби. Наставник у процесу припреме наставних материјала може користити литературу типа: Приручник за рад у Simulink-у или сл.. Приручници за извођење вежби у Simulink-у и сл. доступни су на интернету (препоручено електротехнички, технички, електронски, технолошки факултети или високе струковне школе) и могу послужити у процесу припрема материјала за вежбе.

Приликом састављања плана лабораторијских вежби предлаже се да вежба буде целина која се изводи током два часа. Вежбе које су предложене у оквиру теме Симулација индустријских система са регулацијом изводити кроз неколико издељених целина.

Предлог за извођење вежби:

– Коришћење одговарајућег софтверског пакета (Matlab или сл.) за израчунавање вредности израза,

– Операције са матрицама, векторима и полиномима у одговарајућем софтверском пакету (Matlab или сл.),

– Коришћење програма за симулацију, подешавање радног окружења,

– Подешавање модела, измена параметара, подешавање извршног прозора,

– Одређивање функције преноса електричног кола редне везе отпорника и кондензатора,

– Одређивање функције преноса електричног кола паралелне везе отпорника и кондензатора,

– Одређивање функције преноса електричног кола RLC везе,

– Одређивање функције преноса мотора једносмерне струје са независном побуном (зависност положаја ротора од напона ротора ако је побудна струја константна),

– Направити симулацију механичког система са клипом и опругом – опис система и повезивање механичког и електричног дела,

– Моделирати кретање аутомобила. Сматрати да је улаз система сила којом мотор покреће аутомобил, а излаз система померај аутомобила,

– Моделирати дизалицу као пример транслаторно-ротационог механичког система,

– Направити симулацију електричног кола са активним и пасивним компонентама,

– Моделирати електромеханички систем-звучник. Звучник напајати електричним напонским извором преко струјног кола чији је део жичани калем. Под утицајем електромагнетне силе мембрана се помера,

– Моделирати хидраулични систем, резервоар који се пуни течношћу из константног запреминског протока а вода истиче преко вентила.

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада предузећа/сервиса и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором.

Препоручене активности учења кроз рад се могу прилагодити могућностима и организацији процеса рада код послодавца, уз услов да прописани исходи морају бити достигнути.

Настава у блоку се реализије као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације наставе у блоку заједно, израђују послодавац и школа, према сопственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, и на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према опреми; изради задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике упознати балговремено о критеријумима оцењивања, посебно о начину тестирања практичних вештина.

Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, усмених провера знања, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика. Након сваког циклуса вежби организовати тест практичних вештина.

Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.

Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.

Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.

Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавештава наставника – координатора учења кроз рад.

Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.

Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.

Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би присуствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.

Назив предмета: ПРОГРАМАБИЛНИ ЛОГИЧКИ КОНТРОЛЕРИ И SCADA СИСТЕМИ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 – Уколико програм садржи само практичне облике наставе

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању

* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Усвајање основних знања о управљању, системима и елементима система управљања

– Усвајање основних знања о процесу производње непосредном управљању и надзору

– Оспособљавање ученика да самостално повезује, програмира, провеарава, подешава и умрежава програмабилне логичке контролере (PLC) и операторске панеле

– Усвајање основних знања о функцијама, елементима и пројектовању система за надзорно управљање и аквизицију података (SCADA система)

– Оспособљавање за израду једноставне SCADA апликације

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку ученике упознати са циљевима и исходима наставе / учења, планом рада и начинима оцењивања. Дискутујете са ученицима о њиховим искуствима на задате теме.

Облици наставе:

Четврти разред: вежбе (68 часова), настава у блоку (18 часова).

Место реализације наставе: Вежбе се реализују у специјализованом кабинету, настава у блоку у специјализованом кабинету или код осговарајућег послодавца.

Подела на групе: Одељење се на вежбама дели у три групе.

Препоручени број часова по темама:

• Основе управљања и система управљања (6)

• Програмабилни Логички Контролери (PLC) (46)

• Систем за надзорно управљање и аквизицију података (SCADA) (10)

При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат је свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим бројем реалних примера и уз активно учешће ученика.

Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз симулацију што више ситуација из реалног контекста, користећи савремене наставне методе и средства. Треба настојати да ученици буду оспособљени за: самостално решавање проблемских ситуација; проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно и одговарајућу аргументацију.

Приликом реализације наставе користити сва доступна наставна средства и мултимедијалне презентације, упућивати ученике да користе интернет и стручну литературу, примењивати рад у паровима и рад у мањим групама, мотивисати ученике да самостално решавају проблеме користећи истраживачки приступ научном образовању, континуирано упућивати ученике на примену наученог у будућем позиву и свакодневном животу кроз примере из праксе, мотивисати ученике да раде самосталне радове.

Наставу обавити помоћу неког од савремених Програмабилних Логичких Контролера (PLC). Користити компатибилна развојна окружења.

Све садржаје и теме прилагодити изабраном Програмабилном Логичком Контролеру и развојном окружењу.

Вежбе организовати тако да се одељење дели на три групе. По могућности, у једном термину радити једну вежбу, а највише три вежбе у једном циклусу.

На почетку сваке вежбе ученицима дати теоријске основе неопходне за разумевање и извођење вежбе.

Једна вежба се ради два спојена школска часа и за то време треба да се повежу елементи по датој шеми или по шеми коју је ученик сам нацртао, одраде потребни прорачуни, напише програм и изврши провера исправности направљеног система.

При изради вежби сваки ученик треба да има практикум или радне листове.

У лабораторији треба да буде довољно радних места да за једним радним столом буду највише два ученика.

Извођење вежби усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива.

На крају сваких вежби извршити проверу испуњености задатка.

Инсистирати на познавању и примени мера заштите у лабораторији и на одговорном коришћењу расположивих ресурса.

Предлог за реализацију вежби:

– Примери сензора и извршних елемената.

– Пример система аутоматске регулације и сервомеханизма.

– Управљање процесом производње.

– Хардверска организација PLC, улазно-излазни уређаји – начин спрезања улазно-излазних уређаја PLC-а, текстуални и графички дисплеји.

– Програмирање PLC-а језиком лествичастих дијаграма (LADDER), принцип услов-акција, бит наредбе, програмски скен циклус.

– Инсталација и основе коришћења програмског пакета за програмирање PLC-a, радна површина, подешавање опција стабла пројекта.

– Основни елементи LADDER дијаграма – принцип услов – акција, улазне једнобитне наредбе (НО, НЗ – контакти), излазне једнобитне наредбе (активирање, деактивирање излаза).

– Реализација логичких функција: „НЕ”, „И”, „ИЛИ”, реализација логичких функција: „НИ”, „НИЛИ”, „ЕКС ИЛИ”.

– Реализација самодржања, самодржање – примери практичне примене.

– Тајмери, бројачи.

– Mерење временских интервала изнад опсега тајмера и бројање изнад опсега бројача.

– Тракер – производња одређеног броја импулса одређене дужине трајања.

– Израда програма за обраду аларма

– Израда програма за управљање аутоматским гаражним вратима

– Израда програма за управљање семафором у саобраћају

– Израда прoгрaма зa кoнтрoлу семафора за управљање пaркингом – имa слoбoдних мeстa/нeмa слoбoдних мeстa

– Елементи SCADA-е, основни принципи пројектовања SCADA-е.

– Израда једноставне SCADA апликације

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада предузећа/сервиса и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором.

Препоручене активности учења кроз рад се могу прилагодити могућностима и организацији процеса рада код послодавца, уз услов да прописани исходи морају бити достигнути.

Настава у блоку се реализије као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације наставе у блоку заједно, израђују послодавац и школа, према сопственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, и на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања идавање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговорау складу са контекстом који се објашњава; позитивном односу према опреми; изради задатака, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; тестове практичних вештина, праћење постигнутости исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл.

Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике. Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл.

Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

Током трајања наставе реализовати један теоријски тест у сваком класификационом периоду и након сваких 4-5 вежби оценити савладаност практичних вештина.

Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.

Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.

Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.

Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавештава наставника – координатора учења кроз рад.

Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.

Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.

Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би присуствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.

Назив предмета: ПРЕДУЗЕТНИШТВО

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Развијање пословних и предузетничких знања, вештина, вредности, понашања и начина размишљања;

– Оспособљавање за формулисање и процену пословних идеја и израду једноставног пословног плана мале фирме;

– Упознавање ученика са стартап екосистемом, врстама предузетништва и начином отпочињања пословања

– Развијање вештина комуникације са окружењем и подстицање тимског рада

– Развијање навика и умешности у коришћењу разноврсних извора знања

– Подстицање критичког размишљања и оцене сопственог рада

– Развијање личних и професионалних ставова и иинтереса за даљи професионални развој

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула/теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. Настава се реализује кроз вежбе и одељење се дели на две групе. Место реализације може бити кабинет за предузетништво или учионица. Препорука је да се користе методе рада попут мини предавања, симулација, студија случаја, дискусија. Други модул/ тему реализовати корз пројектини рад ученика. У излагању користити презентације, примере, видео записе и сл.

Циљ предмета предузетништво је да упозна ученике са основним појмовима и врстама предузетништва, али и да подстакне предузетнички дух код њих; да им омогући да препознају вештине које одликују успешног предузетника, да открију мотиве његове активности и инструмента помоћу којих се креира и оцењује пословна идеја. Потребно је да ученици разликују области предузетништва, као и мере подстицаја предузетништва у нашој земљи. Резултат њихове истраживачке и пројектне активности треба да буде бизнис план.

За увођење ученика у тему потребно је припремити што више различитих материјала а његов избор треба прилагодити узрасту ученика, њиховим интересовањима, специфичности теме и предзнања. Материјал треба да мотивише ученике да истражују, улазе у дискусију, образлажу своје ставове. Циљ је да се подстиче радозналост, аргументовање, креативност, рефлексивност, истрајност, одговорност, аутономно мишљење, сарадњу, једнакост међу половима.

Број часова по препорученим садржајима није унапред дефинисан и наставник треба да га прилагоди динамици рада.

Основе предузетништва

За увођење у тему наставник може да припреми примере успешних предузетника, пожељно је да буду на глобалном и локалном нивоу, који илуструју снагу иницијативе и предузетништва као и да подстакне ученике да опишу своје пример.

Ученике наводити да идентификују мотиве који покрећу предузетничке активности. У оквиру ове теме кроз игру улога могуће је описати карактеристике које треба да поседује успешан предузетник. У складу са могућностима организовати посете предузетника из локалне заједнице. Студије случаја могу бити користан алат да у оквиру своје делатности, ученици одаберу најбољи ИКТ алате за конкретне пословне идеје и аргументују свој избор у односу на критеријуме као што су квалитет, цена, еколошка подобност и сл. Ученике треба упутити да се информишу о предностима развоја предузетништва у условима дигитализације. Посебну пажњу посветити стартап екосистему и могућностима за развој и постицај стартап бизниса. Мотивисати ученике да проуче програме за развој стартап бизниса у локалној заједници. Требало би да ученици сами изврше истраживање корака при регистрацији предузећа и докумнетације потребне за то. Регистрација привредних субјеката и подршка предузетништву као препоручни садржаји су погодни за реализацију пројектне наставе. Једна групе ученика може да обрађује тему законске регулативе у функцији развоја предузетништва у Србији, друга група кораке при регистацији предузећа, трећа група неопходну документацију, четврта група институције и инфраструктуру за подршку предузетништву. Кључне речи за претрагу на Интернету: АПР, регистрација привредних друштава, Центар за предузетништво, законска регулатива. Ученици кроз тимове могу да истраже и презентују начине финансирања пословне идеје и ризике које предузетник преузима. Коначни резултат пројекта може бити: презентација или филм. На исти начин је могуће упутити ученике да истраже и примере социјалног предузетништва локално и глобално. Теме које се обрађују кроз овај предмет доприносе развоју демократских компетенција и важно је додатно подстицати њихов развој користећи различите методе. Као додатни материјали могу се користити публикације Савета Европе као што је Референтни оквир компетенција за демократску културу које ученици треба да развијају како би учествовали у култури демократије.

Пословни план

Током остваривања ове теме/ модула, ученици треба, кроз пројектни задатак, да стекну јаснију слику о економском и финансијском функционисању предузећа, да развијају сопствене предузетничке капацитете, социјалне, организационе и лидерске вештине.

Приликом одабира делатности и пословне идеје могуће је користити „олују идеја“ и вођене дискусије да се ученицима што би помогло у креативном осмишљавању пословних идеја и одабиру најповољније. Препоручити ученицима да пословне идеје траже у оквиру свог подручја рада али не инсистирати на томе. Фокус ставити на идентификaцију пословне идеје у дигиталном пословном окружењу, што подразумева коришћење и примену информационо комуникационих технологија у скоро свим областима људског живота, рада и деловања.

Ученици се деле на групе окупљене око једне пословне идеје у којима остају до краја. Групе ученика окупљене око једне пословне идеје врше истраживање тржишта по упутствима наставника. Свака група осмишљава свој производ или услугу, трудећи се да буду оригинални, иновативни и креативни. Са циљем постизања ових захтева, важно је да ученици прикупе информације о истим или сличним производима или услугама на тржишту и успоставе комуникацију са окружењем како би испитали могућност остваривања пословног успеха. Неопходно је у току реализације ове теме предложити најбољу комбинацију инструмената маркетинг микса за конкретну идеју.

Током реализације ове теме неопходно је да ученици ураде једноставан бизнис план који прати њихову пословну идеју, осмисле различите облике промовисања и продаје свог производа и остварују интеракцију са пословним сектором и потенцијалним купцима. За конкретну ученичку идеју се раде једноставни примери биланса стања, биланса успеха и утврђује се финансијски резултат.

Пословну идеју могу пријавити на такмичења у изради бизнис плана која се сваке године одржавају у организацији различитих релевантних установа и организација. Уколико могућности дозвољавају пословну идеју је могуће и демонстрирати у окружењу.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник треба континуирано да прати напредак ученика који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују. У формативном вредновању наставник би требало да промовише одељенски дијалог, користи питања да би генерисао податке из ученичких идеја, али и да помогне развој идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада итд.

За сумативно оцењивање разумевања и вештина научног истраживања ученици би требало да решавају задатке који садрже неке аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу да примене стечена знања и вештине, а не само да се присете информација и процедура које су запамтили, да садрже захтеве за предвиђањем, планирањем, реализацијом неког истраживања и интерпретацијом задатих података.

У вредновању наученог користе се различити инструменти, а избор зависи од врсте активности која се вреднује. На Интернету, коришћењем кључних речи outcome assessment (testing, forms, descriptiv/numerical), могу се наћи различити инструменти за оцењивање и праћење.

У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напредовању ученика.

Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Наставник са ученицима треба да договори показатеље на основу којих сви могу да прате напредак у учењу. У том случају ученици се уче да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили. Такође на основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима треба планирати процес учења и бирати погодне стратегије учења.

Назив предмета: УВОД У ИНДУСТРИЈУ 4.0

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика са значајем индустрије 4.0 као новом индустријском револуцијом

– Упознавање ученика са појмовима које се односе на паметну производњу и дигиталну фабрику

– Усвајање основних концепата производних система и њихове аутоматизације

– Усвајање основних појмова о интернет стварима (IoT) и индустријским интернет стварима (IIoT)

– Усвајање основних појмова о рачунарству у облаку и вештачкој инелигенцији

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку ученике упознати са начином реализације наставе, циљевима које је потребно остварити и очекиваним компетенцијама.

Такође објаснити како и којим темпом ће се вршити оцењивање знања и вештина.

Препоручени број часова по темама:

– Увод у индустрију 4.0 (12)

– Паметна производња (16)

– Значај дигитализације у паметним фабрикама (34)

У току реализације теме Увод у индустрију 4.0 – Ученицима објаснити шта је Индустрија 4.0, упознати их са важим актима. Показати пример производног система које можемо сврстати под Индустрију 4.0. Ученицима дати пример адитивне производње.

У току реализације теме Паметна производња – Ученицима приказати производне системе и њихову аутомазизација. Увести им појам паметне производње и које су њене одлике са посебном освртом на значај аутоматизације. Приказати им пример једне паметне фабрике (Smart factories). Дати им примере за паметне алате и уређаје у дигиталним фабрикама.

У току реализације теме Значај дигитализације у паметним фабрикама – Ученицима представити елементе аутономног сајбер физичког система. Објаснити им модел аутоматизације технолошких система заснован на Интернету. Начине умрежавања рачунара и машина показати кроз неколико примера. Кроз примере обрадити индустријске интернет ствари (IIoT). Посебно нагласити значај машинског учења и дати неколико примера комуникације машина-машина (М2М). Објаснити значај вештачке интелигенције и значај когнитивног рачунарства. Ученицима дати примере примене рачунарства у облаку.

При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат је свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим бројем реалних примера и уз активно учешће ученика.

Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз симулацију што више ситуација из реалног контекста, користећи савремене наставне методе и средства. Треба настојати да ученици буду оспособљени за: проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно и одговарајућу аргументацију.

Приликом реализације наставе користити сва доступна наставна средства и мултимедијалне презентације, упућивати ученике да користе интернет и стручну литературу, примењивати рад у паровима и рад у мањим групама, мотивисати ученике да самостално решавају проблеме користећи истраживачки приступ научном образовању, континуирано упућивати ученике на примену наученог у будућем позиву и свакодневном животу кроз примере из праксе, мотивисати ученике да раде самосталне радове.

Садржаји предмета треба да покрену мотивацију ученика за новим сазнањима из области. Настава се може реализовати и као низ мањих пројектних задатака где би ученици у мањим тимовима обављали истраживање на интернету и разговорали са релевантним послодавцима.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

– праћење остварености исхода;

– тестове знања;

– усмено излагање;

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака, извештаје ученика о реализованим вежбама, истраживачких пројеката и сл.; презентовање садржаја; праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода, као и напредак других ученика, уз одговарајућу аргументацију.

На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради. Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања.

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.

Планирати кaко усмене тако и писмене провере знања.

Сумативно оцењивање се може извршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, резултата/решења проблемског или семинарског рада, усмених провера знања, контролних и домаћих задатака, тестова знања и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

Назив предмета: ПРИМЕЊЕНА ЕЛЕКТРОНИКА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 – Уколико програм садржи само практичне облике наставе

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању

* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Оспособљавање ученика за израду електронских склопова и уређаја;

– Оспособљавање ученика за тестирање електронских склопова и уређаја;

– Оспособљавање ученика за поправку електронских склопова и уређаја;

– Оспособљавање ученика за монтажу електронских склопова и уређаја;

– Оспособљавање ученика за анализи захтева, израду идејног решења и израду техничке документације за електронске склопове и уређаје;

– Оспособљавање ученика за демонстрацију рада електронског склопа/уређаја.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, начином рада у учионици/кабинету, и распоредом реализације наставе. Дискутујете са ученицима о њиховим искуствима на задате теме.

Облици наставе:

Четврти разред: Вежбе (93 часа) Настава у блоку (30 часова)

Место реализације наставе: Вежбе се реализују у специјализованом кабинету. Пожељно је да кабинет има сву потребну опрему за израду електронских уређаја и склопова, као и довољан број рачунара.

Подела на групе: Одељење се на вежбама дели у три групе.

Препоручени број часова по темама:

– Електроника у кући (20)

– Телекомуникације и мултимедија (20)

– Аутоматика (27)

– Индустрија забаве (26)

При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат је свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора, презентованим већим бројем реалних примера и уз активно учешће ученика.

Наставни садржаји предмета се реализују искључиво кроз пројектну наставу. Сваки ученик је део мањег тима и потребно је да током школске године учествује у изради минимално 4 пројектна задатка. Наставник припрема теме за пројектне задатке у складу са расположивом опремом у школи, интересовањима ученика, социјалним партнерима са којима остварује сарадњу и осталим чиниоцима који могу да утичу на релевантност тема. Наставник може изабрати и теме које нису понуђене у програму предмета уколико су сличне/упоредиве по сложености.

С обзиром на специфичности пројектне наставе, наставник на уводним часовима упућује ученике у начин рада, начин праћења постигнућа и вредновања. Потребно је да ученици разумеју да је израда електронских склопова и уређаја сложен процес, да су сви кораци међусобно зависни и да се сви кораци вреднују а да коначан успех не зависи само од индивидуалног рада ученика већ од целог тима.

Наставу ускладити са реализацијом наставе из предмета: Микроконтролери, Управљање индустријским системима и Техничка документација.

Предмет је подељен на четири теме, за сваку тему предложено је више различитих пројеката. Један пројекат се изводи на више часова (бар по један пројекат у класификационом периоду). Једнан пројекат ради тим који се састоји од два до четири ученика. У оквиру сваке теме, један тим мора да уради бар један пројекат. Пожељно да се у оквиру групе раде различити пројекти.

У оквиру овог предмета могу да се користе склопови који су израђени у трећем разреду из предмета Електронски склопови као и из предмета Микроконтролери у трећем и четвртом разреду.

На почетку сваког пројекта ученицима дати упутства неопходна за разумевање задатака и процеса израде.

Израда пројекта се састоји од осмишљавања блок шеме уређаја, пројектовања појединих склопова или коришћења већ готових прорачуна из документације (могу се користити документација или склопови који су рађени у трећем разреду у оквиру предмета Електронски склопови или у предмету Микроконтролери), провере појединачних склопова, повезивање склопова, провере исправности читавог уређаја и отклањања евентуалних недостатака. Након израде уређаја ученици израђују техничку документацију за цео пројекат.

У току рада инсистирати на познавању и примени мера заштите у лабораторији и на одговорном коришћењу расположивих ресурса. За реализацију вежби обезбедити неопходну документацију и проспекте за све компоненте које се користе.

Ученици на почетку, заједно са наставником, израђују план рада на пројекту. Наставник објашњава ученицима све фазе израде пројекта појединачно:

– одређивање задатка пројекта,

– истраживање на задату тему,

– прикупљање података,

– рад на пројекту,

– тестирање функционалности реализованог задатка,

– представљање пројекта циљној групи,

– евалуацију пројекта.

Након плана, ученици бирају средства за реализацију пројекта. У односу на одабрану тему разговарати са ученицима и сачинити избор потребних програма, алата и компоненти за израду пројекта. Број часова који је на располагању распоредити тако да се највише часова посвети изради пројекта. Пратити ученике у раду и подстицати их на самосталан рад.

На крају периода предвиђеног за израду пројеката, приказати и презентовати урађене пројектне задатке одељењу или широј заједници. Коментарисати и анализирати представљене пројекте заједно са ученицима. Разговарати о тешкоћама на које су ученици наилазили током реализације пројекта и на које начине су их превазишли. Уколико неки тим није успео да изради пројекат до краја, анализирати и вредновати оно што је урађено.

Препоручене теме за пројектне задатке:

Мини алармне централе

У оквиру ове теме ученици треба да направе мини алармну централу која се састоји од два до пет сензора (нпр. сензор покрета, микропрекидачи или магнетни сензори на вратима и прозорима, сензор светла и слично), излазног склопа (светлеће диоде и зујалица), извора напајања (напајање из мреже и помоћно у случају нестанка мрежног напајања) и централе (централа може да се реализује помоћу микроконтролера или помоћу електронских кола – компаратора и компоннети дигиталне електронике). Сви елементи могу да се монтирају на једну плочу тако да се види повезаност свих уређаја или да се направи макета просторије у којој је постављена централа.

Сигурносне браве

У оквиру ове теме ученици треба да направе сигурносну браву која ће се отварати помоћу шифре која се уноси на тастатури или помоћу RFID картице. Уређај треба да се састоји из мрежног напајања, резервног напајања из батерије, микроконтролерског склопа и извршног дела који може бити или електронска брава или релеј који би покретао електронску браву. Део микроконтролерског склопа (шема, програм) може да се уради у оквиру предмета Микроконтролери, за склоп за напајање може да се користи решење које је урађено у трећем разреду из предмета Електронски склопови.

Уређај за укључење светла на померај

У оквиру ове теме ученици треба да направе уређај за укључење светла на померај. Уређај треба да се састоји из мрежног напајања, резервног напајања из батерије, IR сензора покрета, микроконтролерског склопа и извршног дела који може бити релеј који би покретао сијалицу на 220V. Део микроконтролерског склопа (шема, програм) може да се уради у оквиру предмета Микроконтролери, за склоп за напајање може да се користи решење које је урађено у трећем разреду из предмета Електронски склопови.

Аутомати за светло на степеницама

У оквиру ове теме ученици треба да направе степенишни аутомат. Уређај треба да се састоји из склопа за напајање, степенишног аутомата и излазног релеја. Може се користити документација и/или читав склоп који је направљен у трећем тазреду у оквиру предмета Електронски склопови.

ФМ предајник

У оквиру ове теме ученици треба да направе једноставан ФМ предајник код којег се генерисање ФМ сигнала врши фазним модулатором и/или фреквенцијским модулатором уз претходно диференцирање модулишућег сигнала. Остали склопови неопходни за рад предајника, као нпр. склопови за напајање, филтери и други се могу искористити уколико су направљени у предмету Електронски склопови.

ФМ пријемник

У оквиру ове теме ученици треба да направе једноставан ФМ пријемник, који поред стандардних склопова (које има сваки пријемник) за демодулацију користи фреквенцијски демодулатор и интегратор. Сви склопови који су направљени у предмету Електронски склопови, а неопходни су за пријемник, се могу искористити.

Аудио миксета

У оквиру ове теме ученици треба да направе аудио миксету са три до четири канала, са сопственим напајањем и аудио појачавачем на излазу. За склоп за напајање може да се користи решење које је урађено у трећем разреду из предмета Електронски склопови.

ВУ метар

У оквиру ове теме ученици треба да направе уређај који ће укључењем светлећих диода представити ниво звука. Уређај може да има три или више канала (за различите фреквенцијске опсеге) при чему укупан број светлећих диода не би требао да буде већи од 20. За склоп за напајање може да се користи решење које је урађено у трећем разреду из предмета Електронски склопови.

P регулатор, I регулатор, D регулатор, PI регулатор, PID регулатор

У оквиру ове теме израдити макете поменутих регулатора, са напајањем и појачањем на излазу да се на њега може повезати мотор. Макете се могу касније користити у предмету Управљање индустријским системима. За склоп за напајање може да се користи решење које је урађено у трећем разреду из предмета Електронски склопови.

Стаклена башта

У оквиру ове теме ученици треба да направе макету стаклене баште у коју може да стане једна мања саксија. За стаклену башту се може искористити пластична кутија. У башти треба да се налазе сензор температуре и сензор влаге у тлу и ваздуху, један грејач и вентилатор. Уколико постоји могућност може се поставити и мини пумпа за воду. Управљање радом баште реализовати помоћу микроконтролера. За склоп за напајање може да се користи решење које је урађено у трећем разреду из предмета Електронски склопови.

Уређај за регулацију температуре у објекту, Уређај за регулацију осветљења у објекту

У оквиру ових тема могу се направити две варијанте управљања, једна група би користила управљање помоћу микроконтролера, а друга помоћу PID регулатора. Уређај треба да има напајање, сензор температуре/осветљења, регулатор и грејач/сијалицу на излазу. Као и у свим осталим темама користити доступна решења из овог и осталих предмета.

Уређај за регулацију брзине и/или позиције корачног мотора, Уређај за регулацију брзине и смера „Бесконачне траке”

У оквиру ових тема могу се направити верзије да се управљање брзином и позицијом обавља преко потенциометра, или преко нумеричке тастатуре. У оба случаја вредност брзине може да се приказује на LCD дисплеју. За избор смера може да се користи троположајни прекидач или два тастера. Регулацију брзине и позиције корачног мотора извести помоћу микроконтролера. Регулација брзине и смера “Бесконачне траке” може да се изведе помоћу микроконтролера (једна група ученика) или помоћу PID регулатора (друга група). Као и у свим осталим темама користити доступна решења из овог и осталих предмета.

Израда електронске “коцкице“ за друштвену игру „Не љути се човече” помоћу светлећих диода, Израда електронске „коцкице“ задруштвену игру „Не љути се човече” помоћу 7-сегментног дисплеја

У оквиру ових тема могу се направити верзије да се избор броја обавља помоћу осцилатора и бројача или помоћу микроконтролера. За приказ броја помоћу диода може се користити шест светлећих диода сложених у један ред или распоређених као тачке на коцки за игру „не љути се човече”. Као и у свим осталим темама користити доступна решења из овог и осталих предмета.

Израда електронске „коцкице” за „Јамб”

У оквиру ове теме направити да се помоћу микроконтролера бира насумично 5 бројева и да се они приказују на исто толико 7 – сегментних дисплеја или помоћу светлећих диода. Као и у свим осталим темама користити доступна решења из овог и осталих предмета.

Светлосни ефекти

У оквиру ове теме направити да се помоћу микроконтролера или помоћу дигиталних кола и осцилатора управља вишебојним светлећим диодама које могу бити појединачне или у траци. Као и у свим осталим темама користити доступна решења из овог и осталих предмета.

Управљање аутићем

У оквиру ове теме направити ауто који може да прати исцртану путању, ауто који може да се креће по задатој путањи (на пример да својим кретањем исцртава квадрат, круг, правоугаоник, троугао… задатих димензија), ауто којим се управља даљински … Управљање вршити помоћу микроконтролера. Као и у свим осталим темама користити доступна решења из овог и осталих предмета.

Електронскње игрице

У оквиру ове теме ученицима дати задатак да користећи знање стечено у школи направе електронску игру.

У свакој теми, наставник може, према могућностима, одабрати и неке друге, сличне склопове и уређаје.

Настава у блоку

Часове наставе у блоку организовати тако да се ученици упознају са савременим трендовима у развоју електронике кроз посете сајмовима технике, изложбама, одговарајућим компанијама или тренинг центрима. Уколико постоји могућност, препоручује се да се настава у блоку реализује код одговарајућег послодавца или у тренинг центру. У реалном радном окружењу, ученици би требало да анализирају техничку документацију, учествују у повезивању, тестирању и пуштању у рад електронског склопа и анализирају корисничка упутства писана за клијента.

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада предузећа/сервиса и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором.

Препоручене активности учења кроз рад се могу прилагодити могућностима и организацији процеса рада код послодавца, уз услов да прописани исходи морају бити достигнути.

Настава у блоку се реализије као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације наставе у блоку заједно, израђују послодавац и школа, према сопственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, и на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

При изради пројекта треба дефинисати циљ и исходе пројекта. На основу циља и исхода треба дефинисати критеријуме за праћење и вредновање процеса и продуката појединачних пројеката. Циљ је да ученици науче да вреднују различите сегменте реализације пројекта, те је зато важно континуирано развијати њихове компетенције за процењивање квалитета и давати препоруке за унапређивање сопственог и туђег рада.

Неопходно је да наставник направи план оцењивања, сумативног и формативног, у складу са .реализацијом фаза пројектне наставе и да свака фаза подразумева и вредновање ученичких постигнућа. На крају сваког часа или активности направити кратку анализу досадашњег рада, обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и образложити шта може и треба да поправи и/или уради.

Квалитет продукта није пресудан у процењивању успешности рада ученика. Он не мора да буде идеалан али треба да буде предмет вредновања и осмишљавања начина како унапредити рад. Наставник посебну пажњу треба да обрати на оствареност дефинисаних циљева и исхода пројекта. Праћење и вредновање у процесу пројектне наставе врше ученици и наставник. Сходно томе начини за вредновање и праћење су различити.

Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања. Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваког реализованог пројекта. У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. У формативном вредновању наставник би такође, требало да опише како се ученик понашао у тиму, како је комуницирао, да ли је и колико био одговоран, орјентисан на резултате, ефикасан приликом договора и спреман да прихвати одговорност.

Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.

Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.

Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.

Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавештава наставника – координатора учења кроз рад.

Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.

Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.

Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би присуствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.

Назив предмета: ПРАКТИЧНА НАСТАВА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 – Уколико програм садржи само практичне облике наставе

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању

* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Развијање навика за чување здравља и придржавања мера заштите на раду;

– Оспособљавање ученика за организовање рада и рационално коришћење енергије и материјала;

– Оспособљавање ученика да користе стандарде, нормативе, каталоге и техничко технолошку документацију;

– Оспособљавање ученика да правилно користе уређаје, алат и прибор;

– Оспособљавање ученика да врше машинске и ручне операције на материјалима (обележавање, резање, турпијање, бушење);

– Оспособљавање ученика да изводе радове у електротехничкој струци (припрема крајева проводника, израда кабловских снопића, уградња електронских елемената, монтажа и повезивање електротехничког прибора, мерења и испитивања);

– Развијање одговорности према роковима, квалитету и прецизности у послу;

– Оспособљавање ученика за обраду, разбрајање, повезивање, лемљење инсталационих каблова и проводника;

– Оспособљавање ученика за израду, пуштање у рад, испитивaње и отклањање кварова на штампаним плочама.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Разред: други

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА