Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.rs

3

На основу члана 67. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20 и 129/21) и члана 17. став 4. и члана 24. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),

Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси

ПРАВИЛНИК

о измени и допуни Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране

Члан 1.

У Правилнику о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 9/18, 3/21 и 10/21), део: „I. ПЛАН И ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ ЦВЕЋАР-ВРТЛАР”, замењује се нови делом: „I ПЛАН НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ ЦВЕЋАР-ВРТЛАР”, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

После плана и програма наставе и учења за образовни профил цвећар-вртлар, додаје се план и програм наставе и учења за образовни профил техничар хортикултуре, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 2.

План и програм наставе и учења стручних предмета за образовне профиле цвећар-вртлар и техничар хортикултуре остварују се и у складу са:

1) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Цвећар-вртлар” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 2/22);

2) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Техничар хортикултуре” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 7/21).

Члан 3.

Даном почетка примене овог правилника престаје да важи Правилник о наставном плану и програму за стицање образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје рада Пољопривреда, производња и прерада хране („Просветни гласник”, бр. 1/93, 1/94, 1/96, 2/01, 5/02, 10/06 и 5/11 и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 6/12, 5/13, 11/13, 14/13 и 9/18), у делу који се односи на наставни план и наставни програм стручних предмета за образовни профил техничар хортикултуре.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2021/2022. годином у подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране за образовни профил техничар хортикултуре, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из става 1. овог члана, најкасније до краја школске 2025/2026. године.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2021/2022. годином у подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране за образовни профил цвећар-вртлар, у трогодишњем трајању, стичу образовање по правилнику по коме су започели стицање средњег образовања, најкасније до краја школске 2024/2025. године.

Члан 4.

Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”, а примењује се од школске 2022/2023. године.

Број 110-00-120/2022-03

У Београду, 28. јула 2022. године

Министар,

Бранко Ружић, с.р.

Б. Листа изборних програма према програму образовног профила

Рб.

Стручни изборни програми

РАЗРЕД

I

II

III

Стручни предмети

1

Задругарство

 

1

1

2

Техника продаје

 

1

3

Аграрни туризам

 

 

1

4

Органско повртарство

 

 

1

5

Воћарство

1

6

Виноградарство

1

Остали облици образовно-васпитног рада током школске године

 

I РАЗРЕД
часова

II РАЗРЕД
часова

III РАЗРЕД
часова

УКУПНО
часова

Час одељењског старешине

64

64

64

192

Додатни рад*

до 30

до 30

до 30

до 120

Допунски рад*

до 30

до 30

до 30

до 120

Припремни рад*

до 30

до 30

до 30

до 120

* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

Факултативни облици образовно-васпитног рада током школске године

I РАЗРЕД

II РАЗРЕД

III РАЗРЕД

Екскурзија

до 3 дана

до 5 дана

до 5 наставних дана

Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе

2 часа недељно

Трећи страни језик

2 часа недељно

Други предмети*

1-2 часа недељно

Факултативни предмети/програми*

1-2 часа недељно

Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секција и друго)

30-60 часова годишње

Друштвене активности (ученички парламент, ученичке задруге)

15-30 часова годишње

Културна и јавна делатност школе

2 радна дана

* Поред обавезних предмета и изборних програма школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета/програма који су утврђени плановима наставе и учења других образовних профила истог или другог подручја рада, као и плановима наставе и учења за гимназије, а који су утврђени школским програмом.

** Факултативни облици васпитно-образовног рада обавезни су за ученике који се за њих определе.

Остваривање школског програма по недељама

 

I РАЗРЕД
часова

II РАЗРЕД
часова

III РАЗРЕД
часова

Разредно часовна настава

32

32

32

Менторски рад (настава у блоку, пракса)

5

5

2

Обавезне ваннаставне активности

2

2

2

Матурски испит

 

 

3

Укупно радних недеља

39

39

39

Подела одељења у групе

разред

предмет/модул

годишњи фонд часова

број ученика у групи -до

***Потребно ангажовање помоћног наставника

вежбе

практична настава

настава у блоку

I

Пољопривредна техника

 

 

24

15

ДА

Расадничарска производња

32

192

18

15

ДА

Професионална пракса

 

 

90**

15

ДА

Пољопривредна техника/Обука вожње трактора

 

 

24*

1

--

Основи биљне производње

32

 

18

 

ДА

II

Цвећарство

 

192

30

15

ДА

Украсно биље

 

96

 

15

ДА

Повртарство

 

96

30

15

ДА

Професионална пракса

 

 

90**

15

ДА

Заштита биља

 

 

12

15

ДА

III

Цвећарство

 

192

30

15

ДА

Аранжирање цвећа

 

96

 

15

ДА

Заштита биља

 

 

12

15

ДА

Подизање и нега зелених површина

 

96

30

15

ДА

Предузетништво

64

 

 

15

-- 

* Настава у блоку за модул Обука вожње трактора реализује се индивидуално за сваког ученика и обухвата обуку ученика за управљање трактором.

Распоред индивидуалне обуке за сваког ученика утврђује стручно веће наставника пољопривредне групе предмета у школи, уз присуство наставника – ментора.

** Професионална пракса се обавља у периоду од 01.09. до 15.08. текуће школске године у првом и другом разреду, изузев празником и недељом. Закључна оцена утврђује се на седници одељенског већа после 15.08. текуће школске године. На истој седници утврђује се и општи успех ученика о завршеном разреду.

1. За релизацију програма вежби, практичне наставе, наставе у блоку и професионалне праксе одељење се дели у групе.

2. Место реализације наставе програма вежби, практичне наставе, наставе у блоку и професионалне праксе дефинисано је у делу „НАСТАВНИ ПРОГРАМИ“, одељак „ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА“.

*** Часове вежби, практичне наставе, наставе у блоку и професионалне праксе реализује предметни наставник а помоћни наставник обавља послове припреме за извођење часова вежби, практичне наставе, наставе у блоку и професионалне праксе. Под непосредним руководством наставника демонстира радни задатак, пружа помоћ при раду са ученицима на часовима вежби, практичне наставе, наставе у блоку и професионалне праксе (у кабинету, лабораторији, радионици школе и школској економији) за обављање одређених послова и радних задатака. Планира и требује потребне материјале и средства за рад на часу. Обавља радне задатке за које ученици нису компетентни.

Подела одељења у групе 2Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању

разред

предмет/модул

годишњи фонд часова

број ученика у групи -до

***Потребно ангажовање помоћног наставника

вежбе

Учење кроз рад

настава у блоку

II

Цвећарство

 

192

30

15

-

Украсно биље

 

96

 

15

-

Повртарство

 

96

30

15

-

Професионална пракса

 

 

90**

15

ДА

Заштита биља

 

 

12

15

ДА

III

Цвећарство

 

192

30

15

-

Аранжирање цвећа

 

96

 

15

-

Заштита биља

 

 

12

15

ДА

Подизање и нега зелених површина

 

96

30

15

-

Предузетништво

64

 

 

15

-- 

*2 Уколико се програм реализује по дуалном моделу , минимално један инструктор на предвиђен број ученика

* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода учења, и унесу их у план реализације учења кроз рад

ОБАВЕЗНИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ

Назив предмета: ОСНОВИ БИЉНЕ ПРОИЗВОДЊЕ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

Професионална пракса

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

I

64

/

/

18

/

82

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање са педогенетским процесима;

– Усвајање знања о настанку земљишта;

– Усвајање основних знања о саставу и особинама земљишта;

– Усвајање основних знања о плодности земљишта;

– Усвајање основних знања о анатомско-морфолошким особинама биљака;

– Усвајање основних знања о физиологији биљака;

– Усвајање основних знања о исхрани биљака;

– Усвајање основних знања о ђубривима и ђубрењу;

– Упознавање са значајем употребе различитих облика ђубрива.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Земљиште

24

2.

Исхрана биљака

30

3.

Ђубрива и ђубрење

28

4. НАЗИВ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Земљиште

Исходи знања:

• опише настанак и генезу земљишта;

• наведе минеролошки састав земљишта;

• наброји најважније особине глине;

• опише земљишни раствор као чинилац плодности земљишта;

• наброји физичке, хемијске, ваздушно-топлотне и механичке особине земљишта;

• наброји елементе плодности земљишта;

• наведе мере за поправку плодности земљишта.

Теорија:

• Образовање земљишта;

• Састав и особине земљишта;

• Плодност земљишта.

Кључни појмови: састав земљишта, особине земљишта.

5.1. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација модула:

• теоријска настава (24 часа)

Место реализације наставе

• теоријска настава се реализује у учионици;

Препоруке за реализацију наставе

• теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, шема и видео презентација;

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Исхрана биљака

Исходи знања:

• наведе и опише биљна ткива;

• наброји и опише вегетативне биљне органе;

• наброји и опише генеративне биљне органе;

• опише значај воде за биљке;

• наброји органске материје воде у биљци;

• опише аутотрофни и хетеротрофни начин исхране;

• опише процес фотосинтезе;

• наброји чиниоце фотосинтезе;

• опише процес транспирације биљака;

• опише улогу корена и листа у процесу усвајања воде и минералних материја;

• наброји и опише макро и микро елементе.

Теорија:

• Анатомија биљака (биљна ћелија и биљна ткива);

• Биљни органи;

• Хемијски састав биљака;

• Начини исхране биљака;

• Снабдевање биљака водом и минерална исхрана;

• Макро и микро елементи.

Кључни појмови: биљна ћелија и биљна ткива, исхрана биљака.

5.2. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања

Реализација модула:

• теоријска настава (30 часова)

Место реализације наставе

• теоријска настава се реализује у учионици;

Препоруке за реализацију наставе

• теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, шема, макета, биљног материјала и видео презентација;

• на крају модула ученик ради тест знања.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Ђубрива и ђубрење

Исходи знања:

• наброји и опише органска ђубрива по врсти и пореклу;

• објасни значај употребе органских ђубрива;

• наведе особине минералних ђубрива;

• наведе поделу минералних ђубрива;

• наведе разлоге коришћења ђубрива;

• наведе начине ђубрења.

Теорија:

• Органска ђубрива;

• Минерална ђубрива;

• Фолијарна ђубрења;

• Начини ђубрења.

Кључни појмови: органска ђубрива, минерална ђубрива.

Исходи вештина:

• припрема, пакује и негује стајњак;

• припрема, пакује и негује компост;

• складишти минерална ђубрива.

• примењује органска и минерална ђубрива.

Настава у блоку:

• Органска ђубрива;

• Минерална ђубрива;

• Начини ђубрења.

5.3. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања

Реализација модула:

• теоријска настава (10 часова)

• настава у блоку (18 часова)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• наставе у блоку

Место реализације наставе

• теоријска настава се реализује у учионици;

• настава у блоку се реализује на школској економији.

Препоруке за реализацију наставе

• теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, узорака минералних ђубрива и видео презентација;

• ученик је обавезан да води дневник наставе у блоку;

• на крају модула ученик ради тест знања.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Предлог за формативно праћење ученика, које активности се прате, на ком нивоу, којим темама. Препоруке за повратну информацију и подстицање ученика на основу постигнућа. Вредновање различитих продуката. Предлог за сумативно оцењивање: тестови, практични радови и др. Посебно оцењивање вештина на вежбама и практичној настави (елементи оцењивања са матурских испита). Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању (у школама у којима се реализује модел дуалног образовања).

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме/модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Оцењивање

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• праћење остварености исхода

• континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција

• усмене провере знања

• тестове знања

• дневнике вежби

• тестове практичних вештина

Назив предмета: ЗАШТИТА БИЉА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

Професионална пракса

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

I

32

/

/

/

/

32

II

32

/

/

12

/

44

III

32

/

/

12

/

44

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Усвајање основних знања о биљним болестима, њиховим изазивачима, типовима, начинима настајања биљних болести и њиховој штетности;

– Усвајање основних знања о биљним штеточинама, типовима, времену и динамици настајања оштећења и њиховом препознавању;

– Усвајање основних знања о врстама корова;

– Усвајање знања о пестицидима, начину, времену и ефектима њиховe примене;

– Усвајање основних знања о мерама заштите биља, њиховој примени, значају и вештинама примене мера заштите биља;

– Упознавање економски значајнијих болести и штеточина собног и резаног цвећа и садница ружа;

– Усвајање основних знања за обављање појединих послова у заштити од болести и штеточина собног и резаног цвећа и садница ружа;

– Упознавање економски значајнијих болести и штеточина дрвенастих украсних врста (дрвећа, жбуња и повијуша);

– Стицање знања за обављање појединих послова у заштити од болести и штеточина дрвенастих украсних врста (дрвећа, жбуња и повијуша).

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Разред: први

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Биљне болести

6

2.

Штеточине

9

3.

Корови

5

4.

Пестициди

6

5.

Мере заштите биља

6

Разред: други

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Болести, штеточине и корови у заштићеном простору

9

2.

Болести цвећа, поврћа, лековитог биља и складишта

13

3.

Штеточине цвећа, поврћа, лековитог биља и складишта

13

4.

Корови у цвећарству, повртарству и лековитом биљу

9

Разред: трећи

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Болести и штеточине собног, резаног цвећа и садница ружа

16

2.

Болести и штеточине дрвенастих украсних врста (дрвеће, жбуње и повијуше)

14

3.

Болести и штеточине и корови травњака

14

4. НАЗИВ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Први разред

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Биљне болести

Исходи знања:

• дефинише појам болести биљака;

• наведе врсте изазивача биљних болести;

• опише типове биљних болести;

• опише начине настајања биљних болести (преношење заразе, инкубација, симптоми, примарни и секундарни циклуси);

• опише услове за настајање и ширење обољења код биљака;

• објасни појам отпорности биљака;

• објасни поделу болести биљака према економском значају.

Теорија:

• Подела патогена: гљиве, бактерије, вируси и др;

• Врсте промена које изазивају патогени код биљака;

• Појава и развој обољења, климатски и едафски услови, однос домаћин – патоген;

• Природна отпорност, селекција на отпорност и толерантност;

• Критеријуми за оцену економског значаја.

Кључни појмови: гљиве, бактерије, вируси, климатски и едафски услови.

5.1. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (6 часова)

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици.

Препоруке за реализацију наставе

• Модул реализовати сликовитим приказом биљних болести;

• Коришћење стручне литературе;

• Коришћење аудио-визуелних снимака, слика и проспеката, живи материјал, бинокулар, микроскоп;

• На крају модула ученик ради тест знања.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Штеточине

Исходи знања:

• објасни појам штеточина биљака;

• наведе врсте штеточина;

• наведе и објасни типове оштећења биљака;

• опише начине настајања оштећења биљака (директно, индиректно);

• опише начине промена биљака (физиолошке и морфолошке промене);

• објасни начине размножавања и распростирања штеточина;

• опише основне појмове о динамици популације;

• објасни појмове отпорности биљака;

• објасни поделу штеточина према економском значају.

Теорија:

• Подела штеточина: инсекти, гриње, глодари, нематоде, пужеви, птице и др;

• Врсте промена које изазивају штеточине код биљака;

• Климатски и едафски услови, однос домаћин-штеточина;

• Природна отпорност, селекција на отпорност и толерантност;

• Критеријуми за оцену економског значаја.

Кључни појмови: инсекти, гриње, глодари, нематоде, пужеви, птице, климатски и едафски услови.

5.2. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (9 часова)

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици.

Препоруке за реализацију наставе

• Модул реализовати сликовитим приказом биљних штеточина;

• Коришћење стручне литературе;

• Коришћење аудио-визуелних снимака, проспеката, живи материјал, бинокулар, микроскоп, слике штеточина.

• На крају модула ученик ради тест знања.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Корови

Исходи знања:

• објасни појам корова;

• наведе групе и врсте корова;

• објасни штетно деловање корова;

• опише начине размножавања и

• распростирања корова;

• објасни појам закоровљености.

Теорија:

• Подела корова: широколисни, усколисни, једногодишњи, вишегодишњи, окопавински, ливадски, рудерални и др;

• Климатско-едафски услови, однос усев-коров;

• Природна биоценоза, агробиоценоза, флористички састав;

• Критеријуми за оцену корова;

• Економског значаја корова.

Кључни појмови: групе и врсте корова, распростирања корова.

5.3. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања

Реализација наставе:

• теоријска настава (5 часова)

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици

Препоруке за реализацију наставе

• Модул реализовати приказом пестицида;

• Коришћење стручне литературе;

• Коришћење аудио-визуелних снимака, проспеката, регистара и упутства за примену пестицида;

• На крају модула ученик ради тест знања.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Пестициди

Исходи знања:

• дефинише појам пестицида, активне супстанце, препарата, растварача, носача, бонификатора, физичко стање и особине пестицида;

• наведе поделу пестицида према намени, начину деловања, месту и начину примене;

• наведе облике формулације пестицида и њихове основне особине (биолошке, хемијске, физичке, токсиколошке, екотоксиколошке);

• објасни регистрацију и примену пестицида;

• дефинише појмове отровности и опасности, каренце, толеранце;

• наведе мере продострожности при руковању и примени пестицида;

• опише средства заштите људи и начине њиховог коришћења.

Теорија:

• Подела пестицида: фунгициди, инсектициди, хербициди, бактерициди, авициди, лимациди, акарициди, нематоциди, родентициди, репеленти, атрактанти;

• Особине пестицида;

• Потреба и ризик примене пестицида;

• Климатско-едафски услови и примена пестицида, начин деловање и понашања пестицида;

• Ефекти пестицида на штетне организме, корисне организме, третиране биљке, људе, животиње, суседне биљке, земљиште, воду и др.

Кључни појмови: фунгициди, инсектициди, хербициди, бактерициди, авициди, лимациди, акарициди, примена пестицида.

5.4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања

Реализација наставе:

• теоријска настава (6 часова)

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици

Препоруке за реализацију наставе

• Модул реализовати приказом пестицида;

• Коришћење стручне литературе;

• Коришћење аудио-визуелних снимака, проспеката, регистара и упутства за примену пестицида;

• На крају модула ученик ради тест знања.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Мере заштите биља

Исходи знања:

• објасни појам штете и наведе критеријуме за процену опасности;

• опише начине прикупљања података о биљним болестима и штетним организмима, временским условима, фенофазама биљака и др;

• објасни повезаност технологије гајења биљака и заштите биља у односу на биљне болести, штетне организме и вегетациони циклус биљака;

• дефинише појам мере заштите биља;

• наведе мере заштите биља: биолошкe, хемијскe, физичкe и алтернативнe мере;

• дефинише појам резистентности штетних организама на пестициде;

• наведе корисне организме и начине очувања природне регулације;

• опише хемијске мера заштите: прскање, орошавање, замагљивање, задимљавање, ињектовање, фумигација, примена мамака, запрашивање, растурање гранула итд;

• наведе средства личне заштите при руковању са пестицидима;

• објасни значај поштовања упутства за примену пестицида, начина и услова за њихову примену.

Теорија:

• Мере заштите биља;

• Начини примене, подела, карактеристике пестицида, опрема и др;

• Поступак примене пестицида, фазе процеса и њихове карактеристике;

• Утицај метеоролошких фактора на примену и деловање пестицида;

• Могућности мешања пестицида;

• Примена пестицида и процена опасности за опрашиваче и друге корисне организме;

• Примена пестицида и опасност за здравље људи, домаћих животиња и дивљачи;

• Примена пестицида и опасност по екосистеме: земљиште, ваздух, вода;

• Законска и нормативна регулатива у заштити биља.

Кључни појмови: мере заштите биља, корисни организми и начине очувања природне регулације.

5. 5.УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања

Реализација наставе:

• теоријска настава (6 часова)

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици.

Препоруке за реализацију наставе

• Коришћење стручне литературе;

• Коришћење аудио-визуелних снимака, слика и проспеката;

• На крају модула ученик ради тест знања.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Предлог за формативно праћење ученика, које активности се прате, на ком нивоу, којим темама. Препоруке за повратну информацију и подстицање ученика на основу постигнућа. Вредновање различитих продуката. Предлог за сумативно оцењивање: тестови, практични радови и др. Посебно оцењивање вештина на вежбама и практичној настави (елементи оцењивања са матурских испита). Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању (у школама у којима се реализује модел дуалног образовања).

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме/модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Оцењивање

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• Континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција

• Усмене провере знања

• Тест знања (на крају модула)

• праћење и контрола вођења дневнике вежби

• тестове практичних вештина

• праћење и контрола вођења дневника практичног рада

Други разред

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Болести, штеточине и корови у заштићеном простору

Исходи знања:

• наведе најзначајније болести биљака у заштићеном простору;

• наведе најзначајније штеточине биљака у заштићеном простору;

• наведе корове заштићеног простора;

• опише симптоме значајнијих обољења у заштићеном простору;

• опише оштећења од штеточина у заштићеном простору;

• опише корове заштићеног простора;

• објасни време и услове настајања и развоја обољења у заштићеном простору;

• објасни време и услове настајања оштећења биљака у заштићеном простору;

• објасни време и услове појаве корова у заштићеном простору;

• наведе мере заштите и време њиховог извођења у заштићеном простору.

Теорија:

• Болести биљака у заштићеном простору;

• Штеточине биљака у заштићеном простору;

• Корови у заштићеном простору;

• Сузбијање биљних болести, штеточина и корова у заштићеном простору.

Кључни појмови: време и услове настајања и развоја обољења, мере заштите и време њиховог извођења.

• примењује интегралне мере заштите;

• припреми пестициде;

• примени пестициде у заштити биља.

Настава у блоку:

• Примена интегралних мера заштите;

• Припрема пестицида;

• Примена пестицида.

5.1. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе / учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (6 часова)

• настава у блоку (3 часа)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• наставе у блоку

Методе рада:

• тест практичних вештина;

• радни задатак;

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде);

• самопроцена.

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици;

• Настава у блоку се реализује у стакленику/пластенику.

Препоруке за реализацију наставе

• Наставу у блоку реализовати у стакленику/пластенику приликом заштите биљака у заштићеном простору;

• Ученик је обавезан да води дневник практичног рада;

• Користити видео материјал, проспекте.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Болести цвећа, поврћа, лековитог биља и складишта

Исходи знања:

• наведе најзначајније болести цвећа, поврћа, лековитог биља и складишта;

• опише симптоме значајнијих обољења цвећа, поврћа, лековитог биља и складишта;

• објасни време и услове настајања и развоја обољења цвећа, поврћа, лековитог биља и складишта;

• наведе мере заштите од биљних болести и време њиховог извођења у цвећу, поврћу, лековитом биљу и складишту.

Теорија:

• Болести цвећа, поврћа, лековитог биља и складишта;

• Сузбијање биљних болести у цвећу, поврћу, лековитом биљу и складишту.

Кључни појмови: симптоми значајнијих обољења цвећа, поврћа, лековитог биља и складишта.

• примењује интегралне мере заштите;

• припреми пестициде;

• примени пестициде у заштити биља.

Настава у блоку:

• Примена интегралних мера заштите;

• Припрема пестицида;

• Примена пестицида.

5.2. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе / учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (10 часова)

• настава у блоку (3 часа)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• наставе у блоку

Методе рада:

• тест практичних вештина;

• радни задатак;

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде);

• самопроцена.

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици;

• Настава у блоку се реализује стакленику/пластенику.

Препоруке за реализацију наставе

• Наставу у блоку реализовати у стакленику/пластенику приликом заштите биљака у заштићеном простору;

• Користити видео материјал, проспекте;

• Ученик је обавезан да води дневник практичног рада.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Штеточине цвећа, поврћа, лековитог биља и складишта

Исходи знања:

• наведе најзначајније штеточине биљака у цвећу, поврћу, лековитом биљу и складишту;

• опише оштећења од штеточина у цвећу, поврћу, лековитом биљу и складишту;

• објасни време и услове настајања оштећења од штеточина у цвећу, поврћу, лековитом биљу и складишту;

• наведе мере заштите од штеточина и време њиховог извођења у цвећу, поврћу, лековитом биљу и складишту.

Теорија:

• Штеточине цвећа, поврћа, лековитог биља и складишта;

• Сузбијање штеточина у цвећу, поврћу, лековитом биљу и складишту.

Кључни појмови: оштећења од штеточина у цвећу, поврћу, лековитом биљу и складишту.

• примењује интегралне мере заштите;

• припреми пестициде;

• примени пестициде у заштити биља.

Настава у блоку:

• Примена интегралних мера заштите;

• Припрема пестицида;

• Примена пестицида.

5.3. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе / учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (10 часова)

• настава у блоку (3 часа)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• наставе у блоку

Методе рада:

• тест практичних вештина;

• радни задатак;

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде);

• самопроцена.

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици

• Настава у блоку се реализује на школској економији на отвореном или у стакленику/пластенику

Препоруке за реализацију наставе

• Наставу у блоку реализовати у стакленику/пластенику приликом заштите биљака у заштићеном простору;

• Користити видео материјал, проспекте;

• Ученик је обавезан да води дневник практичног рада.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Корови у цвећарству, повртарству и лековитом биљу

Исходи знања:

• наведе корове у цвећу, поврћу, лековитом биљу опише симптоме значајнијих коровa;

• опише корове у цвећу, поврћу, лековитом биљу;

• објасни време и услове појаве корова у цвећу, поврћу, лековитом биљу;

• наведе мере заштите од корова и време њиховог извођења у цвећу, поврћу, лековитом биљу.

Теорија:

• Корови у цвећу, поврћу, лековитом биљу;

• Сузбијање корова у цвећу, поврћу, лековитом биљу.

Кључни појмови: време и услови појаве корова у цвећу, поврћу, лековитом биљу.

• примењује интегралне мере заштите;

• припреми пестициде;

• примени пестициде у заштити биља.

Настава у блоку:

• Примена интегралних мера заштите;

• Припрема пестицида;

• Примена пестицида.

5.4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе / учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (6 часова)

• настава у блоку (3 часа)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• наставе у блоку

Методе рада:

• тест практичних вештина;

• радни задатак;

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде);

• самопроцена.

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици;

• Настава у блоку се реализује стакленику/пластенику:

Препоруке за реализацију наставе

• Наставу у блоку реализовати у стакленику/пластенику приликом заштите биља у заштићеном простору;

• Користити видео материјал, проспекте;

• Ученик је обавезан да води дневник практичног рада.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Предлог за формативно праћење ученика, које активности се прате, на ком нивоу, којим темама. Препоруке за повратну информацију и подстицање ученика на основу постигнућа. Вредновање различитих продуката. Предлог за сумативно оцењивање: тестови, практични радови и др. Посебно оцењивање вештина на вежбама и практичној настави (елементи оцењивања са матурских испита). Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању (у школама у којима се реализује модел дуалног образовања).

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме/модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Оцењивање

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• Континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција

• Усмене провере знања

• Тест знања (на крају модула)

• тестове практичних вештина

• праћење и контрола вођења дневника практичног рада

Трећи разред

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Болести и штеточине собног, резаног цвећа и садница ружа

Исходи знања:

• наведе најзначајније болести собног и резаног цвећа и садница ружа;

• наведе најзначајније штеточине собног, резаног цвећа и садница ружа;

• опише симптоме значајнијих обољења собног, резаног цвећа и садница ружа;

• опише оштећења од штеточина собног, резаног цвећа и садница ружа;

• објасни време и услове настајања и развоја обољења собног, резаног цвећа и садница ружа;

• објасни време и услове настајања оштећења од штеточина собног, резаног цвећа и садница ружа;

• наведе мере заштите и време њиховог извођења код собног, резаног цвећа и садница ружа.

Теорија:

• Биљне болести собног и резаног цвећа и садница ружа;

• Сузбијање биљних болести собног и резаног цвећа и садница ружа;

• Штеточине собног и резаног цвећа и садница ружа;

• Сузбијање штеточина собног и резаног цвећа и садница ружа.

Кључни појмови: симптоми значајнијих обољења собног, резаног цвећа и садница ружа.

Исходи вештина:

• примењује интегралне мере заштите;

• припреми пестициде;

• примени пестициде у заштити биља.

Настава у блоку:

• Примена интегралних мера заштите;

• Припрема пестицида;

• Примена пестицида.

5.1. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе / учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (13 часова)

• настава у блоку (3 часа)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• наставе у блоку

Методе рада:

• тест практичних вештина;

• радни задатак;

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде);

• самопроцена.

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици

• Настава у блоку се реализује стакленику/пластенику

Препоруке за реализацију наставе

• Наставу у блоку реализовати у стакленику/пластенику приликом заштите биља у заштићеном простору;

• Користити видео материјал, проспекте;

• Ученик је обавезан да води дневник практичног рада.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Болести и штеточине дрвенастих украсних врста (дрвећа, жбуња и повијуша)

Исходи знања:

• наведе најзначајније болести дрвенастих украсних врста (дрвећа, жбуња и повијуша);

• наведе најзначајније штеточине дрвенастих украсних врста (дрвећа, жбуња и повијуша);

• опише симптоме значајнијих обољења дрвенастих украсних врста (дрвећа, жбуња и повијуша);

• опише оштећења од штеточина дрвенастих украсних врста (дрвећа, жбуња и повијуша);

• објасни време и услове настајања и развоја обољења дрвенастих украсних врста (дрвећа, жбуња и повијуша);

• објасни време и услове настајања оштећења од штеточина дрвенастих украсних врста (дрвећа, жбуња и повијуша);

• наведе мере заштите и време њиховог извођења дрвенастих украсних врста (дрвећа, жбуња и повијуша).

Теорија:

• Биљне болести дрвенастих украсних врста (дрвећа, жбуња и повијуша);

• Сузбијање биљних болести дрвенастих украсних врста (дрвећа, жбуња и повијуша);

• Штеточине дрвенастих украсних врста (дрвеће, жбуње и повијуше);

• Сузбијање штеточина дрвенастих украсних врста (дрвећа, жбуња и повијуша).

Кључни појмови: симптоми значајнијих обољења дрвенастих украсних врста (дрвећа, жбуња и повијуша).

Исходи вештина:

• примењује интегралне мере заштите;

• припреми пестициде;

• примени пестициде у заштити биља.

Настава у блоку:

• Примена интегралних мера заштите;

• Припрема пестицида;

• Примена пестицида.

5.2. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе / учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (10 часова)

• настава у блоку (3 часа)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• наставе у блоку

Методе рада:

• тест практичних вештина;

• радни задатак;

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде);

• самопроцена.

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици

• Настава у блоку се реализује стакленику/пластенику

Препоруке за реализацију наставе

• Наставу у блоку реализовати у стакленику/пластенику приликом заштите биљака у заштићеном простору;

• Користити видео материјал, проспекте;

• Ученик је обавезан да води дневник практичног рада.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Болести, штеточине и корови травњака

Исходи знања:

• наведе најзначајније болести биљака у травњаку;

• наведе најзначајније штеточине биљака у травњаку;

• наведе корове у травњаку;

• опише симптоме значајнијих обољења у травњаку;

• опише оштећења од штеточина у травњаку;

• опише корове у травњаку;

• објасни време и услове настајања и развоја обољења у травњаку;

• објасни време и услове настајања оштећења травњака;

• објасни време и услове појаве корова у травњаку;

• наведе мере заштите и време њиховог извођења у травњаку.

Теорија:

• Болести травњака;

• Штеточине травњака;

• Корови травњака;

• Сузбијање биљних болести, штеточина и корова у травњаку.

Кључни појмови: време и услове настајања оштећења травњака

Исходи вештина:

• примењује интегралне мере заштите;

• припреми пестициде;

• примени пестициде у заштити биља.

Настава у блоку:

• Примена интегралних мера заштите

• Припрема пестицида;

• Примена пестицида.

5.3. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе / учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (9 часова)

• настава у блоку (6 часова)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• наставе у блоку

Методе рада:

• тест практичних вештина;

• радни задатак;

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде);

• самопроцена.

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици

• Настава у блоку се реализује стакленику/пластенику

Препоруке за реализацију наставе

• Наставу у блоку реализовати у стакленику/пластенику приликом заштите биљака у заштићеном простору;

• Користити видео материјал, проспекте;

• Ученик је обавезан да води дневник практичног рада.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Предлог за формативно праћење ученика, које активности се прате, на ком нивоу, којим темама. Препоруке за повратну информацију и подстицање ученика на основу постигнућа. Вредновање различитих продуката. Предлог за сумативно оцењивање: тестови, практични радови и др. Посебно оцењивање вештина на вежбама и практичној настави (елементи оцењивања са матурских испита). Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању (у школама у којима се реализује модел дуалног образовања).

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме/модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Оцењивање

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• Континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција

• Усмене провере знања

• Тест знања (на крају модула)

• тестове практичних вештина

• праћење и контрола вођења дневника практичног рада

Назив предмета: ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

Професионална пракса

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

I

64

/

/

24

/

88

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање конструкција пољопривредних машина;

– Стицање знања о примени машина у пољопривредној производњи и њихово најефикасније искоришћавање;

– Стицање знања о функционалним и технчким карактеристикама машина, опреме и уређаја који се користе у пољопривредној производњи;

– Оспособљавање за самостално управљање трактором са приколицом у јавном саобраћају;

– Развијање радних навика, сигурности, прецизности и одговорности у раду;

– Оспособљавање за правилно и рационално коришћења пољопривредне технике.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Разред: први

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Машински материјали и елементи

8

2.

Мотори

8

3.

Трактори

8

4.

Обука вожње трактора

30

5.

Прикључне машине и опрема

34

4. НАЗИВ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Машински материјали и елементи

Исходи знања:

• разликује машинске материјале;

• дефинише особине машинских материјала;

• наведе остале материјале који се примењују у пољопривредној техници;

• дефинише особине горива и мазива;

• разликује горива и мазива по врстама;

• објасни поступак складиштeња и чувања горива и мазива;

• дефинише машинске елементе;

• разликује машинске елементе.

Теорија:

• Појам, подела и особине материјала за израду пољопривредних машина;

• Неметали (дрво, пластични материјали, керамика);

• Значај и врсте горива и мазива;

• Особине горива и мазива;

• Машински елементи.

Кључни појмови: врсте и особине горива и мазива.

5.1. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (8 часова)

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици

Препоруке за реализацију наставе:

• модул реализовати сликовитим приказом машинских елемената и материјала на пољопривредним машинама, показати узорке и објаснити њихов значај и улогу на пољопривредним машинама.

Оцењивање

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• Усмене провере знања;

• Писана провера;

• Континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Мотори

Исходи знања:

• објасни принцип рада двотактних и четворотактних мотора СУС;

• наведе и опише делове мотора СУС;

• наведе и опише уређаје ОТО и дизел – мотора;

• објасни поступке одржавања уређаја мотора.

Теорија:

• Основне величине мотора СУС;

• Принцип рада двотактних и четворотактних ОТО и дизел мотора;

• Непокретни и покретни делови мотора СУС;

• Уређаји ОТО и дизел-мотора (уређај за хлађење, уређај за подмазивање, уређај за напајање мотора горивом, електрични уређаји);

• Одржавање уређаја мотора.

Кључни појмови: мотори СУС и четворотактни ОТО и дизел мотори.

5.2. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (8 часова)

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици.

Препоруке за реализацију наставе:

• показати делове и уређаје на моделу мотора и објаснити њихов значај и улогу.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Трактори

Исходи знања:

• наведе типове трактора који се користе у пољопривредној производњи;

• наведе делове трансмисије трактора;

• разликује делове трансмисије;

• наведе уређаје трактора;

• објасни улогу уређаја;

• објасни конструкцију и уређаје једноосовинских трактора и мотокултиватора;

• наведе прикључке једноосовинских трактора.

Теорија:

• Пољопривредни трактори;

• Трансмисија трактора (спојница, мењач, редуктор, диференцијал и предњи погон трактора);

• Уређаји трактора;

• Једноосовински трактори и мотокултиватори;

• Прикључци једноосовинских трактора.

Кључни појмови: спојница, мењач, редуктор, диференцијал и предњи погон трактора и уређаји трактора.

5.3. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (8 часова)

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици.

Препоруке за реализацију наставе:

• теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката и видео-презентација;

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Обука вожње трактора

Исходи знања:

• наведе правила саобраћаја на путевима;

• препозна саобраћајне знакове и знаке које дају овлашћена лица;

• објасни поступање у складу са прописима и правилима саобраћаја и саобраћајним знаковима за време вожње у насељеном месту и ван насељеног места;

• објасни радње са трактором у саобраћају (укључивање у саобраћај, извођење појединих радњи са трактором у саобраћају);

• објасни правила проласка возила кроз раскрсницу;

• објасни значај техничке исправности трактора и приколице.

Теорија:

• Саобраћајни знакови;

• Прописи о безбедности саобраћаја;

• Техничка исправност трактора и приколица;

Настава у блоку:

• Припрема трактора и приколице за вожњу;

• Контрола исправности и функционисање прописаних уређаја трактора и приколице;

• Исправе потребне за вожњу;

• Стартовање мотора и полазак првим степеном преноса на полигону за обуку;

• Полазак са места на равном путу и путу са уздужним нагибом;

• Промена степена преноса, убрзавање и успоравање брзине кретања, држање правца при кретању трактора са приколицом;

• Заустављање и паркирање трактора и приколице;

• Вожња уназад са одржавањем правца на одређеној дужини;

• Укључивање трактора са приколицом у саобраћај;

• Пролаз трактора са приколицом кроз различите раскрснице;

• Светла за осветљење пута;

• Светла за означавање трактора (ротационо светло);

• Руковање уређајима трактора (уређај за кочење, хидраулични и светлосно-сигнални уређаји);

• Паркирање трактора са приколицом на различите начине.

Кључни појмови: правила саобраћаја на путевима, саобраћајни знакови, прописи о безбедности саобраћаја.

Исходи вештина:

• припреми трактор и приколицу за вожњу;

• изврши контролу исправности и функционисања прописаних уређаја трактора и приколице;

• провери исправе потребне за вожњу;

• стартује мотор и крене трактором првим степеном преноса на полигону за обуку;

• обави полазак са места на равном путу и путу са уздужним нагибом;

• обави радње трактором и приколицом на уређеном простору (полигону за обуку);

• поступа у складу са прописима о правилима саобраћаја и саобраћајних знакова за време вожње на путу у насељеном месту и ван насељеног места (укључивање у саобраћај, извођење појединих радњи са трактором у саобраћају);

• изврши пролаз трактора са приколицом кроз различите раскрснице;

• управља трактором са приколицом на путу са слабијим интезитетом саобраћаја;

• користи светла за осветљење пута, светла за означавање трактора (ротационо светло);

• рукује уређајима трактора (уређај за кочење, хидраулични уређај, светлосно-сигнални уређаји);

• заустави и паркира трактор и приколицу на безбедан начин.

5.4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (6 часова)

• настава у блоку (24 часа)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• Наставе у блоку

Методе рада:

• тест практичних вештина;

• радни задатак;

• презентација реализације радног задатка (усмено објашњавање поступка реализације);

• самопроцена.

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Настава у блоку се реализује на полигону за обуку вожње и јавном саобраћају у складу са Законом о безбедности саобраћаја.

Препоруке за реализацију наставе:

• теоријски део наставе реализовати у складу са Законом о безбедности саобраћаја (у трајању од 6 часова);

• наставау блоку која се односи на обуку вожње трактора у јавном саобраћају обавити кроз 24 часа индивидуалне обуке по ученику;

• након обуке може се организовати полагање возачког испита за трактор;

• ученик је обавезан да води дневник практичног рада;

• на крају модула ученик ради тест знања.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Прикључне машине и опрема

Исходи знања:

• објасни принцип рада појединих машина и оруђа за обраду земљишта;

• објасни принцип рада машина за ђубрење;

• објасни рад машина за сетву и садњу;

• наведе поделу машина за негу усева и заштиту биља;

• објасни принцип рада машина за негу и заштиту;

• објасни поступке одржавања машина за негу и заштиту;

• наведе поделу машина за убирање плодова;

• наведе и опише транспортна средства;

• наведе поделу машина за заснивање и одржавање травњака;

• објасни принцип рада машина за сетву трава;

• објасни принцип рада травокосачица;

• наведе врсте уређаја за наводњавање;

• наведе поделу машина и опреме за рад у расадничарству;

• објасни принцип рада машина и опреме за рад у расадничарству;

• наведе поделу машина за негу круна дрвећа;

• објасни рад моторних тестера;

• објасни рад аутодизалица;

• објасни принцип рада машина за припрему земљишних смеша.

Теорија:

• Машине и оруђа за обраду земљишта;

• Машине за ђубрење;

• Машине за сетву и садњу;

• Машине за негу усева и заштиту биља;

• Машине за убирање плодова;

• Транспортна средства;

• Подела машина за заснивање и одржавање травњака;

• Сејачице за сетву семена трава;

• Травокосачице (врсте, принцип рада);

• Подела система за наводњавање и технички опис;

• Машинe и опрема за негу круна дрвећа;

• Ручне тестере и маказе;

• Моторне тестере;

• Машинe за припрему земљишних смеша;

• Машине за негу компоста;

• Пресе за саксије.

Кључни појмови: машине за сетву и садњу, машине за негу усева и заштиту биља.

5.5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (34 часа)

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици, кабинету.

Препоруке за реализацију наставе:

• теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката и видео-презентација.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Предлог за формативно праћење ученика, које активности се прате, на ком нивоу, којим темама. Препоруке за повратну информацију и подстицање ученика на основу постигнућа. Вредновање различитих продуката. Предлог за сумативно оцењивање: тестови, практични радови и др. Посебно оцењивање вештина на вежбама и практичној настави (елементи оцењивања са матурских испита). Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању (у школама у којима се реализује модел дуалног образовања).

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме/модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Оцењивање

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• Континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција

• Усмене провере знања

• Тест знања (на крају модула)

• дневнике вежби

• тестове практичних вештина

Назив предмета: РАСАДНИЧАРСКА ПРОИЗВОДЊА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

Професионална пракса

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

I

96

32

192

18

/

338

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Усвајање знања о заснивању расадника;

– Усвајање знања о објектима и опреми за производњу садног материјала;

– Усвајање знања о припреми и обради земљишта;

– Усвајање знања о земљишним смешама;

– Усвајање знања о значају и начину размножавања;

– Усвајање знања о значају и начинима неге биљака;

– Оспособљавање за формирање топлих (леја), полутоплих и хладних леја;

– Оспособљавање за прављење земљишних смеша ;

– Оспособљавање за припрему земљишта;

– Оспособљавање за генеративно и вегетативно размножавање биљака;

– Оспособљавање за примену мера неге биљака.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Разред: први

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Организација расадника

31

2.

Објекти и опрема у расднику

31

3.

Припрема и обрада земљишта

31

4.

Земљишне смеше

38

5.

Размножавање

106

6.

Мере неге

101

4. НАЗИВ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Организација расадника

Исходи знања:

• наброји и опише услове средине за организацију расадника;

• наведе и опише одељке за размножавање;

• опише одељак за формирање садница жбуња;

• опише одељак за формирање садница дрвећа;

• опише матичњак, ветробрани појас, арборетум и огледно поље;

• наведе непродуктивне делове расадника.

Теорија:

• Клима и земљиште

• Сејалиште, ожилиште и пикириште

• Прва школа жбуња, друга школа жбуња

• Прва, друга и трећа школа дрвећа

• Матичњаци, ветробрани појасеви, арборетуми и огледно поље

• Непродуктивни део расадника

Кључни појмови: клима и земљиште, сејалиште, ожилиште и пикириште.

Исходи вештина:

• изради шему расадника.

Вежбе:

• Шема расадника

Исходи вештина:

• учествује у размеравању расадника по налогу.

Практична настава:

• Размеравање расадника

5.1. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (10 часа)

• вежбе (3 часа)

• практична настава (18 часова)

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици, кабинету.

Препоруке за реализацију наставе:

• теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката и видео-презентација.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Објекти и опрема у расаднику

Исходи знања:

• наброји и опише делове топле леје;

• опише хладне леје;

• наведе саставне делове пластеника;

• наведе поделу и примену стакленика;

• наброји и опише неопходну опрему и алат у расадничарској производњи.

Теорија:

• Топле леје

• Хладне леје

• Пластеници

• Стакленици

• Опрема и алат

Кључни појмови: топле леје, хладне леје и пластеник /стакленик.

Исходи вештина:

• препозна објекте у расаднику;

• препозна опрему у расаднику;

• препозна алат у расаднику;

Вежбе:

• Објекти, опрема и алат у расадничарству.

Исходи вештина:

• припреми и формира топле леје;

• припреми и формира хладне леје;

• учествује у подизању и реконструкцији пластеника и стакленика;

• примени опрему и алат.

Практична настава:

• Топле леје;

• Хладне леје;

• Пластеници;

• Стакленици;

• Опрема и алат.

5.2. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (10 часа)

• вежбе (3 часа)

• практична настава (18 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби и

• практичне наставе

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Вежбе и практична настава се реализује на школској економији у расаднику

Препоруке за реализацију наставе:

• теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката и видео-презентација

• вежбе се реализују упознавањем конкретно са објектима, опремом и алатом

• практична настава се реализује на отвореним и затвореним објектима.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Припрема и обрада земљишта

Исходи знања:

• опише припрему земљишта;

• наброји и опише различите начине обраде земљишта;

• наведе физичке, хемијске и биолошке особине земљишта.

Теорија:

• Припрема земљишта

• Обрада земљишта

• Физичке особине земљишта

• Хемијске особине земљишта

• Биолошке особине земљишта

Кључни појмови: начини обраде земљишта.

Исходи вештина:

• разликује различите начине обраде земљишта ;

Вежбе:

• Различити начини обраде земљишта

Исходи вештина:

• чисти и уклања биљни материјал, камење и друге нечистоће;

• учествује у равнању терена;

• учествује у основној обради земљишта;

• примени различите начине допунске обраде земљишта.

Практична настава:

• Припрема земљишта (чишћење и равнање)

• Основна обрада зељишта

• Допунска обрада земљишта

5.3. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (10 часова)

• вежбе (3 часа)

• практична настава (18 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби и практичне наставе

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Вежбе и практична настава се реализује на школској економији

Препоруке за реализацију наставе:

• теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката и видео-презентација

• вежбе се реализују на школској економији непосредно после реализације конкретног начина обраде

• практична настава се реализује на школској економији у расаднику.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Земљишне смеше

Исходи знања:

• наброји и опише врсте вртног земљишта;

• опише земљишне смеше;

• наведе поделу земљишних смеша.

Теорија:

• Врсте вртног земљишта;

• Земљишне смеше-супстрати.

Кључни појмови: врсте вртног земљишта, земљишне смеше.

Исходи вештина:

• препозна врста вртног земљишта;

• препозна супстрате по намени и по саставу.

Вежбе:

• Врсте вртног земљишта;

• Врсте земљишних смеша.

Исходи вештина:

• припреми и негује стајњак;

• припреми компост;

• припреми лисњачу и чамовку;

• припреми бусењачу;

• прави земљишне смеше по налогу.

Практична настава:

• Вртно земљиште;

• Земљишне смеше.

5.4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (10 часова)

• вежбе (4 часа)

• практична настава (24 часа)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби

• практичне наставе

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Вежбе се реализују у учионици или школској економији

• Практична настава се реализује на школској економији у расаднику.

Препоруке за реализацију наставе:

• теоријски део наставе реализовати уз помоћ табела, слика, проспеката и видео-презентација

• вежбе се реализују на школској економији у расаднику непосредно после реализације конкретног начина обраде

• практична настава се реализује на школској економији у расаднику.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Размножавање

Исходи знања:

• наброји делове семена;

• опише припрему семена за сетву;

• наведе и опише начине сетве;

• опише сетву семена у посудама и лејама;

• наведе предности и недостатке генеративног размножавања;

• наброји и опише начине вегетативног размножавања;

• наведе предности и недостатке вегетативног размножавања;

Теорија:

• Генеративно размножавање

• Вегетативно размножавање

Кључни појмови: делови семена, начини сетве, генеративно и вегетативно размножавање.

Исходи вештина:

• разликује делове семена;

• разликује начине сетве;

• разликује начине вегетативног размножавања;

Вежбе:

• Генеративно размножавање

• Вегетативно размножавање

Исходи вештина:

• припреми семе, посуде и алат за сетву семена;

• сеје семе у леје отвореног и затвореног простора;

• сеје семе у посуде;

• пикира, улончава и прелончава расад;

• расађује расад;

• примени различите начине вегетативног размножавања;

• калеми.

Практична настава:

• Генеративно размножавање

• Вегетативно размножавање

Исходи вештина:

• обави сетву семена различитих биљака у леје пластеника/стакленика;

• скида (узима) и сади резнице за ожиљавање.

Настава у блоку:

• Сетва семена различитих култура у леје пластеника

• Узимање и садња резница за ожиљавање

5.5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (30 часова)

• вежбе (10 часова)

• практична настава (60 часова)

• настава у блоку (6 часа)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби,

• практичне наставе и

• наставе у блоку

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици или кабинету.

• Вежбе се реализују у учионици и на школској економији

• Практична настава се реализује на школској економији у расаднику

• Настава у блоку се реализује у пластенику

Препоруке за реализацију наставе:

• теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката и видео-презентација

• вежбе се реализују кроз израду паноа,скица,шема и демонстрацију различитог начина размножавања

• настава у блоку се реализује сетвом семена различитих култура у леје пластеника

• ученик је обавезан да води дневник практичног рада

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Мере неге

Исходи знања:

• наброји основне мере неге расада;

• опише основне мере неге расада;

• наведе специфичне мере неге расада;

• опише специфичне мере неге расада;

• наброји основне мере неге садног материјала украсног биља и цвећа ;

• опише основне мере неге садног материјала украсног биља и цвећа;

• наведе специфичне мере садног материјала украсног биља и цвећа;

• опише специфичне мере садног материјала украсног биља и цвећа.

Теорија:

• Мере неге расада;

– основне

– специфичне

• Мере неге садног материјала;

– основне

– специфичне (формирање облика дрвећа и жбуња)

Кључни појмови: основне мере неге расада, специфичне мере неге расада.

Исходи вештина:

• разликује карактеристике основних мера неге расада и садног материјала;

• разликује карактеристике специфичних мера расада;

Вежбе

• Мере неге расада и садног материјала;

– основне

– специфичне

Исходи вештина:

• примени основне мере неге расада;

• примени специфичне мере неге расада;

• поставља ослонац;

• сади расад на сталном месту;

• примени основне мере неге садног материјала украсног биља и цвећа;

• примени специфичне мере неге садног материјала украсног биља и цвећа;

• негује украсно биље по школама;

• формира украсне облике дрвећа и жбуња.

Практична настава:

• Мере неге расада и садног материјала;

– основне

– специфичне

Исходи вештина:

• примени основне и специфичне мере неге расада;

• сади расад на сталном месту;

• примени основне и специфичне мере неге садног материјала украсног биља и цвећа;

• формира украсне облике дрвећа и жбуња.

Настава у блоку:

• Мере неге расада и садног материјала;

– основне

– специфичне

5.6. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (26 часа)

• вежбе (9 часова)

• практична настава (54 часа)

• настава у блоку (12 часова)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби,

• практичне наставе и

• наставе у блоку

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Вежбе се реализујu на школској економији

• Практична настава и настава у блоку се реализује на школској економији или код социјалног партнера

Препоруке за реализацију наставе:

• теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката и видео-презентација;

• вежбе се реализују на школској економији пре и после ницања биљака;

• практична настава се реализује на отвореним и у затвореним објектима школске економије и расднику;

• Наставу у блоку реализовати на школској економији са исходима основне и специфичне мере расада и садног материјала.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Предлог за формативно праћење ученика, које активности се прате, на ком нивоу, којим темама. Препоруке за повратну информацију и подстицање ученика на основу постигнућа. Вредновање различитих продуката. Предлог за сумативно оцењивање: тестови, практични радови и др. Посебно оцењивање вештина на вежбама и практичној настави (елементи оцењивања са матурских испита). Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању (у школама у којима се реализује модел дуалног образовања).

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме/модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Оцењивање

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• Усмене провере знања

• Тест знања

• Континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција

• Тест практичних вештина

• Праћење и контрола вођења дневника практичног рада.

Назив предмета: ЦВЕЋАРСТВО

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

Професионална пракса

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

II

64

/

192

24

/

280

III

64

/

192

24

/

280

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

УЧЕЊЕ КРОЗ РАД*

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Учење кроз рад

Настава у блоку

II

64

/

192

24

192

280

III

64

/

192

24

192

280

2Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Усвајање знања о морфологији, размножавању, условима гајења и применини цветних врста отвореног простора;

– Усвајање знања о морфологији, размножавању, условима гајења и примени цветних врста затвореног простора;

– Усвајање знања о производњи и примени ружа;

– Оспособљавање за производњу цветних врста отвореног простора;

– Оспособљавање за производњу цветних врста затвореног простора;

– Оспособљавање за производњу и примену ружа.

– Упознавање са педогенетским процесима;

– Усвајање знања о настанку, особинама и плодности земљишта

– Усвајање основних знања о саставу и особинама земљишта;

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Разред: други

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Једногодишње цвеће

72

2.

Двогодишње цвеће

24

3.

Перене (вишегодишње цвеће)

88

4.

Луковичасто и гомољасто цвеће

96

Разред: трећи

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Цветно-декоративне саксијске врсте цвећа

78

2.

Лисно-декоративне саксијске врсте цвећа

62

3.

Производња резаног цвећа

56

4.

Производња ружа

84

4. НАЗИВ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Једногодишње цвеће

Исходи знања:

• опише појам једногодишњег цвећа;

• наброји и опише једногодишње цветне врсте;

• наведе и опише начин размножавања једногодишњег цвећа;

• наведе услове гајења једногодишњег цвећа;

• наведе мере неге једногодишњих цветних врста.

Теорија

• Једногодишње цвеће

• Једногодишње цветне врсте рода:

– Ageratum,

– Petunia,

– Salvia,

– Verbena,

– Begonia.

– Tagetes,

– Calendula.

– Zinnia,

– Tropeolum,

– Ipomea,

– Coleus,

– Celosia,

– Chelichrysum,

– Рortulaca .....

Кључни појмови: основне мере неге расада, специфичне мере неге расада.

Исходи вештина:

• сеје семе једногодишње цветне врсте;

• негује једногодишње цветне врсте до расађивања;

• расађује једногодишње цветне врсте на стално место;

• негује једногодишње цветне врсте на сталном месту;

• сакупља семе једногодишњих цветних врста.

Практична настава:

• сетва семена једногодишњих цветних врста;

• мере неге једногодишњих цветних врста;

• примена једногодишњих цветних врста.

5.1. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (18 часова)

• практична настава (54 часа)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• практичне наставе

Место реализације наставе1:

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Практична настава се реализује у затвореном и отвореном простору школске економије,

Место реализације наставе2 :

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Учење кроз рад обавити у затвореном и отвореном простору у пољопривредним предузећима или делом на школској економији.

Препоруке за реализацију наставе:

• Теоретски део наставе реализовати уз помоћ цветних врста, хербаријума, семенарника, албума, проспеката, видео презентација и др.

• Ученик је обавезан да води дневник практичног рада;

• На крају модула ученик ради тест знања и тест практичних вештина

• Практичну наставу релизовати на школској економији у пластеницима, стакленицима и отвореном простору.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Двогодишње цвеће

Исходи знања:

• опише појам двогодишњег цвећа;

• наброји и опише двогодишње цветне врсте;

• наведе и опише начине размножавања двогодишњег цвећа;

• наведе услове гајења двогодишњег цвећа;

• наведе мере неге двогодишњих цветних врста.

Теорија

• Двогодишње цвеће

• Двогодишње цветне врсте рода:

– bellis,

– viola,

– myosotis,

– silene,

– digitalis,

– althea,

– dianthus,

– cherianthus....

Кључни појмови: двогодишње цветне врсте.

Исходи вештина:

• расађује двогодишње цветне врсте цвећа;

• негује двогодишње цветне врсте.

Практична настава :

• садња расада двогодишњег цвећа;

• мере неге двогодишњег цвећа.

5.2. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (6 часова)

• практична настава (18 часова)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• практичне наставе

Место реализације наставе1:

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Практична настава се реализује у затвореном и отвореном простору школске економије,

Место реализације наставе2 :

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Учење кроз рад обавити у затвореном и отвореном простору у пољопривредним предузећима или делом на школској економији.

Препоруке за реализацију наставе:

• Теоретски део наставе реализовати уз помоћ цветних врста, хербаријума, семенарника, албума, проспеката, видео презентација и др.

• Ученик је обавезан да води дневник практичног рада;

• На крају модула ученик ради тест знања и тест практичних вештина

• Практичну наставу релизовати на школској економији на отвореном простору

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Перене (вишегодишње цвеће)

Исходи знања:

• опише појам вишегодишњег цвећа (перена);

• наброји и опише вишегодишње цветне врсте (перене);

• наведе и опише генеративне и вегетативне начине размножавања перена;

• наведе услове гајења перена;

• наведе мере неге вишегодишњих цветних врста (перена).

Теорија

• Вишегодишње цвеће

• Вишегодишње цветне врсте рода:

– aster,

– hosta,

– lupinus,

– dicentra,

– peonia,

– papaver,

– primula,

– bergenia,

– delphinium,

– achillea,

– aquilegia,

– rudbeckia,

– gailardia,

– statica,

– vinca....

Кључни појмови: вишегодишње цветне врсте.

Исходи вештина:

• сеје семе вишегодишњих цветних врста;

• примењује вегетативне начине размножавања;

• примењује мере неге перена;

• сади перене на стално место

Практична настава :

• размножавање перена генеративно и вегетативно

• мере неге вишегодишњег цвећа (перена);

Исходи вештина:

• примењује вегетативне начине размножавања перена;

• примењује мере неге перена;

• сади перене на стално место

Настава у блоку:

• размножавање перена генеративно и вегетативно;

• мере неге вишегодишњег цвећа (перена).

5.3. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (16 часова)

• практична настава (48 часова)

• наставе у блоку (24 часа)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• практичне наставе

• наставе у блоку

Место реализације наставе1:

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Практична настава се реализује у затвореном и отвореном простору школске економије,

Место реализације наставе2 :

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Учење кроз рад обавити у затвореном и отвореном простору у пољопривредним предузећима или делом на школској економији.

Препоруке за реализацију наставе:

• Теоретски део наставе реализовати уз помоћ цветних врста, хербаријума, семенарника, албума, проспеката, видео презентација и др.

• Ученик је обавезан да води дневник практичног рада

• На крају модула ученик ради тест знања и тест практичних вештина

• Практичну наставу релизовати на школској економији на отвореном простору

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Луковичасто и гомољасто цвеће

Исходи знања:

• опише појам луковичастог и гомољастог цвећа;

• наброји и опише луковичасте и гомољасте цветне врсте;

• опише садњу, вађење и чување луковица и гомоља;

• наведе услове гајења луковичастог и гомољастог цвећа;

• наведе и опише мере неге луковичастог и гомољастог цвећа;

• опише методе поспешивања луковичастог цвећа.

Теорија

• Луковичасто и гомољасто цвеће

• Луковичасто цвеће рода:

– Tulipa,

– Hyacinthus,

– Narcissus,

– Gladiolus,

– Lilium ...

• Гомољасто цвеће рода:

– Begonia,

– Dahlia,

– Cannа …

Кључни појмови: луковичасто и гомољасто цвеће.

Исходи вештина:

• сади луковице;

• наклијава и сади гомоље;

• примењује мере неге луковичастог и гомољастог цвећа;

• вади, чисти, класира и припрема за чување луковице и гомоље.

Практична настава:

• Размножавање луковицама и гомољима;

• Мере неге луковичастог и гомољастог цвећа.

5.4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (24 часа)

• практична настава (72 часа)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• практичне наставе

Место реализације наставе1:

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Практична настава се реализује у затвореном и отвореном простору школске економије,

Место реализације наставе2 :

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Учење кроз рад обавити у затвореном и отвореном простору у пољопривредним предузећима или делом на школској економији.

Препоруке за реализацију наставе:

• Теоретски део наставе реализовати уз помоћ цветних врста, хербаријума, семенарника, албума, проспеката, видео презентација и др.

• Ученик је обавезан да води дневник практичног рада

• На крају модула ученик ради тест знања и тест практичних вештина

• Практичну наставу релизовати на школској економији на отвореном простору и пластенику

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Предлог за формативно праћење ученика, које активности се прате, на ком нивоу, којим темама. Препоруке за повратну информацију и подстицање ученика на основу постигнућа. Вредновање различитих продуката. Предлог за сумативно оцењивање: тестови, практични радови и др. Посебно оцењивање вештина на вежбама и практичној настави (елементи оцењивања са матурских испита). Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању (у школама у којима се реализује модел дуалног образовања).

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме/модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Оцењивање

Оцењивање

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• Континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција

• Усмене провере знања

• Тест знања (на крају модула)

• Дневнике вежби

• Праћење и контрола вођења дневника практичног рада

• Тест практичних вештина

Разред: трећи

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Цветно-декоративне саксијске врсте цвећа

Исходи знања:

• опише појам цветно декоративних саксијских врста цвећа;

• наброји и опише цветно декоративне саксијске врсте цвећа;

• наведе и опише начин размножавања цветно декоративних саксијских врста цвећа;

• наведе услове гајења цветно декоративних саксијских врста цвећа;

• наведе мере цветно декоративних саксијских врста цвећа.

Теорија

• Цветно-декоративне саксијске врсте:

– морфологија,

– специфичности размножавања,

– услови гајења,

– примена.

Кључни појмови: цветно декоративне саксијске врсте цвећа.

Исходи вештина:

• припреми супстрат за размножавање цветно декоративних саксијских врста цвећа

• примењује начине размножавања цветно декоративних саксијских врста;

• примени мере неге цветно декоративних саксијских врста;

• негује матичне биљке цветно декоративних саксијских врста цвећа;

• припреми супстрат за гајење цветно декоративних саксијских врста цвећа по налогу;

• аранжира цветно декоративне саксијске врсте цвећа по налогу;

Практична настава :

• Размножавање цветно декоративних саксијских врста цвећа;

• Мере неге цветно декоративних саксијских врста цвећа;

• Примена цветно декоративних саксијских врста цвећа.

Исходи вештина:

• пресади (прелончава) цветно декоративне саксијске врсте цвећа;

Настава у блоку:

• Пресађивање цветно декоративних саксијских врста цвећа.

5.1. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (18 часова)

• практична настава (54 часа)

• настава у блоку (6 часова)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• практичне наставе и наставе у блоку

Место реализације наставе1:

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Практична настава се реализује у затвореном и отвореном простору школске економије,

Место реализације наставе2 :

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Учење кроз рад обавити у затвореном и отвореном простору у пољопривредним предузећима или делом на школској економији.

Препоруке за реализацију наставе:

• Теоретски део наставе реализовати уз помоћ цветних врста, хербаријума, семенарника, албума, проспеката, видео презентација и др

• Ученик је обавезан да води дневник практичног рада

• На крају модула ученик ради тест знања и тест практичних вештина

• Практична настава се реализује у затвореном простору школске економије, холовима и школским просторијама

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Лисно-декоративне саксијске врсте цвећа

Исходи знања:

• опише појам лисно – декоративних саксијских врста;

• наброји и опише лисно – декоративне саксијске врсте;

• наведе и опише начине размножавања лисно – декоративних саксијских врста;

• наведе услове гајења лисно – декоративних саксијских врста;

• наведе мере неге лисно – декоративних саксијских врста.

Теорија

• Лисно-декоративне саксијске врсте:

– морфологија,

– специфичности размножавања,

– услови гајења,

– примена.

Кључни појмови: лисно – декоративне саксијске врсте цвећа.

Исходи вештина:

• припреми супстрат за размножавање цветно декоративних саксијских врста цвећа

• примени начине размножавања лисно– декоративних саксијских врста;

• примени мере неге лисно – декоративних саксијских врста;

• негује матичне биљке лисно – декоративних саксијских врста;

• припреми супстрат за гајење лисно – декоративних саксијских врста по налогу;

• аранжира лисно – декоративне саксијске врсте по налогу.

Практична настава:

• Размножавање лисно– декоративних саксијских врста;

• Мере неге лисно– декоративних саксијских врста;

• Примена лисно-декоративних саксијских врста.

Исходи вештина:

• пресади лисно декоративне саксијске врсте цвећа

Настава у блоку:

• Пресађивање лисно декоративних саксијских врста цвећа

5.2. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (14 часова)

• практична настава (42 часа)

• настава у блоку (6 часова)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• практичне наставе и наставе у блоку

Место реализације наставе1:

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Практична настава се реализује у затвореном и отвореном простору школске економије, холовима и школским просторијама.

Место реализације наставе2 :

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Учење кроз рад обавити у затвореном и отвореном простору у пољопривредним предузећима или делом на школској економији, холовима и школским просторијама.

Препоруке за реализацију наставе:

• Теоретски део наставе реализовати уз помоћ цветних врста, хербаријума, семенарника, албума, проспеката, видео презентација и др

• Ученик је обавезан да води дневник практичног рада

• На крају модула ученик ради тест знања и тест практичних вештина

• Практична настава се реализује у затвореном простору школске економије, холовима и школским просторијама

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Производња резаног цвећа

Исходи знања:

• опише појам цветних врста за резање;

• наброји и опише цветне врсте за резање,

• наведе и опише начине производње садног материјала цветних врста за резање;

• наведе услове гајења цветних врста за резање;

• наведе мере неге цветних врста за резање;

• наведе и опише начине припреме цветних врста за резање за класирање, чување и продају

Теорија

• Цветне врста за резање:

– морфологија,

– специфичности производње садног материјала,

– услови гајења,

– примена.

Кључни појмови: цветне врсте за резање.

Исходи вештина:

• примени начине производње садног материјала цветних врста за резање;

• примени мере неге цветних врста за резање на отвореном и затвореном простору;

• негује матичне биљке цветних врста за резање;

• припреми супстрат за гајење цветних врста за резање

• бере, класира и чува цветне врсте за резање.

Практична настава :

• Производња садног материјала цветних врста за резање;

• Мере неге цветних врста за резање;

• Берба, класирање и паковање цветних врста за резање.

5.3. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (14 часова)

• практична настава (42 часа)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• практичне наставе

Место реализације наставе1:

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Практична настава се реализује у затвореном и отвореном простору школске економије,

Место реализације наставе2 :

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Учење кроз рад обавити у затвореном и отвореном простору у пољопривредним предузећима или делом на школској економији.

Препоруке за реализацију наставе:

• Теоретски део наставе реализовати уз помоћ цветних врста, хербаријума, семенарника, албума, проспеката, видео презентација и др.

• Ученик је обавезан да води дневник практичног рада

• На крају модула ученик ради тест знања и тест практичних вештина

• Практичну наставу релизовати на школској економији на отвореном простору и пластенику

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Производња ружа

Исходи знања:

• опише морфолошке особине ружа;

• наброји и опише поделу ружа

• наброји опише начине размножавања ружа,

• објасни размножавање ружа калемљем;

• опише поступке од вађена садница до садње или продаје;

• наведе услове гајења ружа;

• наведе и опише мере неге ружа;

• опише производњу ружа за резани цвет;

• опише начине бербе цветова ружа.

Теорија

• Производња садног материјала ружа;

• Калемљење ружа;

• Нега ружа;

• Производња ружа за резани цвет;

Кључни појмови: морфолошке особине ружа, начини размножавања ружа.

Исходи вештина:

• сеје семе за производњу подлоге ружа;

• калеми руже;

• примењује мере неге садног материјала ружа;

• вади, класира и трапи;

• чува руже до садње или продаје

• сади руже на стално место и за резани цвет;

• примењује мере неге ружа;

• бере руже за резани цвет.

Практична настава:

• Производња садног материјала ружа;

• Калемљење ружа;

• Нега ружа;

• Производња ружа за резани цвет.

Исходи вештина:

• калеми руже;

• примењује мере неге садног материјала ружа.

Настава у блоку

• Калемљење ружа

5.4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (18 часова)

• практична настава (54 часа)

• настава у блоку (12 часова)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• практичне наставе

• настава у блоку

Место реализације наставе1:

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Практична настава се реализује у затвореном и отвореном простору школске економије,

• Настава у блоку се реализује на школској економији

Место реализације наставе2 :

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Учење кроз рад обавити у затвореном и отвореном простору у пољопривредним предузећима или делом на школској економији.

Препоруке за реализацију наставе:

• Теоретски део наставе реализовати уз помоћ цветних врста, хербаријума, семенарника, албума, проспеката, видео презентација и др.

• Ученик је обавезан да води дневник практичног рада

• На крају модула ученик ради тест знања и тест практичних вештина

• Практичну наставу релизовати на школској економији на отвореном простору и пластенику

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Предлог за формативно праћење ученика, које активности се прате, на ком нивоу, којим темама. Препоруке за повратну информацију и подстицање ученика на основу постигнућа. Вредновање различитих продуката. Предлог за сумативно оцењивање: тестови, практични радови и др. Посебно оцењивање вештина на вежбама и практичној настави (елементи оцењивања са матурских испита). Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању (у школама у којима се реализује модел дуалног образовања).

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме/модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Оцењивање

Оцењивање

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• Континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција

• Усмене провере знања

• Тест знања (на крају модула)

• дневнике вежби

• тестове практичних вештина

• Праћење и контрола вођења дневника практичног рада

Назив предмета: ЛЕКОВИТО БИЉЕ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

II

64

/

64

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Усвајање знања о значају и морфолошким особинама лековитог биља;

– Усвајање знања о биолошким особинама и условима успевања лековитог биља;

– Усвајање знања о сакупљању самониклог лековитог биља;

– Усвајање знања о гајењу лековитог биља;

– Упознавање ученика са врстама и агротехником лековитог биља

– Оспособљавање за самостално стручно усавршавање и самообразовање.

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: Други

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Значај и класификација лековитог биља

Исходи знања:

• наброји најважније групе лековитог биља;

• наведе значај и морфолошке карактеристике лековитих биљака;

• наведе економски значај и употребу самониклог лековитог биља;

• разликује отровно од неотровног лековитог биља;

• опише начине сакупљање самониклог лековитог биља.

Теорија

• Економски значај и употреба самониклог лековитог биља;

• Отровно и неотровно лековито биље;

• Начини сакупљање самониклог лековитог биља;

• Начини примарне прераде самониклог лековитог биља;

• Услови за чување и начини паковања самониклог лековитог биља.

Кључни појмови: отровно и неотровно лековито биље.

Плантажно гајење лековитог биља

Исходи знања:

• наведе и опише начине гајења лековитог биља;

• наведе и опише начине обраде и припреме земљишта;

• наведе и опише услове гајења лековитог биља;

• наведе начине сетве и садње лековитих биљака;

• наведе и опише мере неге лековитог биља;

• наведе услове и поступке за органску производњу лековитог биља;

• опише и наведе време бербе и жетве лековитих биљака;

• наведе и опише начине сушења лековитих биљака;

• наведе начине примарне прераде лековитог биља;

• опише услови за чување и начине паковање лековитог биља.

Теорија

• Економски значај гајеног лековитог биља;

• Ботаничке и хемијске особине гајеног лековитог биља;

• Агротехника важнијег гајеног лековитог биља;

• Органска производња лековитог биља.

Кључни појмови: време бербе и жетве лековитих биљака, начини сушења лековитог биље.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА И ОЦЕЊИВАЊЕ

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања

Реализација наставе:

• теоријска настава (64 часа)

Препоручени број часова по темама:

• Тема 1: Значај и класификација лековитог биља (10 часова)

• Тема 2: Плантажно гајење лековитог биља (54 часа)

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици или одговарајућем кабинету

Препоруке за реализацију наставе

• коришћење хербаријума;

• коришћење семенарника;

• коришћење слика и шема;

• свеж биљни материјал;

• коришћење стручне литературе;

• коришћење аудио-визуелних снимака.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Предлог за формативно праћење ученика, које активности се прате, на ком нивоу, којим темама. Препоруке за повратну информацију и подстицање ученика на основу постигнућа. Вредновање различитих продуката. Предлог за сумативно оцењивање: тестови, практични радови и др. Посебно оцењивање вештина на вежбама и практичној настави (елементи оцењивања са матурских испита). Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању (у школама у којима се реализује модел дуалног образовања).

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме/модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Оцењивање

Оцењивање

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• Континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција

• Усмене провере знања

• Тест знања (на крају модула)

• дневнике вежби

• тестове практичних вештина

• Праћење и контрола вођења дневника практичног рада

Назив предмета: УКРАСНО БИЉЕ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

II

64

/

96

160

**

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

УЧЕЊЕ КРОЗ РАД*

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Учење кроз рад

Настава у блоку

II

64

/

96

96

160

2Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Усвајање знања о декративним, биолошким и еколошким особинама дендролошких врста најзаступљенијих у урбаном озелењавању;

– Усвајање знања о морфолошким карактеристикама дрвећа, украсног шибља и повијуша;

– Оспособљавање за примену дендролошких врста на зеленим површинама;

– Развијање радних навика, сигурности, прецизности и одговорности у раду;

– Оспособљавање за самостално стручно усавршавање и самообразовање.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Разред: други

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Морфолошке карактеристике украсног биља

15

2.

Дрвеће

75

3.

Украсно шибље (жбуње)

55

4.

Повијуше

15

4. НАЗИВ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Морфолошке карактеристике украсног биља

Исходи знања:

• дефинише појам дрво, жбун, полужбун и повијуша

• наводе и опише изглед вегетативних органа дрвенастих врста

• наводе и опише изглед генеративних органа дрвенастих врста

• дефинише основне таксономске категорије

Исходи вештина:

• препозна врсту и облик вегетативних и генеративних органа на дендролошким врстама

Теорија

• Привредна важност украсног биља

• Морфолошке карактеристике дрвенастих врста (корен, стабло, лист, цвет, плод, семе)

• Систематика и номнклатура дрвенастих врста

Практична настава

• Генеративни и вегетативни органи биљака

Кључни појмови: дрво, жбун, полужбун и повијуша.

4.1. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/школској економији. Информисати ученике о привредној важности украсног биља.

Реализација наставе:

• теоријска настава (6 часова)

• практична настава (9 часова)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• практичне наставе

Место реализације наставе1:

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Практична настава се реализује у кабинету школе, затвореном и отвореном простору школске економије,

Место реализације наставе2 :

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Учење кроз рад обавити у затвореном и отвореном простору у пољопривредним предузећима или делом на школској економији.

Препоруке за реализацију наставе:

• инсистирати да ученици овладају знањима о вегетативним органима дрвенастих врста;

• модул реализовати сликовитим приказом узорака биљног материјала;

• коришћење стручне литературе;

• коришћење аудио-визуелних снимака, цртежа и слика;

• у току практичне наставе ученици су обавезни да воде дневник;

• на крају модула ученик ради тест знања.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Дрвеће

Исходи знања:

• опише морфолошке карактеристике родова дрвећа;

• опише услове средине који су неопходни за успевање дрвећа;

• наводе примену дрвећа на зеленим површинама.

Исходи вештина:

• препозна врсту и облик вегетативних и генеративних органа на дендролошким врстама

Теорија

• Голосеменице:

– Ginkgo, Аbies, Сеdrus, Сhаmаесураris, Сupressus, Јuniреrus, Lariх, Рinus, Рiсеа, Рsеudоtsugа, Тахоdium, Тахus, Тhuја.

• Скривеносеменице:

– Асеr, Аеsculus, Аilаnthus, Аlnus, Веtulа, Саrрinus, Саstanеа, Саtalpа, Сеltis, Сеrcis, Соrylus, Fаgus, Fraxinus, Јuglans, Liriodendrоn, Маgnоliа, Маlus, Моrus, Раulowniа, Рlatanus, Рорulus, Рrunus, Quеrсus, Robiniа, Gleditshia, Maclura, Koelreuteria, Salix, Sорhоrа, Sоrbus, Тiliа, Ulmus.

Практична настава

• Врсте дрвећа на зеленим површинама

Кључни појмови: морфолошке карактеристике родова дрвећа.

5.2. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији.

Реализација наставе:

• теоријска настава (30 часова)

• практична настава (45 часова)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• практичне наставе

Методе рада:

• тест практичних вештина

• радни задатак

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде)

• самопроцена

Место реализације наставе1:

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Практична настава се реализује на зеленим површинама простору школске економије,

Место реализације наставе2 :

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Учење кроз рад обавити на зеленим површинама код послодавца или делом на школској економији.

Препоруке за реализацију наставе:

• ученик је обавезан да води дневник практичног рада;

• на крају модула ученик ради тест знања

• посебан акценат ставити на врсте које су заступљене у урбаним зеленим површинама и које су карактеристичне за подручје на којима се школа налази.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Украсно шибље (жбуње)

Исходи знања:

• опише морфолошке карактеристике украсног шибља

• опише услове средине који су неопходни за успевање украсног шибља

• наводе примену украсног шибља на зеленим површинама

Исходи вештина:

• препозна врсте украсног шибља на зеленим површинама

Теорија

• Украсно шибље:

– Вerberis, Вuddlеiа, Сotoneaster, Сrataegus, Deutzia, Eleagnus, Forsythia, Hibiscus, Hydrangea, Illex, Кеrriа, Laburnum, Ligustrum, Маhoniа, Рhiladelphus, Рiraсаnthа, Rhodоdеndrоn, Rhus, Rоsa, Sрireа, Symphоricаrpus, Syringа, Таmаriх, Viburnum, Weigelа, Вuхus, Euonymus

Практична настава

• Врсте украсног шибља на зеленим површинама

Кључни појмови: морфолошке карактеристике украсног шибља.

5.3. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. Информисати ученике о условима средине који су неопходни за успевање украсног шибља.

Реализација наставе:

• теоријска настава (22 часа)

• практична настава (33 часа)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• практичне наставе

Методе рада:

• тест практичних вештина

• радни задатак

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде)

• самопроцена

Место реализације наставе1:

• Теоријска настава се реализује у учионици;

• Практична настава се реализује на зеленим површинама простору школске економије.

Место реализације наставе2 :

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Учење кроз рад обавити на зеленим површинама код послодавца или делом на школској економији.

Препоруке за реализацију наставе:

• ученик је обавезан да води дневник практичног рада;

• на крају модула ученик ради тест знања

• посебан акценат ставити на врсте које су заступљене у урбаним зеленим површинама и које су карактеристичне за подручје на којима се школа налази.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Повијуше

Исходи знања:

• опише морфолошке карактеристике повијуша

• опише услове средине који су неопходни за успевање повијуша

• наводе примену повијуша на зеленим површинама

Исходи вештина:

• препозна врсте повијуша на зеленим површинама

Теорија

• Повијуше:

– Неdеrа, Тесоmа, Clemаtis, Wisteriа, Lonicera, Parthenocissus

Практична настава

• Врсте повијуша на зеленим површинама

Кључни појмови: морфолошке карактеристике повијуша.

5.4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (6 часова)

• практична настава (9 часова)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• практичне наставе

Методе рада:

• тест практичних вештина

• радни задатак

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде)

• самопроцена

Место реализације наставе1:

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Практична настава се реализује на зеленим површинама на отвореном простору школске економије.

Место реализације наставе2 :

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Учење кроз рад обавити на зеленим површинама код послодавца или делом на школској економији

Препоруке за реализацију наставе:

• ученик је обавезан да води дневник практичног рада;

• на крају модула ученик ради тест знања

• посебан акценат ставити на врсте које су заступљене у урбаним зеленим површинама и које су карактеристичне за подручје на којима се школа налази.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Предлог за формативно праћење ученика, које активности се прате, на ком нивоу, којим темама. Препоруке за повратну информацију и подстицање ученика на основу постигнућа. Вредновање различитих продуката. Предлог за сумативно оцењивање: тестови, практични радови и др. Посебно оцењивање вештина на вежбама и практичној настави (елементи оцењивања са матурских испита). Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању (у школама у којима се реализује модел дуалног образовања).

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме/модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Оцењивање

Оцењивање

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• Континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција

• Усмене провере знања

• Тест знања (на крају модула)

• дневнике вежби

• Праћење и контрола вођења дневника практичног рада

• Тест практичних вештина

• Писане провере

Назив предмета: ПОВРТАРСТВО

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

II

64

/

96

24

184

**

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

УЧЕЊЕ КРОЗ РАД*

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Учење кроз рад

Настава у блоку

II

64

/

96

24

96

184

2Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Усвајање знања о значају и морфолошким особинама поврћа;

– Усвајање знања о биолошким особинама и условима успевања;

– Усвајање знања о гајењу повртарских култура;

– Оспособљавање за непосредан рад у технолошким процесима повртарске производње;

– Развијање радних навика, сигурности, прецизности и одговорности у раду;

– Оспособљавање за самостално стручно усавршавање и самообразовање.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: други

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Технологија гајења поврћа

184

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Технологија гајења поврћа

Исходи знања:

• наброји најважније групе повртарских култура;

• наведе значај и морфолошке карактеристике повртарских биљака;

• наведе и опише начине размножавања поврћа;

• наведе и опише начине обраде и припреме земљишта;

• наведе и опише услове гајења поврарских биљака;

• наведе начине сетве и садње повртарских култура;

• наведе и опише мере неге повртарских култура;

• опише и наведе време убирања повртарских биљака.

Исходи вештина:

• припрема земљиште за сетву, садњу и расађивање повртарских биљака;

• сеје семе повртарских биљака;

• сади и расађује повртарске биљке;

• негује повртарске биљке;

• убира плодове, класира и складишти.

• припрема земљиште за сетву, садњу и расађивање повртарских биљака;

• сеје семе повртарских биљка;

• сади и расађује повртарске биљке;

• примењује мере неге повртарских биљака.

Теорија

• Значај и класификација поврћа;

• Технологија гајења поврћа:

• Купусњаче

• Коренасто – кртоласто поврће

• Лиснато поврће

• Луковичасто поврће

• Махунасто поврће

• Поврће са меснатим плодовима

Практична настава

• Технологија гајења поврћа:

– купусњаче

– коренасто – кртоласто поврће

– лиснато поврће

– луковичасто поврће

– махунасто поврће

– поврће са меснатим плодовима

Настава у блоку:

• технологија гајења поврћа

Кључни појмови: морфолошке карактеристике повртарских биљака, услови гајења, начини сетве и садње, мере неге.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (64 часа)

• практична настава (96 часова)

• настава у блоку (24 часа)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• практичне наставе

• наставе у блоку

Препоруке за реализацију наставе:

• Теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката биљног материјала и видео-презентација

• Ученик је обавезан да води дневник практичне наставе

• Практична настава се обавља нашколској економији у затвореном и отвореном простору

Место реализације наставе1:

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Практична настава се реализује на школској економији

• Настава у блоку се реализује на школској економији (пластенику и башти)

Место реализације наставе2 :

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Учење кроз рад обавити у пољопривредним предузећима или делом на школској економији

• Настава у блоку се реализује на школској економији (пластенику и башти)

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Предлог за формативно праћење ученика, које активности се прате, на ком нивоу, којим темама. Препоруке за повратну информацију и подстицање ученика на основу постигнућа. Вредновање различитих продуката. Предлог за сумативно оцењивање: тестови, практични радови и др. Посебно оцењивање вештина на вежбама и практичној настави (елементи оцењивања са матурских испита). Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању (у школама у којима се реализује модел дуалног образовања).

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме/модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Оцењивање

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• Континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција

• Усмене провере знања

• Тест знања (на крају модула)

• дневнике вежби

• Праћење и контрола вођења дневника практичног рада

• Тест практичних вештина

• Писане провере.

Назив предмета: АРАНЖИРАЊЕ ЦВЕЋА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

III

64

32

96

/

192

**

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

УЧЕЊЕ КРОЗ РАД*

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Учење кроз рад

Настава у блоку

III

64

32

96

96

192

2Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Упознавање ученика са биолошким и декоратавним својства биљног материјала који се најчешће користити за аранжирање;

– Стицање знања о материјалу за аранжирање и изради аранжмана од различитог биљног материјала;

– Стицање вештина при коришћењу прибора, алата, посуда и помоћног материјала;

– Савладавање различитих техника аранжирања у зависности од прилике;

– Оспособљавање ученика за припрему биљног материјала и декоративних елемената;

– Оспособљавање ученика за правилно слагање боја у аранжману;

– Оспособљавање ученика за правилно комбиновање и постављање различитих облика цветног материјала у аранжману;

– Оспособљавање за израду аранжмана;

– Упознавање ученика са историјатом икебане;

– Упознавање ученика са главним гранама (shin, soе, hikae);

– Упознавање ученика са основним принципима аранжирања у школи Охара;

– Оспособљавање ученика за израду икебана школе Охара;

– Упознавање ученика са врстама аранжмана према месту постављања;

– Оспособљавање ученика за израду букета;

– Оспособљавање ученика за израду аранжмана у корпи;

– Оспособљавање ученика за израду венаца и суза;

– Оспособљавање ученика за израду аранжмана од сувог цвећа;

– Оспособљавање ученика за израду аранжмана за празнике;

– Оспособљаљвање ученика за израду специфичних аранжмана (врт у боци, тераријум);

– Развијање еколошке свести и личне одговорности;

– Оспособљавање за праћење и примењивање нових трендова у изради аранжмана.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Припрема цвећа и материјала за аранжирање са елементима обликовања

42

2.

Аранжирање цвећа у стилу икебане

24

3.

Израда аранжмана

126

4. НАЗИВ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Припрема цвећа и материјала за аранжирање са елементима обликовања

Исходи знања:

• препозна и опише биљни материјал који се користи за аранжирање;

• разликује биљни материјал;

• наведе и опише прибор, алат, посуде и помоћна средства која се користе код припреме биљног материјала за аранжирање ;

• наведе и опише начине припреме биљног материјала и декоративних елемената;

• наведе и објасни најчешће начине конзервирања биљног материјала;

• наведе поделу и опише боје у аранжману;

• наведе поделу и опише цветне врсте у зависности од њиховог облика.

Исходи вештина:

• користи биљни материјал

• користи маказе, цвећарски сунђер, цвећарску жицу;

• прави машне;

• врши избор посуда;

• црта аранжмане поштујући правила слагања боја.

• примени потребан прибор, алат и посуде;

• припреми биљни материјал и декоративне елементе за допуну аранжмана;

• примени начине припреме биљног материјала;

• придржава се прописа безбедности здравља на раду;

• Конзервише биљни материјал;

Теорија:

• Биљни материјал за израду аранжмана (резано цвеће, гране дрвећа и шибља, плодови,...)

• Прибор, алат, посуде и помоћна средства за израду аранжмана;

• Ужицавање, резање, израда декоративних елемената за допуну аранжмана;

• Конзервација биљног материјала (резање под водом, повећање површине упијања, сагоревање стабљика, потапање, хемијска средства) .

• Боја као елемент у аранжирању (примарне, секундарне, терцијарне, неутралне боје, контраст, хармонија боја);

• Облик биљака у аранжману (подела према снази раста, са освртом на положај у аранжману).

Вежбе:

• Коришћење маказа, цвећарског сунђера, цвећарске жице;

• Прављење машни;

• Избор посуда;

• Правила слагања боја.

Практична настава:

• Цвеће и материјал за аранжирање;

• Прибор, алат и посуде за аранжирање;

• Декоративни елементи за допуну аранжмана;

• Безбедност и здравље на раду;

• Конзервација биљног материјала.

Кључни појмови: начини конзервирања биљног материјала, боја као елемент у аранжирању.

5.1. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (14 часова)

• вежбе (7 часова)

• практична настава (21 час)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби

• практичне наставе

Место реализације наставе1:

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• вежбе се реализују у кабинету;

• практичну наставу обавити у кабинету и цвећарама.

Место реализације наставе2 :

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• вежбе се реализују у кабинету;

• Учење кроз рад обавити у цвећарама или делом на школској економији

Препоруке за реализацију наставе

• теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, материјала за аранжирање и видео презентација;

• практичну наставу реализовати уз примену мера безбедности и заштите здравња на раду,

• дефинистати домаће задатке;

• ученик је обавезан да води дневник вежби и практичног рада;

• на крају модула ученик ради тест знања.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Аранжирање цвећа у стилу икебане

Исходи знања:

• дефинише икебану и објасни сврху икебане у Јапану;

• наброји и опише три главне гране

• наведе начин за израчунавање дужине три главне гране;

• наведе стилове аранжирања Охара школе;

• опише Морибана облик аранжирања;

• наведе и опише различите облике стилове Морибана стила аранжирања;

• опише Нагеире облик аранжирања;

• наведе и опише стилове Нагеире аранжирања .

Исходи вештина:

• израчуна дужине и уочи положај и углова нагиба главних и споредних грана у икебани, у зависности од стила аранжирања.

• изведе поступак аранжирања користећи три основне гране и помоћне гране;

• изради аранжман у Морибана стилу;

• изради аранжман у Нагеире стилу.

Теорија:

• Историјски развој икебане;

• Основне гране у изради икебане (shin, soе, hikae);

• Школа Охара;

• Морибана облик аранжирања (усправни стил, нагнути стил, каскадни стил, узвишени стил, контрасни стил);

• Нагеире облик аранжирања (усправни стил, нагнути стил, каскадни стил, узвишени стил, контрасни стил).

Вежбе:

• Израчунавање дужине и уочавање положаја и нагиба главних и споредних грана у икебани, у зависности од стила аранжирања.

Практична настава:

• Поступак израде аранжмана у морибана стилу;

• Поступак израде аранжмана у нагеире стилу.

Кључни појмови: стил аранжирања, поступак аранжирања.

5.2. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (8 часова)

• вежбе (4 часа)

• практична настава (12 часова)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби

• практичне наставе

Место реализације наставе1:

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• вежбе се реализују у кабинету;

• практичну наставу обавити у кабинету и цвећарама.

Место реализације наставе2 :

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• вежбе се реализују у кабинету;

• Учење кроз рад обавити у цвећарама или делом у кабинету

Препоруке за реализацију наставе

• теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката и видео презентација;

• ученик је обавезан да води дневник вежби и практичног рада;

• на крају модула ученик ради тест знања.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Израда аранжмана

Исходи знања:

• наведе врсте аранжмана према месту постављања;

• опише подни, зидни и стони аранжман;

• наведе и опише врсте букета према техници рада и према намени;

• опише корпе, биљни материјал и поступак израде аранжмана у корпи;

• опише поступак израде венаца и суза;

• наведе и опише врсте сувог цвећа, као и методе сушења биљног материјала;

• објасни поступак аранжирања сувог цвећа;

• наведе и опише аранжмане од цвећа и другог материјала;

• наведе и опише врсте аранжмана које се најчешће примељују за разне празнике;

Исходи вештина:

• врши избор посуда у зависности од намене аранжмана;

• суши биљни материјал;

• комбинује цветни материјал са воћем, поврћем, пољским цвећем ;

• направи подлогу за садњу у врту у боци;

• направи подлогу за израду венеца и суза;

• препозна подни, зидни и стони аранжман и нађе им одговарајућу намену;

• прорачунава потребне количине цветног материјала за израду разних врста букета.

• изради подни, зидни, стони аранжман;

• изведе поступак аранжирања сувог цвећа;

• изради разне врсте букета;

• изведе поступак аранжирања у корпи;

• изради цветни аранжман у комбинацији са другим материјалом;

• изради врт у боци, тераријум;

• осмисли и изради аранжман за различите празнике;

• изради венце и сузе.

Теорија:

• Аранжмани према месту постављања: (подни, стони, зидни).

• Израда букета (декоративни букети, венчани букети, каскадни букети, корсаж);

• Аранжмани у корпама (врсте корпа, биљни материјал, поступак аранжирања у зависности од дршке корпе;

• Венци и сузе (биљни материјал, различите основе, поступак аранжирања);

• Аранжмани од сувог цвећа (врсте сувог цвећа, методе сушења биљног материјала, поступак аранжирања, слике од сувог цвећа);

• Аранжмани од цвећа и другог материјала (комбинација цвећа са воћем, поврћем, пољским цвећем);

• Новогодишњи и божићни, ускршњи, осмомартовски, славски аранжмани,...).

Вежбе:

• Избор посуда;

• Сушење биљног материјала;

• Кобинација цветног материјала са воћем, поврћем, пољским цвећем;

• Прављење подлоге за садњу биљака у боци;

• Прављење подлоге за израду венаца и суза;

• Препознавање подног, зидног и стоног аранжмана и проналажење њихове намене;

• Прорачунавање потребне количине цветног материјала за израду разних врста букета.

Практична настава:

• Поступак израде подних, зидних и стоних аранжмана;

• Поступак израде аранжмана од сувог цвећа;

• Поступак израде аранжмана у корпама;

• Поступак израде цветних у комбинацији са другим материјалом;

• Поступак израде аранжмана за разне празнике;

• Поступак изаде венаца и суза;

• Поступак израде израде вртова у боци и тераријума.

Кључни појмови: врсте аранжмана према месту постављања, врсте букета према техници рада и према намени.

5.3 УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (42 часа)

• вежбе (21 час)

• практична настава (63 часа)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби

• практичне наставе

Место реализације наставе1:

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• вежбе се реализују у кабинету;

• практичну наставу обавити у кабинету и цвећарама.

Место реализације наставе2 :

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• вежбе се реализују у кабинету;

• Учење кроз рад обавити у цвећарама или делом на школској економији или у кабинету.

Препоруке за реализацију наставе

• теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, биљног материјала, посуда и прибора за аранжирање и видео презентација;

• ученик је обавезан да води дневник практичног рада;

• на крају модула ученик ради тест знања

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Предлог за формативно праћење ученика, које активности се прате, на ком нивоу, којим темама. Препоруке за повратну информацију и подстицање ученика на основу постигнућа. Вредновање различитих продуката. Предлог за сумативно оцењивање: тестови, практични радови и др. Посебно оцењивање вештина на вежбама и практичној настави (елементи оцењивања са матурских испита). Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању (у школама у којима се реализује модел дуалног образовања).

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме/модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Оцењивање

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• Континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција

• Усмене провере знања

• Тест знања (на крају модула)

• дневнике вежби

• тестове практичних вештина

Назив предмета: ПОДИЗАЊЕ И НЕГА ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

Професионална пракса

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

III

64

/

96

24

/

184

**

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

УЧЕЊЕ КРОЗ РАД*

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Учење кроз рад

Настава у блоку

III

64

/

96

24

96

184

2Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Стицање знања о функционалним вредностима зелених површина и позитивном утицају зеленила на микроклиму насеља;

– Стицање знања о категоријама зелених површина;

– Стицање знања о вртно – архитектонским елементима;

– Упознавање ученика са вртно – архитектонским елементима;

– Оспособљавање ученика за припрему и садњу садница дрвећа;

– Развијање еколошке свести и личне одговорности;

– Оспособљавање за праћење и примењивање нових трендова у подизању и нези зелених површина.

– Оспособљавање ученика за припрему и садњу жбунастих врста на зеленим површинама;

– Оспособљавање ученика за садњу повијуша;

– Оспосабљавање ученика за формирање травњака.

– Оспособљавање ученика за садњу цвећа у различитим цветним групацијама.

– Оспособљавање ученика за неговање садница дрвећа;

– Оспособљавање ученика за негу жбунастих врста на зеленим површинама;

– Оспособљавање ученика за неговање повијуша на зеленим површинама;

– Оспособљавање ученика за негу цвећа на цветним површинама;

– Оспособљавање ученика за негу травњака.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Разред: трећи

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Функције и класификација зелених површина

26

2

Подизање зелених површина

76

4.

Одржавање зелених површина

82

4. НАЗИВ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Функције и класификација зелених површина

Исходи знања:

• наведе и опише функције зелених површина;

• дефинише категорије зелених површина и наведе најважније њихове карактеристике;

• наведе примере категорија зелених површина .

• наведе вртно – архитектонске елементе који су најчешће присутни на зеленим површинама;

• опише вртно – архитектонске елементе и наведе њихову примену на зеленим површинама

Исходи вештина:

• препозна категорију зелених површина на терену;

• препозна вртно – архитектонске елементе које се налазе на терену (јавна зелена површина).

Теорија:

• Еколошка, психофизичка, културно – едукативне, декоративно – естетска, техничко – архитектонска функција;

• Градске зелене површине (опште, ограничене, специфичне намене);

• Ванградске зелене површине;

• Стазе, поплпчавање, степеништа, зидови, водени елементи, урбани мобилијар, перголе, декоративни зидови, скулптуре;

Настава у блоку:

• Обилазак јавних зелених површина, препознавање одређених категорија зелених површина и вртно – архитектонских елемената на терену (јавна зелена површина).

Кључни појмови: функције зелених површина, категорије зелених површина.

5.1. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава ( 8 часова) ;

• практична настава ( 12 часова)

• настава у блоку ( 6 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• практична настава

• наставе у блоку

Методе рада:

• тест практичних вештина;

• радни задатак;

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде);

• самопроцена.

Место реализације наставе1:

• теоријска настава се реализује у учионици;

• практичну наставу обавити на терену (јавне зелене површине).

• наставу у блоку обавити на терену (јавне зелене површине).

Место реализације наставе2 :

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Учење кроз рад обавити на терену (јавне зелене површине)

• наставу у блоку обавити на терену (јавне зелене површине).

Препоруке за реализацију наставе

• теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката и видео презентација;

• дефинистати домаће задатке;

• ученик је обавезан да води дневник практичног рада;

• на крају модула ученик ради тест знања.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Подизање зелених површина

Исходи знања:

• наведе и опише врсте припремних радова на подизању зелених површина;

• наведе и опише најчешће композиционе облике који се примењују на зеленим површинама;

• препозна врсте композиционих облика на зеленим површинама;

• описује начин припреме и садњу четинарских и лишћарских садница дрвећа;

• уочава зависност величине садне јаме и величине саднице;

• описује начин припреме и садњу жбунастих врста на различите начине;

• описује садњу повијуша;

• описује формирање травњака

• разликује подизање травњака сетвом семена и бусеновањем;

• описује садњу различитих група цветних врста на зеленим површинама.

Исходи вештина:

• припреми саднице дрвећа, жбуња, повијуша и ружа за садњу;

• копа одговарајуће садне јаме и јаркове за садњу;

• сади саднице дрвећа, жбуња и повијуша и формира различите композиционе облике;

• припреми земљиште за формирање травњака;

• формира травњак сетвом семена и бусеновањем;

• сади цвеће и формира различите врсте цветних групација.

Теорија:

• Припремни радови на подизању зелених површина (припреме земљишта за садњу, заштита биљног материјала приликом реконструкције или подизања зелених површина);

• Солитери, групе, масиви, цветњаци, живе ограде, травњаци;

• Припрема садница дрвећа, жбуња и повијуша за садњу (орезивање пре садње);

• Садња дрвећа ( избор саднице дрвећа, време садње, копање садне јаме, поступак садње, учвршћивање садница након садње, садња са бусеном, садња без бусена, пресађивање одраслих стабала);

• Садња жбунастих врста (избор садница жбуња, време садње, копање садне јаме и рова, садња живе ограде);

• Садња повијуша (избор садница, копање садних јама, поставњање ослонца)

• Садња цвећа (једногоришње, двогодишње, перене, руже, луковичасто – гомољасте цветне врсте);

• Формирање травњака (заснивање травањака сетвом семена, заснивање травњака бусеновањем).

Практична настава и настава у блоку:

• Поступак садње дрвећа, жбунастих врста, повијуша, цветних врста;

• Радне операције приликом заснивања травњака сетвом семена и бусеновањем.

Кључни појмови: припремни радови, формирање травњака.

5.2. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава ( 28 часова)

• практична настава ( 42 часа)

• настава у блоку ( 6 часова)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• практичне наставе

• наставе у блоку

Методе рада:

• тест практичних вештина;

• радни задатак;

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде);

• самопроцена.

Место реализације наставе1:

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• практична настава и настава у блоку се реализују на школској економији, школском дворишту, расадницима.

Место реализације наставе2 :

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Учење кроз рад обавити на подизању зелених површина (код послодавца) или делом на школској економији.

Препоруке за реализацију наставе

• теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката и видео презентација;

• дефинистати домаће задатке;

• користити стручну литературу;

• ученик је обавезан да води дневник практичног рада;

• на крају модула ученик ради тест знања.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Одржавање зелених површина

Исходи знања:

• наведе и опише мере неге које се најчешће примењују на зеленим површинама ;

• наведе и опише мере за прихрањивање биљних врста на зеленим површинама;

• наведе и опише начине за орезивање биљних врста на зеленим површинама;

• наведе и опише начине заштите биљних врста на зеленим површинама;

• описује формирање травњака

• разликује мере неге травњака.

Исходи вештина:

• окопава, плеви око биљних врста на зеленим површинама;

• залива биљне врсте на зеленим површинама;

• прихрањује биљне врсте на зеленим површинама;

• орезује биљне врсте на зеленим површинама;

• штити биљне врсте на зеленим површинама;

• коси травњак;

• поправља травњак.

Теорија:

• Мере неге садница дрвећа, жбунастих врста и повијуша (механичка обрада земљишта, заливање, прихраљивање, малчирање, орошавање, орезивање, одржавање топијарних форми, заштита биљних врста);

• Мере неге цветних врста (заливање, окопавање, плевљење прихраљивање, малчирање, орошавање, орезивање, проређивање, уклањање прецветалих цветова, заштита биљних врста);

• Нега травњака (заливање, прихрањивање, кошење, поправка);

Практична настава и настава у блоку:

• Агротехничке мере неговања дрвећа, жбуња, повијуша, цветних врста и травњака.

Кључни појмови: мере неге на зеленим површинама.

5.3. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (28 часова)

• практична настава ( 42 часа)

• настава у блоку ( 12 часова)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• практичне наставе

• наставе у блоку

Методе рада:

• тест практичних вештина;

• радни задатак;

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде);

• самопроцена.

Место реализације наставе1:

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• практична настава и настава у блоку се реализују на школској економији, школском дворишту, расадницима.

Место реализације наставе2 :

• Теоријска настава се реализује у учионици.

• Учење кроз рад обавити на зеленим површинама(код послодавца) или делом на школској економији.

• настава у блоку се реализују на школској економији, школском дворишту, расадницима.

Препоруке за реализацију наставе

• теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката и видео презентација;

• посебан акценат ставити на орезивање садница дрвећа, жбуња, живих ограда и формирање топијарних форми;

• користити стручну литературу;

• ученик је обавезан да води дневник практичног рада;

• на крају модула ученик ради тест знања.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Предлог за формативно праћење ученика, које активности се прате, на ком нивоу, којим темама. Препоруке за повратну информацију и подстицање ученика на основу постигнућа. Вредновање различитих продуката. Предлог за сумативно оцењивање: тестови, практични радови и др. Посебно оцењивање вештина на вежбама и практичној настави (елементи оцењивања са матурских испита). Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању (у школама у којима се реализује модел дуалног образовања).

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме/модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Оцењивање

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• Континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција

• Усмене провере знања

• Тест знања (на крају модула)

• дневнике вежби

• тестове практичних вештина

Назив предмета: ПРЕДУЗЕТНИШТВО

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

III

64

64

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Развијање пословних и предузетничких знања, вештина и понашања;

– Развијање предузетничких вредности и способности да се препознају предузетничке могућности у локалној средини и делује у складу са тим;

– Развијање пословног и предузетничког начина мишљења;

– Развијање свести о сопственим знањима и способностима и даљој професионалној орјентацији;

– Оспособљавање за активно тражење посла (запошљавање и самозапошљавање);

– Оспособљавање за израду једноставног плана пословања мале фирме;

– Мултидисциплинарни приступ и оријентација на праксу;

– Развијање основе за континуирано учење;

– Развијање одговорног односа према очувању природних ресурса и еколошке равнотеже;

– Развијање свести о потреби удруживања и његовом значају за развој пољопривреде;

– Упознавање са подстицајним мерама аграрне политике.

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: трећи

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да :

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Предузетништво и предузетник

• наведе адеквадтне примере предузетништва из локалног окружења

• наведе карактеристике предузетника

• објасни значај мотивационих фактора у предузетништву

• доведе у однос појмове иновативнност, предузимљивост и предузетништво

• препозна заблуде и митове у предузетништву

• Појам, развој и значај предузетништва

• Профил и карактеристике успешног предузетника, мотиви предузетника

• Технике и критеријуми за утврђивање предузетничких предиспозиција

• Заблуде о предузетницима

Развијање и процена пословних идеја, маркетинг план

• примени креативне технике избора, селекције и вредновања пословних идеја

• истражи међусобно деловање фактора који утичу на тржиште: цена, производ, место, промоција и личност

• прикупи и анализира информације о тржишту и развија индивидуалну маркетинг стратегију

• развије самопоуздање у спровођењу теренских испитивања

• самостално изради маркетинг плана у припреми бизнис плана

• презентује маркетинг план као део сопственог бизнис плана

• препозна садржај и значај бизнис плана

• Трагање за пословним идејама

• Процена пословних могућности за нови пословни подухват

• swot анализа

• Структура бизнис плана и маркетинг плана као његовог дела

• Елементи маркетинг микса (5П) – (производ/услуга, цена, канали дистрибуције, промоција, личност)

• Рад на терену-истраживање тржишта

• Презентација маркетинг плана за одабрану бизнис идеју

Управљање и организација,

правни оквир за оснивање и функционисање делатности

• наведе особине успешног менаџера, и основне менаџмент функције

• објасни значај информационих технологија за савремено пословање

• изабере најповољнију организациону и правну форму привредне активности, самостално сачини или попуни основну пословну документацију

• увиђа значај планирања и одабира људских ресурса за потребе организације, самостално попуни CV

• информише се у одговарајућим институцијама о свим релевантним питањима од значаја за покретање бизниса

• Менаџмент функције (планирање, организовање, вођење и контрола)

• Информационе технологије у пословању

• Правни аспект покретања бизниса

• Управљање људским ресурсима

• Институције и инфраструктура за подршку предузетништву

Економија пословања, финасијски план

• објасни на једноставном примеру појам и врсте трошкова, цену коштања и инвестиције

• састави биланс успеха и утврди пословни резултат на најједноставнијем примеру

• направи разлику између прихода и расхода с једне стране и прилива и одлива новца са друге стране на најједноставнијем примеру

• наведе могуће начине финансирања сопствене делатности

• састави финансијски план за сопствену бизнис идеју самостално или уз помоћ наставника

• презентује финансијски план за своју бизнис идеју

• Почетна инвестициона улагања

• Извори финансирања

• Појам и врсте трошкова, план прихода и трошкова

• Биланс успеха

• Биланс токова готовине (cash flow)

• Припрема и презентација финансијског плана

Пословна и тржишна комуникација

• Наведе правила понашања у радном окружењеу

• Наведе правила успешног вођења састанка

• Пословни кодекс

• Пословни састанак

Ученички пројект-презентација пословног плана

• самостално или уз помоћ наставника да повеже све урађене делове бизнис плана

• изради коначан (једноставан) бизнис план за сопствену бизнис идеју

• презентује бизнис план у оквиру јавног часа из предмета предузетништво

• Израда целовитог бизнис плана за сопствену бизнис идеју

• Презентација појединачних/групних бизнис планова и дискусија

Пољопривредне задруге

• објасни појам задруге и задругара

• наведе задружне вредности и принципе

• препозна привредни значај задругарства у пољопривреди

• објасни поступак оснивања задруге

• објасни поступак стицања звања задругара

• наведе органе задруге и начин управљања

• објасни пословање пољопривредне задруге

• разуме улогу и значај фондова задруге

• објасни расподелу добити и покриће губитака

• увиђа значај задружног савеза

• примени законску регулативу приликом задружног деловања

• Местo и улога пољопривредног задругарства у привреди

• Задружне вредности и принципи

• Оснивање пољопривредне задруге

• Управљање задругом

• Органи задруге

• Имовина и пословање задруге

• Фондови задруге

• Расподела добити и покриће губитака

• Закон о задругама

• Задружни савез

Подстицајне мере аграрне политике

• наведе циљеве аграрне политике

• наведе врсте подстицаја аграрне политике

• објасни поступак за остваривање права на подстицаје

• наведе врсте директних плаћања

• наведе врсте подстицаја за пољопривредну производњу

• наведе врсте подстицаја за мере руралног развоја

• објасни посебне подстицаје

• Аграрна политика

• Врсте и коришћење подстицаја

• Остваривање права на подстицаје

• Подстицаји за пољопривредну производњу

• Подстицаји за мере руралног развоја

• Посебни подстицаји

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На уводном часу ученике упознати са циљевима и исходима наставе / учења, планом рада и начинима оцењивања/ обавезом ученика да у току наставе редовно формирају радну свеску.

Облици наставе:

• Вежбе (64 часа)

Методе рада:

• Радионичарски (све интерактивне методе рада)

Подела одељења на групе

• Одељење се дели на 2 групе (2 наставника)

Место реализације наставе

• Вежбе се реализују у кабинету/учионици

Препоручени број часова по темама:

• Предузетништво и предузетник (4 часа)

• Развијање и процена пословних идеја, маркетинг план (12 часова)

• Управљање и организација (10 часова)

• Економија пословања (8 часова)

• Пословна и тржишна комуникација (4 часа)

• Ученички пројект – презентација пословног плана (8 часова)

• Пољопривредне задруге (12 часова)

• Подстицајне мере аграрне политике (6 часова)

Препоруке за реализацију наставе

Предузетништво и предузетник: Дати пример успешног предузетника и/или позвати на час госта – предузетника који би говорио ученицима о својим искуствима или посета успешном предузетнику.

Развијање и процена пословних идеја, маркетинг план: Користити олују идеја и вођене дискусије да се ученицима помогне у креативном смишљању бизнис идеја и одабиру најповољније. Препоручити ученицима да бизнис идеје траже у оквиру свог подручја рада али не инсистирати на томе.Ученици се дела на групе окупљене око једне пословне идеје у којима остају до краја. Групе ученика окупљене око једне пословне идеје врше истраживање тржишта по наставниковим упутствима. Пожељно је организовати посету малим предузећима где ће се ученици информисати о начину деловања и опстанка тог предузећа на тржишту.

Управљање и организација:

Препоручене садржаје по темама ученик савладава на једноставним примерима уз помоћ наставника

Методе рада:

– Мини предавања

– Симулација

– Студија случаја

– Дискусија

Давати упутства ученицима где и како да дођу до неопходних информација. Користити сајтове за прикупљање информација (www.apr.gov.rs., www.sme.gov. rs. и други).

Основна пословна документација: CV, молба, жалба, извештај, записник...

Посета социјалним партнерима на локалном нивоу (општина, филијале Националне службе за запошљавање, Регионалне агенције за развој малих и средњих предузећа и сл.)

• Економија пословања, финасијски план

Користити формулар за бизнис план Националне службе запошљавања.

Користити најједноставније табеле за израду биланса стања, биланса успеха и биланса новчаних токова.

Обрадити садржај на најједноставнијим примерима из праксе

Методе рада:

Мини предавања

Симулација

Студија случаја

Дискусија

• Пословна и тржишна комуникација

• Препоручене садржаје по темама ученик савладава на једноставним примерима уз помоћ наставника

Методе рада:

– Мини предавања

– Симулација

– Студија случаја

– Дискусија

– Организовање посете пословном састанку

• Ученички пројект-презентација пословног плана:

• Позвати на јавни час успешног предузетника, представнике школе, локалне самоуправе и банака за процену реалности и иновативности бизнис плана

• Према могућности наградити најбоље радове

• У презентацији користити сва расположива средства за визуализацију а посебно презентацију у power point –у

• Пољопривредне задруге:

• Упознати ученике са појмовима задруге и задругара, као и о задружним вредностима и принципима

• На конкретном примеру објаснити поступак оснивања задруге и приказати све потребне документе и обрасце

• Дати пример успешне пољопривредне задруге и позвати на час госта – директора задруге или угледног задругара који би говорио ученицима о својим искуствима

• Посетити успешну пољопривредну задругу и разговарати са задругарима

• Подстицајне мере аграрне политике:

• Упознати ученике са подстицајним мерама аграрне политике

• Дати пример ефеката примене подстицајних мера

• Попунити образац захтева за одобравање права на подстицаје

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Оцењивање

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• Континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција

• Усмене провере знања

• Тест знања (на крају модула)

• дневнике вежби

• тестове практичних вештина

Назив предмета: ПРОФЕСИОНАЛНА ПРАКСА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

Професионална пракса

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

I

/

/

/

90

90

II

/

/

/

/

90

90

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Оспособљавање за практичну примену теоријских знања;

– Оспособљавање за примену агротехничких мера у биљној производњи;

– Оспособљавање за правилну примену пестицида, ђубрива и осталих средстава у биљној производњи;

– Оспособљавање за правилно и рационално коришћење пољопривредне механизације;

– Развијање радних навика, сигурности, прецизности и одговорности у раду;

– Оспособљавање за радну и професионалну одговорност, прецизност и сигурност при раду;

– Оспособљавање за коришћење средстава заштите на раду и заштите животне средине;

– Оспособљавање за примену мера безбедности и здравља на раду.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Разред: први

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Основи биљне производње

90

Разред: други

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Биљна производња

90

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Основи биљне производње

Исходи вештина:

• обави мере неге у расадничарској производњи;

• спроведе мере личне хигијене и хигијене радног простора;

• одлаже штетне материје и амбалажу на прописан начин;

• одржава средства за рад;

• одржава и чисти алат и прибор;

• одржава хигијену у објектима и на површинама школске економије;

• употреби средства заштите на раду;

• примени прописе заштите здравља и животне средине;

• припрема органска ђубрива

• припрема земљишне смеше

• примени мере за сигуран рад у складу са прописима безбедности и здравља на раду;

• користи стручну терминологију у комуникацији са сарадницима у рутинским задацима који захтевају једноставну и непосредну размену информација;

• учествује у кратким дијалозима о извршењу радних задатака.

Настава у блоку:

• Мере неге у расадничарској производњи;

• Хигијена у објектима и на школским површинама;

• Лична хигијена и хигијена радног простора;

• Штетне материје и амбалажа;

• Органска ђубрива и земљишне смеше;

• Средства за рад;

• Култура радних навика;

• Заштита здравља и животне средине;

• Прописи и мере безбедности и здравља на раду.

Кључни појмови: мере неге у расадничарској производњи.

5.1. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања

Реализација наставе:

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

• настава у блоку (90 часова)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• наставе у блоку

Место реализације наставе

• Настава се реализује на школској економији

Препоруке за реализацију наставе

• Инсистирати на уредности и прецизности у раду

• Инсистирати на примени прописа заштите здравља и животне средине

• У току практичне наставе ученици су обавезни да воде дневник практичног рада

• Професионална пракса се обавља у периоду од 01.09. до 15.08. текуће школске године у првом разреду, изузев празником и недељом

• Закључна оцена утврђује се на седници одељенског већа после 15. 08. текуће школске године. На истој седници утврђује се и општи успех ученика о завршеном разреду.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Биљна производња

Исходи знања:

• користи заштитну опрему при раду;

• спроводи мере заштите животне средине;

• припрема терен и уређује простор за биљну производњу;

• примењује агротехничке мере у цвећарској, повртарској и производњи украсног и лековитог биља;

• калеми гајене биљке;

• примењује одговарајуће начине обраде у зависности од стања земљишта;

• рукује уређајима за наводњавање;

• обави послове везане за гајење биљака на отвореном и затвореном простору;

• препознаје фенофазе раста и развића гајених биљака;

• примењује мере неге у биљној производњи;

• бере, класира, пакује, складишти и чува производе биљне производње;

• управља машинама и оруђима за рад;

• спроводи домаћинско пословање у пољопривредној производњи;

• припрема органска ђубрива;

• примењује принципе органске производње;

• поштује стандарде биљне производње и добре производне праксе (ГАП).

Практична настава:

• Стандарди пољопривредне производње;

• Ђубрива и ђубрење;

• Мере неге у цвећарској, повртарској и производњи украсног и лековитог биља;

• Органска производња;

• Начини обраде земљишта;

• Наводњавање;

• Калемљење;

• Берба, класирање, паковање, складиштење и чување производа биљне производње;

• Машине и уређаји.

Кључни појмови: мере неге у биљној производњи.

5.2. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• практична настава (90 часова)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• практичне наставе

Место реализације наставе

• Настава се реализује на школској економији

Препоруке за реализацију наставе

• Инсистирати на уредности и прецизности у раду

• Инсистирати на примени прописа заштите здравља и животне средине

• У току практичне наставе ученици су обавезни да воде дневник практичног рада

• Професионална пракса се обавља у периоду од 01.09. до 15.08. текуће школске године у другом разреду, изузев празником и недељом.

Закључна оцена утврђује се на седници одељенског већа после 15. 08. текуће школске године. На истој седници утврђује се и општи успех ученика о завршеном разреду.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Оцењивање

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• Континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција

• Усмене провере знања

• Тест знања (на крају модула)

• дневнике вежби

• тестове практичних вештина

ИЗБОРНИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ

Назив предмета: ЗАДРУГАРСТВО

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

II или III

32

32

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Стицање знања о месту и значају пољопривреде у привредном систему и њеним специфичностима

– Стицање знања о задругарству, задругама и њиховом значају за развој пољопривреде и села

– Упознавање са стањем пољопривредних ресурса и производне структуре

– Упознавање ученика са субјектима у пољопривредно-прехрамбеној производњи и њиховим карактеристикама

– Развијање свести о потреби удруживања и његовом значају за развој пољопривреде

– Упознавање са подстицајним мерама аграрне политике

– Оспособљавање ученика за примену знања из области задругарства у задругама различитих врста и нивоа

– Развијање свести о сопственим знањима и способностима и даљој професионалној орјентацији

– Развијање одговорног односа према очувању природних ресурса и еколошке равнотеже

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Годишњи фонд часова: 32 часа

Разред: други или трећи

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Субјекти организовања пољопривредно – прехрамбне производње

• објасни значај пољопривредно-прехрамбене производње у привредном систему

• наведе пољопривредне ресурсе

• наведе субјекте организовања пољопривредно-прехрамбене производње

• препозна основне карактеристике субјеката пољопривредно-прехрамбене производње

• Значај пољопривредно-прехрамбене производње у привредном систему

• Пољопривредни ресурси

• Субјекти организовања пољопривредно-прехрамбене производње (газдинство, задруга, предузеће, занатска радња ...)

Задругарство и задругар

• наведе историјски развој и значај задругарства

• наведе карактеристике задружних организација

• наведе предности удруживања у задруге

• објасни појам задруге и задругара

• наведе задружне вредности и принципе

• наведе примере успешних задруга и задругара

• објасни какав профил и карактеристике треба да има успешан задругар и успешна задруга и то аргументује примерима из праксе

• наведе мотиве који покрећу задружне активности и то аргументује примерима из праксе

• Појам, развој и значај задругарства

• Профил и карактеристике успешног задругара

• Мотиви задругара

• Задружне вредности и принципи

• Задружне организације

• Задружни савез

Пољопривредне задруге

• препозна привредни значај задругарства

• објасни поступак оснивања пољопривредне задруге

• наведе органе задруге

• објасни пословање задруге

• разуме улогу и значај фондова задруге

• опише законску регулативу задружног деловања

• Место и улога пољопривредног задругарства у привреди

• Оснивање пољопривредне задруге

• Управљање задругом

• Органи задруге

• Имовина и пословање задруге

• Фондови задруге

• Закон о задругама

Подстицајне мере аграрне политике

• наведе циљеве аграрне политике

• објасни поступак за остваривање права на подстицаје

• наведе врсте директних плаћања

• наведе врсте подстицаја за пољопривредну производњу

• наведе врсте подстицаја за мере руралног развоја

• објасни посебне подстицаје

• аграрна политика

• врсте и коришћење подстицаја

• остваривање права на подстицаје

• подстицаји за пољопривредну производњу

• подстицаји за мере руралног развоја

• посебни подстицаји

Ученички пројект-презентација семинарског рада

• изради семинарски рад

• презентује семинарски рад

• Израда семинарског рада

• Презентација појединачних/групних семинарских радова

Кључни појмови садржаја: задругарство, задругар, подстицајне мере аграрне политике, пољопривредни ресурси, мотиви задругара, задружне вредности и принципи, органи задруге.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На уводном часу ученике упознати са циљевима и исходима наставе / учења, планом рада и начинима оцењивања/ обавезом ученика да у току наставе редовно формирају радну свеску.

Реализација наставе:

• Теорија (20 часова)

• Вежбе (12 часова)

Подела одељења на групе

• Одељење се дели на групе (2 наставника) приликом реализације вежби

• Ученици се дела на групе окупљене око једне теме за семинарски рад у којима остају до краја наставе

Методе рада:

• тест практичних вештина;

• радни задатак;

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде);

• самопроцена.

Методе рада:

– Радионичарски (све интерактивне методе рада)

Место реализације наставе

– Теоријска настава се реализује у учионици или одговарајућем кабинету

– Вежбе се реализују у кабинету и одређеној задрузи

– Организовати посету задрузи где ће ученици окупљени око једне теме прикупити потребне информације по упутству наставника, а семинарски рад израђују на часовима вежби у школи.

Теме за семинарски рад:

1. оснивање задруге

2. управљање задругом

3. планирање производње (SWOT анализа, производни план)

4. имовина и пословање задруге

5. фондови, расподела добити и покриће губитака

6. подстицајне мере аграрне полтике у биљној производњи

Оквирни број часова по темама

• Субјекти организовања пољопривредно-прехрамбне производње (2 часа)

• Задругарство и задругар (6 часова)

• Пољопривредне задруге (8 часова)

• Подстицајне мере аграрне политике (4 часа)

• Ученички пројект (12 часова вежби)

Оцењивање

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• Усмене провере знања

• Писане провере

• Континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција

• Праћење и контрола вођења дневника практичног рада;

• Израду семинарског рада.

Препоруке за реализацију наставе

• Препоручене садржаје по темама ученик савладава на једноставним примерима уз помоћ наставника

• Упознати ученике са појмовима задруге и задругара

• Упознати ученике са задружним вредностима и принципима

• Дати пример успешног задругара и/или позвати на час госта – директора задруге или угледног задругара који би говорио ученицима о својим искуствима

• Дати пример успешне задруге

• На конкретном примеру објаснити поступак оснивања задруге и приказати све потребне документе и обрасце

• Посетити успешну пољопривредну задругу и разговарати са задругарима

• Дати пример ефеката примене подстицајних мера

• Попунити образац захтева за одобравање права на подстицаје

Ученички пројект-презентација семинарског рада:

• Позвати на јавни час успешног задругара, представнике школе и локалне самоуправе.

• Према могућности наградити најбоље радове.

• У презентацији користити сва расположива средства за визуализацију а посебно презентацију у power point-у.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Предлог за формативно праћење ученика, које активности се прате, на ком нивоу, којим темама. Препоруке за повратну информацију и подстицање ученика на основу постигнућа. Вредновање различитих продуката. Предлог за сумативно оцењивање: тестови, практични радови и др. Посебно оцењивање вештина на вежбама и практичној настави (елементи оцењивања са матурских испита). Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању (у школама у којима се реализује модел дуалног образовања).

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме/модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Назив предмета: ТЕХНИКА ПРОДАЈЕ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

II

32

32

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Стицање знања о основним облицима и начинима продаје

– Схватање улоге и значаја елемената процеса рада у продавници

– Стицање знања о техници продаје робе у класичној продавници

– Оспособљавање ученика за извршавање послова непосредне продаје

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Годишњи фонд часова: 32 часа

Разред: други

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Основни облици и начини продаје

• објасни место, улогу и поделу трговине

• објасни појам малопродаје

• објасни појам, изглед и врсте продавница

• Појам и подела трговине

• Појам малопродаје

• Носиоци малопродаје

• Малопродајна мрежа

• Појам, изглед и врсте продавница (класичне продавнице, самоизбор, самоуслуге, трговински центри, покретне продавнице)

Елементи процеса рада у продавници

• разликује и користи средстава за рад у продавници

• разликује и користи опрему

• разликује врсте робе

• разликује врсте и димензије асортимана

• разликује губитке на роби

• опише функцију амбалаже

• наведе врсте амбалаже

• објасни улогу продавца у процесу продаје робе

• разликује и примени вештине продавца

• Средства за рад

• Опрема продавнице

• Врсте опреме (намештај, технички уређаји, инструменти за мерење робе, алат и прибор, и др.)

• Роба

• Појам и подела

• Асортиман робе

• Губици на роби и како их спречити

• Амбалажа (појам, функција и врсте)

• Продавац, профил и улога продавца у процесу продаје

Техника продаје робе у класичној продавници

• Објасни све радње неопходне за припрему продаје

• Спроведе све радње неопходне за припрему продаје

• Наведе и објасни све радње непосредне продаје у класичној продавници

• Изведе све радње непосредне продаје у класичној продавници

• Припрема средстава за рад и радног места за рад

• Припрема продавца за рад

• Техника припреме робе за продају

• Техника непосредне продаје робе у класичној продавници

• Чин купопродаје робе

• Редовне продајне услуге класичне продаје (пријем потрошача, упознавање жеља потрошача, показивање робе потрошачу, помоћ потрошачу при избору робе, усмени споразум о купопродаји робе, мерење робе, обрачун износа за продату робу, наплаћивање, паковање робе, уручивање продате робе купцу и испраћај купца)

• Давање упутстава купцима о начину употребе робе

Кључни појмови садржаја: малопродаја, врсте продавница, средстава за рад у продавници, асортиман робе, врсте амбалаже, непосредна продаја.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

• На почетку наставе ученике упознати са циљевима и исходима наставе / учења, планом рада и начинима оцењивања, обавезом ученика да у току наставе редовно формирају радну свеску.

Реализација наставе

• теоријска настава (32 часа)

Место реализације наставе

• Учионица и кабинет

Препоруке за реализацију наставе

• Препоручене садржаје по темама ученик савладава на једноставним примерима уз помоћ наставника

• Упознати ученике са појмовима продавница и продавац

• Дати пример успешног продавца и/или позвати на час госта – угледног продавца који би говорио ученицима о својим искуствима

• Дати пример успешне продавнице

• Посетити успешну продавницу

• У презентацији користити сва расположива средства за визуализацију а посебно презентацију у power point-у.

Оцењивање

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• Усмене провере знања

• Писане провере

• Континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција

• Праћење и контрола вођења дневника практичног рада

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Предлог за формативно праћење ученика, које активности се прате, на ком нивоу, којим темама. Препоруке за повратну информацију и подстицање ученика на основу постигнућа. Вредновање различитих продуката. Предлог за сумативно оцењивање: тестови, практични радови и др. Посебно оцењивање вештина на вежбама и практичној настави (елементи оцењивања са матурских испита). Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању (у школама у којима се реализује модел дуалног образовања).

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме/модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Назив предмета: АГРАРНИ ТУРИЗАМ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

III

32

32

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Разумевање теоријских основа, основних принципа и организације туризма;

– Схватање туристичке индустрије кроз међузависности различитих сектора;

– Разумевање нераскидиве везе између туризма и прехрамбене индустрије;

– Упознавање ученика са врстама, облицима и трендовима у туризму данашњице

– Упознавање ученика са карактеристикама туристичког тржишта

– Упознавање ученика са делатношћу угоститељства, његовим карактеристикама и значајем

– Упознавање ученика са значајем производа прехрамбене индустрије за туризам

– Упознавање ученика са угоститељско пословним јединицама.

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Годишњи фонд часова: 32 часа

Разред: трећи

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Одређења туризма

• дефинише појмове: туризам, индустрија слободног времена, подстицајна путовања, туриста, пословни путник;

• познаје карактеристике туризма као привредне делатности;

• објасни економски, друштвени и политички значај и утицај туризма;

• дефинише туристичку потребу и туристичке мотиве;

• наводи функције туризма.

• Појам и историјски развој туризма;

• Дефинисање туризма;

• Друштвени значај и утицај туризма;

• Политички значај и утицај туризма;

• Економски значај и утицај туризма.

Облици, врсте и трендови туризма

• разликује облике туризма;

• описује облике туризма;

• разликује врсте туризма;

• описује врсте туризма;

• познаје факторе и савремене трендове у туризму;

• опише нове форме туристичке индустрије;

• дефинише хотелске и ресторанске ланце.

• Облици туризма;

• Врсте туризма;

• Фактори креирања трендова у туризму;

• Нове форме туристичке индустрије;

• Хотелски и ресторански ланци;

• Начини пословања хотелских и ресторатерских ланаца.

Туристичко тржиште

• дефинише туристичко тржиште;

• познаје карактеристике туристичког тржишта;

• дефинише туристичку тражњу;

• описује специфичности туристичке тражње;

• дефинише туристичку понуду;

• описује специфичности туристичке понуде;

• разликује факторе понуде и тражње.

• Појам и карактеристике туристичког тржишта;

• Појам и карактеристике туристичке понуде;

• Појам и карактеристике туристичке тражње;

• Фактори понуде и тражње.

Туризам и прехрамбена индустрија

• Описује повезаност туризма и прехрамбене индустрије;

• Познаје међусобну условљеност туризма и прехрамбене индустрије;

• Дефинише туристички производ;

• Описује прехрамбене производе у сврси туристичког производа;

• Познаје значај здраве хране за развој туризма;

• Наброји прехрамбене производе који представљају карактеристичне туристичке производе.

• Повезаност и условљеност туризма и прехрамбене индустрије;

• Спој хотелијерства и агроиндустријског комплекса производње здраве хране;

• Појам и карактеристике туристичког производа.

Одређење угоститељства

• Дефинише угоститељство;

• Познаје место и улогу угоститељства у привреди земље;

• Познаје задатке угоститељства;

• Објасни значај угоститељства;

• Дефинише угоститељску услугу;

• Објасни угоститељску понуду.

• Појам угоститељства;

• Улога угоститељства у светској економији;

• Улога угоститељства у привреди Србије;

• Задатак и значај угоститељства;

• Појам услуге у угоститељству;

• Подела угоститељских услуга;

• Квалитет угоститељских услуга;

• Угоститељска понуда;

• Угоститељска услуга.

Угоститељско пословне јединице

• Дефинише угоститељско пословне јединице;

• Наброји угоститељско пословне јединице;

• Разврстава угоститељско пословне јединице према различитим критеријумима;

• Разликује угоститељско пословне јединице по категоријама;

• Разликује понуду угоститељско пословних јединица.

• Угоститељске пословне јединице;

• Подела угоститељских пословних јединице;

• Карактеристике угоститељске пословне јединице;

• Категоризација УПЈ.

Кадрови у угоститељству и туризму

• Дефинише кадрове у угоститељству и туризму;

• Објасни улогу кадрова за пословни успех;

• Познаје структуру запослених у угоститељству и туризму.

• Значај и улога кадрова у угоститељству;

• Структура улога кадрова у угоститељству;

• Квалитет улога кадрова у угоститељству.

Кључни појмови садржаја: туризам, облици туризма, угоститељске услуге, угоститељске пословне јединице.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања

Реализација наставе:

• теоријска настава

• Одређења туризма 5 часова;

• Облици, врсте и трендови туризма 6 часова;

• Туристичко тржиште 3 часа;

• Туризам и прехрамбена индустрија 5 часова;

• Одређење угоститељства 6 часова;

• Угоститељско пословне јединице 6 часова;

• Кадрови у угоститељству и туризму 3 часа.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Предлог за формативно праћење ученика, које активности се прате, на ком нивоу, којим темама. Препоруке за повратну информацију и подстицање ученика на основу постигнућа. Вредновање различитих продуката. Предлог за сумативно оцењивање: тестови, практични радови и др. Посебно оцењивање вештина на вежбама и практичној настави (елементи оцењивања са матурских испита). Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању (у школама у којима се реализује модел дуалног образовања).

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме/модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Оцењивање

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• праћење остварености исхода

• тестове знања

• дневнике вежби

• тестове практичних вештина

Назив предмета: ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА У ПОВРТАРСТВУ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

II

32

32

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Стицање знања о значају и биолошким основама органске пољопривреде;

– Стицање знања о карактеристикама органске повртарске производње;

– Упознавање ученика са Правилником о органској производњи

– Стицање знања о биобаштованству

– Стицање знања о управљању органском производњом у повртарству;

– Стицање знања о примени агротехничких мера у органској повртарској производњи;

– Стицање знања о гајењу повртарских култура у органској повратрској производњи.

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Годишњи фонд часова: 32 часа

Разред: други

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Основи органске пољопривреде

наведе разлику између традиционалне, конвеционалне и одрживе пољопривреде;

дефинише и објасни принципе добре пољопривредне праксе (ГАП) и итегралне пољопривредне производње;

дефинише и наброји основне циљеве органске пољопривреде.

• Развој одрживих система пољопривреде;

• Основе добре пољопривредне праксе;

• Основе интегралне пољопривредне производње;

• Основе и значај органске пољопривреде.

Биолошке основе органске пољопривреде

• објасни значај кружења биогених елемената;

• наброји факторе неопходне за стварање органске материје у агроекосистемима;

• дефинише плодоред и наброји најзначајније функције плодореда у органској производњи;

• објасни обраду земљишта у органској производњи;

• објасни исхрану биљака у органској производњи;

• дефинише здруживање усева и објасни значај здруживања усева у органској производњи;

• користи правилник и разуме закон о органској пољопривреди.

• Кружење биогених елемената;

• Биолошли циклуси биљака;

• Плодоред у органској производњи;

• Обрада земљишта у органској производњи;

• Исхрана биљака у органској производњи;

• Здруживање усева у органској производњи;

• Изводи из правилника о органској производњи.

Органско повратрство – биоваштованство

• наброји облике органског повртарства;

• схвати улогу биљака пријатеља;

• састави шему плодореда органске повратарске производње;

• правилно изабере сорте и хибриде у органској повртарској производњи;

• објасни и изабере одговарајуће системе обраде и ђубрења у органској повртарској производњи;

• разуме улогу и технике малчирања;

• објасни принципе сетве у органској повртарској производњи;

• опише мере неге у органској повртарској производњи;

• утврди моменат бербе /жетве усева;

• организује распоред биљака у биобашти.

• Облици органског повратства;

• Биобаштованство;

• Мешане врсте;

• Корисне биљке – биљке пријатељи;

• Повећање плодности земљишта;

• Стајњак;

• Компост;

• Остала органска ђубрива;

• Микробиолошка ђубрива;

• Малчовање;

• Избор сорти;

• Заштита у биобашти;

• Берба и чување поврћа;

• Организација биобаште.

Повртарксе културе у органској производњи

• одреди припадност гајене повратрске биљке;

• објасни значај гајене повртарске биљке са аспекта органске производње;

• упозна агроеколошке услове успевања гајене повртарске биљке;

• опише технологију производње повратских биљака у органској производњи;

• наброји и објасни мере неге биљака у циљу постизања стабилних приноса;

• разуме значај благовремене примене агротехничких мера за правилан развој биљака;

• утврди моменат убирања гајених биљака и распозна различите фазе зрелости;

• наведе специфичности убирања, чувања и паковања органских производа.

• Плодовито поврће у органској производњи (парадајз, паприка и краставац);

• Врежасто поврће у ораганској производњи (лубеница, диња и тиквица);

• Купусно поврће у органској производњи;

• Лиснато поврће у органској производњи;

• Луковичасто поврће у органској производњи;

• Коренаасто поврће у органској производњи;

• Кртоласто поврће у органској производњи;

• Махунасто поврће у органској производњи.

Кључни појмови садржаја: биолошке основе органске пољопривреде, здруживање усева, биобашта.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава

Место реализације наставе

• теоријска настава се реализује у учионици, одговарајућем кабинету и на огледним парцелама са органском производњом на школској економији.

Препоруке за реализацију наставе

• инсистирати да ученици овладају знањима о сновама органске пољопривреде;

• инсистирати да ученици овладају знањима о биолошким основама;

• инсистирати да ученици овладају знањима о биобаштованству;

• инсистирати да ученици овладају знањима о технологији гајења повратских биљака у органској производњи.

Оцењивање

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• праћење остварености исхода

• тестове знања

Оквирни број часова по темама

Теоретска настава

• основи органске пољопривреде (5 часова)

• биолошке основе органске пољопривреде (7 часова)

• органско повртарство – биоваштованство (10 часова)

• повртарске културе у органској производњи (10 часова)

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Предлог за формативно праћење ученика, које активности се прате, на ком нивоу, којим темама. Препоруке за повратну информацију и подстицање ученика на основу постигнућа. Вредновање различитих продуката. Предлог за сумативно оцењивање: тестови, практични радови и др. Посебно оцењивање вештина на вежбама и практичној настави (елементи оцењивања са матурских испита). Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању (у школама у којима се реализује модел дуалног образовања).

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме/модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Оцењивање

– Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• праћење остварености исхода

• тестове знања

• дневнике вежби

• тестове практичних вештина

Назив предмета: ВОЋАРСТВО

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

III

32

32

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Стицање знања о основним карактеристикама воћарске производње;

– Стицање знања о агроеколошким условима гајења воћа;

– Стицање знања о морфологији воћака;

– Стицање знања о технологијама производње у воћарству;

– Оспособљавање за примену агротехничких мера у воћарству;

– Оспособљавање ученика да распозна воћне врсте и сорте.

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Годишњи фонд часова: 32 часа

Разред: трећи

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Технологијама производње у воћарству

• наведе значај помологије

• наведе класификације воћа

• наведе воћне врсте према помолошким особинама

• опише генеративне и вегетативне органе воћака

• опише најзначајније сорте по воћним врстама

• Опише начине резидбе воћака по врстама

• опише начине одржавања земљишта у засадима воћака по врстама

• објасни органску производњу воћа

Теорија

• класификација воћака по врстама

• морфолошко-биолошке особине:

– јабучастог воћа ( јабука, крушка, дуња),

– коштичавог воћа (шљива, бресква, кајсија, вишња, трешња, марела),

– јагодастог воћа (јагода, малина, купина, рибизла, боровница),

– језграстог воћа (орах, лешник)

класификација сорти воћака по врстама.

Кључни појмови садржаја: класификације воћа, морфолошко-биолошке особине воћа, органску производњу воћа.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (32 часа)

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици..

Препоруке за реализацију наставе:

• на теме ученик ради тест знања

Оцењивање

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• Усмене провере знања

• Писане провере

• Континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Предлог за формативно праћење ученика, које активности се прате, на ком нивоу, којим темама. Препоруке за повратну информацију и подстицање ученика на основу постигнућа. Вредновање различитих продуката. Предлог за сумативно оцењивање: тестови, практични радови и др. Посебно оцењивање вештина на вежбама и практичној настави (елементи оцењивања са матурских испита). Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању (у школама у којима се реализује модел дуалног образовања).

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме/модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Назив предмета: ВИНОГРАДАРСТВО

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

Укупно

II

32

32

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Стицање знања о основним карактеристикама виноградарске производње;

– Стицање знања о агроеколошким условима гајења винове лозе

– Стицање знања о морфологији винове лозе;

– Стицање знања о технологијама производње у виноградарству ;

– Оспособљавање за примену агротехничких мера у виноградарству ;

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Годишњи фонд часова: 32 часа

Разред: други

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Виноградарство

• дефинише значај ампелографије у производњи грожђа

• дефинише класификацију винове лозе

• наведе сорте према употребној вредности (стоне, винске, за сушење)

• објасни различите системе резибе винове лозе

• објасни начине одржавања земљишта у виноградима

• објасни органску производњу грожђа

Теорија

• Увод у ампелографију и ампелографске карактеристике винове лозе

• Сорте винове лозе

• Узгојни облици винове лозе

• Агротехника гајења винове лозе

Кључни појмови садржаја: сорте винове лозе, узгојни облици винове лозе.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Реализација наставе:

• теоријска настава (32 часа)

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици..

Препоруке за реализацију наставе:

• на крају модула ученик ради тест знања

Оцењивање

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• Усмене провере знања

• Писане провере

• Континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Предлог за формативно праћење ученика, које активности се прате, на ком нивоу, којим темама. Препоруке за повратну информацију и подстицање ученика на основу постигнућа. Вредновање различитих продуката. Предлог за сумативно оцењивање: тестови, практични радови и др. Посебно оцењивање вештина на вежбама и практичној настави (елементи оцењивања са матурских испита). Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању (у школама у којима се реализује модел дуалног образовања).

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме/модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Б: Листа изборних предмета према програму образовног профила

Рб

Листа изборних предмета

РАЗРЕД

I

II

III

IV

Стручни предмети

1.

Гајење ратарских биљака

 

2

2.

*Органска производња у ратарству1

 

2

2

3.

*Органска производња у повртарству1

 

2

2

4.

Производња дувана

 

2

5.

Гљиварство

 

2

2

6.

*Органска производња у воћарству и виноградарству1

 

2

2

7.

*Пчеларство

 

2

2

8.

Задругарство

 

2

9.

*Аграрни туризам

 

 2

2

* Предмет се бира једном у току школовања у другом, трећем или четвртом разреду

НАПОМЕНА: 1) Програм изборног предмета реализује се кроз вежбе

Остали обавезни облици образовно-васпитног рада током школске године

 

I РАЗРЕД
часова

II РАЗРЕД
часова

III РАЗРЕД
часова

IV РАЗРЕД
часова

УКУПНО
часова

Час одељењског старешине

64

64

64

64

256

Додатни рад *

до 30

до 30

до 30

до 30

до 120

Допунски рад *

до 30

до 30

до 30

до 30

до 120

Припремни рад *

до 30

до 30

до 30

до 30

до 120

* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

Факултативни облици образовно-васпитног рада током школске године по разредима

 

I РАЗРЕД
часова

II РАЗРЕД
часова

III РАЗРЕД
часова

IV РАЗРЕД
часова

Екскурзија

до 3 дана

до 5 дана

до 5 наставних дана

до 5 наставних дана

Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе

2 часа недељно

Трећи страни језик

2 часа недељно

Други предмети *

1-2 часа недељно

Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секције и друго)

30-60 часова годишње

Друштвене активности – ученички парламент, ученичке задруге

15-30 часова годишње

Културна и јавна делатност школе

2 радна дана

* Поред наведених предмета школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним планом других образовних профила истог или другог подручја рада, као и у наставним плановима гимназије, или по програмима који су претходно донети.

Остваривање школског програма по недељама

 

I РАЗРЕД

II РАЗРЕД

III РАЗРЕД

IV РАЗРЕД

Разредно-часовна настава

32

32

32

32

Менторски рад (настава у блоку, пракса)

5

5

5

2

Обавезне ваннаставне активности

2

2

2

2

Матурски испит

 

 

 

3

Укупно радних недеља

39

39

39

39

Подела одељења у групе

разред

предмет / модул

годишњи фонд часова

број ученика

у групи до

Потребно ангажовање помоћног нaставника

вежбе

практична настава

вежбе у блоку

професионална пракса

I

Педологија и агрохемија

 

 

18

 

15

ДА

Заштита биља

 

 

24

 

15

ДА

Објекти и опрема у расаднику

18

15

ДА

Професионална пракса**

 

 

 

90**

15

ДА

II

Расадничарска производња

64

192

30

15

ДА

Пољопривредна техника

32

 

30

 

15

ДА

Дендрологија

64

1*Пољопривредна техника – вежбе у блоку / Обука вожње трактора*

32*

1*

-

Професионална пракса**

 

 

 

90**

15

ДА

III

Повртарство

32

 32

 18

 

15

ДА

Лековито и зачинско биље

32

32 

12 

 

15

ДА

Цвећарство

32

64

18

 

15

ДА

Воћарство и виноградарство

32

64

12

15

ДА

Професионална пракса**

 

 

 

90**

15

ДА

IV

Цвећарство

32

64

30

 

15

ДА

Биодекорација

128

 

 

 

15

ДА

Подизање и нега зелених површина

96

30

15

ДА

Предузетништво

64

 

 

 

15

-

2. ПЛАН НАСТАВЕ И УЧЕЊА: образовни профил ТЕХНИЧАР ХОРТИКУЛТУРЕ – наставни предмет *Пољопривредна техника – вежбе у блоку за модул Обука вожње трактора реализује се индивидуално за сваког ученика и обухвата обуку ученика за управљање трактором. Распоред индивидуалне обуке за сваког ученика утврђује стручно веће наставника пољопривредне групе предмета у школи, уз присуство наставника – ментора.

** Професионална пракса се обавља у периоду од 01.09. до 15.08. текуће школске године у првом, другом и трећем разреду, изузев празником и недељом. Закључна оцене утврђује се на седници одељенског већа после 15.08. текуће школске године. На истој седници утврђује се и општи успех ученика о завршеном разреду.

1 Ученици се деле у групе на часовима који су планом наставе и учења предвиђени за вежбе, вежбе у блоку, практичну наставу или практичну наставу у блоку.

ОБАВЕЗНИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ

Назив предмета: ПЕДОЛОГИЈА И АГРОХЕМИЈА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Вежбе у блоку

I

96

18

114

2. ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА:

– Усвајање знања о генези и минеролошком саставу земљишта;

– Упознавање ученика са земљишним раствором као чиниоцима плодности;

– Усвајање знања о типовима земљишта и њиховој плодности;

– Усвајање знања о законитостима исхране биљака;

– Упознавање ученика са хемијским саставом, физиологијом и начинима исхране биљака;

– Упознавање ученика са врстама ђубрива;

– Усвајање знања о значају употребе различитих облика ђубрива и њиховог утицаја на висину приноса пољопривредних усева.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Разред: први

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Земљиште

38

2.

Исхрана биљака

38

3.

Ђубрива

38

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Земљиште

Исходи знања:

• опише настанак и генезу земљишта;

• наведе минеролошки састав земљишта и однос минерала у земљишту;

• наброји и објасни најважније особине глине и њен утицај у биљној производњи;

• опише земљишни раствор као чинилац плодности земљишта;

• објасни реакцију земљишног раствора и његов утицај на успевање биљака;

• наведе физичке, водно-физичке, физичко-механичке, ваздушне и топлотне особине земљишта;

• дефинише плодност земљишта;

• објасни морфологију земљишта;

• распозна хоризонте земљишта;

• наброји и опише различите типове земљишта, а нарочито типове земљишта у окружењу локалне средине;

• наведе мере за поправљање плодности земљишта.

Исходи вештина:

• отвара педолошки профил;

• узима узорак земљишта за физичко-хемијску анализу земљишта.

Теорија:

• Генеза и процеси образовања
земљишта;

• Хемијски састав и особине земљишта;

• Плодност земљишта;

• Систематика земљишта.

Вежбе у блоку:

• Отварање педолошког профила;

• Узимање узорка земљишта за
физичко-хемијску анализу.

Кључни појмови: генеза земљишта, процеси образовања земљишта, особине земљишта, плодност земљишта.

5.1. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. Информисати ученике о подели на групе и распоредом реализације наставе. 

Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Како је настало и учему се огледа генеза земљишта? Да ли су до сада упознали типове земљишта, а нарочито типове земљишта у окружењу локалне средине? Зашто је по вашем мишљењу значајан процес физичко-хемијске анализе земљишта? 

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације:

– Облици наставе:

• Теорија и вежбе у блоку

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици/специјализованом кабинету

• Вежбе у блоку се реализују у специјализованом кабинету / школској економији

– Препоручени број часова у модулу:

• теоријска настава (32 часа)

• вежбе у блоку (6 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби у блоку

Место реализације наставе:

• теоријска настава се реализује у учионици;

• вежбе у блоку се реализује у кабинету или на школској економији.

Препоруке за реализацију наставе:

• посебну пажњу посветити типовима земљишта и њиховој плодности;

• инсистирати да ученици овладају знањима о типовима земљишта и њиховој плодности у окружењу школе;

• упознати ученике са најважнијим особинама глине и њеним утицајем у биљној производњи

• сагледати са аспекта апсорције;

• модул реализовати сликовитим приказом хоризоната и типова земљишта;

• коришћење аудио-визуелних снимака, цртежа и слика;

• коришћење стручне литературе;

• вежбе у блоку реализовати кроз поступак отварања педолошког профила и узимања узорака;

• ученик је обавезан да води дневник вежби;

• на крају модула ученик ради тест знања;

• Посебну пажњу посветити областима: Заштита и безбедност околине, Заштита на раду и примени превентивних мера у области Безбедност и здравље на раду.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Исхрана биљака

Исходи знања:

• објасни значај воде за биљке;

• наведе облике воде у биљци;

• опише органске материје (угљене хидрате, беланчевине, масти и уља);

• објасни аутотрофни и хетеротрофни начин исхране;

• објасни процес фотосинтезе и значај кружења елемената за фотосинтезу;

• опише хлорофил и објасни његову улогу у процесу фотосинтезе;

• наведе изворе воде за биљке, начине усвајања воде и њено кретање кроз биљку;

• објасни процес транспирације;

• објасни привремено и трајно увенуће биљке;

• опише утицај вишка воде на развитак биљака;

• објани утицај климатских промена на развој биљака;

• објасни улогу корена и листа у процесу усвајања минералних материја;

• објасни значај и улогу биогених (макро и микро) елемената за биљке и њихове облике у земљишту;

• опише симптоме вишка и мањка биогених елемената;

• објасни процес асимилације биљака;

• опише раст и развиће биљака;

• објасни отпорност биљака на абиотичке факторе.

Исходи вештина:

• препозна симптоме вишка и мањка биогених елемената

• уочи симптоме увенућа биљака

Теорија:

• Хемијски састав биљака;

• Начини исхране биљака;

• Снабдевање биљака водом и минерална исхрана;

• Макро и микро елементи;

• Дисање, раст и развиће биљака;

• Отпорности биљака према абиотичким факторима (високим и ниским температурама, суши и реакцији средине).

Вежбе у блоку:

• Утврђивање симптома вишка и мањка биогених елемената;

• Утврђивање симптома увенућа биљака.

Кључни појмови: облици воде у биљци, фотосинтеза, развиће биљака, асимилација биљака.

5.2. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. Информисати ученике о подели на групе и распореду реализације наставе. 

Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме: У чему се огледа значај воде за биљке? Да ли су до сада упознали процес транспирације? Зашто је (по вашем мишљењу) значајна улога биогених (макро и микро) елемената за биљке? 

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације:

– Облици наставе:

• Теорија и вежбе у блоку

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици/специјализованом кабинету

• Вежбе у блоку се реализују у специјализованом кабинету / школској економији

– Препоручени број часова у модулу:

• теоријска настава (32 часа)

• вежбе у блоку (6 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби у блоку

Место реализације наставе

• теоријска настава се реализује у учионици;

• вежбе у блоку се реализује у кабинету или на школској економији.

Препоруке за реализацију наставе:

• инсистирати да ученици овладају знањима о начинима исхране биљака;

• модул реализовати сликовитим приказом кружења елемената и показивањем узорака биљног материјала;

• коришћење стручне литературе;

• коришћење аудио-визуелних снимака, цртежа и слика;

• у току вежби у блоку ученици су обавезни да воде дневник вежби;

• на крају модула ученик ради тест знања.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Ђубрива

Исходи знања:

• наведе органска ђубрива по врсти и пореклу;

• објасни значај употребе органских ђубрива у биљној производњи;

• наведе особине минералних ђубрива;

• опише проста и сложена минерална ђубрива;

• објасни добре и лоше стране употребе сложених (мешаних) минералних ђубрива;

• наведе начине израчунавања потребне количине ђубрива;

• објасни коришћење фолијарних и бактериолошких ђубрива;

• наведе разлоге коришћења одређених врста ђубрива у односу на тип земљишта;

• израчуна потребну количину ђубрива у односу на биљну врсту, приступачност важнијих хранљивих елемената у земљишту и планираног приноса;

• наведе начине ђубрења земљишта.

Исходи вештина:

• распозна органска ђубрива по врсти и пореклу;

• пакује органска ђубрива;

• разликује проста и сложена минерална ђубрива;

• складишти минерална ђубрива.

Теорија:

• Органска ђубрива;

• Минерална ђубрива;

• Утврђивање потреба за ђубрењем;

• Фолијарна и бактериолошка ђубрива;

• Начини ђубрења земљишта.

Вежбе у блоку:

• Паковање органских ђубрива;

Складиштење минерална ђубрива.

Кључни појмови: органска ђубрива, минерална ђубрива, фолијарних и бактериолошких ђубрива, начини ђубрења земљишта.

5.3. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. Информисати ученике о подели на групе и распоредом реализације наставе. 

Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Значај употребе органских ђубрива у биљној производњи. У чему се огледају добре и лоше стране употребе сложених (мешаних) минералних ђубрива? Зашто је по вашем мишљењу значајно коришћења одређених врста ђубрива у односу на тип земљишта? 

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације:

– Облици наставе:

• Теорија и вежбе у блоку

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици/специјализованом кабинету;

• Вежбе у блоку се реализују у специјализованом кабинету / школској економији.

– Препоручени број часова у модулу:

• теоријска настава (32 часа)

• вежбе у блоку (6 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби у блоку

Место реализације наставе

• теоријска настава се реализује у учионици;

• вежбе у блоку се реализује у кабинету или на школској економији.

Препоруке за реализацију наставе

• модул реализовати сликовитим приказом узорака минералних ђубрива;

• коришћење стручне литературе;

• коришћење аудио-визуелних снимака и слика;

• вежбе у блоку реализовати кроз поступак израчунавања потребне количине ђубрива и начине ђубрења земљишта;

• у току вежби у блоку ученици су обавезни да воде дневник вежби;

• на крају модула ученик ради тест знања.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Предлог за формативно праћење ученика, које активности се прате, на ком нивоу, којим темама. Препоруке за повратну информацију и подстицање ученика на основу постигнућа. Вредновање различитих продуката. Предлог за сумативно оцењивање: тестови, практични радови и др. Посебно оцењивање вештина на вежбама и практичној настави (елементи оцењивања са матурских испита). Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању (у школама у којима се реализује модел дуалног образовања).

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме/модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• праћење остварености исхода

• тестове знања

• дневнике вежби

• тестове практичних вештина

Назив предмета: ЗАШТИТА БИЉА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Вежбе у блоку

I

64

24

88

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА

– Усвајање знања о биљним болестима, њиховим изазивачима, типовима, начинима настајања биљних болести и њиховој штетности;

– Усвајање знања о биљним штеточинама, типовима, времену и динамици настајања оштећења и њиховом препознавању;

– Усвајање основних знања о врстама корова;

– Упознавање ученика са пестицидима, начинима, временом и ефектима њиховe примене;

– Упознавање ученика са мерама заштите биља, њиховом применом, значајем и вештинама извођења заштите биља.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Биљне болести

18

2.

Штеточине

24

3.

Корови

16

4.

Пестициди

12

5.

Мере заштите биља

18

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Биљне болести

Исходи знања:

• дефинише појам болести биљака;

• наведе врсте изазиивача биљних болести;

• опише типове биљних болести;

• опише начине настајања биљних болести (заражавање, инкубација, симптоми, примарни и секундарни циклуси);

• опише услове за настајање и ширење обољења код биљака;

• објасни појам отпорности биљака;

• објасни поделу болести биљака према економском значају.

Исходи вештина:

• уочи симптоме биљних болести;

• изради хербаријум.

Теорија:

• Подела патогена: гљиве, бактерије, вируси и др;

• Врсте промена које изазивају патогени код биљака;

• Појава и развој обољења, климатски и едафски услови, однос домаћин – патоген;

• Природна отпорност, селекција на отпорност и толерантност;

• Критеријуми за оцену економског значаја.

Вежбе у блоку:

• Симптоми биљних болести;

• Израда хербаријума.

Кључни појмови: болести биљака, гљиве, бактерије, вируси, отпорности биљака.

5.1. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. Информисати ученике о подели на групе и распоредом реализације наставе. 

Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Врсте изазивача биљних болести. У чему се огледају начини настајања биљних болести? Који су услови за настајање и ширење обољења код биљака? 

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације:

Облици наставе:

• Теорија и вежбе у блоку

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици/специјализованом кабинету

• Вежбе у блоку се реализују у специјализованом кабинету / школској економији

Препоручени број часова у модулу:

• теоријска настава (12 часова)

• вежбе у блоку (6 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби у блоку

Место реализације наставе

• теоријска настава се реализује у учионици;

• вежбе у блоку се реализује у кабинету или на школској економији.

Препоруке за реализацију наставе:

• модул реализовати сликовитим приказом биљних болести;

• коришћење стручне литературе;

• коришћење аудио-визуелних снимака, слика и проспеката, живи материјал, бинокулар, микроскоп;

• вежби у блоку реализовати кроз поступак препознавања симптома биљних болести;

• ученик је обавезан да води дневник вежби;

• на крају модула ученик ради тест знања.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Штеточине

Исходи знања:

• објасни појам штеточина биљака;

• наведе врсте штеточина;

• наведе и објасни типове оштећења биљака;

• опише начине настајања оштећења биљака (директно, индиректно, физиолошке и морфолошке промене);

• објасни начине размножавања и распростирања штеточина;

• опише основне појмове о динамици популације;

• објасни појмове отпорности биљака;

• објасни поделу штеточина према економском значају.

Исходи вештина:

• уочи оштећења изазвана нападом штеточинама;

• изради инсектаријум.

Теорија:

• Подела штеточина: инсекти, гриње, глодари, нематоде, пужеви, птице и др;

• Врсте промена које изазивају штеточине код биљака;

• Климатски и едафски услови, однос домаћин-штеточина;

• Природна отпорност, селекција на отпорност и толерантност;

• Критеријуми за оцену економског значаја.

Вежбе у блоку:

• Оштећења изазвана нападом штеточинама

Кључни појмови: штеточине биљака, инсекти, гриње, глодари, нематоде, пужеви, птице, отпорности биљака.

5.2. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. Информисати ученике о подели на групе и распоредом реализације наставе. 

Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Врсте штеточина. У чему се огледају начини настајања оштећења биљака? Који су начине размножавања и распростирања штеточина? 

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације:

Облици наставе:

• Теорија и вежбе у блоку

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици/специјализованом кабинету

• Вежбе у блоку се реализују у специјализованом кабинету / школској економији

Препоручени број часова у модулу:

• теоријска настава (18 часова)

• вежбе у блоку (6 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби у блоку

Место реализације наставе

• теоријска настава се реализује у учионици;

• вежбе у блоку се реализује у кабинету или на школској економији.

Препоруке за реализацију наставе:

• модул реализовати сликовитим приказом биљних штеточина;

• коришћење стручне литературе;

• коришћење аудио-визуелних снимака, проспеката, живи материјал, бинокулар, микроскоп, слике штеточина;

• вежбе у блоку реализовати кроз поступак препознавања штеточина;

• коришћење аудио-визуелних снимака, слика и проспеката, живи материјал, бинокулар, микроскоп;

• ученик је обавезан да води дневник вежби;

• на крају модула ученик ради тест знања.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Корови

Исходи знања:

• објасни појам корова;

• наведе групе и врсте корова;

• објасни штетно деловање корова;

• опише начине размножавања и распростирања корова

• објасни појам закоровљености.

Исходи вештина:

• разликује корове;

• изради хербаријум коровских биљака.

Теорија:

• Подела корова: широколисни, усколисни, једногодишњи, вишегодишњи, окопавински, ливадски, рудерални и др;

• Климатско-едафски услови, однос усев-коров;

• Природна биоценоза, агробиоценоза, флористички састав;

• Критеријуми за оцену корова;

• Економског значаја корова.

Вежбе у блоку:

• Разликовање корова;

• Израда хербаријума коровских биљака.

Кључни појмови: групе и врсте корова, размножавања и распростирања корова, закоровљеност.

5.3. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. Информисати ученике о подели на групе и распоредом реализације наставе. 

Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Групе и врсте корова. У чему се огледа штетно деловање корова? Који су услови за распростирања корова? 

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације:

Облици наставе:

• Теорија и вежбе у блоку

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици/специјализованом кабинету

• Вежбе у блоку се реализују у специјализованом кабинету / школској економији

Препоручени број часова у модулу:

• теоријска настава (10 часова)

• вежбе у блоку (6 часа)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби у блоку

Место реализације наставе

• теоријска настава се реализује у учионици;

• вежбе у блоку се реализује у кабинету или на школској економији.

Препоруке за реализацију наставе:

• модул реализовати сликовитим приказом корова;

• коришћење стручне литературе;

• коришћење аудио-визуелних снимака, проспеката, живи материјал, слике корова, хербарски материјал;

• вежбе у блоку реализовати кроз поступак детерминације корова;

• ученик је обавезан да води дневник вежби;

• на крају модула ученик ради тест знања.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Пестициди

Исходи знања:

• дефинише појам пестицида, активне супстанце, препарата, растварача, носача, бонификатора, физичко стање и особине пестицида;

• наведе поделу пестицида према намени, начину деловања, месту и начину примене;

• наведе облике формулације пестицида и њихове основне особине (биолошке, хемијске, физичке токсиколошке, екотоксиколошке);

• објасни регистрацију и примену пестицида;

• дефинише појмове отровности и опасности, каренце, толеранце;

• наведе мере продострожности при руковању и примени пестицида;

• опише средства заштите људи и начине њиховог коришћења.

Теорија:

• Подела пестицида: фунгициди, инсектициди, хербициди, бактерициди, авициди, лимациди, акарициди, нематоциди, родентициди, репеленти, атрактанти;

• Особине пестицида;

• Потреба и ризик примене пестицида;

• Климатско-едафски услови и примена пестицида, начин деловање и понашања пестицида;

• Ефекти пестицида на штетне организме, корисне организме, третиране биљке, људе, животиње, суседне биљке, земљиште, воду и др.

Кључни појмови: фунгициди, инсектициди, хербициди, бактерициди, особине пестицида.

5.4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. 

Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Пестициди, активне супстанце препарата, растварача. У чему се огледа подела пестицида? Који су мере продострожности при руковању и примени пестицида?

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације:

Облици наставе:

• Теоријска настава

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици/специјализованом кабинету

Препоручени број часова у модулу:

• теоријска настава (12 часова)

Препоруке за реализацију наставе:

• модул реализовати приказом пестицида;

• коришћење стручне литературе;

• коришћење аудио-визуелних снимака, проспеката, регистара и упутства за примену пестицида;

• на крају модула ученик ради тест знања.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Мере заштите биља

Исходи знања:

• објасни појам штете и наведе критеријуме за процену опасности;

• опише начине прикупљања података о биљним болестима и штетним организмима, временским условима, фенофазама биљака и др;

• објасни повезаност технологије гајења биљака и заштите биља у односу на биљне болести, штетне организме и вегетациони циклус биљака;

• дефинише појам мере заштите биља;

• наведе мере заштите биља: биолошкe, хемијскe, физичкe и алтернативнe мере;

• дефинише појам резистентности штетних организама на пестициде;

• наведе корисне организме и начине очувања природне регулације;

• опише хемијске мера заштите: прскање, орошавање, замагљивање, задимљавање, ињектовање, фумигација, примена мамака, зашрашивање, растурање гранула итд;

• наведе средства личне заштите при руковању са пестицидима;

• објасни значај поштовања упутства за примену пестицида, начина и услова за њихову примену.

Исходи вештина:

• припрема пестицида;

• примени пестициде у заштити биља.

Теорија:

• Мере заштите биља;

• Начини примене, подела, карактеристике пестицида, опрема и др;

• Поступак примене пестицида, фазе процеса и њихове карактеристике;

• Утицај метеоролошких фактора на примену и деловање пестицида;

• Могућности мешања пестицида;

• Примена пестицида и процена опасности за опрашиваче и друге корисне организме;

• Примена пестицида и опасност за здравље људи, домаћих животиња и дивљачи;

• Примена пестицида и опасност по екосистеме: земљиште, ваздух, вода;

• Законска и нормативна регулатива у заштити биља.

Вежбе у блоку:

• Припрема пестицида;

• Примена пестицида.

Кључни појмови: мере заштите биља, примена пестицида, средства личне заштите.

5.5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. Информисати ученике о подели на групе и распоредом реализације наставе. 

Дискутовати са ученицима о њиховим размишљањима на теме: о биљним болестима и штетним организмима, временским условима, фенофазама биљака и др.

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације:

Облици наставе:

• Теоријска настава

• Вежбе у блоку

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби у блоку

Место реализације наставе

• теоријска настава се реализује у учионици

• вежбе у блоку се реализује у специјализованом кабинету или на школској економији

Препоручени број часова у модулу:

• теоријска настава (12 часова)

вежбе у блоку (6 часова

Препоруке за реализацију наставе

• коришћење стручне литературе;

• коришћење аудио-визуелних снимака, слика и проспеката;

• вежбе у блоку реализовати кроз поступак припреме и примене пестицида;

• ученик је обавезан да води дневник вежби;

• на крају модула ученик ради тест знања.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

– Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• праћење остварености исхода

• тестове знања

• дневнике вежби

• тестове практичних вештина

Назив предмета: БОТАНИКА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред: Први

Годишњи фонд часова: Теорија: 32 часа

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

I

32

--

-

-

32

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Усвајање знања о вегетативним и генеративним органима биљака;

– Усвајање знања о биљним ткивима;

– Упознавање ученика са чиниоцима који утичу на фотосинтезу;

– Оспособљавање ученика за примену стечених знања.

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Ред.бр

НАЗИВ ТЕМЕ

Трајање теме (часови)

1

Морфологија биљака

10

2

Анатомија биљака

5

3

Физиологија биљака

11

4

Систематика виших биљака

6

НАЗИВ ТЕМЕ

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да :

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Морфологија биљака

Исходи знања:

• разликује вегетативне и генеративне органе биљака,

• анализира и упоређује на датим примерима,

• дефинише значај корена,

• разликује типове кореновог система,

• именује зоне корена,

• уочава на пресеку ризодермис, кору и централни цилиндар и објашњава њихову улогу,

• описује на датим примерима метаморфозе корена,

• дефинише појам изданак, разликује типове гранања, објашњава улогу изданка, описује на датим примерима поделу, значај и улогу подземних и надземних изданака, повезује са примерима из свакодневног живота,

• наводи делове листа, анализира просте и сложене листове, уочава ралику између потпуног и непотпуног листа,

• наводи и упоређује различите нерватуре листа,

• приказује шематски попречан пресек листа,

• објашњава улогу, епидермиса, палисадног и сунђерастог ткива, разликује на препарату сунђерасто и палисадно ткиво

• наводи метаморфозе листа и објашњава њихову улогу шематки приказује грађу цвета,

• објашњава грађу и улогу цветног омотача, чашичних и круничних листића,

• упоређује цветове различите симетрије,

• дефинише појам цвасти,

• табеларно приказује и анализира поделу цвасти, препознаје типове цвасти на примерима,

• објашњава грађу тучка и прашника,

• описује начине опрашивања,

• објашњава процес оплођења код биљака, наводи бесполан начин размножавања код биљака,

• објашњава грађу семена и начине расејавања,

• анализира поделу плодова кроз примере,

• описује грађу плода, разликује пуцајуће и непуцајуће плодове.

Теорија:

• Основни појмови из морфологије биљака

• Корен – улога, облик и грађа, метаморфозе корена

• Изданак – надземни и подземни, метаморфозе

• Лист – грађа и улога, метаморфоза листа

• Цвет – грађа, улога, симетрија

• Цвасти, подела цвасти

• Опрашивање и оплођење

• Плод – грађа, подела

• Семе – грађа и улога, расејавање плода и семена

Кључни појмови: вегетативни и генеративни органи биљака.

5.1. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. Информисати ученике о распореду реализације наставе. 

• Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Основни појмови из морфологије биљака. Улога, облик и грађа вегетативни и генеративни органи биљака.

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације:

Облици наставе:

• Теорија

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици/специјализованом кабинету

– Препоручени број часова у теми:

• теоријска настава (10 часова)

Препоруке за реализацију наставе:

• тему реализовати приказом органа биљака;

• коришћење стручне литературе;

• коришћење аудио-визуелних снимака, проспеката, живи материјал, слике биљака, хербарски материјал;

• на теме модула ученик ради тест знања.

НАЗИВ ТЕМЕ

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да :

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Анатомија биљака

Исходи знања:

• наводи делове биљне ћелије, описује разлике између ћелија,

• објашњава улогу хлоропласта, вакуоле и ћелијског зида,

• класификује биљна ткива,

• графички приказује поделу ткива,

• наводи врсте творних ткива, познаје и описује одлике творних ткива,

• објашњава поделу трајних ткива,

• уочава разлику између простих и сложених ткива, анализира микроскопске препарате ткива,

• разликује на препаратима паренхимско и механичко ткиво,

• објашњава улогу и значај паренхимског и механичког ткива,

• уочава разлику између ћелија које граде коленхим и склеренхим,

• објашњава поделу покоричних ткива и табеларно приказује,

• познаје и наводи улогу епидермиса,

• анализира улогу и значај перидермиса и мртве коре, познаје грађу и улогу ксилема и флоема,

• повезује са примерима из свакодневног живота,

• дефинише значај секреторног ткива

Теорија:

• Одлике биљне ћелије

• Биљна ткива – подела

• Творна ткива

• Трајна ткива – паренхимаска и механичка ткива

• Покорична ткива

• Спроводна и секреторна ткива

Кључни појмови: биљне ћелије, биљна ткива.

5.2. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. Информисати ученике о распореду реализације наставе. 

Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Делови биљне ћелије, разлике између ћелија. Улога хлоропласта, вакуоле и ћелијског зида. Спроводна и секреторна ткива.

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације:

Облици наставе:

• Теорија

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици/специјализованом кабинету

– Препоручени број часова у теми:

• теоријска настава (5 часова)

Препоруке за реализацију наставе:

• тему реализовати приказом органа биљака;

• коришћење стручне литературе;

• коришћење аудио-визуелних снимака, проспеката, живи материјал, слике биљака, хербарски материјал;

• на крају теме ученик ради тест знања.

НАЗИВ ТЕМЕ

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да :

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Физиологија биљака

Исходи знања:

• описује значај воде за живот биљке,

• дефинише појам гутација и коренов притисак,

• описује грађу и улогу стоминог апарата,

• анализира шта утиче на затварање и отварање стома, објашњава значај транспирације, упоређује интензитет и продуктивност транспирације кроз примере,

• уочава разлику између кутикуларне, лентицеларне и стоматерне транспирације,

• објашњава начин исхране код биљака, дефинише појам хемосинтеза кроз пример,

• познаје улогу и наводи фотосинтетичке пигменте, објашњава грађу хлорофила кроз шему,

• објашњава светлу и тамну фазу фотосинтезе и шематски представља,

• анализира чиниоце који утичу на фотосинтезу,

• познаје значај дисања и објашњава процес дисања код биљака,

• упоређује начин дисања код биљака и животиња, анализира шему дисања и изводи закључке,

• уочава и наводи факторе који утичу на дисање,

• објашњава улогу биљних хормона, табеларно приказује значај и улогу биљних хормона,

• препознаје дејство биљних хормона на датим примерима,

• анализира утицај биљних хормона на раст биљака

• дефинише појмове цветање, вернализација, фотопериодизам кроз примере,

• уочава на примерима биљке дугог и кратког дана,

• објашњава дејство биљних хормона на развиће плода и семена,

• наводи поделу покрета код биљака,

• разликује аутономне и индуковане покрете,

• објашњава појам таксије кроз примере,

• на примерима разликује фототропизме и геотропизме, анализира појмове фотонастије, термонастије и сеизмонастије кроз примере, повезује са примерима из свакодневног живота.

Теорија:

• Значај воде за живот биљке

• Грађа стоминог апарата, транспирација

• Исхрана биљака Фотосинтеза – фотосинтетички пигменти

• Светла и тамна фаза фотосинтезе

• Чиниоци који утичу на фотосинтезу

• Дисање

• Утицај спољашњих чинилаца на дисање

• Раст биљака Биљни хормони – ауксин, гиберелин

• Биљни хормони – цитокинин, апсцисинска киселина, етилен

• Репродуктивна фаза развића

• Развиће плода и семена, старење биљке

• Покрети код биљака Таксије

• Тропизми, настије

Кључни појмови: Фотосинтеза, Исхрана биљака, Раст биљака.

5.3. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. Информисати ученике о распореду реализације наставе. 

Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Светла и тамна фаза фотосинтезе. Утицај биљних хормона на раст биљака. Развиће плода и семена.

Облици наставе:

• Теорија

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици/специјализованом кабинету

– Препоручени број часова у теми:

• теоријска настава (11 часова)

Препоруке за реализацију наставе:

• тему реализовати приказом органа биљака;

• коришћење стручне литературе;

• коришћење аудио-визуелних снимака, проспеката, живи материјал, слике биљака, хербарски материјал;

• на крају теме ученик ради тест знања.

НАЗИВ ТЕМЕ

ИСХОДИ

По завршетку теме ученик ће бити у стању да :

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Систематика виших биљака

Исходи знања:

• познаје основне принципе систематике,

• наводи таксономске категорије и примењује на датим примерима,

• објашњава како биљке добијају имена,

• примењује научни метод приликом одређивања непознатог организма на основу задатих критеријума, описује опште одлике голосеменица на датим примерима, уочава разлику између различитих класа,

• објашњава и наводи опште одлике скривеносеменица, уочава разлике између голосеменица и скривеносеменица, табеларно приказује одлике дикотила и монокотила,

• на датим примерима описује опште одлике и грађу вегетативних и генеративних органа и наводи представнике датих редова Rosales, Ranunculales, Serophylariales и Lamiales Papaverales, Fabales, Caryophyllales, Cucurbitales, Salicales, објашњавају њихову улогу у природи, упоређују сличности и разлике између редова,

• наводе опште одлике монокотила и њихов значај у природи кроз карактеристичне представнике

Теорија:

• Основне систематске јединице

• Голосеменице

• Опште одлике скривеносеменица Скривеносеменице Редови: Papaverales, Fabales, Caryophyllales, Cucurbitales, Salicales са представницима

• Скривеносеменице Редови: Rosales, Ranunculales, Serophylariales и Lamiales са представницима

• Скривеносеменице класа Monokotila са редовима: Liliales, Poales, Iridales са представницима

Кључни појмови: принципи систематике, голосеменице, скривеносеменице.

5.4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. Информисати ученике о распореду реализације наставе. 

Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на следеће теме: опште одлике скривеносеменица, опште одлике монокотила и њихов значај у природи.

Повезујте са примерима из свакодневног живота опште одлике и грађу вегетативних и генеративних органа.

Облици наставе:

• Теорија

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици/специјализованом кабинету

– Препоручени број часова у теми:

• теоријска настава (6 часова)

Препоруке за реализацију наставе:

• тему реализовати приказом органа биљака;

• коришћење стручне литературе;

• коришћење аудио-визуелних снимака, проспеката, живи материјал, слике биљака, хербарски материјал;

• на крају теме ученик ради тест знања.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• праћење остварености исхода;

• тестове знања.

Назив предмета: ОБЈЕКТИ И ОПРЕМА У РАСАДНИКУ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

I

32

18

50

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Усвајање знања о заснивању расадника;

– Усвајање знања о објектима и опреми за производњу садног материјала;

– Оспособљавање за заснивање производних површина у расаднику;

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Организација расадника

22

2.

Објекти и опрема у расаднику

28

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Организација расадника

Исходи знања:

• опише услове средине за организацију расадника;

• дефинише појам воћног, лозног и дендролошког расадника;

• објасни законске одредбе за заснивање расадника;

• опише производне површине и објекте воћног, лозног и дендролошког расадника;

• опише производне површине у производњи цвећа, поврћа, лековитог и зачинског биља;

• наведе одељке за размножавање дендролошких биљака;

• опише одељак за формирање садница жбуња;

• опише одељак за формирање садница дрвећа;

• опише матичњак, ветробрани појас, арборетум и огледно поље;

• дефинише појам воћног и лозног расадника;

• наведе делове воћног и лозног расадника;

• наведе непродуктивне (непроизводне) делове расадника.

Исходи вештина

• изради шеме дендролошког расадника;

• изради шеме воћарско – виноградарског расадника;

• учествује у формиирању дендролошког расадника;

• учествује у формиирању воћарско – виноградарског расадника;

• учествује у процесима генеративног размножавања биљака.

Теорија:

• Клима и земљиште

• Воћни расадник

• Расаник винове лозе

• Расадник дендролошког биља

• Сејалиште, ожилиште и пикириште

• Прва школа жбуња, друга школа жбуња

• Прва, друга и трећа школа дрвећа

• Матичњаци, ветробрани појаасеви, арборетуми и огледно поље

• Матичњаци вегетативних подлога воћно-лозног расадника

• Сортименски матичњаци воћа и винове лозе

• Производне површине у производњи цвећа, поврћа, лековитог и зачинског биља;

• Непродуктивни део расадника

Настава у блоку:

• Формирање расадника у дендролошкој производњи;

• Формирање расадника у воћарско– виноградарској производњи;

Кључни појмови: Расадник, формирање расадника, сејалиште, oжилиште, пикириште, растило, прва школа дрвећа и жбуња, друга школа дрвећа и жбуња, трећа школа дрвећа.

5.1. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. Информисати ученике о подели на групе и распоредом реализације наставе. 

Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме:

– Расадник као место где се врши размножавање и умножавање воћа, винове лозе, дендролошких биљака као и цвећа, поврћа и лековитог биља.

– Делови расадника, подела и значај.

– Производне површине расадника и њихов значај, као и непроизводни део расадника и његов значај.

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације:

Облици наставе:

• Теорија

• Вежбе у блоку

Препоручени број часова у модулу:

• теоријска настава (16 часова)

• Вежбе у блоку (6 часова)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби у блоку

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици/специјализованом кабинету

• Вежбе у блоку се реализује у кабинету или на школској економији;

Препоруке за реализацију наставе:

• модул реализовати сликовитим приказом дендрлошког, воћно–лозног расадника

• показати делове дендролошког, воћно-лозног расадника, објаснити њихов значај и улогу;

• коришћење стручне литературе;

• коришћење аудио-визуелних снимака, проспеката, слика и цртежа

• примена стечених знања при формирању дендролошко, воћно-лозног расадника.

• на часовима вежби у блоку ученици су обавезни да воде дневник рада

• на крају модула ученик ради тест знања

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Објекти и опрема у расаднику

Исходи знања:

• опише делове топле леје;

• опише хладне леје;

• наведе саставне делове пластеника;

• наведе поделу и примену стакленика;

• опише неопходну опрему и алат у расадничарској производњу;

Исходи вештина:

• формира топле леје;

• формира хладне леје;

• учествује у подизању и реконструкцији пластеника и стакленика;

• користи опрему и алат.

Теорија:

• Топле леје

• Хладне леје

• Пластеници

• Стакленици

• Опрема у заштићеном простору за:

– Грејање

– Наводњавање

– Проветравање

– Сенчење

– Аутоматика

– Хидропонија

– Парапети (столови) итд.

• Алат.

Кључни појмови: Топле леје, стакленици, пластеници, опрема у заштићеном простору.

5.2. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. Информисати ученике о подели на групе и распоредом реализације наставе. 

Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме:

– Објекти на производним површинама расадника.

– Упознавање са објектима који се користе у расаднику за добијање садног материјала у неповољним еколошким условима.

– Опрема у стакленицима, пластеницима.

– Разлика између стакленика и пластеника.

– Топле леје, значај и типови.

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације:

Облици наставе:

• Теорија

• Вежбе у блоку

Препоручени број часова у модулу:

• Теоријска настава (16 часова)

• Вежбе у блоку (12 часова)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби у блоку

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици/специјализованом кабинету

• Вежбе у блоку се реализује у кабинету или на школској економији;

Препоруке за реализацију наставе:

• модул реализовати сликовитим приказом објеката дендрлошко, воћно –лозног расадника

• показати објекте, опрему и алат на дендролошко, воћно-лозним расадницима, објаснити њихов значај и улогу;

• упознати се са објектима, опремом производних делова расадника: стакленици, пластеници,топле леје;

• коришћење стручне литературе;

• коришћење аудио-визуелних снимака, проспеката, слика и цртежа

• примена стечених знања при формирању дендролошко,воћно-лозног расадника.

• На часовима вежби у блоку ученици су обавезни да воде дневник рада

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• праћење остварености исхода;

• тестове знања.

Назив предмета: РАСАДНИЧАРСКА ПРОИЗВОДЊА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

II

96

64

192

30

382

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Усвајање знања о припреми и обради земљишта у расаднику;

– Усвајање знања о земљишним смешама;

– Усвајање знања о значају и начину размножавања биљака;

– Усвајање знања о значају и начинима неге биљака у расаднику;

– Оспособљавање за заснивање расадника;

– Оспособљавање за формирање топлих леја, полутоплих и хладних леја;

– Оспособљавање за прављење земљишних смеша;

– Оспособљавање за припрему земљишта у расаднику;

– Оспособљавање за генеративно и вегетативно размножавање биљака;

– Оспособљавање за примену мера неге биљака у расаднику;

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Припрема и обрада земљишта у расаднику

33

2.

Земљишне смеше

33

3.

Размножавање биљака

166

4.

Мере неге биљака у расаднику

150

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Припрема и обрада земљишта у расаднику

Исходи знања:

• опише припрему земљишта у расаднику

• опише различите начине обраде земљишта у расаднику

• наведе физичке, хемијске и биолошке особине земљишта

Исходи вештина:

• разликује различите начине обраде земљишта у расаднику;

• чисти и уклања биљни материјал, камење и друге нечистоће

• учествује у равнању терена;

• учествује у основној обради земљишта;

• примењује различите начине допунске обраде земљишта у расаднику.

Теорија:

• Физичке, хемијске и биолошке особине земљишта

• Припрема земљишта за формирање производних површина расадника

• Обрада земљишта на производним површинама.

Вежбе:

• Различити начини обраде земљишта у расаднику;

Практична настава

• припрема земљишта (чишћење и равнање)

• основна обрада зељишта у расаднику

• допунска обрада земљишта у расаднику

Кључни појмови: Припрема земљишта за расадник, основна обрада земљишта, допунска обрада земљишта

5.1. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. Информисати ученике о подели на групе и распоредом реализације наставе. 

Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Припрема земљишта за формирање расадника. Које радње се обављају при припреми земљишта за формирање расадника? Који су начини обраде земљишта у производним деловима расадника? Посебну пажњу посветити на начине допунске обраде земљишта.

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације:

Облици наставе:

• Теорија

• Вежбе

• Практична настава

Препоручени број часова у модулу:

• Теорија (9 часова)

• Вежбе (6 часова)

• Практична настава (18 часова)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• Вежби

• Практичне наставе

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици/специјализованом кабинету

• Вежбе се реализује у кабинету или на школској економији;

• Практична настава се реаализује на школској економији – расаднику.

Препоруке за реализацију наставе:

• модул реализовати у корелацији са пољопривредном техником, начине обраде земљишта теоријски објаснити ,а вежбе и практичну наставу реализовати на економији – расаднику и практично сваку фазу одрадити практично.

• упознати се начинима припреме и обраде земљишта за формирање производних површина расадника;

• коришћење стручне литературе;

• коришћење аудио-визуелних снимака, проспеката, слика и цртежа

• примена стечених знања при формирању дендролошко,воћно-лозног расадника.

• на часовима вежби и практичне наставе ученици су обавезни да воде дневник рада

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Земљишне смеше

Исходи знања:

• опише врсте вртног земљишта

• опише земљишне смеше

• наведе поделу земљишних смеша

• објасние предности и мане готових фабричких супстрата

• опише додатке за земљишне смеше;

Исходи вештина:

• препозна врсте вртног земљишта;

• препозна супстрате по намени и по саставу.

• припрема и негује стајњак;

• припрема и негује компост;

• припрема и негује лисњачу и чамовку;

• припрема и негује бусењачу;

• прави земљишне смеше.

Теорија:

• Врсте вртног земљишта (баштенско, компост, стајњак, тресетно земљиште, лисњача, чамовка)

• Земљишне смеше-супстрати.

• Фабричке земљшне смеше;

• Додаци за земљишне смеше ( песак, перлит, стиропор)

Вежбе:

• Врсте вртног земљишта;

• Врсте земљишних смеша.

Практична настава:

• Вртно земљиште;

• Земљишне смеше

Кључни појмови: Вртна земљишта и земљишне смеше

5.2. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. Информисати ученике о подели на групе и распоредом реализације наставе. 

Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Улога вртног земљишта у гајењу биљака. Навети врсте вртног земљишта, начине добијања и разјаснити њихов значај за гајење биљака. Шта су земљишне смеше и како се добијају? Објаснити улогу додатака земљишним смешама, њихову улогу и значај.

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације:

Облици наставе:

• Теорија

• Вежбе

• Практична настава

Препоручени број часова у модулу:

• Теорија 9 часова

• Вежбе 6 часова

• Практична настава 18 часова

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• Вежби

• Практичне наставе

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици/специјализованом кабинету

• Вежбе се реализује у кабинету или на школској економији;

• Практична настава се реаализује на школској економији – расаднику.

Препоруке за реализацију наставе:

• Земљишне смеше представљају значајан услов за производњу квалитетног садног материјала цвећа, поврћа, лековитог и зачинског биља, као и поступцима редовне неге.

• На часовима вежби скупљати биљни материјал за прављене различитих врста вртног земљишта (лисњача, компост, чамовка, трест, стајњак ...).

• На часовим практичне наставе на школској економији ученици треба да учествују у припреми и нези вртних земљишта. Такође активно да учествују у прављењу задатих земљишних смеша.

• коришћење стручне литературе;

• коришћење аудио-визуелних снимака, проспеката, слика и цртежа

• примена стечених знања агрохемије и педологије из модула земљиште

• на часовима вежби и практичне наставе ученици су обавезни да воде дневник рада

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Размножавање биљака

Исходи знања:

• наведе начине размножавање биљака

• објасни генеративно размножавање

• наброји делове семена;

• објасни припрему семена за сетву;

• објасни начине сетве;

• објасни сетву семена у посудама и лејама;

• објасни предности и недостатке генеративног размножавања;

• наброји начине вегетативног размножавања;

• објасни начине вегетативног размножавања;

• објасни предности и недостатке вегетативног размножавања;

• опише производњу подлога и виjока;

• објасни поступке добијања калем гранчица;

• дефинише калемљење као начин размножавања;

• објасни начине и време калемљења биљака;

• наведе потребан алат, прибор и материјал за генеративно и вегетативно размножавање;

Исходи вештина:

• одабира семе за производњу генеративних подлога;

• припрема семе за стратификовање и стратификује;

• припрема семе, посуде и алат за сетву семена и сеје;

• сеје семе у леје отвореног и затвореног простора;

• пикира, улончава , прелончава и сади ( расађује) расад;

• примењује различите начине вегетативног размножавања;

• припрема резнице матичних биљака за ожиљавање ;

• припрема подлоге и калем гранчице за калемљење;

• припрема прибор и материјал за калемљење;

• калеми

• обавља радове у семеништу, пикиристу и растилу;

• проверава пријем калема

• дезинфикује и одржава хигијену у објектима економског дворишта;

• користи заштитну опрему при раду;

• спроводи мере заштите животне средине;

• води дневник рада;

• води књиге у расадничкој производњи и промету садног материјала;

Теорија:

• размножавање биљака

• генеративно размножавање

• вегетативно размножавање

(калемљење, положенице, резнице, подземна стабла, маркотирање, култура ткива, изданци, дељење бокора, нагртање, столони)

Кључни појмови: Размножавање биљака, генеративно размножавање биљака, вегетативно размножавање биљака, калемљење.

5.3. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. Информисати ученике о подели на групе и распоредом реализације наставе. 

Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме:

– Начини размножавања биљака.

– Које су предности и недостаци генеративног размножавања?

– Које су предности и недостаци вегетативног размножавања?

– Начини вегетативног размножавања. Калемљење као начин разнможавања.

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације:

Облици наставе:

• Теорија

• Вежбе

• Вежбе у блоку

• Прктична настава

Препоручени број часова у модулу:

• Теорија 42 часа

• Вежбе 28 часова

• Вежбе у блоку 12 часова

• Практична настава 84 часа

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• Вежби

• Вежби у блоку

• Прктичне наставе

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици/специјализованом кабинету

• Вежбе се реализује у кабинету или на школској економији;

• Вежбе у блоку се реализују н ачколској економији – расаднику

• Практична настава се реаализује на школској економији – расаднику.

Препоруке за реализацију наставе:

• Детаљно обрадити размножавање биљака . Генеративно размножавање обрадити од грађе семена , припреме семена за сетву ( стратификовање), прорачуна потребне количине семена, начина и времена сетве биљака. Вегетативно размножавање обрадити сваки начин појединачно до нивоа разумевања. За калемљење као начин вегетативног размножавања оспособити ученике на примерима винове лозе, воћака.ружа и декоративно дендролошких биљака.

• На часовима вежби испитивати клијавост семена, стратификовати семе , вежбати различите начине сетве, увежбавати вегетативне начине размножавања, а посебну пажњу посветити калемљењу

• На часовим практичне наставе на школској економији ученици треба да учествују процесима генеративног и вегетативног размножавања. Сеје семе,пикира, сади, калеми и примењује све остале начине вегетативног начина размножавања

• коришћење стручне литературе;

• коришћење аудио-визуелних снимака, проспеката, слика и цртежа

• примена стечених знања агрохемије и педологије и ботанике.

• На часовима вежби и практичне наставе ученици су обавезни да воде дневник рада

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Мере неге биљака у расаднику

Исходи знања:

• наброји основне мере неге расада ;

• објасни основне мере неге;

• наведе специфичне мере неге расада;

• објасни специфичне мере неге расада;

• објасни мере неге садног материјала добијених вегетативним начином размножавања

• објасни негу калемова у прпоришту-растилу, од калемљења до вађења;

• објасни мере неге при формирању и школовању садница дрвећа и жбуња

• објасни начине вађења, класирања, паковања

• етикетирања и складиштења садница.

Исходи вештина:

• примењује основне мере неге расада;

• примењује специфичне мере неге расада;

• поставља ослонац;

• сади расад на сталном месту;

• негује калемове у прпоришту/ растилу

• негује саднице у растилу;

• спровди мере неге при формирању и школовању садница дрвећа и жбуња

• обавља вађење, класирање, паковање, етикетирање и складиштење

• етикетира, пломбира и складишти саднице.

• дезинфикује и одржава хигијену у објектима економског дворишта;

• користи заштитну опрему при раду;

• спроводи мере заштите животне средине;

• води дневник рада;

• води књиге у расадничкој производњи и промету садног материјала.

Теорија:

• Мере неге расада цвећа, поврћа, лековитог и зачинског биља

– основне

– специфичне

• вађење, класирање, паковање

• етикетира, пломбира и складишти садни материјал

• Нега калемова од калемљења до вађења;

• Нега садница добијених вегетативним начином размножавања ;

• Нега садног материјала добијених вегетативним начином размножавања:

– Одржавање земљишта

– Ђубрење

– Заливање, наводњавање

– Заштита од болести и штеточина

Кључни појмови: нега калемова, нега садница

5.4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. Информисати ученике о подели на групе и распоредом реализације наставе. 

Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Начини неге садног материјала, расада, садница произведених генеративним и вегетативним путем. Производња школованог садног материјала уз формирање облика дрвећа и жбуња. Нега калемова од калемљења до вађења.

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације:

Облици наставе:

• Теорија

• Вежбе

• Вежбе у блоку

• Прктична настава

Препоручени број часова у модулу:

• Теорија 36 часова

• Вежбе 24 часа

• Вежбе у блоку 18 часова

• Практична настава 72 часа

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• Вежби

• Вежби у блоку

• Практичне наставе

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици/специјализованом кабинету

• Вежбе се реализује у кабинету или на школској економији;

• Вежбе у блоку се реализују на школској економији – расаднику

• Практична настава се реаализује на школској економији – расаднику.

Препоруке за реализацију наставе:

• Теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката и видео-презентација, а шо могућности и свеж биљни мареријал.

• вежбе се реализују кроз израду паноа, скица, шема и демонстрацију различитог начина размножавања

• настава у блоку се реализује сетвом семена различитих култура у леје пластеника, посудама у стакленицима, одржавању земљишта у производним деловима расадника, спровођење мера неге при формирању и школовању садница дрвећа и жбуња.

• На часовима практичне наставе посебну пажњу обратити на мере неге садног материјала од расада до садница. Примена мера нега у расаднишарству: одржавање земљишта, ђубрење, наводњавање, заштита од болести и штеточина, примена резидбе при формирању облика при школовању садница дрвећа и жбуња. Вађење, класирање, паковање чување садног материјала. Упознавање са књигама које се воде у расадничкој производњи и промету садног материјала;

• ученик је обавезан да води дневник практичног рада

• теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката и видео-презентација;

• ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници), визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (повезивање садржаја модула са свакодневним искуством, садржајима других модула и др);

• коришћење стручне литературе;

• коришћење аудио-визуелних снимака, цртежа и слика;

• у току вежби, вежби у блоку и практичној настави ученици су обавезни да воде дневник;

• на крају модула ученик ради тест знања и тест практичних вештина.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• праћење остварености исхода;

• тестове знања;

• тестови практичних вештина;

• праћење и контрола вођења дневника вежби .

• праћење и контрола вођења дневника практичног рада.

Назив предмета: ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

II

64

32

30

126

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање конструкција пољопривредних машина;

– Усвајање знања о примени машина у хортикултури и њихово најефикасније искоришћавање;

– Усвајање знања о функционалним и технчким карактеристикама машина, опреме и уређаја који се користе у хортикултурној производњи;

– Оспособљавање за самостално управљање трактором са приколицом у јавном саобраћају;

– Развијање радних навика, сигурности, прецизности и одговорности у раду;

– Оспособљавање за правилно и рационално коришћења пољопривредне технике

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: други

Ред.бр

НАЗИВ МОДУЛА

Трајањемодула (часови)

1.

Трактори

42

2.

Обука вожње трактора

36

3.

Машине у хортикултури

48

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Трактори

Исходи знања:

• дефинише особине машинских материјала;

• дефинише особине горива и мазива;

• разликује горива и мазива по врстама;

• објасни поступак складиштeња и чувања горива и мазива;

• дефинише машинске елементе;

• разликује машинске елементе.

• наведе и опише делове мотора СУС;

• наведе и опише уређаје ОТО и дизел мотора;

• објасни поступке одржавања уређаја мотора;

• наведе типове трактора који се користе у пољопривредној производњи;

• наведе делове трансмисије трактора;

• наведе уређаје трактора;

• објасни конструкцију и уређаје једноосовинских трактора и мотокултиватора;

• наведе прикључке једноосовинских трактора.

Исходи вештина:

• чита техничку документацију;

• препозна различите конструкције трактора;

• користи упутство за руковање и одржавање трактора;

• визуелним прегледом провери исправност трактора;

• примени мере заштите на раду.

Теорија:

• Појам, подела и особине материјала за израду пољопривредних машина;

• Неметали (дрво, пластични материјали, керамика);

• Горива и мазива;

• Машински елементи.

• Непокретни и покретни делови мотора СУС;

• Уређаји ОТО и дизел-мотора (уређај за хлађење, уређај за подмазивање, уређај за напајање мотора горивом, електрични уређаји);

• Одржавање уређаја мотора;

• Трансмисија трактора (спојница, мењач, редуктор, диференцијал и предњи погон трактора);

• Уређаји трактора;

• Једноосовински трактори и мотокултиватори;

• Прикључци једноосовинских трактора.

Вежбе:

• Техничка документација;

• Конструкције трактора;

• Руковање и одржавање трактора;

• Мере заштите на раду.

Кључни појмови: особине материјала, горива и мазива, машински елементи, трансмисија трактора, уређаји трактора

5.1. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања

Реализација наставе:

• теоријска настава (26 часова)

• вежбе (16 часова)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби

Место реализације наставе

• теоријска настава се реализује у учионици;

• вежбе се реализује у кабинету или на школској економији.

Препоруке за реализацију наставе

• модул реализовати сликовитим приказом машинских елемената и материјала на пољопривредним машинама, показати узорке и објаснити њихов значај и улогу на пољопривредним машинама;

• показати делове и уређаје на моделу мотора и трактора и објаснити њихов значај и улогу;

• коришћење стручне литературе;

• коришћење аудио-визуелних снимака, цртежа и слика;

• у току вежби у блоку ученици су обавезни да воде дневник вежби;

• на крају модула ученик ради тест знања.

ЦИЉЕВИ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Обука вожње трактора

Исходи знања:

• наведе правила саобраћаја на путевима;

• препозна саобраћајне знакове и знаке које дају овлашћена лица;

• објасни поступање у складу са прописима и правилима саобраћаја .

Исходи вештина:

• припреми трактор и приколицу за вожњу;

• изврши контролу исправности и функционисања прописаних уређаја трактора и приколице;

• провери исправе потребне за вожњу;

• стартује мотор и крене трактором првим степеном преноса на полигону за обуку;

• обави полазак са места на равном путу и путу са уздужним нагибом;

• обави радње трактором и приколицом на уређеном простору (полигону за обуку);

• изврши пролаз трактора са приколицом кроз различите раскрснице;

• управља трактором са приколицом на путу са слабијим интезитетом саобраћаја;

• користи светла за осветљење пута, светла за означавање трактора (ротационо светло);

• рукује уређајима трактора (уређај за кочење, хидраулични уређај, светлосно-сигнални уређаји);

• заустави и паркира трактор и приколицу на безбедан начин

Теорија:

• Правила саобраћаја;

• Саобраћајни знакови;

• Прописи о безбедности саобраћаја.

Вежбе у блоку:

• Припрема трактора и приколице за вожњу;

• Контрола исправности и функционисање прописаних уређаја трактора и приколице;

• Исправе потребне за вожњу;

• Стартовање мотора и полазак првим степеном преноса на полигону за обуку;

• Полазак са места на равном путу и путу са уздужним нагибом;

• Промена степена преноса, убрзавање и успоравање брзине кретања, држање правца при кретању трактора са приколицом;

• Заустављање и паркирање трактора и приколице;

• Вожња уназад са одржавањем правца на одређеној дужини;

• Укључивање трактора са приколицом у саобраћај;

• Пролаз трактора са приколицом кроз различите раскрснице;

• Светла за осветљење пута;

• Светла за означавање трактора (ротационо светло);

• Руковање уређајима трактора (уређај за кочење, хидраулични и светлосно-сигнални уређаји);

• Паркирање трактора са приколицом на различите начине.

5.2. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања

Реализација наставе:

• теоријска настава (6 часова)

• вежбе у блоку (30 часова)

Подела одељења на групе

• уређаје трактора значајне за безбедност саобраћаја обрадити поделом одељења у две групе (10 часова);

• обуку вожње за самостално управљање трактором реализовати индивидуалном обуком (20 часова по ученику)

Место реализације наставе

• теоријска настава се реализује у учионици;

• вежбе у блоку се реализује на школској економији и на полигону за обуку вожње и јавном саобраћају − у складу са Законом о безбедности саобраћаја.

Препоруке за реализацију наставе

• теоријски део наставе реализовати у складу са Законом о безбедности саобраћаја (у трајању од 6 часова);

• уређаје трактора значајне за безбедност саобраћаја посебно обрадити у оквиру вежби у блоку (део наставе у блоку 10 часова);

• наставу у блоку која се односи на обуку вожње трактора на полигону и у јавном саобраћају обавити кроз 20 часова индивидуалне обуке по ученику;

• након обуке може се организовати полагање возачког испита за трактор.

ЦИЉЕВИ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Машине у хортикултури

Исходи знања:

• наведе поделу машина у хортикултури;

• опише машине за обраду земљишта;

• наведе машине за сетву и садњу;

• наведе врсте травокосачица;

• опише машине за негу биљака;

• наведе и опише уређаје за наводњавање;

• наведе поделу машина и опреме за рад у расадничарству;

• објасни принцип рада машина и опреме за рад у расадничарству;

• наведе поделу машина за негу круна дрвећа;

• објасни рад моторних тестера;

• објасни рад аутодизалица;

• објасни принцип рада машина за припрему земљишних смеша;

• опише конструкцију стакленика и пластеника;

• наведе опрему и уређаје у стакленику и пластенику.

Исходи вештина:

• препозна различите конструкције машина и уочава њихове специфичности;

• визуелним прегледом провери исправност машина;

• примени мере техничког одржавања;

• обави неопходна подешавања;

• обави рад са машинама;

• користи упутство за руковање и одржавање;

• води евиденцију рада и одржавања;

• примени мере заштите на раду.

Теорија:

• Подела машина у хортикултури;

• Машине за обраду земљишта;

• Машине за сетву и садњу;

• Машине за негу биљака;

• Уређаји за наводњавање

• Травокосачице (врсте, принцип рада);

• Машинe и опрема за негу круна дрвећа;

• Ручне тестере и маказе;

• Моторне тестере;

• Аутодизалице;

• Машинe за припрему земљишних смеша;

• Машине за негу компоста;

• Пресе за саксије;

• Стакленици и пластеници.

Вежбе:

• Конструкције машина у хортикултури;

• Одржавање машина;

• Подешавање машина;

• Агрегатирање прикључних машина;

• Аутодизалице (регулисање и одржавање);

• Техничка документација;

• Мере заштите на раду.

Кључни појмови: машине за сетву и садњу, моторна тестера, опрема и уређаји у стакленику и пластенику.

5.3. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања

Реализација наставе:

• теоријска настава (32 часа)

• вежбе (16 часова)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби

Место реализације наставе

• теоријска настава се реализује у учионици;

• вежбе се реализује у кабинету или на школској економији.

Препоруке за реализацију наставе

• теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката и видео-презентација;

• ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници), визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (повезивање садржаја модула са свакодневним искуством, садржајима других модула и др);

• уколико постоје услови, часове пољопривредне технике реализовати у машинском парку школе или у машинском парку предузећа која располажу потребним машинама;

• коришћење стручне литературе;

• коришћење аудио-визуелних снимака, цртежа и слика;

• у току вежби у блоку ученици су обавезни да воде дневник вежби;

• на крају модула ученик ради тест знања.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

• Унастави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

• Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

• У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• праћење остварености исхода;

• тестове знања;

• дневнике вежби.

Назив предмета: ДЕКОРАТИВНА ДЕНДРОЛОГИЈА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

II

64

64

128

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Усвајање знања о декративним, биолошким и еколошким особинама дендролошких врста најзаступљенијим у урбаном озелењавању;

– Усвајање знања о морфолошким карактеристикама дрвећа, украсног шибља и повијуша;

– Усвајање знања о начинима размножавања дендролошких врста.

– Оспособљавање за примену дендролошких врста на зеленим површинама;

– Оспособљавање за самостално стручно усавршавање и самообразовање.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: други

Ред.бр

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Морфолошке карактеристике дендролошких врста

12

2.

Дрвеће

60

3.

Украсно шибље (жбуње)

44

4.

Повијуше (пењачице)

12

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Морфолошке карактеристике дендролошких врста

Исходи знања:

• објасни појам дрво, жбун, полужбун и повијуша;

• опише изглед вегетативних органа дрвенастих врста;

• опише изглед генеративних органа дрвенастих врста;

• наведе основне таксономске категорије;

Теорија

• Привредна важност украсног биља;

• Подела дрвенастих врста на основне групе;

• Морфолошке карактеристике дрвенастих врста (корен, стабло, лист, цвет, плод, семе);

• Систематика и номенклатура дрвенастих врста;

Кључни појмови: голосеменице, скривеносеменице, корен, стабло, лист, цвет, плод, семе, дрво, жбун, повијуша, украсна форма, варијетет услови средине, примена, декоративна својства, лишћари, четинари, генеративно размножавање, вегетативно размножавање, дрвореди, солитери, групна садња, аерозагађење.

Исходи вештина:

• препозна врсту и облик вегетативних и генеративних органа на дендролошким врстама;

• препозна оређену групу дрвенастих биљака.

Вежбе

• Примена одређених дендролошких група на терену;

• Препознавање вегетативних и генеративних органа на дендролошким врстама ма терену;

5.1. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. Информисати ученике о распореду реализације наставе. 

– Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме Подела дрвенастих врста на основне групе. Морфолошке карактеристике дрвенастих врста.

Облици наставе:

• Теорија

• вежбе

Место реализације наставе

• теоријска настава се реализује у учионици;

• вежбе се реализује у кабинету или на школској економији.

Препоручени број часова у модулу:

• теоријска настава (6 часова)

• вежбе (6 часова)

Препоруке за реализацију наставе:

• модул реализовати приказом органа дрвенастих врста;

• коришћење стручне литературе;

• коришћење аудио-визуелних снимака, проспеката, живи материјал, слике биљака, хербарски материјал;

• на крају модула ученик ради тест знања.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Дрвеће

Исходи знања:

• опише морфолошке карактеристике родова дрвећа;

• опише услове средине који су неопходни за успевање дрвећа;

• објасни утицај климатских промена на избор одређене врсте дрвећа за садњу на зеленим површинама;

• објасни примену дрвећа на зеленим површинама;

• објасни начин размножавања за сваку врсту дрвећа;

Теорија

• Четинари:

Ginkgo, Аbies, Сеdrus, Сhаmаесураris, Сupressus, Јuniреrus, Lariх, Рinus, Рiсеа, Рsеudоtsugа, Тахоdium, Тахus, Тhuја.

• Лишћари:

Асеr, Аеsculus, Аilаnthus, Аlnus, Веtulа, Саrрinus, Саstanеа, Саtalpа, Сеltis, Сеrcis, Соrylus, Fаgus, Fraxinus, Јuglans, Liriodendrоn, Маgnоliа, Раulowniа, Рlatanus, Рорulus, Quеrсus, Robiniа, Gleditshia, Maclura, Koelreuteria, Salix, Sорhоrа, Sоrbus, Тiliа, Ulmus

Исходи вештина:

• детерминише врсту (латински и народни назив);

• разликује врсте дрвећа;

• детерминише украсне форме и варијетете за дате врсте;

• бира одређене врсте за садњу на зеленим површинама у зависности од услова на терену, као и од услова спољашње средине и намене датог простора;

Вежбе

• Скупљање и израда хербаријума оређених врста дрвећа;

• Детерминациаја одређених врста дрвећа и њихових украсних форми;

• Упознавање ученика са применом одређених врста и њихових украсних форми на терену;

• Одабир одговарајућих врста за садњу на зеленим површинама у зависности од услова на терену, као и од услова спољашње средине и намене датог простора;

5.2. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. Информисати ученике о распореду реализације наставе. 

• Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Детерминациаја одређених врста дрвећа и њихових украсних форми. Примена одређених врста и њихових украсних форми на терену.

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације:

Облици наставе:

• Теорија

• вежбе

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици/специјализованом кабинету

Препоручени број часова у модулу:

• теоријска настава (30 часова)

• вежбе (30 часова)

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Украсно шибље (жбуње)

Исходи знања:

• опише морфолошке карактеристике украсног шибља;

• опише услове средине који су неопходни за успевање украсног шибља;

• објасни примену украсног шибља на зеленим површинама;

• објасни начин размножавања за сваку врсту шибља.

Теорија

• украсно шибље:

Вerberis, Вuddlеiа, Сotoneaster, Сrataegus, Deutzia, Eleagnus, Forsythia, Hibiscus, Hydrangea, Illex, Кеrriа, Laburnum, Ligustrum, Маhoniа, Рhiladelphus, Рiraсаnthа, Rhodоdеndrоn, Rhus, Rоsa, Sрireа, Symphоricаrpus, Syringа, Таmаriх, Viburnum, Weigelа, Вuхus, Euonymus

Исходи вештина:

• детерминише врсту (латински и народни назив);

• разликује врсте шибља;

• детерминише украсне форме и варијатете за дате врсте

• бира одређене врсте за садњу на зеленим површинама у зависности од услова на терену, као и од услова спољашње средине и намене датог простора;

Вежбе

• Скупљање и израда хербаријума оређених врста шибља;

• Детерминациаја одређених врста шибља и њихових украсних форми;

• Упознавање ученика са применом одређених врста и њихових украсних форми на терену;

• Одабир одговарајућих врста за садњу на зеленим површинама у зависности од услова на терену, као и од услова спољашње средине и намене датог простора;

5.3. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. Информисати ученике о распореду реализације наставе. 

Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Хербаријума одређених врста шибља. Примена одређених врста и њихових украсних форми на терену.

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације:

Облици наставе:

• Теорија

• вежбе

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици/специјализованом кабинету

Препоручени број часова у модулу:

• теоријска настава (22 часа)

• вежбе (22 часа)

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Повијуше (пењачице)

Исходи знања:

• опише морфолошке карактеристике повијуша;

• опише услове средине који су неопходни за успевање повијуша;

• објасни примену повијуша на зеленим површинама;

• објасни начин размножавања за сваку врсту повијуша;

Теорија

• повијуше:

Аmреlорsis, Неdеrа, Тесоmа, Clemаtis, Wisteriа, Lonicera

Исходи вештина:

• детерминише врсту (латински и народни назив);

• разликује врсте повијуша;

• детерминише украсне форме и варијетете за дате врсте;

• бира одређене врсте за садњу на зеленим површинама у зависности од услова на терену, као и од услова спољашње средине и намене датог простора;

Вежбе

• Скупљање и израда хербаријума оређених врста повијуша;

• Детерминациаја одређених врста повијуша и њихових украсних форми;

• Упознавање ученика са применом одређених врста и њихових украсних форми на терену;

• Одабир одговарајућих врста за садњу на зеленим површинама у зависности од услова на терену, као и од услова спољашње средине и намене датог простора;

5.4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. Информисати ученике о распореду реализације наставе. 

Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме: Хербаријума одређених врста повијуша. Примена одређених врста и њихових украсних форми на терену.

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације:

Облици наставе:

• Теорија

• вежбе

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици/специјализованом кабинету

Препоручени број часова у модулу:

• теоријска настава (6 часова)

• вежбе (6 часова)

Препоруке за реализацију наставе:

• модул реализовати приказом органа повијуша;

• коришћење стручне литературе;

• коришћење аудио-визуелних снимака, проспеката, живи материјал, слике повијуша, хербарски материјал;

• на крају модула ученик ради тест знања;

• ученик води дневник вежби;

• посебан акценат ставити на врсте које су заступљене у урбаним зеленим површинама и које су карактеристичне за подручје на којима се школа налази.

• Приликом обраде појединих дендролошких врста, треба обрадити, морфологију, услове успевања и примену. Tакође, ученицима треба навести и латински и народни назив за обрађене врсте.

• Поред хербаријама, ученици би требали да израде и своје електронске дневнике обрађених дендролошких врста, где би биле јасно видљиве све морфолошке карактеристике на својим мобилним телефонима и рачунарима.

• Кад год је наставник у могућности треба врсте обрађивата уз примену живог материјала.

• Прво обрадити лишћарске врсте док су у фази вегетације, а потом четинаре.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваког реализованог модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• праћење остварености исхода;

• тестове знања;

• дневнике вежби.

Назив предмета: ПОВРТАРСТВО

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

III

64

32

32

18

146

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

• Усвајање знања о значају поврћа у исхрани;

• Усвајање знања о морфолошким особинама повртарских биљака;

• Усвајање знања о агроеколошким условима гајења повртарских биљака;

• Усвајање знања о технологијама гајења повртарских биљака у заштићеном простору;

• Усвајање знања о органској производњи поврћа;

• Оспособљавање за примену мера неге у савременој производњи поврћа;

• Оспособљавање за вођење евиденције у повртарској производњи;

• Развијање радних навика, сигурности, прецизности и одговорности у раду у повртарској производњи;

• Оспособљавање ученика за праћење и примену нових научних достигнућа у повртарској производњи;

• Оспособљавање ученика за примену технологије гајења повртарских биљака.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи

Ред.бр

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1

Посебно повртарство

146

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Посебно повртарство

Исходи знања:

• дефинише значај гајења повртарских биљака;

• наведе најзначајније повртарске биљке и дефинише којој групи поврћа припада;

• дефинише земљишне супстрате;

• дефинише технологију производње (агротехнику) повртарских биљака;

• објасни утицај климатских промена на најзначајније повртарске биљне врсте;

• објасни органску производњу поврћа.

Теорија:

• Значај и класификација поврћа;

• Купусњаче;

• Лиснато поврће;

• Лукови;

• Коренасто поврће;

• Поврће са меснатим плодовима;

• Органска производња.

Исходи вештина:

• организује припрему земљишта за сетву одговарајућих повртарских биљака;

• организује и израчуна потребну количину ђубрива за одговарајуће повртарске биљке;

• организује ђубрење појединачних повртарских биљака;

• примени и постави у плодоред сваку појединачну повртарску биљку /врсту;

• организује транспорт производа појединачних повртарских биљака/врста;

• организује складиштење и чување појединачних повртарских биљака /врста.

Вежбе и вежбе у блоку:

• Организација припреме земљишта за сетву;

• Организација ђубрења;

• Увођење повртарских биљака / усева у плодоред;

• Организација транспорта повртарских биљака;

• Организација складиштења и чувања повртарских биљака.

Кључни појмови: земљишни супстрати, технологију производње.

Исходи вештина:

• примени одговарајућу количину семена појединачних повртарских биљака;

• примени одговарајућу дубину, начин и врсту сетве за сваку повртарску биљку /повртарску врсту;

• примени одговарајуће мере неге за сваку појединачну повртарску биљку;

• процени време и начин жетве /бербе, у односу на стање појединачних повртарских биљака и спољашњих чинилаца;

• учествује у жетви /берби одговарајућих повртарских биљака.

Практична настава:

• Технологија гајења поврћа из групе купуса;

• Технологија гајења коренастог поврћа;

• Технологија гајења зељасто -лиснатог поврћа;

• Технологија гајења луковичастог поврћа;

• Технологија гајења махуњача;

• Технологија гајења поврћа са меснатим плодовима.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

• теоријска настава (64 часа)

• вежбе (32 часа)

• практична настава (32 часа)

• вежбе у блоку (18 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби

• практичне наставе

• вежби у блоку

Методе рада:

• демонстрација

• извршење задатка

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде);

Место реализације наставе:

• теоријска настава: у учионици / кабинету;

• вежбе: у кабинету;

• вежбе у блоку и практична настава: на школској економији или делом у пољопривредним предузећима.

Препоруке за реализацију наставе:

• теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, очигледног препарата (наставног средства) и видео презентација;

• користити пољопривредну механизацију, уређаје, алат, мерне инструменте и прибор;

• користити стручну литературу;

• посебан акценат дати повртарским биљкама које су карактеристичне за дато подручје у коме се школа налази, а специфичности осталих повртарских врста обрадити на нивоу обавештености;

• инсистирати да ученици овладају знањима о агроеколошким условима гајења повртарских биљака и специфичности гајења у заштићеном простору;

• вежбе у блоку реализовати следеће исходе:

1) сетва повртарских биљака / усева

2) нега повртарских биљака / усева

• ученик је обавезан да води дневник вежби, вежби у блоку и практичне наставе/ практичног рада;

• обавезна је контрола вођења дневника рада ученика при реализацији вежби, вежби у блоку и практичног рада;

• на крају модула ученик ради тест знања.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваког реализованог модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• праћење остварености исхода;

• тестове знања;

• дневнике вежби.

ЛЕКОВИТО И ЗАЧИНСКО БИЉЕ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

III

64

32

32

12

140

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Усвајање знања о значају лековитог и зачинског биља

– Усвајање знања о агроеколошкин условима гајења лековитог и зачинског биља

– Усвајање знања о технологијама гајењања повртарских култура у заштићеном простору

– Стицање знања о органској производњи лековитог и зачинског биља

– Оспособљавање за примену мера неге у производњи лековитог и зачинског биља

– Оспособљавање за вођење евиденције о гајењу лековитог и зачинског биља

– Усвајање знања о морфологији, размножавању и условима гајења лековитог и зачинског биља;

– Усвајање знања о производњи и примени лековитог и зачинског биља;

– Оспособљавање за производњу лековитог и зачинског биља.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1

Лековито и зачинско биље

140

Разред: трећи

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Лековито и зачинско биље

Исходи знања:

• дефинише економски значај и употребу плантажног лековито и зачинског биља

• дефинише ботаничке особине и хемијски састав гајеног лековито и зачинског биља

• објасни агроеколошке услове за гајење лековитог и зачинског биља

• наведе одговарајући тип земљишта за гајење плантажног и лековитог и зачинског биља

• дефинише технологију производње (агротехнику) лековитог и зачинског биља.

• објасни начинe размножавања лековитог и зачинског биља.

• организује припрему земљишта за сетву одговарајућих лековитих и зачинских биљака;

• организује и израчуна потребну количину ђубрива за одговарајуће лековите и зачинске биљке;

• организује ђубрење лековитих и зачинских биљака;

• примени и постави у плодоред сваку појединачну лековиту и зачинску биљну /врсту

• изабере начине сетве,дубину и време сетве

• одреди количину семена и организује сетву

• организује скупљање,сушење и паковање лековитог и зачинског биља;

• организује складиштење и чување појединачних лековитих и зачинских биљака

• организује транспорт и складиштење лековитог и зачинског биља

• организује примарну прераду лековитог и зачинског биља

Теорија:

• Значај и класификација лековитог и зачинског биља;

Прва група

• Фамилија Apiaceae;

• Фамилија Asteraceae;

• ФамилијаLamiaceae;

• Фамилија Papaveraceae;

• Фамилија Brassicaceae;

• Фамилија Malvaceae

• Фамилија Valeianaceae

• ФамилијаSchropuhulariaceae

Друга група

• Фамилија Apiaceae

• Фамилија Urticaceae

• Фамилија Hipericaceae

• Фамилија Rosaceae

• Ратарско – повртарске биљке

• Шумско дрвеће и неке воћарске културе

• Органска производња.

Вежбе:

• Организација припреме земљишта за сетву;

• Организација ђубрења;

• Увођење лековитих зачинских биљака у плодоред;

• Организација транспорта повртарских биљака;

• Организација складиштења и чувања повртарских биљака.

• Детерминација лековитог и зачинског биља

• Разликовање биљака унутар фамилије

• Избор начина скупљања,сушења ,паковања и складиштења лековитог и зачинског биља

• Дестилација, екстракција и контрола квалитета дроге

• Израда хербаријума

• Израда колекције семена лековитог биља

Кључни појмови: агроеколошки услови за гајење, технологија производње (агротехника).

Вежбе у блоку:

• Организација припреме земљишта за сетву;

• Организација ђубрења;

• Увођење лековитих зачинских биљака у плодоред;

• Организација транспорта лековитих зачинских биљака;

• Организација складиштења и чувања лековитих зачинских биљака .

• Детерминација лековитог и зачинског биља

• Разликовање биљака унутар фамилије

• Избор начина скупљања, сушења, паковања и складиштења лековитог и зачинског биља

• Дестилација, екстракција и контрола квалитета дроге

• Израда хербаријума

• Израда колекције семена лековитог биља

Практична настава:

• Технологија гајења лековитог и зачинског биља из прве групе биљака

• Технологија гајења лековитог и зачинског биља из друге групе биљака

• примени одговарајућу количину семена лековитих и зачинских биљака;

• примени одговарајућу дубину, начин и врсту сетве за сваку лековиту и зачинску врсту;

• примени одговарајуће мере неге за сваку појединачну лековиту и зачинску биљну врсту;

• процени време и начин жетве /бербе, у односу на стање лековитих и зачинских биљака и спољашњих чинилаца;

• учествује у жетви /берби одговарајућих лековитих и и зачинских биљних врста.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања

Облици наставе

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

• теоријска настава (64 часа)

• вежбе (32 часова)

• практична настава (32 часа)

• вежбе у блоку (12 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби

• практичне наставе

• вежбе у блоку

Методе рада:

• демонстрација

• извршење задатка

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде);

Место реализације наставе:

• теоријска настава: у учионици / кабинету;

• вежбе: у кабинету;

• вежбе у блоку и практична настава: на школској економији или делом у пољопривредним предузећима.

Препоруке за реализацију наставе:

• теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, очигледног препарата (наставног средства) и видео презентација;

• користити пољопривредну механизацију, уређаје, алат, мерне инструменте и прибор;

• користити стручну литературу;

• посебан акценат дати појединачним лековитим и зачинским биљкама које су карактеристичне за дато подручје у коме се школа налази, а специфичности осталих лековитих и зачинских врста обрадити на нивоу обавештености;

• инсистирати да ученици овладају знањима о агроеколошким условима гајења лековитих и зачинских биљака;

• вежбе у блоку реализовати следеће исходе:

1. сетва лековитих и зачинских биљака

2. нега појединачних лековитих и зачинских биљака

• ученик је обавезан да води дневник вежби, вежби у блоку и практичне наставе / практичног рада;

• обавезна је контрола вођења дневника рада ученика при реализацији вежби, вежби у блоку и практичног рада;

• на крају модула ученик ради тест знања.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• праћење остварености исхода;

• тестове знања;

• тестове практичних вештина;

• дневник вежби

• дневник практичне наставе / практичног рада.

Назив предмета: ЦВЕЋАРСТВО

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

ПРАКСА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

III

64

32

64

18

/

178

IV

64

32

64

30

/

190

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Усвајање знања о морфологији, размножавању, условима гајења и примени цветних врста отвореног простора;

– Усвајање знања о морфологији, размножавању, условима гајења и примени цветних врста затвореног простора;

– Усвајање знања о производњи и примени ружа;

– Усвајање знања о основама цветног семенарства;

– Оспособљавање за производњу цветних врста отвореног простора;

– Оспособљавање за производњу цветних врста затвореног простора;

– Оспособљавање за производњу и примену ружа.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи

Ред.бр

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Једногодишње цвеће

56

2

Двогодишње цвеће

15

3

Перене (вишегодишње цвеће)

67

4

Луковичасто и гомољасто цвеће

40

Разред: четврти

Ред.бр

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Цветно-декоративне саксијске врсте цвећа

47

2.

Лисно-декоративне саксијске врсте цвећа

52

3.

Производња резаног цвећа

25

4.

Производња ружа

51

5.

Цветно семенство

15

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈ

Разред: трећи:

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Једногодишње цвеће

• опише појам једногодишњег цвећа;

• објасни начин размножавања једногодишњег цвећа;

• опише услове гајења једногодишњег цвећа;

• објасни мере неге једногодишњих цветних врста;

Теорија

• Једногодишње цвеће;

• Једногодишње цветне врсте рода:

– Ageratum,

– Antirrhinum

– Alyssum

– Petunia,

– Salvia,

– Verbena,

– Begonia,

– Tagetes,

– Calendula,

– Zinnia,

– Tropeolum,

– Ipomea,

– Coleus,

– Celosia,

– Chelichrysum,

– Рortulaca,

– и друге врсте специфучне за подневње у којој се школа налази;

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ: семе, сетва, расад, дељење бокора, садња, једногодишње цвеће, морфолошки изглед, мере неге, примена, квалитет семена.

• детерминише (латински и народни назив) једногодишње цветне врсте;

• разликује једногодишње цветне врсте;

• израђује хербаријум једногодишњих цветних врста;

• израчунава потребну количину семена за сетву;

• одабере и израчунава потребну количину расада за садњу на зеленим површинама у зависности од услова средине и величине терена;

Вежбе:

• Детереминација једногодишњих цветних врста;

• Скупљање и израда хербаријума једногодишњих цветних врста;

• Израчунавање потребне количине семена за сетву;

• Одабир и израчунавање потребну количину расада за садњу. на зеленим површинама у зависности од услова средине и величине терена;

• Упознавање ученика са применом једногодишњих цветних врста на терену;

• сеје семе једногодишње цветне врсте;

• негује једногодишње цветне врсте;

• расађује једногодишње цветне врсте на стално место;

• сакупља семе једногодишњих цветних врста.

Практична настава:

• Сетва семена једногодишњих цветних врста;

• Мере неге једногодишњих цветних врста;

• Примена једногодишњих цветних врста;

• примењује агротехничке мере у производњи расада једногодишњег цвећа

Настава у блоку:

• Агротехничке мере неге у производњи расада једногодишњег расада мере.

5.1. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања

Облици наставе

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

• теоријска настава (20 часова)

• вежбе (10 часова)

• практична настава (20 часа)

• вежбе у блоку (6 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби

• практичне наставе

• вежбе у блоку

Методе рада:

• демонстрација

• извршење задатка

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде);

Место реализације наставе:

• теоријска настава: у учионици / кабинету;

• вежбе: у кабинету;

вежбе у блоку и практична настава: на школској економији или делом у пољопривредним предузећима.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Двогодишње цвеће

• опише појам двогодишњег цвећа;

• објасни начин размножавања двогодишњег цвећа;

• опише услове гајења двогодишњег цвећа;

• објасни мере неге двогодишњих цветних врста;

Теорија

• Двогодишње цвеће;

• Двогодишње цветне врсте рода:

– Bellis,

– Viola,

– Myosotis,

– Silene,

– Digitalis,

– Althea,

– Dianthus,

– Cherianthus

– и друге врсте специфучне за подневље у којој се школа налази;

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ: семе, сетва, расад, дељење бокора, садња, двогодишње цвеће, морфолошки изглед, мере неге, примена, квалитет семена.

• детерминише (латински и народни назив) двогодишње цветне врсте;

• разликује двогодишње цветне врсте;

• израђује хербаријум двогодишњих цветних врста;

• израчунава потребну количину семена за сетву;

• одабере и израчунава потребну количину расада за садњу на зеленим површинама у зависности од услова средине и величине терена;

Вежбе:

• Детереминација двогодишњих цветних врста;

• Скупљање и израда хербаријума двогодишњих цветних врста;

• Израчунавање потребне количине семена за сетву;

• Одабир и израчунавање потребну количину расада за садњу на зеленим површинама у зависности од услова средине и величине терена;

• Упознавање ученика са применом двогодишњих цветних врста на терену;

• расађује двогодишње цветне врсте;

• негује двогодишње цветне врсте;

Практична настава:

• Садња расада двогодишњег цвећа;

• Мере неге двогодишњег цвећа;

5.2. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања

Облици наставе

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

• теоријска настава (6 часа)

• вежбе (3 часа)

• практична настава (6 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби

• практичне наставе

• вежбе у блоку

Методе рада:

• демонстрација

• извршење задатка

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде);

Место реализације наставе:

• теоријска настава: у учионици / кабинету;

• вежбе: у кабинету;

• вежбе у блоку и практична настава: на школској економији или делом у пољопривредним предузећима.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Перене (вишегодишње цвеће)

• опише појам вишегодишњег цвећа;

• објасни вегетативне начине размножавања перена;

• опише услове гајења перена;

• објасни мере неге вишегодишњих цветних врста;

Теорија

• Вишегодишње цвеће;

• Вишегодишње цветне врсте рода:

– Aster,

– Hosta,

– Lupinus,

– Dicentra,

– Peonia,

– Sedum,

– Sempervivum,

– Primula,

– Bergenia,

– Delphinium,

– Achillea,

– Aquilegia,

– Rudbeckia,

– Gailardia,

– Statica,

– Vinca,

– и друге врсте специфичне за подневље у којој се школа налази.

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ: семе, сетва, расад, дељење бокора, садња, вишегодишње цвеће, морфолошки изглед, мере неге, примена.

• детерминише (латински и народни назив) вишегодишње цветне врсте;

• разликује вишегодишње цветне врсте;

• израђује хербаријум вишегодишњих цветних врста;

• одабере и израчунава потребну количину расада за садњу на зеленим површинама у зависности од услова средине и величине терена;

Вежбе:

• Детреминација вишегодишњих цветних врста;

• Скупљање и израда хербаријума вишегодишњих цветних врста;

• Одабир и израчунавање потребне количине расада за садњу на зеленим површинама у зависности од услова средине и величине терена;

• Упознавање ученика са применом вишегодишњих цветних врста на терену;

• примењује вегетативне начине размножавања;

• сади на стално место;

• примењује мере неге приликом производње и након садње на стално место;

Практична настава :

• Размножавање перена различитим начинима вегетативног размножавања;

• Садња перена на стално место;

• Мере неге вишегодишњег цвећа ;

• примењује вегетативне начине размножавања;

• сади на стално место;

• примењује мере неге приликом производње и након садње на стално место;

Настава у блоку:

• Размножавање перена генеративно и вегетативно;

• Мере неге вишегодишњег цвећа;

5.3. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања

Облици наставе

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

• теоријска настава (22 часа)

• вежбе (11 часова)

• практична настава (22 часа)

• вежбе у блоку (12 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби

• практичне наставе

• вежбе у блоку

Методе рада:

• демонстрација

• извршење задатка

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде);

Место реализације наставе:

• теоријска настава: у учионици / кабинету;

• вежбе: у кабинету;

• вежбе у блоку и практична настава: на школској економији или делом у пољопривредним предузећима.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Луковичасто и гомољасто цвеће

• опише појам луковичастог и гомољастог цвећа;

• опише садњу, вађење и чување луковица и гомоља;

• опише услове гајења луковичастог и гомољастог цвећа;

• објасни мере неге луковичастог и гомољастог цвећа;

• објасни методе поспешивања луковичастог цвећа;

Теорија

• Луковичасто и гомољасто цвеће;

• Луковичасто цвеће рода:

– Tulipa,

– Hyacinthus,

– Narcissus,

– Gladiolus,

– Lilium,

– Crocus,

– и друге врсте специфичне за подневље у којима се школа налази

• Гомољасто цвеће рода:

– Begonia,

– Dahlia,

– Canna

– и друге врсте специфичне за подневље у којима се школа налази

• Значај и методе поспешивања луковица;

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ: семе, сетва, расад, дељење бокора, садња, луковичасто цвеће, гомољасто цвеће, морфолошки изглед, мере неге, примена.

• детерминише (латински и народни назив) луковочасте и гомољасте цветне врсте;

• разликује луковичасто и гомољасто цвеће;

• израђује хербаријум луковичастих и гомољастих цветних врста;

• одабере и израчунава потребну количину луковица и гомоља за садњу на зеленим површинама у зависности од услова средине и величине терена;

Вежбе:

• Детреминација луковичастих и гомољастих цветних врста цветних врста;

• Скупљање и израда хербаријума луковичастих и гомољастих цветних врста;

• Одабир и израчунавање потребне количине луковица и гомоља за садњу на зеленим површинама у зависности од услова средине и величине терена;

• Упознавање ученика са применом луковичастих и гомољастих цветних врста на терену;

• сади луковице;

• наклијава и сади гомоље;

• примењује мере неге луковичастог и гомољастог цвећа;

• вади, чисти, класира и припрема за чување луковице и гомоље;

Практична настава:

• Размножавање луковицама и гомољима;

• Мере неге луковичастог и гомољастог цвећа;

5.4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања

Облици наставе

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

• теоријска настава (16 часова)

• вежбе (8 часова)

• практична настава (16 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби

• практичне наставе

Методе рада:

• демонстрација

• извршење задатка

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде);

Место реализације наставе:

• теоријска настава: у учионици / кабинету;

• вежбе: у кабинету;

• вежбе у блоку и практична настава: на школској економији или делом у пољопривредним предузећима.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализованог модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• праћење остварености исхода

• тестове знања

• дневнике вежби

• тестове практичних вештина

Разред четврти:

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Цветно-декоративне саксијске врсте цвећа

• опише појам цветно– декоративних саксијских врста цвећа;

• објасни начине размножавања цветно– декоративних саксијских врста цвећа;

• опише услове гајења цветно– декоративних саксијских врста цвећа;

• објасни мере неге цветно– декоративних саксијских врста цвећа;

Теорија

• Цветно-декоративне саксијске врсте:

– морфологија,

– специфичности размножавања,

– услови гајења,

– примена.

• Цветно-декоративне саксијске врсте рода:

– Clivia,

– Cyclamen,

– Saintpaulia,

– Pelargonium,

– Hydrangea,

– Anthurium,

– Spathyphyllum,

– Kalanchoe,

– Hypeastrum

– Орхидеје

– Бромелије

– и друге врсте специфучне за подневље у којој се школа налази

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ: семе, сетва, расад, дељење бокора, садња, саксијско цвеће, морфолошки изглед, мере неге, примена.

• детерминише (латински и народни назив) цветно-декоративне саксијске врсте;

• разликује цветно– декоративне саксијске врсте

• израђује хербаријум цветно– декоративних саксијских врста;

• одабере потребну врсту и количину саксија цвећа за садњу у жардињерама у зависности од услова средине;

Вежбе:

• Детреминација цветно -декоративних саксијских врста;

• Скупљање и израда хербаријума цветно– декоративних саксијских врста;

• Одабир потребне врсте и количине саксијског цвећа за садњу у жардињерама у зависности од услова средине;

• Упознавање ученика са применом цветно– декоративних саксијских врста на терену;

• примењује начине размножавања цветно-декоративних саксијских врста;

• примењује мере неге цветно– декоративних саксијских врста;

• негује матичне биљке цветно– декоративних саксијских врста цвећа;

• припрема супстрата за гајење цветно– декоративних саксијских врста цвећа

• аранжира цветно– декоративне саксијске врсте цвећа

Практична настава:

• Размножавање цветно– декоративних саксијских врста цвећа;

• Мере неге цветно– декоративних саксијских врста цвећа;

• Примена цветно– декоративних саксијских врста цвећа;

• пресађује (прелончава) цветно– декоративне саксијске врсте цвећа;

Настава у блоку:

• Пресађивање саксијског цвећа.

5.1. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања

Облици наставе

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

• теоријска настава (14 часова)

• вежбе (7 часова)

• практична настава (14 часова)

• вежбе у блоку (12 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби

• практичне наставе

• вежбе у блоку

Методе рада:

• демонстрација

• извршење задатка

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде);

Место реализације наставе:

• теоријска настава: у учионици / кабинету;

• вежбе: у кабинету;

• вежбе у блоку и практична настава: на школској економији или делом у пољопривредним предузећима.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Лисно-декоративне саксијске врсте цвећа

• опише појам лисно– декоративних саксијских врста;

• објасни начине размножавања лисно– декоративних саксијских врста;

• опише услове гајења лисно– декоративних саксијских врста;

• објасни мере неге лисно-декоративних саксијских врста;

Теорија

• Лисно-декоративне саксијске врсте:

– морфологија,

– специфичности размножавања,

– услови гајења,

– примена.

• Лисно-декоративне саксијске врсте рода:

– Аsparagus,

– Ficus,

– Sanseveria,

– Dracena,

– Aspidistra,

– Scindapsus,

– Schefflera,

– Папрати

– Кактуси

– Палме

– и друге врсте специфучне за подневље у којој се школа налази

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ: семе, сетва, расад, дељење бокора, садња, саксијско цвеће, цвеће за резање, руже, морфолошки изглед, мере неге, примена.

• детерминише (латински и народни назив) лисно-декоративне саксијске врсте;

• разликује лисно– декоративне саксијске врсте;

• израђује хербаријум лисно– декоративних саксијских врста;

• одабере потребну врсту и количину саксија цвећа за садњу у жардињерама у зависности од услова средине;

Вежбе:

• Детреминација лисно– декоративних саксијских врста;

• Скупљање и израда хербаријума лисно– декоративних саксијских врста;

• Одабир потребне врсте и количине саксијског цвећа за садњу у жардињерама у зависности од услова средине;

• Упознавање ученика са применом лисно– декоративних саксијских врста на терену;

• примењује начине размножавања лисно– декоративних саксијских врста;

• примењује мере неге лисно– декоративних саксијских врста;

• негује матичне биљке лисно– декоративних саксијских врста;

• припрема супстрата за гајење лисно– декоративних саксијских врста;

аранжира лисно– декоративне саксијске врсте .

Практична настава:

• Размножавање лисно– декоративних саксијских врста;

• Мере неге лисно– декоративних саксијских врста;

• Примена лисно-декоративних саксијских врста.

• пресађује лисно декоративне саксијске врсте цвећа

Настава у блоку:

• Пресађивање саксијског цвећа.

5.2. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања

Облици наставе

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

• теоријска настава (16 часова)

• вежбе (8 часова)

• практична настава (16 часова)

• вежбе у блоку (12 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби

• практичне наставе

• вежбе у блоку

Методе рада:

• демонстрација

• извршење задатка

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде);

Место реализације наставе:

• теоријска настава: у учионици / кабинету;

• вежбе: у кабинету;

• вежбе у блоку и практична настава: на школској економији или делом у пољопривредним предузећима.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Производња резаног цвећа

• опише појам цветних врста за резање;

• опише начине производње садног материјала цветних врста за резање;

• објасни услове гајења цветних врста за резање;

• објасни мере неге цветних врста за резање;

• опише начине припреме цветних врста за резање, клсирање, чување и продају;

Теорија

• Цветне врста за резање:

– морфологија,

– специфичности производње садног материјала,

– услови гајења,

– примена.

• Цветне врсте за производњу резаног цвета:

– Гербера,

– Хризантема,

– Каранфила,

– Гладиола,

– Кала,

– и друге врсте специфичне за подневље у којој се школa налази

• детерминише (латински и народни назив) цветне врсте за резање;

• разликује цветне врсте за резање;

• израђује хербаријум цветних врста за резање;

Вежбе:

• Детреминација цветних врста за резање;

• Скупљање и израда хербаријума цветних врста за резање;

• Упознавање ученика са производњом цветних врста за резање;

• примењује начине производње садног материјала цветних врста за резање

• примењује мере неге цветних врста за резање на отвореном и затвореном простору;

• негује матичне биљке цветних врста за резање

• припрема супстрате за гајење цветних врста за резање

• бере, класираи чува цветне врсте за резање

Практична настава:

• Производња садног материјала цветних врста за резање;

• Мере неге цветних врста за резање;

• Берба, класирање и паковање цветних врста за резање.

5.3. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања

Облици наставе

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

• теоријска настава (10 часова)

• вежбе (5 часова)

• практична настава (10 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби

• практичне наставе

• вежбе у блоку

Методе рада:

• демонстрација

• извршење задатка

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде);

Место реализације наставе:

• теоријска настава: у учионици / кабинету;

• вежбе: у кабинету;

• вежбе у блоку и практична настава: на школској економији или делом у пољопривредним предузећима.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Производња ружа

• опише морфолошке особине ружа;

• опише поделу ружа

• објасни начине размножавања ружа,

• објасни размножавање ружа калемљењем;

• опише поступке од вађена садница до садње или продаје;

• објасни услове гајења ружа;

• објасни мере неге ружа;

• опише производњу ружа за резани цвет;

• опише начине бербе цветова руже;

Теорија:

• Производња садног материјала ружа;

• Калемљење ружа;

• Нега ружа;

• Вађење садница, паковање и класирање

• Производња ружа за резани цвет на отвореном;

• Производња ружа за резан цвет у заштићеном простору;

• препознаје групе ружа;

• одабере одређене групе ружа за садњу на одређену зелену површину;

Вежбе:

• Детреминација група ружа;

• Упознавање ученика са производњом ружа за резање;

• Упознавање ученика са применом ружа на зеленим површинама на терену;

• сеје семе за производњу подлоге ружа;

• калеми руже;

• примењује мере неге садног материјала ружа;

• вади, класира и трапи;

• чува руже до садње или продаје;

• сади руже на стално место и за резани цвет;

• примењује мере неге ружа;

• бере руже за резани цвет;

Практична настава:

• Производња садног материјала ружа;

• Калемљење ружа;

• Нега ружа;

• Производња ружа за резани цвет;

• калеми руже;

• примењује мере неге садног материјала ружа.

Настава у блоку:

• Калемљење ружа

5.4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања

Облици наставе

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

• теоријска настава (18 часова)

• вежбе (9 часова)

• практична настава (18 часова)

• вежбе у блоку (6 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби

• практичне наставе

• вежбе у блоку

Методе рада:

• демонстрација

• извршење задатка

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде);

Место реализације наставе:

• теоријска настава: у учионици / кабинету;

• вежбе: у кабинету;

• вежбе у блоку и практична настава: на школској економији или делом у пољопривредним предузећима.

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Цветно семенарство

Исходи знања:

• наведе особине квалитетног семена;

• опише улогу еколошких фактора у семенској производњи цвећа;

• објасни начин заснивања семенске производње цвећа;

• објасни мере неге при производњи семена цвећа;

• објасни дораду, паковање и чување семена цвећа;

Теорија :

• Особине квалитетног семена;

• Климатски услови за заснивање семенске призводње, региони

• Заснивање семенске производње, нега селекција и одабирање атипичних биљака;

• Берба, сакупљање семена, дорада, сушење,чување и паковање.

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ: семе, сетва, расад, дељење бокора, садња, једногодишње цвеће, двогодишње цвеће, вишегодишње цвеће, морфолошки изглед, мере неге, примена, квалитет семена.

• одреди најважније параметре квалитетног семена;

• детерминише семена цвећа;

Вежбе:

• Одређивање најважнијих параметара квалитетног семена ;

• Детерминација семена цвећа;

• сакупи, пакује и чува семе;

Практична настава:

• Сакупљање, дорада, сушење и паковање семена цвећа.

5.5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања

Облици наставе

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

• теоријска настава (6 часова)

• вежбе (3 часа)

• практична настава (6 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• вежби

• практичне наставе

• вежбе у блоку

Методе рада:

• демонстрација

• извршење задатка

• презентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде);

Место реализације наставе:

• теоријска настава: у учионици / кабинету;

• вежбе: у кабинету;

вежбе у блоку и практична настава: на школској економији или делом у пољопривредним предузећима.

Препоруке за реализацију наставе, по темама... (обим, примери, извори информација, веза са примерима из праксе, предлози за пројектну наставу...)

• Ученик је обавезан да води дневник вежби и практичног рада; на крају модула ученик ради тест знања, теоретски део наставе реализовати уз помоћ цветних врста, хербаријума, семенарника, албума, проспеката, видео презентација и др; због малог броја произвођања резаног цвећа код нас препоручује се гледање видео прилога и филмова како се то ради код великих произвиђача у свету и код нас. Приликом обраде појединих цветних врста, треба обрадити, морфологију, услове успевања и примене . Tакође, ученицима треба навести и латински и народни назив за обрађене врсте. Поред хербаријама, ученици би требали да израде и своје електронске дневнике обрађених цветних врста, где би биле јасно видљиве све морфолошке карактеристике на својим мобилним телефонима и рачунарима. Кад год је наставник у могућности треба врсте обрађивата уз примену живог материјала.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализованог модула. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

• праћење остварености исхода

• тестове знања

• дневнике вежби

• тестове практичних вештина

Назив предмета: ВОЋАРСТВО И ВИНОГРАДРСТВО

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД

НАСТАВА

УКУПНО

Теоријска настава

Вежбе

Практична настава

Настава у блоку

III

96

32

64

12

204

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Усвајање знања о биолошким, агротехничким и другим знањима неопходним за укључивање у технолошке процесе воћарске и виноградарске производње;

– Усвајање знања о основним карактеристикама воћарске и виноградарске производње на окућницама;

– Усвајање знања о агроеколошким условима гајења воћарских и виноградарских биљака (воћних врста / воћака и винове лозе);

– Усвајање знања о утицају климатских промена на гајење воћарских и виноградарских биљака;

– Усвајање знања о морфологији воћарских и виноградарских биљака (воћних врста / воћака и винове лозе);

– Усвајање знања о технологијама производње воћарских и виноградарских биљака на окућницама (воћних врста / воћака и винове лозе);

– Оспособљавање за примену агротехничких мера у воћарству и виноградарству;

– Оспособљавање за вођење евиденције о раду;

– Развијање радних навика, сигурности, прецизности и одговорности у раду;

– Оспособљавање на радовима при подизању воћних засада засада винове лозе на малим површинама на окућницама ;

– Оспособљавање за примену агротехничких и помотехничких/ ампелотехничких мера.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр.

НАЗИВ МОДУЛА

Трајање модула (часови)

1.

Воћарство у хортикултури

132

2.

Виноградарство у хортикултури

72

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

НАЗИВ МОДУЛА

ИСХОДИ МОДУЛА

По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Воћарство у хортикултури

Исходи знања:

• објасни значај воћа са привредног и дендролошког аспекта;

• дефинише историјски и економски значај воћака;

• наведе еколошке чиниоце гајења воћака;

• опише морфолошко – биолошке особености воћака и њихов значај у гајењу;

• опише генеративне и вегетативне органе воћака;

• објасни специфичности размножавања воћака;

• објасни начине размножавања и умножавања;

• објасни специфичности размножавања воћака;

• објасни утицај климатских промена на гајење одређених воћних врста;

• објасни припреме радове за садњу воћака (у зависности од стања земљишне територије предвиђене за садњу воћака);

• објасни размеравање и обележавање садног места;

• опише припрему саднице за садњу, поступак са истом до садње и технику садње;

Теорија:

• Значај воћарства у свету и код нас;

• Екологија воћака ( светлост, температура, влажност, ветар земљиште)

• Начини размножавања воћака

• Морфолошко-биолошке особине воћака;

• Организација земљишне територије;

• Садња воћака;

• Класификација воћака по врстама;

Избор воћних врста у хортикултурној производњи

• Јабучасте воћне врсте

– Јабука (Malus sp)

– Стубасте форме јабуке

– Технологија гајења стубастих јабука

– Аутохтоне сорте јабуке

– Крушка (Pyrus sp.)

– Дуња (Cydonia oblonga Mill.)

• наведе класификације воћа;

• наведе воћне врсте према помолошким особинама;

• наведе специфичности припреме земљишта за садњу воћака за садњу по врстама;

• опише размак и распоред садње у односу на узгојне системе и односе опрашивања и оплодње воћака по врстама;

• објасни савремене системе гајења и узгојне облике круна код воћака по врстама;

• опише резидбу и формирање узгојних облика воћака по врстама;

• објасни начине гајења јагодастог воћа на отвореном и затвореном простору.

• објасни специфичности резидбе у периоду родности воћака по врстама;

• опише начине одржавања земљишта у воћном врту по врстама;

• опише мере заштите од абиотичких фактора;

• објасни технику бербе воћака по врстама;

• опише класирање, паковање, транспорт и складиштење плодова;

• објасни органску производњу воћа – (објасни интегрални и органски концепт производње воћа).

Исходи вештина

• користи заштитну опрему при раду;

• спроводи мере заштите животне средине;

• припреми земљиште за садњу воћака;

• размерава и обележава садна места;

• припреми саднице/садни материјал за садњу и сади ( по воћним врстама); ;

• изводи резидбу након садње ( по воћним врстама) ;

• поставља наслоне у воћњаку/засад;

• формира узгојне облике воћака по врстама

• реже воће на зрело и зелено

• одржава земљиште у воћњаку/ засад;

• ђубри воћњак/засад;

• наводњава воћњак/засад;

• примењује мере заштите воћака од болести и штеточина;

• примењује природне предаторе и препарате у биолошкој контроли болести и штеточина

– Јапанска дуња (Chaenomeles japonica Thumb.) Мушмула (Mespilus germanica L.)

– Аронија (Aronia melanocarpa Michx.)\

• Sorbus sp.

– Mукиња (Sorbus aria L.)

– Јаребика (Sorbus aucuparia L.)

– Мукињица (Sorbus chamaemespilus L.)

– Оскоруша (Sorbus domestica L.)

– Брекиња (Sorbus torminalis L. )

– Глог (Crataegus sp.)

• Коштичаве воћне врсте ( посебну пажњу посветити декоративним, стубастим и патуљастим формама)

– Шљива (Prunus sp.)

– Бресква и нектарина (Prunus persica L.)

– Кајсија (Prunus armeniaca L.)

– Вишња (Prunus cerasus L.,)

– Трешња(Prunus avium L.)

– Бадем (Prunus dulcis Mill, Prunus amygdalus Batsch)

– Дрен (Cornus mas L.)

• Језграсте воћне врсте

– Орах (Juglans regia L.)

– Леска (Corylus avellana L., Corylus maxima Mill. и Corylus colurna L.)

– Питоми кестен (Castanea sativa Mill)

• Јагодасте воћне врсте

– Јагода (Fragaria vesca L. )

– Малина (Rubus idaeus L.)

– Купина (Rubus fruticosus L.)

– Рибизле – Ribes sp. L.

– Огрозд (Ribes grossularia L)

– Јоста (Ribes nidigrolaria Bauer.)

– Боровница (Vaccinium myrtillus L. )

– Брусница (Vaccinium vitis-idaea L.)

– Дуд (Morus sp.)

– Актинидије (Actinidia sp.)

• Суптропске и тропске воћне врсте

– Смоква (Ficus carica L.)

– Шипак, нар (Punica granatum L.)

– Јапанска јабука, каки (Dyospiros kaki L. f.).

– Јапанска мушмула, локват, мешпула (Eriobotrya japonica Lindl.)

– Кинеска урма, иглица или жижула (Zizyphus jujuba Mill.)

• Агруми

• Атипичне воћне врсте

– Асимина (Asimina triloba L.)

– Дафина (Elaeagnus angustifolia L.)

– Клека (Juniperus communis L.)

– Копривић (Celtis australis L.)

– Вучји трн (Hippophaea rhamnoides L.)

• Агротехника и помотехника воћака у воћном врту

• Припрема земљишта за садњу

• Садња воћака по врстама;

• Формирање узгојних облика и резидба по воћним врстама;

• Одржавање земљишта

• Ђубрење

• Наводњавање

• Резидба

• Заштита воћака од болести и штеточина;

• Берба, паковање и чување;

• Принципи органске производње у воћарству;

• Употреба природних предатора и препарата у биолошкој контроли болести и штеточина.

Практична настава:

• Организација земљишне територије за подизање воћњака;

• Садња воћака;

• Помотехника воћака по врстама;

• Одржавање земљишта у засаду воћака воћном врту ( на окућници) по врстама;

• Формирање узгојних облика по врстама воћака;

• Редовна резидба воћака по врстама, примењујући зрелу и зелену резидбу;

• Ђубрење засада воћака по врстама;

• Наводњавање засада воћака по врстама;

• Берба воћака по врстама;

• Органска производња воћа.

Кључне појмови:

Јабучасте, коштичаве, јагодасте, језграсте, суптропске и декоративне воћне врсте. Садња воћака. Помотехника, узгојни облик, декоративне форме воћних врста

5. 1. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у учионици/кабинету/ школској економији. Информисати ученике о подели на групе и распоредом реализације наставе. 

Дискутујете са ученицима о њиховим размишљањима на теме_ Декоративним својствима воћака по врстама и њиховој примени у хортикултури. Стубасте, патуљасте и декоративне форме воћака. Лисно/ цветно декоративне форме воћних врста ( црвено– лисна шљива). Заштива воћака применом природних предатора и препарата у биолошкој контроли болести и штеточина. Резидба воћака .

Облици наставе:

• Теорија

• Вежбе

• Вежбе у блоку

• Практична настава

Препоручени број часова у модулу:

• Теорија 63 часа

• Вежбе 21 час

• Вежбе у блоку 6 часова

• Прктична настава 42 часа

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

• Вежби

• Вежби у блоку

• Прктичне наставе

Место реализације наставе

• Теоријска настава се реализује у учионици/специјализованом кабинету

• Вежбе се реализује у кабинету или на школској економији;

• Вежбе у блоку се реализују на школској економији – воћном засаду

• Практична настава се реаализује на школској економији – воћном засаду.

Препоруке за реализацију наставе:

Релизацију овог модула треба реализовати по принципу аматерског воћарства које се у многоме разликује од професионалног – конвенционалног гајења воћака. Основна разлика је у величини парцеле и броју врста/сорти које се гаје.

Конвенционално воћарство представља гајење најчешће једне главне врсте воћки, једне главне сорте и пратећих сорти опрашивача, а аматерско воћарство подразумева низ веома различитих врста и сорти које се међусобно смењују и на тај начин допуњују по фенофазама. Конвенционално гајење подразумева само један узгојни облик док