Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.rs

6

На основу члана 67. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20 и 129/21),

Министар просвете доноси

ПРАВИЛНИК

о измени и допуни Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Трговина, угоститељство и туризам

Члан 1.

У Правилнику о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Трговина, угоститељство и туризам („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 10/20, 14/20, 13/21, 2/22 и 11/22), у делу: „ПЛАН И ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ ТУРИСТИЧКИ ТЕХНИЧАР”, назив предмета: „Пословна коресподенција” мења се и гласи: „Пословна кореспонденција”.

Део: „ПЛАН И ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ ТРГОВАЦ”, замењује се новим делом: „ПЛАН И ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ ТРГОВАЦ”, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 2.

План и програм наставе и учења за образовни профил трговац остварује се и у складу са Решењем о усвајању стандарда квалификације „Трговац” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 11/22).

Члан 3.

Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2022/2023. годином у подручју рада Трговина, угоститељство и туризам за образовни профил трговац у трогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из члана 1. став 1. овог правилника, најкасније до краја школске 2025/2026. године.

Члан 4.

Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”, а примењује се од школске 2023/2024. године.

Број 110-00-74/2023-03

У Београду, 21. августа 2023. године

Министар,

проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.

Б2: Листа изборних програма према програму образовног профила

** Програм, који ученик одабере у другој години, наставља и у трећој.

Програм под редним бројем 1 се реализује кроз вежбе.

Остали обавезни облици образовно-васпитног рада током школске године

* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

Факултативни облици образовно-васпитног рада током школске године по разредима

* Поред наведених предмета школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним планом других образовних профил а истог или другог подручја рада, као и у наставним плановима гимназије, или по програмима који су претходно донети.

Остваривање школског програма по недељама

Подела одељења у групе

Б1: ОБАВЕЗНИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ

Назив предмета: ОСНОВЕ ТРГОВИНЕ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање са значајем и улогом трговине као привредне делатности;

– Развијање знања о организационим облицима и специфичностима трговине;

– Развијање знања о појму тржишта;

– Стварање позитивног односа према трговини и њеној улози у процесу друштвене репродукције,

– Развијање реалног погледа на економију и тржиште;

– Развијање знања о потреби и условима развоја и унапређења трговине;

– Оспособљавање ученика да примени стечена знања у пракси.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици. Одељење се не дели на групе

Препоручени број часова по темама је следећи:

● Трговина као привредна делатност (12 часова)

● Организациони облици трговине (33 часа)

● Трговина и тржиште (15 часова)

● Развој и унапређење трговине (10 часова)

Препоруке за реализацију наставе:

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Пре свега, користити активне облике наставе-интерактивна предавања (филм, искуства ученика у студијама случајева и др.), вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода, ), методе демонстрације, извршење задатака, презентација радног задатка, метода дискусије, текстуално-илустративне методе, практичан рад ученика. Часове такође реализовати уз помоћ слика, шематских приказа, проспеката, модела, и видео презентација. Наставник треба мотивисати ученике за самостални рад, нарочито у коришћењу информационо-комуникационих технологија у сврху стицања нових знања.

Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад, практичан рад.

Дефинисане исходе тема потребно је операционализовати на нивоу конкретне наставне јединице. При планирању наставе и учења треба имати у виду да се исходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити. Рецимо, код прве теме. исход: разврста носиоце привређивања према делатности, броју лица и сложености организације, неопходно је операционализовати на нивоу сваке наставне јединице. Исто важи за све исходе који се достижу кроз више наставних јединица.

Теме се могу реализовати кроз искуства ученика из свакодневног живота и анализом ситуација из појединих филмова-серија.

У одређеним темама (Трговина као привредна делатност и Организациони облици трговине) користити шеме (нпр. подела трговине, организациони облици трговине, трговински формати и др.).

Одређене теме (Организациони облици трговине, Трговина и тржиште и Развој и унапређење трговине) по могућству реализовати у сарадњи са гостом предавачем који може бити: наставник, менаџер продавнице и др. У већини тема се може вредновати рад ученика са подацима. Такође, вредновати вештине изражавања и саопштавања, као и разумевање, примена и вредновање научених поступака и процедура.

У реализацији свих тема, тежити конкретизацији објашњених појмова и њихово повезивање са реалним животом (нпр. када ученик повезује трговину и тржиште препорука је да прикаже кроз конкретне примере; код објашњавања нарушавања облика конкуренције ученик може навести конкретне примере облика нелојалне конкуренције, монопола и др.; код објашњавања е-трговине, ученици могу користити мобилне телефоне како би увидели функционисање конкретне интернет продавнице и др.).

Код теме Организациони облици трговине, по могућности, организовати посету малопродајном објекту, како би ученици стекли увид у функционисање трговине и изглед малопродајног објекта. Садржаје предмета повезати са садржајем предмета Техника продаје и услуге купцима (нарочито у другој теми: Организациони облици трговине) и стечено знање унапредити кроз праксу, на практичној настави односно учењу кроз рад. Користити акредитоване интернет сајтове, затим Закон о трговини и друге акредитоване изворе информација везане за теме које се обрађују (поготово за теме: Организациони облици трговине, Развој и унапређење трговине).

Пројектна настава се може применити у свим темама, али, нарочито јој дати значај у теми Развој и унапређење трговине, где ученике треба мотивисати и подстаћи да истраже развој трговине и начине за њено унапређивање. Кроз ову наставу ученици ће учити да уче, истражују, филтрирају и користе информације, развијају тимски рад, међусобне односе сарадње, могућност да стекну практичне и менаџерске вештине (односи се на ученике који показују посебну мотивацију за рад). Скренути ученицима пажњу на значај: е-трговине, заштиту потрошача, коришћење ИКТ средстава комуникације.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад.

Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици учествују у раду, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из:

– контролних или писмених радова,

– тестова,

– усменог испитивања,

– самосталних или групних радова ученика,

– уз поштовање остварености исхода.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Ученици се могу пратити и вредновати на следеће начине (кроз формативно и сумативно оцењивање):

– вештине изражавања и саопштавања (може се користити код свих тема из овог предмета), разумевање, примена и вредновање научених поступака и процедура (ово вредновање нарочито може доћи до изражаја код примене научених појмова кроз конкретне примере (облици нарушавања конкуренције, појам тржишта, трговински формати и др.);

– прати се ангажовање ученика у настави (што редовније): одговоран однос према раду и постављеним задацима, активно учествовање у настави, сарадњу са другима (нарочито код примене групног рада), исказано интересовање и мотивација за учење и напредовање (нарочито вредновати ако ученици покажу додатно интересовање и мотивисаност). Провера и праћење постигнућа ученика обавља се на сваком часу. Битно је да наставник по добијеним резултатима након завршене теме (сумативног оцењивања) врши анализу заједно са ученицима предвиђа даље мере у циљу унапређивања рада. Све добијене податке потребно је да наставник евидентира у есДневнику и у својој педагошкој евиденцији.

Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Када је у питању нпр. тимски рад, пројектна настава и слично, може се применити чек листа у којој су приказани нивои постигнућа ученика са показатељима испуњености, а наставник треба да означи показатељ који одговара понашању ученика. Поред праћења остварености исхода, наставник прати и активност ученика на часу, домаће задатке, напредовање у односу на претходни период и формулише препоруке за даље напредовање ученика,

Кроз све теме, активно радити на подизању свести ученика о одрживом развоју.

Назив предмета: ТРГОВИНСКО ПОСЛОВАЊЕ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање са трговинским пословањем;

– Развијање стручно-теоријских знања потребних за обављање послова пријема, складиштења и продаје робе у трговини;

– Развијање стручно-теоријских знања за вођење евиденције у продавници;

– Оспособљавање за информисање и пружање услуга купцима ради што квалитетнијег задовољења њихових потреба;

– Оспособљавање за самостално обављање послова припреме продаје;

– Оспособљавање за самостално обављање послова непосредне продаје;

– Оспособљавање за обављање завршних послова продаје;

– Оспособљавање за ефикасно усклађивање ресурса при реализацији радних задатака;

– Овладавање вештинама комуникације са купцима;

– Оспособљавање за коришћење ИКТ у трговини;

– Оспособљавање за примену законске регулативе, прописа и стандарда у трговини;

– Развијање и неговање одговорности за заштиту здравља, безбедности на раду и заштиту животне средине;

– Подстицање друштвено одговорног понашања;

– Развијање и неговање критичког односа према свом и туђем раду;

– Развијање способности за рад у групи и тимски рад;

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Разред: други

Разред: трећи

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ПРВИ разред

Разред: ДРУГИ

Разред: ТРЕЋИ

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Први разред

На почетку сваког модула упознати ученике са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада, критеријумима и начинима оцењивања.

Облици наставе:

– теорија 70 часова

– вежбе 105 часова

Одељење се дели на групе (до 15 ученика) при реализацији:

– вежби

Место реализације наставе:

Теоријски часови се реализују у учионици/кабинету.

Вежбе се реализују у специјализованој учионици, кабинету, школској продавници у којима је омогућен приступ интернету.

Препоручени број часова по модулима:

1. Увод у трговинско пословање:

Теорија (10 часова)

Вежбе (15 часова)

2. Продавница:

Теорија (40 часова)

Вежбе (60 часова)

3. Припрема продаје

Теорија (20 часова)

Вежбе (30 часова)

Програм наставе и учења оријентисан је на остваривање циљева и исхода учења и улога наставника је врло важна јер програм пружа простор за слободу избора и повезивање садржаја, метода наставе и учења и активности ученика.

Дефинисане исходе модула потребно је операционализовати на нивоу конкретне наставне јединице. При планирању наставе и учења треба имати у виду да се исходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити. Потребно је испланирати наставу и учење према потребама ученика водећи рачуна о њиховим карактеристикама, наставним материјалима које ће користити, техничким условима, наставним средствима и медијима којима школа располаже, као и другим ресурсима школе и локалне средине.

За постизање већине исхода потребно је планирати/осмислити више различитих активности и припремити средства и начине провере остварености пројектованих исхода.

Уводне активности у остваривању програма трговинског пословања треба посветити поступном увођењу ученика вођеним разговором у проучавању области трговине. Он може почети навођењем разлога избора образовног профила и очекивања ученика. Треба имати у виду да се ученици међусобно не познају довољно и да је потребно време за развој групних односа што је за начин на који се програм остварује, нарочито код реализације часова вежби, од изузетне важности.

За остварење циљева и исхода модула Увод у трговинско пословање потребно је припремити почетни мотивациони материјал како би се ученици мотивисали за рад. Као подстицаји могу послужити историјски или актуелни догађаји, медијске вести, резултати истраживања, социјални експерименти, филмови, књиге, неке чињенице и слично. На овај начин наставник настоји да провоцира реакцију ученика, да их мотивише да дискутују, супротстављају мишљења, аргументују своје ставове и да даље истражују. Могуће је користити израду паноа на којима ће ученици издвојити правила понашања продавца, мера и средстава заштите на раду у продавници, израду реферата на тему еколошких новитета и стандарда у трговини. Неопходно је садржаје употпунити примерима и ситуацијама из свакодневног живота јер се ученици први пут сусрећу са садржајима из области трговинског пословања. Понуђени садржаји могу се довести у везу са оним што су ученици учили или уче у другим предметима (нпр. српски језик и књижевност, страни језик, математика, историја, географија, екологија и заштита животне средине, рачунарство и информатика, пословна комуникација, основе економике трговине, практична настава).

Пожељно је ученицима омогућити да самостално истражују, прате, експериментишу, сакупљају, стварају, долазе до нових сазнања како би подстакли критичко мишљење и развили активан однос према заштити и чувању околине. Користити што више очигледних наставних средстава (слике, фотографије, илустрације, шеме, филмови) како би се ученици упознали са различитим појмовима, процесима и променама у савременој трговини.

За остварење циљева и исхода модула Продавница, полазна основа у изучавању садржаја могло би бити учениково окружење (различите продавнице), као и продавница у којој ученик обавља практичну наставу/учење кроз рад. Приликом обраде нових садржаја могу се користити различити начини бележења у свеске, као што су мапе ума, „олује идеја” (ученици наводе све што знају о садржајима који се обрађују), забелешке о оном што је кључно у садржају. Ученицима би могла бити занимљива израда колекције логотипа–симбола којима се означавају привредне организације у области трговине односно продавнице.

Код реализације исхода модула Припрема продаје, при обради нових садржаја ослонити се на раније усвојене основне појмове. Ученике усмерити да самостално изводе закључке на основу претходног знања и искустава са практичне наставе/учења кроз рад о функционисању продавнице. Пожељно је да се истакне важност поштовања начела распоређивања и излагања робе у продавници, па се препоручује израда шематског приказа основних начела распоређивања и излагања робе приликом групног рада ученика. За испољавање и развијање креативности ученика, један од могућих задатака могао би бити осмишљавање начина за истицање цена робе у продајном простору.

На часовима вежби пожељна је игра улога – на пример симулација продајног разговора. Пажњу посветити корелацији са садржајима других наставних предмета, првенствено садржаја пословне комуникације и примера са практичне наставе.

У раду се препоручује коришћење најразличитијих наставних средстава и извора информација у циљу лакшег усвајања градива. Настава се реализује путем активности ученика кроз индивидуални рад, рад у пару, групни рад. Фронтални рад користити по потреби. Потребно је континуирано пратити могућности и потребе ученика, применити индивидуализацију увођењем разноврсних садржаја и облика рада. Пожељно је коришћење различитих наставних метода: метод демонстрације, симулације, играње улога, студије случаја, писаних радова, нелинеарног приказивања, метод разговора, дискусије, дебате, усменог излагања и друго.

Креирањем позитивне атмосфере у учионици наставник олакшава усвајање предвиђених циљева и исхода. Пожељно је ученике мотивисати да сами дођу до неких занимљивих података на одабрану тему, па им тако понудити могућност израде семинарског рада, есеја, презентације неког занимљивог детаља из историје развоја трговине.

Препоручује се примена пројектне наставе на тему: Layout различитих формата, Отпад у трговини и утицај на животну средину, Најчешће коришћени изрази у продајном разговору.

За остварење неких циљева и исхода може се реализовати сарадња са гостом предавачем (наставник, продавац, купац, менаџер продаје и др.). Модуле реализовати кроз задатке којима ће ученици унапредити примену савремене ИКТ (нпр. истраживање путем интернета, посета трговинским објектима, релевантним институцијама, стручним сајмовима и изложбама).

Други разред

На почетку сваког модула упознати ученике са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада, критеријумима и начинима оцењивања.

Облици наставе:

– теорија 68 часова

– вежбе 68 часова

Одељење се дели на групе (до 15 ученика) при реализацији:

– вежби

Препоручени број часова по модулима:

1. Организација рада у продавници:

Теорија (24 часа)

Вежбе (24 часа)

2. Снабдевање продавнице робом

Теорија (44 часа)

Вежбе (44 часа)

Место реализације наставе:

Теоријски часови се реализују у учионици/кабинету.

Вежбе се реализују у специјализованој учионици, кабинету, школској продавници у којима је омогућен приступ интернету.

За остварење циљева и исхода модула Организација рада у продавници, као и код уводном модулу у првом разреду, потребно је припремити почетни мотивациони материјал како би се ученици мотивисали за рад. Као подстицаји могу послужити историјски или актуелни догађаји, медијске вести, резултати истраживања, социјални експерименти, филмови, књиге, неке чињенице и слично. На овај начин наставник настоји да провоцира реакцију ученика, да их мотивише да дискутују, супротстављају мишљења, аргументују своје ставове и да даље истражују. Могуће је користити израду паноа на којима ће ученици издвојити радна места и задужења у продавници, облике продаје, израду реферата на тему „Карактеристике облика продаје – по учениковом избору”, „Предности и недостаци електронске трговине”. Неопходно је садржаје употпунити примерима и ситуацијама из свакодневног живота како би ученици лакше савладали предвиђене исходе. Понуђени садржаји могу се довести у везу са оним што су ученици учили или уче у другим предметима (нпр. српски језик и књижевност, страни језик, математика, историја, географија, екологија и заштита животне средине, рачунарство и информатика, пословна комуникација, основе трговине, економика трговине, познавање робе, практична настава). Али и примерима из свакодневног живота.

За остварење циљева и исхода модула Снабдевање продавнице робом, полазна основа у изучавању садржаја могло би бити искуство ученика из продавнице у којој обавља практичну наставу/учење кроз рад. Дефинисане исходе модула потребно је операционализовати на нивоу конкретне наставне јединице. При планирању наставе и учења треба имати у виду да се исходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити. Потребно је испланирати наставу и учење према потребама ученика водећи рачуна о њиховим карактеристикама, наставним материјалима које ће користити, техничким условима, наставним средствима и медијима којима школа располаже, као и другим ресурсима школе и локалне средине.

Приликом обраде нових садржаја могу се користити различити начини бележења у свеске као што су мапе ума, „олује идеја” (ученици наводе све што знају о садржајима који се обрађују), забелешке о оном што је кључно у садржају. Ученицима би могла бити занимљива израда мапе ума на тему робна документа у вези снабдевања продавнице робом или на тему робна документа у вези преузимања робе. Пожељно је да ученици имају могућност да користе софтверска решења за симулацију процеса снабдевања и преузимања робе у продавници. Могуће је користити студије случаја и нелинеарно представљање садржаја.

Ученике усмерити да самостално изводе закључке на основу претходног знања и искустава са практичне наставе/учења кроз рад. Приликом обраде ових садржаја могу се израђивати реферати и презентације. Након искуственог учења, понављање и утврђивање садржаја може се остварити усмено, писмено или практично, али и низом игроликих активности као што су квизови, ребуси, асоцијације, укрштенице. На часовима вежби пожељна је игра улога – на пример симулација процеса снабдевања продавнице робом односно преузимања робе. Пажњу посветити корелацији са садржајима других наставних предмета, првенствено садржаја економике трговине, познавања робе, пословне комуникације и примера са практичне наставе.

У раду се препоручује коришћење најразличитијих наставних средстава и извора информација у циљу лакшег усвајања градива. Настава се реализује путем активности ученика кроз индивидуални рад, рад у пару, групни рад. Фронтални рад користити по потреби. Потребно је континуирано пратити могућности и потребе ученика, применити индивидуализацију увођењем разноврсних садржаја и облика рада. Пожељно је коришћење различитих наставних метода: метод демонстрације, симулације, играње улога, студије случаја, писаних радова, нелинеарног приказивања, метод разговора, дискусије, дебате, усменог излагања и друго.

Наставне активности треба заснивати на: посматрању које ће утицати на развој пажње, мишљења и закључивања, стваралачким активностима ученика, пројектној настави, проблемској и истраживачкој настави, дебати, рефератима и другим начинима активирања ученика. Осим активности у оквиру редовне наставе, реализацију програмских садржаја остваривати и кроз: организоване посете привредним организацијама у области трговине, учешће у одговарајућим акцијама које унапређују стручна знања и остале облике амбијенталног учења/наставе.

Креирањем позитивне атмосфере у учионици наставник олакшава усвајање предвиђених циљева и исхода. Пожељно је ученике мотивисати да сами дођу до неких занимљивих података на одабрану тему, па им тако понудити могућност израде семинарског рада, есеја, презентације неког занимљивог детаља из историје развоја трговине.

Препоручује се примена пројектне наставе на тему: Заступљеност класичног облика продаје у савременој трговини, Утицај савремене технологије на организацију рада у продавници, Најчешће врсте рекламација добављачима у Србији.

За остварење неких циљева и исхода може се реализовати сарадња са гостом предавачем (наставник, продавац, купац, менаџер породаје и др.). Модуле реализовати кроз задатке којима ће ученици унапредити примену савремене ИКТ (нпр. истраживање путем интернета, посета трговинским објектима, релевантним институцијама, стручним сајмовима и изложбама).

За остварење циљева и исхода свих модула потребно је ученике упућивати на различите изворе информација а препоручује се коришћење платформи и разноврсних апликација.

Трећи разред:

На првом часу сваког модула упознати ученике са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада, критеријумима и начинима оцењивања.

Облици наставе:

– теорија 62 часа

– вежбе 93 часа

Одељење се дели на групе (до 15 ученика) при реализацији:

– вежби

Препоручени број часова по модулима:

1. Техника продаје робе:

Теорија (42 часа)

Вежбе (63 часа)

2. Услуге купцима и завршни послови у продавници:

Теорија (20 часова)

Вежбе (30 часова)

Место реализације наставе:

Теоријски часови се реализују у учионици/кабинету.

Вежбе се реализују у специјализованој учионици, кабинету или школској продавници у којима је омогућен приступ интернету.

Уводне активности у остваривању програма модула: техника продаје робе, треба посветити поступном увођењу ученика вођеним разговором. Наставник треба да води разговор са ученицима на такав начин да они добију јасну слику о програму, чиме ће се бавити и на који начин. На уводном часу наставник упознаје ученике са начином на који се прати њихово напредовање, како се вреднују и оцењују ученичке активности.

Природа предмета и предвиђени облик наставе – теорија и вежбе захтевају и омогућавају активну наставу која се може одвијати кроз индивидуални рад, рад у паровима, малој и великој групи. У раду се могу користити бројне технике као што су демонстрације, симулације, радионице, играње улога, дискусије, дебате, пројекти, писање есеја, истраживачки рад, реаговање на одређене теме, истраживање и анализа добијених резултата, студије случаја, укључивање у социјалне мреже и друго.

За остварење циљева и исхода модула Техника продаје робе дефинисане исходе модула потребно је операционализовати на нивоу конкретне наставне јединице. Потребно је испланирати наставу и учење према потребама ученика водећи рачуна о њиховим карактеристикама, наставним материјалима које ће користити, техничким условима, наставним средствима и медијима којима школа располаже, као и другим ресурсима школе и локалне средине, а садржаје обрадити уз навођење конкретних примера из свакодневног живота и праксе. Садржаје у вези законске регулативе обрадити ангажовањем ученика у изради реферата. Пожељно је да ученици изнесу аргументовано мишљење кроз израду есеја. Једна од тема би могла бити „Сагледавање будућих праваца развоја малопродаје”. Могуће је користити израду паноа на којима ће ученици истаћи производе са ознакама стандарда (нпр. НАССР, TQM), пратећу робну документацију и друго. Уколико је могуће, требало би ученицима омогућити коришћење савремене технологије за учење и истраживање на тему електронска продаја. При обради концепта тајног купца у продавници, ученици би могли сарађивати у групном раду у изради пројекта чији би продукт у настави могао бити пано са истакнутим стандардима пословања привредног друштва у области трговине у чијој продавници ученици обављају практичну наставу. Код садржаја везаних за решавање приговора и рекламација купаца од великог је значаја систематизовање знања о пословању продавнице и улози продавца и купца у процесу купопродаје. При томе, ослонити се на корелацију са садржајима пословне комуникације и психологије потрошача. Ученици на вежбама могу представити процедуре решавања рекламација купаца кроз игру улога Понуђени садржаји модула могу се довести у везу са оним што су ученици учили или уче у другим предметима (нпр. српски језик и књижевност, страни језик, математика, историја, географија, екологија и заштита животне средине, рачунарство и информатика, пословна комуникација, основе трговине, економика трговине, познавање робе, комерцијално познавање робе, психологија потрошача, практична настава).

За остварење циљева и исхода модула Услуге купцима и завршни послови у продавници препорука је да се користе: стручна литература, шематски прикази, презентације, демонстрациона средства, рад у кабинету продавници, коришћење едукативних програма на рачунару, јасно и конкретно излагање градива са освртом на конкретне примере из свакодневног живота и праксе, развијање и стварање такмичарског духа код ученика, критичког приступа у решавању проблема, индивидуалност, али и смисао за сарадњу и заједничко налажење решења. Подразумева се планирање интерактивних метода рада. Код ученика развијати вештине тимског рада (нпр. један од задатака би могао бити осмишљавање анкете купаца, упитника за давање предлога купаца) тако што би осмислили анкету којом се испитује послекуповно задовољство купца). Поред групног рада, пожељно је применити вршњачко вредновање презентованих решења задатака. Препорука је организовати пројектну наставу, а могуће теме су: „Најчешћи приговори и рекламације купаца у Србији”, „Потребе купаца и корпа потрошача– некад и сад”. Ученицима би могла бити занимљива израда мапе ума на тему фазе непосредне продаје у одређеном облику продаје. Могуће је користити студије случаја и нелинеарно представљање садржаја.

У прoграму трговинског пословања предвиђа се праћење свих инoвација у малопродаји, oднoснo праћење стратегије развоја трговине. Препорука је да се наводе примери из праксе са посебним акцентом на савремене технологије. На часовима вежби, кад год је могуће симулирати процесе из домена трговинског пословања и доводити у везу са оним што ученици имају прилике да виде у реалном радном окружењу, у продавници у којој обављају практичну наставу/учење кроз рад.

У току извођења вежби препоручује се да ученици самостално попуњавају одговарајућу документацију, спроводе поступке и воде белешке. Ученике треба оспособити и охрабривати да и сами проналазе материјале који су погодни за обраду на часовима. За садржаје везане за услуживање купаца и благајничко пословање подразумева се да бројне ученичке активности имају продукте у виду постера, аудио/визуелних записа, текстова. Они се могу користи при интеграцији или систематизацији знања у оквиру одељења где су настали, али се могу применити и шире. Ученици који су посебно успешни у савладавању овог програма могу се мотивисати да учествују у школском и републичком такмичењу из трговинског пословања.

Ученицима треба омогућити да самостално истражују, прате, експериментишу, сакупљају, стварају, долазе до нових сазнања како би подстакли критичко мишљење и развили активан однос према заштити и чувању околине. Користити што више очигледних наставних средстава (слике, фотографије, илустрације, шеме, филмови) како би се ученици упознали са различитим појмовима, процесима и променама у савременој трговини.

Ученике усмерити да самостално изводе закључке на основу претходног знања и искустава са практичне наставе/учења кроз рад. Приликом обраде ових садржаја могу се практиковати реферати и презентације. Пажњу посветити корелацији са садржајима других наставних предмета, првенствено садржаја пословне комуникације, примера са практичне наставе, маркетинга у трговини, психологије потрошача, комерцијалног познавања робе.

У раду се препоручује коришћење најразличитијих наставних средстава и извора информација у циљу лакшег усвајања градива. Настава се реализује путем активности ученика кроз индивидуални рад, рад у пару, групни рад. Фронтални рад користити по потреби. Потребно је континуирано пратити могућности и потребе ученика, применити индивидуализацију увођењем разноврсних садржаја и облика рада. Пожељно је коришћење различитих наставних метода: метод демонстрације, симулације, играње улога, студије случаја, писаних радова, нелинеарног приказивања, метод разговора, дискусије, дебате, усменог излагања и друго.

За остварење неких циљева и исхода може се реализовати сарадња са гостом предавачем (наставник, продавац, купац, менаџер продаје и др.). Модуле реализовати кроз задатке којима ће ученици унапредити примену савремене ИКТ (нпр. истраживање путем интернета, посета трговинским објектима, релевантним институцијама, стручним сајмовима и изложбама).

За остварење циљева и исхода свих модула потребно је ученике упућивати на различите изворе информација (штампане и електронске медије) како би се код ученика остварила већа мотивација, развио правилан однос према раду и целоживотном учењу. Развој вештина коришћења различитих извора информација и њиховог критичког вредновања од стране ученика, треба да подстакне развој техника учења и активности ученика које су усмерене на практичну примену стечених знања и развој функционалних знања, вештина и навика. Коришћење модерне технологије у настави, у складу са материјалним могућностима школе, допринеће ефикаснијем остварењу исхода учења и функционалној употреби наученог. Код употребе информационих технологија треба бити посебно обазрив како би се избегао формализам и популаризам. Информационе технологије треба уводити у наставу са јасном намером о томе који циљ се помоћу ње жели постићи, као и то које ће исходе да ученици остваре. Кроз обраду свих наставних садржаја потребно је ученике оспособљавати за процес самоучења упућивањем на различите изворе знања, сајтове едукативног карактера, енциклопедије и остале ресурсе у којима се могу стећи додатна знања.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење и вредновање је део професионалне улоге наставника. Од њега се очекује да континуирано прати и вреднује: процес наставе и учења, исходе учења и себе и свој рад. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика. Сваки наставни час и свака активност ученика су, у том смислу, прилика за регистровање напретка ученика и упућивање на даље активности. Наставник треба да подржи саморефлексију (промишљање ученика о томе шта зна, уме, може) и подстакне саморегулацију процеса учења кроз постављање личних циљева напредовања.

Наставник треба да прати напредак ученика који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују.

Формативно мерење подразумева прикупљање података о ученичким постигнућима, а најчешће технике су: реализација практичних задатака, посматрање и бележење ученикових активности током наставе, непосредна комуникација између ученика и наставника, регистар за сваког ученика (мапа напредовања) итд.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, користи питања да би генерисао податке из ученичких идеја, али и да помогне развој ученичких идеја, даје ученицима повратне информације.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваког реализованог модула или целине и може се вршити на основу података прикупљених формативним оцењивањем, из контролних задатака, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика, тестова практичних вештина, резултата/решења проблемског или пројектног задатка.

За сумативно оцењивање разумевања и вештина ученици би требало да решавају практичне задатке који садрже неке аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу да примене стечена знања и вештине, а не само да се присете информација и процедура које су запамтили, да садрже захтеве за предвиђањем, планирањем, реализацијом неког истраживања и интерпретацијом задатих података.

У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напредовању ученика. Предности коришћења портфолија су вишеструке: омогућава кoнтинуирaнo и систeмaтско прaћeњe нaпрeдoвaњa, подстиче развој ученика, представља увид у прaћeњe рaзличитих аспеката учења и развоја, представља подршку у оспособљавању ученика за самопроцену, пружа прецизнији и поузданији увид у различите oблaсти постигнућа (јаке и слабе стране) ученика.

Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Ако наставник са ученицима договори показатеље на основу којих сви могу да прате напредак у учењу, ученици се уче да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили. Оцењивање тако постаје инструмент за напредовање у учењу. На основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима треба планирати процес учења и бирати погодне стратегије учења.

Назив предмета: ПОСЛОВНА КОМУНИКАЦИЈА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика са врстама комуникација и њиховим карактеристикама;

– Упознавање ученика са средствима и начинима комуникације;

– Оспособљавање за самосталну вербалну и писану комуникацију;

– Оспособљавање ученика за превазилажење могућих баријера у комуникацији (применом различитих метода и техника);

– Овладавање вештином комуникације у процесу продаје;

– Оспособљавање ученика за успешно обављање телефонског разговора и правилно састављање e-mail порука;

– Оспособљавање ученика да ефикасно примењује ИКТ приликом обављања оперативних послова укључујући пословну комуникацију електронским путем;

– Овладавање техникама продајног наступа;

– Развијање вештина говора, писања, слушања, постављања питања као и вештине невербалне комуникације;

– Развијање и неговање вештина понашања у складу са правилима пословног бонтона;

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

Предмет се реализује кроз вежбе Приликом остваривања програма одељење се дели на групе до 15 ученика. Препорука је да се настава изводи кроз двочас.

Препоручени број часова по темама је следећи:

1. Увод у пословну комуникацију 18 часова

2. Пословни бонтон и продајне вештине 24 часа

3. Комуникација у продаји 28 часова

Место реализације наставе:

− у учионици, специјализованој учионици или кабинету.

Теме се реализују кроз методе активно оријентисане наставе. Дефинисане исходе тема потребно је операционализовати на нивоу конкретне наставне јединице.

При реализацији тема, неопходно је да се наставник припреми да презентује ситуације, примере из домена рада ученика.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Пре свега, користити активне облике наставе-интерактивна предавања (филм, презентације, искуства ученика, студијама случаја...), вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, игре улога, симулације, текстуално-илустративне методе.

Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Посебно се препоручује: симулација и демонстрација вештина комуникације, решавања конфликата, вештина потребних за тимски рад, игра улога, вежбање вештина. Ученици могу самостално, или у пару представљати продајне вештине – задаци се могу поделити на основу избора различитих типова потрошача, или уз инструкције наставника.

Код прве теме ученике упознати са свим врстама комуникације и њиховим карактеристикама; средствима и начинима комуникације; Оспособити ученике да примени правила успешне комуникације на примеру; препозна грешке у комуникацији на примерима из свакодневног и радног окружења;

Код друге и треће теме кроз игре улога, студије случаја и примере ситуација из живота (часови вежби) ученици уз инструкције наставника планирају и припремају продајни разговор, покушавају да прилагоде продајни наступ различитом типу потрошача. Ослањати се на предмет Основи трговине и у великој мери на Трговинско пословање.

Ученике упознати са општеприхваћеним правилима понашања (пословни бонтон); како се примењује и негују пословна етика, и како да одржава коректне односе са потрошачима, клијентима и запосленима у компанији, што такође могу применити и додатно увежбавати и уреалним условима применити уз инструкције наставника/ ментора на настави у блоку из Трговинског пословања.

У трећој теми, такође кроз игре улога, студије случаја и разне ситуације (часови вежби) ученици постепено овладавају техникама продајног наступа, вођења телефонског разговора и слања електронских порука. Такође вежбају да препознају могуће баријере у комуникацији и примену различитих метода решавања конфликтних ситуација из реалног живота које ће моћи да примене на пракси у конкретним ситуацијама.

У великој мери се ослањају на Трговинско пословање, а на часовима Практичне наставе у прилици су да примене научено у реалној ситуацији у продавници

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици учествују у раду, како развијају знања и вештине неопходне за добру пословну комуникацију, прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд.

Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваког реализованог модула. Сумативне оцене се добијају из тестова знања и тестова практичних вештина, домаћих задатака, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика, презентација уз поштовање остварености исхода.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Када је у питању нпр. практичан рад (тимски рад, игра улога, слично) може се применити чек листа у којој су приказани нивои постигнућа ученика са показатељима испуњености, а наставник треба да означи показатељ који одговара понашању ученика.

Назив предмета: ПОЗНАВАЊЕ РОБЕ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање са основним појмовима познавања робе;

– Оспособљавање ученика за идентификацију производа;

– Развијање знања о врстама прехрамбених производа и вредностима хранљивих састојака намирница;

– Развијање свести о неопходности примене санитарних и еколошких прописа у раду са храном;

– Усвајање знања о факторима који утичу на квалитет животних намирница;

– Проширивање знања о штетном утицају алкохола, кофеина и никотина на људски организам;

– Развијање основних знања о различитим врстама сировина и готових производа;

– Усвајање знања о разлици између квалитета својстава и намене природних и вештачких материјала;

– Оспособљавање ученика за идентификацију производа и истицање значаја декларације робе и важности марке производа;

– Развијање знања о врстама производа хемијске индустрије, њиховом значају;

– Подизање нивоа свести о могућим опасностима при раду са хемијским производима;

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици.

Одељење се не дели на групе.

Препоручени број часова по темама је следећи:

– Увод у познавање робе: 4 часа

– Прехрамбена роба: 21 час

– Текстилна роба, кожа и обућа: 15 часова

– Производи хемијске индустрије: 14 часова

– Електротехнички производи: 9 часова

– Књижарска роба: 5 часова

Препоруке за реализацију наставе:

Програм наставе и учења оријентисан је на остваривање циљева и исхода учења и улога наставника је врло важна јер програм пружа простор за слободу избора и повезивање садржаја, метода наставе и учења и активности ученика.

Дефинисане исходе модула потребно је операционализовати на нивоу конкретне наставне јединице. При планирању наставе и учења треба имати у виду да се исходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити. За постизање већине исхода потребно је планирати/осмислити више различитих активности и припремити средства и начине провере остварености пројектованих исхода. Пре свега, користити активне орјентисану наставу – интерактивна предавањ, искуства ученика у студијама случаја, вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода, метода дискусије), методе демонстрације, симулације, текстуално-илустративне методе. Разноврсност метода које се примењују, као и коришћење различитих извора података, пружају могућност да стечена знања и вештине на часовима нађу примену у свакодневном искуству ученика, да буду функционална.

Теме се могу реализовати кроз искуства ученика из свакодневног живота из праксе као и разних искустава приликом коришћења различите робе. Направити корелацију и повезати садржаје са предметом: Хемија, Биологија и Трговинско пословање.

Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. За сваки садржај и изабрану технику рада наставник се мора припремити посебно у погледу одабира одговарајућег материјала и припреме одговарајућих узорака.

Пројектна настава се може применити у свим темама, и требало би је подржавати и ученике мотивисати и подстаћи да истраже различите трговинске производе. Кроз ову наставу ученици ће учити да уче, истражују, филтрирају и користе информације, развијају тимски рад, међусобне односе сарадње, могућност да стекну практичне продајне вештине али и менаџерске вештине (односи се на ученике који показају посебну мотивацију за рад). Скренути ученицима пажњу на значај: е-трговине и заштиту потрошача. Нарочиту пажњу посветити очувању здравља и заштити животне средине. Неки од пројектних задатака могу се односити на Штетност дувана и алкохола по здравље или утицај Хемијске индустрије на климатске промене и екосистем у целини.

Ученике треба оспособити и охрабрити да и сами проналазе материјале који су погодни за обраду на часовима. Добро реализована и организована настава овог предмета подразумева да ученичке активности имају продукте у виду постера, презентација, плаката или аудио-визуелних записа.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици учествују у раду, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из: контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада.

Ученици се могу пратити и вредновати и на следеће начине: праћење вештине изражавања и саопштавања, разумевање, примена и вредновање научених поступака и процедура (ово вредновање нарочито може доћи до изражаја код примене научених појмова кроз конкретне примере), ангажовање ученика у настави,одговоран однос према раду и постављеним задацима, активно учествовање у настави, сарадњу са другима (нарочито код примене групног рада), исказано интересовање и мотивација за учење и напредовање, домаћи задаци, напредовање у односу на претходни период.

Провера и праћење постигнућа ученика обавља се на сваком часу. Битно је да наставник по добијеним резултатима након завршене теме (сумативног оцењивања) врши анализу заједно са ученицима предвиђа даље мере у циљу унапређивања рада. Све добијене податке потребно је да наставник евидентира у есДневнику и у својој педагошкој евиденцији.

Назив предмета: ЕКОНОМИКА ТРГОВИНЕ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Усвајање знања о значају, циљевима и врстама предузећа у тржишној привреди;

– Упознавање са карактеристикама различитих врста предузећа и њиховом начину пословања;

– Развијање знања о средствима и изворима средстава у трговинском предузећу;

– Развијање свести о значају трошкова у пословању трговинског предузећа;

– Оспособљавање ученика за праћење пословања трговинског предузећа;

– Развијање знања о основним појмовима о економији трговинског предузећа;

– Упознавање са организацијом основних пословних функција предузећа;

– Оспособљавање ученика да примени стечена знања у пракси.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања

Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици. Одељење се не дели на групе

Препоручени број часова по темама:

– Предузеће као носилац привређивања: 16 часова

– Пословна средства и извори средстава трговинског предузећа: 14 часова

– Трошкови предузећа: 12 часова

– Резултати пословања и мерење пословног успеха трговинског предузећа: 12 часова

– Организација пословања предузећа: 14 часова

При реализацији тема неопходно је да се наставник припреми да презентује ситуације, примере из домена рада трговине, повеже знање ученика из свакодневног живота са појмовима које ученици требају усвојити из овог предмета. Препорука је мотивисати ученике на самостални рад, нарочито у коришћењу информационо-комуникационих технологија у сврху стицања нових знања.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова.

Теме се реализују путем активно оријентисане наставе (филм, искуства ученика у студијама случајева, ако постоји могућност и пројектна настава), вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), рад на тексту, демонстративна метода, радионица, метода дискусије, асоцијације, квизови и др. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

Програм наставе и учења оријентисан је на остваривање циљева и исхода учења и улога наставника је врло важна јер програм пружа простор за слободу избора и повезивање садржаја, метода наставе и учења и активности ученика.

Дефинисане исходе тема потребно је операционализовати на нивоу конкретне наставне јединице. При планирању наставе и учења треба имати у виду да се исходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити. На пример, код теме Предузеће као носилац привређивања, исход: наведе карактеристике предузећа као основног носиоца привређивања. подразумева да су постигнути исходи: дефинише предузеће, објасни улогу предузећа као носиоца привређивања и наведе карактеристике предузећа. Свака наредна тема, такође захтева анализу исхода и операционализацију на нивоу наставне јединице.

При реализацији тема: Појам предузећа и Организација пословања предузећа, ослонити се на знање које су ученици стекли у претходној години, кроз наставу предмета Основе трговине, а тему Средства, извори средстава и трошкови довести у везу са предметом Трговинско пословање и Практична настава. При објашњавању одређених појмова, објашњења конкретизовати реалним примерима (на пример код поделе средстава на основна и обртна, на основу карактеристика ових средстава дати ученицима задатак да разврстају основна и обртна средства у продавници у којој обављају праксу; код обраде садржаја везаних за трошкове и утрошке ученицима задати да распознају шта су трошкови а шта утрошци у продавници где обављају праксу; код објашњавања економских принципа дати ученицима задатак да прокоментаришу ове принципе, на конкретном примеру трговинског предузећа; и др.). По могућности организовати посету малопродајном објекту, како би ученици стекли увид у функционисање различитих трговинских објеката што је важно за обраду теме Организација пословања предузећа.

Ученици на конкретним задацима могу применити вештине израде калкулације набавне и продајне цене, (Трошкови предузећа) и увидети значај ПДВ-а.

Прегледност и лакше достизање предвиђених исхода ученицима могу олакшати израђене шеме (везано за средства предузећа, калкулацију, формуле за економске принципе и др.).

Пројектну наставу је могуће применити у свим темама (за мотивисане ученике), посебно у оквиру теме Резултати пословања и мерења пословног успеха трговинског предузећа. Групама ученика може се доделити задатак, да прате пословање више предузећа, упоређују њихове резултате и издвоје узроке за постигнуте резултате тих трговинских предузећа.

Теме се могу реализовати кроз искуства ученика из свакодневног живота (нпр. код трошкова и утрошака, прихода и др.), из практичне наставе/учења кроз рад, анализом ситуација из појединих филмова-серија и слично.

Обрађене теме повезати са темама других стручних предмета и стечено знање унапредити кроз праксу на практичној настави/учењу кроз рад.

Подстицати ученике да користе релевантне и поуздане интернет сајтове везане за теме које се обрађују.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад.

Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици учествују у раду, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из: контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика, уз поштовање остварености исхода.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Такође, ученике мотивисати да израде потребне шеме, презентације или евентуално , групу ученика, да реализују пројектну наставу и то вредновати у складу са тежином израђеног задатка, уложеног рада и труда.

Ученици се могу пратити и вредновати (кроз формативно и сумативно оцењивање) на следеће начине:

– вештине изражавања и саопштавања (може се користити код свих тема из овог предмета), разумевање, примена и вредновање научених поступака и процедура (ово вредновање нарочито може доћи до изражаја код примене научених појмова кроз конкретне примере (нпр. приказивање организационе структуре трговинског предузећа на примеру продавнице у којој раде праксу; израда задатака калкулације; упоређивање економских принципа на задатом примеру једног или више трговинских предузећа; разликовање средстава у предузећу на конкретном примеру; и др.)

– праћење ангажовање ученика у настави (обављати што редовније): одговоран однос према раду и постављеним задацима, активно учествовање у настави, сарадњу са другима (поготово код примене групног рада), исказано интересовање и мотивација за учење и напредовање (нарочито вредновати ако ученици покажу додатно интересовање и мотивисаност).

Провера и праћење постигнућа ученика обавља се на сваком часу. Битно је да наставник по добијеним резултатима након завршене теме (сумативног оцењивања) врши анализу заједно са ученицима предвиђа даље мере у циљу унапређивања рада. Све добијене податке потребно је да наставник евидентира у есДневнику и у својој педагошкој евиденцији. Посебно је важно уводити навику да се ученицима омогући да и они дају своју процену избора садржаја.

Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Када је у питању нпр. тимски рад, пројектна настава и слично, може се применити чек листа у којој су приказани нивои постигнућа ученика са показатељима испуњености, а наставник треба да означи показатељ који одговара понашању ученика. Поред праћења остварености исхода, наставник прати и домаће задатке, напредовање у односу на претходни период и формулише препоруке за даље напредовање ученика.

Кроз све теме, активно радити на подизању свести ученика о одрживом развоју.

Назив предмета: ПСИХОЛОГИЈА ПОТРОШАЧА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање са психологијом потрошача и њеном применом у трговини;

– Развијање знања о психолошким процесима и особинама и њиховом манифестовању у понашању;

– Развијање вештина опхођења које унапређују рад са потрошачем;

– Оспособљавање за разумевање психологије понашања потрошача;

– Унапређивање способности предвиђања понашања потрошача;

– Развијање способности утицања на понашање потрошача;

– Развијање концепта комуникације као социјалне интеракције;

– Развијање толеранције и уважавање различитости;

– Развијање осећања солидарности, разумевања и конструктивне сарадње са другима.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици. Одељење се не дели на групе.

Препоручени број часова по темама је следећи:

− Увод у психологију потрошача 5 часова

− Психички живот особе 21 час

− Понашање потрошача 22 часа

− Психологија опхођења са потрошачем 20 часова

Програм оријентисан на исходе наставнику даје већу слободу у креирању и осмишљавању наставе и учења. Исходи су главни оријентир наставнику да одреди обим и дубину обраде појединих садржаја, избор својих и ученичких активности, динамику рада, начине праћења и вредновања. Полазећи од датих исхода и кључних појмова садржаја наставник најпре креира свој годишњи план рада из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Исходи из програма се не везују за теме и садржаје већ су кумулативни ефекат бројних активности током школске године. Они су тако формулисани да омогућавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице. На пример, исход „наведе психичке процесе, особине и стања” (тема: психички живот особе), посматра као целину међусобно повезаних процеса, особина и стања чији се развој одвија током целог живота и као јединство психичког и телесног функционисања, наставник у својим оперативним плановима уситњава на већи број мањих исхода који су на нивоу часа или групе часова, као што би то био исход: ученик је у стању да наведе сазнајне процесе. Овако припремљени оперативни планови, са уситњеним исходима који такође морају бити тако формулисани да обезбеђују мерљивост или бар проверљивост, омогућавају наставнику бољи увид у напредовање ученика, као и у ефекте сопственог рада. Уколико постоје тешкоће да се неки исход из оперативног плана достигне то је знак наставнику да изврши неке промене у планирању.

За успешну наставу и учење важно је планирати и начине праћења и вредновања са којима ученике треба унапред упознати. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално али и у сарадњи са колегама због успостављања корелације међу предметима, тематског планирања и пројектне наставе.

Садржај програма, подељен у четири теме, чине изабрани појмови психологије потрошача, који су у функцији достизања исхода, развоја компетенција и остваривања циља предмета. Евентуалне измене и допуне садржаја по избору наставника требало би да буду функционално уклопиве у приступ настави базираној на исходима и компетенцијама пошто није акценат више на томе шта се учи, већ зашто се учи, чему то служи и шта ученик уме да уради са тим.

При реализацији тема неопходно је да се наставник прилагоди избор метода и облика рада за сваку тему у зависности од наставних садржаја, могућности и интересовања ученика, материјално-техничких и других услова. Пре свега, користити активне орјентисану наставу – интерактивна предавања, искуства ученика у студијама случаја, вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода, метода дискусије), методе демонстрације, симулације, игре улога, текстуално-илустративне методе. Разноврсност метода које се примењују, као и коришћење различитих извора података, пружају могућност да стечена знања и вештине на часовима нађу примену у свакодневном искуству ученика, да буду функционална.

Друга тема је комплексна и обухвата највећи део садржаја. Најважнији захтев који се ставља пред наставника јесте да планира свој рад тако да обезбеди ученицима да достигну исходе који се односи на психички живот особе, као и све исходе који се односе на примену знања о психолошким процесима, особинама и стањима у свакодневном животу. Изолована знања о личности које ученици не доводе у везу са сопственим искуством, примерима из окружења, практичне наставе и применом неће допринети, у већој мери, достизању исхода овог програма. Зато је важно да наставник планира на који начин ће садржај приближити ученицима, да припреми што више одговарајућих материјала и подстакне ученике да их и сами пронађу у примерима из других предмета (Пословна комуникација, Трговинско пословање, Практична настава.....), различитих медија, са друштвених мрежа или у свакодневном животу.

Такође, препорука је примена пројектне наставе, а неке од тема могу бити: Карактеристике потрошача: групне (културне и субкултурне); социјалне (реферетне групе); личне (узраст, образовање, животно искуство, стандард, животни стил); психолошке (мотиви, потребе, учење, перцепција, ставови, вредности, осећања); Процес одлучивања приликом куповине; фактори који утичу на потрошача пре, за време и после куповине; обичаји, ритуали, стереотипи при куповини.

Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

За сваки садржај и изабрану технику рада наставник се мора припремити посебно у погледу одабира и одговарајућег материјала и техничке припреме потребних материјала. Ученике треба оспособити и охрабривати да и сами проналазе материјале који су погодни за обраду на часовима.

Добро организована и реализована настава овог предмета подразумева да бројне ученичке активности имају продукте у виду постера, аудио/визуелних записа, текстова. Они се могу користи при интеграцији или рекапитулацији пређених садржаја у оквиру одељења где су настали, али се могу применити и шире. Ученици коју су посебно успешни у савладавању овог програма могу се ангажовати у оквиру вршњачких тимова и секција у школи.

У великој мери ученици и наставници при реализацији појединих садржаја могу да се ослањају на Трговинско пословање, Пословну комуникацију, а на часовима Практичне наставе у прилици су да примене научено у реалној ситуацији у продавници.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној на исходе прате се и вреднују знања, вештине и ангажовање ученика, узимајући у обзир дефинисане стандарде постигнућа, односно стандарда квалификације.

Наставник треба континуирано да прати напредовање ученика. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања. Најпре пружити повратну информацију ученику, дати препоруке за даљи рад, а поред тога вредновање треба да има и мотивациону функцију, односно да подиже самопоуздање и заинтересованост ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни рад, да користи питања да би генерисао податке из ученичких идеја, али и да подстиче развој ученика узимајући у обзир њихове различите могућности и различите ниво њиховог предзнања. Повратне информације добијене од ученика користити да се прилагоди подучавање и охрабрују ученици да самооцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависиће од врсте активности која се вреднује.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из тестова, домаћих задатака, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика, уз поштовање остварености постављених исхода.

Како међу исходима има и оних који се односе на комуникацију, сарадњу, аргументовање, што доприноси развоју међупредметних компетенција, важно је да се и тај аспект ученичких активности прати и вреднује. Из тог разлога, сваки час и свака активност су прилика да се ученику да повратна информација, па и оцена. На пример, добро постављено питање или аргументовање заслужује поткрепљење оценом јер је свакако одраз ученичког знања, промишљања, радозналости. Ученике треба подстицати и оспособљавати да уз одговарајућу аргументацију сами процењују сопствени напредак у достизању исхода, као и напредак других ученика у одељењу. Тиме праћење и вредновање постају саставни део процеса учења.

Назив предмета: МАРКЕТИНГ У ТРГОВИНИ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

− Упознавање са значајем и улогом маркетинга у трговини

− Усвајање концепта маркетинга као начина размишљања у пословању

− Развијање знања о тржишту, сегментацији и истраживању тржишта

− Развијање знања о инструментима маркетинга

− Оспособљавање за комбиновање дистрибуције са осталим инструментима маркетинг микса

− Овладавање вештинама промотивног микса;

− Овладавање вештини утицаја на понашање потрошача у куповини,

− Развијање начина размишљања усмереног на испоруку вредности потрошачу;

− Развијање способности логичког размишљања.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици.

Препоручени број часова по модулима је следећи:

Маркетинг и тржиште: 8 часова

Инструменти маркетинг микса: 38 часова

Понашање потрошача и маркетинг: 8 часова

Дигитални маркетинг: 8 часова

При реализацији модула, неопходно је да се наставник припреми да презентује ситуације, које се односе на примену маркетинга у трговини.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова. Пре свега, користити активне облике наставе-интерактивна предавања (филм, искуства ученика и слично), вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, симулације, текстуално-илустративне методе, студије случаја и слично. Препорука је да што је могуће више наставник укључи дијалошку методу како би се код ученика развијали како ставови тако и вербално изражавање. Реализацију наставних садржаја ускладити са садржајима предмета трговинско пословање, предузетништво и пословна комуникација.

Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. Такође, препорука је примена пројектне наставе. Ученици у виду пројекта, могу самостално, или у пару представљати различите теме везане за различите садржаје, уз инструкције наставника.

Дефинисане исходе по темама, неопходно је операционализовати на нивоу конкретне наставне јединице, нарочито код теме Инструменти маркетинг микса. Исходи код наведене теме су дати уопштено и њихово достизање јача улогу наставника. Наставнику се пружа простор за слободу избора и повезивање садржаја, метода наставе и учења и активности ученика приликом операционализације исхода.
Теме се могу реализовати кроз искуства ученика из свакодневног живота, из праксе, анализом ситуација, употребом наученог из предмета економика трговине, пословна комуникација, психологија потрошача и трговинско пословање, са циљем повезивања стечених знања и управљања процесом учења како би се унапредиле компетенције ученика.

У оквиру обраде сегментације тржишта и истраживања тржишта повезати градиво маркетинга са предузетништвом. Препорука је да ученицима приликом израде истраживања група испитаника буду други ученици из одељења, али наставник може да одлучи и другачије.

У оквиру теме дигитални маркетинг повезати градиво са конкретним ситуацијама у животу ченика и практичном наставом/учењем кроз рад. Што је могуће више повезати градиво са конкретним примерима и дискусијама.

Од изузетне важности за сваку наставну тему је истицати приступ испоруке вредности за потрошача.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици учествују у раду, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика, уз поштовање остварености исхода.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Када је у питању нпр. практичан рад (тимски рад, бизнис план) може се применити чек листа у којој су приказани нивои постигнућа ученика са показатељима испуњености, а наставник треба да означи показатељ који одговара понашању ученика.

Назив предмета: KOMЕРЦИЈАЛНО ПОЗНАВАЊЕ РОБЕ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

2. ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА

− Упознавање са појмом робе и њеним основним својствима

− Развијање знања о значају континуиране контроле квалитета робе и метода те контроле

− Усвајање знања о везама које у реалним условима постоје између нивоа, века и функција квалитета

− Упознавање различитих ознака које роба носи у робном промету

− Развијање знања о важности исправа које прате робу у робном промету

− Усвајање знања о различитим стандардима, којима се регулише производња и промет робе

− Усвајање знања о прописима којима се регулише производња и промет робе

− Упознавање ученика са значајем амбалаже за очување квалитета робе у току манипулације

− Упознавање са правилима и прописима везаних за заштиту права потрошача

− Оспособљавање за рад уз примену правила понашања трговца са аспекта заштите права потрошача

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици. Одељење се не дели на групе.

Препоручени број часова по темама је следећи:

– Роба и квалитет робе 26 часова

– Дистинктивне ознаке и прописане исправе које прате робу 18 часова

– Стандарди и остали прописи при стављању робе у промет 18 часова

При реализацији тема неопходно је да се наставник прилагоди избор метода и облика рада за сваку тему у зависности од наставних садржаја, могућности и интересовања ученика, материјално-техничких и других услова. Пре свега, користити активне орјентисану наставу – интерактивна предавања, искуства ученика у студијама случаја, вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода, метода дискусије), методе демонстрације, симулације, игре улога, текстуално-илустративне методе. Разноврсност метода које се примењују, као и коришћење различитих извора података, пружају могућност да стечена знања и вештине на часовима нађу примену у свакодневном искуству ученика, да буду функционална.

Теме се могу реализовати кроз искуства ученика из свакодневног живота из праксе као и разних искустава приликом коришћења различите робе. Направити корелацију и повезати наставне садржаје са предметом: Трговинско пословање, Практична настава, Познавање робе;

Дефинисане исходе по темама, неопходно је операционализовати на нивоу конкретне наставне јединице,

Код прве теме акценат је на стицање знања о појму робе, на идентификовање карактеристика квалитета робе и њеног значаја за потрошача; Оспособити ученике да саставе табелу компоненти квалитета по њиховом значају за потрошаче и својстава робе на основу којих се оцењује квалитет; Циљ ове теме јесте да ученици разумеју важност утврђивања комплексности квалитета робе и потребе контроле квалитета робе. Код ове теме такође упознати ученике да препознају функције амбалаже и паковања са аспекта очувања квалитета робе у робном промету.

Код друге теме оспособити ученика да у реалним условима препозна, разликује и објасни значај означавања робе у робном промету и да препозна и објасни исправе које прате робу у робном промету; Упознати их са атестом, гарантним листом, техничким упутством и др. Донети прописане исправе на увид ученицима и обрадити све на тај начин. Упутити их да све то виде на практичној настави како би знали да их разликују.

Бар код симбологије ученици треба да разликују и да знају примену GS1 систем нумерације за поједине производе и логистичке јединице. Ученицима дати на увид све бар код симбологије и анализирати их заједно на часовима како би схватили разлику и примену истих. Ученици ову тему треба да повежу са практичном наставом.

Код треће теме указати на Обавезе и одговорности трговаца у трговинском пословању са потрошачима. Тему урадити тако да се ученици упознају са законима и прописима (Закон о трговини, Закон о заштити потрошача, прописи о квалитету итд.). Повезати цело градиво са примерима из праксе и упутити ученике да све то вежбају на практичној настави у конкретном малопродајном објекту.

Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад. За сваки садржај и изабрану технику рада наставник се мора припремити посебно у погледу одабира и одговарајућег материјала и техничке припреме потребних материјала. Ученике треба оспособити и охрабривати да и сами проналазе материјале који су погодни за обраду на часовима.

Добро реализована и организована настава овог предмета подразумева да ученичке активности имају продукте у виду постера, презентација, плаката или аудио-визуелних записа.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној на исходе прате се и вреднују знања, вештине и ангажовање ученика, узимајући у обзир дефинисане стандарде постигнућа, односно стандарда квалификације.

Наставник треба континуирано да прати напредовање ученика. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања. Најпре пружити повратну информацију ученику, дати препоруке за даљи рад, а поред тога вредновање треба да има и мотивациону функцију, односно да подиже самопоуздање и заинтересованост ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни рад, да користи питања да би генерисао податке из ученичких идеја, али и да подстиче развој ученика узимајући у обзир њихове различите могућности и различите ниво њиховог предзнања. Повратне информације добијене од ученика користити да се прилагоди подучавање и охрабрују ученици да самооцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање зависиће од врсте активности која се вреднује.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из тестова, домаћих задатака, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика, уз поштовање остварености постављених исхода.

Назив предмета: ПРЕДУЗЕТНИШТВО

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање ученика са појмом и значајем предузетништва

– Развијање пословног и предузетничког начина размишљaња;

– Упознавање са стартап екосистемом

– Развијање вештина за самосталну израду једноставних бизнис планова

– Оспособљавање за самостално припремање једноставног маркетинг и финансијског плана

– Усвајање знања потребних за оснивање и почетак рада предузетника

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула/теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.

Настава се реализује кроз вежбе и одељење се дели на две групе.

Место реализације може бити кабинет за предузетништво или учионица. Препорука је да се користе методе рада попут мини предавања, симулација, студија случаја, дискусија. Други модул/ тему реализовати корз пројектини рад ученика. У излагању користити презентације, примере, видео записе и сл.

Циљ предмета предузетништво је да упозна ученике са основним појмовима и врстама предузетништва, али и да подстакне предузетнички дух код њих; да им омогући да препознају вештине које одликују успешног предузетника, да открију мотиве његове активности и инструмента помоћу којих се креира и оцењује пословна идеја. Потребно је да ученици разликују области предузетништва, као и мере подстицаја предузетништва у нашој земљи. Резултат њихове истраживачке и пројектне активности треба да буде бизнис план.

За увођење ученика у тему потребно је припремити што више различитих материјала а његов избор треба прилагодити узрасту ученика, њиховим интересовањима, специфичности теме и предзнања. Материјал треба да мотивише ученике да истражују, улазе у дискусију, образлажу своје ставове. Циљ је да се подстиче радозналост, аргументовање, креативност, рефлексивност, истрајност, одговорност, аутономно мишљење, сарадњу, једнакост међу половима.

Број часова по препорученим садржајима није унапред дефинисан и наставник треба да га прилагоди динамици рада.

Основе предузетништва

За увођење у тему наставник може да припреми примере успешних предузетника, пожељно је да буду на глобалном и локалном нивоу, који илуструју снагу иницијативе и предузетништва као и да подстакне ученике да опишу своје пример.

Ученике наводити да идентификују мотиве који покрећу предузетничке активности. У оквиру ове теме кроз игру улога могуће је описати карактеристике које треба да поседује успешан предузетник. У складу са могућностима организовати посете предузетника из локалне заједнице. Студије случаја могу бити користан алат да у оквиру своје делатности, ученици одаберу најбољи ИКТ алате за конкретне пословне идеје и аргументују свој избор у односу на критеријуме као што су квалитет, цена, еколошка подобност и сл. Ученике треба упутити да се информишу о предностима развоја предузетништва у условима дигитализације. Посебну пажњу посветити стартап екосистему и могућностима за развој и подстицај стартап бизниса. Мотивисати ученике да проуче програме за развој стартап бизниса у локалној заједници. Требало би да ученици сами изврше истраживање корака при регистрацији предузећа и докумнетације потребне за то. Регистрација привредних субјеката и подршка предузетништву као препоручни садржаји су погодни за реализацију пројектне наставе. Једна група ученика може да обрађује тему законске регулативе у функцији развоја предузетништва у Србији, друга група кораке при регистацији предузећа, трећа група неопходну документацију, четврта група институције и инфраструктуру за подршку предузетништву. Кључне речи за претрагу на Интернету: АПР, регистрација привредних друштава, Центар за предузетништво, законска регулатива. Ученици кроз тимове могу да истраже и презентују начине финансирања пословне идеје и ризике које предузетник преузима. Коначни резултат пројекта може бити: презентација или филм. На исти начин је могуће упутити ученике да истраже и примере социјалног предузетништва локално и глобално. Теме које се обрађују кроз овај предмет доприносе развоју демократских компетенција и важно је додатно подстицати њихов развој користећи различите методе. Као додатни материјали могу се користити публикације Савета Европе као што је Референтни оквир компетенција за демократску културу које ученици треба да развијају како би учествовали у култури демократије.

Пословни план

Током остваривања ове теме/ модула, ученици треба, кроз пројектни задатак, да стекну јаснију слику о економском и финансијском функционисању предузећа, да развијају сопствене предузетничке капацитете, социјалне, организационе и лидерске вештине.

Приликом одабира делатности и пословне идеје могуће је користити „олују идеја” и вођене дискусије да се ученицима што би помогло у креативном осмишљавању пословних идеја и одабиру најповољније. Препоручити ученицима да пословне идеје траже у оквиру свог подручја рада али не инсистирати на томе. Фокус ставити на идентификaцију пословне идеје у дигиталном пословном окружењу, што подразумева коришћење и примену информационо комуникационих технологија у скоро свим областима људског живота, рада и деловања.

Ученици се деле на групе окупљене око једне пословне идеје у којима остају до краја. Групе ученика окупљене око једне пословне идеје врше истраживање тржишта по упутствима наставника. Свака група осмишљава свој производ или услугу, трудећи се да буду оригинални, иновативни и креативни. Са циљем постизања ових захтева, важно је да ученици прикупе информације о истим или сличним производима или услугама на тржишту и успоставе комуникацију са окружењем како би испитали могућност остваривања пословног успеха. Неопходно је у току реализације ове теме предложити најбољу комбинацију инструмената маркетинг микса за конкретну идеју.

Током реализације ове теме неопходно је да ученици ураде једноставан бизнис план који прати њихову пословну идеју, осмисле различите облике промовисања и продаје свог производа и остварују интеракцију са пословним сектором и потенцијалним купцима. За конкретну ученичку идеју се раде једноставни примери биланса стања, биланса успеха и утврђује се финансијски резултат.

Пословну идеју могу пријавити на такмичења у изради бизнис плана која се сваке године одржавају у организацији различитих релевантних установа и организација. Уколико могућности дозвољавају пословну идеју је могуће и демонстрирати у окружењу.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник треба континуирано да прати напредак ученика који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују. У формативном вредновању наставник би требало да промовише одељенски дијалог, користи питања да би генерисао податке из ученичких идеја, али и да помогне развој идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада итд.

За сумативно оцењивање разумевања и вештина научног истраживања ученици би требало да решавају задатке који садрже неке аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу да примене стечена знања и вештине, а не само да се присете информација и процедура које су запамтили, да садрже захтеве за предвиђањем, планирањем, реализацијом неког истраживања и интерпретацијом задатих података.

У вредновању наученог користе се различити инструменти, а избор зависи од врсте активности која се вреднује. На Интернету, коришћењем кључних речи outcome assessment (testing, forms, descriptiv/numerical), могу се наћи различити инструменти за оцењивање и праћење.

У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напредовању ученика.

Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Наставник са ученицима треба да договори показатеље на основу којих сви могу да прате напредак у учењу. У том случају ученици се уче да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили. Такође на основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима треба планирати процес учења и бирати погодне стратегије учења.

Назив предмета: ПРАКТИЧНА НАСТАВА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

1 Уколико програм садржи само практичне облике наставе

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

2 Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању

* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад

Напомена: у табелама је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

1. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Оспособљавање за коришћење средстава заштите на раду и заштите животне средине;

– Развијање одговорности према заштити здравља на свим нивоима и заштити животне средине;

– Оспособљавање ученика за обављање припремних послова у продавници;

– Развијање вештина припреме продавца за продају робе;

– Оспособљавање за обављање послова пријема, чувања и продаје робе;

– Оспособљавање за ефикасну реализацију радних задатака;

– Оспособљавање ученика за примену знања о квалитету робе и заштити потрошача;

– Оспособљавање ученика за коришћење ознака које носи роба у робном промету;

– Овладавање вештинама у продаји и у директној комуникацији у продавници;

– Оспособљавање за извођење непосредне продаје;

– Развијање вештина за самостално вођење евиденције у продавници;

– Упознавање са законском регулативом о заштити права потрошача у трговини;

– Оспособљавање за примену прописа, нормативима и стандарда у трговинском пословању;

– Развијање способности за рад у групи и тимски рад;

– Развијање радних навика и радне дисциплине.

2. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први

Разред: други

Разред: трећи

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ПРВИ разред

ДРУГИ разред

ТРЕЋИ разред

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.

*Модули се реализују кроз следеће облике наставе: практичну наставу и настава у блоку.

** Уколико се настава реализује према Закону о дуалном образовању, модули се реализују кроз следеће облике наставе: учење кроз рад и наставу у блоку.

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације: практичне наставе , учења кроз рад и наставе у блоку

* Практични облици наставе се, већином, реализују у школским кабинетима/продавницама. Део часовa, до 25% од укупног броја часова практичних облика наставе, се може реализовати и код послодавца. У случају када се део практичне наставе одвија у компанијама, школа одређује која знања, вештине и ставове ће ученици стицати у компанијама. Нагласак мора бити на развијању ставова (стицање самосталности и одговорности у обављању послова, развијање способности комуницирања и тимског рада, стицање и развијање радних навика и радне дисциплине...) у односу на саме вештине и знања које је ученик већ стекао кроз часове ПОН у школским продавницама и кабинетима.

** Учење кроз рад реализује се код послодаваца, у реалним радним условима.

Настава у блоку се реализује као у трајању од 60 часова у првом и 90 часова у другом и трећем разреду. Спроводи се један, два или три пута у току школске године, по 5 радних дана, или на крају другог полугодишта. План реализације наставе у блоку заједно, израђују послодавац и школа, према сопственим потребама и могућностима.

У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, а на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.

За време наставе у блоку ученици су у обавези да воде дневник практичне наставе / учења кроз рад.

Препоручени број часова по модулима:

Први разред

– Увод у трговинско пословање 30 часова

– Продавница 150 часова ( 120+ 30 наставе у блоку)

– Припрема продаје 90 часова ( 60+30 наставе у блоку)

Други разред

– Организација рада у продавници 174 часа (144+30 наставе у блоку)

– Снабдевање продавнице робом 224 часа (164+60 наставе у блоку)

Трећи разред

– Техника продаје робе 312 часова (252+60 наставе у блоку)

– Услуге купцима и завршни послови у продавници 150 часова (120+30 наставе у блоку)

При изради оперативних планова потребно је дефинисати динамику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова и вредности, континуирани процес и да је резултат свих активности на часовима реализованих различитим методским приступом, коришћењем информација из различитих извора и уз активно учешће ученика. Приликом планирања потребно је ускладити динамику рада са предметима који теоријски обрађују исте/сродне теме (Трговинско пословање, Пословна комуникација, Познавање робе и Комерцијално познавање робе) а такође и приликом организације водити рачуна о капацитетима школе. Дефинисане исходе модула потребно је операционализовати на нивоу конкретног радног задатка код послодавца или у школској продавници.

Наставу реализовати сваке недеље током једног радног дана, у трајању од 6 часова (6 часова недељно) у првом разреду и два радна дана недељно по 6 часова, односно 12 часова недељно у другом и трећем разреду.

Практичне садржаје ускладити са извођењем теоријске наставе и вежбама који их прати (повазаиа су са њима). Прве радне дане треба посветити упознавању ученика са условима рада и указати на значај придржавања правила везаних за рад, ред и дисциплину. Истаћи значај уредности радног места.

На уводним часовима практичне наставе / учења кроз рад, који се реализују код послодавца, пожељно је посветити пажњу упућивању ученика у реално радно окружење. Препоручује се додатна подршка ученицима јер се они први пут сусрећу са реалним радним условима.

Када се практични облици наставе изводе у школи, методе учења, могу обухватати између осталог: учење посматрањем, опонашањем/имитирањем и вежбањем, учење кроз повратну информацију наставника, учење кроз решавање реалних проблема, учење кроз симулацију непосредне комуникације са потрошачима, учење кроз играње улога и слично.

При реализацији садржаја везаних за опрему и техничке уређаје, средства за рад, алат и прибор уколико се ПОН организује у школи, користити метод демонстрације правилне употребе и значај функционалности средстава. Могући су продукти у настави (шеме, скице, панои, филмови) за презентовање врста робе, асортимана продавнице. Могуће је организовати израду колекције амбалаже производа у школској продавници/кабинету у којој ученик обавља практичну наставу.

Када се практични облици наставе изводе код послодавца, методе учења могу обухватати између осталог: обилазак радне средине, упознавање са радним местима и средствима за рад, посматрање процеса рада, демонстрацију процеса рада од стране запослених, ментора или наставника, када је то договорено. За остварење циљева и исхода модула Увод у трговинско пословање пожељно је у почетку мотивисати ученике да прикупе информације о привредном друштву у области трговине у чијем саставу је продавница у којој обављају практичну наставу/учење кроз рад, да ученици користе расположиву савремену информационо-комуникациону технологијуи истраже сајт продавнице. Након примене претходно наведених метода учења, ученик може и да индивидуално вежба и извршава предвиђене радне задатке у складу са прописима који уређују безбедност и здравље на раду и план и програм наставе и учења. Учeник мoжe да изврши предвиђени радни задатак, уз стручни нaдзoр настaвника или мeнтoрa кoд пoслoдaвцa. Избор метода треба да осигура поступност, смисленост и релевантност учења. Методе се прилагођавају условима који постоје код послодавца. Наставник је у обавези да за сваког ученика води лични картон у циљу евидентирања времена, активности и напретка ученика за време реализације наставе код послодавца. Лични картон може бити у писаном или електронском облику.

Све задатке, поставити прво на основном нивоу, али извршити што више понављања а касније их усложњавати. Предложене активности организује наставник практичне наставе и прилагођава их текућим пословима у продавници тако да пронађе најбољи начин реализације практичне наставе. Активности осмислити тако да повећавају мотивацију за практичан рад и учење. Обилазак и контролу извођења активности врши наставник практичне наставе.

Ученици су у обавези да воде дневник практичне наставе.

Уколико се практични облици наставе реализују према Закону о дуалном образовању, настава се реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада трговинског предузећа и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине.

Ученици су у обавези да воде дневник учења кроз рад.

Када се практична настава реализује као учење кроз рад неопходно је да план реализације учења кроз рад креирају координатор учења кроз рад (наставник практичне наставе) и инструктор. Планирање учења кроз рад у компанији треба да садржи опис активности, место и динамику остваривања учења кроз рад, а основ за израду овог плана представљају исходи учења.

Наставник/Координатор учења кроз рад и инструктор обавезни су и одговорни да воде рачуна о безбедности и здрављу на раду ученика за време практичне наставе.

Током извођења практичне наставе/учења кроз рад и наставе у блоку ученике упућивати на толеранцију идејне разноликости, признавање и уважавање вредности и искуства других, активно слушање, преговарање и тражење помоћи и додатних упутстава ради савладавања пројектованих циљева и исхода.

При реализацији практичних облика наставе пожељно је и информисање ученика о даљим шансама за целоживотно учење, односно усмеравање ка шансама за даљи развој у свим областима живота и рада.

Препорука је да се при планирању практичне наставе/учења кроз рад који се реализују код послодавца, пође од чињенице да се реализацијом практичне наставе/учења кроз рад ученици припремају за успешно укључивање на тржиште рада, али и за наставак образовања и каријерни развој. На практичној настави/учењу кроз рад пожељно је посветити пажњу упућивању ученика да се у реалном радном окружењу не стичу само мануелне или практичне вештине већ и интелектуалне.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник / инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања. У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад.

Наставник / инструктор треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици учествују у раду, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

У циљу стицања прописаних компетенција наставник/инструктор треба да сарађују и размењују информације о сваком ученику. То подразумева унапређење рада са сваким учеником и прилагођавање рада индивидуалним потребама ученика, предузимање одговарајућих мера подршке уколико ученик не постиже очекиване резултате, праћење напретка и процену компетенција које је ученик стекао.

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:

– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења);

– континуално праћења достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција

– однос према опреми и алату;

– решавање практичних задатака.

При формативном оцењивању ученика користити и вредновати лични картон ученика – документ који сачињава и води наставник у циљу евидентирања времена, активности и напретка ученика за време реализације практичних облика наставе код послодавца.

Када је у питању практичан рад односно учење кроз рад, може се применити чек листа у којој су приказани нивои постигнућа ученика са показатељима испуњености, а наставник/ инструктор треба да означи показатељ који одговара понашању ученика. Само на основу прецизних података се може стећи јасна слика о постигнутим исходима, а на основу тога дати препоруке за напредовање и коначно извести сумативна оцена.

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању) и са њима упознати ученике. Сумативно оцењивање изводи се на основу формативног оцењивања, резултата/решења проблемског или пројектног задатка, праћењем рада ученика и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика. Вредновање остварености исхода вршити кроз:

– праћење остварености исхода,

– резултата/решења проблемског или пројектног задатка,

– оцењивање дневника практичног рада / учења кроз рад,

– оцењивање редовности похађања практичне наставе / учења кроз рад.

Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређеним од стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.

Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.

Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.

Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.

Б2: ИЗБОРНИ СТРУЧНИ ПРОГРАМИ

Назив програма: ПОСЛОВНА ИНФОРМАТИКА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

– Упознавање са значајем информационих система у пословању;

– Оспособљавање за информатичко праћење робно-новчаних токова у трговини;

– Оспособљавање за коришћење информатичких технологија у трговини;

– Развијање знања из електронског пословања и електронских информационих система;

– Оспособљавање ученика за примену и коришћење нових информатичких технологија у трговини;

– Развијање знања и вештина за електронску размену података и пословање на интернету;

– Оспособљавање за израду пословних писама и попуњавање докумената који прате послове набавке, складиштења и продаје;

– Развијање вештина евиденције набавке, складиштења и продаје;

– Оспособљавање за коришћење информацијских и комуникацијских технологија и интернет услуга за добијање информација и комуникацију;

– Оспособљавање ученика за самосталан рад и рад у тиму.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: Други

Разред: Трећи

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме/модула ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

Настава се реализује кроз часове вежби, у специјализованој учионици/кабинету.

Приликом остваривања програма вежби одељење се дели на групе до 15 ученика.

Препоручени број часова по темама:

Разред: Други

Разред: Трећи

Наставни програм овог изборног предмета има своје специфичности, које намећу посебне дидактичке и методичке захтеве. Програм је подељен у пет наставних тема у две године учења. Ученици савладавајући градиво треба да савладају и нову терминологију, стекну знања и вештине које могу да повезују са другим стручним предметима и трговинском праксом.

Све теме могу да се реализују кроз методе активно оријентисане наставе.

При реализацији тема, неопходно је да се наставник припреми да презентује ситуације, примере из домена рада трговине. Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова, а у циљу да ученик ефикасно примењује информационе технологије за прикупљање података и реализацију задатака.

Инсистирати на развијању вештина рада на рачунарима уз коришћење Интернета за добијање и долажење до различитих информација и садржаја.

Користити активне облике наставе – интерактивна предавања (филм, презентације, студије случаја...), вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, симулације, текстуално-илустративне методе.

Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

У уводном делу овог предмета ученици могу појединачно или у пару представити израђене презентације на одређену тему везану за ИС (задаци се могу поделити уз инструкције наставника). Акценат је на томе да опишу сваку компоненту информационог система; објасне трансформацију података у информације; и да образложе шта омогућава увођење информационог система у пословни систем.

За тему Информатички аспекти праћења робно-новчаних токова. препорука је примена наставе кроз коју се развијају вештине рада на рачунарима. Код ове теме (часови вежби) акценат је на развијању практичних вештина израде и обликовања документације и евиденције при набавци, складиштењу и продаји робе;

Ослањати се на знања и вештине које су ученици стекли у претходним годинама из рачунарства и информатике, трговинског пословања и пословне комуникације.

Код тема Савремена продаја и Електронска трговина ученици користе ИКТ расположива средства у учењу.

Теме се могу реализовати кроз искуства ученика из свакодневног живота, из праксе, анализом садржаја из појединих презентација, туторијала, постова, литературе као и разних ситуација везаних за електронско пословање.

При објашњавању одређених појмова, објашњења конкретизовати реалним примерима.

У великој мери ученици и наставници при реализацији појединих садржаја могу да се ослањају на Трговинско пословање, Пословну комуникацију, а на часовима Практичне наставе у прилици су да примене научено у реалној ситуацији у продавници.

Лакше долажење до жељених исхода учења ученицима могу олакшати различити садржаји који могу да подстакну ученике на даље разумевање, истраживање, учење или упознавање савремених трендова развоја електронске трговине. Ту су и бројне Интернет адресе што може бити приступачно и занимљиво у току учења овог предмета.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад.

Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици учествују у раду, како развијају знања и вештине неопходне за примену и коришћење информатичких технологија у трговини, како прикупљају податке, користе информације, како аргументују, презентују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваког реализованог модула. Сумативне оцене се добијају из тестова знања и тестова практичних вештина, домаћих задатака, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика, презентација, уз поштовање остварености исхода.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада.

Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Када је у питању нпр. практичан рад (тимски рад, пројектна настава, слично) може се применити чек листа у којој су приказани нивои постигнућа ученика са показатељима испуњености, а наставник треба да означи показатељ који одговара понашању ученика.

ГРАМАТИЧКИ САДРЖАЈИ

Италијански језик

1. Именице – властите и заједничке, одговарајући род, број, са детерминативом: Signora/Signor Rossi, Maria, Anna, Federica, Giovanni, Riccardo, Belgrado, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa.

Деривација именица и прављење сложених именица. Понављање градива из предходних година учења.

Алтернација именица (основни суфикси за аугментатив, пејоратив, деминутив и хипокористике -ino, -one, -accio, -etto, -ello, -uccio, -otto).

Лажна алтерација (focaccia, fioretto, montone...)

2. Одређени члан испред датума: Oggi è il 31 gennaio; испред имена дана: La domenica non studio.

Употреба члана уз властита имена, географске појмове, имена градова и држава, презимена.

Употреба члана уз присвојни придев и хипокористике и уз лична имена (La mia cara sorellina; Dov’è la Lisa?).

3. Изражавање тачног времена: Che ore sono? Sono le tre e mezzo. A che ora inizia lo spettacolo? Alle venti. I negozi sono aperti dalle 9 alle 20.

4. Партитивни члан: Ho comprato un’etto di prosciutto. Voglio delle mele. Non mangio pane.

5. Заменице за директни и индиректни објекат: Marco e Ana sono tuoi amici? Non, non li conosco. Il libro? Scusi, lo porto domani. E tu Marco, hai scritto a tua sorella? No, non le ho scritto, non ho avuto tempo.

Заменице за директни и индиректни објекат, у пару, слагање са императивом, инфинитивом и ecco: Che bel libro! Me lo compri? Sì, te lo compro per il compleanno. Devo comprarti anche l’orologuo, arrivi sempre in ritardo! Dove ho messo il biglietto per il cinema? Me l’ha portato Maria ieri sera. Eccolo, l’ho messo in tasca. Gerundio presente + ненаглашене личне заменице, рефлексивне заменице и речце ci, ne.

6. Релативне заменице, che и dove: Ho incontrato il professore di matematica che mi ha detto di portare i compiti domani. Siamo andati a casa in montagna dove abbiamo passato le vacanza l’anno scorso. Релативна заменица cui. E’ il ragazzo di cui ti ho parlato. E’ l’amica con cui vado al cinema spesso.

Придеве – одговарајући род, број, место, поређење: un ragazzo grande, una ragazza grande, le persone simpatiche, un piore rosso, Giovanna è più alta della sua sorella, noi siamo meno veloci di voi. Giorgio è il più grande chiacchierone di noi tutti. Алтерација придева. Најчешћи фразеолошки изрази са придевима (sano come un pesce, lento come una lumaca, matto da legare, ubriaco fradicio...). Компарација придева, компаратив изједначавања Marco è alto come Paolo , компаратив увећавања Marco è più alto di Pietro, компаратив умањивања Marco e meno bravo di Anna.

7. Присвојне придеве и заменице: Dove sono le tue scarpe? Ecco le mie! Употреба члана уз присвојне придеве: Mia madre parla l’italiano. La mia sorellina non va ancora a scuola. Il loro fratello fa la sesta.

8. Бројеве: основне преко 1000, редне до 20: E’ un libro di cento pagine! Abito al settimo piano. Faccio la sesta.

9. Питања: Puoi venire a casa mia domani? Conosci la mia cugina? Che cosa aspettate? Dove andate? A che ora tornate a casa? E quando torni? Abiti qui? C’è qui il tuo indirizzo? Perché? Chi torna domani?

10. Негацију: Io non mangio frutta. Tu non lo vedi domani.

11. Заповедни начин, за сва лица: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore! Императив са ненаглашеним личним заменицама: Guardalo! Portami il libro!

12. Модалне глаголе: dovere, potere, violere и sapere, са модалном вредношћу, у свим временима. Devi partire subito. Sai nuotare? Употреба помоћних глагола са модалним глаголима у сложеним временима: Ho dovuto comprare l’aspirina. Sono dovuto andare a letto tardi. Слагање ненаглашених заменица са партиципом: Hai il nuovo quadreno? Ho dovuto comprarlo per le ore di matematica.

13. Кондиционал глагола potere, volere, dovere: Vorrei un gelato alla frutta, per piacere. Potresti portarmi domani il tuo quaderno di matematica ?Dovresti tornare a casa in tempo.

14. Глаголска времена:

15. Presente Indicativo фреквентних глагола, рачунајући и повратне;

16. Congiuntivo Presente фреквентних глагола, везана за медијацију: Penso che Maria non capisca bene. Penso che non possa venire alle sei.

17. Passato prossimo и Imperfetto– грађење и контрастирање употребе: Dormivo quando è tornato Marco. L’ho conosciuto al mare, tanti anni fa, quando avevo appena cinque anni!

18. Futuro: Ragazzi, domani andremo tutti insieme a teatro. Giulia tornerà fra quattro mesi.

19. Gerundio presente. Грађење и употреба у временским и начинским реченицама Ho incontrato Marco tornando a casa. Maria andava a scuola mangiando il gelato.

20. Фразеолошки изрази са глаголима (fumare come un turco, ridere come un matto, bere come una spugna...).

21. Хипотетички период: Реална погодбена реченица Se fa bel tempo vado in gita. Se farà bel tempo andrò in gita Иреална хипотетичка реченица са имперфектом: Se faceva bel tempo andavo al mare.

22. Предлоге и сажете чланове: Vivo a Kragujevac, in Serbia; in luglio andiamo in vacanza a Belgrado; ieri siamo andati allo Zoo; ritorni dalla scuola a quest’ora ? E’ in macchina, ariva a casa fra poco. Non faremo tardi al cinema, lo spettacolo inizia alle otto, ci aspetteranno a casa di Marco, ci andiamo tutti a piedi.

23. Прилоге за време, место, начин, количину: prima, dopo, oggi, domani, sempre, qui, li, là, davanti, dietro, bene, male, poco, molto, tanro, troppo, più, meno. Положај прилога у односу на глагол. Положај прилога mai, sempre, ancora, già уз passato prossimo.

24. Речце: Прилошке вредности речца ci и ne: Cи vado subиto. Lui ci crede. Ci scherziamo tutti. Ne parlo spesso. Non ne penso nulla. Ne sono tornata ieri.

25. Везнике e, o, ma, se.

Немачки језик

1. Именице – у номинативу, акузативу, дативу и генитиву (за изражавање посесивних односа: das Haus meiner Eltern).

Множина именица на -en, -e , – , -er, -s, -ø (са прегласом – умлаутом и без њега): Freundinnen, Schuhe, Kinder, -Kinos, -Schüler.

Суплетивну множину: die Schneefälle, die Sportarten.

а. властите именице, посебно имена људи и географски називи немачког говорног подручја: Мartin, Klaus, Jürgen, Maraike, Elke, Saskia etc.; Europa, Österreich, der Rhein, die Alpen.

б. заједничке именице мушког, женског и средњег рода: der Schüler, die Lehrerin, das Kind

в. бројиве и небројиве именице: die Rose, der Kakao

2. Члан: одређени, неодређени и нулти

а) Одређени члан:

– разлика између неодређеног и одређеног члана у ширем контексту (неодређено и непознато : одређено и познато): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb.

– контраховани (сажети) члан:

– уз глаголе кретања: ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren

– уз годишња доба: im Sommer

– уз стране света: im Norden

– уз доба дана: am Vormittag

– уз датуме: am 6. März

– уз географске појмове (називи планина, мора, река, језера, држава које су мушког или женског рода или у множини)

Der Kopaonik, am Mittelmeer, die Save, Frankfurt am Main, in die Schweiz, aus den USA ...

б) Неодређени члан у изразима: einen Spaziergang machen, eine Frage stellen

г) Нулти члан:

– уз називе спортова: Fußball spielen, Gymnastik treiben

– уз називе музичких инструмената: Klavier spielen

– у изразима: zu Fuß gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen

– уз географске појмове nach Italien, in Berlin

– уз називе занимања и националности после глагола sein и werden: Er ist Lehrer,

Italiener, Sie wird blad Krankenschwester.

3. Показне, присвојне, упитне и најфреквентније неодређене детерминативе у номинативу, генитиву, дативу и акузативу: diese Stadt, mein Ball, welches Haus, einige Schüler, manche Lehrer.

4. Придеве у слабој, јакој и мешовитој промени (ein hübsches Kind, das hübsche Kind, hübsche Kinder)

Придеве у компаративу и суперлативу:

– правилне поредбене облике: billig, billiger, der (die, das) billigste

– неправилне поредбене облике (gut/besser/der (die, das) beste; lang/länger/der,

die, das längste).

а. Изведене придевe са наставцима -bar, -lich и -ig: lesbar, sommerlich, windig (рецептивно).

б. Придеве који изражавају националну припадност и то најфреквентније (Serbisch, Österreichisch)

в. Придеве изведене од имена града (Belgrader, Hamburger).

5. Личне заменице у номинативу, акузативу и дативу: ich, mir, mich.

Присвојне заменице: meiner, deiner

6. Фреквентне предлоге:

а) за означавање положаја у простору: auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den Bänken, hinter der Schule, vor dem Theater, dem Kino gegenüber.

б) за правaц кретања: zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt

в) за време: vor dem Essen, nach der Schule, während der Stunde

д) за порекло: aus der Schweiz

ђ) за средство: mit dem Taxi

е) за намену: für Kinder

ф) за узрок: wegen des Regens, auf Grund meiner Zeugnisse

7. Глаголe (потврдне, упитне и одричнe облике) у следећим временима:

а) презент слабих и јаких глагола; презент најфреквентнијих глагола са наглашеним и ненаглашеним префиксима

б) претерит слабих и најфреквентнијих јаких глагола

в) перфект слабих и најфреквентнијих јаких глагола; перфект најфреквентнијих глагола са наглашеним и ненаглашеним префиксима

г) футур

д) конјунктив претерита за постављање учтивих питања и изражавање жеље (без граматичких објашњења):

Ich hätte gern einen Apfelstrudel. Ich würde dich gern mal am Sonntag besuchen.

– најфреквентнији глаголи са предложном допуном

– повратни глаголи: sich waschen , sich die Hände waschen

8. Прилоге и прилошке одредбе (и рецептивно и продуктивно)

а) за време: gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen.

б) за место и правац кретања: da hinten, geradeaus, nach links.

в) за начин: zufällig.

г) за учесталост: oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, üblich.

9. Бројевe

Простe бројевe преко 1000. Редне бројеве до 30. Године.

10. Упитне реченице:

а. које захтевају одговоре Ja/Nein;

б. са упитним речима на w-: wer, was, wann, wo, warum, womit, wie oft, wie viel.

11. Везникe за напоредне реченице (рецептивно и продуктивно): und, aber, oder, denn.

Везникe за зависно-сложене реченице; релативне заменице и прилоге (рецептивно): weil, ob, dass, weil, wenn, als

12. Редослед елемената у потврдним, одричним, упитним и сложеним реченицама: Ich fahre morgen nach Berlin. Ich fahre nicht nach Berlin. Fährst du auch nach Berlin? Wer fährt nach Berlin? Ich weiß nicht, ob ich nach Berlin fahre.

Руски језик

1) Изговор и бележење акцентованих и редукованих самогласника о и а. Изговор и бележење сугласничких група – асимилација сугласника по звучности. Појам фонетске речи.

Основни типови интонационих онструкција у оквиру сложене реченице.

2) Слагање субјекта (именица, заменица) и именског предиката: Я уверена (уверен) в том, что… Я согласна (согласен). Это новое пальто.

3) Основни појмови о значењу и употреби глаголског вида и система глаголских времена : Анна(Вова) читает... вчера читала Вера (вчера читал Дима)... завтра будет читать Мила (Толя)...я прочитала (прочитал)...мы (вы, они) прочитали… я прочитаю...ты прочитаешь.

4) Употреба садашњег и прошлог времена глагола хотеть, бежать, бегать,ехать,ездить,идти, ходить, лететь, летать, плыть, плавать.,

5) Исказивање заповести: Читай (читайте) вслух! Давайте повторим! Сядьте! Смотри не опоздай! По газонам не ходить!

6) Исказивање негације: Ученик пишет не карандашом, а ручкой. Нет, она не придет. Никого(ничего) не вижу. Ни о ком(чем) не думаю.

7) Исказивање начина вршења радње: хорошо учиться, писать по-русски..; рассказать своими словами, написать без ошибок.

8) Исказивање временских односа: сейчас, теперь, всегда, никогда; в среду, в сентябре, в 2008 году.

9) Исказивање места и правца: сидеть дома, идти домой; в чем, во что; за чем, за что; быть у врача, прийти от врача; идти по городу(по улице).

10) Употреба глагола кретања идти, ходить у пренесеним значењима: снег идет; часы идут; костюм тебе идет; идет!

Француски језик

1. Средства за наглашавање реченичних делова c’est ... qui и c’est... que: C’est Pierre qui va le faire ; c’est toi que j’aime.

2. Средства која указују на лице:

а) наглашене личне заменице после предлога : On peut aller chez moi; Je peux m’asseoir à côté de vous? Je n’ai jamais été chez eux ;

б) наглашене личне заменице после позитивног императива : Regarde-moi ! Ouvre-lui ! Téléphonez-leur !

3. Актуализаторе именице:

а) вредности одређеног члан – генерализација: Les enfants aiment les jeux de société; спецификација: Le frère de Mia aime jouer au Scrabble;

б) изостављање члана: натписи (Pâtisserie), врсте производа (Chocolat, Savon de Marseille), спискови (lait, beurre, baguette, jambon, fromage blanc); испред именици у позицији атрибута: Elle est médecin ; Il est boulanger ;

в) демонстративе (заменице): celui-ci/là ; celle-ci/là (као одговор на питање Lequel? / Laquelle ? ); Cette moto? C’est celle de mon grand frère;

г) посесиве (заменице): le mien/la mienne; le tien/la tienne; le sien/la sienne;

д) квантификаторе un peu de / beaucoup de; pas assez de / assez de / trop de .

4. Модалитете реченице:

а) негацију (инфинитива): Ne pas ouvrir les fenêtres; Ne pas se pencher;

б) интерогацију: упитну морфему n’est-ce pas? инверзију (рецептивно): Avez-vous compris ? Voulez-vous essayer ?

5. Парцијално директно и индиректно питање: Quand est-ce qu’on part? Il demande quand on part; Où sont mes affaires? Elle demande où sont ses affaires. (Симултаност радњи).

6. Средства за исказивање просторних односа:

а) прилошки и други изрази: par terre, au milieu, au centre, dehors, dedans;

б) прилошке заменице en и y: Tu vas à Nice? Non, j’en viens. Tu vas souvent à la campagne ? J’y vais chaque été.

7. Квалификацију:

а) место придева petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil, beau, joli, long, bon, mauvais;

б) промена значења неких придева у зависности од места: Un grand homme / un homme grand ; un brave homme / un homme brave.

8. Средства за исказивање временских односа:

a) предлози dans, depuis и израз il y a: Je pars dans deux jours; On est ici depuis lundi; Nous sommes arrivés il y a trois jours;

б) исказивање симултаности и будућности у прошлости: Ce jour-là il est venu me dire qu’il partait; il m’a dit qu’il allait déménager; il a promis qu’il nous écrirait.

9. Глаголске начине и времена:

– индикатив (утврђивање градива из шестог разреда): презент, сложени перфект, имперфект, футур први индикатива, као и перифрастичне конструкције: блиски футур, прогресивни презент, блиска прошлост;

– il faut que, je veux que, j’aimerais que праћени презентом субјунктива глагола прве групе (Il faut que tu racontes ça à ton frère), као и рецептивно: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que tu écrives;

– презент кондиционала: Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi!

– императив (рецептивно): aie un peu de patience, n’ayez pas peur;

– рецептивно (ради разумевања прича и бајки): облици простог перфекта (треће лице једнине и треће лице множине).

10. Средства за исказивање погодбе: Si tu as le temps, viens à la maison ; On ira voir le match si tu finis tes devoirs.

Шпански језик

1. Именице– рецептивно и продуктивно

а. Властите именице, имена људи и географски називи хиспанског говорног подручја

Miguel, María, Pedro, Elena, Juan, etc.; España, América Hispánica/Latina, etc.

б. Заједничке именице с променом у члану и другим детерминативима – (el libro, este libro, mi libro, los libros, estos libros, mis libros)

2. Придеви – рецептивно и продуктивно

a. Поређење придева: comparativo y superlativo relativo: más bonito que, el más bonito

б. Придеви са апокопом: un gran actor, un buen amigo

3. Личне заменице – рецептивно и продуктивно

а. у функцији субјекта: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes

б. у функцији објекта, ненаглашене: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los

в. у функцији објекта, наглашене: a mí, a ti, a él, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes

г. заменице: se (повратни глаголи и глаголи са «лексичким se”): lavarse; tratarse de...

4. Предлози – рецептивно и продуктивно

de, a, sin, con, conmigo, contigo, sobre/encima de, bajo/debajo de, cerca de, lejos de, etc.

5. Глаголи:

а. Садашње време правилних глагола –ar, -er, -ir и најфреквентнијих глагола са променом у основи: decir, traer, poner, etc. Presente del indicativo – и рецептивно и продуктивно у свим глаголским лицима

б. Estar + gerundio – и рецептивно и продуктивно у свим глаголским лицима

(- ¿Qué estás haciendo? – Еstoy leyendo el periódico.)

в. Imperativo и presente del subjuntivo горе наведених глагола (у негираним императивним конструкцијама и у формалном стилу обраћања: habla/hable/hablad/hablen/no hables/no hablen/no habléis) – и рецептивно и продуктивно

г. Прошла времена (индикатив и субјунктив у доле наведеним конструкцијама): Pretérito perfecto simple (pretérito indefinido); Pretérito imperfecto; Pretérito perfecto compuesto, Pretérito pluscuamperfecto: – фреквентни правилни глаголи и одређени број најфреквентнијих неправилних глагола у свим глаголским лицима (hablar, comer, beber, pensar, trabajar, escribir, leer, vivir, jugar, viajar, estudiar// ser, estar, tener, ir, traer, decir, venir, etc...) – и рецептивно и продуктивно

El fin de semana pasado visité a mis abuelos.

Lo siento, se me olvidó la tarea en casa.

Cuando era pequeña, me gustaba jugar con las muñecas.

¿Has terminado la tarea?

Me dijo que lo había hecho.

д. Модални глаголи (у горе наведеним глаголским временима) – и рецептивно и продуктивно као комплетне фразе, у конструкцијама са инфинитивом и са именским додацима: poder, querer, saber, tener que, gustar

Ме gusta este libro.

¿Puedo salir?

Quiero viajar a México.

Tengo que estudiar mucho.

ђ. Безличне конструкције са субјунктивом – рецептивно и продуктивно

Es importante que estudies lenguas extranjeras.

Es necesario que duermas bien.

е. Личне конструкције са презентом субјунктива – рецептивно и продуктивно

Te recomiendo que viajes a España.

ж. Футур (и рецептивно и продуктивно) само правилних глагола и

најфреквентнијих глагола са редукцијом основе

Este verano viajaré a España.

Te lo diré mañana.

з. Основни глаголски изрази – рецептивно и продуктивно

tener que + infinitivо/, deber + infinitivo, hay que + infinitivo, hay+ imenica (hay mucha gente aquí)

и. Основни глаголски изрази за увођење зависних реченица у процесу медијације: Pienso que, Dice que, ...

Pienso que le gusta esta película.

Dice que te va a prestar el libro.

ј. Основни принципи слагања времена (превенствено рецептивно):

Me dijo que vendría.

Me dijo que lo había hecho.

к. Кондиционалне реченице (првенствено рецептивно):

Si tengo mucho dinero, viajaré a España.

Si tuviera mucho dinero, viajaría a España.

Si hubiera tenido mucho dinero, habría viajado a España.

6. Прилози – рецептивно и продуктивно

а. Формирање прилога помоћу суфикса – mente (из основног речника).

б. Прилози за време: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en cuando, etc...

в. Прилози за количину: mucho, poco, bastante, suficiente(mente).

г. Прилози за начин: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio, voluntariamente.

д. Прилози и предлошки изрази за место и правац кретања: aquí, allí, en la calle, en casa, a casa, a clase, etc.

7. Бројеви: основни до 10000

8. Упитне реченице – рецептивно и продуктивно

а. са упитном речи (¿Quién?, ¿Cuándo?, ¿Cómo?, ¿Dónde?, etc.),

б. које захтевају одговора да/не (sí/no)

9. Негација – рецептивно и продуктивно

No trabaja hoy.

No quiero ir al cine esta tarde

ГРАМАТИЧКИ САДРЖАЈИ

ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК

1. Именице – властите и заједничке, одговарајући род, број, са детерминативом: Signora/Signor Rossi, Maria, Anna, Federica, Giovanni, Riccardo, Belgrado, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa.

2. Одређени члан испред датума: Oggi è il 31 gennaio; испред имена дана: La domenica non studio.

3. Партитивни члан: Ho comprato un’etto di prosciutto. Voglio delle mele. Non mangio pane.

4. Заменице за директни и индиректни објекат: Marco e Ana sono tuoi amici? Non, non li conosco. Il libro? Scusi, lo porto domani. E tu Marco, hai scritto a tua sorella? No, non le ho scritto, non ho avuto tempo.

5. Придеве – одговарајући род, број, место, поређење: un ragazzo grande, una ragazza grande, le persone simpatiche, un piore rosso, Giovanna è più alta della sua sorella, noi siamo meno veloci di voi. Giorgio è il più grande chiacchierone di noi tutti.

6. Бројеве: основне преко 1000, редне до 20: E’ un libro di cento pagine! Abito al settimo piano. Faccio la quinta.

7. Питања: Puoi venire a casa mia domani? Conosci la mia cugina? Che cosa aspettate? Dove andate? A che ora tornate a casa? E quando torni? Abiti qui? C’è qui il tuo indirizzo? Perché? Chi torna domani?

8. Негацију: Io non mangio frutta. Tu non lo vedi domani.

9. Заповедни начин: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me.

10. Кондиционал глагола potere и volere: Vorrei un gelato alla frutta, per piacere. Potresti portarmi domani il tuo quaderno di matematica ?

11. Глаголска времена:

12. Presente Indicativo фреквентних глагола, рачунајући и повратне (alzarsi, lavarsi) и безличних глагола (piovere, nevicare);

13. Passato prossimo и Imperfetto– грађење и контрастирање употребе: Dormivo quando è tornato Marco. L’ho conosciuto al mare, tanti anni fa, quando avevo appena cinque anni!

Futuro: Ragazzi, domani andremo tutti insieme a teatro. Giulia tornerà fra quattro mesi.

14. Предлоге и сажете чланове: Vivo a Kragujevac, in Serbia; in luglio andiamo in vacanza a Belgrado; ieri siamo andati allo Zoo; ritorni dalla scuola a quest’ora ? E’ in macchina, ariva a casa fra poco. Non faremo tardi al cinema, lo spettacolo inizia alle otto, ci aspetteranno a casa di Marco, ci andiamo tutti a piedi.

15. Прилоге за време, место, начин, количину: prima, dopo, oggi, domani, sempre, qui, li, là, davanti, dietro, bene, male, poco, molto, tanro, troppo, più, meno.

16. Везнике e, o, ma.

НЕМАЧКИ ЈЕЗИК

1. Именице – у номинативу, акузативу, дативу и генитиву (за изражавање посесивних односа: das Haus meiner Eltern).

Множина именица на -en, -e , -er, -s, -ø: Freundinnen, Schuhe, Kinder, -Kinos, -Schüler.

Суплетивна множина: die Schneefälle, die Sportarten.

а. властите именице, посебно имена људи и географски називи немачког говорног подручја

Мartin, Klaus, Jürgen, Maraike, Elke, Saskia etc.; Europa, Österreich, der Rhein, die Alpen.

б. заједничке именице мушког, женског и средњег рода: der Schüler, die Lehrerin, das Kind

в. бројиве и небројиве именице: die Rose, der Kakao

2. Члан: одређени, неодређени и нулти

а) Одређени члан:

– разлика између неодређеног и одређеног члана у ширем контексту (неодређено и непознато : одређено и познато): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb.

– контраховани (сажети) члан:

o уз глаголе кретања: ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren

o уз годишња доба: im Sommer

o уз стране света: im Norden

o уз доба дана: am Vormittag

o уз датуме: am 6. März

б) Неодређени члан у изразима: einen Spaziergang machen, eine Frage stellen

г) Нулти члан:

– уз називе спортова: Fußball spielen, Gymnastik treiben

– уз називе музичких инструмената: Klavier spielen

– у изразима: zu Fuß gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen

3. Показне, присвојне, упитне и најфреквентније неодређене детерминативе: diese Stadt, mein Ball, welches Haus, einige Schüler, manche Lehrer.

4. Придеве у слабој, јакој и мешовитој промени (ein hübsches Kind, das hübsche Kind, hübsche Kinder)

Поређење придева

o правилно поређење: billig, billiger, der (die, das) billigste

o неправилно поређење придева (gut/besser; viel/mehr).

а. Изведене придевe са наставцима -bar, -lich и –ig: lesbar, sommerlich, windig (рецептивно).

б. Придеве који изражавају националну припадност и то најфреквентније (Serbisch, Österreichisch)

в. Придеве изведене од имена града (Belgrader, Hamburger).

3. Личне заменице у номинативу, акузативу и дативу: ich, mir, mich.

Присвојне заменице: meiner, deiner

5. Фреквентне предлоге:

а) за означавање положаја у простору: auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den Bänken, hinter der Schule, vor dem Theater, dem Kino gegenüber.

б) за правaц кретања: zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt

в) време: um 10.00 Uhr, am 3. Oktober, im März,

г) доба дана, годишње доба: am Abend, im Frühjahr,

д) порекло: aus der Schweiz

ђ) средство: mit dem Taxi

е) намена: fur Kinder

6. Глаголe (потврдни, упитни и одрични облици) у следећим временима:

а) презент слабих и јаких глагола

б) претерит помоћних и модалних глагола

в) перфект слабих и најфреквентнијих јаких глагола

г) футур

д) конјунктив претерита модалних глагола за постављање учтивих питања и изражавање жеље (без граматичких објашњења):

Möchtest du einen Apfel? Möchtest du heute mit mir ins Kino gehen?

o глаголи са предложном допуном: warten auf, hoffen auf, sich freuen über/auf.

o повратни глаголи: sich waschen

7. Прилози и прилошке одредбе (и рецептивно и продуктивно)

а) за време: gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen.

б) за место и правац кретања: da hinten, geradeaus, nach links.

в) за начин: zufällig.

г) за учесталост: oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, üblich.

8. Бројевe

Простe бројевe преко 1000. Редне бројеве до 100. Године.

9. Упитне реченице:

а. које захтевају одговоре Ja/Nein;

б. са упитним речима на w-: wer, was, wann, wo, warum, womit, wie oft, wie viel.

10. Везникe за напоредне реченице (рецептивно и продуктивно): und, aber, oder, denn.

Везникe за зависно-сложене реченице; релативне заменице и прилоге (рецептивно и продуктивно): weil, ob.

11. Редослед елемената у потврдним, одричним, упитним и сложеним реченицама: Ich fahre morgen nach Berlin. Fährst du auch nach Berlin? Wer fährt nach Berlin. Ich weiß nicht, ob ich nach Berlin fahre.

РУСКИ ЈЕЗИК

1) Релацију слово-глас и разликовање гласова и слова у руском језику; основна обележја сугласничког и самогласничког система руског језика: изговор гласова који се бележе словима ж, ш, ч, щ, л; изговор и бележење парних тврдих и меких, звучних и безвучних сугласника; изговор и бележење акцентованих и редукованих самогласника; изговор гласова у групама чт, сч, зч, сш, зш, стн, здн. Основне типове изјавне и упитне интонационе конструкције.

2) Слагање субјекта (именица) и простог глаголског предиката (лични глаголски облик): Вова читает. Миша читал. Маша читала.

3) Глагол у функцији простог глаголског предиката – презент глагола прве и друге конјугације, перфекат : я читаю, ты читаешь, я люблю, ты любишь, он говорил, она писала, они рассказывали...

4) Именице у функцији именског дела предиката: Я ученица. Мама – врач.

Облике личних заменица у функцији субјекта: Меня зовут Аня. Мне одиннадцать лет.

6) Слагање броја и именице: один дом, два (три, четыре) дома, пять домов; одна парта, две (три, четыре) парты, пять парт; один год, два (три, четыре) года, пять лет.

5) Слагање именица и придевских речи: красный свет, Новый год, зеленая доска, большая елка, вкусное яблоко, синее пальто.

6) Исказивање питања: Кто он? Что тут? А дом? И двор ваш?

7) Исказивање посесивности: У меня есть...У меня нет...

8) Исказивање временских односа: Который час? Ровно час; пять минут второго; половина второго; без пяти два.

Какое сегодня число? Первое февраля.

9) Исказивање просторних односа (правац и место): куда, где, когда; к врачу, на улицу, в автобус; у парты, на кухне, в городе; налево, направо, прямо.

10) Исказивање императивности (2. лице једнине и множине): читай, читайте; скажи, скажите; познакомьтесь!

11) Конструкције с основним глаголима кретања: Я иду в школу. Куда идет этот автобус? Ты едешь на автобусе. Куда едут Миша и Саша?

ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК

1. Именице – властите и заједничке, одговарајући род, број, са детерминативом: Madame/Monsieur Mercier, Sylvie, Dominique, Jean-Pierre, Paris, Belgrade, la France, la Serbie, l’océan Atlantique, les Alpes ; mes parents, leur mère, notre pays, vos enfants, cet élève, quelle maison ?

2. Одређени члан испред датума: Aujourd’hui c’est le 31 janvier; испред имена дана: Le mardi je fais du tennis.

3. Партитивни члан: J’ai acheté de la crème solaire.

4. Заменицу on: On va au cinéma? En Suisse, on parle allemand, français et italien.

5. Заменице за директни и индиректни објекат: Tes amis? Je ne les connais pas! Mon livre ? Et à ta soeur, tu lui as écrit ? Само рецептивно: Je te le prête avec plaisir !

6. Придеве – одговарајући род, број, место, поређење: un grand garçon, une grande fille, des personnes sympathiques, une fleur rouge, Sylvie est plus grande que sa soeur; nous sommes plus rapides que vous.

7. Бројеве: основне преко 1000, редне до 20: C’est un livre de cent pages! J’habite au sixième étage.

8. Питања: Est-ce que tu peux venir tout de suite ? Tu connais ma cousine? Qu’est-ce que vous attendez ?! Il vient quand ? Tu habites où ? C’est quoi ton nom / ton adresse…? Pourquoi… ?

9. Негацију: Elle ne vient pas avec nous? Je n’ai pas de frère.

10. Заповедни начин: Viens avec Pierre! Ne partez pas sans moi!

11. Кондиционал глагола pouvoir и vouloir: Je voudrais un kilo de pommes, s’il vous plait. Est-ce que tu pourrais me prêter ton portable?

12. Глаголска времена:

– презент индикатива фреквентних глагола, рачунајући и повратне (se lever, se coucher) и униперсоналне (pleuvoir, neiger);

– сложени перфект и имперфект – грађење и контрастирање употребе: Nous nous sommes rencontrés sur une plage quand nous avions quatre ans! Je dormais quand le téléphone a sonné.

– футур први: Nous déménagerons cet été. Nous irons chez ma grand-mère.

13. Конструкцију il faut са инфинитивом: Il faut acheter des jus, préparer des sandwiches, décorer la salle…

14. Предлоге и сажете чланове: J’habite à Kragujevac, en Serbie; nous allons passer nos vacances en Belgique; nous sommes allés au zoo ; il rentre du stade/de l’école à quelle heure ? il y a un petit chat dans la rue, il est sous la voiture, je vais le mettre sur la fenêtre, c’est pour toi.

15. Прилоге за време, место, начин, количину: avant, après, aujourd’hui, hier, demain, toujours, ici, là, devant, derrière, bien, mal, vite, doucement, gentiment, beaucoup, moins, plus, итд.

16. Везнике et, ou, mais.

ШПАНСКИ ЈЕЗИК

1. Именице– рецептивно и продуктивно

а. Властите именице, посебно имена људи и географски називи хиспанског говорног подручја

Miguel, María, Pedro, Elena, Juan, etc.; España, América Hispánica/Latina, etc.

б. Заједничке именице с променом у члану и другим детерминативима – (el libro, este libro, mi libro, los libros, estos libros, mis libros)

2. Придеви – рецептивно и продуктивно

a. Поређење придева: comparativo y superlativo relativo: más bonito que, el más bonito

б. Придеви са апокопом: un gran actor, un buen amigo

3. Личне заменице – рецептивно и продуктивно

а. у функцији субјекта: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes

б. у функцији објекта, ненаглашене: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los

в. у функцији објекта, наглашене: a mí, a ti, a él, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes

г. заменице: se (повратни глаголи и глаголи са «лексичким se”): lavarse; tratarse de...

4. Предлози (и рецептивно и продуктивно)

de, a, sin, con, conmigo, contigo, sobre/encima de, bajo/debajo de, cerca de, lejos de, etc.

5. Глаголи:

а. Садашње време правилних глагола –ar, -er, -ir и најфреквентнијих глагола са променом у основи: decir, traer, poner, etc. Presente del indicativo – и рецептивно и продуктивно у свим глаголским лицима

б. Imperativo и presente del subjuntivo горе наведених глагола (у негираним императивним конструкцијама и у формалном стилу обраћања: habla/hable/hablad/hablen/no hables/no hablen/no habléis) – и рецептивно и продуктивно

в. Прошла времена (само у индикативу): Pretérito perfecto simple (pretérito indefinido); Pretérito imperfecto; Pretérito perfecto compuesto: – фреквентни правилни глаголи и одређени број најфреквентнијих неправилних глагола у свим глаголским лицима (hablar, comer, beber, pensar, trabajar, escribir, leer, vivir, jugar, viajar, estudiar// ser, estar, tener, ir, traer, decir, venir, etc...) – и рецептивно и продуктивно као комплетне фразе

El fin de semana pasado visité a mis abuelos.

Lo siento, se me olvidó la tarea en casa.

Cuando era pequeña, me gustaba jugar con las muñecas.

¿Has terminado la tarea?

г. Модални глаголи (у горе наведеним глаголским временима) – и рецептивно и продуктивно као комплетне фразе, у конструкцијама са инфинитивом и са именским додацима: poder, querer, saber, tener que, gustar

Ме gusta este libro.

¿Puedo salir?

Quiero viajar a México.

Tengo que estudiar mucho.

ђ. Безличне конструкције са субјунктивом

Es importante que estudies lenguas extranjeras.

Es necesario que duermas bien.

е. Личне конструкције са презентом субјунктива (само рецептивно)

Te recomiendo que viajes a España.

ђ. Футур (и рецептивно и продуктивно)

Este verano viajaré a España.

ж. Основни глаголски изрази (и рецептивно и продуктивно)

tener que + infinitivо/, deber + infinitivo, hay que + infinitivo, hay+ imenica (hay mucha gente aquí)

6. Прилози (и рецептивно и продуктивно)

а. Формирање прилога помоћу суфикса – mente (из основног речника).

б. Прилози за време: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en cuando, etc...

в. Прилози за количину: mucho, poco, bastante, suficiente(mente).

г. Прилози за начин: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio, voluntariamente.

д. Прилози и предлошки изрази за место и правац кретања: aquí, allí, en la calle, en casa, en iglesia, a casa, a clase, etc.

7. Бројеви: основни преко 1000, редни до 5 (primer(o(s))/primera(s), etc.)

8. Упитне реченице (и рецептивно и продуктивно):

а. са упитном речи (¿Quién?, ¿Cuándo?, ¿Cómo?, ¿Dónde?, etc.) ,

б. које захтевају одговора да/не (sí/no)

9. Негација (и рецептивно и продуктивно)

No trabaja hoy.

No quiero ir al cine esta tarde.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

*Уколико ученици изаберу пословни страни језик као изборни предмет у другом разреду, морају наставити и у трећем разреду са изучавањем истог предмета.

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

Предмет се реализује кроз теоријску наставу, у учионици или кабинету, при чему се одељење не дели на групе.

Наставник у глобалном плану планира број часова за сваку тему, у складу са одабраним текстовима и уџбеником који користи.

Комуникативна настава страних језика подразумева поимање језика као средства комуникације; инсистира на употреби циљног језика у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике; претпоставља примену тзв. Teacher talk, односно прилагођавање говорне делатности наставника интересовањима и знањима ученика; инсистира на комуникативном аспекту употребе језика, односно на значењу језичке поруке, а не толико на граматичкој прецизности исказа; претпоставља да се знања ученика мере прецизно дефинисаним релативним, а не толико апсолутним критеријумима тачности.

Један од кључних елемената комуникативне наставе је и социјална интеракција кроз рад у учионици. Она се базира на групном или индивидуалном решавању проблема, потрази за информацијама и мање или више комплексним задацима. У тим задацима увек су јасно одређени контекст, процедура и циљ, чиме се унапређује квантитет језичког материјала који је неопходан услов за било које учење језика. Такозвана комуникативно-интерактивна парадигма у настави страних језика, између осталог, укључује и следеће компоненте:

• усвајање језичког садржаја кроз циљано и осмишљено учествовање у друштвеном чину

• поимање наставног програма као динамичне, заједнички припремљене и ажуриране листе задатака и активности

• наставник је ту да омогући приступ и прихватање нових идеја

• ученици се третирају као одговорни, креативни, активни учесници у друштвеном чину

• уџбеници су само један од ресурса; осим њих препоручује се и примена других извора информација и дидактичких материјала, поготову кад је реч о стручним темама

• учионица постаје простор који је могуће реструктурирати из дана у дан

Важан циљ у учењу страног језика у средњим стручним школама је овладавање језиком струке, и то у оноликој мери која је неопходна да се језик користи ради информисаности и оспособљености за једноставну комуникацију у усменом и писаном облику на страном језику. Тај сегмент наставе страног језика мора да буде јасно дефинисан и у складу са исходима везаним за квалификације струке.

Неопходно је да стручна тематика која се обрађује на страном језику прати исходе појединих стручних предмета и буде у корелацији са њима. Реализација наставе језика струке се много више огледа у развијању рецептивних вештина него продуктивних јер је сврха учења страног језика, у првој линији, усмерена на то да се ученици оспособе да прате одређену стручну литературу у циљу информисања, праћења иновација и достигнућа у области струке, усавршавања и напредовања.

Стога је спектар текстова који се препоручују велики: шематски прикази, упутства о примени апарата, инструмената или пак материјала, хемикалија, рецепти, декларације, краћи стручни текстови чији је садржај релевантан за тематске садржаје стручних предмета, извештаји, каталози, програми сајамских активности и сл.

Веома је битно у раду са таквим текстовима одредити добру дидактичку подршку. Добро осмишљени налози упућују на то да одређене текстове, у зависности од тежине и важности информација које они носе, треба разумети глобално, селективно или пак детаљно. Продуктивне вештине треба ограничити на строго функционалну примену реалну за захтеве струке. То подразумева писање кратких порука, мејлова у оквиру пословне комуникације, попуњавање формулара, рачуна и других докумената (поруџбенице, рекламације, захтеви, молбе) и вођење усмене комуникације која омогућава споразумевање било у директном контакту са саговорником или у телефонском разговору.

Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика, материјалних и других услова.

Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, аудио визуелне,текстуално-илустративне методе.

Акценат је на интерактивној настави страних језика уз примену рада у групама и паровима, додатних средстава у настави (АВ материјали, ИТ, игре, аутентични материјали, итд.), као и уз примену принципа наставе по задацима (task-based language teaching; enseñanza por tareas, handlungsorientierter FSU)-слушање и реаговање на налоге и/или задатке у вези са текстом који чита наставник или који ученици чују са звучних записа, мануелне активности (израда паноа, презентација, зидних новина, постера за учионицу или родитеље и сл.), дебате и дискусије примерене узрасту, обимнији пројекти који се раде у учионици и ван ње у трајању од неколико недеља до читавог полугодишта уз конкретно видљиве и мерљиве производе и резултате, развијање језичких вештина у домену језика струке, примењивањем истих стратегија учења као и код општег језика и користећи аутентичне или адаптиране стручне текстове (писане или усмене) прилагођене узрасту, нивоу знања језика и познавању струке.

Заступљени су граматички садржаји који су већ обрађивани у основној школи, посебно они предвиђени у материјалима који описују нивое А1 и А2 на основу дескриптора Заједничког европског оквира за живе језике.

Граматичка грађа предвиђена Програмом добија свој смисао тек када се доведе у везу са датим комуникативним функцијама и темама, и то у склопу језичких активности разумевања (усменог) говора и писаног текста, усменог и писменог изражавања и медијације; полазиште за посматрање и увежбавање језичких законитости јесу усмени и писани текстови различитих врста, дужине и степена тежине; користе се, такође, изоловани искази, под условом да су контекстуализовани и да имају комуникативну вредност.

Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад (мини-дијалози, игра по улогама, симулације, итд.).

УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.

У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Приликом формативног оцењивања, наставник прати развој и напредовање сваког појединог ученика, дајући му континуирано повратну информацију о његовом раду, и могућностима за даље напредовање. Наставник узима у обзир индивидуалне могућности ученика.

Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Када је у питању нпр. практичан рад (тимски рад, пројектна настава, теренска настава и слично) може се применити чек листа у којој су приказани нивои постигнућа ученика са показатељима испуњености, а наставник треба да означи показатељ који одговара понашању ученика.