Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.rs

4632

На основу члана 8. став 1. Закона о Народној скупштини („Службени гласник РС”, број 9/10) и члана 194. став 2. Пословника Народне скупштине („Службени гласник РС”, број 20/12 – пречишћен текст),

Народна скупштина Републике Србије, на Четвртој седници Другог редовног заседања у 2018. години, одржаној 7. децембра 2018. године, донела је

АУТЕНТИЧНО ТУМАЧЕЊE

одредбе члана 22. Закона о општем управном поступку („Службени гласник РС”, број 18/16)

Према одредби члана 22. став 1. Закона о општем управном поступку („Службени гласник РС”, број 18/16) која гласи: „Управни уговор је двострано обавезан писани акт који, кад је то посебним законом одређено, закључују орган и странка и којим се ствара, мења или укида правни однос у управној ствари.”

Сагласно одредби члана 22. став 2. наведеног закона „Садржина управног уговора не сме бити противна јавном интересу нити правном интересу трећих лица.”

Ове одредбе треба разумети тако да се уговори закључени у складу са посебним законима, ако тим посебним законом нису изричито предвиђени као управни уговори не сматрају управним уговорима у смислу Закона о општем управном поступку и на њих се не може примењивати правни режим Закона о општем управном поступку.

Ово аутентично тумачење објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”.

РС број 70

У Београду, 7. децембра 2018. године

Народна скупштина Републике Србије

Председник,

Маја Гојковић, с.р.