На основу члана 86. став 6. Закона о здравственој заштити („Службени гласник Републике Србије", бр. 17/92, 26/92, 50/92, 52/93, 53/93, 67/93, 48/94 и 25/96),

Министар за здравље доноси

  

ПРАВИЛНИК

о начину и поступку за утврђивање времена и узрока смрти, за обдукцију леша као и за поступање са одстрањеним деловима људског тела

„Службени гласник РС”, бр. 9 од 5. марта 1999, 10 од 15. марта 1999 - испрaвка

 

Члан 1.

Овим правилником уређује се начин и поступак за утврђивање времена и узрока смрти умрлих лица и за обдукцију леша, као и за поступање са деловима људског тела који су хируршким захватом или на други начин одстрањени.

Члан 2.

Време и узрок смрти утврђују се лекарским прегледом, и другим медицинским методама, користећи се при томе достигнућима савремене медицинске науке и на основу медицинске документације.

Приликом утврђивања времена и узрока смрти утврђује се и идентитет умрлог.

Члан 3.

Време и узрок смрти утврђују се на месту смрти.

У случају напрасне, незнане и сумњиве природне смрти (на путу, на јавном месту, у средствима јавног саобраћаја и сл.) време и узрок смрти утврђују се у здравственој установи.

Члан 4.

О времену и узроку смрти лица умрлих у здравственој установи, одмах а најкасније у року од шест часова од утврђене смрти обавештава се породица.

Ако је умрло лице из става 1. овог члана новорођенче чија је мајка смештена у здравственој установи, одмах и непосредно се обавештава и мајка.

Члан 5.

У случајевима када се леш задржава више од 24 часа у летњим, односно више од 48 часова у зимским условима (због поступка идентификације, преузимања за сахрану и др.) леш умрлог чува се у расхладној комори (хладњачи).

Члан 6.

Дијагноза о узроку смрти уписује се на латинском и српском језику и са одговарајућом шифром.

Члан 7.

Приликом преузимања за сахрану лица умрлих у здравственој установи, обавезно се врши провера идентитета.

Члан 8.

У случајевима предвиђеним законом узрок смрти се утврђује обдукцијом умрлог.

Обдукција умрлог, врши се најраније након дванаест сати од времена када је утврђена смрт.

Обдукција умрлог врши се у обдукционој сали, а у изузетним случајевима и у другој просторији у којој су обезбеђени хигијенски и санитарни услови.

Члан 9.

Делови људског тела и органи који су хрируршким захватом или на други начин одстрањени спаљују се, односно сахрањују.

Спаљивање, односно сахрањивање одстрањених делова људског тела врши се што пре, а најкасније 72 часа од одстрањивања.

Спаљивање одстрањених делова људског тела врши се у посебним пећима – инценераторима.

Пећи за спаљивање – инценератори и просторије у којима су смештене, треба да испуњавају све санитарно-хигијенске и техничке услове, који обезбеђују сагоревање без остатака.

Члан 10.

Уколико постоји потреба за судско медицинском или другом врстом истраживања одстрањених делова људског тела, исти се чувају под следећим условима:

– на температури до +4°С,

– заштићени од глодара и других животиња,

– обезбеђени од додира са нестручним лицима и злоупотребе.

Чување одстрањених делова из става 1. овог члана дозвољено је најдуже седам дана од дана одстрањивања, осим за обављање наставе на факултетима здравствене струке.

Члан 11.

Овај правилник ступа* на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

*Службени гласник РС, број 10/1999

 

 Број 110-00-206/99-01

У Београду, 19. фебруара 1999. године

Министар,

др Лепосава Милићевић, с.р.