На основу члана 17. став 4. Закона о заштити од буке у животној средини („Службени гласник РС”, број 36/09),

Министар заштите животне средине и просторног планирања доноси

 

 

ПРАВИЛНИК

о методологији за одређивање акустичких зона

„Службени гласник РС“, број 72 од 8. октобра 2010.

 

 

Члан 1.

Овим правилником ближе се прописује методологија за одређивање акустичких зона.

 

Члан 2.

Jединица локалне самоуправе предузима мере за заштиту становништва од буке у животној средини и у том циљу одређује акустичке зоне у насељу, као и граничне вредности индикатора буке у тим зонама, у складу са законом којим се уређује заштита од буке у животној средини.

 

Члан 3.

Јединица локалне самоуправе акустичким зонирањем одређују тихе зоне, односно заштићена подручја у којима су прописане граничне вредности од 50 dB(А) у току дана, односно 40 dB(А) у току ноћи.

У тихим зонама je забрањена употреба извора буке који би својом активношћу могли да повисе ниво буке у тим зонама.

 

Члан 4.

Одређивање акустичких зона врши се у зависности од намене простора.

 

Члан 5.

Одређивање акустичких зона врши се на основу референтних карата просторних планова на којима су приказани намена простора, мрежа насеља и инфраструктурни системи, туристичка подручја, природна и непокретна културна добра, и на основу референтних карата урбанистичких планова на којима су приказани претежна намена површина земљишта, подела на зоне и целине према морфолошким, планским, историјско-амбијенталним, обликовним и другим карактеристикама.

 

Члан 6.

Акустичке зоне се одређују према постојећем стању изграђености, начину коришћења земљишта, као и према планираним наменама простора и дефинишу се граничним вредностима индикатора буке (за дан и ноћ) израженим у децибелима.

 

Члан 7.

За потребе одређивања акустичких зона дефинише се:

1) географски опис подручја које се разматра;

2) опис главних карактеристика извора буке значајних за наведено подручје;

3) граничне вредности.

 

Члан 8.

Aкустичке зоне се приказују:

1) за појединачну зону насеља, једну или две зоне сродне намене, величина комплекса објекта који може бити извор буке, или је угрожен буком;

2) за зоне дуж аутопута, магистралних и регионалних саобраћајница и сабирних градских улица у којима се одвија транзитни, теретни и јавни градски саобраћај, најмања ширина приказивања је одговарајућа регулацији тих саобраћајница, односно коридора у складу са законом којим се уређују јавни путеви.

 

Члан 9.

Одређивањем претежне намене у појединим зонама насеља према постојећем стању изграђености и начину коришћења земљишта, као и планираним наменама обезбеђују се могућности за:

1) сагледавање могућих појава буке у појединим зонама насеља са истим и различитим дозвољеним нивоима;

2) утврђивање потребних мера за отклањање појачане буке путем урбанистичког планирања, инвестиционог пројекта, техничких мера и других активности у складу са законом;

3) забрану и ограничавање употребе извора буке, односно обављање делатности и других активности које проузрокују буку изнад прописаних граничних вредности.

 

Члан 10.

Акустичке зоне могу бити следеће:

1) подручја за одмор и рекреацију, болничке зоне и опоравилишта, културно-историјски локалитети, велики паркови;

2) туристичка подручја, кампови и школске зоне;

3) чисто стамбена подручја;

4) пословно-стамбена подручја, трговачко-стамбена подручја и дечја игралишта;

5) градски центар, занатска, трговачка, административно-управна зона са становима, зона дуж аутопутева, магистралних и градских саобраћајница;

6) индустријска, складишна и сервисна подручја и транспортни терминали без стамбених зграда.

Акустичке зоне дате су у Прилогу који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

 

Члан 11.

Даном ступања на снагу овог правилника престају да важе одредбе Правилника о дозвољеном нивоу буке у животној средини („Службени гласник РС”, број 54/92), које се односе на дозвољене нивое буке у насељима.

 

Члан 12.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

 

Број 110-00-199/10-02

У Београду, 1. октобра 2010. године

Министар,

др Оливер Дулић, с.р.

 

 

 

ПРИЛОГ

 

1. Подручја за одмор и рекреацију, болничке зоне и опоравилишта, културно-историјски локалитети, велики паркови

– паркови и шеталишта,

– спомен паркови и обележја,

– градске шуме, ботаничка башта и посебни зелени комплекси,

– рекреативно спортски центри,

– заштићена и значајна природна и културна добра,,

– болнице, специјалистички заводи, институти и центри са стационаром,

– клинике и клинички институти универзитетског медицинског центра,

– центри за заштиту одојчади и деце, за теже и лакше психички ометену децу и омладину,

– центри и домови за заштиту старих и изнемоглих лица;

2. Туристичка подручја, кампови и школске зоне

– туристичка подручја, кампови и бање,

– вртићи и предшколске установе,

– основне, средње школе и образовни центри,

– факултети и академије, студентска насеља и домови,

– амбасаде;

3. Чисто стамбена подручја

– стамбене зоне на парцелама (претежно ниске спратности и малих густина становања),

– стамбене зоне у блоковском – ивичном систему изградње (претежно средње и високе спратности и средњих и великих густина становања),

– стамбене зоне у слободном систему изградње (у новим насељима – претежно средње и високе спратности и средњих и великих густина);

4. Пословно-стамбена подручја, трговачко-стамбена подручја и дечја игралишта

– зоне и објекти са стамбеним (и у стамбеним) објектима намењени за пословну и трговачку делатност,

– посебне зоне, објекти друштвених и комерцијалних делатности (организације науке и културе, трговина, угоститељство, туризам, финансијске, пословне и техничке услуге, непроизводне делатности и сл.),

– дечија игралишта;

5. Градски центар, занатска, трговачка, административно-управна зона са становима, зона дуж саобраћајница, магистралних и градских саобраћајница

– градски центар,

– зоне и објекти комуналних делатности,

– паркиралишта и јавне гараже,

– објекти и постројења водовода и канализације,

– гасоводни објекти – главне мерно регулационе станице ГМРС и МРС,

– градска чистоћа,

– противпожарне станице,

– аутопут, магистралне, регионалне саобраћајнице и међународне железничке пруге,

– градске саобраћајнице са терминалима јавног градског саобраћаја,

– регионалне саобраћајнице са аутобуским саобраћајем и теретним транзитом,

– саобраћајне услуге и терминали (железничка станица, аутобуска станица, пристаниште, паркинзи за теретна возила, оправка и одржавање возила, јавна складишта и др.),

– мањи појединачни индустријски и производни објекти и складишта индустријског карактера са стамбеним објектима;

6. Индустријска, складишна и сервисна подручја и транспортни терминали без стамбених зграда

– привредне и индустријске зоне, производни и инфраструктурни објекти,

– складишта индустријског карактера без стамбених објеката.