Zakon

На основу члана 6. став 3. Закона о вину („Службени гласник РС”, бр. 41/09 и 93/12),

Министар пољопривреде и заштите животне средине доноси

ПРАВИЛНИК

о рејонизацији виноградарских географских производних подручја Србије

"Службени гласник РС", број 45 од 22. маја 2015.

Уводне одредбе

Члан 1.

Овим правилником ближе се утврђују границе и називи виноградарских географских производних подручја, дозвољене и препоручене сорте за виноградарска подручја, максимални приноси за та виноградарска подручја и друге карактеристике везане за производњу грожђа и вина у виноградарским подручјима.

Значење израза

Члан 2.

Поједини изрази употребљени у овом правилнику имају следеће значење:

1) ампелотехничке мере јесу мере које се спроводе ради успешног гајења винове лозе и производње грожђа;

2) виногорје јесте уско виноградарско подручје у оквиру рејона које се одликује уједначеним специфичним еколошким факторима, избором препоручених сорти и осталим чиниоцима, што омогућава производњу грожђа, шире, вина и других производа карактеристичних по квалитету, приносу грожђа и сензорним особинама за то виногорје;

3) виноградарска оаза (у даљем тексту: оаза) јесте уско виноградарско подручје, које се географски не граничи са осталим деловима виноградарског подручја коме припада;

4) виноградарски регион (у даљем тексту: регион) јесте шире виноградарско подручје у оквиру винородне Србије, које се одликује сличним еколошким факторима, избором препоручених сорти и осталим неопходним чиниоцима за успешно гајење винове лозе, што омогућава производњу грожђа, шире, вина и других производа карактеристичних по квалитету, приносу грожђа и сензорним особинама за тај регион;

5) виноградарски рејон (у даљем тексту: рејон) јесте уже виноградарско подручје у оквиру региона, које се одликује сличним специфичним еколошким факторима, избором препоручених сорти и осталим чиниоцима, што омогућава производњу грожђа, шире, вина и других производа карактеристичних по квалитету, приносу грожђа и сензорним особинама за тај рејон;

6) винородна Србија јесте најшире виноградарско географско производно подручје (у даљем тексту: виноградарско подручје) на територији Републике Србије у којем постоје повољни услови за гајење винове лозе;

7) допунска рејонирана сорта (дозвољена) јесте сорта која је на основу традиције гајења и/или научног, односно производног испитивања дозвољена за гајење на одређеном виноградарском подручју, а чије грожђе, уз испуњење одговарајућих услова, може бити намењено као допуна основном вину у производњи вина са географским пореклом, односно за купажу, поправку и изједначавање квалитета базном (основном) вину са географским пореклом или као допуна са највећим учешћем од 15% за производњу „стоног сортног” вина код кога је на декларацији наведен назив само једне сорте, односно не као прва сорта декларисана на „стоном сортном” вину.

8) локалитет (или потес) јесте најмање виноградарско подручје у оквиру виногорја које се одликује хомогеним еколошким факторима;

9) основна рејонирана сорта (препоручена) јесте сорта која је на основу традиције гајења и/или вишегодишњег научног, односно производног испитивања препоручена за гајење на одређеном виноградарском подручју, а чије грожђе, уз испуњење одговарајућих услова, може бити намењено производњи вина са географским пореклом или као основа за производњу „стоног сортног” вина код кога је на декларацији наведен назив само те сорте са њеним најмањим учешћем од 85%, као и чији се виногради препоручују за подизање нових винограда.

Називи виноградарских географских производних подручја

Члан 3.

Називи виноградарских географских производних подручја су:

1. Виноградарски регион Централна Србија/Централна Србија

1.1. Поцерско-ваљевски рејон/Цер – Ваљево

1.1.1. Поцерско виногорје/Поцерина

1.1.2. Подгорско виногорје/Подгорина

1.1.3. Колубарско-љишко виногорје/Колубара – Љиг

1.2. Рејон Неготинска Крајина/Неготинска Крајина

1.2.1. Кључко виногорје/Кључ

1.2.2. Брзопаланачко виногорје/Брза Паланка

1.2.3. Михајловачко виногорје/Михајловац

1.2.4. Неготинско виногорје/Неготин

1.2.5. Рогљевачко-рајачко виногорје/Рогљево – Рајац

1.3. Књажевачки рејон/Књажевац

1.3.1. Борско виногорје/Бор

1.3.2. Бољевачко виногорје/Бољевац

1.3.3. Зајечарско виногорје/Зајечар

1.3.4. Потркањско виногорје/Потркање

1.4. Млавски рејон/Млава

1.4.1. Браничевско виногорје/Браничево

1.4.2. Пожаревачко виногорје/Пожаревац

1.4.3. Ресавско виногорје/Ресава

1.5. Топлички рејон/Топлица

1.5.1. Прокупачко виногорје/Прокупље

1.5.2. Југбогдановачко виногорје/Југ Богдан

1.5.3. Житорађско виногорје/Житорађа

1.6. Нишки рејон/Ниш

1.6.1. Сокобањско виногорје/Сокобања

1.6.2. Алексиначко виногорје/Алексинац

1.6.3. Житковачко виногорје/Житковац

1.6.4. Чегарско виногорје/Чегар

1.6.5. Кутинско виногорје/Кутина

1.6.6. Сврљишко виногорје/Сврљиг

1.7. Нишавски рејон/Нишава

1.7.1. Белопаланачко виногорје/Бела Паланка

1.7.2. Пиротско виногорје/Пирот

1.7.3. Бабушничко виногорје/Бабушница

1.8. Лесковачки рејон/Лесковац

1.8.1. Бабичко виногорје/Бабичко

1.8.2. Пусторечко виногорје/Пуста Река

1.8.3. Винарачко виногорје/Винарци

1.8.4. Власотиначко виногорје/Власотинце

1.9. Врањски рејон/Врање

1.9.1. Сурдуличко виногорје/Сурдулица

1.9.2. Вртогошко виногорје/Вртогош

1.9.3. Буштрањско виногорје/Буштрање

1.10. Чачанско-краљевачки рејон/Чачак – Краљево

1.10.1. Љубићко виногорје/Љубић

1.10.2. Јеличко виногорје/Јелица

1.10.3. Ибарско виногорје/Ибар

1.11. Рејон Три Мораве/Три Мораве

1.11.1. Параћинско виногорје/Параћин

1.11.2. Јагодинско виногорје/Јагодина

1.11.3. Јовачко виногорје/Јовац

1.11.4. Левачко виногорје/Левач

1.11.5. Темнићко виногорје/Темнић

1.11.6. Трстеничко виногорје/Трстеник

1.11.7. Крушевачко виногорје/Крушевац

1.11.8. Жупско виногорје/Жупа

1.11.9. Ражањско виногорје/Ражањ

1.12. Београдски рејон/Београд

1.12.1. Авалско-космајско виногорје/Авала – Космај

1.12.2. Грочанско виногорје/Гроцка

1.12.3. Смедеревско виногорје/Смедерево

1.12.4. Дубонско виногорје/Дубона

1.12.5. Лазаревачко виногорје/Лазаревац

1.13. Шумадијски рејон/Шумадија

1.13.1. Крњевачко виногорје/Крњево

1.13.2. Опленачко виногорје/Опленац

1.13.3. Рачанско виногорје/Рача

1.13.4. Крагујевачко виногорје/Крагујевац

2. Виноградарски регион Војводина/Војводина

2.1. Сремски рејон/Срем

2.1.1. Фрушкогорско виногорје/Фрушка гора

2.2. Суботички рејон/Суботица/Суботичко-хоргошка пешчара

2.2.1. Риђичко виногорје/Риђица

2.2.2. Палићко виногорје/Палић

2.2.3. Хоргошко виногорје/Хоргош

2.3. Рејон Телечка/Телечка

2.3.1. Западнотелечко виногорје/Телечка коса

2.3.2. Централнотелечко виногорје/Бачка Топола

2.3.3. Источнотелечко виногорје/Мали Иђош

2.4. Потиски рејон/Тиса

2.4.1. Севернопотиско виногорје/Горња Тиса

2.4.2. Средњепотиско виногорје/Средње Потисје

2.4.3. Јужнопотиско виногорје/Доња Тиса

2.5. Банатски рејон/Банат

2.5.1. Кикиндско виногорје/Кикинда

2.5.2. Средњебанатско виногорје/Средњи Банат

2.6. Јужнобанатски рејон/Јужни Банат

2.6.1. Вршачко виногорје/Вршац

2.6.2. Белоцркванско виногорје/Бела Црква

2.6.3. Виногорје Делиблатске пешчаре/Делиблатска пешчара

2.7. Бачки рејон/Бачка

3. Виноградарски регион Косово и Метохија/Косово и Метохија

3.1. Севернометохијски рејон/Северна Метохија

3.1.1. Пећко виногорје/Пећ

3.1.2. Источко виногорје/Исток

3.2. Јужнометохијски рејон/Јужна Метохија

3.2.1. Ђаковачко виногорје/Ђаковица

3.2.2. Ораховачко виногорје/Ораховац

3.2.3. Призренско виногорје/Призрен

3.2.4. Суворечко виногорје/Сува Река

3.2.5. Малишевско виногорје/Малишево

Карактеристике везане за производњу грожђа и вина
у виноградарским географским производним подручјима

Члан 4.

Границе виноградарских географских производних подручја, дозвољене и препоручене сорте за виноградарска подручја, максимални приноси за та виноградарска подручја и друге карактеристике везане за производњу грожђа и вина у виноградарским подручјима дати су у Прилогу – Рејонизација виноградарских географских производних подручја Републике Србије, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Ступање на снагу

Члан 5.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Број 110-00-00047/2015-09

У Београду, 11. маја 2015. године

Министар,

проф. др Снежана Богосављевић Бошковић, с.р.

ПРИЛОГ

РЕЈОНИЗАЦИЈА ВИНОГРАДАРСКИХ ГЕОГРАФСКИХ ПРОИЗВОДНИХ ПОДРУЧЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

I. ВИНОРОДНА СРБИЈА

1. Границе винородне Србије

Винородна Србија обухвата територију целе Републике Србије надморске висине до 800 m, као и подручја изнад ове надморске висине уколико се она налазе на листи рејонираних подручја са већом надморском висином.

Приказ 1. Винородна Србија

vinogradi_Page_001.tiff

II. ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОНИ

1. Границе региона

Винородна Србија има следеће регионе:

1) регион Централна Србија;

2) регион Војводина;

3) регион Косово и Метохија.

Регион Централна Србија обухвата територију централне Србије, односно Србије без аутономних покрајина и територију града Београда јужно од реке Саве и Дунава, надморске висине до 800 m.

Регион Војводина обухвата територију АП Војводине и територију града Београда изнад река Саве и Дунава.

Регион Косово и Метохија обухвата територију АП Косово и Метохија надморске висине до 800 m.

2. Називи

За регион Централна Србија мoже се употребљавати назив „Регион Централна Србија” или „Централна Србија”, у ћириличком и латиничком писму.

За регион Војводина мoже се употребљавати назив „Регион Војводина” или „Војводина”, у ћириличком и латиничком писму.

За регион Косово и Метохија мoже се употребљавати назив „Регион Косово и Метохија” или „Косово и Метохија”, у ћириличком и латиничком писму.

1) Виноградарски регион Централна Србија

Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси

Препоручене/дозвољене сорте које служе за производњу регионалних вина са максималним дозвољеним приносима по биљци винове лозе и по хектару за регион Централна Србија приказане су у следећој табели:

СОРТЕ ЗА

БЕЛА ВИНА

принос/биљци

принос/хектару

СОРТЕ ЗА

РОЗЕ ВИНА

принос/биљци

принос/хектару

СОРТЕ ЗА

ЦРВЕНА ВИНА

принос/биљци

принос/хектару

3000–4000 биљака/ хектару

преко 4000 биљака/ хектару

3000–4000 биљака/ хектару

преко 4000 биљака/ хектару

3000–4000 биљака/ хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/ хектару

преко 4000 биљака/ хектару

3000–4000 биљака/ хектару

преко 4000 биљака/ хектару

3000–4000 биљака/ хектару

преко 4000 биљака/ хектару

Riesling

4,5

4

13.500

16.000

Pinot Noir (Бургундац црни)

4,5

4

13.500

16.000

Pinot Noir (Бургундац црни)

4

3,5

12.000

14.000

Sauvignon Blanc

4,5

4

13.500

16.000

Cabernеt Sauvignon

4,5

4

13.500

16.000

Cabernet Sauvignon

4

3,5

12.000

14.000

Semillon

4,5

4

13.500

16.000

Cabernet Franc

4,5

4

13.500

16.000

Cabernet Franc

4

3,5

12.000

14.000

Savagnin Rose (Траминац)

4,5

4

13.500

16.000

Merlot

4,5

4

13.500

16.000

Merlot

4

3,5

12.000

14.000

Pinot Blanc (Бургундац бели)

4,5

4

13.500

16.000

Malbec

4,5

4

13.500

16.000

Malbec

4

3,5

12.000

14.000

Pinot Gris (Бургундац сиви)

4,5

4

13.500

16.000

Limberger (Франковка)

4,5

4

13.500

16.000

Limberger (Франковка)

4

3,5

12.000

14.000

Chardonnay

4,5

4

13.500

16.000

Portugieser (Португизер)

4,5

4

13.500

16.000

Portugieser (Португизер)

4

3,5

12.000

14.000

Muscat Ottonel

4,5

4

13.500

16.000

Gamay Noir (Гаме)

4,5

4

13.500

16.000

Gamay Noir (Гаме)

4

3,5

12.000

14.000

Тамјаника

4,5

4

13.500

16.000

Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

4,5

4

13.500

16.000

Вранац

4

3,5

12.000

14.000

Riesling Italico (Италијански ризлинг, Грашевина)

4,5

4

13.500

16.000

Вранац

4,5

4

13.500

16.000

Прокупац (Рскавац)

4

3,5

12.000

14.000

Müller Thurgau

4,5

4

13.500

16.000

Прокупац (Рскавац)

4,5

4

13.500

16.000

Скадарка (Кадарка)

4

3,5

12.000

14.000

Смедеревка

4,5

4

13.500

16.000

Скадарка (Кадарка)

4,5

4

13.500

16.000

Остале сорте уписане у Регистар сорти пољопривредног биља и друге аутохтоне/ регионалне сорте

4

3,5

12.000

14.000

Rkatziteli (Ркацители)

4,5

4

13.500

16.000

Остале сорте уписане у Регистар сорти пољопривредног биља и друге аутохтоне/ регионалне сорте

4,5

4

13.500

16.000

ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ СОРТЕ БОЈАДИСЕРИ

Пловдина

4,5

4

13.500

16.000

Зачинак (Неготинско црно)

4

3,5

12.000

14.000

Багрина

4,5

4

13.500

16.000

Жупски бојадисер

4

3,5

12.000

14.000

Остале сорте уписане у Регистар сорти пољопривредног биља и друге аутохтоне/ регионалне сорте

4,5

4

13.500

16.000

Gamay Teinturier (Гаме бојадисер)

4

3,5

12.000

14.000

Alicante Bouschet

4

3,5

12.000

14.000

Препоручене/дозвољене подлоге

Препоручене/дозвољене подлоге винове лозе за регион Централна Србија су све регистроване подлоге на Листи сорти и подлога воћака, винове лозе и хмеља прописане посебним актом.

Минимални садржај алкохола

Минимални садржај стварног алкохола је 8,5% vol, уколико вино није произведено на посебан начин.

2) Виноградарски регион Војводина

Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси

Препоручене/дозвољене сорте које служе за производњу регионалних вина са максималним дозвољеним приносима по биљци винове лозе и по хектару за регион Војводина приказане су у следећој табели:

СОРТЕ ЗА

БЕЛА ВИНА

принос/биљци

принос/хектар

СОРТЕ ЗА

РОЗЕ ВИНА

принос/биљци

принос/хектару

СОРТЕ ЗА

ЦРВЕНА ВИНА

принос/биљци

принос/хектару

3000–4000 биљака/ хектару

преко 4000 биљака/ хектару

3000–4000 биљака/ хектару

преко 4000 биљака/ хектару

3000–4000 биљака/ хектару

преко 4000 биљака/ хектару

3000–4000 биљака/ хектару

преко 4000 биљака/ хектару

3000–4000 биљака/ хектару

преко 4000 биљака/ хектару

3000–4000 биљака/ хектару

преко 4000 биљака/ хектару

Riesling

4,5

4

13.500

16.000

Pinot Noir (Бургундац црни)

4,5

4

13.500

16.000

Pinot Noir (Бургундац црни)

4

3,5

12.000

14.000

Sauvignon Blanc

4,5

4

13.500

16.000

Cabernet Sauvignon

4,5

4

13.500

16.000

Cabernet Sauvignon

4

3,5

12.000

14.000

Semillon

4,5

4

13.500

16.000

Cabernet Franc

4,5

4

13.500

16.000

Cabernet Franc

4

3,5

12.000

14.000

Savagnin Rose (Траминац)

4,5

4

13.500

16.000

Merlot

4,5

4

13.500

16.000

Merlot

4

3,5

12.000

14.000

Pinot Blanc (Бургундац бели)

4,5

4

13.500

16.000

Malbec

4,5

4

13.500

16.000

Malbec

4

3,5

12.000

14.000

Pinot Gris (Бургундац сиви)

4,5

4

13.500

16.000

Limberger

(Франковка )

4,5

4

13.500

16.000

Limberger

(Франковка )

4

3,5

12.000

14.000

Chardonnay

4,5

4

13.500

16.000

Portugieser (Португизер)

4,5

4

13.500

16.000

Portugieser (Португизер)

4

3,5

12.000

14.000

Muscat Ottonel

4,5

4

13.500

16.000

Gamay Noir (Гаме)

4,5

4

13.500

16.000

Gamay Noir (Гаме)

4

3,5

12.000

14.000

Тамјаника

4,5

4

13.500

16.000

Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

4,5

4

13.500

16.000

Zweigelt

4

3,5

12.000

14.000

Вранац

4

3,5

12.000

14.000

Riesling Italico (Италијански ризлинг, Грашевина)

4,5

4

13.500

16.000

Zweigelt

4,5

4

13.500

16.000

Прокупац (Рскавац)

4

3,5

12.000

14.000

Müller Thurgau

4,5

4

13.500

16.000

Вранац

4,5

4

13.500

16.000

Скадарка (Кадарка)

4

3,5

12.000

14.000

Смедеревка

4,5

4

13.500

16.000

Прокупац (Рскавац)

4,5

4

13.500

16.000

Остале сорте уписане у Регистар сорти пољопривредног биља и друге аутохтоне/регионалне сорте

4

3,5

12.000

14.000

Пловдина

4,5

4

13.500

16.000

Скадарка (Кадарка)

4,5

4

13.500

16.000

Bianca

4,5

4

13.500

16.000

ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ СОРТЕ БОЈАДИСЕРИ

Кевидинка (Ружица)

4,5

4

13.500

16.000

Остале сорте уписане у Регистар сорти пољопривредног биља и друге аутохтоне/регио-налне сорте

4,5

4

13.500

16.000

Зачинак (Неготинско црно)

4

3,5

12.000

14.000

Ezerio

4,5

4

13.500

16.000

Жупски бојадисер

4

3,5

12.000

14.000

Остале сорте уписане у Регистар сорти пољопривредног биља и друге аутохтоне/регио-налне сорте

4,5

4

13.500

16.000

Gamay Teinturier (Гаме бојадисер)

4

3,5

12.000

14.000

Alicante Bouschet

4

3,5

12.000

14.000

Препоручене/дозвољене подлоге

Препоручене/дозвољене подлоге винове лозе за регион Војводина су све регистроване подлоге на Листи сорти и подлога воћака, винове лозе и хмеља прописане посебним актом.

Минимални садржај алкохола

Минимални садржај стварног алкохола је 8,5% vol, уколико вино није произведено на посебан начин.

3) Виноградарски регион Косово и Метохија

Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси

Препоручене/дозвољене сорте које служе за производњу регионалних вина са максималним дозвољеним приносима по биљци винове лозе и по хектару за регион Косово и Метохија приказане су у следећој табели:

СОРТЕ ЗА

БЕЛА ВИНА

принос/биљци

принос/хектару

СОРТЕ ЗА

РОЗЕ ВИНА

принос/биљци

принос/хектару

СОРТЕ ЗА

ЦРВЕНА ВИНА

принос/биљци

принос/хектару

3000–4000 биљака/ хектару

преко 4000 биљака/ хектару

3000–4000 биљака/ хектару

преко 4000 биљака/ хектару

3000–4000 биљака/ хектару

преко 4000 биљака/ хектару

3000–4000 биљака/ хектару

преко 4000 биљака/ хектару

3000–4000 биљака/ хектару

преко 4000 биљака/ хектару

3000–4000 биљака/ хектару

преко 4000 биљака/ хектару

Riesling

4,5

4

13.500

16.000

Pinot Noir (Бургундац црни)

4,5

4

13.500

16.000

Pinot Noir (Бургундац црни)

4

3,5

12.000

14.000

Sauvignon Blanc

4,5

4

13.500

16.000

Cabernet Sauvignon

4,5

4

13.500

16.000

Cabernet Sauvignon

4

3,5

12.000

14.000

Semillon

4,5

4

13.500

16.000

Cabernet Franc

4,5

4

13.500

16.000

Cabernet Franc

4

3,5

12.000

14.000

Savagnin Rose (Траминац)

4,5

4

13.500

16.000

Merlot

4,5

4

13.500

16.000

Merlot

4

3,5

12.000

14.000

Pinot Blanc (Бургундцац бели)

4,5

4

13.500

16.000

Malbec

4,5

4

13.500

16.000

Malbec

4

3,5

12.000

14.000

Pinot Gris (Бургундац сиви)

4,5

4

13.500

16.000

Limberger (Франковка)

4,5

4

13.500

16.000

Limberger (Франковка)

4

3,5

12.000

14.000

Chardonnay

4,5

4

13.500

16.000

Portugieser (Португизер)

4,5

4

13.500

16.000

Portugieser (Португизер)

4

3,5

12.000

14.000

Muscat Ottonel

4,5

4

13.500

16.000

Gamay Noir (Гаме)

4,5

4

13.500

16.000

Gamay Noir (Гаме)

4

3,5

12.000

14.000

Тамјаника

4,5

4

13.500

16.000

Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

4,5

4

13.500

16.000

Вранац

4

3,5

12.000

14.000

Riesling Italico (Италијански ризлинг, Грашевина)

4,5

4

13.500

16.000

Вранац

4,5

4

13.500

16.000

Прокупац (Рскавац)

4

3,5

12.000

14.000

Müller Thurgau

4,5

4

13.500

16.000

Прокупац (Рскавац)

4,5

4

13.500

16.000

Скадарка (Кадарка)

4

3,5

12.000

14.000

Смедеревка

4,5

4

13.500

16.000

Скадарка (Кадарка)

4,5

4

13.500

16.000

Остале сорте уписане у Регистар сорти пољопривредног биља и друге аутохтоне/регио-налне сорте

4

3,5

12.000

14.000

Пловдина

4,5

4

13.500

16.000

Остале сорте уписане у Регистар сорти пољопривредног биља и друге аутохтоне/регио-налне сорте

4,5

4

13.500

16.000

Остале сорте уписане у Регистар сорти пољопривредног биља и друге аутохтоне/регио-налне сорте

4,5

4

13.500

16.000

ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ СОРТЕ БОЈАДИСЕРИ

Зачинак (Неготинско црно)

4

3,5

12.000

14.000

Жупски бојадисер

4

3,5

12.000

14.000

Gamay Teinturier (Гаме бојадисер)

4

3,5

12.000

14.000

Alicante Bouschet

4

3,5

12.000

14.000

Препоручене/дозвољене подлоге

Препоручене/дозвољене подлоге винове лозе за регион Косово и Метохија су све регистроване подлоге на Листи сорти и подлога воћака, винове лозе и хмеља прописане посебним актом.

Минимални садржај алкохола

Минимални садржај стварног алкохола је 8,5% vol, уколико вино није произведено на посебан начин.

III. ВИНОГРАДАРСКИ РЕЈОНИ И ВИНОГОРЈА

1. РЕЈОНИ И ВИНОГОРЈА ВИНОГРАДАРСКОГ РЕГИОНА ЦEНTРAЛНA СРБИJA

1.1. ПОЦЕРСКО-ВАЉЕВСКИ РЕЈОН/ЦЕР – ВАЉЕВО

Простирање

Поцерско-ваљевски рејон се налази јужно од Саве и источно од Дрине, на падинама планина Цера и Влашића, у горњим деловима сливова река Тамнаве, Уба, Колубаре и Љига на истоку и у сливу реке Јадра на западу.

Границe

Граница рејона почиње на северозападу, на прузи Лозница – Шабац, на граници K.O. Прњавор – Ново Село и иде на југоисток том границом, а затим и границом К.О. Чокешина – Прњавор све до асфалтног пута Чокешина – Прњавор у потесу „Јесике”, затим тим путем, а потом и асфалтним путем Чокешина – Липолист, све до границе К.О. Петковица – Липолист. Граница иде кратко границом тих К.О. на југ, а затим на исток путем Петковица – Цуљковић, све до скретања за Белу Реку. Одатле граница иде границом К.О. Бела Река – Липолист и Цуљковић – Липолист, затим скреће на исток изохипсом 100, на пут Радовашница – Добрић и њиме на југ до скретања за насеље Прекоречка Мала у потесу „Јелића брдо”. Одатле граница иде на исток преко коте 113, прелази Добрићку реку (координата: N 44° 41’ 08’’, E 19° 34’ 58’’) у правцу преко коте 134, а затим и путем до коте 139 – „Потес”, јужно од Маова, затим наставља на исток истим путем, скреће на југ, прелази границу К.О. Маови – Варна (координата: N 44° 40’ 55’’, E 19° 37’ 12’’) и долази до коте 103.7 – „поток Мутник”, 128.6, излази на пут, њиме иде на југоисток до коте 115.0 и излази на асфалтни пут Шабац – Волујац у насељу Варна – кота 114.1. Одатле граница иде на југ тим путем, прелази поток Думача – 107.6 и од коте 134.4 скреће на исток путем ка селу Вукошић. Граница иде тим путем до коте 128.7 – раскрсница ка селу Синошевић и путем ка том селу до коте 131.9 – западно од засеока Орловац. Од те коте, граница иде на југ преко потеса „Милутиновача” (координата: N 44° 38’ 43’’, E 19° 40’ 00’’), прелази поток Бојкача и излази на тромеђу К.О. Бојић – Синошевић – Варна. Одатле граница наставља на југ границом К.О. Бојић – Синошевић и од засеока Лободер наставља путем Синошевић – Накучани – Метлић – Румска, идући западно од реке Добраве. Граница код ушћа Церске реке у Добраву прелази на асфалтни пут Волујац – Букор и њиме све до коте 174 – источно од засеока Бучје на потоку Ракита. Одатле граница иде на исток преко кота 238 – „Ивак”, излази на границу К.О. Букор – Криваја (координата: N 44° 31’ 36’’, E 19° 36’ 49’’), наставља границом тих К.О. на исток, а затим и границом К.О. Криваја – Радојевић и долази до коте 276 – „Бобија”, затим наставља границом поменутих К.О. и даље на исток границом К.О. Мровска – Цуковине преко коте 272 – „Главчић”, затим Каона – Цуковине до коте 296 – „Белина главчина”, затим преко координата: N 44° 31’ 03’’; E 19° 41’ 39’’; N 44° 31’ 00’’; E 19° 41’ 42’’; N 44° 30’ 48’’, E 19° 41’ 53’’; до коте 252 – „Козарица”, па преко координата: N 44° 30’ 51; E 19° 42’ 07’’; N 44° 31’ 01’’; E 19° 42’ 22’’; N 44° 31’ 12’’; E 19° 42’ 41’’ до коте 291 – „Столице” где излази на асфалтни пут Шабачка Каменица – Шабац. Одатле граница иде тим путем на североисток, па на север до села Лојанице где скреће на исток асфалтним путем ка Владимирцима и Дебрцу, пролази Владимирце и долази до асфалтног пута Шабац – Крнић – Јазовник све до засеока Циганска Мала, односно коте 239 – „Гомилица”. Одатле граница иде на исток путем, а затим на југ до коте 219, даље на југоисток, преко потеса „Чот” и излази на границу К.О. Јазовник – Баталаге (N 44° 32’ 51’’, E 19° 52’ 08’’). Даље граница иде на север границом поменутих К.О., а затим на исток границом К.О. Баталаге – Кожуар, затим Кожуар – Тулари, а затим наставља границом К.О. Тулари – Калиновац, па Новаци – Калиновац, затим Трлић – Калиновац, Трлић – Брезовица, па Трлић – Совљак, све до тромеђе К.О. Трлић, Звиздар и Совљак. Одатле граница иде границом следећих К.О.: Звиздар – Совљак, Звиздар – Гуњевац, Врховине – Гуњевац, Врховине – Мургаш, Бајевац – Мургаш, Бајевац – Руклада, Непричава – Руклада, Рубрибреза – Руклада, Лајковац – Руклада све до тромеђе К.О. Лајковац – Руклада – Јабучје. Граница даље наставља југоисточно границом следећих К.О.: Лајковац – Јабучје, Ћелије – Јабучје, Ћелије – Петка, Ћелије – Жупањац, Жупањац – Боговађа, Боговађа – Чибутковица, Чибутковица – Доњи Лајковац, Латковић – Чибутковица, Латковић – Дудовица, Дудовица – Јајчић, Дудовица – Липље, Липље – Брајковац, Брајковац – Шутци, Брајковац – Живковци, Живковци – Крушевица, Живковци – Прогореоци, Прогореоци – Ивковци, Ивковци – Гараши, Ивковци – Јеловик, Драгољ – Ивковци, Ивковци – Трудељ, Трудељ – Белановица, Трудељ – Козељ, Козељ – Угриновци, Козељ – Штавица, Ивановци – Штавица, Ивановци – Дићи, Бранчић – Дићи, Бранчић – Гукош, Љиг – Гукош, Бабајић – Гукош, Велишевац – Гукош, Велишевац – Кадина Лука, Велишевац – Гуњица, Ракари – Гуњица, Попадић – Берковац, Попадић – Струганик, Паштрић – Струганик, Паштрић – Брежђе, Толић – Брежђе, Кључ – Брежђе, Кључ – Осеченица, Рајковић – Осеченица, Рајковић – Робаје и овде граница излази на границу К.О. Мионица и Ваљево. Граница даље наставља границом следећих К.О.: Пауне – Робаје, Жабари – Робаје, Жабари – Мратишић, Жабари – Пријездић, Зарубе – Пријездић, Зарубе – Равње, Драчић – Равње, Драчић – Ковачице, Драчић – Бранговић, Белић – Бранговић, Белић – Лелић, Дегурић – Лелић, Седлари – Лелић, Седлари – Стрмна Гора, Седлари – Златарић, Ваљево – Златарић и Рађево село – Златарић, све до тромеђе К.О. Рађево село – Доња Буковица – Златарић, и даље границом К.О. Доња Буковица – Златарић, Доња Буковица – Причевић, Доња Буковица – Беомужевић, Горња Буковица – Беомужевић, Горња Буковица – Стапар, све до тромеђе К.О. Горња Буковица – Ваљевска Каменица – Стапар (потес „Панин гроб” – кота 394). Одатле граница рејона иде на запад асфалтним путем преко Ваљевске Каменице – кота 342 и даље истим асфалтним путем преко Осладића на запад до Осечине. Граница даље скреће на север асфалтним путем Осечина – Горње Црниљево све до границе К.О. Горње Црниљево – Осечина, скреће на север том границом, а затим и границом К.О. Горње Црниљево – Коњуша, Доње Црниљево – Коњуша, Доње Црниљево – Цветуља, Галовић – Цветуља, Букор – Цветуља, Букор – Горња Сипуља, Криваја – Горња Сипуља, Криваја – Помијача и Румска – Текерић све до асфалтног пута Завлака – Шабац. Граница даље иде кратко тим путем, а затим изохипсом 300 по северозападном ободу планине Цер до манастира Радовашница. Даље граница иде на север ка селу Добрић, путем уз обод шуме и преко коте 167 североисточно од потеса „Бобија” до Беле Реке. Граница даље наставља истим путем, иде преко кота 184 и 210, а затим на север преко потеса „Марков ров” – кота 249, преко координате: N 44° 38’ 53’’, E 19° 27’ 51’’ до коте 169 и 148 до границе К.О. Бела Река – Петковица (координата: N 44° 39’ 33’’, E 19° 27’ 39’’). Граница ту скреће на запад преко кота 203 – „Млађеви”, 204 и 146 – „Велике њиве” до манастира Петковица, а даље сеоским путем ка манастиру Чокешина до коте 134. Даље граница иде на југозапад преко коте 207, преко координате: N 44° 38’ 24’’, E 19° 24’ 17’’ до потеса „Гробљанска коса” – кота 227, па затим 176 – „Стојанова коса” и 211 – „Церичка коса”, скреће на северозапад и наставља преко кота 161 – поток Стражаница, 258 – „Бел” до границе К.О. Лешница – Ново Село. Граница рејона иде том границом К.О. на северозапад, све до пруге Лозница – Шабац и пругом на североисток, све до почетне тачке границе рејона.

Кaрта 1.1.1. Границе рејона и виногорја Поцерско-ваљевског рејона

vinogradi_Page_002.tiff

Обухваћене општине

Поцерско-ваљевски рејон обухвата територију у општинама Лозница, Шабац, Владимирци, Коцељева, Осечина, Ваљево, Уб, Лајковац, Мионица, Љиг и Крупањ.

Површине рејона и виногорја

Поцерско-ваљевски рејон заузима површину од 166.989,93 ha, где је највеће Подгорско виногорје.

Табела 1.1.1. Површине рејона и виногорја Поцерско-ваљевског рејона

Виногорја

Укупна површина

ha

% (рејон)

% (виногорје)

Поцерско виногорје

43.692,10

26,16

32,49

Подгорско виногорје

56.683,84

33,94

42,15

Колубарско-љишко виногорје

34.117,26

20,43

25,37

Укупно

134.493,21

80,54

100,00

Поцерско-ваљевски

Укупна површина (ha)

166.989,93

Површине под виноградима

На основу пољопривредног пописа из 2012. године у Поцерско-ваљевском рејону има 190,62 ha винограда (око 173,3 ha родних винограда, односно око 93,02%), од чега је 93,85 ha са стоним сортама и 96,77 ha са винским сортама.

Графикон 1.1.1. Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Поцерско-ваљевским рејоном

vinogradi_Page_003.tiff

Климатски фактори

У табели 1.1.2. су приказане вредности неких биоклиматских индекса на основу података из метеоролошких станица у Шапцу, Ваљеву и РЦ Ваљево (1961–2010).

Табела 1.1.2. Биоклиматски индекси за Поцерско-ваљевски рејон

Станица

AVG

WIN

BEDD

HI

CI

DI

N0

N35

N15

Шабац

17.4

1640.0

1361.3

2183.9

10.9

187.1

3.6

4.5

1.9

Ваљево

17.0

1559.1

1315.2

2092.6

10.8

246.2

4.6

3.3

2.2

РЦ Ваљево

17.4

1659.7

1333.0

2051.0

13.1

221.4

2.4

3.0

0.4

Карта 1.1.2. Винклеров индекс Поцерско-ваљевског рејона

vinogradi_Page_004.tiff

Земљишни услови

Преовлађујући тип земљишта овог рејона је псеудоглеј, а заступљени су у мањој мери и вертисол, флувисол и остала земљишта.

Карта 1.1.3. Типови земљишта Поцерско-ваљевског рејона

vinogradi_Page_005.tiff

Топографски фактори

Географска ширина

Рејон се простире од 44° 40’ географске ширине на северу до 44° 11’ географске ширине на југу рејона.

Надморска висина

Већи део рејона се простире на надморским висинама од 110 m до 406 m, али се предели где се простиру виногорја и где се налазе виногради углавном налазе на надморским висинама од 150 m до 310 m. Надморска висина рејона се постепено смањује идући од југозапада ка североистоку.

Карта 1.1.4. Надморска висина Поцерско-ваљевског рејона

vinogradi_Page_006.tiff

Нагиб терена

Овај рејон се углавном карактерише умерено-стрмим до благим нагибима терена на којима се налазе виногради. Нагиб терена са постепено смањује идући од југозапада ка североистоку.

Карта 1.1.5. Нагиб терена Поцерско-ваљевског рејона

vinogradi_Page_007.tiff

Експозиција терена

Рејон се карактерише различитим експозицијама терена, али се виногради углавном налазе на јужним, југоисточним и источним експозицијама. Поред овога, на падинама планине Цер срећу се и виногради на североисточним и северним експозицијама.

Карта 1.1.6. Експозиција терена Поцерско-ваљевског рејона

vinogradi_Page_008.tiff

Орографске карактеристике

Oрографске, односно рељефне карактеристике овог рејона чине са јужне стране планине Сувобор (866 m), Маљен (1103 m) и друге мање планине, a са углавном северозападне стране нижа планина Цер (687 m). Венци и падине ових планина, које припадају Динарским планинама, као и брдовити терени који су заступљени више у југозападном делу рејона испресецани коритима река, орографски карактеришу овај рејон. Североисточни део рејона је више благо брдовит, као и са равним теренима.

Пејзаж

Рејон се налази у низијско-брежуљкастом појасу у северозападном делу и више брдовитијем појасу на југозападу са релативно разуђеним насељима. Кроз рејон протичу реке Тамнава и Колубара, око чијих речних корита су заступљене влажне шуме храста лужњака, јасена, јове, врбе, тополе и др., док у осталом брдском делу рејона преовлађују претежно шуме храста цера, сладуна и др. Ови шумски комплекси са пашњацима, мали воћњаци и парцеле са ратарским културама (углавном под кукурузом и стрним житима) дају пејзажне каратеристике овом рејону. Кроз рејон протичу и реке Уб и Љиг, које заједно са пратећим шумама и парцелама под ратарским културама дају карактер једном делу рејона.

Заступљеност винограда и произвођача грожђа

У овом рејону 1.153 газдинства поседујe винограде, што чини свега око 1,9% од укупног броја пољопривредних газдинстава oвог рејона. Највећи број виноградара, односно парцела под виноградима се налазе у општинама Шабац и Коцељева, иако највећу површину под виноградима има општина Ваљево.

Виногорјa

Поцерско-ваљевски рејон има следећа виногорја:

1.1.1. Поцерско виногорје/Поцерина;

1.1.2. Подгорско виногорје/Подгорина и

1.1.3. Колубарско-љишко виногорје/Колубара – Љиг.

1.1.1. Поцерско виногорјe/Поцерина

Простирање

Поцерско виногорје се налази у северозападном делу виноградарског рејона и обухвата терене на падинама планине Цер и Влашић, као и виших терена источно и јужно од река Добраве и Вишњице.

Границе

На северозападу граница виногорја почиње од реке Јерез, од моста на путу Ново Село – Чокешина код извора „Исаковића изворац” и креће на североисток том реком све до ушћа потока Радановача. Одатле граница наставља на југоисток, путем изнад потеса „Џајевац” према засеоку Стојиновићи, а затим скреће на сеоски пут којим у правцу истока долази до моста на путу Чокешина – Прњавор преко потока Радановача, кратко тим путем на север, а затим и асфалтним путем ка засеоку Радиковац, све до изохипсе 120. Граница ту прелази на изохипсу 120 и њоме у правцу североистокa долази до пута Чокешина – Петковица и тим путем до асфалтног пута Прњавор – Липолист, све до границе К.О. Петковица – Липолист. Граница иде кратко границом тих К.О. на југ, а затим на исток путем Петковица – Цуљковић, све до изохипсе 120 у потесу „Бело поље”. Граница иде на исток том изохипсом, прелази Белу Реку и излази на границу К.О. Липолист – Бела Река. Граница иде том границом до тромеђе К.О. Бела Река – Цуљковић – Липолист. Одатле граница иде до коте 156, па до коте 192 на асфалтном путу Радовашница – Шабац и тим путем на североисток до скретања за насеље Прекоречка Мала у потесу „Јелића брдо”. Одатле граница иде кратко на исток ка коти 113 до изохипсе 120, затим иде том изохипсом најпре на југозапад, западно од Добрићке реке, а затим је прелази код ушћа Радовашничке реке и враћа се на североисток све до јужног обода насеља Прекоречка Мала. Одатле граница иде сеоским путем на југоисток и преко коте 144 излази на изохипсу 150. Одатле граница иде изохипсом 150 на исток, прелазећи реке Мутник (најјужнија координата: N 44° 38’ 48’’, E 19° 33’ 33’’ – потес „Шибови” северно од села Грушић), Думачу (најјужнија координата: N 44° 37’ 36’’, E 19° 33’ 48’’ – засеок Горња Мала, источно од Грушића) и Гљионицу (најјужнија координата: N 44° 38’ 13’’, E 19° 36’ 01’’ – засеок Шатарићи). Граница том изохипсом долази до пута, који се од асфалтног пута Шабац – Волујац одваја на југоисток ка потесу „Липовица” (координата: N 44° 39’ 27’’, E 19° 39’ 17’’) и тим путем преко коте 137.7 и 131.9 излази на изохипсу 130 (координата: N 44° 38’ 57’’, E 19° 40’ 11’’). Граница даље иде том изoхипсом, пресеца реку Бојкачу (најјужнија координата: N 44° 37’ 07’’, E 19° 37’ 21’’ – засеок Рачанска Мала) и излази поново на асфалтни пут Шабац – Волујац – Букор, одвајајући се кратко од њега изохипсом 130 (координата: N 44° 34’ 27’’, E 19° 36’ 46’’), њоме долази до потеса „Дерића мала” – кота 137, где наставља изохипсом 150 на исток, избацујући тако долину доњег тока Крамске реке, затим се граница опет укључује на пут Волујац – Букор и тим путем долази до коте 174 – источно од засеока Бучје на потоку Ракита. Одатле граница иде на исток преко кота 238 – „Ивак”, излази на границу К.О. Букор – Криваја (координата: N 44° 31’ 37’’, E 19° 36’ 48’’), наставља границом тих општина на исток, а затим и границом општина Криваја – Радојевић и долази до коте 276 – „Бобија”, затим наставља границом поменутих катастарских општина и даље на исток границом К.О. Мровска – Цуковине преко коте 272 – „Главчић”, затим Каона – Цуковине до коте 296 – „Белина Главчина”, затим преко координата: N 44° 31’ 03’’, E 19° 41’ 39’’; N 44° 31’ 00’’, E 19° 41’ 42’’; N 44° 30’ 48’’, E 19° 41’ 53’’ до коте 252 – „Козарица”, па преко координата: N 44° 30’ 51’’, E 19° 42’ 07’’; N 44° 31’ 01’’, E 19° 42’ 22’’; N 44° 31’ 12’’, E 19° 42’ 41’’ до коте 291 – „Столице” где излази на асфалтни пут Шабачка Каменица – Шабац. Одатле граница иде на североисток, па на север до села Лојанице где скреће на исток асфалтним путем ка Владимирцима и Дебрцу, пролази Владимирце и долази до асфалтног пута Шабац – Крнић – Јазовник све до засеока Циганска Мала, односно коте 239 – „Гомилица”. Одатле граница иде правом линијом у правцу југоистока преко коте 219 и потеса „Чот” до изохипсе 150, а затим њоме, избацујући долину реке Вукодраж, у потесу „Шиљаковац” долази на границу општина Коцељева и Уб (граница К.О. Баталаге – Тулари). Граница иде на југ границом тих К.О. све до асфалтног пута Калиновац – Коцељева – Букор, а затим на запад тим путем све до ушћа потока Кленовица у Тамнаву у К.О. Ћуковине. Одатле граница прелази на изохипсу 160, недалеко одатле прелази реку Тамнаву и враћа се на исток том изохипсом све до асфалтног пута Коцељева – Ваљево. Граница иде кратко тим путем на североисток, а затим прелази на асфалтни пут Коцељева – Новаци – Уб и њиме на исток поново на границу општина Коцељева и Уб, односно К.О. Зукве – Новаци. Граница том границом К.О. долази до тромеђе К.О. Дружетић, Гола Глава и Радуша, а затим наставља границом општина Коцељева и Ваљево, односно К.О. Дружетић и Гола Глава све до пресека са изохипсом 200. Граница се одваја на запад том изохипсом избацујући из виногорја долину реке Уб, прелази је (најзападнија координата: N 44°25’ 01’’, E 19° 47’ 48’’ – потес „Дубока јаруга”), враћа се на исток и избацујући долину потока Убић, идући северно од потока поново излази на границу општина Коцељева и Ваљево, односно К.О. Дружетић – Гола Глава, северно од засеока Доња Јаутина. Граница иде на запад границом тих К.О, а затим и границом К.О. Дружетић – Оглађеновац, Дружетић – Влашчић, Влашчић – Бресница, Влашчић – Љутице, Љутице – Миличиница, Миличиница – Каменица, Голочело – Миличиница, Миличиница – Доње Црниљево, Доње Црниљево – Горње Црниљево, и тако долази до тромеђе К.О. Доње Црниљево – Горње Црниљево – Коњуша. Одатле граница иде кратко на северозапад, а затим путем Осечина – Доње Црниљево на север све до засеока Томићи – 297, где прелази на изохипсу 300. Граница наставља том изохипсом на северозапад све до потеса „Јасиково поље” на граници К.О. Галовић и Букор. Одатле се граница кратко одваја од изохипсе идући преко следећих координата: N 44° 28’ 41’’, E 19° 34’ 08’’; N 44° 28’ 45’’, E 19° 33’ 58’’ и N 44° 28’ 51’’, E 19° 33’ 57’’ где излази кратко на асфалтни пут и њиме иде на северозапад где долази до коте 267 и поново излази на исту изохипсу у потесу „Бјелик”. Граница наставља на северозапад том изохипсом по падинама планине Влашић све до засеока Циганска Мала југозападно од села Букор, а одатле границом К.О. Букор и Горња Сипуља до коте 365 североисточно од потеса „Вртаче”. Одатле граница иде путем преко кота 405 – „Букорска глава”, 384 – „Војничко гробље” и даље према засеоку Бучје, поново прелази на изохипсу 300. Граница наставља на северозапад том изохипсом, пролази преко потеса „Ровине” (координата: N 44° 32’ 44’’, E 19° 32’ 59’’), излази на границу К.О. Криваја – Румска, иде на североисток том границом преко потеса „Крам” и долази до коте 174 на Крамској реци југозападно од села Румска. Одатле граница скреће на северозапад потоком који пролази кроз потес „Јастребовац”, а затим и сеоским путем из Румске преко потеса „Јастовача” у коти 327 излази на асфалтни пут Завлака – Шабац. Граница даље иде кратко тим путем на североисток, а затим изохипсом 300 по северозападном ободу планине Цер до манастира Радовашница. Даље граница иде на север ка селу Добрић асфалтним путем уз обод шуме све до коте 230 – „Стрелачка”, а од те коте и даље путем на северозапад преко коте 202 излази у насеље Бела Река. Ту граница скреће на југозапад и иде асфалтним путем до скретања за потес „Марков ров”, а одатле на североисток путем који прати изохипсу 200, преко коте 210 до коте 202 – „Црвено брдо”. Одатле граница иде преко коте 148, путем до коте 190 – потес „Косовац”, где се укључује на изохипсу 150 и њоме долази до западно од потока Влашка. Граница даље иде преко кота 204 и 146 – „Велике њиве” до манастира Петковица, а даље сеоским путем ка манастиру Чокешина до коте 134 – ушће Јокиног потока у реку Нечају. Одатле граница иде земљаним путем, на југозапад преко потеса „Стеваново брдо”, и кратко изохипсом 150, на југоисток до асфалтног пута код манастира Чокешина, а затим се укључује на изохипсу 150 и њоме заобилази потес „Осоје” и излази на сеоски пут Чокешина – „Мршића гроб” (Хајдучки гробови) преко потеса „Јошевачка коса”. Од тог потеса, у правцу извора Бела вода иде преко кота 176 – „Стојанова коса” и 211 – „Церичка коса”, а затим потоком Стражаница поново излази на изохипсу 150. Граница даље иде том изохипсом, заобилазећи потес „Витиба” са јужне, источне и северне стране и долази до коте 153 на потоку Трновица. Одатле граница иде на север и путем преко потеса „Карапанџин гроб”, долази до почетне тачке границе виногорја на реци Јерез.

Обухваћене катастарске општине

Поцерско виногорје oбухвата делове катастарских општина: Ново Село, Чокешина, Петковица, Бела река, Цуљковић, Добрић, Грушић, Поцерски Метковић, Бојић, Варна, Румска, Радовашница, Десић, Двориште, Криваја, Галовић, Ћуковине, Доње Црниљево, Голочело, Козарица, Каменица, Љутице, Суботица, Владимирци, Бобовик, Скупљен, Јаловик, Јазовник, Баталаге, Свилеува, Коцељева Варош, Зукве, Коцељева, Дружетић, као и катастарске општине Волујац, Букор, Градојевић, Драгиње, Мали Бошњак, Бресница, Брдарица и Крнуле.

1.1.2. Подгорско виногорје/Подгорина

Простирање

Подгорско виногорје се налази у централном делу виноградарског рејона, на ширем подручју падина Ваљевских планина, Маљена и Влашића.

Границе

Граница виногорја почиње на северозападу, од тромеђе К.О. Доње Црниљево – Горње Црниљево – Коњуша и иде на исток границом општина Осечина и Коцељева, а затим и Ваљево и Коцељева, све до потока Убић на граници К.О. Гола Глава – Дружетић. Одатле граница иде потоком на североисток, а затим северно, од Доње Јаутине прелази на изохипсу 200. Даље граница наставља том изохипсом, избацујући тако долине потока Убић, а затим и река Уб и Јошева река, све до граница општина Ваљево – Уб (граница К.О. Гола Глава – Слатина), источно од ушћа Јошеве реке у Уб. Даље граница иде поново границом општина Ваљево – Уб, а затим и Ваљево – Лајковац, све до пруге Ваљево – Лајковац на граници К.О. Лозница – Словац. Одатле се граница враћа на југозапад том пругом ка Ваљеву, прелази мост на Колубари и на мосту преко реке Градац прелази асфалтни пут ка насељу Градац на изохипсу 200. Граница се враћа назад на исток том изохипсом, избацујући и долину реке Бања (најјужнија тачка – Петничка пећина), а затим се асфалтним путем Шушеока – Ваљево спушта на изохипсу 150. Том изохипсом граница виногорја наставља на исток и иде до североисточног обода насеља Клашнић, где се пење на изохипсу 180 и даље њоме избацујући долину река Липница (најјужнија координата: N 44° 15’ 20’’, E 20° 01’ 38’’ – село Ђурђевац) и Лепеница (најјужнија координата: N 44° 14’ 06’’, E 20° 02’ 54’’ – село Кључ) и долази до асфалтног пута Дивци – Мионица, којим иде кратко на југ, па прелази на изохипсу 180, а затим и 170, од асфалтног пута Мионица – Дивци. Граница даље иде на југоисток том изохипсом, обухватајући насеље Мионицу, а затим на месту где та изохипса пресеца реку Рибницу прелази на асфалтни пут по југоисточном ободу насеља и преко коте 195 излази на изохипсу 200, пре укључења на асфалтни пут Мионица – Дивчибаре. Одатле граница иде том изохипсом, избацујући долину реке Рибница (најјужнија координата: N 44° 13’ 48’’, E 20° 06’ 02’’ – мост у селу Паштрић) и враћа се на север, све до асфалтног пута у селу Табановић. Граница ту кратко иде тим путем до изохипсе 170, а затим наставља изoхипсом 170 на североисток, до засеока Стошић, код ушћа Топлице у Колубару, а затим избацујући долину реке Топлице (најјужнија координата: N 44° 13’ 35’’, E 20° 10’ 03’’ – недалеко од моста у селу Горња Топлица) до потока Оровац, југозападно од села Дучић, где прелази на сеоске путеве паралелне уз реку Топлицу преко кота 282 – Раскрсница на путу Команице – Дучић, 236 –засеок „Брђани” и 157 излази на асфалтни пут Мионица – Горњи Мушић – Доњи Мушић – Словац, све до границе општина Мионица – Лајковац (граница К.О. Вировац – Маркова Црква), а затим и Мионица – Љиг, све до тромеђе К.О. Ракари – Гуњица – Велишевац. Граница виногорја се даље поклапа са границом рејона и иде границама К.О. Ракари – Гуњица, Попадић – Берковац, Попадић – Струганик, Паштрић – Струганик, Паштрић – Брежђе, Толић – Брежђе, Кључ – Брежђе, Кључ – Осеченица, Рајковић – Осеченица, Рајковић – Робаје и овде граница излази на границу општина Мионица и Ваљево. Граница даље наставља границом следећих К.О.: Пауне – Робаје, Жабари – Робаје, Жабари – Мратишић, Жабари – Пријездић, Зарубе – Пријездић, Зарубе – Равње, Драчић – Равње, Драчић – Ковачице, Драчић – Бранговић, Белић – Бранговић и Белић – Лелић, све до тромеђе К.О. Белић – Дегурић – Лелић. Одатле се граница одваја од границе рејона и иде најпре границом К.О. Ваљево – Дегурић, а затим изохипсом 250, источно од реке Градац ка Ваљеву и код потеса „Анатема” долази до асфалтног пута ка Ваљеву, кратко њиме, а затим прелази преко координате: N 44° 15’ 16’’, E 19° 53’ 09’’ на другу страну реке Градац и преко координате: N 44° 15’ 22’’, E 19° 53’ 08’’ иде у правцу преко железничког тунела до асфалтног пута Ваљево – Седлари у селу Попаре. Граница иде тим путем на запад, све до раскрснице у потесу „Видрак”, а затим асфалтним путем на север до насеља Баир. Граница затим скреће на запад, прелази реку Колубару (координата: N 44° 16’ 05’’, E 19° 52’ 40’’) и идући северно од потеса „Пећина” (координате: N 44° 16’ 07’’, E 19° 52’ 33’’; N 44° 16’ 06’’, E 19° 52’ 21’’) долази до засеока Веселиновићи и у истом правцу прелази реку Обницу (координата: N 44° 16’ 02’’, E 19° 52’ 00’’) и долази до коте 195, југоисточно од села Бело Поље. Одатле иде изохипсом 250, северно од реке Јабланице, све до потеса „Срећкова страна”, односно до границе К.О. Седлари – Златарић, а затим и границом К.О. Ваљево – Златарић и Рађево село – Златарић, све до тромеђе К.О. Рађево село – Доња Буковица – Златарић, а даље границом К.О. Доња Буковица – Златарић, Доња Буковица – Причевић, Доња Буковица – Беомужевић, Горња Буковица – Беомужевић, Горња Буковица – Стапар, све до тромеђе К.О. Горња Буковица – Ваљевска Каменица – Стапар (потес „Коларевића брдо”). Одатле граница рејона иде на запад, преко Ваљевске Каменице – кота 342 и даље асфалтним путем, преко Осладића на запад до Осечине. Граница даље скреће на север, асфалтним путем Осечина – Горње Црниљево, све до границе К.О. Горње Црниљево – Осечина, скреће на север том границом и долази до тромеђе К.О. Горње Црниљево – Доње Црниљево – Коњуша, односно до почетне тачке виногорја.

Подгорском виногорју припада и мали део у К.О. Гола Глава који се налази са северне стране виногорја и обухвата површину која почиње у координати: N 44° 24’ 36’’, E 19° 52’ 37’’ и иде преко координате N 44° 24’ 39’’, E 19° 52’ 40’’, а затим од координате N 44° 24’ 42’’, E 19° 52’ 43’’ скреће на југоисток до координате N 44° 24’ 38’’, E 19° 52’ 16’’, затим преко координате N 44° 24’ 35’’, E 19° 52’ 48’’ долази до координате N 44° 24’ 33’’, E 19° 52’ 48’’ где скреће на запад и преко координата: N 44° 24’ 32’’, E 19° 52’ 41’’; N 44° 24’ 36’’, E 19° 52’ 41’’ долази до почетне тачке оазе.

Обухваћене катастарске општине

Подгорско виногорје обухвата делове катастарских општина: Сирдија, Осладић, Туђин, Каменица, Гола Глава, Седлари, Ваљево, Кланица, Лозница, Дивци, Лукавац, Попучке, Петница, Белошевац, Клинци, Пауне, Мрчић, Клашнић, Урошевац, Санковић, Кључ, Мионица село, Толић, Паштрић, Команице, Маљевић, Вртиглав, Табановић, Веселиновац, Маркова Црква, Словац, Вировац, Доњи Мушић, Горњи Мушић, Ракари, Дучић, Наномир, Осечина, Тодорин До, као и катастарске општине Горње Црниљево, Миличиница, Влашчић, Оглађеновац, Горња Буковица, Рабас, Јошева, Бранковина, Котешица, Доња Буковица, Козличић, Близоње, Бабина Лука, Забрдица, Грабовица, Рађево Село, Дупљај, Попадић, Рајковић, Жабари, Драчић, Белић и Дегурић.

1.1.3. Колубарско-љишко виногорје/Колубара – Љиг

Простирање

Колубарско-љишко виногорје је издужено виногорје у источном делу виноградарског рејона у подручју средњих токова река Тамнаве, Уба и Колубаре и доњег тока реке Љиг и састоји се из четири дела који су међусобно одвојени овим воденим токовима.

Границе

Северни део виногорја обухвата целокупну К.О. Тулари, укључујући и подручје између те К.О. и асфалтних путева Калиновац – Коцељева на југу и Сува Јаруга – Тулари на западу.

Oaза Калиновац обухвата парцеле западно од граница Колубарско – љишког виногорја. Граница оазе полази од координате: N 44° 29’ 51’’, E 19° 57’ 32’’, иде преко координата: N 44° 30’ 01’’, E 19° 57’ 25’’; N 44° 25’ 46’’, E 19° 54’ 32’’; N 44° 30’ 00’’, E 19° 57’ 28’’; N 44° 29’ 57’’, E 19° 57’ 27’’; N 44° 29’ 49’’, E 19° 57’ 28’’ и долази до почетне тачке оазе.

Oaза Бањани обухвата подручје око тромеђе катастарских општина Кожуар, Вукона и Бањани. Граница оазе почиње на граници К.О. Кожуар – Вукона, северно од потеса Пландиште и креће на североисток, до обода шуме, а затим скреће на југоисток и укључује се на изохипсу 150 и иде њоме све до коте 151 на главном путу. Граница одатле скреће на запад тим путем и долази до почетне тачке оазе.

Централни део виногорја је и највећи део и простире се између река Тамнаве на северу и Колубаре на југу. Граница тог дела почиње на северозападу, на граници општина Уб и Коцељева (граница К.О. Новаци – Зукве), од асфалтног пута Коцељева – Уб и иде тим путем на исток, све до границе К.О. Трлић – Совљак, и на југ том границом, а затим и границом К.О. Звиздар – Совљак, све до асфалтног пута Памбуковица – Уб. Граница иде тим путем на запад према Памбуковици, све до изохипсе 150 у потесу „Ровача”, источно од Памбуковице. Граница ту прелази на изохипсу 150, наставља њоме најпре на запад, прелази реку Уб (најзападнија координата: N 44° 26’ 08’’, E 19° 54’ 08’’ – потес „Аде”), наставља том изохипсом на југ, искључује се са изохипсе прелазећи границу К.О. Памбуковица – Радуша у координати: N 44° 25’ 46’’, E 19° 54’ 32’’ и након тога се поново укључује на изохипсу 150, иде њоме на исток и након тога долази до пута Радуша – Докмир – Чучуге на месту Стара општина, кратко иде њиме, а затим прелази на пут Чучуге – Кршна Глава. Тим путем граница иде на југ, све до потока Докмирица, а одатле скреће на пут ка Бој – брду и селу Тврдојевац. На ободу насеља Тврдојевац, граница прелази на изохипсу 150 и наставља у истом правцу на исток, јужно од реке Уб, излази на границу К.О. Звиздар – Гуњевац. Граница даље иде том границом, а затим и границом К.О. Врховине – Гуњевац, Врховине – Мургаш, Бајевац – Мургаш, Бајевац – Руклада, Непричава – Руклада, Рубрибреза – Руклада, све до границе општина Лајковац и Уб. Затим граница наставља југоисточно границом ових општина до места спајања К.О. Лајковац и Јабучје, а затим границом ових двеју К.О. до асфалтног пута Ваљево – Лајковац – Јабучје. Одатле граница иде на југозапад границом општина Лајковац – Ваљево, а затим и Уб – Ваљево и Уб – Коцељева, све до почетне тачке виногорја.

Јужни (Љишки) део виногорја се простире између река Колубаре на северу и Љиг на југу и истоку. Граница тог дела почиње на северозападу, од раскрснице путева Словац – Маркова Црква и Словац – Ратковац, недалеко од ушћа Топлице у Колубару, и иде на исток путем преко насеља Словац – Ратковац – Пепељевац – Палеж – Подводнице – Боговађа, све до железничке станице Боговађа. Одатле граница иде пругом на југ до првог пружног прелаза, а затим тим путем на југозапад преко Лом – брда, а затим и западним па јужним ободом шуме (координате: N 44° 18’ 45’’, E 20° 11’ 15’’; N 44° 18’ 36’’, E 20° 11’ 13’’; N 44° 18’ 28’’, E 20° 11’ 34’’; N 44° 18’ 22’’, E 20° 11’ 46’’; N 44° 18’ 31’’, E 20° 11’ 54’’; N 44° 18’ 28’’, E 20° 12’ 09’’; N 44° 18’ 41’’, E 20° 12’ 12’’), све до асфалтног пута Доњи Лајковац – Боговађа, источно од потеса „Дубравице” (координата: N 44° 18’ 50’’, E 20° 12’ 23’’), а затим на југ ободом шуме, између насеља Доњи Лајковац и асфалтног пута Боговађа – Латковић. Граница даље иде од коте 128 – раскрсница путева код ушћа потока Јовац у Грабовац путем Доњи Лајковац – Крговића Крај – Кеџића Крај – Врановац и даље на исток ободом шуме северно од насеља Врановац (координате: N 44° 17’ 28’’, E 20° 12’ 52’’; N 44° 17’ 32’’, E 20° 13’ 05’’; N 44° 17’ 33’’, E 20° 13’ 29’’), све до пруге Боговађа – Јајчић. Граница виногорја се спушта на југ том пругом, а затим се укључује на пут Латковић – Љиг и тим путем иде све до североисточног обода насеља Љиг (координата: N 44° 14’ 00’’, E 20° 14’ 40’’), а одатле путем на југоисток до реке Љиг, прелази је и наставља Ибарском магистралом до раскрснице код моста. Одатле граница иде путем у правцу југа до изохипсе 200, која се налази на граници К.О. Љиг – Бабајић и том границом ка југозападу долази до тромеђе К.О. Љиг – Бабајић – Гукош. Даље граница иде границом К.О. Бабајић – Гукош, Велишевац – Гукош, Велишевац – Кадина Лука, Велишевац – Гуњица и долази до тромеђе К.О. Велишевац – Ракари – Гуњица. Одатле се граница одваја на север и иде границом општина Љиг – Мионица и Лајковац – Мионица, све до асфалтног пута Вировац – Маркова, на граници тих двеју катастарских општина. Граница виногрја се одатле одваја на север тим путем и даље према Словцу долази до почетне тачке виногорја.

Југоисточни део виногорја се налази на јужним обронцима брда североисточно од Љига. Граница тог дела почиње на северозападу, од асфалтног пута Београд – Чачак (Ибарска магистрала), на граници општина Љиг и Лазаревац (К.О. Дудовица и Јајчић), креће се том границом на исток, а затим и границом општина Љиг и Аранђеловац и Љиг и Горњи Милановац, све до асфалтног пута Љиг – Аранђеловац (граница К.О. Живковци – Драгољ). Граница се одатле одваја на запад тим путем и идући све време северно од реке Качер, долази поново до Ибарске магистрале. Граница се одатле одваја назад на исток путем по јужном и источном ободу шуме потеса „Државни забран”, и даље асфалтним путем долази поново до магистрале у насељу Моравци. Граница одатле скреће на север и магистралом долази до почетне тачке.

Обухваћене катастарске општине

Колубарско-љишко виногорје обухвата следеће катастарске општине:

Северни део: делови катастарских општина Новаци и Баталаге и цела катастарска општина Тулари.

Централни део: делови катастарских општина Новаци, Трлић, Звиздар, Чучуге, Памбуковица, Докмир, Тврдојевац, Непричава, Рубрибреза, Лајковац, Степање, Словац, Гвозденовић, Кршна Глава, Слатина, Радуша и целе катастарске општине Врновине и Баљевац.

Љишки део: делови катастарских општина Ратковац, Придворица, Стрмово, Пепељевац, Врачевић, Боговађа, Доњи Лајковац, Латковић, Јајчић, Цветановац, Маркова црква и целе катастарске општине Бабајић, Велишевац и Бошњановић.

Југоисточни део: делови катастарских општина Липље, Шутци, Белановица, Живковци, Пољанице, Ивановци, Бранчић, Моравци и цела катастарска општина Калањевци.

Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси

Препоручене/дозвољене сорте за Поцерско-ваљевски рејон по виногорјима које служе за производњу квалитетног вина са географским пореклом (квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом – К.П.К. и врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом – К.Г.П.К.) са максималним дозвољеним приносима (у килограмима) по биљци и по хектару су:

СОРТЕ ЗА

БЕЛА ВИНА

Поцерско

Подгорско

Колубарско-љишко

принос/(kg/биљци)

Принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Тамјаника







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Неопланта







2,5

2

7.500

8.000

Сила







2,5

2

7.500

8.000

Годоминка







2,5

2

7.500

8.000

Жупљанка







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Savagnin Rose (Траминац)







2,5

2

7.500

8.000

Chardonnay







2,5

2

7.500

8.000

Sauvignon Blanc







2,5

2

7.500

8.000

Semillon







2,5

2

7.500

8.000

Pinot Blanc (Бургундац бели)







2,5

2

7.500

8.000

Pinot Gris (Бургундац сиви)







2,5

2

7.500

8.000

Riesling Italico (Италијански ризлинг, Грашевина)







2,5

2

7.500

8.000

Riesling (Рајнски ризлинг)







2,5

2

7.500

8.000

СОРТЕ ЗА

РОЗЕ ВИНА

Поцерско

Подгорско

Колубарско-љишко

принос/(kg/биљци)

Принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Limberger (Франковка)







2,5

2

7.500

8.000

Portugieser (Португизер)







2,5

2

7.500

8.000

Прокупац (Рскавац)





2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Нема препоручених

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Pinot Noir (Бургундац црни)







2,5

2

7.500

8.000

Gamay Noir (Гаме)







2,5

2

7.500

8.000

Merlot







2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Sauvignon





2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Franc





2,5

2

7.500

8.000

Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)







2,5

2

7.500

8.000

СОРТЕ ЗА

ЦРВЕНА ВИНА

Поцерско

Подгорско

Колубарско-љишко

принос/(kg/биљци)

Принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Limberger (Франковка)







2,5

2

7.500

8.000

Portugieser (Португизер)







2,5

2

7.500

8.000

Прокупац (Рскавац)





2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Пробус







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Pinot Noir (Бургундац црни)







2,5

2

7.500

8.000

Gamay Noir (Гаме)







2,5

2

7.500

8.000

Merlot







2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Sauvignon





2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Franc





2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене сорте бојадисери

Alicante Bouschet

2,5

2

7.500

8.000

Gamay Teinturier (Гаме бојадисер)

2,5

2

7.500

8.000

Зачинак (Неготинско црно)

2,5

2

7.500

8.000

Жупски бојадисер

2,5

2

7.500

8.000

Крајински бојадисер

2,5

2

7.500

8.000

 – основна рејонирана сорта (препоручена)  – допунска рејонирана сорта (дозвољена)

У изузетно повољним годинама, принос се може увећати за највише 0,5 kg по биљци винове лозе.

Друге карактеристике везане за производњу грожђа и вина:

Поцерско-ваљевски рејон

(Поцерско, Подгорско и Колубарско-љишко виногорје)

СОРТЕ ЗА СТОНУ УПОТРЕБУ ГРОЖЂА (ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ САМО ЗА ВИНОГОРЈА)

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

– Chasselas (Шасла бела, Племенка бела)

– Chasselas rosse (Шасла црвена, Племенка црвена)

– Чауш бели

– Друге сорте I, II и III епохе зрења

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

– Опузенска рана

– Бисерка рана

– Демир капија

– Београдска рана

– Косовска рана

– Грочанка

– Кармен

– Банатски мускат

– Радмиловачки мускат

– Смедеревски мускат

– Ласта

– Србија

– Друге сорте I, II и III епохе зрења

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

– Prima

– Ora

– Early Muscat

– Чабски бисер

– Cardinal

– Irsai Oliver

– Љана

– Matilde

– Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

– Perlette (Перлет)

– Reine des vignes (Kраљица винограда)

– Sultanine blanche (Thompson seedless, Султанина)

– Super rani Bolgar (врло рани Афус-али)

– Друге сорте I, II и III епохе зрења

ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ ЛОЗНЕ ПОДЛОГЕ

– Berlandieri x Riparia, Kober 5BB

– Berlandieri x Riparia, SO4

– Berlandieri x Riparia, Teleki 5C

– Berlandieri x Riparia, Teleki 8B

– Berlandieri x Riparia, 420 А

– Berlandieri x Rupestris, Richter 110

– Berlandieri x Rupestris, Paulsen 1103

– Berlandieri x Rupestris, Ruggeri 140

– Berlandieri x Rupestris, Richter 99

– Chasselas X Berlandieri 41B

– Fercal

– Друге подлоге

УЗГОЈНИ ОБЛИК (НАЧИН РЕЗИДБЕ) КОД ВИНОГРАДА НАМЕЊЕНИХ ПРОИЗВОДЊИ ГРОЖЂА ЗА КВАЛИТЕТНА ВИНА СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ

– Једногуби Гијов (Гујо)

– Двогуби Гијов (Гујо)

– Карловачки

– Роајатска кордуница

– Казенављева кордуница

– Силво кордуница

– Мозерова кордуница

– Жупски

– Крајински

– Други слични узгојни облици

МИНИМАЛНИ САДРЖАЈ АЛКОХОЛА (% VOL)

(уколико вино није произведено на посебан начин)

Бела/Розе

Црвена

9,0

9,5

1.2. РЕЈОН НЕГОТИНСКА КРАЈИНА/НЕГОТИНСКА КРАЈИНА

Простирање

Рејон Неготинска Крајина се простире на крајњем истоку Централне Србије уз румунску и бугарску границу.

Границе

Граница рејона Неготинска Крајина иде од обале Дунава, источно од места Новог Сипа и низ ову реку десном обалом, све до ушћа Тимока. Одатле граница иде на југ левом обалом Тимока, све до наспрам села Вељкова, а затим државном границом са Бугарском до границе општина Неготин и Зајечар на државној граници. Одатле граница рејона иде на запад границом општина Неготин и Зајечар до тромеђе K.O. Сиколе I – Салаш – Глоговица I. Даље граница излази на изохипсу 500 и том изохипсом иде све до коте 442 – „Стеванске ливаде” на асфалтном путу који од места Сиколе води ка хотелу „Стеванске ливаде”. Одатле граница наставља на север преко кота 498, а затим ободом шуме, преко координата: N 44° 11’ 34’’, E 22° 17’ 00’’ и N 44° 11’ 44’’, E 22° 17’ 00’’ до коте 517 – „Руд”, наставља ободом шуме преко координата: N 44° 12’ 02’’, E 22° 16’ 57’’; N 44° 12’ 20’’, E 22° 16’ 46’’ и N 44° 12’ 35’’, E 22° 16’ 33’’ до коте 509 – „Ливаде” и у правцу ка селу Поповица излази на изохипсу 450. Граница даље иде том изохипсом све до северног обода села Поповица и даље асфалтним путем Поповица – Плавна, све до Јарушког потока. Ту се граница одваја од тог асфалтног пута и наставља на север сеоским путем преко потеса „Поноре”, затим западно од потеса „Репичина коса”, па преко потеса „Мечији шиб” до раскрснице сеоских путева између потеса „Полом” и „Тилва маре”. Одатле граница рејона обилази потес „Тилва маре” путем по источном и северном ободу тог потеса и преко коте 500 долази до пута са источне стране потеса „Сегет” и потока П. Глигорија. Тим путем граница иде на север до коте 383 – ушће тог потока у Медвеђу реку. Граница даље наставља шумским путем источно од потеса „Медвеђа”, сече асфалтни пут Плавна – Клокочевац (потес „Попадија”) и истим путем наставља на север пролазећи источно од потеса „Коље брдо”, „Преслап” и „Корњет” и долази до коте 556 – „Фнтена Куку”. Ту граница скреће на југоисток и иде путем ка потесу „Мали Мироч” све до реке Турије. Граница ту скреће на југ путем ка селу Плавна и долази до асфалтног пута Плавна – Штубик код моста, преко Медвеђе реке. Граница одатле наставља на исток тим асфалтним путем до коте 272 – река „Замна”, а даље на север реком Замном до ушћа Медвеђе реке у њу. Даље граница иде у правцу истока изохипсом 300, све до надомак села Штубик, прелази на другу страну реке путем Штубик – Јагодарац и наставља путем северно од реке Замне ка Малом Мирочу, пролазећи са источне стране потеса „Плоче” и тим путем преко коте 320 долази на раскрсницу шумских путева јужно од потеса „Рудине”. Одатле граница скреће на север путем, пролази западно од коте 426 – „Рудине”, долази до коте 428, преко координата: N 44° 19’ 21’’, E 22° 17’ 02’’ и N 44° 19’ 19’’, E 22° 17’ 20’’ до коте 367 – „Мали Мироч”, преко координата: N 44° 19’ 13’’, E 22° 17’ 33’’ и N 44° 19’ 13’’, E 22° 17’ 43’’ до коте 363, преко координата: N 44° 19’ 14’’, E 22° 18’ 06’’; N 44° 19’ 10’’, E 22° 18’ 12’’ и N 44° 19’ 18’’, E 22° 18’ 22’’ до коте 250 – река „Турија”, а затим на исток том реком све до коте 207 – северно од потеса „Карађорђево брдо”. Одатле граница иде у правцу северозапада путем преко коте 336 – „Куларе”, затим асфалтним путем ка селу Јабуковац, све до коте 283 – „Поркарец”. Одатле граница скреће на север и иде преко кота 322 – асфалтни пут Јабуковац – Суви Корњет, 334, 268 – Фапа маре и долази до западног обода места Вратна. Ту граница прелази реку Вратну и наставља на запад изохипсом 200, северно од реке Вратне, све до потока који се улива у реку Вратну код манастира Вратна. Граница ту скреће на север тим потоком, а затим у коти 303 прелази на изохипсу 300, иде кратко њоме и у коти 342 – „Калуђерска пољана” излази на шумски пут којим у правцу североистока преко потеса „Прислеп” долази до коте 107 – поток „Веља маре”. Граница даље наставља путем на северозапад преко кота 295 – „Рудина” и 347, а затим на исток путем преко потеса „Мићи глава” и коте 156 – „Стрњак” до коте 110 – поток Буљевица. Одатле граница иде на север преко кота 294 – „Боболош”, кратко излази на изохипсу 250, затим долази до коте 350 – „Бачији”, а затим све време идући ободом шуме, преко координата: N 44° 27’ 16’’, E 22° 22’ 32’’; N 44° 27’ 27’’, E 22° 22’ 15’’; N 44° 27’ 17’’, E 22° 22’ 13’’; N 44° 27’ 34’’, E 22° 22’ 18’’; N 44° 27’ 24’’, E 22° 22’ 02’’; N 44° 27’ 52’’, E 22° 22’ 19’’; N 44° 27’ 53’’, E 22° 21’ 59’’; N 44° 28’ 07’’, E 22° 22’ 15’’ и N 44° 27’ 57’’, E 22° 21’ 52’’ долази до коте 408 – „Бади”. Граница даље наставља путем преко коте 410 до коте 409 –„Велики Стрњак”, затим путем до кота 432 – „Балта прун”, 435 – „Алун”, 417 – сеоска школа у Алуну, 405 и 306 – северно од потеса „Стрњак” и путем који прати изохипсу 250 излази на реку Река у коти 98. Граница даље иде путем уз ту реку према њеном настанку, од Бледерије и Равне реке, затим уз реку Бледерију и путем преко потеса „Мали бељен” и коте 296, па ободом шуме преко координата: N 44° 30’ 45’’, E 22° 23’ 37’’ и N 44° 30’ 33’’, E 22° 23’ 48’’ до коте 109 – Равна река. Ту граница скреће на североисток, путем преко кота 316 – „Краку бибулуј”, 356 – „Чока пештери”, 372 и 370 – „Иба бара”, а затим на северозапад путем према Петровом Селу до коте 453 северно од засеока Киломе. Одатле граница скреће на исток, путем јужно од потеса „Краку Жико”, затим преко коте 373 – јужно од засеока Рудине, 395 – „Велика ливада”, 339 – „Балта доп” до коте 313 – западно од потеса „Грабари”. Ту граница скреће претежно у правцу севера и преко кота 113 – Велика река, 218 – „Велика Коларница” и 285 – „Бунариште”, излази на изохипсу 300 и њоме све до места јужно од коте 388, између потеса „Краку Степан” и „Краку Нуку”, затим преко те коте и коте 426 – југозападно од потеса „Чипан” излази на изохипсу 400 у потесу „Краку Урлатури”, кратко на север њоме и путем који прати ту изохипсу до коте 397 на путу потес „Сурдупи” – потес „Сануњ”. Ту граница скреће на исток и иде изохипсом 350, јужно од реке Ваља Маре до коте 376 – „Стрњак”, преко кота 360, 294 и 175 – „Воља Мик” и на западном ободу Подвршке Велике чуке излази на изохипсу 250 и њоме према југозападном ободу места Подвршка, остављајући шуму потеса „Велика чука” изван границе подручја. Граница даље иде на север путем по западном ободу насеља и даље преко коте 350 потеса „Мала чука”, изохипсом 300 западно од потеса „Орница”, затим преко коте 412 до источног обода потеса „Камени крст” и преко коте 343 – „Ваља маре” излази на изохипсу 400 северно од потеса „Страњак”. Граница наставља том изохипсом идући западно од потеса „Манастирски гај” до шумског пута јужно од потеса „Калфа” и тим путем у правцу североистока преко потеса „Цуца” и „Крст” преко северног обода места Сип долази до почетне тачке рејона на обали Дунава.

Карта 1.2.1. Границе рејона и виногорја рејона Неготинска Крајина

vinogradi_Page_009.tiff

Обухваћене општине

Рејон Неготинска Крајина обухвата територију у општинама Кладово и Неготин.

Површине рејона и виногорја

Рејон Неготинска Крајина заузима површину од 119.627,00 ha, где је највеће Неготинско виногорје.

Taбела 1.2.1. Површине рејона и виногорја рејона Неготинска Крајина

Виногорја

Укупна површина

ha

% (рејон)

% (виногорје)

Кључко виногорје

12.419,64

10,38

14,98

Брзопаланачко виногорје

9.477,32

7,92

11,43

Михајловачко виногорје

19.530,83

16,34

23,57

Неготинско виногорје

27.769,24

23,24

33,53

Рогљевачко-рајачко виногорје

13.673,35

11,43

16,49

Укупно

82.870,38

69,31

100,00

Рејон Неготинска Крајина

Укупна површина (hа)

119.627,00

Површине под виноградима

На основу пољопривредног пописа из 2012. године у рејону Неготинска Крајина има 978,04 ha винограда (око 955,83 ha родних винограда, oдносно 97,73%), од чега је 87,92 ha са стоним сортама и 890,12 ha са винским сортама.

Графикон 1.2.1. Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним рејоном Неготинска Крајина

vinogradi_Page_010.tiff

Климатски фактори

У табели 1.2.2. су приказане вредности неких биоклиматских индекса на основу података из метеоролошких станица у Неготину, Ђердапу, Текији и Доњем Милановцу (1961–2010).

Табела 1.2.2. Биоклиматски индекси за рејон Неготинска Крајина

Станица

AVG

WIN

BEDD

HI

CI

DI

N0

N35

N15

Неготин

17.8

1717.9

1390.8

2278.1

11.5

127.5

3.8

4.6

2.8

Ђердап

18.0

1750.4

1436.6

2198.2

13.5

159.9

0.6

1.1

0.4

Текија

17.4

1624.2

1368.1

2157.6

12.0

189.9

1.3

2.2

0.4

Доњи Милановац

16.8

1501.5

1302.7

2044.2

11.7

124.9

1.4

1.8

0.6

Карта 1.2.2. Винклеров индекс рејона Неготинска Крајина

vinogradi_Page_011.tiff

Земљишни услови

Преовлађујући типови земљишта овог рејона су ранкер, сирозем, литосол на пешчару, флишу и рожнацима, литосол на шкриљцима и гнајсу и земљишта у лесивирању, као и вертисол и еутрични камбисол, а заступљени су у нешто мањој мери и остали типови земљишта. У подручјима где се налазе виногради преовлађују вертисол, еутрични камбисол и песковита замљишта.

Карта 1.2.3. Типови земљишта рејона Неготинска Крајина

vinogradi_Page_012.tiff

Топографски фактори

Географска ширина

Рејон се простире од 44° 39’ географске ширине на северу до 44° 01’ географске ширине на југу.

Надморска висина

Већи део рејона се простире на надморским висинама од 60 m до 480 m, али се предели где се простиру виногорја и где се налазе виногради углавном налазе на надморским висинама од 100 m до 270 m. Надморска висина рејона се постепено смањује идући од запада ка истоку.

Карта 1.2.4. Надморска висина рејона Неготинска Крајина

vinogradi_Page_013.tiff

Нагиб терена

Овај рејон се углавном карактерише умерено-стрмим до благим нагибима терена на којима се налазе виногради, док се у централном делу рејона (падине планина идући од севера ка југу) налазе и нешто стрмији терени окренути према источној страни. Нагиб терена се постепено смањује идући од запада ка истоку са изузетком централних узвишења.

Карта 1.2.5. Нагиб терена рејона Неготинска Крајина

vinogradi_Page_014.tiff

Експозиција терена

Рејон се карактерише различитим експозицијама терена, али се виногради углавном налазе на јужним, југоисточним и источним експозицијама.

Карта 1.2.6. Експозиција терена рејона Неготинска Крајина

vinogradi_Page_015.tiff

Орографске карактеристике

Opoграфске, односно рељефне карактеристике овог рејона дају планина Мироч (768 m) са северозападне стране рејона, са западне стране нижа планина Велики гребен (656 m), док се са југозападне стране налази средње висока планина Дели Јован (1136 m). Падине ових планина које припадају Карпатско-балканском планинском систему, као и брдовити терени западног дела рејона, орографски карактеришу овај рејон. Од планинских завршетака и брдовитих терена на западу, рељеф полако прелази у благо брдовите и равне терене, на истоку и завршава се обалом на реци Дунав.

Утицај великих водених површина и утицај шума

Северном, североисточном, источном и југоисточном страном рејона протиче река Дунав (граница на тим деловима) која утиче на раније сазревање грожђа у пределима приобаља, због појачаног дифузног зрачења које потиче од воденог огледала. Такође, река Дунав утиче на микроклимат подручја у близини реке у овом рејону у току зиме, пошто се ублажавају нагла колебања температуре и тиме се смањује опасност од зимских мразева.

У овом рејону су доста заступљене шуме на падинама планине Дели Јован, које имају известан утицај на виноградарску производњу у источном делу рејона.

Пејзаж

Рејон се налази целом дужином у западном и средишњем делу у брежуљкасто-брдском појасу, где се налазе претежно шуме храста, цера, сладуна и др., а на вишим теренима и брдске букове шуме. Око речног корита реке Тимок, која протиче у јужном делу рејона, налазе се поплавне шуме храста лужњака, јасена, врбе, тополе и сл. На пејзажне карактеристике утичу и углавном ситне парцеле са ратарским културама и воћњацима, а посебност овог рејона су и пивнице, односно пимнице у Рогљевачко-рајачком виногорју – јединствена винска села са објектима традиционалног народног градитељства из XVIII и XIX века који служе за производњу вина.

Заступљеност винограда и произвођача грожђа

У овом рејону 3.104 газдинства поседује винограде, што чини око 45,4% од укупног броја пољопривредних газдинстава oвог рејона. Највећи број виноградара, као и највише парцела под виноградима се налази у општини Неготин.

Виногорја

Рејон Неготинска Крајина има следећа виногорја:

1.2.1. Кључко виногорје/Кључ;

1.2.2. Брзопаланачко виногорје/Брза Паланка;

1.2.3. Михајловачко виногорје/Михајловац;

1.2.4. Неготинско виногорје/Неготин;

1.2.5. Рогљевачко-рајачко виногорје/Рогљево – Рајац.

1.2.1. Кључко виногорје/Кључ

Простирање

Кључко виногорје обухвата северни део рејона.

Границе

Граница виногорја креће од места Нови Сип на Дунаву и иде низ ову реку десном обалом, све до североисточног обода насеља Кладово, затим асфалтним путем ка Костолу скреће на југ, од Костола путем преко коте 49.0, између потеса „Ланци” (у виногорју) и потеса „Чардак” (ван виногорја) и даље на запад путем између потеса „Песак” и „Кладовског рита”, обилази рит и наставља путем између потеса „Осојна” и рита до изохипсе 100. Граница наставља на исток том изохипсом изнад насеља Мала Врбица и Велика Врбица, све до коте 100.0 – раскрсница земљаних путева, североисточно од потеса „Стари виногради”. Одатле граница иде на исток путем према месту Ртково до коте 81.1 и преко коте 75.8, путем између парцела излази на асфалтни пут Ртково – Корбово (координата: N 44° 33’ 20’’, E 22° 43’ 57’’) на северном ободу потеса „Гринду маре”. Тим путем граница виногорја иде кратко на југозапад и у коти 59.5 прелази на изохипсу 60 и том изохипсом, обухватајући потес „Стари виногради”, долази до места Вајуга. Граница даље иде асфалтним путем Вајуга – Милутиновац и долази до раскрснице путева ка Велесници и Кладову. Одатле граница скреће на север, кратко путем ка Кладову, а затим изохипсом 60 избацује долину Подвршке реке из виногорја. Граница се даље укључује на асфалтни пут Милутиновац – Велесница, недалеко од моста преко Подвршке реке и њиме на југ до границе К.О. Милутиновац – Велесница. Граница ту скреће на запад и иде границом тих К.О., а затим и Речица – Велесница, Подвршка – Велесница и Подвршка – Велика Каменица до коте 354 – „Круча фечи”. Одатле граница скреће претежно у правцу севера и иде преко коте 343 – „Ливез” на изохипсу 300, затим том изохипсом до коте 327 – северно од потеса „Ливез” и у коти 175 – „Воља Мик” излази на границу рејона. Граница виногорја даље иде границом рејона, односно на западном ободу Подвршке и Велике чуке излази на изохипсу 250 и њоме према југозападном ободу места Подвршка, остављајући шуму потеса „Велика Чука” изван границе виногорја. Граница даље иде на север путем по западном ободу насеља и даље преко коте 350 потеса „Мала чука”, изохипсом 300 западно од потеса „Орница” и преко коте 412 до асфалтног пута Кладово – Петрово Село. Одатле се граница одваја од границе рејона и скреће на исток изохипсом 350, јужно од потока Ваља Маре до првог шумског пута, а затим њиме на север преко коте 250 и потеса „Гецери”, „Војњача” и „Шарбан” до изохипсе 300. Tом изохипсом граница иде у правцу североистока преко потеса „Манастирски гај”, „Черет”, „Фрунз”, „Фјерига” и „Драгиш” до потеса „Цуца” на граници рејона. Ту граница скреће на исток и путем преко потеса „Крст”, преко северног обода места Сип долази до почетне тачке виногорја на обали Дунава.

Обухваћене катастарске општине

Кључко виногорје обухвата делове катастарских општина Давидовац, Кладушница, Кладово, Костол, Велика Врбица, Ртково, Корбово, Вајуга, Подвршка и Манастирица, као и катастарске општине Милутиновац и Речица.

1.2.2. Брзопаланачко виногорје/Брза Паланка

Простирање

Брзопаланачко виногорје обухвата североисточни део рејона поред Дунава.

Границе

Граница виногорја креће од граница К.О. Подвршка – Велика Каменица код коте 354 – „Круча фечи” и креће на исток том границом, а затим и границом К.О. Подвршка – Велесница, Речица – Велесница и Милутиновац – Велесница до асфалтног пута Кладово – Брза Паланка (Дунавска магистрала). Одатле граница иде изохипсом 70 све до потока Мртвица, затим путем између потеса „Прлагур” (у винoгорју) и „Салаш лупулуј” (ван виногорја) преко коте 61.2 и између потеса „Арке” и „Супџал” до Дунавске магистрале, избацујући тако ниске терене према Дунаву од Велеснице до Брзе Паланке. Граница иде кратко на југ магистралом, а затим испред моста прелази на изохипсу 50, избацујући тако доњи ток реке Река из виногорја и од Гробљанског потока наставља магистралом до Слатинске реке, односно границе К.О. Купузиште – Слатина. Граница виногорја ту скреће на запад том границом, а затим и границом К.О. Купузиште – Уровица до коте 350 на путу Уровица – Алун. Ту граница скреће на север тим путем према Алуну преко кота 356 – „Метериз”, 379 – „Черкез”, 410 – „Карпин”, 417 – школа у Алуну и кратко на исток путем до коте 400. Одатле граница скреће на североисток путем преко коте 309 – „Фунтенић” и шумским путем у истом правцу до реке Реке, северно од потеса „Алексинар”, поново скреће на северозапад и путем поред Реке долази до ушћа Равне реке у Реку, а затим преко кота 109 – „Равна река”, 316 – „Краку бибулуј” и 256 – „Камену Марко” и путем преко коте 306 и 356 – потеса „Чока пештери”, кота 372 и 370 – „Иба бара” до раскрснице шумских путева недалеко од извора Иба бара. Ту граница скреће на исток путем преко потеса „Краку чорован” и кота 314, па на север преко кота 295 – „Чока Јоњи”, 299 – „Циганија”, ободом шуме до коте 179 – „Врела”, 313 – западно од потеса „Грабари”. Ту граница скреће претежно у правцу истока преко кота 113 – „Велика река”, 218 – „Велика Коларница” и 285 – „Бунариште”, преклапајући се са границом рејона излази на изохипсу 300 и њоме све до почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Брзопаланачко виногорје обухвата делове катастарских општина Велика Каменица, Велесница, Љубичевац, Река и Уровица, као и катастарске општине Грабовица, Брза Паланка и Купузиште.

1.2.3. Михајловачко виногорје/Михајловац

Простирање

Михајловачко виногорје се налази јужно од Брзопаланачког и његов највећи део обухвата виноградске терене поред Дунава.

Границе

Граница виногорја креће од границе општина Неготин и Кладово у потесу „Роман” и иде на исток том границом, односно границом К.О. Уровица – Купузиште и Слатина – Купузиште до ушћа Слатинске реке у Дунав. Одатле граница иде Дунавском магистралом на југ до раскрснице асфалтних путева Михајловац – Прахово и Михајловац – Душановац, иде путем према Душановцу и путем који прати изохипсу 70, северозападно од потеса „Периш”, а затим од асфалтог пута Душановац – Самариновац изохипсом 70 у правцу југозапада, а затим и истока, остављајући тако ван виногорја ниже терене потеса „Масталог”. Граница даље наставља земљаним путем, западно од Дупљанске реке и северно од Јасеничке реке, преко коте 53.22, обухватајући тако потесе „Мали Џеврин”, „Џеврин” и „Страна”, све до границе К.О. Душановац – Видровац. Граница даље иде на запад том границом, а затим и границом К.О. Дупљане – Видровац, Малајница – Видровац, Малајница – Јасеница, Малајница – Штубик I и Јабуковац – Штубик I све до коте 317 „Карађорђева главчина”. Ту граница скреће на север ободом шуме, преко координата: N 44° 19’ 07’’, E 22° 20’ 03’’ и N 44° 19’ 11’’, E 22° 20’ 44’’, у потесу „Карађорђево брдо” долази до коте 207 – река „Турија”, ту излази на изохипсу 250, њоме иде до коте 238 – поток „Туријица”. Ту граница излази на сеоски пут и њиме иде до коте 283 – „Поркарец” и даље на север путем преко потеса „Чока мори”, „Врела” и „Фаца маре”, затим коте 268 и преко западног обода села Вратна и потеса „Фаца србули” долази до коте 211 – „Туфери”. Граница даље наставља на север, најпре изохипсом 200 до реке Ваља Маре. Ту кратко скреће на северозапад тим потоком до коте 107 – поток „Ваља Маре” и даље на северозапад преко кота 295 – „Рудина” и 347, а затим на исток путем преко потеса „Мићи глава” и коте 156 – „Стрњак” до коте 110 – поток Буљевица. Одатле граница иде на север преко кота 294 – „Боболош” и 350 – „Бачији”, а затим скреће на југоисток и преко коте 336 долази до границе општина Неготин и Кладово у потесу „Роман”, односно почетне тачке.

Обухваћене катастарске општине

Михајловачко виногорје обухвата делове катастарских општина Уровица, Михајловац, Душановац, Јабуковац и Вратна, као и катастарске општине Слатина, Мала Каменица, Дупљане и Малајница.

1.2.4. Неготинско виногорје/Неготин

Простирање

Неготинско виногорје заузима средишњи део рејона и највеће је виногорје у читавом рејону.

Границе

Граница рејона почиње од потеса „Кожуварац”, северозападно од села Штубик, одатле иде на исток преко координата: N 44° 18’ 23’’, E 22° 20’ 42’; N 44° 18’ 15’’, E 22° 21’ 12’’ и N 44° 18’ 28’’, E 22° 21’ 26’’ и излази на границу К.О. Штубик I – Малајница, а затим иде на југоисток том границом, а затим и границом К.О. Јасеница – Малајница, Видровац – Малајница, Видровац – Дупљане и Видровац – Душановац, све до изохипсе 70 у потесу „Страна” на асфалтном путу Милошево – Дупљане. Даље граница иде најпре на запад, а затим и југ изохипсом 70, избацујући тако доњи ток Јасеничке реке и град Неготин, а обухватајући Братујевачке пимнице, све до асфалтног пута Неготин – Речка. Даље граница иде на југоисток путем испод потеса „Ђалу балеј” до асфалтног пута Кобишница – Вељково, кратко тим путем на југ, а затим изохипсом 70 на југоисточном ободу поменутог потеса до граница К.О. Кобишница – Мокрање. Даље граница иде на запад том границом, а затим и Неготин – Мокрање, Чубра – Мокрање, Чубра – Речка, Брестовац – Речка, Брестовац – Метриш, Метриш – Сиколе I и Сиколе I – Салаш, све до Мачке реке. Ту граница скреће на север и иде преко кота 355 и изохипсом 400 преко коте 391 – „Девница”, затим истом изохипсом све до асфалтног пута Сиколе – врх „Мали Дели Јован”, наставља северозападно до коте 498, а затим на североисток до асфалтног пута Сиколе – Поповица. Тим путем граница иде на север све до коте 432 – „Татарија”, а затим скреће на северозапад, обухватајући насеље Поповица изохипсом 450 и поново се укључује на асфалтни пут у коти 410, на северозападном ободу насеља. Граница наставља асфалтним путем Поповица – Плавна до раскрснице асфалтних путева, недалеко од сеоског гробља у Плавни, а затим и на исток асфалтним путем Плавна – Штубик до скретања за потес „Јагодарац”. Ту граница скреће на северозапад путем према том потесу до реке Замне, а затим преко коте 242 долази до коте 290 – „Кожуварац”, односно до почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Неготинско виногорје обухвата делове катастарских општина Штубик I, Видровац, Неготин, Кобишница, Сиколе, Поповица и Плавна, као и катастарске општине Јасеница, Штубик II, Глоговица II, Сиколе II, Чубра, Брестовац, Трњане, Карбулово и Шаркамен.

1.2.5. Рогљевачко-рајачко виногорје/Рогљево – Рајац

Простирање

Рогљевачко-рајачко виногорје обухвата јужни део рејона и састоји се из два дела: већег, северног и мањег, јужног.

Границе

Граница северног дела виногорја креће од границе општине на месту спајања К.О. Речка – Кленовац – Метриш. Граница иде на североисток границом К.О. Речка – Брестовац, Речка – Чубра, Мокрање – Чубра и Мокрање – Кобишнице све до Чубарске реке. Граница даље иде низводно том реком до железничке станице Мокрање, а затим скреће на запад путем који прати изохипсу 60, северно од Сиколске реке ка Мокрању и долази до раскрснице путева ка Неготину и пута који води ка водопадима. Одатле граница иде путем који прати обод шуме изнад водопада преко кота 118, 211 – „Трса”, 296, 268 – „Кремењача”, 143 – „Бучки поток” и 246 – „Јарановац”. Одатле граница избацује шуму потеса „Канџик брдо” изохипсом 230 до тачке северно од коте 252 – „Канџик брдо”. Одатле граница иде кратко на север, путем ка водопадима, а затим и на исток асфалтним путем Мокрање – Вељково уз Сиколску реку. Граница иде тим путем до изохипсе 60, којом иде кратко на југоисток до пружног прелаза на асфалтном путу Неготин – Вељково. Одатле граница иде на југозапад пругом, све до границе општина Неготин и Зајечар, југозападно од места Тамнич и даље том границом све до почетне тачке.

Граница јужног дела виногорја креће од земљаног пута у потесу „Кључ”, јужно од железничке станице Брусник на граници општина Неготин и Зајечар и креће на исток тим путем према месту Браћевац, идући северно и источно од потеса „Караула”, а затим од Браћевачке реке путем уз десну обалу Тимока, обухватајући насеља Црномасница, Злокуће и Ковилово, све до државне границе са Бугарском. Одатле граница иде на југ државном границом, све до границе општина Неготин и Зајечар, а затим иде све до почетне тачке.

Обухваћене катастарске општине

Рогљевачко-рајачко виногорје обухвата следеће катастарске општине:

Северни део: делови катастарских општина Речка, Мокрање, Тамнич, Смедовац, Рогљево, Вељково и Рајац.

Јужни део: делови катастарских општина Браћевац, Црномасница, Александровац и Ковилово.

Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси

Препоручене/дозвољене сорте за рејон Неготинска Крајина по виногорјима, које служе за производњу квалитетног вина са географским пореклом (квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом – К.П.К. и врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом – К.Г.П.К.) са максималним дозвољеним приносима (у килограмима) по биљци винове лозе и по хектару су:

СОРТЕ ЗА

БЕЛА ВИНА

кључко

Брзопаланачко

Михајловачко

Неготинско

Рогљевачко-рајачко

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Пловдина (Сланкаменка)











2,5

2

7.500

8.000

Тамјаника











2,5

2

7.500

8.000

Багрина











2,5

2

7.500

8.000

Смедеревка

2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Жупљанка











2,5

2

7.500

8.000

Неопланта











2,5

2

7.500

8.000

Кладовска бела

2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Savagnin Rose (Траминац)











2,5

2

7.500

8.000

Muscat Ottonel











2,5

2

7.500

8.000

Chardonnay











2,5

2

7.500

8.000

Sauvignon Blanc











2,5

2

7.500

8.000

Pinot Blanc (Бургундац бели)











2,5

2

7.500

8.000

Pinot Gris (Бургундац сиви)











2,5

2

7.500

8.000

Riesling (Рајнски ризлинг)











2,5

2

7.500

8.000

Riesling italico (Италијански ризлинг, Грашевина)











2,5

2

7.500

8.000

Semillon











2,5

2

7.500

8.000

СОРТЕ ЗА

РОЗЕ ВИНА

кључко

Брзопа-
ланачко

Михајло-
вачко

Него-
тинско

Рогљевачко-рајачко

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Limberger (Франковка)











2,5

2

7.500

8.000

Portugieser (Португизер)











2,5

2

7.500

8.000

Вранац







2,5

2

7.500

8.000

Прокупац (Рскавац)









2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Неготинка











2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Pinot Noir (Бургундац црни)











2,5

2

7.500

8.000

Gamay Noir (Гаме)











2,5

2

7.500

8.000

Merlot











2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Sauvignon









2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Franc









2,5

2

7.500

8.000

Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)











2,5

2

7.500

8.000

СОРТЕ ЗА

ЦРВЕНА ВИНА

кључко

Брзопа-
ланачко

Михајло-
вачко

Него-
тинско

Рогљевачко-рајачко

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Portugieser (Португизер)











2,5

2

7.500

8.000

Тамјаника црна











2,5

2

7.500

8.000

Limberger (Франковка)











2,5

2

7.500

8.000

Зачинак (Неготинско црно)









2,5

2

7.500

8.000

Вранац







2,5

2

7.500

8.000

Прокупац (Рскавац)









2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Неготинка











2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Pinot Noir (Бургундац црни)











2,5

2

7.500

8.000

Gamay Noir (Гаме)











2,5

2

7.500

8.000

Merlot











2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Sauvignon









2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Franc









2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене сорте бојадисери

Alicante Bouschet

2,5

2

7.500

8.000

Gamay Teinturier (Гаме бојадисер)

2,5

2

7.500

8.000

Зачинак (Неготинско црно)

2,5

2

7.500

8.000

Жупски бојадисер

2,5

2

7.500

8.000

Крајински бојадисер

2,5

2

7.500

8.000

 – основна рејонирана сорта (препоручена)  – допунска рејонирана сорта (дозвољена)

У изузетно повољним годинама, принос се може увећати за највише 0,5 kg по биљци винове лозе.

Друге карактеристике везане за производњу грожђа и вина:

Рејон Неготинска Крајина (сва виногорја)

СОРТЕ ЗА СТОНУ УПОТРЕБУ ГРОЖЂА
(ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ САМО
ЗА ВИНОГОРЈА)

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

– Chasselas (Шасла бела, Племенка бела)

– Chasselas rosse (Шасла црвена, Племенка црвена)

– Чауш бели

– Црвени дренак (Разаклија)

– Друге сорте

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

– Опузенска рана

– Бисерка рана

– Демир капија

– Београдска рана

– Косовска рана

– Грочанка

– Кармен

– Банатски мускат

– Радмиловачки мускат

– Смедеревски мускат

– Ласта

– Србија

– Београдска бесемена

– Неготински рубин

– Кавадарски дренак

– Антигона

– Повардарска позна

– Друге сорте

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

– Prima

– Ora

– Early Muscat

– Чабски бисер

– Cardinal

– Irsai Oliver

– Љана

– Matilde

– Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

– Perlette (Перлет)

– Reine des vignes (Kраљица винограда)

– Sultanine blanche (Thompson seedless, Султанина)

– Super rani Bolgar (врло рани Афус-али)

– Exalta

– Muscat Precoce de Saumur

– Danlas

– Alina

– Angela

– Astaniskij

– Fanny

– Georg

– Lival

– Nadegda Azos

– Muscat Rose St Vallier

– Michele Palieri

– Victoria

– Katharina

– Dattier de Bouyrout (Афус-али, Регина)

– Moldоva

– Alphonse Lavallée

– Italia (Мускат италија)

– Muscat d’Alexandrie (Александријски мускат

– Друге сорте

ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ ЛОЗНЕ
ПОДЛОГЕ

– Berlandieri x Riparia, Kober 5BB

– Berlandieri x Riparia, SO4

– Berlandieri x Riparia, Teleki 5C

– Berlandieri x Riparia, Teleki 8B

– Berlandieri x Riparia, 420 А

– Berlandieri x Rupestris, Richter 110

– Berlandieri x Rupestris, Paulsen 1103

– Berlandieri x Rupestris, Ruggeri 140

– Berlandieri x Rupestris, Richter 99

– Chasselas х Berlandieri 41B

– Fercal

– Друге подлоге

УЗГОЈНИ ОБЛИК (НАЧИН РЕЗИДБЕ) КОД ВИНОГРАДА НАМЕЊЕНИХ ПРОИЗВОДЊИ ГРОЖЂА ЗА КВАЛИТЕТНА ВИНА
СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ

– Једногуби Гијов (Гујо)

– Двогуби Гијов (Гујо)

– Карловачки

– Роајатска кордуница

– Асиметрична кордуница

– Казeнављева кордуница

– са слободним (падајућим) ластарима

– Силво кордуница

– Мозерова кордуница

– Жупски

– Крајински

– Други слични узгојни облици

МИНИМАЛНИ САДРЖАЈ АЛКОХОЛА (% VOL)

(уколико вино није произведено на посебан начин)

Бела/Розе

Црвена

10,0

10,5

1.3. КЊАЖЕВАЧКИ РЕЈОН/КЊАЖЕВАЦ

Простирање

Књажевачки рејон се налази на простору око горњег тока реке Тимок и окружен је планинама.

Границe

Граница Књажевачког рејона почиње од границе општине Зајечар и Неготин, источно од места где се спајају K.O. Салаш, Глоговица I и Сиколе I у потесу „Латово” и одатле граница креће на исток, границом општина Зајечар и Неготин до српско – бугарске границе. Даље граница иде јужно државном границом, све до изохипсе 400 на северној падини Вршке чуке и том изохипсом иде на запад до коте 410, а затим на југозапад асфалтним путем Вршка Чука – Грљан до испред места Аврамица, а одатле на југ изохипсом 300 до коте 307 – „Краварник”. Одатле граница наставља на југ изохипсом 200 испод брда Бездет и даље на југ том изохипсом, идући узводно изнад Белог Тимока. Том изохипсом иде на југ све до потока Стрчикрак, северно од засеока Крчета. Ту граница скреће на југоисток до коте 308 – поток „Манашевац” и даље на југ изохипсом 350 изнад села Мали Извор и Селачка и њоме све до Селачке реке, а затим на југоисток преко кота 452 – „Пецани рт”, путем до коте 420, 450 – „Чука”, 304 – „Сува река” и 430 – „Голча”, и у селу Петруша излази на асфалтни пут (координата: N 43° 39’ 48’’, E 22° 20’ 16’’), а затим на југ сеоским путем до потеса „Недељков трап”. Одатле граница наставља сеоским путем на југозапад, преко кота 518 – потес „Потпис”, 398 изнад села Јелашница, затим кратко асфалтним путем Јелашница – Шарбановац до изохипсе 300 и наставља на југ преко кота 465, потеса „Попова орница” до манастира Свети Петар – кота 447, а затим 453, 509 – „Вујин дел”. Одатле граница излази на сеоски пут и иде на југозапад до коте 445 – „Ђумиш чука”, а затим од координате: N 43° 34’ 58’’, E 22° 18’ 52’’ излази на границу К.О. Локва – Берћиновац којом настављају на југозапад и долазе до коте 451, затим изохипсом 450 до коте 463, затим границом К.О. Трговиште – Штитарац преко потеса „Дубоки дол” и коте 329, потеса „Гарваница”, затим кратко границом К.О. Штитарац – Жуковац до обода шуме и коте 517 – „Ври дел”. Граница даље наставља ободом шуме преко координата: N 43° 32’ 36’’, E 22° 18’ 32’’; N 43° 32’ 24’’, E 22° 18’ 42’’; N 43° 32’ 11’’, E 22° 18’ 57’’ до коте 510 – „Гола падина”, источно од Жуковца и 284 – асфалтни пут Књажевац – Соколовица. Ту граница скреће на запад Жуковачком реком до ушћа у Трговишки Тимок и даље на запад преко кота 250, 458 – „Магољ”, кратко изохипсом 450 до коте 442 – југоисточно од села Жлне, 497 – „Лисији врх”, затим изохипсом 500 до коте 496 – „Брзинске Појате”. Одатле се граница укључује на пут и скреће на север до коте 324 – „Зањивске Појате” и прелази потес „Мали голаш” – кота 457. Граница затим иде на север асфалтним путем Ниш – Књажевац све до коте 293, где се одваја на запад и путем према селу Ргоште и заобилазећи село са јужне стране (најјужнија координата: N 43° 32’ 22’’, E 22° 12’ 25’’) излази на коту 262 изнад потеса „Болван”. Даље граница иде на југ, путем према селу Орешац и заобилази село са источне стране преко кота 279 и 450 и даље на север изохипсом 450 све до Сврљишког Тимока, затим изохипсом 400, западно од потеса „Мастина”, а затим и изохипсом 450, северно од потеса „Поткапине” и преко потеса „Вртача” и цркве Светог Николе, западно од Васиља и даље на северозапад сеоским путем по ободу шуме, преко кота 400 и 506 на пут Књажевац – Скробница, код скретања за село Шуман Топла. Даље граница наставља на север асфалтним путем према селу, укључујући насеље и излази на коту 597 изнад села и даље изохипсом 600 до асфалтног пута Орешац – Зоруновац код коте 585. Даље граница иде на северозапад и улази у Сокобањску котлину, путем преко Орешца до Читлука, скреће на југоисток асфалтним путем, а затим на запад асфалтним путем Церовица – рудник угља „Соко” – Врело. Граница долази до извора Моравица и одатле скреће на запад изохипсом 450, изнад места Дуго Поље, Блендија, Соко град, Сокобања и Ресник, где југозападно од села Ресник преко врха Ртањ – 439 излази код цркве у селу Поружница. Одатле граница иде ободом шуме (координате: N 43° 38’ 14’’, E 21° 47’ 41’’; N 43° 38’ 18’’, E 21° 47’ 19’’; N 43° 38’ 33’’, E 21° 47’ 03’’), преко засеока Равна Шума (координате: N 43° 38’ 39’’, E 21° 46’ 39’’; N 43° 38’ 50’’, E 21° 46’ 13’’) и у координати: N 43° 39’ 11’’, E 21° 45’ 41’’ излази на пут Сокобања – Бован код потеса „Средњи брод” и иде на север сеоским путем до села Трубаревца. Одатле граница иде сеоским путем западно од потеса „Трњак”, преко манастира Сопот, а даље путем Врбовац – Рујевица до потеса „Црвени брег”. Граница даље иде преко потеса „Дрењци”, кота 406 и 360, излази на пут Сокобања – Јошаница код Јошаничке бање и тим путем на север до засеока Орловац изнад села Јошаница. Одатле граница скреће на исток и преко потеса „Шиљак” – 602 и „Мала Неговица” – 619 излази у Влашко село. Граница одатле иде на југ до села Врмџа и преко Горње Мале и потеса „Бељак” излази на пут Сокобања – Мужинац, северно од коте 491. Граница даље иде тим путем преко села Мужинац и Шарбановац до потеса „Крушар” и „Тршевина” – 557 до села Николинца. Даље граница наставља на исток преко коте 562 и потеса „Крива крушка”, „Косовски дел” – 617. Граница затим излази на границу К.О. Сесалац – Блендија, иде на југ, па на запад границом тих општина, а затим и границом К.О. Сесалац – Богдинац до потеса „Високи дел” – 571 и наставља њоме до села Богдинца – кота 395 на путу Милушинац – Читлук. Граница иде на североисток тим путем до села Милушинац и даље преко коте 520 излази на изохипсу 700. Том изохипсом граница излази из котлине, идући све до северно од потеса „Шупљи камен”, а затим путем преко потеса „Козја грбина” до северног обода насеља Зоруновац (координата: N 43° 37’ 42’’, E 22° 06’ 40’’). Одатле граница иде преко потеса „Чукар” – 626 и долази до рудника угља изнад села Вина. Граница се ту спушта до села, а затим скреће на североисток преко коте 505, потеса „Јерновица” – кота 573, 452 западно од села Стогазовац, 457 западно од потеса „Горица”, 397 северно од села Доња Соколовица, а затим заобилазећи са западне стране село Мањинац на потес „Овчибаба” – кота 550 и преко коте 410 на коту 415, источно од потеса „Баба Јанин крст”. Одатле граница иде ка западу, обилазећи село Кожељ са јужне и западне стране по изохипси 450, а затим преко засеока Градине и потеса „Шарковица” – кота 401 на изохипсу 450 у засеоку Стубал. Том изохипсом изнад пута Врбица – Мариновац граница иде на северозапад све до коте 532, западно од села Мариновца, а затим на север сеоским путем преко потеса „Пандин крст” према Горњој Белој Реци. Одатле граница скреће на северозапад и преко потеса „Рељево брдо” – кота 399, затим преко координата: N 43° 47’ 46’’, E 22° 10’ 50’’ ; N 43° 48’ 03’’, E 22° 10’ 44’’, све до јужног обода насеља Леновац, а затим на запад, па на југозапад путем Леновац – Ласово и обухватајући насеље Леновац са источне стране излази на Братински поток. Даље граница иде на запад тим потоком све до коте 428, где се одваја на север преко коте 533 – „Тресибаба”, 473 и даље на запад преко потеса „Живковића поље” – кота 508, затим ободом шуме преко координатa: N 43° 46’ 35’’, E 22° 03’ 24’’; N 43° 46’ 26’’, E 22° 03’ 11’’; N 43° 46’ 27’’, E 22° 02’ 58’’ до потеса „Табаков брег” – кота 476, путем до потеса „Бањски брег” – кота 479 и преко Кицошког потока излази на коту 500. Одатле граница иде на север преко потеса „Мали облози”, излази на пут Добро Поље – Добрујевац и код скретања за село Бачевица прелази на изохипсу 350 и долази до коте 367 – „Прекостенска река”, а одатле у правцу запада излази на изохипсу 450 и код потеса „Рупиште” прелази са друге стране Свињарске реке на изохипсу 450 и иде њоме јужно од села Илина и Мирова, а даље изохипсом 400 изнад пута Зајечар – Параћин, све до границе К.О. Луково – Јабланица. Даље граница виногорја иде том границом на север, све до потеса „Шашки део” и преко коте 423 – „Точак” излази на изохипсу 350. Одатле граница скреће на север и иде том изохипсом изнад Црног Тимока све до близу ушћа Радованске реке у Црни Тимок и даље наставља Црним Тимоком све до границе К.О. Мали Извор – Боговина. Граница даље наставља преко потеса „Корнет” – кота 397, кота 345, 337, 343, 319, 402 (укључујући насеље села Подгорца), 435, па преко потеса „Горња Стопања” где излази на границу К.О. Злот V – Злот II, затим изохипсом 400 до Злотске пећине, па изохипсом 350 и долази до коте 323, код ушћа потока Галоња у Бељевину. Граница се одатле спушта на југ најпре асфалтним, а затим и сеоским путем са источне стране реке Бељевине, а затим изнад ушћа Скорушког потока прелази на асфалтни пут Злот – Бор и њиме до потеса „Тилва лу Френц”. Даље граница иде на север путем преко потеса „Огреж” до потока Тилва Њагра, а одатле изохипсом 500 на североисток све до Борског језера, а затим јужним ободом језера (координате: N 44° 05’ 13’’, E 21° 59’ 59’’; N 44° 05’ 20’’, E 22° 00’ 35’’; N 44° 05’ 17’’, E 22° 00’ 57’’; N 44° 05’ 47’’, E 22° 01’ 09’’) до границе К.О. Брестовац – Бор II. Даље граница скреће на југоисток овом границом К.О. и даље Бор I – Бор II и даље на североисток изнад рудника путем преко потеса „Краку кириђиаску”, преко коте 423 и долази до коте 288 – „Кривељска река”. Граница одатле иде северно од потеса „Стари виногради” до изохипсе 500, испод потеса „Руђина бањица”, кратко њоме, а затим од потеса „Бањица” изохипсом 350 на југ, a затим на југ путем преко потеса „Голаје” и „Фаца маре”, Кривељском реком и асфалтним путем Оштрељ – Доња Бела Река до потеса „Меданова глава”, па на север путем према селу Бучје, све до пута између потеса „Виџурин” и „Тилиљи мори”. Граница скреће на исток тим путем преко коте 469 – асфалтни пут Доња Бела Река – Бучје, и даље на југоисток преко засеока Грбац до границе К.О. Доња Бела Река – Бучје, том границом даље на североисток границом К.О. Доња Бела Река – Топла, Дубочане – Лука и Глоговица – Лука све до коте 578 – извор потока испод потеса „Пресла”. Одатле граница скреће на југоисток изохипсом 600 све до испод потеса „Јуц”, а затим кратко на исток границом К.О. Глоговица – Салаш и преко коте 403 – „Латово” излази на границу општина Зајечар и Неготин, односно на почетну тачку рејона.

Карта 1.3.1. Границе рејона и виногорја Књажевачког рејона

vinogradi_Page_016.tiff

Обухваћене општине

Књажевачки рејон обухвата територију у општинама Зајечар и Књажевац.

Површине рејона и виногорја

Књажевачки рејон заузима површину од 177.805,70 ha, где је највеће Зајечарско виногорје.

Табела 1.3.1. Површине рејона и виногорја Књажевачког рејона

Виногорја

Укупна површина

ha

% (рејон)

% (виногорје)

Борско виногорје

22.152,00

12,46

17,73

Бољевачко виногорје

17.527,80

9,85

14,03

Зајечарско виногорје

67.105,13

37,74

53,70

Потркањско виногорје

18.179,70

10,22

14,54

Укупно

124.964,63

70,27

100,00

Књажевачки рејон

Укупна површина (ha)

177.805,70

Површине под виноградима

На основу пољопривредног пописа из 2012. године у Књажевачком рејону има 1076,47 ha винограда (око 1033,37 ha родних винограда, односно 95,55%), од чега је 118,23 ha са стоним сортама и 958,24 ha са винским сортама.

Графикон 1.3.1. Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Књажевачким рејоном

vinogradi_Page_017.tiff

Климатски фактори

У табели 1.3.2. су приказане вредности неких биоклиматских индекса на основу података из метeoролошких станица у Књажевцу и Зајечару (1961 – 2010).

Табела 1.3.2. Биоклиматски индекси за Књажевачки рејон

Станица

AVG

WIN

BEDD

HI

CI

DI

N0

N35

N15

Књажевац

16.8

1524.8

1293.6

2167.1

9.3

150.7

9.2

7.0

2.2

Зајечар

16.8

1517.9

1290.4

2142.3

9.7

151.8

8.1

5.1

3.1

Карта 1.3.2. Винклеров индекс Књажевачког рејона

vinogradi_Page_018.tiff

Земљишни услови

Преовлађујући тип земљишта овог рејона је вертисол, а заступљени су у мањој мери и еутрични камбисол и остала земљишта.

Карта 1.3.3. Типови земљишта Књажевачког рејона

vinogradi_Page_019.tiff

Топографски фактори

Географска ширина

Рејон се простире од 44° 10’ географске ширине на северу до 43° 30’ географске ширине на југу.

Надморска висина

Већи део рејона се простире на надморским висинама од 200 m до 600 m, али се предели где се простиру виногорја и где се налазе виногради углавном налазе на надморским висинама од 220 m до 400 m. Надморска висина рејона се постепено смањује идући са северозапада и југозапада ка централном делу и истоку рејона (Тимочка долина).

Карта 1.3.4. Надморска висина Књажевачког рејона

vinogradi_Page_020.tiff

Нагиб терена

Овај рејон се углавном карактерише умерено-стрмим до благим нагибима терена на којима се налазе виногради.

Карта 1.3.5. Нагиб терена Књажевачког рејона

vinogradi_Page_021.tiff

Експозиција терена

Рејон се карактерише различитим експозицијама терена, али се виногради углавном налазе на источним, јужним и југоисточним експозицијама, али и на врховима брда.

Карта 1.3.6. Експозиција терена Књажевачког рејона

vinogradi_Page_022.tiff

Орографске карактеристике

Oрографске, односно рељефне карактеристике овог рејона чине са северне стране рејона планина Дели Јован (1141 m), са северозападне планине Црни Врх (1043 m) и Малиник (1158 m). На југозападу рејона се простиру средње високе планине Ртањ (1565 m) и Тупижница (1160 m), на југу нижа планина Тресибаба (787 m), док се на југоистоку налазе обронци Старе планине. Венци и падине ових Родопских и Карпатско-балканских планина, као и брдовити терени који су заступљени више у северозападном и југозападном делу рејона, испресецани речним коритима, орографски карактеришу овај рејон. Источни део рејона (у Тимочкој долини) је више благо брдовит, као и са равним теренима.

Утицај шума

Са северозападне стране рејона се налази брдски појас са претежно горским буковим шумама, буково-јеловим шумама и шумама мунике и др. које у извесној мери могу имати утицај на виноградарску производњу у овом рејону.

Пејзаж

У ценралном делу рејона се спајају реке Црни Тимок и Бели Тимок градећи реку Тимок која протиче североисточним делом рејона. Дуж речног корита се налазе претежно влажне шуме храста лужњака, јове, врбе и др. Рејон припада брежуљкасто-брдском појасу, где су заступљене претежно шуме храста цера, сладуна, букве и др., у осталим деловима рејона. На северозападу се налази Борско језеро, које представља вештачко језеро настало подизањем бране и акумулацијом вода речице Ваља ЖониВаља Жони, Марецове рекеМарецове реке и дела слива Злотске рекеЗлотске реке. Језеро се налази у подножју планине Црни врхЦрни врх.

Заступљеност винограда и произвођача грожђа

У овом рејону 6.473 газдинства поседују винограде, што чини око 36,5% од укупног броја пољопривредних газдинстава овог рејона. Највећи број виноградара, као и парцела под виноградима се налази у општини Зајечар.

Виногорја

Књажевачки рејон има следећа виногорја:

1.3.1. Борско виногорје/Бор;

1.3.2. Бољевачко виногорје/Бољевац;

1.3.3. Зајечарско виногорје/Зајечар;

1.3.4. Потркањско виногорје/Потркање.

1.3.1. Борско виногорје/Бор

Простирање

Борско виногорје заузима северозападни део рејона у околини Бора и представља источне и југоисточне падине планине Црног врха.

Границe

Граница Борског виногорја почиње на северозападу од асфалтног пута Брестовачка Бања – Црни врх до северног обода викенд – насеља јужно од Борског језера и иде на југоисток тим путем, а затим и путем Брестовачка Бања – Злот до места источно од потеса „Огреж”. Одатле граница иде на исток ободом шуме, пратећи потес „Чока мечи”, „Чока кобил” и „Тилва ку бужору” и источно од коте 540, у правцу североистока долази до коте 405 – јужно од Брестовачке Бање. Одатле граница иде на исток изохипсом 400 и северно од потеса „Досу морари” прелази на коту 306 – пут Брестовачка Бања – Брестовац и преко коте 452 – „Чока налта” излази на границу К.О. Брестовац – Бор II. Даље граница скреће на југоисток овом границом К.О. до тромеђе К.О. Брестовац – Бор I – Бор II и даље на југоисток до велике раскрснице асфалтних путева Брестовац – Бор, Бор – Слатина и Бор – Зајечар. Одатле граница наставља у истом правцу путем Бор – Зајечар до изласка из насеља Бор, а затим у правцу истока путем по ободу шуме преко коте 353 – поток Огасу Фиори и потеса „Калиник”, а затим и рекама Рукјавица до ушћа и Борском реком до северног обода насеља Слатина. Одатле граница скреће на североисток преко железничке станице Слатина до коте 257 – „Огашу маре”, а затим путем на север по ободу шуме потеса „Ђалу маре” до асфалтног пута Оштрељ – Бор. Одатле граница наставља на север преко коте 372 и асфалтним путем по источном ободу ископина и преко коте 423 и долази до коте 288 – „Кривељска река”. Граница одатле иде северно од потеса „Стари виногради” до изохипсе 450, кратко њоме на југ, а затим путем према коти 343 до изохипсе 350, прелази на другу страну Кривељске реке код језера на Кривељској реци и у правој линији преко коте 435 – „Дос” до моста на асфалтном путу Кривељ – Доња Бела Река и њиме до раскрснице према Оштрељу. Одатле граница иде на североисток преко коте 337 – „Меданова глава”, па на север путем према селу Бучје, све до пута између потеса „Виџурин” и „Тилиљи мори”. Граница скреће на исток тим путем преко коте 469 – асфалтни пут Доња Бела Река – Бучје, и даље на југоисток преко засеока Грбац до границе К.О. Доња Бела Река – Бучје, и даље у истом правцу изохипсом 450 и преко кота 435 – „Голашинац” и 389 – „Штубељ” до коте 253 – асфалтни пут Лука – Доња Бела Река – Слатина до ушћа Оњатовог потока у Белу реку. Ту граница скреће на југоисток асфалтним путем према северним падинама Ргоског камена, а затим ободом шуме јужно од потеса „Вражја падина” и даље на југ изохипсом 250 источно од Равне реке до железничке станице Заграђе. Одатле граница иде на запад асфалтним путем према Слатини до ушћа реке Грчава у Борску реку, а затим на југ рекама Грчава и Огашу Досуле и преко коте 486 – „Илечица” на границу општина Бор и Зајечар и њоме до тромеђе К.О. Метовница – Николићево – Зајечар. Одатле граница иде на југозапад путем по ободу шуме преко кота 386 – „Комборова чука” и потеса „Радулов рид” и према коти 348 – „Попово брдо” излази на изохипсу 300 западно од Суве реке. Граница иде том изохипсом до изнад села Метовница, а затим у коти 187 – ушће Скроботановог потока у Брестовачку реку излази на асфалтни пут Метовница – железничка станица Метовница, а од станице на запад пругом до железничке станице Шарбановац и асфалтним путем према селу Сумраковац до границе општина Бор и Бољевац. Граница даље иде на северозапад том границом све до асфалтног пута Подгорац – Злот на граници тих К.О. Граница даље иде на север тим путем до коте 277 – „Дубрава” и преко коте 392 „Тилва манастири” излази на пут према Малинику, кратко њиме, а затим и путем по источном ободу потеса „Манастириште” све од моста на улазу у Лазарев кањон. Одатле се граница враћа на југоисток асфалтним путем до Злота, а затим и на североисток прелази на асфалтни пут Злот – Бор и њиме до потеса „Тилва лу Френц”. Даље граница иде на север путем преко потеса „Огреж” до потока Тилва Њагра, а одатле изохипсом 500 на североисток све до Борског језера, односно до почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Борско виногорје обухвата делове катастарских општина Кривељ, Бучје, Оштрељ, Доња Бела Река, Слатина, Метовница, Шарбановац, Сумраковац, Подгорац II, Злот I, Злот II, Злот III, Злот IV, Злот V, Брестовац и Бор I.

1.3.2. Бољевачко виногорје/Бољевац

Простирање

Бољевачко виногорје заузима побрежје са леве и десне стране Црног Тимока и састоји се из та два одвојена дела.

Границе

Граница северног дела виногорја почиње на граници рејона од границе општина Бољевац и Бор на асфалтном путу Подгорац – Злот и иде на исток том границом све до асфалтног пута Селиште – Сумраковац, а затим њиме на североисток до коте 209. Одатле граница се одваја на североисток и путем по источном и северном ободу потеса „Зебечина”, а затим изохипсом 300 до западно од потеса „Парлози” и путем на југозапад до асфалтног пута Злот – Сумраковац – Бољевац и њиме до пруге Зајечар – Параћин. Граница иде пругом на запад до коте 212 код ушћа реке Боговина у Црни Тимок, а затим на северозапад у коти 251 – северно од ушћа Грабовачке реке у Боговину излази на изохипсу 250, и западно од Грабовачке реке, најпре том изохипсом до потеса „Грабовац”, а затим и земљаним путем који прати изохипсу 300 долази до југоисточног обода насеља Подгорац. Граница ту иде линијом по јужном и источном ободу насеља и излази на асфалтни пут Подгорац – Злот до почетне тачке.

Граница јужног дела виногорја почиње од коте 240 – ушће Сеоског потока у Црни Тимок и иде на исток преко кота 328 – „Талабинска чука” и 321 – „Дос”, а затим и путем до пруге Зајечар – Бољевац. Граница иде кратко пругом на север до железничког моста преко Црног Тимока, а затим изохипсом 250 до асфалтног пута Параћин – Зајечар и тим путем до границе општина Бољевац – Бор. Граница иде на југ том границом општина, а затим и општина Бољевац – Зајечар све до тромеђе К.О. Врбовац – Добрујевац – Бачевица (потес „Орешац”). Одатле граница овог дела виногорја иде преко кота 580 и 442 – „Лозанска река” до асфалтног пута Лубница – Бољевац – Параћин, све до места северно од насеља Мировске Колибе. Одатле граница иде сеоским путем Мировске Колибе – потес „Зрнце” – потес „Рујак” – потес „Бузак” – потес „Сенци” и долази до југозападног обода насеља Мали Извор. Одатле граница иде путем по источном ободу насеља и преко коте 359 и источно од потеса „Траиловска чука” и „Саљинска чука” долази до ушћа Сеоског потока, односно почетне тачке.

Обухваћене катастарске општине

Бољевачко виногорје обухвата следеће катастарске општине:

Северни део: делови катастарских општина Подгорац II и Сумраковац.

Јужни део: делови катастарских општина Савинац, Добрујевац, Валакоње, Бољевац, Илино, Мирово и Мали извор, као и катастарске општине Оснић и Врбовац.

1.3.3. Зајечарско виногорје/Зајечар

Простирање

Зајечарско виногорје захвата побрђе око горњег слива Тимока и доњих сливова Белог и Црног Тимока и састоји се из четири дела одвојених овим токовима.

Границе

Граница северозападног дела виногорја почиње од северног обода насеља Салаш, од раскрснице асфалтних путева ка насељима Неготин и Сиколе и иде на североисток путем према Неготину до границе општина Зајечар и Неготин, затим њоме на исток до изохипсе 300 којом пролази северно од насеља Метриш, а затим на североисток сеоским путем од тог насеља ка потесу „Плочник”, где поново излази на границу поменутих општина. Граница виногорја иде том границом на југоисток, све до изохипсе 100, северно од железничке станице Брусник. Граница иде том изохипсом на југ, западно од Тимока, све до асфалтног пута Табаковац – Речник, а затим изохипсом 90, избацујући мочварне пределе потеса „Равниште” и „Баре” и поново излази на поменути асфалтни пут, а затим и пругом на југозапад од насеља Табаковац. Граница иде пругом све до тунела, северно од села Вражогрнац, а од тунела на исток изохипсом 130, којом прати обалу Тимока, а затим и Беле реке до обода насеља Вражогрнац, а и даље у истом правцу на запад изохипсом 150. Том изохипсом граница прелази Белу реку у потесу „Врбар” југоисточно од Рготине, пролази и јужно од Вражогрнца и даље на југ избацујући долине река Алопин, Подстранске и Суводолске реке и долази до раскрснице асфалтних путева код ушћа реке Алапин у Тимок. Одатле граница иде на југ асфалтним путем Вражогрнац – Зајечар – Звездан све до обода насеља Звездан. Одатле граница иде на север путем по североисточном ободу шуме преко потеса „Висока главчина”, „Ђула” и „Рудина” до коте 379, затим од коте 255 Савчким потоком и од коте 212 потоком. Граница иде кратко на запад тим потоком, а затим путем на северозапад преко коте 378 и потеса „Мишљеновац” до коте 411. Одатле граница иде на северозапад преко коте 355 – „Краварник” и даље преко потеса „Чукарица” и „Чока куљуљеш” до коте 279 на Липовачкој реци и том реком низводно до места северно од насеља Николићево. Одатле граница иде на север преко потеса „Северно селиште” до коте 300 – „Средњи поток”, затим тим потоком, па путем по ободу шуме преко потеса „Липовица”, сече асфалтни пут Рготина – Бор и долази до коте 379 – „Рготски камен”, и пролазећи јужно од тог потеса излази на пругу Бор – Рготина и њоме на југоисток до коте 161 – железнички мост северозападно од Рготине. Одатле се граница враћа на север путем преко коте 229 и источно од потеса „Велики врх” и у правцу севера према потесу „Нерезине”, излази на изохипсу 300, њоме до Магушевачког потока и даље на север преко кота 325 – „Ђурђева падина”, 321 – „Букова главчина” и путем преко кота 369 и 345 северно од потеса „Јелашничко лојзе” и излази на изохипсу 300. Њоме иде на север до потока у потесу „Врањевац” јужно од насеља Мала Јасикова, а затим изохипсом 350, све до потока између тог насеља и потеса „Гај”. Одатле граница иде даље на север преко кота 391 и 400 и даље на северозапад асфалтним путем Мала Јасикова – Дубочане – Глоговица – Салаш све до изохипсе 350. Граница иде кратко том изохипсом на север, прелази поток и иде на исток земљаним путем преко коте 331 – јужно од потеса „Каменац” до асфалтног пута северно од насеља Салаш, односно почетне тачке.

Граница североисточног дела виногорја почиње од границе општина Зајечар и Неготин у потесу „Велики липар” североисточно од Великог Јасеновца и њоме на исток до државне границе са Бугарском. Даље граница иде јужно државном границом све до изохипсе 400 на северној падини Вршке чуке и том изохипсом иде на запад до коте 410, а затим на југозапад асфалтним путем Вршка Чука – Грљан до испред места Аврамица, а одатле на југ изохипсом 250 до коте 213 – „Рајков поток”. Одатле граница скреће на северозапад путем између потеса „Грљанско поље” и „Јонов чукар” све до коте 158 – „Локве”. Одатле граница иде на север изохипсом 160 источно од Белог Тимока све до коте 167 у насељу Велики Извор. Одатле граница даље иде у истом правцу кратко асфалтним путем Зајечар – Халово до северног обода насеља Велики Извор, одваја се од тог пута ободом насеља, а затим и земљаним путем преко коте 132 – „Алапин” и источно од потеса „Нешин кривуљ” излази поново на исти асфалтни пут. Тим путем граница иде ка Халову до потока западно од потеса „Почеризова чука”, тим потоком на север, а затим преко кота 285 – „Чука”, 281 – „Старо брдо” и 157 – „Старо селиште”. Одатле граница скреће на северозапад путем преко кота 291 – „Варзари” и 265 – „Ђалу маре” до изохипсе 150 и том изохипсом до Великог потока, затим узводно тим потоком, па изохипсом 250 до места изнад ХЕ „Соколовица” северозападно од Градскова. Ту се граница кратко одваја од те изохипсе линијом преко коте 318 и поново изохипсом 250 до сеоског пута североисточно од Великог Јасеновца. Одатле граница иде на исток и преко коте 267 – „Чокојева трша” долазио до почетне тачке.

Граница југозападног дела виногорја почиње од тромеђе општина Зајечар, Бор и Бољевац и креће на североисток границом општина Зајечар и Бор до асфалтног пута Параћин – Зајечар северно од Гамзиграда и њиме до асфалтног пута Зајечар – Леново. Тим путем граница иде кратко на југ, све до првог скретања за брдо Краљевицу. Граница затим иде путем по јужном и западном ободу шуме Краљевице, све до изохипсе 200, а затим на североисток путем који прати ту изохипсу северно од Лубничке реке до асфалтног пута Зајечар – Књажевац. Граница иде на југ тим путем до расадника, а затим скреће на југозапад путем уз Лубничку реку пратећи изохипсу 150, прелази реку у коти 146, и враћа се до поменутог асфалтног пута изохипсом 150, јужно од реке до моста. Одатле граница наставља на југ путем према Књажевцу до центра насеља Вратарница, и даље на југ изохипсом 250, избацујући долине потока Буковац, Јанушевог и Цвејинског потока и Врбичке реке и долази до границе општина Зајечар и Књажевац, источно од потеса „Бели брег” изнад села Дреновац. Ту граница скреће на запад том границом општина све до засеока Тренићи, североисточно од Кожеља. Граница виногорја даље иде на север преко потеса „Шарковица” – кота 401 на изохипсу 450 у засеоку Стубал. Том изохипсом изнад пута Врбица – Мариновац граница иде на северозапад све до коте 532, западно од села Мариновца, а затим на север сеоским путем преко потеса „Пандин крст” према Горњој Белој Реци. Одатле граница скреће на северозапад и преко потеса „Рељево брдо” – кота 399 све до јужног обода насеља Леновац, а затим на југозапад путем Леновац – Ласово и обухватајући насеље Леновац са источне стране излази на Братински поток. Даље граница иде на запад тим потоком све до коте 428, где се одваја на север преко коте 533 – „Тресибаба”, 473 и даље на запад преко потеса „Живковића поље” – кота 508, „Табаков брег” – кота 476, „Бањски брег” – кота 479 и преко Кицошког потока на коту 500. Одатле граница иде на север преко потеса „Мали облози”, излази на пут Добро Поље – Добрујевац код скретања за село Бачевица и њиме до границе општина Књажевац – Бољевац. Граница даље наставља границом тих општина све до почетне тачке.

Југозападни део сачињава и оаза у К.О. Шарбановац која иде од коте 343 на исток до коте 332, долази до Баба Јониног потока (координатa: N 43° 54’ 19’’, E 22° 07’ 40’’) и одатле скреће путем на запад, па на југозапад преко потеса „Краку лу Гол” и наставља путем на север и долази до коте 396, односно почетне тачке.

Граница југоисточног дела виногорја почиње од изохипсе 200, на потоку Стрчикрак, источно од села Боровац и креће на исток преко коте 307 – „Змијанац” до коте 308 – поток „Магашевац”, и даље на југ изохипсом 300, њоме пролази изнад насеља Селачка и долази до Селачке реке. Од те реке граница наставља на југ изохипсом 350 до Суве реке источно од Минићева, а затим том реком на северозапад до изохипсе 200 и том изохипсом изнад асфалтног пута Минићево – Мали Извор – Дубрава до почетне тачке.

Обухваћене катастарске општине

Зајечарско виногорје обухвата следеће катастарске општине:

Северозападни део: делови катастарских општина Метриш, Кленовац, Брусник, Табаковац, Велика Јасикова, Салаш, Глоговица, Дубочане, Мала Јасикова, Велика Јасикова, Копривница, Трнавац, Јелашница, Рготина, Вражогрнац, Зајечар, Звездан и Николичево.

Североисточни део: делови катастарских општина Велики Јасеновац, Градсково, Халово, Велики Извор, Прлита, Грљан и Вратарница, као и катастарске општине Мали Јасеновац и Шипиково.

Југозападни део: делови катастарских општина Гамзиград, Звездан, Зајечар, Грљан, Грлиште, Вратарница, Заграђе, Боровац, Врбица, Мариновац, Горња Бела Река, Леновац, Ласово, Бачевица, Добро Поље, Планиница, као и катастарске општине Шљивар и Лубница.

1.3.4. Потркањско виногорје/Потркање

Простирање

Потркањско виногорје обухвата горњи и средњи ток Белог Тимока, на побрђу око Књажевца и састоји се из три дела.

Границе

Граница западног дела виногорја почиње од границе општина Књажевац и Зајечар од засеока Тренићи у К.О. Кожељ и иде источно границом ових општина до пута Врбица – Дреновац. Ту граница скреће на југ и иде најпре тим путем до насеља Дреновац, а затим путем преко коте 217 према потесу „Циганска шума” до изохипсе 250, затим том изохипсом до изнад села Трновац и наставља на југ преко моста, источно од тог села, поново на изохипсу 250 до изнад села Дебелица и такође преко моста, источно од тог села и пута преко коте 238 – „Јарчиница” поново се укључује на исту изохипсу. Том изохипсом граница иде до изнад села Равна и излази на расксницу путева која од села Равна води ка селима Потркање и Јелашница. Граница наставља асфалтним путем преко Потркања, Штипине и Каличине до пресека са изохипсом 250 у селу Каличина. Граница даље наставља том изохипсом, прелази на другу страну Валевачке реке и поново се укључује на асфалтни пут ка Књажевцу. Граница се изнад фабрике обуће одваја од те изохипсе и преко коте 265 долази на раскрсницу путева ка селима Ргоште и Вина. Одатле граница иде на северозапад ка селу Балановац до изохипсе 300, источно од тог села. Граница се том изохипсом враћа на југоисток, све до пута који повезује потесе „Горње Ластвичко поље” и „Џервин”, тим путем се спушта до изохипсе 250 и даље том изохипсом, избацујући тако долину Грезанске реке, а затим и Глоговачке реке и долази до пруге Књажевац – Ниш испод потеса „Предавица” источно од Ргошта. Одатле граница иде на запад пругом све до уласка у кањон Сврљишког Тимока, југозападно од села Подвис, а затим изохипсом 400, јужно и западно од потеса „Мастина”, па изохипсом 450, северно од потеса „Поткапине” и цркве Светог Николе западно од Васиља и даље на северозапад сеоским путем по ободу шуме, преко кота 400 и 506 на пут Књажевац – Скробница, код скретања за село Шуман Топла. Даље граница наставља на север асфалтним путем према селу, укључујући насеље и излази на коту 597 изнад села и даље изохипсом 600 до асфалтног пута Орешац – Зоруновац код коте 585, прелази га и том изохипсом долази до пута у потесу „Козја грбина”. Граница даље иде тим путем до северног обода насеља Зоруновац, а одатле преко потеса „Чукар” и долази до рудника угља изнад села Вина. Граница се ту спушта до села, а затим скреће на североисток преко коте 505, потеса „Јерновица” – кота 573, 452 западно од села Стогазовац, 457 западно од потеса „Горица”, 397 западно од села Доња Соколовица, а затим заобилазећи са западне стране село Мањинац на потес „Овчибаба” – кота 550 и коту 415, источно од потеса „Баба Јанин крст”. Одатле граница иде ка западу обилазећи село Кожељ са јужне и западне стране по изохипси 450, а затим преко засеока Градине излази на почетну тачку.

Граница источног дела рејона почиње од границе K.O. Селачка – Витковац, иде том границом до Књажевачког аеродрома где излази на изохипсу 250 и том изохипсом иде на југ до коте 279. Одатле се граница спушта југоисточно ободом шуме до потеса „Голча” – кота 430, на граници рејона, и у селу Петруша излази на асфалтни пут, а затим на југ сеоским путем до потеса „Недељков трап”. Ту се граница одваја од границе рејона на изохипсу 400, идући истовремено ободом шуме и код коте 398 изнад села Јелашница се поново укључује на границу рејона, затим кратко асфалтним путем Јелашница – Шарбановац до изохипсе 300 и наставља на југ, а онда се одваја од границе рејона изнад коте 485 – „Попова орница” идући ободом шуме до потеса „Ћевина падина”, где се укључује на изохипсу 400, све до коте 308 у селу Берћиновац. Одатле граница скреће на североисток, на асфалтни пут Берћиновац – Горње Зурниче, иде кратко тим путем и излази на границу рејона, иде кратко границом на југ, затим се укључује на изохипсу 400, иде њоме, односно ободом шуме, прелази коту 411 и испод потеса „Барск дел” се искључује са изохипсе и иде ободом шуме и прелази потес „Врла страна”. Граница затим долази до коте 314 испод села Трговиште. Ту излази на изохипсу 250 и иде њоме све до места Јаковац. Ту излази на асфалтни пут, иде преко коте 244, и код коте 230 скреће на исток и у потесу испод села Витковац излази на асфалтни пут Витковац – Минићево, иде кратко тим путем и одатле излази на коту 230. Границе виногорја се код потеса „Кулиште” – кота 135 укључује на границу K.O. Минићево – Витковац и границом тих општина иде до почетне тачке виногорја.

Граница јужног дела рејона почиње на асфалтном путу Књажевац – Сврљиг и иде тим путем на североисток и преко коте 269 излази на асфалтни пут са западне стране од Трговишког Тимока. Граница одатле иде на југ асфалтним путем и долази до коте 411. Одатле наставља ободом шуме преко коте 412 и у потесу изнад потока Слана бара се укључује на изохипсу 300 и иде њоме до потеса „Војиновац”, избацујући на тај начин долину потока Слана бара. Ту граница иде на запад преко кота 250, 458 – „Магољ”, излази на изохипсу 450, њоме иде на запад и долази до коте 442 – југоисточно од села Жлне, 497 – „Лисији врх”, излази на изохипсу 500 и њоме иде до коте 496 – „Брзинске Појате”, изохипсом 450 долази до коте 324 – „Зањивске Појате” и потеса „Мали голаш” – кота 457. Граница затим иде на север асфалтним путем Ниш – Књажевац, све до почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Потркањско виногорје обухвата следеће катастарске општине:

Западни део: делови катастарских општина Кожељ, Дреновац, Трновац, Дебелица, Мањинац, Равна, Доња Соколовица, Стогазовац, Потркање, Штипина, Каличина, Вина, Зоруновац, Слатина, Шуман Топла, Васиљ, Орешац, Балановац, Ргоште, Глоговац, Грезна, Књажевац, Каличина, као и катастарске општине Лепена, Дречиновац, Валевац и Булиновац.

Источни део: делови катастарских општина Витковац, Петруша, Јаковац, Јелашница, Доње Зуниће, Берићиновац, Књажевац и Трговиште.

Јужни део: делови катастарских општина Књажевац, Трговиште, Црвење и Жлне.

Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси

Препоручене/дозвољене сорте за Књажевачки рејон по виногорјима, које служе за производњу квалитетног вина са географским пореклом (квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом – К.П.К. и врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом – К.Г.П.К.) са максималним дозвољеним приносима (у килограмима) по биљци винове лозе и по хектару су:

СОРТЕ ЗА

БЕЛА ВИНА

Борско

Бољевачко

Зајечарско

Потркањско

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Пловдина (Сланкаменка)









2,5

2

7.500

8.000

Тамјаника









2,5

2

7.500

8.000

Смедеревка







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Жупљанка









2,5

2

7.500

8.000

Неопланта









2,5

2

7.500

8.000

Кладовска бела









2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Savagnin Rose (Траминац)









2,5

2

7.500

8.000

Muscat Ottonel









2,5

2

7.500

8.000

Chardonnay









2,5

2

7.500

8.000

Sauvignon Blanc









2,5

2

7.500

8.000

Pinot Blanc (Бургундац бели)









2,5

2

7.500

8.000

Pinot Gris (Бургундац сиви)









2,5

2

7.500

8.000

Riesling (Рајнски ризлинг)









2,5

2

7.500

8.000

Riesling Italico (Италијански ризлинг, Грашевина)









2,5

2

7.500

8.000

СОРТЕ ЗА

РОЗЕ ВИНА

Борско

Бољевачко

Зајечарско

Потркањско

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Portugieser (Португизер)









2,5

2

7.500

8.000

Limberger (Франковка)









2,5

2

7.500

8.000

Вранац







2,5

2

7.500

8.000

Прокупац (Рскавац)







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Неготинка









2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Pinot Noir (Бургундац црни)









2,5

2

7.500

8.000

Gamay Noir (Гаме)









2,5

2

7.500

8.000

Merlot









2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Sauvignon







2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Franc







2,5

2

7.500

8.000

Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)









2,5

2

7.500

8.000

СОРТЕ ЗА

ЦРВЕНА ВИНА

Борско

Бољевачко

Зајечарско

Потркањско

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Portugieser (Португизер)









2,5

2

7.500

8.000

Limberger (Франковка)









2,5

2

7.500

8.000

Вранац







2,5

2

7.500

8.000

Прокупац (Рскавац)







2,5

2

7.500

8.000

Кавчина (Žametna črnina)

2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Неготинка









2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Pinot Noir (Бургундац црни)









2,5

2

7.500

8.000

Gamay Noir (Гаме)









2,5

2

7.500

8.000

Merlot









2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Sauvignon







2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Franc







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене сорте бојадисери

Alicante Bouschet

2,5

2

7.500

8.000

Gamay Teinturier (Гаме бојадисер)

2,5

2

7.500

8.000

Зачинак (Неготинско црно)

2,5

2

7.500

8.000

Жупски бојадисер

2,5

2

7.500

8.000

Крајински бојадисер

2,5

2

7.500

8.000

 – основна рејонирана сорта (препоручена)  – допунска рејонирана сорта (дозвољена)

У изузетно повољним годинама, принос се може увећати за највише 0,5 kg по биљци винове лозе.

Друге карактеристике везане за производњу грожђа и вина:

Књажевачки рејон

(Борско, Бољевачко, Зајечарско и Потркањско виногорје)

СОРТЕ ЗА СТОНУ УПОТРЕБУ ГРОЖЂА
(ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ САМО
ЗА ВИНОГОРЈА)

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

– Chasselas (Шасла бела, Племенка бела)

– Chasselas rosse (Шасла црвена, Племенка црвена)

– Чауш бели

– Црвени дренак (Разаклија)

– Друге сорте

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

– Опузенска рана

– Бисерка рана

– Демир капија

– Београдска рана

– Косовска рана

– Грочанка

– Кармен

– Банатски мускат

– Радмиловачки мускат

– Смедеревски мускат

– Ласта

– Србија

– Београдска бесемена

– Неготински рубин

– Кавадарски дренак

– Антигона

– Повардарска позна

– Друге сорте

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

– Prima

– Ora

– Early Muscat

– Чабски бисер

– Cardinal

– Irsai Oliver

– Љана

– Matilde

– Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

– Perlette (Перлет)

– Reine des vignes (Kраљица винограда)

– Sultanine blanche (Thompson seedless, Султанина)

– Super rani Bolgar (врло рани Афус-али)

– Exalta

– Muscat Precoce de Saumur

– Danlas

– Alina

– Angela

– Astaniskij

– Fanny

– Georg

– Lival

– Nadegda Azos

– Muscat Rose St Vallier

– Michele Palieri

– Victoria

– Katharina

– Dattier de Bouyrout (Афус-али, Регина)

– Moldоva

– Друге сорте

ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ ЛОЗНЕ
ПОДЛОГЕ

– Berlandieri x Riparia, Kober 5BB

– Berlandieri x Riparia, SO4

– Berlandieri x Riparia, Teleki 5C

– Berlandieri x Riparia, Teleki 8B

– Berlandieri x Riparia, 420 А

– Berlandieri x Rupestris, Richter 110

– Berlandieri x Rupestris, Paulsen 1103

– Berlandieri x Rupestris, Ruggeri 140

– Berlandieri x Rupestris, Richter 99

– Chasselas х Berlandieri,41B

– Fercal

– Друге подлоге

УЗГОЈНИ ОБЛИК (НАЧИН РЕЗИДБЕ) КОД ВИНОГРАДА НАМЕЊЕНИХ ПРОИЗВОДЊИ ГРОЖЂА ЗА КВАЛИТЕТНА ВИНА
СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ

– Једногуби Гијов (Гујо)

– Двогуби Гијов (Гујо)

– Карловачки

– Роајатска кордуница

– Казенављева кордуница

– Силво кордуница

– Мозерова кордуница

– Жупски

– Крајински

– Други слични узгојни облици

МИНИМАЛНИ САДРЖАЈ АЛКОХОЛА (% VOL)

(уколико вино није произведено на посебан начин)

Бела/Розе

Црвена

9,5

10,0

1.4. МЛАВСКИ РЕЈОН/МЛАВА

Простирање

Млавски рејон обухвата виноградарске терене на десној страни доњег тока Велике Мораве и у сливовима реке Ресаве, Млаве и Пека.

Границе

На северној страни граница рејона почиње код ушћа Велике Мораве у Дунав и иде на исток обалом Дунава, затим се у координати: N 44° 45’ 38’’, E 21° 11’ 00’’ укључује на пругу и наставља том пругом на исток, а затим се југозападно од насеља Рам искључује са пруге и укључује на асфалтни пут који иде обалом Дунава, све до Јовићке падине, одакле се искључује са обале Дунава и долази до коте 358, затим 423, 558 – „Венац”, 541 – „Борило”, 483 – „Ступањ”, и коте 389. Граница одатле излази на пут у насељу Кривача и креће тим путем на југозапад, затим паралелно са Кривачком реком и долази до коте 240, где се укључује на асфалтни пут којим иде на југ и долази до коте 331, укључује се на изохипсу 300, иде том изохипсом, долази до коте 210, 224, 284, 283, укључује се на границу К.О. Турија – Каона, иде том границом на запад, а затим и асфалтним путем Турија – Кучево до координате: N 44° 28’ 56’’, E 21° 38’ 36’’, одакле се укључује на границу К.О. Каона – Кучево I, скреће том границом на север, а затим наставља границом К.О. Кучево I – Турија, Кучево I – Шевица, Кучево I – Поповац, Кучево – Кучајна, Кучајна – Церовица, Кучево II – Церовица, Кучево II – Каона, Кучајна – Каона, Каона – Кучево III, Кучево III – Рановац, Кучево III – Кладурово, Кладурово – Кучајна до тромеђе са К.О. Мелница. Граница рејона се одатле укључује на пут који води на запад и поклапа се са током Браничке реке, долази до коте 267, наставља на југозапад путем, западно од насеља Мелница скреће на југ и правом линијом долази до коте 315 – „Чукар” (на граници К.О. Витовница – Мелница). Граница одатле скреће на исток, укључује се на пут и долази до манастира Витовница, одакле скреће на запад асфалтним путем и долази до коте 330 – „Чукара”, затим прелази границу К.О. Витовница – Стамница у координати: N 44° 22’ 09’’, E 21° 31’ 27’’ и долази до коте 331, прелази коту 338, 378, 375 (граница К.О. Стамница – Бистрица), 322, 347 – „Главица”, 264 – „Мајдан”. Граница одатле иде кратко на југ асфалтним путем, прелази границу К.О. Ждрело – Бистрица, скреће на исток до коте 254, а затим се укључује на изохипсу 350 и иде том изохипсом све до потеса „Појана Лунга”. Граница рејона одатле иде преко координате: N 44° 16’ 58’’, E 21° 31’ 08’’ и долази до коте 180 – „Лукул мара”, где излази на асфалтни пут Крепољин – Мало Лаоле, иде тим путем на северозапад, затим скреће на југозапад, а затим се искључује са пута и иде преко коте 218 – „Вујуцина глава”, затим преко потеса „Гола глава” (координата: N 44° 16’ 14’’, E 21° 29’ 35’’), коте 201, 295.4 – „Кива”, 297 – „Васина глава”, 421 – „Пицка глава”, 305 – „Цовдински поток”, 364 – „Црвено брдо”, 408 – „Таванчић”, 310, 462, 460, 481, 508 – „Велики грабар”, „Џодино брдо”, 427, 531 – „Јагњило”, 468 – „Вуковац”, 360, 325, 273, 284, 366 – „Главчина”, 289, 370, 502, излази на границу К.О. Плажане – Милива, а затим и Милива – Ломница. Граница се са границе К.О. одваја до коте 520, долази до коте 557 – „Курато брдо”, 565 – „Таваниште”, 460, 407 – „Лац”, 226, 212, одакле излази на реку Ресаву и креће њоме на запад до асфалтног пута на улазу у Деспотовац, затим иде ободом шуме координата: N 44° 05’ 44’’, E 21° 27’ 05’’; N 44° 05’ 33’’, E 21° 27’ 00’’; N 44° 05’ 27’’, E 21° 27’ 06’’ до коте 264 – „Јасењар”, одатле излази на асфалтни пут којим наставља ободом шуме до коте 443, 352, и одатле излази на границу К.О. Буковац – Војник, Војник – Двориште, Двориште – Бељајка и долази до коте 348. Одатле граница наставља границом К.О. Бељајка – Ресавица, а затим се у координати: N 44° 04’ 19’’, E 21° 29’ 28’’ укључује на границу К.О. Ресавица – Поповњак, иде њоме на запад, прелази коту 269, затим границом К.О. Поповњак – Бељајка, Бељајка – Језеро, Бељајка – Кованица, Бељајка – Бигреница, Бељајка – Вирине, Војник – Вирине, Вирине – Витанце, Вирине – Трућевац, Трућевац – Исаково, Трућевац – Дражмировац, Дражмировац – Балајнац, Богава – Глоговац, Богава – Добра Вода, Добра Вода – Брестово, Јасеново – Добра Вода, Мачевац – Добра Вода, Мачевац – Рајкинац, Рајкинац – Војска до тромеђе са К.О. Ново Ланиште. Граница се одатле укључује на десну обалу Велике Мораве и иде њоме на запад, а затим на север и долази до почетне тачке рејона, односно до ушћа Велике Мораве у Дунав.

Карта 1.4.1. Границе рејона и виногорја Млавског рејона

vinogradi_Page_023.tiff

Обухваћене општине

Млавски рејон обухвата територију у општинама Пожаревац, Велико Градиште, Голубац, Кучево, Мало Црниће, Петровац, Жабари, Свилаjнац и Деспотовац.

Површине рејона и виногорја

Млавски рејон заузима површину од 272.323,00 ha, где је највеће Пожаревачко виногорје.

Табела 1.4.1. Површине рејона и виногорја Млавског рејона

Виногорја

Укупна површина

ha

% (рејон)

% (виногорје)

Браничевско виногорје

33.469,08

12,29

21,24

Пожаревачко виногорје

87.897,66

32,28

55,76

Ресавско виногорје

36.244,40

13,31

23,00

Укупно

157.611,14

57,88

100,00

Млавски рејон

Укупна површина (ha)

272.323,00

Површине под виноградима

На основу пољопривредног пописа из 2012. године у Млавском рејону има 814,37 ha винограда (око 751,90 ha родних винограда, односно 92,33%), од чега је 315,15 ha са стоним сортама и 499,22 ha са винским сортама.

Графикон 1.4.1. Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Млавским рејоном

vinogradi_Page_024.tiff

Климатски фактори

У табели 1.4.2. су приказане вредности неких биоклиматских индекса на основу података из метеоролошких станица у Кучеву, РЦ Петровац, Великом Градишту и Жагубици (1961–2010).

Табела 1.4.2. Биоклиматски индекси за Млавски рејон

Станица

AVG

WIN

BEDD

HI

CI

DI

N0

N35

N15

Кучево

16.0

1360.2

1199.6

1930.9

9.8

250.6

6.8

1.6

2.2

РЦ_Петровац

17.4

1643.2

1331.7

2058.7

12.7

189.8

2.2

2.4

0.3

Велико Градиште

17.4

1629.4

1350.8

2171.8

11.4

185.8

4.0

3.7

1.9

Жагубица

15.9

1332.0

1175.0

1883.7

9.6

201.1

6.1

1.9

2.5

Карта 1.4.2. Винклеров индекс Млавског рејона

vinogradi_Page_025.tiff

Земљишни услови

Преовлађујући типови земљишта овог рејона су лувисол и земљишта у лесивирању, еутрични камбисол, литосол на пешчару, флишу и рожнацима, флувисол, хумофлувисол и псеудоглеј, као и ареносол и сирозем на песку, а у мањој мери и остали типови земљишта. Виногради се углавном налазе на еутричном камбисолу и чернозему.

Карта 1.4.3. Типови земљишта Млавског рејона

vinogradi_Page_026.tiff

Топографски фактори

Географска ширина

Рејон се простире од 44° 48’ географске ширине на северу до 44° 02’ географске ширине на југу.

Надморска висина

Већи део рејона се простире на надморским висинама од 70 m до 400 m, али се предели где се простиру виногорја и где се налазе виногради углавном налазе на надморским висинама од 100 m до 270 m. Надморска висина рејона се постепено смањује идући са југоистока ка северозападу, испресецана нижим равним теренима у долинама река.

Карта 1.4.4. Надморска висина Млавског рејона

vinogradi_Page_027.tiff

Нагиб терена

Овај рејон се углавном карактерише благим нагибима терена на којима се налазе виногради.

Карта 1.4.5. Нагиб терена Млавског рејона

vinogradi_Page_028.tiff

Експозиција терена

Рејон се карактерише различитим експозицијама терена, али се виногради углавном налазе на јужним, југоисточним и источним експозицијама.

Карта 1.4.6. Експозиција терена Млавског рејона

vinogradi_Page_029.tiff

Орографске карактеристике

Oрографске карактеристике овог рејона чине Хомољске планине (952 m) и планина Бељаница (1339 m), које се налазе дуж источне стране рејона. Падине ових Карпатских планина као и брдовити терени који су заступљени више у источном делу, орографски карактеришу овај рејон. Северни и источни део рејона је више благо брдовит, као и са равним теренима.

Утицај великих водених површина

Са северне стране pejoна се налази река Дунав, која утиче на раније сазревање грожђа у пределима близу реке.

Дуж западне стране рејона протиче река Велика Морава, чија широка долина утиче на стално, благо струјање ваздуха, што омогућава обнову количина угљен-диоксида и брже одвијање процеса фотосинтезе, као и бољи процес опрашивања и оплодње, што позитивно делује на винову лозу.

Пејзаж

Рејон се простире у брежуљкастом појасу, где се налазе претежно шуме храста цера, сладуна и др. и појасу алувијалне равни Поморавља, где се у мањој мери налазе претежно влажни и поплавни појасеви шума храста лужњака, јасена, јове, врбе, тополе и др.

У североисточном равнијем делу рејона, поред реке Дунав, налази се и Сребрно језеро, као и река Пек која се улива у Дунав јужно од језера. У Пожаревачком виногорју ка североистоку тече река Млава, а у Ресавском виногорју река Ресава, које протичу кроз долине, а које у одређеној мери карактеришу пејзаже овог рејона.

Заступљеност винограда и произвођача грожђа

У овом рејону 6.848 газдинстава поседују винограде, што чини око 22,41% од укупног броја пољопривредних газдинстава овог рејона. Највећи број виноградара, као и парцела под виноградима се налази у општини Петровац на Млави.

Виногорја

Млавски рејон има следећа виногорја:

1.4.1. Браничевско виногорје/Браничево;

1.4.2. Пожаревачко виногорје/Пожаревац;

1.4.3. Ресавско виногорје/Ресава.

1.4.1. Браничевско виногорје/Браничево

Простирање

Браничевско виногорје се налази на десној страни Дунава, у сливу реке Пек и састоји се из два дела.

Границе

Граница источног дела виногорја полази на северозападу од асфалтног пута Доња Крушевица – Шувајић, на јужном ободу насеља Шувајићи, иде на исток, најпре реком, а затим и путем до коте 249, још кратко иде тим путем, а затим се код потеса „Кошарна” укључује на изохипсу 250, иде њоме на исток све до коте 275, где прелази на изохипсу 200 и том изохипсом иде до координате: N 44° 41’ 14’’, E 21° 33’ 44’’, јужно од потеса „Жарковица”, где кратко излази на пут којим иде на северозапад до коте 215. Граница виногорја одатле иде до коте 140 – „Близничко брдо”, затим излази на сеоски пут, њиме иде на северозапад, па на исток, а затим излази на асфалтни пут Браничево – Пониква, иде кратко њиме на југоисток и излази на границу К.О. Браничево – Поникве. Граница даље иде границом тих општина на југоисток до асфалтног пута Браничево – Поникве, а затим и путем ка граници К.О. Поникве – Браничево у потесу „Хумка”, иде кратко на североисток том границом, потом се укључује и на изохипсу 100, иде том изохипсом све до асфалтног пута Поникве – Радошевац, јужно од потеса „Пимине долине”. Граница иде тим путем на југоисток, затим се у потесу „Горње воће” укључује на изохипсу 110, иде њоме на југ, затим на исток и источно од места Војилово се укључује на изохипсу 150, иде том изохипсом на север, избацујући тако ток Туманске реке из виногорја и долази до границе К.О. Радошевац – Голубац, северно од потеса „Жути брег”. Граница виногорја затим иде на исток границом тих општина и долази до границе рејона на обали Дунава и поклапа се са њом до Гуванског потока, где се укључује на пут којим креће на југ, паралелно са Гуванским потоком до изохипсе 200, којом иде на југозапад до координате: N 44° 38’ 34’’, E 21° 38’ 18’’, одакле прелази на пут и њиме иде на југ, па на исток, затим опет на југ, па на запад, где иде паралелно са током реке Огашу Збег и јужно од потеса „Двориште” се поново укључује на изохипсу 200, којом иде до координате: N 44° 36’ 20’’, E 21° 37’ 45’’, где се укључује на пут којим иде кратко на запад и спаја се са асфалтним путем који ка северу води према насељу Двориште и паралелан је са током Туманске реке у коти 155.4. Граница одатле наставља на запад путем до коте 194, 298, 384 – „Велика страна”, 388 – „Богино брдо”, 268 – „Ситна проја”, 316 – „Фета шуњ”, 182 – „Преко српци”, 329 – „Крак”, а затим излази на ток Суве реке и иде на југ до коте 199, затим на запад током реке Љешнице и долази до асфалтног пута Крћево – Српце. Граница виногорја одатле скреће путем на север, кратко се искључује са главног пута на запад, обухватајући насеље Клење, веома кратко иде реком Пек и у координати: N 44° 36’ 28’’, E 21° 31’ 40’’ се поново укључује на асфалтни пут Крћево – Српце, а затим се у координати: N 44° 36’ 50’’, E 21° 31’ 29’’ се поново кратко искључује са главног пута и иде преко координата: N 44° 36’ 53’’, E 21° 31’ 12’’ и N 44° 37’ 04’’, E 21° 31’ 09’’, а онда се у коти 109 поново укључује на асфалтни пут Крћево – Српце, наставља на север, укључује насеље Миљевиће и тако све до почетне тачке виногорја.

Граница западног дела виногорја почиње на северозападу, на раскрсници путева Рам – Затоње и Рам – Речица и иде на северозапад до обале Дунава, где се кратко поклапа са границом рејона, обухватајући насеље Рам и са североисточне стране се укључује на асфалтни пут којим креће на југоисток до коте 282 – „Горица”, а затим наставља путем до обале Дунава, односно до границе рејона. Граница виногорја се даље поклапа са границом рејона, иде на југ и код пруге, односно, источно од места Затоње, искључује се са границе рејона и укључује се на асфалтни пут, којим наставља на југ, долази до коте 107, обухвата насеље Бискупље и од коте 99 наставља у истом правцу до коте 82. Граница виногорја одатле долази правом линијом до пута Мајиловац – Тополовник и наставља тим путем на исток, искључује се са пута идући реком Каларовац, скреће на запад до коте 245 – „Велико брдо” и даље на запад до пута паралелним са реком Велики извор, одакле скреће на југ, обухватајући насеље Мајиловац. Граница тако наставља на југоисток, прелази коту 363, 325, 219, иде северно од насеља Царевац и укључује се на изохипсу 100, којом скреће на југ, идући источно од насеља Царевац и долази до коте 98. Граница виногорја затим прелази на изохипсу 110 и иде њоме све до укрштања асфалтног пута који води ка Чешљевој Бари, пруге и реке Река, одатле скреће на исток пругом и иде њоме до координате: N 44° 36’ 57’’, E 21° 30’ 03’’, северно од потеса „Периш”, долази до коте 131 и поново излази на асфалтни пут Чешљева Бара – Раброво (координата: N 44° 36’ 28’’, E 21° 29’ 16’’). Граница даље иде тим путем на југ, прелази коту 137 и 133 и долази до северног обода насеља Раброво, скреће на исток преко потеса „Рабровски Гложар”, долази до пруге, иде кратко пругом на југ, искључује се ка коти 115.1 – потес „Трчица” и излази на пут јужно од Раброва којим наставља на југ, пролази коту 128.3, 130.0 и код реке Зојак се укључује на границу К.О. Сена – Мишљеновац до коте 369, затим се спушта до коте 271, 321 и долази до тромеђе К.О. Мустапић – Миљеновац – Рановац – кота 224. Граница одатле иде границом К.О. Мустапић – Рановац, затим Мустапић – Манастирица, Мустапић – Кобиље, Кобиље – Мала Бресница, Кобиље – Велика Бресница, Макце – Кобиље, Макце – Божевац, Макце – Забрега, Забрега – Дољашница, Дољашница – Смољинац, Дољашница – Мало Градиште, Мало Градиште – Гарево, Мало Градиште – Љубиње, Печаница – Мало Градиште, Печаница – Баре, Печаница – Берање, Берање – Сираково, Сираково – Мајиловац и код Бабићеве шуме излази на изохипсу 150 и иде њоме на север до границе К.О. Кличевац – Курјаче. Граница рејона наставља границом тих К.О., а затим и границом К.О. Речица – Курјаче, Затоње – Речица, Речица – Рам, затим се у координати: N 44° 47’ 37’’, E 21° 20’ 22’’ одваја са границе К.О., укључује се на асфалтни пут, њиме иде на североисток, пролази коту 85.8 и долази до почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Браничевско виногорје обухвата следеће катастарске општине:

Источни део: делови катастарских општина Браничево, Поникве, Усије, Радошевац, Сладинац, Доња Крушевица, Шувајић, Барич, Мрчковац, Кудреш, Војилово, Клење, Раброво, Душманић, Зеленик, Вучковић, Српце, Љешница, Снеготин, Двориште и Голубац, као и катастарске општине Бикиње, Житковица и Малешево.

Западни део: делови катастарских општина Рам, Затоње, Курјаче, Поповац, Мајиловац, Сираково, Ђураково, Тополовник, Царевац, Печаница, Средњево, Чешљева Бара, Макце, Мустапић, Мишљеновац и Раброво, као и катастарске општине Десина, Љубиње, Гарево, Дољашница, Велика Бресница и Мала Бресница.

1.4.2. Пожаревачко виногорје/Пожаревац

Простирање

Пожаревачко виногорје се простире на брдовитим теренима са једне и друге стране реке Млаве и састоји се из северног дела (Пожаревац) и јужног дела (Петровац на Млави).

Границе

Северни део (Пожаревац) се састоји из три дела: североисточног, југоисточног и западног дела.

Североисточни део северног дела виногорја креће на западу асфалтним путем од коте 74.1, западно од потеса „Водице”, иде на североисток путем, све до границе К.О. Речица – Затоње, потом иде границом тих К.О поклапајући се са границом западног дела Браничевског виногорја, односно наставља и границом К.О. Курјаче – Речица и Курјаче – Кличевац до изохипсе 150 којом наставља на север, преко коте 149.7, након чега се укључује на пут којим наставља на север и у координати: N 44° 44’ 54’’, E 21° 18’ 03’’ скреће на запад, идући северно од потеса „Царина”. Граница даље наставља тим путем и у координати: N 44° 44’ 44’’, E 21° 17’ 35’’ скреће на север, затим на запад и поново на север и у потесу „Брдо” скреће на југозапад, прелази пут јужно од коте 128.8 и наставља путем између потеса „Брод” и „Брдо”, укључује се на коту 69.1, поново излази на пут и долази до коте 70.5, кратко скреће на југоисток заобилазећи насеље Кличевац и на тај начин долази до почетне тачке виногорја.

Југоисточни део северног дела виногорја почиње на северозападу, на крајњој западној тачки насеља Баре, на асфалтном путу и креће на север до коте 135.1, прелази границу К.О. Баре – Берање и даље путем на север све до потеса „Бабићева шума” где се укључује на границу К.О. Берање – Сираково, односно поклапа се са границом западног дела Браничевског виногорја и иде на југоисток, односно границом следећих К.О.: Берање – Печаница, Печаница – Баре, Мало Градиште – Печаница, Мало Градиште – Љубиње, Мало Градиште – Гарево, Мало Градиште – Дољашница, Дољашница – Смољинац, Дољашница – Забрега, Забрега – Макце, Макце – Божевац, Макце – Кобиље, Кобиље – Велика Бресница, Мала Бресница – Кобиље, Кобиље – Мустапић, Мустапић – Манастирица. Граница виногорја се затим одваја од границе западног дела Браничевског виногорја и иде границом К.О. Манастирица – Рановац, Манастирица – Старчево, Старчево – Кула, Старчево – Црљенац, Црљенац – Рашанац до изохипсе 150. Граница затим прати изохипсу 150, избацујући долину реке Мореч из виногорја, наставља на северозапад и северно од насеља Бегуновац – кота 161 у потесу „Збегови” – кота 139 прелази реку Витовницу (координата: N 44° 30’ 41’’, E 21° 22’ 09’’), наставља путем и укључује се на изохипсу 150. Граница виногорја затим иде на север изохипсом 150, па на исток избацујући из виногорја реку Забој и обухватајући насеље Шапине и наставља до јужног обода насеља Смољинац, где се укључује на пут којим иде на запад и ободом насеља Смољинац, након чега се на северном ободу насеља одваја са пута и укључује се поново на изохипсу 150. Граница даље иде на север изохипсом 150, а затим скреће на запад и укључује се на изохипсу 130, иде њоме на север и у потесу „Гајеви” се укључује на асфалтни пут који води ободом насеља Касидол, иде њиме и у коти 127 се укључује на асфалтни пут Касидол – Мајиловац и на тај начин долази до почетне тачке виногорја.

Западни део северног дела Пожаревачког виногорја почиње на северозападу у коти 108, која се налази на граници К.О. Село Костолац – Костолац град, на путу којим креће на североисток и прати, а затим се у координати: N 44° 43’ 00’’, E 21° 11’ 51’’, источно од потеса „Ливаде” укључује се на изохипсу 100, креће њоме на југ, затим источно од потеса „Поповачко брдо” се укључује на асфалтни пут Пожаревац – Велико Село и иде тим путем на југ до изнад насеља Велико Село. Граница виногорја даље иде преко кота 97.3, 102.2, 99.3, 109.3 и источно од потеса „Мата стиг” се укључује поново на асфалтни пут који из насеља Врбница води ка Орљеву. Даље граница иде на југ путем и заобилази насеље Орљево преко координата: N 44° 26’ 51’’, E 21° 18’ 44’’, N 44° 26’ 44’’, E 21° 18’ 51’’ и N 44° 26’ 24’’, E 21° 18’ 39’’ и излази поново на асфалтни пут, њиме иде на југ и излази на границу К.О. Орљево – Велики Поповац, затим наставља границом следећих К.О.: Велики Поповац – Миријево, Кочетин – Велики Поповац, Кочетин – Бошњак, Бошњак – Брзоходе, Брзоходе – Вошановац, Вошановац – Породин, Вошановац – Витежево, Витежево – Орешковица, Витежево – Дубница, Витежево – Бобово, Витежево – Кушиљево и долази до тромеђе са К.О. Породин (кота 109.7). Граница виногорја даље иде на север асфалтним путем, прелази коте 95.5, 94.0, 92.5, а затим путем према коти 93.3, наставља путем заобилазећи насеље Жабари и од коте 94.2 излази на пут којим наставља на север до коте 107. Граница затим заобилази насеље Симићево координатама: N 44° 23’ 15’’, E 21° 12’ 28’’; N 44° 23’ 29’’, E 21° 12’ 27’’; N 44° 23’ 47’’, E 21° 12’ 09’’; кота 88.2 и излази на пут. Граница даље иде на север кратко тим путем, даље заобилази насеље Ореовица, наставља истим путем и заобилази насеље Александровац, а затим асфалтним путем до коте 104.3, правом линијом до тачке 85.1 и преко координате: N 44° 29’ 20’’, E 21° 12’ 28’’ се укључује на асфалтни пут у координати: N 44° 30’ 00’’, E 21° 12’ 44’’. Граница виногорја одатле наставља на север и западно од коте 108 се искључује са пута и заобилази насеље Пољана, са западне стране преко координата: N 44° 30’ 47’’, E 21° 12’ 35’’; N 44° 31’ 37’’, E 21° 12’ 03’’; N 44° 32’ 13’’, E 21° 11’ 32’’, кратко иде путем и поново се укључује на асфалтни пут, источно од потеса „Кичица”, иде кратко на север тим путем до коте 85.6, затим поново заобилази насеље Пругово преко координата: N 44° 33’ 27’’, E 21° 11’ 27’’; N 44° 33’ 40’’, E 21° 11’ 29’’; N 44° 34’ 00’’, E 21° 11’ 16’’ и у насељу Поповац се укључује на пут којим иде на исток, а затим се код коте 121 укључује на изохипсу 100. Граница виногорја даље иде изохипсом 100 на север и у потесу „Сирковиште” се укључује на пут којим иде на запад и наставља њиме ободом Пожаревца, укључујући га у виногорје. Граница се затим укључује на пругу источно од потеса „Јеремијино поље” и иде пругом на север, заобилазећи насеље Ћирковац, наставља пругом и западно од потеса „Тополица” се укључује на границу К.О. Костолац – Кленовник, иде том границом на запад, а затим наставља и границом К.О. Костолац – Петка до изласка на обалу Дунава, наставља обалом на исток и долази до почетне тачке.

Јужни део (Петровац на Млави) се састоји из два дела: источног и западног дела.

Граница источног дела јужног дела виногорја почиње на граници К.О. Црљенац – Рашанац код коте 150.3 и иде на исток границом тих К.О. Граница затим наставља и границом К.О. Старчево – Црљенац, Старчево – Кула, Старчево – Манастирица, Манастирица – Рановац, Мустапић – Рановац, Миљеновац – Рановац, Рановац – Каона, Кучево III – Рановац, Кучево III – Кладурово, Кладурово – Кучајна до потеса „Браник”, код коте 485, на асфалтном путу Мелнице – Кучајна, где се укључује на тај пут који се поклапа са границом К.О. Кладурово – Мелница и иде њиме на запад, а затим се од коте 342 укључује на изохипсу 300, иде њоме, затим прелази на изохипсу 280 и њоме до асфалтног пута, након чега долази до коте 315 и одатле се поклапа са границом рејона, односно, одатле скреће на исток, укључује се на пут и долази до манастира Витовница, одакле скреће на запад асфалтним путем и долази до коте 330 – „Чукара”, затим прелази границу К.О. Витовница – Стамница у координати: N 44° 22’ 09’’, E 21° 31’ 27’’ и долази до коте 331, прелази коту 338, 378, 375 (граница К.О.Стамница – Бистрица), 322, 347 – „Главица”, 264 – „Мајдан”. Граница се одатле одваја од границе рејона и иде путем на југ, долази до северног обода насеља Мајдан и заобилази га по котама 238 и 294, након чега се укључује на асфалтни пут Крепољин – Петровац, тим путем иде на северозапад и на јужном ободу места Петровац се одваја преко кота 123.8, 123.1, 121.2, 124.3 где се укључује поново на асфалтни пут, заобилазећи Петровац. Граница виногорја затим иде на северозапад истим путем и код коте 118 скреће са главног пута на североисток изохипсом 150, а затим и на северозапад преко коте 146.5 – „Бело поље”, избацује Старчевачки поток из виногорја и тако долази до почетне тачке виногорја.

Граница западног дела јужног дела виногорја почиње на месту где се укршта граница К.О. Орљево – Велики Поповац и асфалтни пут Орљево – Велики Поповац и иде на југоисток тим путем, а затим се северно од места Велики Поповац одваја са пута и укључује на изохипсу 150 и иде њоме до асфалтног пута у потесу „Селиште”. Одатле граница иде до коте 137.1 и до тачке у координати: N 44° 23’ 04’’, E 21° 22’ 36’’ на асфалтном путу Забрђе – Петровац, западно од потеса „Црквиште” укључујући у виногорје цело насеље Забрђе. Граница се одатле укључује поново на изохипсу 150 у координати: N 44° 22’ 57’’, E 21° 22’ 22’’ и наставља њоме на исток све до координате: N 44° 19’ 50’’, E 21° 25’ 15’’, одакле скреће на исток путем, затим прво скретање на југозапад, а затим на североисток до кота 136.1, па путем на југ до коте 138.2, наставља на југ, скреће на исток преко коте 141.4, наставља на југ и код коте 139.8 скреће на пут и у координати: N 44° 18’ 34’’, E 21° 26’ 29’’, излази на асфалтни пут којим креће на југ, затим на југоисток до коте 159.90, па до коте 164, заобилазећи насеље Шетоње и поново излази на асфалтни пут којим наставља на исток, а затим се искључује са пута и иде преко коте 218 – „Вујуцина глава”, затим преко потеса „Гола глава” (координата: N 44° 16’ 14’’, E 21° 29’ 35’’), коте 201, 295.4 – „Кива”, 297 – „Васина глава”, 421 – „Пицка глава”, 305 – „Цовдински поток”, 364 – „Црвено брдо”, 408 – „Таванчић”, 310, 462, 460, 481 и излази на границу К.О. Везичево – Златово, Бусур – Златово, Бусур – Роанда, Суботица – Бусур, Бусур – Купиновац, Ђуринац – Бусур, Ђуринац – Буровац, Буровац – Дубница, Дубница – Орешковица, Орешковица – Витежево, Породин – Вошановац, Вошановац – Брзоходе, Брзоходе – Бошњак, Бошњак – Кочетин, Кочетин – Велики Поповац, Велики Поповац – Миријево, кратко границом К.О. Велики Поповац – Орљево и долази до почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Пожаревачко виногорје обухвата следеће катастарске општине:

Северни део (Пожаревац):

Североисточни део: делови катастарских општина Речица и Кличевац.

Југоисточни део: делови катастарских општина Берање, Баре, Касидол, Смољинац, Шапине, Божевац, Црљенац, Кула, као и катастарске општине Мало Градиште, Забрега, Кобиље, Манастирица и Аљудово.

Западни део: делови катастарских општина Костолац град, Костолац село, Кленовник, Ћириковац, Пожаревац, Лучица, Салаковац, Велико Црниће, Пругово, Пољана, Крављи до, Топоница, Влашки до, Велико село, Врбница, Породин, Жабари, Симићево, Ореовица, Орљево, Александровац, као и катастарске општине Шљивовац, Тићевац, Миријево, Полатна, Сибница, Кочетин, Брзоходе, Четереже, Витежево и Свињарево.

Јужни део (Петровац на Млави):

Источни део: делови катастарских општина Рашанац, Витовница, Стамница, Бистрица, Ждрело, Мало Лаоле, Лесковац, Петровац, Кнежица, Каменово, Трновче и Дубочка, као и катастарске општине Старчево, Рановац, Кладурово и Мелница.

Западни део: делови катастарских општина Велики Поповац, Панково, Забрђе, Петровац, Крвије, Велико Лаоле, Шетоње, Ћовдин, Везичево и Роћевац, као и катастарске општине Бошњак, Лопушник, Добрње, Вошановац, Орешковица, Табановац, Бусур и Буровац.

1.4.3. Ресавско виногорје/Ресава

Простирање

Ресавско виногорје се налази у сливу реке Ресаве на брдовитим теренима са једне и друге стране реке Ресаве.

Границе

Граница почиње на северозападу у коти 108, која се налази на путу Свилајнац – Породин, односно на граници К.О. Кушиљево – Витежево. Граница виногорја одатле иде на исток границом тих К.О., а затим и К.О. Витежево – Бобово, Витежево – Дубница, Дубница – Орешковица, Буровац – Дубница, Буровац – Ђуринац, Ђуринац – Бусур, Бусур – Суботица, Бусур – Роанда, Бусур – Златово, Златово – Везичево и излази на границу рејона, односно северозападно од потеса „Клокоч”, јужно од коте 481 и иде до коте 508 – „Велики грабар”, 557 – „Џодино брдо”, 427, 531 – „Јагњило”, 468 – „Вуковац”, 360, 325, 273, 284, 366 – „Главчина”, 289, 370, 502, излази на границу К.О. Плажане – Милива, а затим и Милива – Ломница. Граница се са границе К.О. одваја до коте 520, долази до коте 557 – „Курато брдо”, 565 – „Таваниште”, 460, 407 – „Лац”, 226, 212, одакле излази на реку Ресаву и креће њоме на запад до асфалтног пута на улазу у Деспотовац, затим иде ободом шуме координата: N 44° 05’ 44’’, E 21° 27’ 05’’; N 44° 05’ 33’’, E 21° 27’ 00’’; N 44° 05’ 27’’, E 21° 27’ 06’’ до коте 264 – „Јасењар”. Граница даље наставља кратко путем кроз потес „Башиловица” и долази до коте 224, 309 – „Лопуловац”, 319 – „Миладиново брдо”, 281 и излази на пут којим иде на југозапад, затим преко координата: N 44° 03’ 40’’, E 21° 26’ 48’’; N 44° 03’ 28’’, E 21° 26’ 41’’; N 44° 03’ 22’’, E 21° 26’ 21’’ долази до асфалтног пута, иде њиме на југозапад преко потеса „Селиште” и долази до границе К.О. Вирине – Бељајка. Граница виногорја наставља најпре границом тих општина, а затим и К.О. Војник – Вирине, Вирине – Витанце, Вирине – Трућевац, Трућевац – Исаково, Дражмировац – Балањац, Богава – Глоговац, Добра Вода – Богава, Добра Вода – Брестово, Добра Вода – Јасеново, Добра Вода – Мачевац, Мачевац – Рајкинац, Рајкинац – Војска и излази на десну обалу Дунава. Граница виногорја иде кратко обалом Дунава, затим се укључује на пут северозападно од потеса „Крчевине” и иде тим путем на север, све до границе К.О. Гложане – Бресје, где кратко иде обалом Дунава, од коте 103.5 се укључује поново на пут и креће ce њиме, прелази коту 102.0 и код Миљковог манастира – кота 111.0 се укључује на асфалтни пут, иде њиме на север, прелази коту 107.8 и преко Буковачког брда долази до коте 208. Граница виногорја даље иде до коте 102.9 и у координати: N 44° 11’ 24’’, E 21° 10’ 24’’ се укључује на асфалтни пут Гложане – Црквенац, иде кратко тим путем на североисток и у координати: N 44° 11’ 44’’, E 21° 10’ 38’’ се искључује са пута и заобилази насеље Црквенац у координатама: N 44° 12’ 05’’, E 21° 10’ 33’’; N 44° 12’ 00’’, E 21° 11’ 02’’; N 44° 12’ 08’’, E 21° 11’ 27’’ и укључује се поново на пут којим иде на исток и заобилази насеље Дубље. Граница се затим јужно од коте 117.6 укључује на изохипсу 130 и њоме наставља на југ па на исток и на пружном прелазу Јаруга прелази на асфалтни пут којим иде на југоисток, искључујући се кратко преко координате: N 44° 09’ 21’’, E 21° 20’ 26’’, коте 146, координате: N 44° 08’ 36’’, E 21° 21’ 07’’ и источно од потеса „Стари браник” се укључује поново на пут којим иде на југоисток и код коте 179.2 се укључује на изохипсу 180, иде њоме и у координати: N 44° 05’ 49’’, E 21° 25’ 35’’, код фабрике креча се искључује споредним путем са изохипсе, прелази асфалтни пут у координати: N 44° 06’ 03’’, E 21° 25’ 56’’, укључујући место Деспотовац у виногорје и северно од потеса „Ковиловача” се поново укључује на изохипсу 190 и наставља њоме. Граница виногорја се кратко искључује са изохипсе јужно од насеља „Милва”, кратко иде реком Ресавом, заобилази насеље и укључује се поново на асфалтни пут, прелази коту 157.88, заобилази насеље Суботица укључујући га у виногорје, у коти 135 се поново укључује на пут, искључује се јужно од насеља Седларе, обухватајући га тако што иде реком Ресавом, поново се укључује на северном ободу насеља и наставља на северозапад. Граница се затим западно од потеса „Шерет” укључује на изохипсу 120, прати је у правцу северозапада и у коти 102 се укључује на асфалтни пут којим иде на североисток и долази до почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Ресавско виногорје обухвата делове катастарских општина Суботица, Златово, Грабовица, Плажане, Милива, Ломница, Буковац, Деспотовац, Војник, Бељајка, Витанце, Трућевац, Балајнац, Велики Поповић, Медвеђа, Јасеново, Тропоње, Мачевац, Војска, Радошин, Бресје, Гложане, Грабовац, Дубље и Црквенац, као и катастарске општине Дубница, Ђуринац, Проштинац, Рочевац, Купиновац, Роанда, Богава, Брестово и Врлане.

Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси

Препоручене/дозвољене сорте за Млавски рејон по виногорјима које служе за производњу квалитетног вина са географским пореклом (квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом – К.П.К. и врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом – К.Г.П.К.) са максималним дозвољеним приносима (у килограмима) по биљци и по хектару су:

СОРТЕ ЗА

БЕЛА ВИНА

Браничевско

Пожаревачко

Ресавско

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Тамјаника







2,5

2

7.500

8.000

Смедеревка







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Неопланта







2,5

2

7.500

8.000

Сила







2,5

2

7.500

8.000

Жупљанка







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Savagnin Rose (Траминац)







2,5

2

7.500

8.000

Chardonnay







2,5

2

7.500

8.000

Sauvignon Blanc







2,5

2

7.500

8.000

Semillon







2,5

2

7.500

8.000

Pinot Blanc (Бургундац бели)







2,5

2

7.500

8.000

Pinot Gris (Бургундац сиви)







2,5

2

7.500

8.000

Riesling Italico (Италијански ризлинг, Грашевина)







2,5

2

7.500

8.000

Riesling (Рајнски ризлинг)







2,5

2

7.500

8.000

СОРТЕ ЗА

РОЗЕ ВИНА

Браничевско

Пожаревачко

Ресавско

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Limberger (Франковка)







2,5

2

7.500

8.000

Portugieser (Португизер)







2,5

2

7.500

8.000

Прокупац (Рскавац)







2,5

2

7.500

8.000

Вранац

2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Нема препоручених

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Pinot Noir (Бургундац црни)







2,5

2

7.500

8.000

Gamay Noir (Гаме)







2,5

2

7.500

8.000

Merlot







2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Sauvignon







2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Franc







2,5

2

7.500

8.000

Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

2,5

2

7.500

8.000

Marselan



2,5

2

7.500

8.000

СОРТЕ ЗА

ЦРВЕНА ВИНА

Браничевско

Пожаревачко

Ресавско

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Limberger (Франковка)







2,5

2

7.500

8.000

Portugieser (Португизер)







2,5

2

7.500

8.000

Прокупац (Рскавац)







2,5

2

7.500

8.000

Вранац

2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Пробус







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Pinot Noir (Бургундац црни)







2,5

2

7.500

8.000

Gamay Noir (Гаме)







2,5

2

7.500

8.000

Merlot







2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Sauvignon







2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Franc







2,5

2

7.500

8.000

Marselan



2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене сорте бојадисери

Alicante Bouschet

2,5

2

7.500

8.000

Gamay Teinturier (Гаме бојадисер)

2,5

2

7.500

8.000

Зачинак (Неготинско црно)

2,5

2

7.500

8.000

Жупски бојадисер

2,5

2

7.500

8.000

Крајински бојадисер

2,5

2

7.500

8.000

 – основна рејонирана сорта (препоручена)  – допунска рејонирана сорта (дозвољена)

У изузетно повољним годинама, принос се може увећати за највише 0,5 kg по биљци винове лозе.

Друге карактеристике везане за производњу грожђа и вина:

Млавски рејон

(Браничевско, Пожаревачко и Ресавско виногорје)

СОРТЕ ЗА СТОНУ УПОТРЕБУ ГРОЖЂА
(ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ САМО
ЗА ВИНОГОРЈА)

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

– Chasselas (Шасла бела, Племенка бела)

– Chasselas rosse (Шасла црвена, Племенка црвена)

– Чауш бели

– Друге сорте

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

– Опузенска рана

– Бисерка рана

– Демир капија

– Београдска рана

– Косовска рана

– Грочанка

– Кармен

– Банатски мускат

– Радмиловачки мускат

– Смедеревски мускат

– Ласта

– Србија

– Друге сорте

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

– Prima

– Ora

– Early muscat

– Чабски бисер

– Cardinal

– Irsai Oliver

– Љана

– Matilde

– Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

– Perlette (Перлет)

– Reine des vignes (Kраљица винограда)

– Sultanine blanche (Thompson seedless, Султанина)

– Super rani Bolgar (врло рани Афус-али)

– Exalta

– Muscat Precoce de Saumur

– Danlas

– Alina

– Angela

– Astaniskij

– Fanny

– Georg

– Lival

– Nadegda Azos

– Muscat Rose St Vallier

– Michele Palieri

– Victoria

– Katharina

– Dattier de Bouyrout (Афус-али, Регина)

– Moldоva

– Друге сорте

ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ ЛОЗНЕ
ПОДЛОГЕ

– Berlandieri x Riparia, Kober 5BB

– Berlandieri x Riparia, SO4

– Berlandieri x Riparia, Teleki 5C

– Berlandieri x Riparia, Teleki 8B

– Berlandieri x Riparia, 420 А

– Berlandieri x Rupestris, Richter 110

– Berlandieri x Rupestris, Paulsen 1103

– Berlandieri x Rupestris, Ruggeri 140

– Berlandieri x Rupestris, Richter 99

– Chasselas х Berlandieri,41B

– Fercal

– Друге подлоге

УЗГОЈНИ ОБЛИК (НАЧИН РЕЗИДБЕ) КОД ВИНОГРАДА НАМЕЊЕНИХ ПРОИЗВОДЊИ ГРОЖЂА ЗА КВАЛИТЕТНА ВИНА
СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ

– Једногуби Гијов (Гујо)

– Двогуби Гијов (Гујо)

– Карловачки

– Роајатска кордуница

– Казенављева кордуница

– Силво кордуница

– Мозерова кордуница

– Жупски

– Крајински

– Други слични узгојни облици

МИНИМАЛНИ САДРЖАЈ АЛКОХОЛА (% VOL)

(уколико вино није произведено на посебан начин)

Бела/Розе

Црвена

9,5

10,0

1.5. ТОПЛИЧКИ РЕЈОН/ТОПЛИЦА

Простирање

Топлички рејон обухвата виноградарске терене у целом сливу реке Топлице и њених притока, пре свега речица Великог и Малог Јастребца.

Границе

Граница рејона на западу почиње северозападно од Блаца на путу Блаце – Крушевац на тромеђи К.О. Пребреза, Чучале и Џепница и иде кратко на север границом К.О. Пребреза и Џепница и од коте 438 и преко координате: N 43° 19’ 45’’, E 21° 14’ 42’’ долази до коте 486 – „Шиљак”, преко координата: N 43° 19’ 41’’, E 21° 15’ 36’’ и N 43° 19’ 31’’, E 21° 16’ 10’’ до коте 420 – „Прибачка ћуприја”. Граница затим у координати: N 43° 19’ 19’’, E 21° 16’ 59’’ прелази границу К.О. Попова – Врбовац, а затим преко координата: N 43° 19’ 14’’, E 21° 17’ 36’’ и N 43° 19’ 11’’, E 21° 18’ 03’’ долази до коте 526 – „Цветковића брег”. Граница одатле наставља на север границом К.О. Врбовац – Међухана, а затим се спушта на југоисток границом К.О. Качапор – Међухана, иде том границом, а затим и границом К.О. Качапор – Придворица и том границом долази до коте 506, након чега граница сече асфалтни пут у координати: N 43° 20’ 29’’, E 21° 19’ 35’’ и долази до коте 527, северно од Придворице. Граница даље иде преко координата: N 43° 20’ 45’’, E 21° 19’ 56’’ и N 43° 20’ 44’’, E 21° 20’ 21’’ до коте 539 – „Паљевина”, а затим преко асфалтног пута (координата: N 43° 20’ 45’’, E 21° 21’ 24’’) до коте 568. Граница затим прелази границу К.О. Претрешња – Горња Јошаница (координата: N 43° 20’ 50’’, E 21° 21’ 38’’) и координате: N 43° 20’ 45’’, E 21° 22’ 00’’ и N 43° 20’ 42’’, E 21° 22’ 14’’ и долази до коте 574 – „Чучавац”, а затим прелази границу К.О. Здравиње – Горња Јошаница (координата: N 43° 20’ 29’’, E 21° 22’ 51’’) и границу К.О. Здравиње – Горња Бресница (координата: N 43° 20’ 22’’, E 21° 23’ 10’’) до коте 544. Граница наставља преко координата: N 43° 20’ 16’’, E 21° 23’ 38’’; N 43° 20’ 18’’, E 21° 23’ 53’’ и N 43° 20’ 22’’, E 21° 24’ 14’’ до коте 636 – „Ђушница”, преко координата: N 43° 20’ 22’’, E 21° 24’ 42’’; N 43° 20’ 16’’, E 21° 25’ 00’’ и N 43° 20’ 12’’, E 21° 25’ 19’’ до коте 602 – „Јаковљевићи”, а затим преко координата: N 43° 20’ 08’’, E 21° 25’ 50’’; N 43° 20’ 06’’, E 21° 26’ 03’’; N 43° 20’ 07’’, E 21° 26’ 14’’; N 43° 20’ 06’’, E 21° 26’ 34’’ и N 43° 20’ 06’’, E 21° 26’ 44’’ до коте 644 – „Лазовско брдо” и преко координате: N 43° 20’ 01’’, E 21° 27’ 28’’ до коте 661 – „Кижевачко брдо”. Одатле граница у координати: N 43° 19’ 50’’, E 21° 28’ 02’’ прелази границу К.О. Велика Плана – Горња Речица и долази до манастира Св. Петке, а одатле преко координате: N 43° 19’ 31’’, E 21° 28’ 34’’ долази до коте 565 и преко координате: N 43° 19’ 12’’, E 21° 28’ 55’’ долази до коте 447. Граница одатле иде на исток преко координата: N 43° 18’ 56’’, E 21° 29’ 30’’ и N 43° 18’ 53’’, E 21° 29’ 59’’ до коте 550 – „Појило”, а затим скреће на север преко координате: N 43° 19’ 01’’, E 21° 30’ 13’’ до коте 564 – „Вучији лаз”, преко координата: N 43° 19’ 25’’, E 21° 30’ 18’’ и N 43° 19’ 42’’, E 21° 30’ 25’’ до коте 645, затим долази до коте 550. Одатле граница излази на границу К.О. Горња Речица – Баботинац, иде том границом на североисток до коте 783 – „Милин чукар”, северозападно од Микуловца. Даље граница опет иде на исток преко координата: N 43° 20’ 40’’, E 21° 31’ 18’’ и N 43° 20’ 38’’, E 21° 31’ 33’’ (поток Крушкар) до коте 702, затим преко координате: N 43° 20’ 37’’, E 21° 32’ 07’’, сече „Костеничку реку” – кота 615, затим преко координате: N 43° 20’ 49’’, E 21° 32’ 38’’ до коте 686 – „Костенички брег” и преко координата: N 43° 20’ 51’’, E 21° 33’ 09’’ и N 43° 20’ 46’’, E 21° 33’ 27’’ до коте 644 – „Шиљата чука”. Одатле граница рејона наставља на исток и прелази границу К.О. Костеница – Клисурица у координати: N 43° 20’ 46’’, E 21° 34’ 13’’ и долази до коте 560 – „Клисурица”, преко координате: N 43° 20’ 41’’, E 21° 34’ 59’’ до коте 457 и 534 – „Камењар” и преко координате: N 43° 20’ 02’’, E 21° 35’ 34’’ до коте 484 – „Шиљата чука”. Граница одатле скреће на североисток преко потеса „Јовин конак” (координата: N 43° 20’ 09’’, E 21° 35’ 57’’) и долази до коте 548 – „Девча”, након чега скреће на исток и преко потеса „Филина падина” (координата: N 43° 20’ 12’’, E 21° 36’ 51’’) долази до коте 514, а затим преко координате: N 43° 20’ 15’’, E 21° 37’ 26’’ где сече границу К.О. Горња Девча – Крајковац долази до коте – „Оранска чука”. Граница даље сече асфалтни пут у координати: N 43° 20’ 21’’, E 21° 37’ 47’’ и преко координате: N 43° 20’ 32’’, E 21° 38’ 09’’, долази до коте 380, а затим преко координата: N 43° 20’ 46’’, E 21° 38’ 50’’ и N 43° 20’ 48’’, E 21° 39’ 06’’ долази до коте 494 – „Чуле”, северно од Крајковца. Одатле граница иде преко координата: N 43° 20’ 58’’, E 21° 39’ 46’’ и N 43° 21’ 08’’, E 21° 40’ 22’’ долази до коте 441 – „Лаз”, затим наставља на североисток преко координате: N 43 21’ 28’’, E 21° 40’ 47’’ и долази до коте 570 – „Огљарница”. Граница даље иде на југоисток преко координате: N 43° 21’ 49’’, E 21° 41’ 15’’ до коте 362 – „Мали песак”, северно од Азбреснице, а затим преко координате: N 43° 21’ 47’’, E 21° 42’ 03’’ до коте 529. Граница даље прелази границу К.О. Дудулајце – Азбресница у координати: N 43° 22’ 05’’, E 21° 42’ 03’’ и преко координате: N 43° 22’ 13’’, E 21° 42’ 15’’ излази на изохипсу 450 на Дудулајској реци. Граница даље иде на северозапад том изохипсом до границе К.О. Суповац – Велики Дреновац, северно од манастира Св. Лазар и том границом на исток до обале Јужне Мораве. Граница даље иде реком на југ све до границе К.О. Пуковац – Русна, иде том границом а затим и границом К.О. Пуковац – Брестовац, Пуковац – Кутлеш, Пуковац – Драшковац. Граница рејона даље наставља границом следећих К.О.: Драшковац – Доњи Дреновац, Доњи Дреновац – Шарлинце, Шарлинце – Горњи Дреновац, Међа – Горњи Дреновац, Горњи Дреновац – Доње Бријање, Горње Бријање – Горњи Дреновац, Горњи Дреновац – Косанчић, Косанчић – Каре, Каре – Ћуковац, Ћуковац – Дубово, Дубово – Граница, Граница – Ново Момчилово, Ново Момчилово – Горње Коњувце, Горње Коњувце – Злата, Злата – Дубрава, Дубрава – Бублица, Бублица – Горњи Брестовац, све до Брестовачког језера. Ту граница иде северним ободом језера (координата: N 43° 02’ 37’’, E 21° 36’ 53’’), затим асфалтним путем према месту Бублица, путем ка Бубличком језеру и границом К.О. Бублица – Бреговина до асфалтног пута Бублица – Житни Поток и тим путем до коте 463 – „Марикин поток”. Граница даље иде преко координате: N 43° 04’ 03’’, E 21° 35’ 28’’, до коте 493 – „Огрењски рид”, преко координате: N 43° 04’ 53’’, E 21° 35’ 34’’, до коте 427 – „Златна река”. Граница затим прелази асфалтни пут у координати: N 43° 05’ 11’’, E 21° 35’ 57’’ и иде до коте 484 и 458 – „Рид”, затим у координати: N 43° 05’ 13’’, E 21° 36’ 49’’ прелази границу К.О. Мачина – Житни поток и долази до коте 366 – „Ристин поток”, затим прелази координату N 43° 05’ 28’’, E 21° 37’ 18’’ и долази до коте 441 – „Горња Мачина”. Након тога граница прелази координате: N 43° 05’ 40’’, E 21° 37’ 34’’ (граница К.О. Мачина – Кожинце) и N 43° 05’ 50’’, E 21° 37’ 45’’, након чега долази до коте 415 – „Средоридина” и преко координате: N 43° 06’ 14’’, E 21° 37’ 54’’ до коте 508, источно од насеља Кожинце. Граница затим излази на границу К.О. Старо Момчилово – Кожинце, иде том границом на север, а затим и границама следећих К.О.: Старо Момчилово – Пасјача и Старо Момчилово – Асановац, све до коте 505 – „Зладовац”. Одатле граница иде на североисток путем по ободу шуме ка насељу Коњарник (координате: N 43° 07’ 25’’, E 21° 39’ 52’’; N 43° 08’ 43’’, E 21° 40’ 14’; N 43° 07’ 42’’, E 21° 41’ 02’’) до раскрснице путева у потесу „Чука”, а затим на запад преко координате: N 43° 08’ 01’’, E 21° 40’ 44’’ до коте 407 – „Топоничка река”. Граница даље наставља на север преко координата: N 43° 08’ 09’’, E 21° 40’ 31’’; N 43° 08’ 21’’, E 21° 40’ 34’’ и N 43° 08’ 37’’, E 21° 40’ 38’’ до коте 432 – „Аетов брег”, координатe: N 43° 09’ 06’’, E 21° 40’ 38’’, коте 452 – „Големо било”, координата: N 43° 09’ 27’’, E 21° 40’ 34’’; N 43° 09’ 47’’, E 21° 40’ 35’’ и N 43° 10’ 06’’, E 21° 40’ 36’’, коте 426 – „Главичица”, координате: N 43° 10’ 29’’, E 21° 40’ 28’’ и коте 379 – „Шиљегарник”, југозападно од Речице. Граница рејона затим прелази границу К.О. Речица – Лукомир (координата: N 43° 10’ 55’’, E 21° 40’ 14’’) и долази до коте 390 – „Китка”, а затим преко коте 388, координата: N 43° 11’ 26’’, E 21° 39’ 41’’, до коте 395 – југозападно од Лукомира. Граница затим прелази границу К.О. Влахово – Лукомир (координата: N 43° 11’ 45’’, E 21° 39’ 04’’) и преко координате: N 43° 11’ 50’’, E 21° 38’ 52’’ долази до коте 318 – јужно од Влахова, затим прелази координату N 43° 12’ 03’’, E 21° 38’ 27’’ и долази до коте 428 – „Мала чука”. Граница затим прелази границу К.О. Влахово – Бериље (координата: N 43° 12’ 09’’, E 21° 37’ 58’’) и долази до коте 416, прелази координате: N 43° 12’ 09’’, E 21° 37’ 20’’ и N 43° 12’ 11’’, E 21° 37’ 04’’ и долази до коте 421 – „Орљанчани”, затим преко координата: N 43° 12’ 14’’, E 21° 36’ 43’’; N 43° 12’ 17’’, E 21° 36’ 23’’ и N 43° 12’ 19’’, E 21° 36’ 08’’ иде до коте 415, југоисточно од Симоновца. Граница даље скреће на југозапад и преко следећих координата: N 43° 12’ 19’’, E 21° 35’ 48’’; N 43° 17’ 10’’, E 21° 35’ 34’’; N 43° 12’ 07’’, E 21° 35’ 27’’ и N 43° 12’ 02’’, E 21° 35’ 17’’ долази до коте 443. Затим граница иде преко координата: N 43° 11’ 58’’, E 21° 34’ 54’’; N 43° 11’ 58’’, E 21° 34’ 40’’ до коте 484 – „Монин брег”. Одатле граница сече пут Прокупље – Бојник (координата: N 43° 12’ 05’’, E 21° 34’ 09’’) и преко координате: N 43° 12’ 08’’, E 21° 33’ 57’’ долази до коте 497, затим прелази координате: N 43° 12’ 15’’, E 21° 33’ 41’’ и N 43° 12’ 21’’, E 21° 33’ 36’’ након чега долази до коте – „Водичка река”. Граница наставља на северозапад и у координати: N 43° 12’ 42’’, E 21° 33’ 12’’, прелази границу К.О. Бела Вода – Водице, а затим преко координате: N 43° 12’ 49’’, E 21° 32’ 59’’ на Сувом потоку, долази до коте 393, и након преласка границе К.О. Ћуковац – Бела Вода (координата: N 43° 13’ 01’’, E 21° 32’ 29’’) и координате: N 43° 13’ 07’’, E 21° 32’ 10’’ долази до коте 349, јужно од Ћуковца. Граница одатле иде преко координате: N 43° 13’ 07’’, E 21° 31’ 45’’ и долази до кота 483 и 464 – „Губетин”, па затим пролази координату: N 43° 12’ 59’’, E 21° 30’ 48’’ до коте 392. Одатле прелази границу К.О. Доња Топоница – Губетин (координата: N 43° 12’ 49’’, E 21° 30’ 17’’) и долази до коте 332, а одатле преко координате: N 43° 12’ 41’’, E 21° 29’ 41’’ долази до коте 339 – „Миљковачки поток”. Граница даље иде преко потеса „Чукар” (координате: N 43° 12’ 34’’, E 21° 29’ 06’’ и N 43° 12’ 34’’, E 21° 28’ 56’’) до коте 464, затим прелази границу К.О. Смрдан – Горња Топоница (координата: N 43° 12’ 37’’, E 21° 28’ 29’’), а након тога и преко координате: N 43° 12’ 33’’, E 21° 28’ 05’’ до коте 426 – „Црвена реза”, јужно од Горње Топонице. Граница даље наставља на југозапад преко Топоничког потока (координата: N 43° 12’ 23’’, E 21° 27’ 35’’), а затим и преко границе К.О. Горња Топоница – Доња Бејашница (координата: N 43° 12’ 12’’, E 21° 27’ 24’’) и долази до коте 302 – „Доња Бејашница”. Граница рејона одатле у координати: N 43° 11’ 59’’, E 21° 26’ 56’’ излази на границу К.О. Доња Бејашница – Прекашница, иде њоме на северозапад, а затим наставља и границом К.О. Прекашница – Прекадин, Прекашница – Имановац, Имановац – Пискаље, Горња Коњуша – Пискаље, Горња Коњуша – Ђушница, Горња Коњуша – Грабовац, Горња Коњуша – Доње Точане, Доње Точане – Вича, Доње Точане – Баце, Баце – Плочник. Одатле се граница даље укључује на изохипсу 400 и иде њоме на северозапад, а затим у координати: N 43° 13’ 19’’, E 21° 19’ 37’’ скреће ка коти 512 и одатле преко координате: N 43° 13’ 01’’, E 21° 19’ 06’’ долази до „Огњеновачког потока” – кота 408, а затим у правцу запада преко координате: N 43° 13’ 00’’, E 21° 18’ 34’’ долази до школе у селу Тмава и преко Балотичког потока (координата: N 43° 13’ 15’’, E 21° 17’ 33’’) долази до границе К.О. Барбатовац – Тмава и даље границом К.О. Барбатовац – Спанце, Барбатовац – Коњува, Гргуре – Коњува и Гргуре – Више Село до раскрснице, северно од насеља Више Село ка местима Горње Гргуре и Обрадовићи. Ту граница скреће на север преко координате: N 43° 13’ 55’’, E 21° 12’ 07’’, до коте 684 – „Баран чука”, затим на исток па на север ободом шуме (координате: N 43° 14’ 02’’, E 21° 12’ 05’’; N 43° 14’ 09’’, E 21° 12’ 26’’; N 43° 14’ 17’’, E 21° 12’ 07’’; N 43° 14’ 28’’, E 21° 12’ 17’’) до коте 624, наставља на север ободом шуме (координате: N 43° 14’ 38’’, E 21° 12’ 13’’ и N 43° 14’ 56’’, E 21° 12’ 10’’) до коте 579 – „Чука”, а затим на североисток наставља ободом шуме до коте 594 – „Равњак” на граници К.О. Кутловац – Музаће. Одатле граница рејона иде границом тих К.О. а затим и К.О. Горњи Кашевар – Доња Рашица, Трбуње – Доња Рашица, Трбуње – Сибница, Ђуревац – Сибница, Пребреза – Сибница и Пребреза – Чучале до почетне тачке рејона.

Карта 1.5.1. Границе рејона и виногорја Топличког рејона

vinogradi_Page_030.tiff

Обухваћене општине

Топлички рејон обухвата територију у општинама Блаце, Прокупље, Мерошина, Дољевац и Житорађа.

Површине рејона и виногорја

Топлички рејон заузима површину од 90.988,65 ha, где је највеће Прокупачко виногорје.

Табела 1.5.1. Површине рејона и виногорја Топличког рејона

Виногорја

Укупна површина

ha

% (рејон)

% (виногорје)

Прокупачко виногорје

41.428,05

45,53

54,93

Југбогдановачко виногорје

20.859,00

22,92

27,66

Житорађско виногорје

13.130,07

14,43

17,41

Укупно

75.417,12

82,88

100,00

Топлички рејон

Укупна површина (ha)

90.988,65

Површине под виноградима

На основу пољопривредног пописа из 2012. године у Топличком рејону има 764,73 ha винограда (око 694,04 ha родних винограда, односно 90,76%), од чега је 174,51 ha са стоним сортама и 590,22 ha са винским сортама.

Графикон 1.5.1. Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Топличким рејоном

vinogradi_Page_031.tiff

Климатски фактори

У табели 1.5.2. су приказане вредности неких биоклиматских индекса на основу података из метеоролошких станица у Блацу и Прокупљу (1961–2010).

Табела 1.5.2. Биоклиматски индекси за Топлички рејон

Станица

AVG

WIN

BEDD

HI

CI

DI

N0

N35

N15

Блаце

16.0

1366.6

1198.5

1912.2

9.7

185.5

6.7

2.2

2.0

Прокупље

17.0

1556.4

1312.3

2151.7

10.2

138.0

5.8

7.0

2.4

Карта 1.5.2. Винклеров индекс Топличког рејона

vinogradi_Page_032.tiff

Земљишни услови

Преовлађујући типови земљишта овог рејона су еутрични камбисол и вертисол, а заступљен је у мањој мери и флувисол, као и остала земљишта.

Карта 1.5.3. Типови земљишта Топличког рејона

vinogradi_Page_033.tiff

Топографски фактори

Географска ширина

Рејон се простире од 43° 23’ географске ширине на северу до 43° 02’ географске ширине на југу.

Надморска висина

Већи део рејона се простире на надморским висинама од 200 m до 550 m, али се предели где се простиру виногорја и где се налазе виногради углавном налазе на надморским висинама од 250 m до 400 m. Надморска висина рејона се постепено смањује идући од северозапада и југозапада ка југоистоку и централном делу рејона.

Карта 1.5.4. Надморска висина Топличког рејона

vinogradi_Page_034.tiff

Нагиб терена

Овај рејон се углавном карактерише умерено-стрмим (северним и западним деловима) до благим нагибима терена (у источном делу) на којима се налазе виногради.

Карта 1.5.5. Нагиб терена Топличког рејона

vinogradi_Page_035.tiff

Експозиција терена

Рејон се карактерише различитим експозицијама терена, али се виногради углавном налазе на јужним, југоисточним и источним експозицијама, као и на врховима брда и платоима.

Карта 1.5.6. Експозиција терена Топличког рејона

vinogradi_Page_036.tiff

Орографске карактеристике

Орографске, односно рељефне карактеристике овог рејона чине планине које се налазе са северне стране рејона, а то су Велики Јастребац (1492 m) и Мали Јастребац (946 m), које представљају два масива планине Јастребац и припадају Родопским планинама. На југу рејона налазе се планине Видојевица (1155 m) и Пасјача (901 m) које такође припадају Родопским планинама. Падине и венци ових планина, као и брдовити терени заступљени на северу и југу рејона орографски карактеришу овај рејон. Источни део рејона је више благо брдовит, као и са равним теренима идући ка Јужној Морави.

Пејзаж

У овом рејону су најзаступљеније шуме храста цера и сладуна, као и претежно горске букове шуме на падинама планина, а у пределима око река претежно влажне и поплавне шуме храста лужњака, јасена, јове, врбе, тополе и др.

Од речних токова овде се налазе мање реке Алабанска, Бресничка и Девчанска река, док ток Јужне Мораве се поклапа са западном границом рејона, а кроз рејон протиче река Топлица, која је најупечатљивија река, чија околина утиче на пејзажне карактеристике овог рејона. Топлица код Прокупља тече кратким сужењем (Хисарски теснац), a затим улази у равницу Добрича и до ушћа има изглед равничарске реке са изразито вијугавим током. У овом рејону су доста заступљени воћњаци, пре свега засади са вишњама које доста карактеришу пејзаже овог рејона, а нарочито Југбогдановачког виногорја.

Заступљеност винограда и произвођача грожђа

У овом рејону 5.610 газдинстава поседују винограде, што чини око 28,25% од укупног броја пољопривредних газдинстава овог рејона. Највећи број виноградара се налази у општини Прокупље, иако највећу површину под виноградима има општина Житорађа.

Виногорја

Топлички рејон има следећа виногорја:

1.5.1. Прокупачкo виногорје/Прокупље;

1.5.2. Југбогдановачко виногорје/Југ Богдан;

1.5.3. Житорађско виногорје/Житорађа.

1.5.1. Прокупачко виногорје/Прокупље

Простирање

Прокупачко виногорје заузима западни део рејона у широкој Прокупачкој котлини у подножју планине Јастребац.

Границe

Граница почиње на северозападу од извора Вуксановића потока и иде на југоисток шумским путем по северном ободу потеса „Међухајнско лојзе”, а затим на североисток изохипсом 450 преко места Поточари, Качапор, Придворица до северног обода насеља Претрешња. Одатле граница иде на југоисток асфалтним путем Претрешња – Горња Јошаница – Доња Јошаница до изохипсе 450, а затим шумским путем преко коте 514 – „Јошаничка коса” и засеока Стевановићи, до коте 478 на асфалтном путу Здравиње – Јоковићи, наставља тим путем на север и долази до коте 544 – Луковски поток – Горња Бресница – Велика Плана до изохипсе 550, југозападно од засеока Бачани. Граница наставља на исток том изохипсом изнад насеља Велика Плана и Горња Речица до потеса „Гуџалиште”. Одатле граница иде на југоисток шумским путем преко коте 447 – „Јовин поток” и потеса „Милошев лаз” и северним ободом насеља Доња Речица (координате: N 43° 17’ 54’’, E 21° 29’ 33’’; N 43° 17’ 46’’, E 21° 29’ 48’’) до коте 399. Одатле граница иде на север шумским путем преко потеса „Попов лаз”, „Јовин лаз” и „Камењар” до насеља Баботинац. Граница наставља изохипсом 550, изнад насеља Бајчинце до Костеничке реке, а затим од коте 517 асфалтним путем Џигољ – Петровац до северног обода насеља Петровац. Одатле граница иде кратко на исток преко координате: N 43° 19’ 24’’, E 21° 34’ 52’’ до коте 525 – „Петровачки брег”, затим на југ границом општина Мерошине – Прокупље све до асфалтног пута Прокупље – Стара Божурна. Ту граница иде на запад тим асфалтним путем до изохипсе 250, затим њоме до железничког моста преко реке Топлице. Одатле граница иде на исток асфалтним путем Прокупље – Житорађа све до границе тих општина. Ту граница скреће на југ том границом, а затим на запад преко коте 416, координата: N 43° 11’ 59’’, E 21° 26’ 56’’, прелази координате: N 43° 12’ 09’’, E 21° 37’ 20’’ и N 43° 12’ 11’’, E 21° 37’ 04’’ и долази до коте 421 – „Орљанчани”, затим преко координата: N 43° 12’ 14’’, E 21° 36’ 43’’; N 43° 12’ 17’’, E 21° 36’ 23’’ и N 43° 12’ 19’’, E 21° 36’ 08’’ до коте 415 југоисточно од Симоновца. Граница даље скреће на југозапад и преко следећих координата: N 43° 12’ 19’’, E 21° 35’ 48’’; N 43° 17’ 10’’, E 21° 35’ 34’’; N 43° 12’ 07’’, E 21° 35’ 27’’ и N 43° 12’ 02’’, E 21° 35’ 17’’ долази до коте 443. Затим граница иде преко координата: N 43° 11’ 58’’, E 21° 34’ 54’’ и N 43° 11’ 58’’, E 21° 34’ 40’’ до коте 484 – „Монин брег”. Одатле граница сече пут Прокупље – Бојник (координата: N 43° 12’ 05’’, E 21° 34’ 09’’) и преко координате: N 43° 12’ 08’’, E 21° 33’ 57’’ долази до коте 497, затим прелази координате: N 43° 12’ 15’’, E 21° 33’ 41’’ и N 43° 12’ 21’’, E 21° 33’ 36’’, након чега долази до коте 351 – „Водичка река”. Граница наставља на северозапад и у координати: N 43° 12’ 42’’, E 21° 33’ 12’’ прелази границу К.О. Бела Вода – Водице, а затим преко координате: N 43° 12’ 49’’, E 21° 32’ 59’’ на Сувом потоку, долази до коте 393, и након преласка границе К.О. Ћуковац – Бела Вода (координата: N 43° 13’ 01’’, E 21° 32’ 29’’) и координате: N 43° 13’ 07’’, E 21° 32’ 10’’ долази до коте 349, јужно од Ћуковца. Граница одатле иде преко координате: N 43° 13’ 07’’, E 21° 31’ 45’’ и долази до кота 483 и 464 – „Губетин”, пролази координату: N 43° 12’ 59’’, E 21° 30’ 48’’ до коте 392. Одатле прелази границу К.О. Доња Топоница – Губетин (координата: N 43° 12’ 49’’, E 21° 30’ 17’’) и долази до коте 332, а одатле преко координате: N 43° 12’ 41’’, E 21° 29’ 41’’ долази до коте 339 – „Миљковачки поток”. Граница даље иде преко потеса „Чукар” (координате: N 43° 12’ 34’’, E 21° 29’ 06’’ и N 43° 12’ 34’’, E 21° 28’ 56’’) до коте 464, затим прелази границу К.О. Смрдан – Горња Топоница (координата: N 43° 12’ 37’’, E 21° 28’ 29’’), а након тога и преко координате: N 43° 12’ 33’’, E 21° 28’ 05’’ до коте 426 – „Црвена реза”, јужно од Горње Топонице. Граница даље наставља на југозапад преко Топоничког потока (координата: N 43° 12’ 23’’, E 21° 27’ 35’’), а затим и преко границе К.О. Горња Топоница – Доња Бејашница (координата: N 43° 12’ 12’’, E 21° 27’ 24’’) и долази до коте 302 – „Доња Бејашница”. Граница рејона одатле у координати: N 43° 11’ 59’’, E 21° 26’ 56’’ излази на границу К.О. Доња Бејашница – Прекашница, иде њоме на северозапад, а затим наставља и границом К.О. Прекашница – Прекадин, Прекашница – Имановац, Имановац – Пискаље, Горња Коњуша – Пискаље, Горња Коњуша – Ђушница до потеса „Ђушничка долина”, а затим ободом шуме на северозапад (координате: N 43° 11’ 33’’, E 21° 24’ 34’’; N 43° 11’ 44’’, E 21° 24’ 29’’; N 43° 12’ 00’’, E 21° 23’ 59’’) до границе катастарских општина Горња Коњуша – Доња Коњуша – Вича, Доње Точане – Вича, Доње Точане – Баце, Баце – Плочник. Одатле се граница даље укључује на изохипсу 400 и иде њоме на северозапад, а затим у координати: N 43° 13’ 19’’, E 21° 19’ 37’’ скреће ка коти 512 и одатле преко координате: N 43° 13’ 01’’, E 21° 19’ 06’’ долази до Огњеновачког потока – кота 408, а затим у правцу запада преко координате: N 43° 13’ 00’’, E 21° 18’ 34’’ долази до школе у селу Тмава и преко Балотичког потока (координата: N 43° 13’ 15’’, E 21° 17’ 33’’) долази до границе К.О. Барбатовац – Тмава и даље границом К.О. Барбатовац – Спанце, Барбатовац – Коњува, Гргуре – Коњува и Гргуре – Више Село до раскрснице, северно од насеља Више Село ка местима Горње Гргуре и Обрадовићи. Ту граница скреће на север преко координате: N 43° 13’ 55’’, E 21° 12’ 07’’, до коте 684 – „Баран чука”, затим на исток, па на север ободом шуме (координате: N 43° 14’ 02’’, E 21° 12’ 05’’; N 43° 14’ 09’’, E 21° 12’ 26’’; N 43° 14’ 17’’, E 21° 12’ 07’’; N 43° 14’ 28’’, E 21° 12’ 17’’) до коте 624, наставља на север ободом шуме (координате: N 43° 14’ 38’’, E 21° 12’ 13’’; N 43° 14’ 56’’, E 21° 12’ 10’’) до коте 579 – „Чука”, а затим на североисток наставља ободом шуме до коте 594 – „Равњак” на граници К.О. Кутловац – Музаће. Одатле граница рејона иде границом тих К.О. а затим и К.О. Горњи Кашевар – Доња Рашица, Трбуње – Доња Рашица, Трбуње – Сибница, Ђуревац – Сибница, Пребреза – Сибница и Пребреза – Чучале, Пребреза и Џепница и од коте 438 и преко координате: N 43° 19’ 45’’, E 21° 14’ 42’’ долази до коте 486 – „Шиљак”, преко координата: N 43° 19’ 41’’, E 21° 15’ 36’ и N 43° 19’ 31’’, E 21° 16’ 10’’ до коте 420 – „Прибачка ћуприја”. Затим се одваја асфалтним путем кратко на југ, скреће на запад у потесу „Шумарци”, затим изохипсом 450 наставља на југ, сече асфалтни пут и наставља на југ, а затим на исток преко кота 466 – „Трбуњско брдо”, 403, 390, јужно од Блачког језера, 398 – „Средњи брег” и иде на север до почетне тачке виногорја.

Прокупачко виногорје не обухвата део западно од града Прокупља, оазу Ћуковац. Граница оазе почиње на пружном прелазу у коти 251, кратко иде реком Топлицом, а затим прелази на пут Плочник – Доња Топоница и иде на запад. Граница затим иде северно од насеља Ћуковац, све време путем јужно од тока реке Топоница, долази до насеља Доња Топоница, прелази га са северне стране, а затим и насеља Смрдан, Прекадин и Гојиновац. Граница оазе наставља на запад, јужно од насеља Горња Коњуша и северно од насеља Вича и долази до границе рејона, северно од железничке станице Плочник, одакле прелази на пругу Плочник – Прокупље којом креће на исток и на тај начин долази до почетне тачке оазе, јужно од потеса „Плехане куће”.

Обухваћене катастарске општине

Прокупачко виногорје обухвата делове катастарских општина Пребреза, Попова, Блаце, Кутлевац, Гргуре, Тмава, Врбовац, Међухана, Калудра, Баце, Горња Бресница, Велика Плана, Горња Коњуша, Доња Бејашница, Горња Речица, Доња Речица, Доља Топоница, Горња Топоница, Прекадин Губетин, Ћуковац, Рељинац, Баботинац, Бајчинце, Мала Плана, Поточић, Дреновац, Смрдан, Гојиновац, Џигољ, Доња Коњуша, Туларе, Конџељ, Бресничић, Вича, Петровац, Бабин Поток, Прокупље село, Растовница, Бељире, Добротић, Прокупље град и Водице, као и катастарске општине Ђуревац, Трбуње, Горњи Кашевар, Барбатовац, Чунгула, Доњи Кашевар, Стубал, Суваја, Аламана, Криваја, Горња Драгуша, Суви до, Лазаревац, Болољин, Сварче, Горња Јошаница, Здравиње, Доња Бресница, Мршаљ, Прекопуце, Кончић, Мађере, Шишмановац, Меровац, Ресинац, Белогош, Пашинац, Булатовац, Доња Трнава, Горња Трнава, Југовац, Горње Кординце, Доње Кординце, Балиновац, Ђуровац, Нова Божурна, Ново Село, Појате и Доња Стажава.

1.5.2. Југбогдановачко виногорје/Југ Богдан

Простирање

Југбогдановачко виногорје обухвата терене са леве стране Јужне Мораве у ширем подручју око Мерошине.

Границe

Граница виногорја почиње на северозападу на граници К.О. Мерошина – Прокупље од коте 525 – „Петровачки брег” и креће на североисток путем од кота 412 – „Џигољ” и „Доња Девча” – кота 423, северно од Кореначке реке, преко цркве у Доњој Девчи до коте 416 – „Девчанска река”, кратко се враћа на југозапад изохипсом 450, и сеоским путем Доња Девча – Чубура, поново излази на изохипсу 450. Граница долази до асфалтног пута ка одмаралиштима на Јастребцу, тим путем на исток, а затим путем на северозапад кроз место Крајковац, преко цркве – кота 358, до коте 380 – „Крајковачка река”. Одатле граница иде на североисток преко кота 494 – „Чуле” и 441 – „Лаз”, затим изохипсом 450 и путем по северном ободу насеља Азбресница и даље истом изохипсом изнад села Дудулајце и Сечаница до потеса „Вирине”, западно од места Суповац и даље у истом правцу према железничком мосту на Јужној Морави до асфалтног пута Тешица – Мрамор. Ту граница скреће на југ тим путем све до изохипсе 200, код моста преко Топшанског потока, затим том изохипсом изнад места Мало Лалинце, Крушце, Мрамор, Батушинац и Чапљинац, све до потеса „Дрењак”, на источном ободу области Добрић. Граница ту иде кратко на запад, затим и на север путем по источном ободу брежуљкастих виноградарских парцела, изнад засеока Чапљинац до коте 249 – „Држановачки друм”. Граница ту скреће на запад изохипсом 250, прелази Југбогдановачку реку између насеља Ђакус и Бучић (координата: N 43° 13’ 24’’, E 21° 42’ 42’’) и назад на исток истом изохипсом, заобилазећи потес „Мекишко брдо” (најисточнија координата N 43° 13’ 02’’, E 21° 47’ 50’’), опет назад на запад истом изохипсом до места Стара Бужурна, искључујући тако из виногорја терене ниже од 250 метара области Добрић и реке Топлице. Граница иде кратко на исток асфалтним путем Стара Божурна – Прокупље до границе К.О. Мерошина – Прокупље и на север том границом до почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Југбогдановачко виногорје обухвата делове катастарских општина Крајковац, Азбресница, Дудулајце, Сечаница, Суповац, Лалинац, Крушце, Мрамор, Александрово, Стара Божурна, Ђакус, Подина, Глашинце, Смрдић, Житорађа, Пејовац, Вољчинце, Шарлинце, Држановац, Самариновац, Батушинац, Мекиш, Чапљинац, Балајнац, Александрово, као и катастарске општине Девећа, Дешилово, Биљег, Лепаја, Облачина, Рожина, Баличевац, Мерошина, Брест, Југбогдановац, Костадиновац, Горња Расовача, Доња Пасовача, Бучић и Градиште.

1.5.3. Житорађско виногорје/Житорађа

Простирање

Житорађско виногорје обухвата виноградарске терене на источним и југоисточним обронцима планине Видојевица.

Границe

Граница виногорја почиње на северозападу, на граници К.О. Житорађа – Прокупље на асфалтном путу Прокупље – Житорађа, тим путем иде кратко на исток, а затим изохипсом 250 до моста на поменутом асфалтном путу, између насеља Речица и Житорађа. Одатле граница наставља на исток обалом реке Топлица до цркве Пресвете Богородице, затим на југ источним ободом насеља Житорађа и путем поред фабрике код Студеначког потока излази на асфалтни пут Житорађа – Топоница. Граница иде тим путем на југ до изохипсе 250, наставља њоме на исток, кратко се укључујући на асфалтни пут Доње Црнатово – Јасеница – Шаиновац до скретања за Бадњевац, остављајући ван виногорја долине водених токова реке Топлице и десних притока. Граница од раскрснице путева Кочане – Дољевац и Кочане – Шаиновац, код задруге у Кочану, скреће на југ, надаље иде асфалтним путем према месту Пуковац, затим јужним ободом преко коте 207 насеља „Кочане” до изохипсе 230 и даље на југ том изохипсом до границе рејона, односно границе К.О. Дољевац – Лесковац. Одатле граница иде на југозапад границом тих општина, а затим и К.О. Житорађа – Лесковац и Житорађа – Бојник, све до асфалтног пута Бојник – Житни Поток. Граница виногорја се одваја од граница тих општина наведеним асфалтним путем на северозапад све до изохипсе 350, а затим иде том изохипсом назад на југоисток и границом општина Житорађа – Бојник до Брестовичког језера. Ту граница скреће на север, најпре северним ободом језера, затим асфалтним путем према месту Бублица, путем ка Бубличком језеру и границом К.О. Бублица – Бреговина до асфалтног пута Бублица – Житни Поток и тим путем до коте 463 – „Марикин поток”. Граница даље иде преко координате: N 43° 04’ 03’’, E 21° 35’ 28’’ до коте 493 – „Огрењски рид”, преко координате: N 43° 04’ 53’’, E 21° 35’ 34’’ до коте 427 – „Златна река”. Граница затим прелази асфалтни пут у координати: N 43° 05’ 11’’, E 21° 35’ 57’’ и иде до кота 484 и 458 – „Рид”, затим у координати: N 43° 05’ 13’’, E 21° 36’ 49’’ прелази границу К.О. Мачина – Житни поток и долази до коте 366 – „Ристин поток”, затим прелази координату: N 43° 05’ 28’’, E 21° 37’ 18’’ и долази до коте 441 – „Горња Мачина”. Након тога граница прелази координате: N 43° 05’ 40’’, E 21° 37’ 34’’ (граница К.О. Мачина – Кожинце) и N 43° 05’ 50’’, E 21° 37’ 45’’, након чега долази до коте 415 – „Средоридина” и преко координате: N 43° 06’ 14’’, E 21° 37’ 54’’ до коте 508, источно од насеља Кожинце. Граница затим излази на границу К.О. Старо Момчилово – Кожинце, кратко иде њоме на југ до пута по ободу шуме потеса „Ћумурница” и „Зелени камен”, затим сеоским путем до коте 488 – „Старо Момчилово”, преко потеса „Горњи рид” – кота 472 и засеока Ридине и ободом шуме потеса „Крушкар” (координате: N 43° 06’ 34’’, E 21° 40’ 18’’ и N 43° 06’ 52’’, E 21° 40’ 00’’) све до коте 505 – „Зладовац”. Одатле граница иде на североисток путем по ободу шуме ка насељу Коњарник (координата: N 43° 07’ 25’’, E 21° 39’ 52’’) до потеса „Горњата главица”, искључујући из виногорја шумски појас тог потеса, а затим наставља на север изохипсом 400 изнад насеља Топоница и Студенац, све до Речицког потока. Граница прелази тај поток у правцу севера и даље иде изохипсом 300 изнад насеља у правцу северозапада, изнад насеља Влахово, Лукомир и Речица, и све до почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Житорађско виногорје обухвата делове катастарских општина Влахово, Лукомир, Речица, Житорађа, Студенац, Јасеница, Топоница, Коњарник, Бадњевац, Шаиновац, Дољевац, Кочане, Пуковац, Дубово, Злата, Мачина, Бублица, Житни Поток, Кожинце, Старо Момчилово, као и катастарске општине Дебели Луг, Грудаш, Горње Црнатово, Доње Црнатово, Доњи Дреновац, Горњи Дреновац, Каре и Ново Момчилово.

Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси

Препоручене/дозвољене сорте за Топлички рејон по виногорјима које служе за производњу квалитетног вина са географским пореклом (квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом – К.П.К. и врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом – К.Г.П.К.) са максималним дозвољеним приносима (у килограмима) по биљци и по хектару су:

СОРТЕ ЗА

БЕЛА ВИНА

Прокупачко

Југбогдановачко

Житорађско

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Тамјаника







2,5

2

7.500

8.000

Смедеревка







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Неопланта







2,5

2

7.500

8.000

Сила







2,5

2

7.500

8.000

Жупљанка







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Savagnin Rose (Траминац)







2,5

2

7.500

8.000

Chardonnay







2,5

2

7.500

8.000

Sauvignon Blanc







2,5

2

7.500

8.000

Semillon







2,5

2

7.500

8.000

Pinot Blanc (Бургундац бели)







2,5

2

7.500

8.000

Pinot Gris (Бургундац сиви)







2,5

2

7.500

8.000

Riesling Italico (Италијански ризлинг, Грашевина)







2,5

2

7.500

8.000

Riesling (Рајнски ризлинг)







2,5

2

7.500

8.000

СОРТЕ ЗА

РОЗЕ ВИНА

Прокупачко

Југбогдановачко

Житорађско

принос/ (kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Limberger (Франковка)







2,5

2

7.500

8.000

Portugieser (Португизер)







2,5

2

7.500

8.000

Прокупац (Рскавац)







2,5

2

7.500

8.000

Вранац







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Нема препоручених

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Pinot Noir (Бургундац црни)







2,5

2

7.500

8.000

Gamay Noir (Гаме)







2,5

2

7.500

8.000

Merlot







2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Sauvignon







2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Franc







2,5

2

7.500

8.000

Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

2,5

2

7.500

8.000

СОРТЕ ЗА

ЦРВЕНА ВИНА

Прокупачко

Југбогдановачко

Житорађско

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Limberger (Франковка)







2,5

2

7.500

8.000

Portugieser (Португизер)







2,5

2

7.500

8.000

Прокупац (Рскавац)







2,5

2

7.500

8.000

Вранац







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Пробус







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Pinot Noir (Бургундац црни)







2,5

2

7.500

8.000

Gamay Noir (Гаме)







2,5

2

7.500

8.000

Merlot







2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Sauvignon







2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Franc







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене сорте бојадисери

Alicante Bouschet

2,5

2

7.500

8.000

Gamay Teinturier (Гаме бојадисер)

2,5

2

7.500

8.000

Зачинак (Неготинско црно)

2,5

2

7.500

8.000

Жупски бојадисер

2,5

2

7.500

8.000

Крајински бојадисер

2,5

2

7.500

8.000

 – основна рејонирана сорта (препоручена)  – допунска рејонирана сорта (дозвољена)

У изузетно повољним годинама, принос се може увећати за највише 0,5 kg по биљци винове лозе.

Друге карактеристике везане за производњу грожђа и вина:

Топлички рејон

(Прокупачко, Југбогдановачко и Житорађско виногорје)

СОРТЕ ЗА СТОНУ УПОТРЕБУ ГРОЖЂА
(ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ САМО
ЗА ВИНОГОРЈА)

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

– Chasselas (Шасла бела, Племенка бела)

– Chasselas rosse (Шасла црвена, Племенка црвена)

– Чауш бели

– Друге сорте

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

– Опузенска рана

– Бисерка рана

– Демир капија

– Београдска рана

– Косовска рана

– Грочанка

– Кармен

– Банатски мускат

– Радмиловачки мускат

– Смедеревски мускат

– Ласта

– Србија

– Друге сорте

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

– Prima

– Ora

– Early Muscat

– Чабски бисер

– Cardinal

– Irsai Oliver

– Љана

– Matilde

– Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

– Perlette (Перлет)

– Reine des vignes (Kраљица винограда)

– Sultanine blanche (Thompson seedless, Султанина)

– Super rani Bolgar (врло рани Афус-али)

– Exalta

– Muscat Precoce de Saumur

– Danlas

– Alina

– Angela

– Astaniskij

– Fanny

– Georg

– Lival

– Nadegda Azos

– Muscat Rose St Vallier

– Michele Palieri

– Victoria

– Katharina

– Dattier de Bouyrout (Афус-али, Регина)

– Moldоva

– Alphonse Lavallée

– Italia (Мускат италија)

– Muscat d’Alexandrie (Александријски мускат)

– Друге сорте

ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ ЛОЗНЕ
ПОДЛОГЕ

– Berlandieri x Riparia, Kober 5BB

– Berlandieri x Riparia, SO4

– Berlandieri x Riparia, Teleki 5C

– Berlandieri x Riparia, Teleki 8B

– Berlandieri x Riparia, 420 А

– Berlandieri x Rupestris, Richter 110

– Berlandieri x Rupestris, Paulsen 1103

– Berlandieri x Rupestris, Ruggeri 140

– Berlandieri x Rupestris, Richter 99

– Chasselas х Berlandieri , 41B

– Fercal

– Друге подлоге

УЗГОЈНИ ОБЛИК (НАЧИН РЕЗИДБЕ) КОД ВИНОГРАДА НАМЕЊЕНИХ ПРОИЗВОДЊИ ГРОЖЂА ЗА КВАЛИТЕТНА ВИНА

СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ

– Једногуби Гијов (Гујо)

– Двогуби Гијов (Гујо)

– Карловачки

– Роајатска кордуница

– Казенављева кордуница

– Силво кордуница

– Мозерова кордуница

– Жупски

– Крајински

– Други слични узгојни облици

МИНИМАЛНИ САДРЖАЈ АЛКОХОЛА (% VOL)

(уколико вино није произведено на посебан начин)

Бела/Розе

Црвена

10,0

10,5

1.6. НИШКИ РЕЈОН/НИШ

Простирање

Нишки рејон обухвата виноградарске терене који се налазе у широкој котлини доњег слива реке Нишаве и доњих сливова река Јужне Мораве и Моравице.

Границe

Граница рејона почиње на северозападу на Јужној Морави, на граници К.О. Алексинац – Ражањ, односно границом К.О. Витковац – Прасковче, Прасковче – Јасење, Јасење – Послон, Јасење – Липовац, Јасење – Рујиште, Рујиште – Делиград, Рујиште – Вукашиновац, Рујиште – Брадарац, Брадарац – Црни Као, Црни Као – Мозгово, Мозгово – Подгорац и долази до тромеђе К.О. Мозгово – Подгорац – Грабово. Даље граница иде на југ, најпре Мозговачком реком до асфалтног пута у потесу „Дуги део”, затим изохипсом 450 у потесу „Церовачка коса” до коте 467, затим ободом шуме и преко кота 304 и 274 – „Бршка река”, па асфалтним путем на југ до коте 340 и излази на Бованско језеро на ушћу Сувог потока. Граница затим излази на изохипсу 250 и иде њоме обалом и назад на запад, па на југ обалом Бованског језера и јужно од потеса „Љиљаче” прелази реку и изохипсом 250, наставља на исток до бране, западно од Бовна, и даље обалом на исток све до потеса „Црвени брег”. Одатле граница иде на југоисток изохипсом 300, преко потеса „Црвени брег”, „Широка коса”, „Амберишта”, прелази поток Цулум и наставља истом изохипсом до цркве, јужно од Бовна. Одатле се граница враћа на запад асфалтним путем ка Делиграду до изласка из шумског појаса, а затим иде на југ изохипсом 300 изнад Суботинце, Краљева и Алексинца, до потеса „Крошар”, источно од насеља Вакуп. Одатле граница иде преко коте 351 до Саставичког потока, тим потоком на југ, а затим путем северно од потеса „Шуматовац” преко коте 442 – „Коњска пољана”, затим потеса „Оскоруша” – кота 538 до почетка Пруговачке реке. Граница се даље, преко села Пруговца, спушта асфалтним путем преко села Станци, до манастира Св. Стеван код Липовца – кота 394 и даље иде на југ путем преко потеса „Пожарак” и „Горуновац” долази до изохипсе 450 у потесу „Рудине”. Том изохипсом граница наставља изнад села Горњи Крупац до асфалтног пута за село Преконози – кота 486 и иде њиме све до цркве Св. Никола, скреће на југоисток преко коте 552 – извор „Рујевац” до села Рсовца и даље путем Рсовац – Палиграце, иде до границе К.О. Алексинац – Град Ниш. Одатле граница иде асфалтним путем преко села Врело до села Кравље, а затим низ Топоничку реку до цркве у Доњој Паљини. Ту граница скреће на исток потоком Базарје и у потесу „Ланиште”, источно од Горње Паљине излази на изохипсу 500, сече пут за Кленовик, наставља на исток изнад Рујника, све до цркве изнад села Хума – кота 492. Даље граница иде преко потеса „Жеденац” – кота 580 на изохипсу 450, којом иде изнад села Бреница, Каменица и Горњи Матејевац, а затим преко потеса „Градац” излази на изохипсу 500 којом иде изнад Кнез села, Јасеновика, Врела и Грамаде, долази до превоја испод потеса „Јованов дел”. Ту граница улази у Сврљишку котлину, где даље наставља на северозапад изохипсом 500 и путем Хаџићево – Лалинац до села Грбавче, а затим даље изохипсом 500, преко села Сливје, Лалинац, Плужина и Нишевац, а затим на југ пругом Књажевац – Сврљиг преко коте 386, све до реке „Калнице” – кота 359, а затим на исток преко потеса „Беловина” до изохипсе 450, и том изохипсом јужно од села Шљивовика излази на пут Драинац – Сврљиг. Даље граница скреће на југ и иде тим путем преко потеса „Љубовац” и у потесу „Илијин обор” наставља на исток изохипсом 400, са северне стране града Сврљига према селу Жељеву, преко потеса „Дубрава” до коте 429 – „Очановица”. Ту граница излази на границу К.О. Рибаре – Белоиње, иде њом на југ и прелази Сврљишки Тимок код места звано „Миладинов крст”, па путем према селу Рибару до коте 460 изнад села. Даље граница иде на запад обронцима Сврљишких планина изохипсом 450 и села Ђуринац до Преконошке реке. Одатле граница кратко иде путем Ђуринац – Преконога до изохипсе 500 и њоме до асфалтног пута Преконога – Сврљиг. Граница иде тим путем на север до изохипсе 450, њоме на исток, а затим на север низводно реком Помосницом до пута Сврљиг – Ниш. Граница даље скреће на запад и иде путем све до превоја код села Грамада, где излази из Сврљишке котлине. Одатле граница иде на југ изохипсом 550, а затим и преко „Ореовца” – кота 682, „Пасјаче” – кота 655 и „Сићева” – кота 545, преко координате: N 43° 21’ 12’’, E 22° 04’ 42’’ до манастира Свете Петке. Ту граница скреће на југ изохипсом 550 до пута Црнче – Равни До и тим путем до „Равног Дола” – кота 431. Одатле граница скреће на северозапад и иде изохипсом 450, пролази изнад Островице и долази до потеса „Горуње”, северно од Куновице. Одатле граница у правцу југа пролази изохипсом 600, а затим линијом преко извора Арнаутовица долази до коте 329 – асфалтни пут Ниш – Плоча и тим путем до раскрснице ка Јелашници. Одатле граница иде шумским путем преко потеса „Сугарчев врх” до извора Воденички камен, а одатле на југозапад изохипсом 450 до засеока Селиште и сеоским путем до Чукњеника. Одатле граница у правцу југозапада излази на изохипсу 550, преко коте 431 и њоме обронцима Суве планине преко Раутова, све до изнад села Радикина Бара. Граница се даље спушта путем до коте 449 у селу и путем преко потеса „Калуђерица” излази у насеље Прва Кутина на асфалтном путу, источно од моста преко Кутинске реке. Граница скреће на југ асфалтним путем према Гаџином Хану и преко коте 223.9 у правцу југозапада излази на изохипсу 400. Том изохипсом граница долази до испред села Вукманово и наставља на запад северним обронцима планине Селичевице, најпре изохипсом 450 до испред Бербатова, затим изохипсом 500 испод Бербатова, па од Габровачке реке изохипсом 400 изнад села Доњег Власа, Перутине и Малошишта, а затим на југ путем до потеса „Голи Рид” и даље на запад до античког града Копријана (тзв. „Курвиног града”) – кота 335. Одатле граница иде на север десном обалом Јужне Мораве до железничког моста код села Суповца. Ту граница прелази на леву страну Јужне Мораве и иде преко коте 443 – „Гола чука”, преко координате: N 43° 23’ 42’’, E 21° 45’ 19’’ до засеока Клтице – кота 356, преко координате: N 43° 24’ 02’’, E 21° 45’ 19’’ до манастира Св. Петке, преко координате: N 43° 24’ 05’’, E 21° 44’ 59’’ до коте 413, преко координата: N 43° 23’ 51’’, E 21° 44’ 24’’; N 43° 24’ 11’’, E 21° 44’ 11’’ и N 43° 24’ 20’’, E 21° 44’ 01’’ до потеса „Врбица” – кота 450, преко координате: N 43° 24’ 17’’, E 21° 43’ 18’’ до коте 447 – „Пужар”, а затим преко координата: N 43° 24’ 22’’, E 21° 42’ 57’’; N 43° 24’ 20’’, E 21° 42’ 25’’ и N 43° 24’ 30’’, E 21° 42’ 11’’ до коте 440 – црква Св. Прокопија. Граница даље иде преко координата: N 43° 24’ 38’’, E 21° 41’ 52’’ и N 43° 24’ 48’’, E 21° 41’ 39’’ до потеса „Црвени брег” – кота 409, а затим сеоским путем западно од села Копривнице према селу Лоћика све до потеса „Река”. Одатле граница иде на запад изнад пута Лоћика – Кулина – Породин преко потеса „Лесковац”, „Чукар” – кота 288, „Качанев поток”, „Смрдљиво дрво” – кота 361, преко координата: N 43° 25’ 37’’, E 21° 38’ 40’’; N 43° 25’ 30’’, E 21° 38’ 19’’ и N 43° 25’ 23’’, E 21° 37’ 51’’ до коте 341 јужно од Кулине, а даље изохипсом 350 до села Породин, где прелази на изохипсу 450 и њоме изнад села Клисура до асфалтног пута Љуптен – Прокупље. Даље граница скреће на запад и северно од потеса „Веперњак” излази на изохипсу 500 и њоме изнад села Вукања и путем од Вукање до потеса „Дугачка падина” до границе К.О. Алексинац – Крушевац. Затим граница иде ка североистоку, границом ових двеју општина до Срезовачке реке и њоме на североисток до ушћа Жикиног потока. Одатле граница скреће на север и иде преко коте 275, преко координата: N 43° 33’ 58’’, E 21° 33’ 54’’ и N 43° 34’ 10’’, E 21° 33’ 50’’ до кота 306 и 241 и преко координате: N 43° 34’ 36’’, E 21° 33’ 45’’ до коте 196 изнад села Доњи Љубеш долази до пруге Ниш – Београд. Граница наставља на север пругом до границе К.О. Алексинац и Ражањ све до почетне тачке рејона.

Границу рејона који обухвата Сокобањско виногорје чини и граница Сокобањског виногорја.

Карта 1.6.1. Границе рејона и виногорја Нишког рејона

vinogradi_Page_037.tiff

Обухваћене општине

Нишки рејон обухвата територију у општинама Сокобања, Алексинац, Дољевац, града Ниша и у општини Сврљиг.

Површине рејона и виногорја

Нишки рејон заузима површину од 104.084,40 ha, где је највеће Чегарско виногорје.

Табела 1.6.1. Површине рејона и виногорја Нишког рејона

Виногорја

Укупна површина

ha

% (рејон)

% (виногорје)

Сокобањско виногорје

8.024,83

7,71

10,84

Алексиначко виногорје

17.280,47

16,60

23,34

Житковачко виногорје

14.958,23

14,37

20,21

Чегарско виногорје

20.664,87

19,85

27,92

Кутинско виногорје

7.243,44

6,96

9.79

Сврљишко виногорје

5.851,28

5,62

7,90

Укупно

74.023,12

71,11

100,00

Нишки рејон

Укупна површина (ha)

104.084,40

Површине под виноградима

На основу пољопривредног пописа из 2012. године у Нишком рејону има 1311,85 ha винограда (око 1246,82 ha родних винограда, односно 95,04%), од чега је 246,99 ha са стоним сортама и 1064,86 ha са винским сортама.

Графикон 1.6.1. Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Нишким рејоном

vinogradi_Page_038.tiff

Климатски фактори

У табели 1.6.2. су приказане вредности неких биоклиматских индекса на основу података из метeoролошких станица у Aлексинцу, Нишу, Сокобањи и РЦ Ниш (1961–2010).

Табела 1.6.2. Биоклиматски индекси за Нишки рејон

Станица

AVG

WIN

BEDD

HI

CI

DI

N0

N35

N15

Aлексинац

17.6

1676.4

1375.3

2220.7

11.0

141.5

3.2

6.0

1.3

Ниш

17.8

1713.8

1390.4

2259.7

11.3

138.0

3.6

7.7

1.2

РЦ_Ниш

15.0

1208.8

1049.6

1572.6

10.8

217.6

6.4

0.5

1.6

Сокобања

16.2

1415.9

1228.6

1993.7

9.5

180.3

7.3

3.2

2.3

Карта 1.6.2. Винклеров индекс Нишког рејона

vinogradi_Page_039.tiff

Земљишни услови

Преовлађујући тип земљишта овог рејона је вертисол, а заступљени су и флувисол и еутрични камбисол, док у мањој мери и хумофлувисол и семиглеј, калкокамбисол и калкомеланосол, лувисол и земљишта у лесивирању, псеудоглеј и колувијум, као и остала земљишта.

Карта 1.6.3. Типови земљишта Нишког рејона

vinogradi_Page_040.tiff

Топографски фактори

Географска ширина

Рејон се простире од 43° 41’ географске ширине на северу до 43° 13’ географске ширине на југу.

Надморска висина

Већи део рејона се простире на надморским висинама од 150 m до 700 m, али се предели где се простиру виногорја и где се виногради углавном налазе на надморским висинама од 200 m до 450 m.

Карта 1.6.4. Надморска висина Нишког рејона

vinogradi_Page_041.tiff

Нагиб терена

Овај рејон се углавном карактерише умерено-стрмим до благим нагибима терена на којима се налазе виногради, мада се виногради у Чегарском и Сврљишком рејону често налазе на брдима и узвишеним заравнима.

Карта 1.6.5. Нагиб терена Нишког рејона

vinogradi_Page_042.tiff

Експозиција терена

Рејон се карактерише различитим експозицијама терена, али се виногради углавном налазе на јужним, југоисточним и источним експозицијама.

Карта 1.6.6. Експозиција терена Нишког рејона

vinogradi_Page_043.tiff

Орографске карактеристике

Орографске карактеристике овог рејона карактеришу планина Озрен (1178 m) са северозападне стране рејона, са југоисточне стране Сврљишке планине (1334 m) и Сува планина (1810 m), које припадају Карпатским планинама, док се планина Јастребац (1491 m) налази са западне стране центалног дела овог рејона, и припада Родопским планинама. Венци и падине ових Карпатских и Родопских планина, као и брдовити терени који су заступљени више у источном и југоисточном делу рејона, орографски карактеришу овај рејон. Терени на приобаљу Јужне Мораве и Нишаве су више благо брдовити и равни (поред река).

Пејзаж

Рејон припада брдско-планинском појасу. Централним делом рејона протиче Јужна Морава, а као део Јужноморавске долине налази се Нишка котлина која почиње на истоку од Сићевачке клисуре, док на западу сраста са Моравском котлином. Јужним делом рејона протиче река Нишава. Дуж ових река се налазе претежно влажне и поплавне шуме храста лужњака, јасена, јове, врбе, тополе и др, а у непосредној близини парцеле са ратарским и повртарским културама, као и насеља. На брдовитијем делу рејона пејзаже карактеришу и мали воћњаци и умерено разуђена насеља. Северни део рејона чини Сокобањска котлина са шумама храста цера, сладуна и др, а пејзаже чине и мешовите ратарске и воћарске културе, као и Бованска клисура.

Заступљеност винограда и произвођача грожђа

У овом рејону 8.415 газдинстава поседује винограде, што чини свега око 33,15% од укупног броја пољопривредних газдинстава овог рејона. Највећи број виноградара, као и парцела под виноградима се налазе у општинама града Ниша.

Виногорја

нишки рејон има следећа виногорја:

1.6.1. Сокобањско виногорје/Сокобања;

1.6.2. Алексиначко виногорје/Алексинац;

1.6.3. Житковачко виногорје/Житковац;

1.6.4. Чегарско виногорје/Чегар;

1.6.5. кутинско виногорје/Кутинско;

1.6.6. Сврљишко виногорје/Сврљиг.

1.6.1. Сокобањско виногорје/Сокобања

Простирање

Сокобањско виногорје се налази на североисточној страни рејона обухватајући Сокобањску котлинско-брдску област.

Границе

Граница виногорја почиње од потеса „Средњи Брод” код пута Сокобања – Бован и иде на север сеоским путем до села Трубаревца. Одатле граница иде сеоским путем западно од потеса „Трњак”, преко манастира Сопот, а даље путем Врбовац – Рујевица до потеса „Црвени брег”. Граница даље иде преко потеса „Дрењци”, кота 406 и 360, излази на пут Сокобања – Јошаница, код Јошаничке бање и тим путем на север до засеока Орловац изнад села Јошаница. Одатле граница скреће на исток и преко потеса „Шиљак” – кота 602 и „Мале Неговице” – кота 619 излази у Влашко Село. Граница одатле иде на југ до села Врмџа и преко Горње Мале и потеса „Бељак” излази на пут Сокобања – Мужинац код коте 491. Граница даље иде тим путем преко села Мужинац и Шарбановац до потеса „Крушар” и „Тршевина” – кота 557 до села Николинца. Даље граница наставља на исток преко коте 562 и потеса „Крива крушка”, „Косовски дел” – кота 617, „Високи дел” – кота 571 до села Богдинца – кота 395 на путу Милушинац – Читлук. Граница иде на југ тим путем до изворишта реке Моравице изнад села Врело. Граница наставља тим путем и западно од насеља Читлук скреће и иде путем пратећи ток реке Моравице и пролази изнад места Дуго Поље, Блендија, Соко град, Сокобања, где долази јужно од Сокобање, северно од границе рејона и иде на кратко ободом шуме где се поново укључује на исти асфалтни пут. Даље граница иде на север тим путем и код коте 287 скреће на запад и пролази изнад насеља Ресник, где југозападно од села Ресник преко врха „Ртањ” – кота 439 излази код цркве у селу Поружница. Одатле преко засеока Равна Шума и преко потеса „Раскрсје” границом рејона долази до почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Сокобањско виногорје обухвата делове катастарских општина Јошаница, Врмџа, Мужинац, Шарбановац, Бели Поток, Сокобања, Николинац, Блендија, Дуго Поље, Богдинац, Читлук, Трговиште, Жучковац, Ресник, Трубаревац, Врбовац и Рујевица.

1.6.2. Алексиначко виногорје/Алексинац

Простирање

Алексиначко виногорје обухвата терене са десне стране Јужне Мораве, између аутопута и планинских предела источно од Алексинца.

Границе

Граница Алексиначког виногорја почиње од аутопута на граници К.О. Алексинац и Ражањ и иде на североисток границом ових двеју К.О. до изохипсе 400 у потесу „Дреновачка коса”, а затим преко кота 422 – „Језерска коса” и 473 излази на изохипсу 500. Том изохипсом граница иде до пута преко потеса „Смрданачка коса” којим иде на југ према селу Мозгово, а затим на североисток изохипсом 400, источно до Мозговачке реке до потеса „Дуги део”. Одатле граница иде на југ, поклапајући се са границом рејона, преко потеса „Церовачка коса”, источно од села Мозгова и Завој, где се искључује са границе рејона и преко коте 352 долази до коте 383 – „Горела чука”, а затим путем преко коте 319 – „Кашкало” до изохипсе 300 којом иде изнад Суботинца, Краљева и Алексинца до потеса „Крошар”, источно од насеља Вакуп. Одатле граница иде преко коте 351 до Саставичког потока, тим потоком на југ, а затим путем северно од потеса „Шуматовац” преко коте 442 – „Коњска пољана”, затим потеса „Оскоруша” – кота 538 до почетка Пруговачке реке. Граница се даље преко села Пруговца спушта асфалтним путем преко села Станци до манастира Св. Стеван код Липовца и даље на југ преко потеса „Пожарак” и „Горуновац” долази до изохипсе 450 у потесу „Рудине”. Том изохипсом граница наставља изнад села Горњи Крупац до асфалтног пута за село Преконози све до цркве Св. Никола, скреће на југоисток преко коте 552 – извор „Рујевац” до села Рсовца и даље путем Рсовац – Палиграце иде до границе К.О. Алексинац – Ниш. Граница виногорја иде на југозапад том границом до аутопута, а затим на север аутопутем све до границе општина Алексинац и Ражањ, односно до почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Алексиначко виногорје обухвата делове катастарских општина Мозгово, Бован, Вукашиновац, Делиград, Јасење, Рутевац, Ћићина, Бобовиште, Суботинац, Краљево, Алексинац ван варош, Вакуп, Алексинац варош, Пруговац, Алексиначки Бујмир, Глоговица, Станци, Липовац, Горњи Крупац, Преконози, Рсовац, Дражевац и Катун, као и катастарске општине Брадарац, Доњи Крупац, Бели Брег и Добрујевац.

1.6.3. Житковачко виногорје/Житковац

Простирање

Житковачко виногорје обухвата терене са леве стране Јужне Мораве између пруге Београд – Ниш, и обронака планине Јастребац и општине Крушевац.

Границе

Граница Житковачког виногорја почиње на северу од пруге Београд – Ниш, на пружном прелазу на асфалтном путу, између Доњег Љубеша и Витковца и иде на југ пругом све до пружног прелаза на путу Тешица – Лоћика. Одатле граница скреће на запад тим путем до реке Турије, а затим путем преко коте 222.0 на северозападном ободу насеља Лоћика долази до изохипсе 250 у потесу „Ограђе”. Том изохипсом граница иде на запад, све до Гарванског потока, а одатле асфалтним путем Шурић – Чукуровац – Кулина до коте 226.8, односно до раскрснице путева ка Породину и Љуптену. Одатле граница у истом правцу преко коте 429 – „Гола чука” долази на изохипсу 400, којом иде северно од Породина и долази до Лојзишког потока, а затим у правцу северозапада преко коте 502 – „Големи лаз” долази до границе К.О. Алексинац – Крушевац. Затим граница иде ка североистоку границом ових двеју К.О. до Срезовачке реке и њоме на североисток до ушћа у Жикин поток. Одатле граница скреће на север и преко коте 275 и преко координата: N 43° 33’ 58’’, E 21° 33’ 54’’ и N 43° 34’ 10’’, E 21° 33’ 50’’ иде до кота 306 и 241 и преко координате: N 43° 34’ 36’’, E 21° 33’ 45’’ долази до коте 196 изнад села Доњи Љубеш, а затим до пруге Ниш – Београд, односно до почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Житковачко виногорје обухвата делове катастарских општина Доњи Љубеш, Срезовац, Горњи Љубеш, Корман, Породин, Кулина, Чукуровац, Честа, Врћеновица, Лоћика, Копривница, Банковац, Тешица, Лужане, Нозрина, Моравац, Житковац, Прћиловица, Доњи Адровац и Трњане, као и катастарске општине Доња Пешчаница, Горња Пешчаница, Гредетин, Радевце, Јаковље, Љуптен, Каменица, Лознац, Шурић, Мали Дреновац, Горње Сухотно, Крушје, Горњи Адровац, Доње Сухотно, Беља, Стублина.

1.6.4. Чегарско виногорје/Чегар

Простирање

Чегарско виногорје обухвата терене у доњем сливу реке Нишаве и то брдске терене са десне стране.

Границе

Граница виногорја на северозападу почиње од аутопута Београд – Ниш, на граници општина Ниш и Алексинац и иде на североисток том границом, а затим и границом К.О. Палиграце – Врело све до Врелске реке, њоме на север, а затим и потоком Жеврњак до села Врело. Граница даље иде асфалтним путем до села Кравља, а затим низ Топоничку реку до цркве у Доњој Паљини. Ту граница скреће на исток потоком Базарје и у потесу „Ланиште”, источно од Горње Паљине излази на изохипсу 500, сече пут за Кленовик, наставља на исток изнад Рујника све до цркве изнад села Хума – кота 492. Даље граница иде преко потеса „Жеденац” – кота 580 на изохипсу 450, којом иде изнад села Бреница, Каменица и Горњи Матејевац, а затим преко потеса „Градац” излази на изохипсу 500 којом иде изнад Кнез Села, Јасеновика, Врела и Грамаде долази до превоја испод потеса „Јованов дел”. Одатле граница иде на југ изохипсом 550, а затим и преко „Ореовца” – кота 682, „Пасјаче” – кота 655 и „Сићева” – кота 545, преко координате: N 43° 21’ 12’’, E 22° 04’ 42’’ до манастира Свете Петке. Ту граница скреће на југ изохипсом 550 до пута Црнче – Равни До и тим путем до Равног Дола – кота 431. Одатле граница скреће на северозапад и иде изохипсом 450, пролази изнад Островице и долази до потеса „Горуње”, северно од Куновице. Одатле граница у правцу југа пролази изохипсом 600, а затим линијом преко извора Арнаутовица долази до коте 329 – асфалтни пут Ниш – Плоча и тим путем до раскрснице ка Јелашници. Одатле граница иде шумским путем преко потеса „Сугарчев врх” до извора Воденички камен, а одатле на југозапад изохипсом 450 до засеока Селиште и сеоским путем до Чукњеника. Одатле граница у правцу југозапада излази на изохипсу 550 и њоме обронцима Суве планине преко Раутова све до изнад села Радикина Бара. Граница се даље спушта путем до коте 449 у селу и линијом преко потеса „Калуђерица” излази у насеље Прва Кутина, на асфалтном путу источно од моста преко Кутинске реке. Одатле граница иде изохипсом 250, преко насеља Нишка Бања све до асфалтног пута Јелашница – Просек, прелази Нишаву и долази до пута Пирот – Ниш. Граница иде на запад тим путем, а затим и путем Ниш – Београд до почетне тачке виногорја.

Виногорје не обухвата шумски део планине Попова Глава североисточно од града Ниша и то део паралелан са правцем аутопута Београд – Ниш од почетка шумског појаса у катастарској општини Горњи Комрен (на југоистоку) до завршетка шумског појаса у катастарској општини Берчинац (на северозападу).

Обухваћене катастарске општине

Чегарско виногорје обухвата делове катастарских општина Горња Трнава, Миљковац, Горња Трнава, Берчинац, Паљина, Горња Топоница, Вртиште, Рујник, Чамурлија, Трупале, Поповац, Доњи Комрен, Горњи Комрен, Хум, Бреница, Каменица, Доња Врежина, Кнез Село, Горња Врежина, Јасеновик, Малча, Ореовац, Врело, Пасјача, Сићево, Просек – Манастир, Острвица, Куновица, Равни До, Јелашница, Нишка бања, Прва Кутина, Радикина бара, Раутово, Чукљеник и Куновица, као и катастарске општине Врело, Кравље, Палиграце, Веле Поље и Доњи Матејевац I.

1.6.5. Кутинско виногорје/Кутина

Простирање

Кутинско виногорје обухвата виноградарске терене који се налазе са јужне стране и у непосредној близини града Ниша.

Границе

Граница виногорја почиње на северозападу на путу Прокупље – Ниш – Гаџин Хан и иде њиме на исток, а затим од координате: N 43° 18’ 08’’, E 21° 58’ 59’’ и на југ до места испод потеса „Калуђерица”, јужно од Прве Кутине. Одатле граница иде преко коте 223.9 у правцу југозапада и излази на изохипсу 400. Том изохипсом граница долази до испред села Вукманово и наставља на запад северним обронцима планине Селичевице, најпре изохипсом 450 до испред Бербатова, затим изохипсом 500 изнад Бербатова, па од Габровачке реке изохипсом 400 изнад села Доњег Власа, Перутине и Малошишта, а затим на југ путем до потеса „Голи Рид” – кота 567 и даље на запад до античког града Копријана (тзв. „Курвиног града”) – кота 335. Граница се, затим, укључује на пут Лесковац – Ниш и тим путем иде на север све до почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Кутинско виногорје обухвата делове катастарских општина Ниш „Бубањ”, Паси Пољана, Ниш „Ћеле Кула”, Суви до, Нишка бања, Прва Кутина, Вукманово, Бербатово, Доње Власе, Перутина, Кнежица, Малошиште, Белотинац, као и катастарске општине Габровац и Ћурлина.

1.6.6. Сврљишко виногорје/Сврљиг

Простирање

Сврљишко виногорје се налази на северозападним обронцима Сврљишких планина у котлини око Сврљига (у средишњем делу општине).

Границе

На западу граница почиње од села Лалинца и иде на исток изохипсом 500, преко села Плужина и Нишевац, а затим на југ пругом Књажевац – Сврљиг све до реке „Калнице” – кота 359, а затим на исток преко потеса „Беловина”, изохипсом 450, јужно од села Шљивовика излази на пут Драинац – Сврљиг. Даље граница скреће на југ и иде тим путем преко потеса „Љубовац” и у потесу „Илијин обор” наставља на исток изохипсом 400 са северне стране града Сврљига према селу Жељеву, преко потеса „Дубрава” до коте 429 – „Очановица”. Ту граница излази на границу катастарских општина Рибаре – Белоиње, иде даље њоме на југ и прелази Сврљишки Тимок код места звано „Миладинов крст”, па путем према селу Рибару до коте 460 изнад села. Даље граница иде на запад обронцима Сврљишких планина, изохипсом 450 и села Ђуринац до Преконошке реке. Одатле граница кратко иде путем Ђуринац – Преконога до изохипсе 500 и њоме до асфалтног пута Преконога – Сврљиг. Граница иде тим путем на север до изохипсе 450, њоме на исток, а затим на север низводно реком Помосницом до пута Сврљиг – Ниш. Граница даље скреће на запад и иде путем све до превоја код села Грамада. Граница даље наставља на северозапад изохипсом 500 и путем Хаџићево – Лалинац до села Грбавче, а затим даље изохипсом 500, преко села Сливје до села Лалинац, односно до почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Сврљишко виногорје обухвата делове катастарских општина Сливје, Лалинац, Плужина, Нишевац, Грбавче, Преконога, Шљивовик, Сврљиг, Ђуринац, Рибаре, као и катастарску општину Мерџелат.

Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси

Препоручене/дозвољене сорте за Нишки рејон по виногорјима које служе за производњу квалитетног вина са географским пореклом (квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом – К.П.К. и врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом – К.Г.П.К.) са максималним дозвољеним приносима (у килограмима) по биљци винове лозе и по хектару су:

СОРТЕ ЗА

БЕЛА ВИНА

Сокобањско

Алексиначко

Житковачко

Чегарско

Кутинско

Сврљишко

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Тамјаника













2,5

2

7.500

8.000

Сланкаменка црвена (Пловдина)













2,5

2

7.500

8.000

Смедеревка











2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Жупљанка













2,5

2

7.500

8.000

Неопланта













2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Savagnin Rose (Траминац)













2,5

2

7.500

8.000

Muscat Ottonel













2,5

2

7.500

8.000

Chardonnay













2,5

2

7.500

8.000

Sauvignon Blanc













2,5

2

7.500

8.000

Pinot Blanc (Бургундац бели)













2,5

2

7.500

8.000

Pinot Gris (Бургундац сиви)













2,5

2

7.500

8.000

Riesling (Рајнски ризлинг)













2,5

2

7.500

8.000

Riesling Italico (Италијански ризлинг, Грашевина)













2,5

2

7.500

8.000

СОРТЕ ЗА

РОЗЕ ВИНА

Сокобањско

Алексиначко

Житковачко

Чегарско

Кутинско

Сврљишко

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Limberger (Франковка)













2,5

2

7.500

8.000

Portugieser (Португизер)













2,5

2

7.500

8.000

Вранац









2,5

2

7.500

8.000

Прокупац (Рскавац)













2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Неготинка













2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Pinot Noir (Бургундац црни)













2,5

2

7.500

8.000

Gamay Noir (Гаме)













2,5

2

7.500

8.000

Merlot













2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Sauvignon













2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Franc













2,5

2

7.500

8.000

Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)













2,5

2

7.500

8.000

Shiraz (Syrah)



2,5

2

7.500

8.000

СОРТЕ ЗА

ЦРВЕНА ВИНА

Сокобањско

Алексиначко

Житковачко

Чегарско

Кутинско

Сврљишко

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Portugieser (Португизер)













2,5

2

7.500

8.000

Тамјаника црна













2,5

2

7.500

8.000

Limberger (Франковка)













2,5

2

7.500

8.000

Вранац









2,5

2

7.500

8.000

Прокупац (Рскавац)













2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Неготинка













2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Pinot Noir (Бургундац црни)













2,5

2

7.500

8.000

Gamay Noir (Гаме)













2,5

2

7.500

8.000

Merlot













2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Sauvignon













2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Franc













2,5

2

7.500

8.000

Shiraz (Syrah)



2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене сорте бојадисери

Alicante Bouschet

2,5

2

7.500

8.000

Gamay Teinturier (Гаме бојадисер)

2,5

2

7.500

8.000

Зачинак (Неготинско црно)

2,5

2

7.500

8.000

Жупски бојадисер

2,5

2

7.500

8.000

Крајински бојадисер

2,5

2

7.500

8.000

 – основна рејонирана сорта (препоручена)  – допунска рејонирана сорта (дозвољена)

У изузетно повољним годинама, принос се може увећати за највише 0,5 kg по биљци винове лозе.

Друге карактеристике везане за производњу грожђа и вина:

Нишки рејон

(Сокобањско, Алексиначко, Житковачко, Чегарско, Кутинско и Сврљишко виногорје)

СОРТЕ ЗА СТОНУ УПОТРЕБУ ГРОЖЂА (ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ САМО ЗА ВИНОГОРЈА)

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

– Chasselas (Шасла бела, Племенка бела)

– Chasselas rosse (Шасла црвена, Племенка црвена)

– Чауш бели

– Црвени дренак (Разаклија)

– Друге сорте

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

– Опузенска рана

– Бисерка рана

– Демир капија

– Београдска рана

– Косовска рана

– Грочанка

– Кармен

– Банатски мускат

– Радмиловачки мускат

– Смедеревски мускат

– Ласта

– Србија

– Београдска бесемена

– Неготински рубин

– Кавадарски дренак

– Антигона

– Повардарска позна

– Друге сорте

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

– Prima

– Ora

– Early Muscat

– Чабски бисер

– Cardinal

– Irsai Oliver

– Љана

– Matilde

– Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

– Perlette (Перлет)

– Reine des vignes (Kраљица винограда)

– Sultanine blanche (Thompson seedless, Султанина)

– Super rani Bolgar (врло рани Афус-али)

– Exalta

– Muscat Precoce de Saumur

– Danlas

– Alina

– Angela

– Astaniskij

– Fanny

– Georg

– Lival

– Nadegda Azos

– Muscat Rose St Vallier

– Michele Palieri

– Victoria

– Katharina

– Dattier de Bouyrout (Афус-али, Регина)

– Moldоva

– Alphonse Lavallée

– Italia (Мускат италија)

– Muscat d’Alexandrie (Александријски мускат)

– Друге сорте

ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ ЛОЗНЕ ПОДЛОГЕ

– Berlandieri x Riparia, Kober 5BB

– Berlandieri x Riparia, SO4

– Berlandieri x Riparia, Teleki 5C

– Berlandieri x Riparia, Teleki 8B

– Berlandieri x Riparia, 420 А

– Berlandieri x Rupestris, Richter 110

– Berlandieri x Rupestris, Paulsen 1103

– Berlandieri x Rupestris, Ruggeri 140

– Berlandieri x Rupestris, Richter 99

– Chasselas х Berlandieri, 41B

– Fercal

– Друге подлоге

УЗГОЈНИ ОБЛИК (НАЧИН РЕЗИДБЕ) КОД ВИНОГРАДА НАМЕЊЕНИХ ПРОИЗВОДЊИ ГРОЖЂА ЗА КВАЛИТЕТНА ВИНА СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ

– Једногуби Гијов (Гујо)

– Двогуби Гијов (Гујо)

– Карловачки

– Роајатска кордуница

– Асиметрична кордуница

– Казeнављева кордуница

– са слободним (падајућим) ластарима

– Силво кордуница

– Мозерова кордуница

– Жупски

– Крајински

– Други слични узгојни облици

МИНИМАЛНИ САДРЖАЈ АЛКОХОЛА (% VOL)

(уколико вино није произведено на посебан начин)

Бела/Розе

Црвена

10,0

10,5

1.7. НИШАВСКИ РЕЈОН/НИШАВА

Простирање

Нишавски рејон обухвата виноградарске терене који се налазе у ужој котлини средњег слива реке Нишаве.

Границе

Нишавски рејон обухвата виноградарске терене који се налазе у ужој котлини средњег слива реке Нишаве (делови општина Бела Паланка, Пирот, Димитровград и Бабушница). Граница рејона почиње на северозападу од школе у насељу Градиште у општини Бела Паланка и иде асфалтним путем на исток до насеља Долац и северно од сеоске школе преко коте 416, југоисточно од насеља прелази на изохипсу 450, обухвата целокупан потес „Лозје” и северно од потеса „Градишко Поље” излази на асфалтни пут Долац – Крупац. Граница даље иде тим путем на југоисток и на ободу села Крупац у правцу истока прелази на изохипсу 400, затим наставља њоме идући изнад села Врандол и северно од потеса „Нерезина” у правцу североистока долази до западног обода села Дражево. Граница одатле кратко иде у правцу југоистока путем према селу Илинци до школе у селу Дражево и у истом правцу преко кота 515 – „Чокин дел”, 473 – „Дел”, 507 – „Сврљиг”, 593 – „Дубрава”, затим скреће на југ шумским путем до коте 490, и даље на исток путем до потока Влашки дол. Граница се даље спушта у правцу југа тим потоком до обода засеока Дол (координата: N 43° 14’ 37’’, E 22° 19’ 22’’) и у правцу истока излази на асфалтни пут Бела Паланка – Бабин Кал (координата: N 43° 14’ 37’’, E 22° 19’ 35’’). Граница даље иде њиме на север до потеса „Крадњи дел” (координата: N 43° 14’ 46’’, E 22° 19’ 57’’) и у правцу истока излази на северни обод насеља Букоровац, затим кратко асфалтним путем према Горњој Глами и на југоисток сеоским путем ка насељу Клење до раскрснице путева у центру села. Одатле се граница пење сеоским путем у правцу североистока на изохипсу 350 и њоме на исток све до пута Љубатовица – Чифлик. Граница даље иде на север потоком до сеоске школе у Љубатовици, а затим на исток путем према потесу „Големи дел” у правцу ка засеоку Трешњанци и даље у истом правцу преко коте 516, затим северним ободом села Сињац, па преко коте 503 – „Сињачки дел” и у коти 379 излази на асфалтни пут на југоисточном ободу села Враниште. Одатле се граница спушта у правцу југоистока сеоским путем Враниште – Црноклиште, испод потеса „Батина глава” све до раскрснице путева у селу Црноклиште. Одатле граница поново иде на исток преко кота 466 – „Бујин врх”, 616 – „Бошков дел”, 642 – „Ујевац”, прелази реку Темштицу (координата: N 43° 14’ 19’’, E 22° 31’ 55’’) и преко потеса „Јечменица” и „Равна” од села Сопот долази до раскрснице путева у поменутом селу. Одатле граница иде на југ изохипсом 500 све до коте 495 – „Шарива ливада”, а затим путем преко коте 560 у правцу југоистока излази на асфалтни пут Пирот – Нишор и кратко на југ тим путем до коте 570 – „Адем” и у правцу југоистока долази на северни обод насеља Градашница. Одатле у правцу северозапада, преко потеса „Припор” излази на изохипсу 600, сече асфалтни пут Пирот – Рсовци и том изохипсом наставља изнад села Бериловац, Извор, Крупац, Велико Село, Градиште, Чиниглавци, Паскашија, Обреновац, затим изнад Димитровграда, сече асфалтни пут Димитровград – Радејна, затим изнад села Бачево и излази на државну границу са Бугарском. Одатле граница иде на југозапад све до пута Сливница – Лукавица. Затим граница скреће на северозапад и идући изохипсом 600, пролази изнад села Лукавица, Жељуша, Гојин Дол, Срећковац и Суково све до коте 597 – „Грдоман”, југоисточно од Сукова. Одатле граница у правцу запада иде до Суковског манастира, а затим кратко на југ путем поред реке Јерме и испод потеса „Козарица” опет излази на изохипсу 600. Граница иде том изохипсом изнад села Горња Држина, затим испод манастира Свети Николај и од западног обода потеса „Мађије”, у правој линији у правцу запaда, преко засеока Комије прелази реку Јерму (координата: N 43° 00’ 26’’, E 22° 39’ 24’’) и излази поново на изохипсу 600. Том изохипсом граница наставља на северозапад изнад села Јалботина, Петровац и Држина, а затим асфалтним путем Присјан – Пирот се спушта на изохипсу 500 и њоме изнад села Расница и Костур долази до асфалтног пута Доње Крњино – Блато. Одатле граница у истом правцу преко коте 558 – „Чука” и потеса „Росуља” излази на асфалтни пут Пирот – Понор, североисточно од села Понор. Граница одатле скреће на северозапад тзв. старим путем Пирот – Бела Паланка, јужно од планине Белаве све до коте 486, код раскрснице асфалтних путева, јужно од села Кременица. Ту граница скреће на запад и изохипсом 450 јужно од потеса „Јазбина”, долази до пута Бела Паланка – Ореовац, источно од потеса „Велико курило”. Одатле граница иде на југ тим путем према селу Ореовац, све до северног обода насеља и преко потеса „Стасовац” у правцу југозапада излази на асфалтни пут у селу Дивљана код сеоске школе. Одатле граница скреће на северозапад и линијом преко манастира Св. Димитрија и кота 456 – „Големи камен” западно од села Мокра, 495 – „Слатина”, 452 – „Јањар” и 426 – „Камен” у село Вргудинац и даље у истом правцу преко кота 613 – потес „Давчевац” и 492 до коте 330 – асфалтни пут у селу Глоговац, а затим преко потеса „Крушје”, „Раскрсје” на асфалтном путу Црвена Река – Куновица (координата: N 43° 16’ 25’’, E 22° 10’ 39’’), „Пајина Ливада”, „Голема Ливада” и „Росуља” до села Равни До – кота 431, раскрсница путева ка селима Црнче и Островица. Одатле граница скреће на север и западно од потеса „Престоље” и „Огорелица” излази на коту 542 – „Џоканов киче”, обухватајући тако насеље Црнче. Одатле граница наставља у истом правцу изохипсом 500 до координате: N 43° 19’ 02’’, E 22° 09’ 50’’ и преко коте 510 – „Пињкичер” и Нишаве у правцу истока долази до села Градиште, односно почетне тачке рејона.

Границе Нишавског рејона обухватају и границе Бабушничког виногорја које представља физички одвојено виногорје.

Карта 1.7.1. Границе рејона и виногорја Нишавског рејона

vinogradi_Page_044.tiff

Обухваћене општине

Нишавски рејон обухвата територију у општинама Бела Паланка, Пирот, Димитровград и Бабушница.

Површине рејона и виногорја

Нишавски рејон заузима површину од 49.333,88 ha, где је највеће Пиротско виногорје.

Табела 1.7.1. Површине рејона и виногорја Нишавског рејона

Виногорја

Укупна површина

ha

% (рејон)

% (виногорје)

Белопаланачко виногорје

8.916,98

18,07

27,68

Пиротско виногорје

19.524,20

39,58

60,63

Бабушничко виногорје

3.763,17

7,63

11,69

Укупно

32.204,35

65,28

100,00

Нишавски Рејон

Укупна површина (ha)

49.333,88

Површине под виноградима

На основу пољопривредног пописа из 2012. године у Нишавском рејону има 470,88 ha винограда (око 461,19 ha родних винограда, односно 97,94%), од чега је 37,78 ha са стоним сортама и 433,1 ha са винским сортама.

Графикон 1.7.1. Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Нишавским рејоном

vinogradi_Page_045.tiff

Климатски фактори

У табели 1.7.2. су приказане вредности неких биоклиматских индекса на основу података из метеоролошких станица у Бабушници, Белој Паланци, Димитровграду и Пироту (1961–2010).

Табела 1.7.2. Биоклиматски индекси за Нишавски рејон

Станица

AVG

WIN

BEDD

HI

CI

DI

N0

N35

N15

Бабушница

16.0

1363.7

1197.9

1952.6

9.0

189.2

7.9

4.2

4.1

Бела Паланка

17.2

1596.1

1334.9

2187.6

10.3

163.2

5.2

6.8

2.0

Димитровград

16.0

1357.3

1200.3

1935.1

9.3

195.7

7.7

2.1

2.4

Пирот

16.5

1464.9

1264.2

2042.2

9.7

170.1

6.9

4.1

2.0

Карта 1.7.2. Винклеров индекс Нишавског рејона

vinogradi_Page_046.tiff

Земљишни услови

Преовлађујући типови земљишта овог рејона су вертисол и флувисол, а у мањој мери су заступљени и рендзина, сирозем и литосол на карбонатним супстратима, еутрични камбисол, калкомеланосол, сирозем, литосол на кречњаку, лувисол и земљишта у лесивирању, колувијум, као и псеудоглеј и остала земљишта.

Карта 1.7.3. Типови земљишта Нишавског рејона

vinogradi_Page_047.tiff

Топографски фактори

Географска ширина

Рејон се простире од 43° 18’ географске ширине на северу до 42° 58’ географске ширине на југу.

Надморска висина

Већи део рејона се простире на надморским висинама од 250 m до 800 m, али се предели где се простиру виногорја и где се налазе виногради углавном налазе на надморским висинама од 320 m до 550 m.

Карта 1.7.4. Надморска висина Нишавског рејона

vinogradi_Page_048.tiff

Нагиб терена

Овај рејон се углавном карактерише стрмим, умерено-стрмим до благим нагибима терена на којима се налазе виногради.

Карта 1.7.5. Нагиб терена Нишавског рејона

vinogradi_Page_049.tiff

Експозиција терена

Рејон се карактерише различитим експозицијама терена, преовлађују претежно јужне и претежно северне експозиције, али се виногради углавном налазе на јужним и југоисточним експозицијама.

Карта 1.7.6. Експозиција терена Нишавског рејона

vinogradi_Page_050.tiff

Орографске карактеристике

Oрографске карактеристике овог рејона дају Сврљишке планине (1334 m) које се простиру са северне стране, а са североисточне стране планина Видлич (1413 m). Влашка планина (1443 m), се простире са јужне стране, а са југозападне стране Сува планина (1809 m), које припадају Балканским планинама. Центални део рејона карактерише нижа планина Белава (946 m). Венци и падине ових планина, као и брдовити терени који су више заступљени у централном и јужном делу рејона, као и у Бабушничком виногорју, испресецани коритима река, орографски карактеришу овај рејон. У котлини реке Нишаве се простиру равни и благо брдовити терени.

Пејзаж

Овај рејон се простире у ужој котлини средњег слива реке Нишаве, у брежуљкастом појасу где су претежно заступљене шуме храста цера, сладуна и др. и нижем брдском појасу букових шума. Главне пејзажне карактеристике дају ове шуме, воћњаци и разуђена насеља која се налазе на нагибима, односно падинама планина са северне и јужне стране.

Заступљеност винограда и произвођача грожђа

У овом рејону 3.598 газдинстава поседујe винограде, што чини око 30,3% од укупног броја пољопривредних газдинстава овог рејона. Највећи број виноградара, као и парцела под виноградима се налази у општини Пирот.

Виногорја

нишавски рејон има следећа виногорја:

1.7.1. Белопаланачко виногорје/Бела Паланка;

1.7.2. Пиротско виногорје/Пирот;

1.7.3. Бабушничко виногорје/Бабушница.

1.7.1. Белопаланачко виногорје/Бела Паланка

Простирање

Белопаланачко виногорје обухвата уске терене Белопаланачке котлине са једне и друге стране реке Нишаве.

Границе

Белопаланачко виногорје се састоји од два дела: северног и јужног.

Северни део овог виногорја се налази са десне стране реке Нишаве на уском подручју између долине Нишаве и обронака Сврљишких планина. Граница овог дела виногорја на истоку креће од насеља Градиште и иде асфалтним путем на исток до насеља Долац и северно од сеоске школе преко коте 416, југоисточно од насеља прелази на изохипсу 450, обухвата целокупан потес „Лозје” и северно од потеса „Градишко поље” излази на асфалтни пут Долац – Крупац. Граница даље иде тим путем на југоисток и на ободу села Крупац у правцу истока прелази на изохипсу 400, затим наставља њоме идући изнад села Врандол и северно од потеса „Нерезина”, у правцу североистока долази до западног обода села Дражево. Граница одатле кратко иде у правцу југоистока путем према селу Илинци до школе у селу Дражево и у истом правцу преко кота 515 – „Чокин дел”, 473 – „Дел”, 507 – „Сврљиг”, 593 – „Дубрава”, затим скреће на југ шумским путем до коте 490, и даље на исток путем до потока Влашки дол. Граница се даље спушта у правцу југа до обода села Дол и у правцу истока излази на асфалтни пут Бела Паланка – Бабин Кал. Граница даље иде њиме на север до потеса „Крадњи дел” и у правцу исток излази на северни обод насеља Букоровац, затим кратко иде асфалтним путем према Горњој Глами и на југоисток сеоским путем ка насељу Клење до раскрснице путева у центру села. Одатле граница се пење сеоским путем на изохипсу 350 и њоме на исток све до пута Љубатовица – Чифлик. Граница даље иде на север потоком до сеоске школе у Љубатовици, а затим на исток путем према потесу „Големи дел” у правцу ка засеоку Трешњанци и даље у истом правцу преко коте 516, затим северним ободом села Сињац, па преко коте 503 – „Сињачки дел” и у коти 379 излази на асфалтни пут на југоисточном ободу села Враниште. Одатле се граница спушта у правцу југоистока сеоским путем Враниште – Црноклиште, испод потеса „Батина глава”, све до границе општина Бела Паланка – Пирот (граница К.О. Враниште – Сињац) и том границом на југ све до асфалтног пута Пирот – Ниш. Граница скреће на запад тим путем, а затим се од раскрснице према месту Сињац одваја асфалтним путем у правцу северозапада до места Љубатовица. Од јужног обода тог насеља граница се спушта потоком до реке Нишаве и преко коте 302 долази до пута. Граница даље иде на исток путем Љубатовица – Клење, потес „Јањина”, кратко на север путем ка месту Букоровац и даље на исток асфалтним путем који прати ток реке Нишаве, Букоровац – Врандол – Крупац. Од јужног обода насеља Крупац, граница иде кратко реком Нишавом, а затим путем по ободу потеса „Градишко Поље” ка селу Долац преко коте 353 – „Подвиње”. Одатле граница преко коте 520 – „Савњанов врх” долази до југозападног обода места Градиште, односно почетне тачке северног дела виногорја.

Јужни део овог виногорја се налази са леве стране реке Нишаве на уском подручју између долине Нишаве и обронака Суве планине. Граница јужног дела овог виногорја почиње на северу од коте 542 – „Џоканов киче”, северозападно од места Црнче и креће на исток путем преко засеока Постаја Радов Дол до пруге Ниш – Пирот. Граница иде пругом до железничког надвожњака, а затим асфалтним путем Ниш – Пирот, све до моста преко Нишаве, југоисточно од места Чифлик, кратко се спајајући са северним делом виногорја код моста северно од Беле Паланке. Граница се од моста код Чифлика враћа на запад, најпре кратко ободом шуме планине Белава преко коте 366, кратко реком Седлар на југ и ободом шуме све до потока Панталеа. Одатле граница иде шумским путем јужно од потеса „Дубрава”, преко коте 466 до обода насеља Клисура, кратко на југ путем уз поток ка потесу „Стојин врх” до обода шуме и преко коте 466 – „Бабичина њива” до пута који од места Клисура у правцу југа излази на асфалтни пут Пирот – Бела Паланка. Граница одатле скреће на северозапад тзв. старим путем Пирот – Бела Паланка, јужно од планине Белаве све до коте 486, код раскрснице асфалтних путева јужно од села Кременица. Ту граница скреће на запад и изохипсом 450, јужно од потеса „Јазбина” долази до пута Бела Паланка – Ореовац, источно од потеса „Велико курило”. Одатле граница иде на југ тим путем према селу Ореовац све до северног обода насеља и преко потеса „Стасовац” у правцу југозапада излази на асфалтни пут у селу Дивљана код сеоске школе. Одатле граница скреће на северозапад и линијом преко манастира Св. Димитрија и кота 456 – „Големи камен” западно од села Мокра, 495 – „Слатина”, 452 – „Јањар” и 426 – „Камен” у село Вргудинац и даље у истом правцу преко кота 613 – потес „Давчевац” и 492 до коте 303 – асфалтни пут у селу Глоговац, а затим преко потеса „Крушје”, „Раскрсје” на асфалтном путу Црвена Река – Куновица, „Пајина ливада”, „Голема ливада” и „Росуља” до села Равни До – кота 431, раскрсница путева ка селима Црнче и Островица. Одатле граница скреће на север и западно од потеса „Престоље” и „Огорелица” излази на коту 542 – „Џоканов киче”, односно почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Белопаланачко виногорје обухвата следеће катастарске општине:

Северни део: делови катастарских општина Градиште I, Долац, Крупац, Врандол, Дражево, Моклиште, Дол, Бубуровац, Клење, Љубатовица, Сињац, Враниште и Црноклиште.

Јужни део: делови катастарских општина Црнче, Равни До, Ланиште, Лесковик, Тамњаница, Црвени Брег, Глоговац, Шпај, Црвена Река, Вргудинац, Ново Село, Мокра, Дивљана, Ореовац, Бела Паланка – ван варош, Бела Паланка – варош, Кременица, Клисура и Чифлик.

1.7.2. Пиротско виногорје/Пирот

Простирање

Пиротско виногорје заузима валовите и брдовите терене Пиротске котлине са једне и друге стране реке Нишаве.

Границе

Пиротско виногорје се састоји од два дела – северног и јужног.

Северни део овог виногорја се налази са десне стране реке Нишаве на уском подручју између долине Нишаве и планине Видлич. Граница северног дела Пиротског виногорја креће на западу од границе општина Пирот – Бела Паланка, кота 503 – „Сињачки дел” и у коти 379 излази на асфалтни пут на југоисточном ободу села Враниште. Одатле се граница спушта у правцу југоистока сеоским путем Враниште – Црноклиште испод потеса „Батина глава” све до раскрснице путева у селу Црноклиште. Одатле граница поново иде на исток преко кота 466 – „Бујин врх”, 616 – „Бошков дел”, 642 – „Ујевац”, прелази реку Темштицу и преко потеса „Равна”, североисточно од села Сопот долази до поменутог села. Одатле граница иде на југ изохипсом 500 све до коте 495 – „Шарива ливада”, а затим путем преко коте 560 у правцу истока излази на асфалтни пут Пирот – Нишор и иде кратко на југ тим путем до коте 570 – „Адем” и у правцу истока долази на северни обод насеља Градашница. Одатле у правцу северозапада преко потеса „Припор” излази на изохипсу 600, сече асфалтни пут Пирот – Рсовци и том изохипсом наставља изнад села Бериловац, Извор и Крупац, све до асфалтног пута Крупац – Смиловци. Граница се ту враћа на запад путем Смиловци – Крупац – Извор до скретања за манастир Св. Јован. Одатле граница иде путем преко коте 384.2 до места Извор и даље путем преко коте 382.5 – „Виногради” до јужног обода места Бериловац. Одатле се граница спушта потоком до бране, затим ободом језера до индустријске зоне, а затим асфалтним путем, са десне стране реке Нишаве, Пирот – Сопот. Граница даље иде магистралним путем Пирот – Ниш до границе општина Пирот – Бела Паланка и том границом до почетне тачке овог дела виногорја.

Јужни део на истоку полази од старог пута Пирот – Бела Паланка, од скретања за место Понор и преко коте 524 и потеса „Заједница” долази до коте 542 и шумским путем преко коте 516 – „Шумје” до поменутог асфалтног пута и иде кратко њиме ка Пироту до коте 424 – „Долинска река”. Одатле граница скреће на север Долинском реком до коте 444, потоком се пење до изохипсе 500 и том изохипсом до јужно од потеса „Гола рудина” до западног обода насеља Мали Суводол. Одатле граница иде путем по западном ободу насеља до изохипсе 600, којом иде изнад северног обода насеља и путем који прати ту изохипсу до северног обода насеља Велики Суводол (црква). Одатле граница у правцу коте 639 излази на изохипсу 600 до потеса „Страње” (координата: N 43° 10’ 32’’, E 22° 31’ 28’’) где се у правцу југоистока спушта на изохипсу 500 и њоме до северног обода насеља Гњилан, а затим и на север шумским путем до границе К.О. Пирот – Ван Варош – Гњилан код потеса „Мутина падина” и даље шумским путем преко потеса „Дебели дел” према месту Станичење до изохипсе 400, а затим том изохипсом до тог места и даље путем на североисток испод потеса „Рудина” и „Гмитрова трша” до коте 324. Одатле се граница враћа на исток реком Нишавом до места Станичење, а затим иде путем од тог места преко коте 373, 499 – манастир Св. Никола и даље тим путем уз реку Нишаву до обода насеља Пирот. Даље граница наставља ободом језера, спајајући се са северним делом виногорја, све до железничког моста. Граница даље иде на југ пругом до пружног прелаза, а одатле земљаним путем преко коте 376.1 – „Рогоз”, до потеса „Праковица”, и путем испод потеса „Ржански рид” до раскрснице асфалтних путева ка месту Држина и Петровац. Граница наставља асфалтним путем ка месту Петровац, затим границом К.О. Петровац – Велики Јовановац до тромеђе са К.О. Војнеговац и даље путем ка железничкој станици Суково до потока, источно од места Војнеговац и тим потоком до пруге и надаље пругом до државне границе са Бугарском. Одатле граница иде на југозапад границом све до пута Сливница – Лукавица. Одатле граница скреће на северозапад и идући изохипсом 600, пролази изнад села Лукавица, Жељуша, Гојин Дол, Срећковац и Суково све до коте 597 – „Грдоман”, југоисточно од Сукова. Одатле граница у правцу запада иде до Суковског манастира, а затим кратко на југ путем поред реке Јерме и испод потеса „Козарица” опет излази на изохипсу 600. Граница иде том изохипсом изнад села Горња Држина, затим испод манастира Свети Николај и од западног обода потеса „Мађије” у правој линији у правцу запaд, преко села Комије прелази реку Јерму и излази поново на изохипсу 600. Том изохипсом граница наставља на северозапад, изнад села Јалботина, Петровац и Држина, а затим асфалтним путем Присјан – Пирот се спушта на изохипсу 500 и њоме изнад села Расница и Костур долази до асфалтног пута Доње Крњино – Блато. Одатле граница у истом правцу преко коте 558 – „Чука” и потеса „Росуља” излази на асфалтни пут Пирот – Понор, североисточно од села Понор.

Обухваћене катастарске општине

Пиротско виногорје обухвата следеће катастарске општине:

Северни део: делови катастарских општина Црноклиште, Црвенчево, Куманово, Станичење, Темска, Сопот, Нишор, Пирот – ван варош, Градашница, Пирот – град, Бериловац, Извор и Крупац.

Јужни део: делови катастарских општина Понор, Блато, Мали Суводол, Костур, Велики Суводол, Гњилан, Пирот – ван варош, Станичење, Црвенчево, Пирот – град, Барје Чифлик, Расница, Држина, Петровац, Војнеговац, Јалботина, Суково, Горња Држина, Власи, Бански Дол, Планиница, Срећковац, Гојин Дол, Градиште, Чиниглавци, Обреновац, Жељуша, Лукавица, Градиње и Димитровград.

1.7.3. Бабушничко виногорје/Бабушница

Простирање

Бабушничко виногорје представља виногорје – оазу смештену у котлини источно од Суве планине.

Границе

Граница виногорја креће на северу, на асфалтном путу Бела Паланка – Бабушница од јужног обода места Бела Вода и иде тим путем до реке Лужница и даље у истом правцу преко кота 663 – „Шанац” и 543. Одатле граница иде изохипсом 550, све до асфалтног пута Бабушница – Калуђерово, а затим тим путем до раскрснице у том месту и даље на југоисток до потеса „Турски гроб”. Одатле се граница спушта на југ изохипсом 600, изнад места Драгинац и том изохипсом до асфалтног пута Драгинац – Вава – Стол. Граница затим иде кратко на исток путем кроз место Стол до источног обода насеља, а затим скреће на југозапад преко коте 695 до села Дучевац. Граница даље иде путем Дучевац – Камбелевац, до коте 481 – „Столска река” у којој скреће на северозапад преко кота 462 и 506 – „Горчинци”, асфалтним путем до места Сурачево и даље на северозапад изохипсом 600, идући изнад места Извор и Проваљеник до западног обода места Проваљеник. Одатле граница иде до коте 702 и даље у правцу севера изохипсом 700 изнад места Братишевац до превоја пре села Ресник (координата: N 43° 06’ 20’’, E 22° 21’ 49’’). Одатле граница у правцу североистока преко коте 670 – „Риб” долази до почетне тачке.

Обухваћене катастарске општине

Бабушничко виногорје обухвата делове катастарских општина Братишевац, Стрижевац, Проваљеник, Доње Крњино, Извор, Калуђерово, Сурачево, Горчинце, Драгинац, Вава, Стол и Камбелевац, као и катастарске општине Бабушница и Александровац.

Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси

Препоручене/дозвољене сорте за Нишавски рејон по виногорјима које служе за производњу квалитетног вина са географским пореклом (квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом – К.П.К. и врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом – К.Г.П.К.) са максималним дозвољеним приносима (у килограмима) по биљци и по хектару су:

СОРТЕ ЗА

БЕЛА ВИНА

Белопаланачко

Пиротско

Бабушничко

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Тамјаника







2,5

2

7.500

8.000

Сланкаменка црвена (Пловдина)







2,5

2

7.500

8.000

Смедеревка

2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Неопланта







2,5

2

7.500

8.000

Сила







2,5

2

7.500

8.000

Жупљанка







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Savagnin Rose (Траминац)







2,5

2

7.500

8.000

Chardonnay







2,5

2

7.500

8.000

Sauvignon Blanc







2,5

2

7.500

8.000

Semillon







2,5

2

7.500

8.000

Pinot Blanc (Бургундац бели)







2,5

2

7.500

8.000

Pinot Gris (Бургундац сиви)







2,5

2

7.500

8.000

Riesling Italico (Италијански ризлинг, Грашевина)







2,5

2

7.500

8.000

Riesling (Рајнски ризлинг)







2,5

2

7.500

8.000

СОРТЕ ЗА

РОЗЕ ВИНА

Белопаланачко

Пиротско

Бабушничко

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Limberger (Франковка)







2,5

2

7.500

8.000

Portugieser (Португизер)







2,5

2

7.500

8.000

Прокупац (Рскавац)







2,5

2

7.500

8.000

Вранац







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Нема препоручених

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Pinot Noir (Бургундац црни)







2,5

2

7.500

8.000

Gamay Noir (Гаме)







2,5

2

7.500

8.000

Merlot







2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Sauvignon







2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Franc







2,5

2

7.500

8.000

Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

2,5

2

7.500

8.000

СОРТЕ ЗА

ЦРВЕНА ВИНА

Белопаланачко

Пиротско

Бабушничко

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Limberger (Франковка)







2,5

2

7.500

8.000

Portugieser (Португизер)







2,5

2

7.500

8.000

Прокупац (Рскавац)







2,5

2

7.500

8.000

Вранац

2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Пробус







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Pinot Noir (Бургундац црни)







2,5

2

7.500

8.000

Gamay Noir (Гаме)







2,5

2

7.500

8.000

Merlot







2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Sauvignon







2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Franc







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене сорте бојадисери

Alicante Bouschet

2,5

2

7.500

8.000

Gamay Teinturier (Гаме бојадисер)

2,5

2

7.500

8.000

Зачинак (Неготинско црно)

2,5

2

7.500

8.000

Жупски бојадисер

2,5

2

7.500

8.000

Крајински бојадисер

2,5

2

7.500

8.000

 – основна рејонирана сорта (препоручена)  – допунска рејонирана сорта (дозвољена)

У изузетно повољним годинама, принос се може увећати за највише 0,5 kg по биљци винове лозе.

Друге карактеристике везане за производњу грожђа и вина:

Нишавски рејон

(Белопаланачко, Пиротско и Бабушничко виногорје)

СОРТЕ ЗА СТОНУ УПОТРЕБУ ГРОЖЂА
(ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ САМО
ЗА ВИНОГОРЈА)

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

– Chasselas (Шасла бела, Племенка бела)

– Chasselas rosse (Шасла црвена, Племенка црвена)

– Чауш бели

– Друге сорте

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

– Опузенска рана

– Бисерка рана

– Демир капија

– Београдска рана

– Косовска рана

– Грочанка

– Кармен

– Банатски мускат

– Радмиловачки мускат

– Смедеревски мускат

– Ласта

– Србија

– Друге сорте

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

– Prima

– Ora

– Early Muscat

– Чабски бисер

– Cardinal

– Irsai Oliver

– Љана

– Matilde

– Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

– Perlette (Перлет)

– Reine des vignes (Kраљица винограда)

– Sultanine blanche (Thompson seedless, Султанина)

– Super rani Bolgar (врло рани Афус-али)

– Exalta

– Muscat Precoce de Saumur

– Danlas

– Alina

– Angela

– Astaniskij

– Fanny

– Georg

– Lival

– Nadegda Azos

– Muscat Rose St Vallier

– Michele Palieri

– Victoria

– Katharina

– Dattier de Bouyrout (Афус-али, Регина)

– Moldоva

– Друге сорте

ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ ЛОЗНЕ ПОДЛОГЕ

– Berlandieri x Riparia, Kober 5BB

– Berlandieri x Riparia, SO4

– Berlandieri x Riparia, Teleki 5C

– Berlandieri x Riparia, Teleki 8B

– Berlandieri x Riparia, 420 А

– Berlandieri x Rupestris, Richter 110

– Berlandieri x Rupestris, Paulsen 1103

– Berlandieri x Rupestris, Ruggeri 140

– Berlandieri x Rupestris, Richter 99

– Chasselas х Berlandieri, 41B

– Fercal

– Друге подлоге

УЗГОЈНИ ОБЛИК (НАЧИН РЕЗИДБЕ) КОД
ВИНОГРАДА НАМЕЊЕНИХ ПРОИЗВОДЊИ
ГРОЖЂА ЗА КВАЛИТЕТНА ВИНА
СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ

– Једногуби Гијов (Гујо)

– Двогуби Гијов (Гујо)

– Карловачки

– Роајатска кордуница

– Казенављева кордуница

– Силво кордуница

– Мозерова кордуница

– Жупски

– Крајински

– Други слични узгојни облици

МИНИМАЛНИ САДРЖАЈ АЛКОХОЛА (% VOL)

(уколико вино није произведено на посебан начин)

Бела/Розe

Црвена

9,5

10,0

1.8. ЛЕСКОВАЧКИ РЕЈОН/ЛЕСКОВАЦ

Простирање

Лесковачки рејон обухвата виноградарске терене распоређене на све стране од града Лесковца, у доста ширем и разуђеном побрђу горњег слива Јужне Мораве и њених притока, као што су Пуста Река, Ветерница и Власина.

Границе

На северу граница рејона почиње од железничког моста на Јужној Морави, недалеко од села Клисуре и иде кратко на југ асфалтним путем Малошиште – Клисура до северног обода насеља. Ту граница скреће на исток јужним обронцима планине Селичевица, идући преко коте 422 – „Марина долина”, координата: N 43° 12’ 47’’, E 21° 51’ 42’’; N 43° 12’ 38’’, E 21° 52’ 15’’ и N 43° 12’ 32’’, E 21° 52’ 38’’, и кота 488 – „Дебели дел” и 339 – „Шиљегарник”. Граница затим у координати: N 43° 12’ 19’’, E 21° 53’ 26’’ прелази границу К.О. Русна – Чечина и долази до коте 385 –„Мала река”, затим 499, 529 – „Станковица”, 507 – кота на граници К.О. Дукат – Горњи Барбеш, 521 – „Радички рид”, преко координате: N 43° 12’ 07’’, E 21° 56’ 28’’ која се поклапа са изохипсом 500, затим иде до коте 501 – „Поклопиште”, коте 562, координата: N 43° 12’ 51’’, E 21° 57’ 40’’, кота 622 и 663 – „Големи камен”, координата: N 43° 13’ 28’’, E 21° 58’ 51’’, коте 655 – „Приковица” и 677 – „Шиљегарник” и преко координата: N 43° 13’ 51’’, E 21° 59’ 40’’ и N 43° 14’ 00’’, E 22° 00’ 16’’ долази до коте 254 – „Кутинска река” у селу Тасковићи. Ту граница скреће на југ Кутинском реком до меандара, западно од потеса „Чука”, а затим преко коте 393 на изохипсу 400 и њоме иде источно од места Марина Кутина све до старе воденице на јужном ободу тог места. Граница наставља Кутинском реком све до моста, а затим преко коте 408, координата: N 43° 10’ 40’’, E 22° 00’ 48’’, коте 463 – „Влашка река”, на запад до коте 636 – „Трештало дрво”, а затим на југ до кота 523 – „Рупе”, 475 – „Градска долина”, 583 – „Реке”, 660 – „Тумба”, 777 – „Збегови”, 742 – „Радаковац”, 707 – „Голема њива”, 601 – „Радосавица” – на граници К.О. Ораовица – Јашуња и 457 – „Коларка”, затим на исток преко северног обода села Горња Купиновица и кота 474, 595, 588, и преко координате: N 43° 05’ 33’’, E 22° 05’ 23’’ долази до коте 728 – „Чука”. Граница одатле иде преко координате: N 43° 05’ 24’’, E 22° 06’ 12’’ на граници К.О. Ступница – Јасеново до кота 692 и 587 – „Ступница”. Ту граница скреће на југозапад асфалтним путем Ступница – Орашац, све до скретања за село Јарсеново и поново на југ од координате: N 43° 03’ 36’’, E 22° 05’ 08’’, преко кота 451 – „Орашачка чука” и 503 – „Гмитровци” до Пискуповачке реке. Граница иде кратко на запад том реком, а затим на југ преко коте 440, источно од села Градашница, затим прелази координату N 43° 02’ 07’’, E 22° 04’ 45’’ и долази до кота 555 – „Китка”, 578 – „Асанова чука”, 583 – „Црквиште” и 471 – „Тумба”, а затим преко координате: N 43° 00’ 20’’, E 22° 06’ 35’’, па на југоисток до кота 430 – „Голи рид” и 433 –„Корбулица”, прелази границу К.О. Доња Ломница – Горња Ломница у координати: N 43° 00’ 34’’, E 22° 08’ 16’’, а затим долази до кота 576, 597 и 511 – северно од Црнатова, засеока Кладанац, Славковци и Дикинци, до коте 400.4, а одатле до моста на ушћу потока у Власину источно од Крушевице. Граница даље иде Власином ка Власотинцу до потеса „Кошутин дол”, а затим поново на југ преко кота 284 и 560, засеока Преслап, кота 654 – потес „Милатовица” и 726 – „Голаш” и засеока Трибара и Градиште до Рупске реке. Даље граница иде асфалтним путем Доња Лопушња – Велика Сејаница до велике кривине испред места Дадинце и даље преко кота 490, 504 – „Ковачева бара” и 668 – „Раван”, у координати: N 42° 54’ 03’’, E 22° 07’ 27’’ прелази Сајанички поток, затим долази до кота 772 – „Петлови Рид” и 732 и засеока Бојанинци и линијом преко коте 636 – „Божичани” до Јужне Мораве код железничког моста јужно од Грделице. Граница иде кратко на југ левом обалом реке до уласка у Грделичку клисуру, а затим на запад преко кота 351 – „Васиљковац”, 440 и 419 – „Мигуловац” и у потесу „Купусиште”, преко координате: N 42° 52’ 44’’, E 22° 02’ 24’’, долази до граница К.О. Велика Копашница – Слатина. Граница даље иде том границом, а затим и границом К.О. Велика Копашница – Тулово, Велика Грабовница – Тулово и Зољево – Тулово до асфалтног пута Зољево – Тулово. Тим путем граница рејона скреће на југ до потеса „Турско гробље”, а одатле иде путем Тулово – Чукљеник и преко коте 431 – „Тутуњиште” и путем северно од потеса „Боровик” долази до обода шуме потеса „Бујин лаз”. Граница наставља на запад ободом те шуме (координате: N 42° 52’ 03’’, E 21° 57’ 19’’; N 42° 51’ 56’’, E 21° 56’ 58’’; N 42° 52’ 07’’, E 21° 56’ 33’’ и N 42° 52’ 28’’, E 21° 56’ 00’’), затим прелази границу К.О. Накривањ – Вучје и иде до потеса „Кокошињак”. Граница даље наставља ободом шуме потеса „Орничко брдо” (координате: N 42° 52’ 11’’, E 21° 55’ 43’’; N 42° 52’ 06’’, E 21° 55’ 22’’ и N 42° 51’ 58’’, E 21° 54’ 56’’) све до Вучјанске реке. Ту граница скреће на север и иде Вучјанском реком до ушћа, затим на југозапад реком Ветерницом, све до моста у селу Мирошевце. Одатле граница иде шумским путем ка селу Игиште уз поток Отомија до коте 364 – „Бусарник” и долази до тромеђе К.О. Мирошевце – Игиште – Славујевце, а затим границом К.О. Мирошевце – Славујевце и Тодоровце – Славујевце до тромеђе са К.О. Дрводеља. Одатле граница иде кратко на северозапад границом К.О. Славујевце – Дрводеља, у коти 293 скреће на запад, иде ободом шуме (координате: N 42° 53’ 38’’, E 21° 49’ 44’’ и N 42° 53’ 30’’, E 21° 49’ 39’’) и у насељу Славујевце излази на асфалтни пут и њиме до тромеђе К.О. Славујевце – Доње Врановце – Велико Војловце пролазећи кроз насеље Славујевце и даље иде на северозапад путем Славујевце – Шумане – Лебане до југоисточног обода насеља Лебане. Ту граница скреће на запад и преко кота 342 – „О. чукар” и 429 – „Кривачка чука”. Одатле граница скреће на североисток и долази до раскрснице путева Лебане – Медвеђа и Лебане – Прекопчелица, наставља путем на север до тромеђе К.О. Кривача – Прекопчелица – Гегља, а затим границама К.О. Прекопчелица – Гегља, Штулац – Гегља, Штулац – Лалиновац и Свиљарица – Лалиновац до тромеђе са К.О. Бачевина. Ту граница скреће на север преко коте 477 – асфалтни пут Слишане – Лебане, иде тим асфалтним путем на североисток, а затим излази на границу К.О. Свињарица – Бачевина и долази до коте 495 – „Чукар” и даље наставља границом К.О. Свињарица – Бачевина, Бачевина – Мијајлица, Оране – Слишане, Оране – Мајковац, Оране – Ивање, Вујаново – Ивање, Вујаново – Магаш – Добра Вода, Брестовац – Магаш – Добра Вода, ту се на кратко одваја од границе К.О. и иде западним и јужним ободом језера, затим се поново укључује на границу К.О. Брестовац – Бублица. Граница даље иде границом К.О. Дубрава – Бублица, Дубрава – Злата, Горње Коњувце – Злата и даље границама општина Горње Коњувце – Ново Момчилово, Ново Момчилово – Граница, Граница – Дубово, Дубово – Ћуковац, Ћуковац – Каре, Каре – Косанчић, Косанчић – Горњи Дреновац, Горњи Дреновац – Горње Бријање, Горњи Дреновац – Доње Бријање, Горњи Дреновац – Међа, Горњи Дреновац – Шарлинце, Шарлинце – Доњи Дреновац, Доњи Дреновац – Драшковац, Драшковац – Пуковац, Пуковац – Кутлеш, Пуковац – Брестовац, Пуковац – Русна све до Јужне Мораве, а затим том реком на север до почетне тачке рејона.

Карта 1.8.1. Границе рејона и виногорја Лесковачког рејона

vinogradi_Page_051.tiff

Обухваћене општине

Лесковачки рејон обухвата територију у општинама Дољевац, Гаџин Хан, Лесковац, Бојник, Лебане и Власотинце.

Површине рејона и виногорја

Лесковачки рејон заузима површину од 112.535,80 ha, где је највеће Винарачко виногорје.

Табела 1.8.1. Површине рејона и виногорја Лесковачког рејона

Виногорја

Укупна површина

ha

% (рејон)

% (виногорје)

Бабичко виногорје

15.949,95

14,17

19,42

Пусторечко виногорје

19.856,06

17,64

24,18

Винарачко виногорје

36.411,35

32,35

44,34

Власотиначко виногорје

9.893,24

8,79

12,05

Укупно

82.110,60

72,95

100,00

Лесковачки рејон

Укупна површина (ha)

112.535,80

Површине под виноградима

На основу пољопривредног пописа из 2012. године у Лесковачком рејону има 1459,27 ha винограда (око 1418,12 ha родних винограда, односно 97,18%), од чега је 176,78 ha са стоним сортама и 1282,49 ha са винским сортама.

Графикон 1.8.1. Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Лесковачким рејоном

vinogradi_Page_052.tiff

Климатски фактори

У табели 1.8.2. су приказане вредности неких биоклиматских индекса на основу података из метеоролошких станица у Власотинцу и Лесковцу (1961 – 2010).

Табела 1.8.2. Биоклиматски индекси за Лесковачки рејон

Станица

AVG

WIN

BEDD

HI

CI

DI

N0

N35

N15

Лесковац

17.0

1548.4

1312.1

2143.8

9.9

153.8

6.8

5.8

3.1

Власотинце

17.7

1703.0

1387.2

2244.6

11.4

185.5

1.9

7.7

1.7

Карта 1.8.2. Винклеров индекс Лесковачког рејона

vinogradi_Page_053.tiff

Земљишни услови

Преовлађујући типови земљишта овог рејона су еутрични камбисол, флувисол, вертисол, а заступљени су у мањој мери и остали типови земљишта.

Карта 1.8.3. Типови земљишта Лесковачког рејона

vinogradi_Page_054.tiff

Топографски фактори

Географска ширина

Рејон се простире од 43° 14’ географске ширине на северу до 42° 51’ географске ширине на југу.

Надморска висина

Већи део рејона се простире на надморским висинама од 250 m до 450 m, али се предели где се простиру виногорја и где се налазе виногради углавном налазе на надморским висинама од 250 m до 400 m. Надморска висина постепено опада идући са обода ка центру рејона.

Карта 1.8.4. Надморска висина Лесковачког рејона

vinogradi_Page_055.tiff

Нагиб терена

Овај рејон се углавном карактерише умерено-стрмим до благим нагибима терена на којима се налазе виногради. Нагиб терена се постепено смањује идући од обода ка центру рејона.

Карта 1.8.5. Нагиб терена Лесковачког рејона

vinogradi_Page_056.tiff

Експозиција терена

Рејон се карактерише различитим експозицијама терена, али се виногради углавном налазе на јужним, југоисточним и источним експозицијама, као и на врховима брда и узвишеним заравнима.

Карта 1.8.6. Експозиција терена Лесковачког рејона

vinogradi_Page_057.tiff

Орографске карактеристике

Орографске, односно рељефне карактеристике овог рејона чине планина Селичевица (903 m) која се налази са северне стране. Са североисточне стране налазе се Бабичка гора (1057 m) и Сува планина (1809 m). Планина Чемерник (1638 m) се налази са југоисточне стране, планина Кукавица (1442 m) са јужне, а са запада се простире планина Радан (1409 m). Све ове планине припадају Родопским планинама, осим Суве планине која припада Балканским планинама. Венци и падине ових планина, као и брдовити терени који су заступљени на крајњем западу рејона, североисточном и југоисточном делу рејона, испресецани речним коритима, орографски карактеришу овај рејон. Централни део рејона је више благо брдовит и са равнијим теренима.

Пejзаж

Овај рејон обухвата Лесковачку котлину кроз коју протиче река Јужна Морава са својим притокама, а то су: Пуста река, Јабланица, Ветерница и Власина. Oко речних корита налазе се претежно влажне и поплавне шуме храста лужњака, јасена, јове, врбе и др., док осталим брдским деловима рејона преовлађују претежно шуме храста цера и сладуна и др. У североисточном делу налази се и нижи потпојас претежно горске букове шуме на обронцима Суве планине. У овом рејону карактеристике пејзажа дају и воћњаци који се углавном налазе на брдским деловима, а у равничарским деловима се налазе насеља и земљиште на коме се често налазе повртарске културе са пластеницима.

Заступљеност винограда и произвођача грожђа

У овом рејону 10.863 газдинства поседује винограде, што чини око 33,6% од укупног броја пољопривредних газдинстава овог рејона. Највећи број виноградара, као и парцела под виноградима се налази у општини Лесковац.

Виногорја

Лесковачки рејон има следећа виногорја:

1.8.1. Бабичко виногорје/Бабичко;

1.8.2. Пусторечко виногорје/Пуста Река;

1.8.3. Винарачко виногорје/Винарци;

1.8.4. Власотиначко виногорје/Власотинце.

1.8.1. Бабичко виногорје/Бабичко

Простирање

Бабичко виногорје обухвата виноградарске терене на огранцима Селичевице и Бабичке горе са десне стране Јужне Мораве.

Границе

Граница виногорја почиње од асфалтног пута Малошиште – Клисура на северном улазу у село Клисуре (N 43° 13’ 10’’, E 21° 50’ 24’’) на надморској висини од 213 метара и иде на исток јужним обронцима планине Селичевица идући преко коте 422 – „Марина долина”, координате: N 43° 12’ 47’’, E 21° 51’ 42’’; N 43° 12’ 38’’, E 21° 52’ 15’’ и N 43° 12’ 32’’, E 21° 52’ 38’’, коте 488 – „Дебели дел” и коте 339 – „Шиљегарник”. Граница затим у координати: N 43° 12’ 19’’, E 21° 53’ 26’’ прелази границу К.О. Русна – Чечина и долази до коте 385 – „Мала река”, затим кота 499, 529 – „Станковица”, 507 – кота на граници К.О. Дукат – Горњи Барбеш и 521 – „Радички рид”, преко координате: N 43° 12’ 07’’, E 21° 56’ 28’’ која се поклапа са изохипсом 500, затим иде до кота 501 – „Поклопиште” и 562, координате: N 43° 12’ 51’’, E 21° 57’ 40’’ и коте 622. Одатле граница излази на изохипсу 500 до изнад потеса „Црквиште” и од координате: N 43° 14’ 01’’, E 22° 00’ 18’’ долази до коте 254 – „Кутинска река” у селу Тасковићи. Ту граница скреће на југ Кутинском реком, према Гаџином Хану до коте 268, а затим асфалтним путем Гаџин Хан – Марина Кутина све до ушћа потока у Кутинску реку, недалеко од сеоске цркве. Ту се пут кратко одваја од асфалтног пута, идући путем по ободу шуме уз поток, а од моста на Кутинској реци путем на југозапад преко коте 408 према насељу Горње Власе, затим изохипсом 500 до југозападног обода потеса „Зајац” и даље на југ преко кота 463 – „Влашка река”, 638 – „Трештало брдо” и 523 – „Рупе”. Ту граница скреће на запад избацујући шуму између насеља Доњи Барбеш и Заплањска Топоница идући преко коте 363 – „Коњски поток” и изохипсе 450 до обода шуме јужно од Доњег Барбеша. Граница се даље укључује на асфалтни пут Доњи Барбеш – Топоница, иде њиме на запад, све време идући ободом шуме, а затим иде преко кота 358 – „Змијарник” и 351 и даље котама 482 – „Градиште”, 470 – „Големи рид”, 508 – „Вучаница”, 556 – „Винарска орница”, 596 – „Стругарница”, па на југ 667 – „Качарски рид”, а затим путем наставља до коте 675 – „Дебели део”, наставља тим путем ка селу Бабичко, а затим северно од овог места све време граница иде уз шумски појас изнад овог села (координате: N 43° 08’ 11’’, E 22° 00’ 30’’ и N 43° 08’ 01’’, E 22° 00’ 27’’) до коте 663 – „Бабина чука”. Граница даље иде до коте 478 – „Војновски рид” и излази на границу К.О. Црковница – Бабичко. Том границом иде на југ, а онда се у координати: N 43° 06’ 50’’, E 22° 00’ 21’’ укључује на изохипсу 400 и иде њоме до раскршћа шумских путева на реци Габровици у потесу „Вршњик” и опет на југ путем преко села Горња Локошница и исток јужно од потеса „Градиште” све до засеока Балинци. Даље граница опет иде на југ преко кота 508 и 579 – „Ораховица”, коте 433 и путем од коте 588 – јужни обод насеља Голема Њива наставља путем на југ преко коте 477 до коте 407 – „Селиште”, затим преко коте 339 – „Манастирска река”. Граница одатле излази на изохипсу 350, том изохипсом иде на исток до коте 439 – „Рид”, северно од Купиновачке реке, а затим излази на изохипсу 450 и њоме на североисток до те реке. Одатле граница иде том реком до северног обода насеља Горња Купиновица, а одатле на исток преко коте 595, изохипсом 600 све до асфалтног пута Ступница – Орашац, све до скретања за село Јарсеново и поново на југ до Ступничке реке. Ту граница кратко скреће на запад том реком до источног обода насеља Орашац, а затим шумским путем до границе К.О. Орашац – Градашница, Горња Слатина – Градашница, Доња Слатина – Градашница, Доња Слатина – Рајно Поље и Доња Слатина – Манојловце до обале Јужне Мораве. Граница даље иде на север, кратко обалом реке и у северозападном ободу насеља Биљаница излази на асфалтни пут Лесковац – Грајевце са десне стране Јужне Мораве и иде тим путем до моста у Грајевцима, где кратко прелази на обалу реке, укључујући тако насеље Грајевце, а затим наставља путем поред Мораве ка насељу Дрћевац до засеока Величковци и даље на север путем поред обале, пролазећи западно од насеља Доња Локошница и испод потеса „Церовац” се укључује на асфалтни пут Доња Локошница – Разгојна. Граница наставља укуључујући насеље Разгојна по ободу насеља, а затим се на северном излазу из овог насеља укључује на асфалтни пут Разгојна – Грданица до улаза у насеље Грданица. Затим западним ободом укључује ово насеље и на излазу из овог насеља укључује се на асфалтни пут Грданица – Заплањска Топоница, укључује насеље Заплањска Топоница по западном ободу села (координате: N 43° 09’ 18’’, E 21° 55’ 08’’ и N 43° 09’ 36’’, E 21° 54’ 42’’), а затим се на северној страни од овог места поново укључује на асфалтни пут Заплањска Топоница – Чечина (координата: N 43° 09’ 52’’, E 21° 54’ 56’’) и тим путем преко места Чечина (укључујући га са југозападне стране) до улаза у место Клисура, пролази кроз ово место и долази до почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Бабичко виногорје обухвата делове катастарских општина Клисура, Чечина, Русна, Дукат, Горњи Барбеш, Виландрица, Гркиња, Тасковићи, Гаџин Хан, Марина Кутина, Горње Власе, Доњи Барбеш, Топоница, Ново Село, Бабичко, Горња Локошница, Црковница, Дрћевац, Јашуња, Горња Купиновица, Јарсеново, Ступница, Орашац, Велика Биљаница, Јелашница, Грајевце, Злокућане и Грданица, као и катастарске општине Смрдан, Горња Слатина и Доња Слатина.

1.8.2. Пусторечко виногорје/Пуста Река

Простирање

Пусторечко виногорје се налази на побрђу са леве и десне стране Пусте реке.

Границе

Граница виногорја на северу полази од границе К.О. Шарлинце и Доњи Дреновац од коте 249, југоисточно од села Доњи Дреновац и иде путем између парцела преко коте 227, јужно од Дреновачког потока, а затим и асфалтним путем јужно од села Шарлинце и даље на југ асфалтним путем Брестовац – Бојник са леве стране Пусте реке, прелази Пусту реку у центру Бојника (координата: N 43° 00’ 49’’, E 21° 43’ 84’’) и иде даље на исток асфалтним путем Бојник – Ђинђуша. Граница од места Ђинђуша скреће на север и иде путем са десне стране Пусте реке Ђинђуша – Лапотинце – Граовци – Стубла до границе К.О. Стубла – Горње Бријање. Ту граница скреће на исток границом тих општина преко кота 362 – „Ћопино лојзе” и 285 и даље путем преко коте 326 до коте 435 – „Шеталиште” и преко кота 437 и 471 – „Добра глава” до границе општина Бојник – Лесковац. Граница даље иде на југ том границом општина, а затим и Бојник – Лебане све до тромеђе К.О. Оране – Слишане – Бачевина. Граница даље иде границом К.О. Оране – Слишане, Оране – Мајковац, Оране – Ивање, Вујаново – Ивање, Вујаново – Магаш – Добра Вода и Брестовац – Магаш – Добра Вода, ту се на кратко одваја од границе катастарских општина и иде западним и јужним ободом језера, а затим се поново укључује на границу К.О. Брестовац – Бублица. Граница даље иде границом К.О. Дубрава – Бублица, Дубрава – Злата, Горње Коњувце – Злата и даље границама К.О. Горње Коњувце – Ново Момчилово, Ново Момчилово – Граница, Граница – Дубово, Дубово – Ћуковац, Ћуковац – Каре, Каре – Косанчић, Косанчић – Горњи Дреновац, Горњи Дреновац – Горње Бријање, Горњи Дреновац – Доње Бријање, Горњи Дреновац – Међа, Горњи Дреновац – Шарлинце, Шарлинце – Доњи Дреновац и ту долази до почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Пусторечко виногорје обухвата делове катастарских општина Шарлинце, Међа, Доње Бријање, Горње Бријање, Косанчић, Стубла, Лапотинце, Зелетово, Бојник, Брестовац, Драговац, Придворица, Ђинђуша, Лапотинце, као и катастарске општине Обилић, Ћуковац, Граница, Плавце, Зоровац, Црквице, Доње Коњувце, Горње Коњувце, Дубрава, Вујаново, Оране, Лозане, Турјане, Речица, Савинац, Мијајлица, Каменица, Мрвеш, Нова Топола, Кацабаћ II и Славник.

1.8.3. Винарачко виногорје/Винарци

Простирање

Винарачко виногорје је пространо виногорје на побрђу у централном и југозападном делу рејона.

Границе

На северу граница почиње од јужног обода насеља Кутлеш и иде путем према насељу Чекмин, испод потеса „Дрењак” и „Одровје”, обухвата насеље Чекмин преко коте 206.8, затим од потеса „Дугачка валуга” иде асфалтним путем ка насељу Печењевце, кратко на север каналом Шараница до железничог моста преко Јабланице. Граница иде пругом на југоисток до пружног прелаза, а затим на југ реком Јабланицом у дугом потезу до испод засеока Залужње, где прелази на пут поред леве обале реке, а затим од северног обода насеља Винарце поново реком на југ до моста и асфалтним путем ка Лесковцу, па реком Ветерницом на северoисток до железничког моста – кота 226.5, а затим кратко пругом на југ и асфалтним путем Лесковац – Богојевце до аутопута. Граница даље иде аутопутем на југоисток до излаза из рејона, односно моста на Јужној Морави, кратко на југ левом обалом реке до уласка у Грделичку клисуру, а затим на запад преко кота 351 – „Васиљковац”, 440 и 419 – „Мигуловац” и у потесу „Купусиште” долази до граница К.О. Велика Копашница – Слатина. Граница даље иде том границом, а затим и границом К.О. Велика Копашница – Тулово, Велика Грабовница – Тулово, Зољево – Тулово, Зољево – Накривањ, Зољево – Шаиновац, Зољево – Пресечина, Загужане – Пресечина и Велико Трњане – Пресечина, све до асфалтног пута Лесковац – Вучје. Ту граница скреће на север до јужног обода града, кратко реком Ветерницом и код моста код Хемијско – технолошке школе прелази на другу страну реке. Граница одатле иде на југозапад асфалтним путем Лесковац – Мирошевце, укључујући у виногорје насеља Горња Јајина, Паликућа, Радоњица и Бунушки Чифлук и од моста на путу Бунуша – Жабљане реком Ветерницом све до моста у селу Мирошевце. Одатле граница иде на север путем Мирошевце – Славујевце до обода шуме (координате: N 42° 52’ 18’’, E 21° 50’ 22’’; N 42° 52’ 39’’, E 21° 50’ 42 и N 42° 53’ 11’’, E 21° 51’ 11’’) и њиме наставља до границе К.О. Горња Бунуша – Тодоровце. Граница ту скреће на северозапад том границом, а затим и границом К.О. Дрводеља – Тодоровце, Дрводеља – Славујевце, Доње Врановце – Славујевце, Доње Врановце – Шумане, Велико Војловце – Шумане, Лугаре – Шумане, Ждеглово – Шумане и Шумане – Коњино до реке Јабланице. Ту граница скреће на запад кратко реком, а затим од асфалтног пута на граници К.О. Коњино – Лебане и Коњино – Ново Село до границе општина Лебане – Бојник. Граница даље долази до раскрснице путева Лебане – Медвеђа и Лебане – Прекопчелица до тромеђе К.О. Кривача – Прекопчелица – Гегља, а затим границама К.О. Прекопчелица – Гегља, Штулац – Гегља, Штулац – Лалиновац и Свиљарица – Лалиновац до тромеђе са К.О. Бачевина. Граница даље иде на североисток границом општина Бојник – Лебане и Бојник – Лесковац до тромеђе К.О. Душаново – Стубла – Доње Бријање, наставља границом К.О. Душаново – Доње Бријање, Чекмин –Међа, Кутлеш – Међа и Кутлеш – Шарлинце све до пута Кутлеш – потес „Уши”, и тим путем на север до почетне тачке виногорја.

Из виногорја се избацује долина реке Јабланице од места Мало Војловце и Бошњаце до места Доње Стопање. Граница избаченог дела иде од моста на асфалтном путу Лесковац – Доње Стопање и тим путем на исток до обода насеља Лесковац, затим путем по јужном ободу потеса „Пржине”, кратко асфалтним путем Лесковац – Горње Стопање до источног обода насеља Горње Стопање и у правцу југа излази на асфалтни пут Лесковац – Лебане, до скретања за насеље Горње Трњане и путем Горње Трњане – Власе – Тогочевце – Цекавица – Мало Војловце до моста на Јабланици, укључујући у виногорје сва та места. Граница виногорја даље иде на север реком до засеока Ћеновац, а затим путем Ћеновац – Свирце – Горње Стопање – Доње Стопање, укључујући сва та места све до почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Винарачко виногорје обухвата делове катастарских општина Кутлеш, Липовица, Чекмин, Печењевце, Живково, Прибој, Залужње, Винарце, Лебане, Бачевина, Свињарица, Кривача, Мирошевце, Тодоровце, Бунуша, Радоњица, Стројковце, Паликућа, Горња Јајина, Доња Јајина, Лесковац, Рударе, Доњи Буниброд, Горњи Буниброд, Губеревац, Доње Стопање, Горње Стопање, Свирце, Турековац, Велика Грабовница, Ћеновац, Доње Трњане, Горње Трњане, Горње Синковце, Доње Синковце, Пертате, Велика Копашница, Цекавица, Валасе, Тогочевце, Мала Копашница и Ораовица, као и катастарске општине Каштавар, Подримце, Душаново, Петровац, Белановце, Миланово, Карађорђевац, Кукуловце, Мало Војиловце, Бошњаце, Лугаре, Ждеглово, Коњино, Ново Село, Секицол, Штулац, Прекопчелица, Велико Војиловце, Доње Врановце, Дрводеља, Тогочевце, Кукуловце, Шишинце, Мала Грабовница, Загужане и Зољево.

1.8.4. Власотиначко виногорје/Власотинце

Простирање

Власотиначко виногорје заузима брдовите терене са десне стране Јужне Мораве и са обе стране реке Власине.

Границе

Граница виногорја почиње од границе К.О. Манојловце – Доња Слатина, са десне стране Јужне Мораве и креће на исток том границом, а затим и границом К.О. Рајно Поље – Доња Слатина, Градашница – Доња Слатина, Градашница – Горња Слатина и Градашница – Орашац до Пискуповачке реке, североисточно од насеља Градашница. Ту граница скреће на југ преко коте 440 источно од села Градашница, 555 – „Китка”, 578 – „Асанова чука”, 583 – „Црквиште”, 471 – „Тумба”, па на југоисток 430 – „Голи рид”, 433 –„Корбулица”, 576, 591, 511 – северно од Црнатова, засеока Кладанац, Славковци и Дикинци – кота 400.4 до моста на ушћу потока у Власину, источно од Крушевице. Граница даље иде асфалтним путем Бабушница – Власотинце, прелази Власину у Власотинцу (координата: N 47° 57’ 55’’, E 20° 07’ 56’’), иде јужним ободом насеља до изохипсе 300 и путем у потесу „Биџина долина” излази на изохипсу 400. Граница иде том изохипсом, а затим источно од насеља Јастребац, потоком до изохипсе 650 у потесу „Чукарка”. Граница иде даље на југ путем који прати ту изохипсу, а затим и путем преко засеока Трибара, Градиште и Река и према селу Дадинце до коте 349 – „Козарачка река”. Одатле граница иде потоком до коте 504 – „Ковачева бара” и преко коте 580 – школа у Великој Сејаници и „Грљке чуке” излази на Сејанички поток, затим скреће на запад тим потоком до засеока Пешинци и шумским путем западно од потеса „Гувниште” до изохипсе 550. Граница иде том изохипсом на исток изнад засеока Лазове и преко засеока Клисурци код извора Дедобарског потока долази до изохипсе 600. Граница ту скреће на запад том изохипсом до засеока Бојанинци и у правој линији преко засеока „Божичани” – кота 636, долази до асфалтног пута са десне стране Јужне Мораве. Ту граница скреће на север тим путем до Грделице, а затим и на североисток асфалтним путем ка Великој Сејаници све до потеса „Чука”, ту граница путем преко коте 513 долази до потеса „Живкова чука” и даље изохипсом 550 до места јужно од потеса „Барутана” и линијом у правцу северозапада излази на коту 319 – „Козарачка река”. Одатле се граница враћа на југозапад асфалтним путем Козаре – Грделица – железничка станица Грделица – Мала Копашница, а затим и десном обалом Јужне Мораве до места Добротин и наставља на север изохипсом 250 све до гробља, јужно од села Прилепац, код Гложана. Ту граница скреће кратко на исток, а затим на југ земљаним путем преко потеса „Латинско” и „Цер”, а затим и асфалтним путем Гложане – Ладовица – Власотинце. Граница даље иде западним ободом насеља Власотинце, а затим и путем Власотинце – Шишава – Конопница – Стајковце, укључујући та места, а од Стајковца изохипсом 250 до почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Власотиначко виногорје обухвата делове катастарских општина Градашница, Липовица, Манојловце, Доње Крајинце, Горње Крајинце, Стајковце, Конопница, Скрапеж, Шишаве, Доња Ломница, Горња Ломница, Црна Бара, Црнатово, Крушевица, Бољаре, Власотинце ван варош, Власотинце варош, Јастребац, Дадинце, Градиште, Ковачева Бара, Сејаница, Дедина Бара, Бојшина, Грделица, Козаре, Орашје, Ладовица, Прилепац, Губеревац, Добротин, Грделица село, Грделица варош, као и катастарску општину Рајино Поље.

Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси

Препоручене/дозвољене сорте за Лесковачки рејон по виногорјима које служе за производњу квалитетног вина са географским пореклом (квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом – К.П.К. и врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом – К.Г.П.К.) са максималним дозвољеним приносима (у килограмима) по биљци винове лозе и по хектару су:

СОРТЕ ЗА

БЕЛА ВИНА

Бабичко

Пусторечко

Винарачко

Власотиначко

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Пловдина (Сланкаменка)









2,5

2

7.500

8.000

Тамјаника









2,5

2

7.500

8.000

Смедеревка









2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Жупљанка









2,5

2

7.500

8.000

Неопланта









2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Savagnin Rose (Траминац)









2,5

2

7.500

8.000

Muscat Ottonel









2,5

2

7.500

8.000

Chardonnay









2,5

2

7.500

8.000

Sauvignon Blanc









2,5

2

7.500

8.000

Pinot Blanc (Бургундац бели)









2,5

2

7.500

8.000

Pinot Gris (Бургундац сиви)









2,5

2

7.500

8.000

Riesling (Рајнски ризлинг)









2,5

2

7.500

8.000

Riesling Italico (Италијански ризлинг, Грашевина)









2,5

2

7.500

8.000

Rkatziteli (Ркацители)









2,5

2

7.500

8.000

СОРТЕ ЗА

РОЗЕ ВИНА

Бабичко

Пусторечко

Винарачко

Власотиначко

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Portugieser (Португизер)









2,5

2

7.500

8.000

Limberger (Франковка)









2,5

2

7.500

8.000

Вранац









2,5

2

7.500

8.000

Прокупац (Рскавац)









2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Неготинка









2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Pinot Noir (Бургундац црни)









2,5

2

7.500

8.000

Gamay Noir (Гаме)









2,5

2

7.500

8.000

Merlot









2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Sauvignon









2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Franc









2,5

2

7.500

8.000

Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)









2,5

2

7.500

8.000

СОРТЕ ЗА

ЦРВЕНА ВИНА

Бабичко

Пусторечко

Винарачко

Власотиначко

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Portugieser (Португизер)









2,5

2

7.500

8.000

Limberger (Франковка)









2,5

2

7.500

8.000

Вранац









2,5

2

7.500

8.000

Прокупац (Рскавац)









2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Неготинка









2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Pinot Noir (Бургундац црни)









2,5

2

7.500

8.000

Gamay Noir (Гаме)









2,5

2

7.500

8.000

Merlot









2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Sauvignon









2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Franc









2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене сорте бојадисери

Alicante Bouschet

2,5

2

7.500

8.000

Gamay Teinturier (Гаме бојадисер)

2,5

2

7.500

8.000

Зачинак (Неготинско црно)

2,5

2

7.500

8.000

Жупски бојадисер

2,5

2

7.500

8.000

Крајински бојадисер

2,5

2

7.500

8.000

 – основна рејонирана сорта (препоручена)  – допунска рејонирана сорта (дозвољена)

У изузетно повољним годинама, принос се може увећати за највише 0,5 kg по биљци винове лозе.

Друге карактеристике везане за производњу грожђа и вина:

Лесковачки рејон

(Бабичко, Пусторечко, Винарачко и Власотиначко виногорје)

СОРТЕ ЗА СТОНУ УПОТРЕБУ ГРОЖЂА
(ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ САМО
ЗА ВИНОГОРЈА)

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

– Chasselas (Шасла бела, Племенка бела)

– Chasselas rosse (Шасла црвена, Племенка црвена)

– Чауш бели

– Црвени дренак (Разаклија)

– Друге сорте

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

– Опузенска рана

– Бисерка рана

– Демир капија

– Београдска рана

– Косовска рана

– Грочанка

– Кармен

– Банатски мускат

– Радмиловачки мускат

– Смедеревски мускат

– Ласта

– Србија

– Београдска бесемена

– Неготински рубин

– Кавадарски дренак

– Антигона

– Повардарска позна

– Друге сорте

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

– Prima

– Ora

– Early Muscat

– Чабски бисер

– Cardinal

– Irsai Oliver

– Љана

– Matilde

– Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

– Perlette (Перлет)

– Reine des vignes (Kраљица винограда)

– Sultanine blanche (Thompson seedless, Султанина)

– Super rani Bolgar (врло рани Афус-али)

– Exalta

– Muscat Precoce de Saumur

– Danlas

– Alina

– Angela

– Astaniskij

– Fanny

– Georg

– Lival

– Nadegda Azos

– Muscat Rose St Vallier

– Michele Palieri

– Victoria

– Katharina

– Dattier de Bouyrout (Афус-али, Регина)

– Moldоva

– Alphonse Lavallée

– Italia (Мускат италија)

– Muscat d’Alexandrie (Александријски мускат)

– Друге сорте

ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ ЛОЗНЕ ПОДЛОГЕ

– Berlandieri x Riparia, Kober 5BB

– Berlandieri x Riparia, SO4

– Berlandieri x Riparia, Teleki 5C

– Berlandieri x Riparia, Teleki 8B

– Berlandieri x Riparia, 420 А

– Berlandieri x Rupestris, Richter 110

– Berlandieri x Rupestris, Paulsen 1103

– Berlandieri x Rupestris, Ruggeri 140

– Berlandieri x Rupestris, Richter 99

– Chasselas х Berlandieri, 41B

– Fercal

– Друге подлоге

УЗГОЈНИ ОБЛИК (НАЧИН РЕЗИДБЕ) КОД
ВИНОГРАДА НАМЕЊЕНИХ ПРОИЗВОДЊИ ГРОЖЂА ЗА КВАЛИТЕТНА ВИНА
СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ

– Једногуби Гијов (Гујо)

– Двогуби Гијов (Гујо)

– Карловачки

– Роајатска кордуница

– Казенављева кордуница

– Силво кордуница

– Мозерова кордуница

– Жупски

– Крајински

– Други слични узгојни облици

МИНИМАЛНИ САДРЖАЈ АЛКОХОЛА (% VOL)

(уколико вино није произведено на посебан начин)

Бела/Розе

Црвена

10

10,5

1.9. ВРАЊСКИ РЕЈОН/ВРАЊЕ

Простирање

Врањски рејон обухвата терене Врањске долине око Јужне Мораве.

Границе

Граница Врањског рејона почиње на северу од магистралног пута Врање – Лесковац код места Мазараћ, на граници К.О. Мазараћ и Корбевац. Граница даље иде на запад Корбевачком реком до асфалтног пута, којим скреће на југозапад преко коте 362 до границе К.О. Бујковац – Врањска Бања. Граница даље наставља границом тих К.О., а затим и границом К.О. Врањска Бања – Изумно, Врањска Бања – Лева Река, Лева Река – Топлац, Лева Река – Тибужде, Тибужде – Луково, Луково – Горње Требишње, Горње Требишње – Наставце, Наставце – Преображење, Преображење – Горња Отуља, Горња Отуља – Горње Жапско, Горње Жапско – Буљесовце. Граница се затим одваја изохипсом 700 у потесу „Самоврљско коло”, иде њоме на југоисток до коте 703, наставља том изохипсом и јужно од насеља Буљесовце се укључује на изохипсу 650, њоме наставља на југоисток где се укључује на границу К.О. Буљесовце – Буштрање, а затим наставља границом К.О. Буштрање – Горња Отуља, Буштрање – Копањане, Копањане – Русце, Лепчинце – Русце, Русце – Владовце, Русце – Барбаце, Барбаце – Брњаре, Брњаре – Сејаце, Брњаре – Бараљевац, Света Петка – Бараљевац, Бараљевац – Кленике, Куштица – Бараљевац, Бараљевац – Спанчевац, Старац – Спанчевац, Старац – Претина, Претина – Узово, Претина – Себрат, Спанчевац – Себрат, Спанчевац – Лукарце, Лукарце – Трејак. Одатле граница иде на север преко котa 601, 766 – „Доброглед”, 597 – „Додоларци”, затим преко границе К.О. Спанчевац – Куштица (координата: N 42° 22’ 27’’, E 21° 50’ 21’’) и Куштица – Трејак (координата: N 42° 22’ 36’’, E 21° 50’ 18’’) до котa 662 – поток „Пасији до” и 751 – „Китке”, преко границе К.О. Трејак – Клиновац (координата: N 42° 23’ 42’’, E 21° 50’ 56’’) до кота 684 – засеок „Исарци” западно од села Трејак, 652 – „Поповица”, 587 – западно од села Клиновац, 627 – „Зајков рид”, 453 – поток „Средњи дел” и 546 – „Бела падина”, а затим граница скреће на југозапад преко кота 482 – „Жбевачка река”, „Дупшина чука” (координата: N 42° 25’ 52’’, E 21° 49’ 43’’) и 561 – на граници К.О. Љиљанце – Жбевац. Граница даље наставља на југ, границом поменутих К.О. до коте 478 – поток „Јастребачки дол”. Граница даље иде до коте 693 – „Врла страна”, затим на запад до коте 593 – „Кошарнска река”, затим у координати: N 42° 23’ 52’’, E 21° 48’ 28’’ прелази границу К.О. Кошарно – Богдановац у потесу „Селиште” и иде до коте 573 – „Раскрсје” и поново на север до кота 474 – западно од места Богдановац и 435 – „Богдановачка река”. Одатле граница иде до коте 518 – „Бишевачки рид”, а затим на југ преко кота 436 – „Крајимировска река” и 541 – „Бишевац” на граници К.О. Боровац – Бишевац. Граница наставља на југ границом поменутих К.О., а затим и границом К.О. Доње Ново Село – Бишевац и Богдановац – Доње Ново Село до кота 565 – „Ренејски поток”, 695 – засеок Нова Махала – Ново Село, 475 – „Неговачка река”, 532 – северно од места Биљача, 489 – поток „Драгушица”, 661 – „Широке орнице” и 727 – „Балаван”, затим наставља шумским путем преко кота 658 – „Кука”, 615, 529 – „Влашке трле” и 496 – поток „Никотински дол”, па шумским путем иде преко коте 578 – „Лазине” до засеока Шаткин вир западно од места Алиђерце, па преко кота 569 и 563 – „Дедовица” до државне границе на реци Алгуштица. Одатле се граница рејона поклапа са државном границом све до изохипсе 500, јужно од места Миратовац. Граница даље иде на север преко кота 587 – „Миратовац” и 736 до изохипсе 600, кратко том изохипсом на запад и поново на север, преко кота 739 – „Голак и Трнавес” и 567 – „Трнавска река” до изохипсе 700. Граница наставља изохипсом 700, изнад села Норча до северног обода потеса „Рет”, западно од Прешева, затим преко коте 535 – асфалтни пут Прешево – Бујић, а затим у координати: N 42° 19’ 23’’, E 21° 38’ 45’’ прелази границу К.О. Прешево – Ораовица, у потесу „Крковац” и иде до кота 696 – „Кодрагат”, северно од Ораовице, 666 – „Буковске Бриње”, 573 – „Лесковац”, 485 – „Сушајски поток” (граница К.О. Доља Шушаја – Црнотице), 624 – „Големо брдо”, 537 – „Горњи ђерен”, 523 – „Кокошарник”, 496 – „Рајинска река”, 588 – „Рајински рид”, 520 – „Берчевска река” (тромеђа К.О. Рајинце – Летовица – Берчевац), 574, 500 – „Трешњев поток”, северозападно од места Летовица, 570 – источно од места Врбан, 554 – поток „Болошин”, 621 – „Хазизиов забел”, 610 – „Бујни дол”, 570 – југозападно од места Лучане, 632 – „Гропа”, 441, 416 – асфалтни пут Кончуљ – Бујановац, 558 – „Чука”, западно од села Турија, 547 – „Прејвеши”, 432 – „Трновачка река” и 617 – „Забел”, северно од места Велики Трновац, затим изохипсом 600 до потока Скок, северно од места Лопардинце, а даље до кота 691 – „Лесков до”, 794 – „Преслап”, потес „Црквиште”, 573 – црква Св. Ђорђе у засеоку Миливојице, 705, 791 – „Градиште”, 665 – засеок „Киселци” и 600 – црква у засеоку Содерце, затим прелази границу К.О. Содерце – Врање II (координата: N 42° 33’ 40’’, E 21° 51’ 59’’ преко потеса „Баново брдо”, изнад насеља Собина, кота 715 и 731 – „Држава”, изохипсе 750 до изнад засеока Леворечани, потеса „Заједнице”, северно од засеока Мечковац, коте 770 – „Клашнице”, потеса „Стража”, 638 – „Било”, кота 459 – „Мала река” и 540 – северно од засеока Мазараћ до почетне тачке рејона.

Границе Врањског рејона обухватају и границе Сурдуличког виногорја које представља физички одвојено виногорје.

Карта 1.9.1. Границе рејона и виногорја Врањског рејона

vinogradi_Page_058.tiff

Обухваћене општине

Врањски рејон обухвата територију у општинама Владичин Хан, Сурдулица, Врање, Бујановац и Прешево.

Површине рејона и виногорја

Врањски рејон заузима површину од 57.801,82 ha, где је највеће Вртогошко виногорје.

Табела 1.9.1. Површине рејона и виногорја Врањског рејона

Виногорја

Укупна површина

ha

% (рејон)

% (виногорје)

Сурдуличко виногорје

4.417,74

7,64

12,11

Вртогошко виногорје

19.059,95

32,97

52,25

Буштрањско виногорје

12.998,77

22,49

35,64

Укупно

36.476,46

63,1

100,00

Врањски рејон

Укупна површина ha)

57.801,82

Површине под виноградима

На основу пољопривредног пописа из 2012. године у Врањском рејону има 421,31 ha винограда (око 409,58 ha родних винограда, односно 97,22%), од чега је 103,58 ha са стоним сортама и 317,73 ha са винским сортама.

Графикон 1.9.1. Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Врањским рејоном

vinogradi_Page_059.tiff

Климатски фактори

У табели 1.9.2. су приказане вредности неких биоклиматских индекса на основу података из метеоролошких станица у Бујановцу, Врању и Прешеву (1961–2010).

Табела 1.9.2. Биоклиматски индекси Врањског рејона

Станица

AVG

WIN

BEDD

HI

CI

DI

N0

N35

N15

Бујановац

16.4

1432.1

1242.9

2056.2

9.0

163.8

7.8

3.9

2.5

Врањe

16.8

1512.1

1290.3

2064.1

10.4

154.0

4.7

3.3

1.4

Прешево

16.8

1511.4

1270.8

2018.6

11.0

152.9

3.1

2.3

1.0

Карта 1.9.2. Винклеров индекс Врањског рејона

vinogradi_Page_060.tiff

Земљишни услови

Преовлађујући типови земљишта овог рејона су вертисол и ранкер, сирозем, литосол на граниту, гранодиориту и кварцлатиту, а заступљени су у мањој мери и флувисол, еутрични камбисол и остала земљишта.

Карта 1.9.3. Типови земљишта Врањског рејона

vinogradi_Page_061.tiff

Топографски фактори

Географска ширина

Рејон се простире од 42° 35’ географске ширине на северу до 42° 13’ географске ширине на југу.

Надморска висина

Већи део рејона се простире на надморским висинама од 390 m до 780 m, али се предели где се простиру виногорја и где се налазе виногради углавном налазе на надморским висинама од 420 m до 650 m. Надморска висина рејона се постепено смањује идући са обода ка центалном делу рејона.

Карта 1.9.4. Надморска висина Врањског рејона

vinogradi_Page_062.tiff

Нагиб терена

Овај рејон се углавном карактерише умерено-стрмим до благим нагибима терена на којима се налазе виногради.

Карта 1.9.5. Нагиб терена Врањског рејона

vinogradi_Page_063.tiff

Експозиција терена

Рејон се карактерише различитим експозицијама терена, али се виногради углавном налазе на јужним, југоисточним и источним експозицијама.

Карта 1.9.6. Експозиција терена Врањског рејона

vinogradi_Page_064.tiff

Орографске карактеристике

Орографске, односно рељефне карактеристике овог рејона чини планина Рујан (696 m) која се налази са јужне стране рејона, али се рејон карактерише нагибима и завршецима планина који се простиру углавном са западне и источне стране и завршавају се равним теренима поред реке Јужна Морава.

Пејзаж

У овом рејону истичу се две целовитости, то су Врањско Поморавље и Врањско-бујановачка котлина. Врањску котлину чине два дела: котлинско ободно побрђе и долински део Јужне Мораве са њеним притокама. Врањско-бујановачка котлина представља низијски котлински простор , где су заступљене претежно влажне и поплавне шуме храста лужњака, јасена, јове, врбе, тополе и др. Са северне стране се налази Грделичка клисура која представља најизразитију планинску област у току реке Јужне Мораве. У овој области налазе се претежно шуме храста цера, сладуна и др. У југоисточном делу рејона се налази и планински појас претежно горских букових шума. Све ово, уз мале и ситне воћњаке и парцеле под ратарским културама дају пејзажне карактеристике овом рејону.

Заступљеност винограда и произвођача грожђа

У овом рејону 2.613 газдинстава поседује винограде, што чини око 11,79% од укупног броја пољопривредних газдинстава овог рејона. Највећи број виноградара, као и парцела под виноградима се налази у општинама града Врања.

Виногорја

Врањски рејон има следећа виногорја:

1.9.1. Сурдуличко виногорје/Сурдулица;

1.9.2. Вртогошко виногорје/Вртогош;

1.9.3. Буштрањско виногорје/Буштрање.

1.9.1. Сурдуличко виногорје/Сурдулица

Простирање

Сурдуличко виногорје се налази на северу и представља физички одвојено виногорје – оазу у котлини између реке Јужне Мораве и Сурдулице.

Границе

Граница виногорја креће на северу од магистралног пута Ниш – Врање, код ушћа Карадинске реке у Јужну Мораву, на јужном ободу Грделичке клисуре и иде тим путем на исток преко коте 464 – „Стража”, северно од места Прекодолце, затим изохипсом 400 до раскрснице асфалтних путева код засеока Ченговска Махала – село Житорађе и даље асфалтним путем Житорађе – Лескова Бара до коте 494, одакле креће на југоисток ободом шуме преко координата: N 42° 42’ 51’’, E 22° 07’ 32’’; N 42° 42’ 42’’, E 22° 07’ 44’’ и N 42° 42’ 37’’, E 22° 07’ 38’’, преко коте 398.0 – „Ченговска махала”. Граница даље наставља ободом шуме преко координата: N 42° 42’ 36’’, E 22° 07’ 50’’, N 42° 42’ 42’’, E 22° 08’ 04’’ и N 42° 42’ 49’’, E 22° 08’ 17’’ и након тога излази на асфалтни пут којим иде на североисток и њиме долази до коте 549. Граница затим иде ободом шуме преко координата: N 42° 42’ 48’’, E 22° 08’ 48’’; N 42° 42’ 37’’, E 22° 08’ 39’’ и N 42° 42’ 40’’, E 22° 08’ 54’’, након тога иде преко координата: N 42° 42’ 26’’, E 22° 08’ 44’’; N 42° 42’ 18’’, E 22° 08’ 30’’; N 42° 42’ 15’’, E 22° 08’ 24’’; N 42° 42’ 16’’, E 22° 08’ 38’’ и N 42° 42’ 24’’, E 22° 08’ 54’’, искључујући поток Дубница из виногорја. Граница даље иде преко кота 562 – „Одановица” и 633, а затим ободом шуме изохипсом 510, обухватајући насеље Сурдулица до коте 534 – мост на западном ободу насеља Ћурковица. Ту граница скреће на југозапад изохипсом 550 и излази на асфалтни пут Доње Романовце – Сурдулица којим иде до границе К.О. Горње Романовце – Доње Романовце, одакле се укључује на пут којим иде ободом шуме, искључујући из виногорја потес „Градиште” и излази на границу К.О. Масурица – Доње Романовце до коте 597, а затим наставља границом К.О. Масурица – Сурдулица до коте 517 – „Видина долина”. Граница виногорја ту излази на асфалтни пут Сурдулица – Масурица којим иде на југ, а затим се искључује у координати: N 42° 40’ 11’’, E 22° 09’ 51’’, иде преко координата: N 42° 40’ 02’’, E 22° 09’ 57’’ и N 42° 39’ 48’’, E 22° 10’ 02’’, обухватајући насеље Масурица. Граница се даље на јужном ободу насеља укључује на изохипсу 600, иде њоме кратко на запад, а затим у потесу „Кунга” прелази на изохипсу 550 и наставља њоме у истом правцу до источног обода насеља Сувојница, где наставља изохипсом 550, обухватајући насеље. Граница се северозападно од потеса „Козодер” укључује на асфалтни пут Сувојница – Декутинце и иде у правцу запада и скреће на северозапад до коте 550, затим путем на североисток до места Пепеларци и наставља путем на север, источно од потеса „Спасин ћукар” до коте 478 – „Чука”. Граница даље иде на северозапад преко координата: N 42° 41’ 26’’, E 22° 06’ 15’’ и N 42° 42’ 05’’, E 22° 05’ 23’’, одакле се укључује на изохипсу 350 и иде њоме на северозапад обилазећи потес „Дурићевски рид”. Граница се затим укључује на границу К.О. Полом – Владичин Хан у потесу „Кастановац”, њоме иде на југ и искључује се са ње северозападно од потеса „Бајрамова Арница”. Граница се одатле укључује на изохипсу 350, којом иде на југ преко потеса „Чивлак” и у насељу Полом се укључује на асфалтни пут којим иде на југ до потеса „Врла”. Граница одатле прелази насеље Декутинце и укључује се на Декутинску реку, иде кратко њоме, а затим кратко и асфалтним путем, северно од реке Рашке. Даље граница скреће на југоисток асфалтним путем од координате: N 42° 39’ 17’’, E 22° 05’ 44’’ и њиме иде до коте 508. Граница даље иде путем по ободу шуме на југозапад, а затим на југоисток изохипсом 430, а затим у координати: N 42° 38’ 19’’, E 22° 06’ 18’’ скреће на југозапад преко реке Јелашнице и наставља ободом шуме изохипсом 470, а затим и 450. Граница се затим укључује на изохипсу 420 и иде њоме ободом шуме до реке Дупљешнице коју прелази у координати: N 42° 38’ 40’’, E 22° 04’ 24’’, а затим иде путем до коте 454 и даље наставља на југ па на северозапад до асфалтног пута Владичин Хан – Врање у координати: N 42° 38’ 38’’, E 22° 03’ 19’’ и даље иде тим путем на север, а затим се у потесу „Суви рид”, северозападно од насеља Декутинце, одваја на запад до координате: N 42° 40’ 15’’, E 22° 03’ 46’’, а затим на североисток преко потеса „Крчмиште” до координате: N 42° 40’ 36’’, E 22° 04’ 01’’. Одатле граница скреће на југоисток и поново се укључује на аутопут Владичин Хан – Врање, наставља тим путем на север, прелази реку Јужну Мораву у координати: N 42° 42’ 13’’, E 22° 03’ 43’’, а потом излази на границу К.О. Владичин Хан – Репинце и иде даље границом тих општина, а затим и границом К.О. Владичин Хан – Калиманце и тако долази до почетне тачке виногорја.

Виногорју не припада шумски појас потеса „Бајрамова Арница”, „Миљак”, „Средобрдина” и „Церовац” у К.О. Прекодолце, Биновце, Полом, Дубојница, Декутинце и Сувојница.

Обухваћене катастарске општине

Сурдуличко виногорје обухвата делове катастарских општина Владичин Хан, Прекодолце, Житорађа, Загужање, Сурдулица, Доње Романовце, Масурица, Сувојница, Дугојница, Биновце, Дегутинце, Грамађе, Јелашница, као и катастарске општине Калабовце и Алакинце.

1.9.2. Вртогошко виногорје/Вртогош

Простирање

Вртогошко виногорје се налази у централном делу рејона са обе стране у односу на Јужну Мораву и има два дела, западни и источни.

Границе

Граница западног дела виногорја почиње на североистоку од магистралног пута Лесковац – Бујановац, код места Мазараћ и креће на југозапад тим путем до југозападног обода насеља Бујановац. Ту граница скреће на север асфалтним путем, западно од насеља и њиме до асфалтног пута Бујановац – Велики Трновац. Ту граница скреће на југозапад изохипсом 410 до моста у селу Лучане. Граница иде границом К.О. Лучане – Турија, излази на асфалтни пут Лучане – Кончуљ, а затим у правцу североистока преко коте 558 – „Ташлак” излази на изохипсу 500 и изохипсом иде до потеса „Прејвеши”. У том потесу граница се спушта шумским путем на изохипсу 450 и њоме иде изнад места Велики Трновац до Трновачке реке. Граница прелази реку у правцу североистока и наставља изохипсом 500 до потока Скок и даље изохипсом 550 изнад насеља Горњи Вртогош до Вртогошке реке. Граница прелази реку у правцу североистока и наставља изохипсом 600 изнад насеља Катун све до коте 573 – црква Св. Ђорђе у засеоку Миливојце. Граница се шумским путем изнад тог насеља пење до изохипсе 650 и њоме изнад места Дубница до засеока Киселци и даље у истом правцу од засеока Самољица изохипсом 600 до цркве изнад насеља Содерце. Одатле граница у правцу североистока излази на изохипсу 650 и њоме изнад насеља Собина до Градске реке. Граница виногорја прелази Градску реку и наставља у истом правцу изохипсом 650 до потеса „Кула”, северозападно од засеока Балиновац и изохипсом 700 до засеока Ловоречани. Граница наставља сеоским путем засеок Мечковац – Клашнице до јужног обода места Клашнице, а затим иде на исток преко коте 574 – поток „Буновац”, потеса „Стража”, кратко изохипсом 650 и даље преко кота 669 – „Јелен”, 438 – „Голема река”, 547 – „Цер” и 540 и преко северног обода насеља Мазараћ до почетне тачке западног дела виногорја.

Граница источног дела виногорја почиње на северу од магистралног пута Врање – Лесковац код места Мазараћ, на граници К.О. Мазараћ и Корбевац. Граница даље иде на запад Корбевачком реком до асфалтног пута којим скреће на југозапад преко коте 362 до границе К.О. Бујковац – Врањска Бања. Граница даље наставља границом тих К.О., а затим и границом К.О. Врањска Бања – Изумно до коте 537 – јужно од Врањске бање излази на изохипсу 450. Граница иде том изохипсом на запад до асфалтног пута ка каменолому у потесу „Стршљивац”. Граница наставља изохипсом 500, искључујући из рејона шумски појас потеса „Кумаревска чука” и долази до потока у насељу Топлац. Граница наставља у правцу југа преко кота 506 – „Црквиште”, 706 – „Крст”, 490 – „Леворечка река”, 670 – „Тибужде”, затим излази на границу К.О. Луково – Тибужде, иде њоме на југ, a затим се одваја на запад на границу К.О. Тибужде – Горње Требешиње и К.О. Горње Требешиње – Доње Требешиње. Граница одатле иде до кота 605 – „Гола Ђ.” и 456 – „Дубоки дол”, одатле скреће на северозапад и излази на границу К.О. Доња Отуља – Преображење и иде том границом, а затим и границом К.О. Ратаје II – Преображење, К.О. Доње Жапско – Ратаје II до коте 588. Одатле се граница спушта на југ ободом шуме до границе К.О. Горње Жапско – Доње Жапско и иде кратко на исток и у координати: N 42° 27’ 27’’, E 21° 55’ 16’’, испод потеса „Дерен”, скреће на југоисток до границе К.О. Преображење – Доње Жапско. Одатле граница излази на сеоски пут северозападно од потеса „Големи шанци” и иде тим путем на југ и југозапад, прелази Жапску реку и преко координате: N 42° 26’ 37’’, E 21° 55’ 16’’ излази на изохипсу 700 у потесу „Самоврљско коло”, иде њоме на југоисток до коте 703, наставља том изохипсом и јужно од насеља Буљесовце се укључује на изохипсу 650, њоме наставља на југоисток где се укључује на границу К.О. Буљесовце – Буштрање. Одатле се граница спушта у потесу „Симоновац” до пута којим иде на југозапад, а затим се укључује на асфалтни пут Вељковска Махала – Буштрање, иде тим путем на северозапад до коте 492, одатле наставља путем на југ и излази на границу К.О. Дрежница – Буштрање северно од потеса Китке. Иде границом тих К.О., затим и границом К.О. Света Петка – Буштрање, а затим и границом К.О. Мало Буштрање – Буштрање до коте 657. Граница се одатле спушта асфалтним путем на југ и долази до коте 673 – „Оџин рид” одакле скреће на југ преко потеса „Калчинска махала” до асфалтног пута којим иде на југ, а затим се у координати: N 42° 23’ 30’’, E 21° 55’ 49’’ укључује на пут којим иде на југ до границе К.О. Брњаре – Барбаце, а затим и границом К.О. Брњаре – Сејаце, Брњаре – Бараљевац, Света Петка – Бараљевац, Бараљевац – Кленике, Куштица – Бараљевац, Бараљевац – Спанчевац, Старац – Спанчевац, истовремено се поклапајући са границом рејона до потеса „Башејци”. Граница се затим западно од поменутог потеса укључује на асфалтни пут којим иде на југозапад преко коте 518 до коте 529, одакле скреће на северозапад и долази до коте 638 – „Гочобици” и одатле линијом у правцу северозапада у засеоку Качарци излази на изохипсу 650. Граница се наставља на север том изохипсом до потока Пасији дол преко засеока Маринци, иде изохипсом 600 изнад потока Бућало у месту Уштица. Граница од засеока Карајанци иде поново на север, преко коте 649 – „Раимов рид”, изохипсе 600, засеока Поломарци и Прекориђанци, изохипсом 550 до тачке где се она сече са сеоским путем (координата: N 42° 24’ 42’’, E 21° 51’ 54’’). Граница даље иде тим путем на североисток, а затим ободом шуме преко координата: N 42° 24’ 51’’, E 21° 51’ 43’’; N 42° 24’ 57’’, E 21° 51’ 37’’ и N 42° 25’ 01’’, E 21° 51’ 29’’ где излази на сеоски пут, западно од места Клиновац и иде њиме до коте 438. Одатле граница скреће кратко на север, па на северозапад и тим путем иде до координате: N 42° 25’ 22’’, E 21° 51’ 56’’, где скреће на југозапад потоком и долази до границе рејона (координата: N 42° 25’ 08’’, E 21° 51’ 11’’). Граница затим иде на север до коте 627 – „Зајков рид”, наставља на североисток шумским путем до асфалтног пута на јужном ободу насеља Кршевица. Граница наставља на север асфалтним путем према Врању до задруге у Кршевици, а затим у правцу североистока сеоским путем преко коте 445 излази на изохипсу 450. Граница иде на север том изохипсом и у координати: N 42° 28’ 56’’, E 21° 56’ 07’’, скреће на север, прелази Требишњичку реку у координати: N 42° 29’ 02’’, E 21° 56’ 06’’ и излази на асфалтни пут Доње Требешиње – Врање, северно од коте 446, изостављајући из виногорја све ниже терене у долини Јужне Мораве. Граница наставља тим путем до коте 422 (раскрсница путева за Барелић и Доњу Отуљу) и наставља путем између парцела у правцу северозапада до извора Смаилка. Одатле граница иде путем између парцела преко потеса „Длаге” до коте 377 – раскрсница путева у месту Златокоп, скреће на југоисток асфалтним путем Врање – Тибужде до засеока Долинарци. Граница прелази Тибушку реку путем преко коте 422 и назад на северозапад преко потеса „Парћинци” и „Јерињци” и коте 386. Одатле граница иде на североисток путем Златокоп – Доња Махала – Атеган Махала – Чесма – Бара и испод потеса „Кумаревска чука” излази на пругу Врање – Ниш и том пругом до почетне тачке источног дела виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Вртогошко виногорје обухвата следеће катастарске општине:

Западни део: делови катастарских општина Моштаница, Мазараћ, Струганица, Клашњице, Бресница, Ранутовац, Мечковац, Суви Дол, Врање град, Врање II, Катун, Содерце, Рибинце, Доњи Нерадовац, Дубница, Миливојце, Бели Брег, Павловац, Горњи Вртогош, Давидовац, Карадник, Српска Кућа, Раковац, Лопардинце, Бујановац, Велики Трновац и Турија и катастарске општине Бунушевце, Горњи Нерадовац, Стропско и Доњи Вртогош.

Источни део: делови катастарских општина Корбевац, Бујковац, Врањска Бања, Кумарево, Топлац, Ћуковац, Дулан, Тибужде, Златокоп, Доње Требешиње, Преображење, Доња Отуља, Ратаје II, Александровац, Доње Жапско, Горње Жапско, Миланово, Буљесовце, Буштрање, Кршевица, Клиновац, Трејак, Куштица, Спанчевац, Брњаре и Мало Буштрање и катастарске општине Кленике и Петка.

1.9.3. Буштрањско виногорје/Буштрање

Простирање

Буштрањско виногорје се налази у централном делу рејона на ширем подручју Прешевске котлине и састоји се из два дела, западног и источног.

Границе

Граница западног дела виногорја почиње на североистоку од пруге Прешево – Врање – кота 402 – пружни прелаз на асфалтном путу Бујановац – Самољица и креће на југ том пругом све до државне границе са Републиком Македонијом. Граница скреће на северозапад државном границом до изохипсе 500 и њоме иде на север, а затим на западном ободу места Миратовац прелази на изохипсу 550 и њоме наставља на север до шумског пута Миратовац – потес „Голак и Трнавес” и тим путем до изохипсе 600. Том изохипсом наставља на север, изнад насеља Трнава, сеоским путем Трнава – Горња Мала и даље изохипсом 650 изнад места Норча до шумског пута Прешево – потес „Рет”, до западног обода насеља Прешево. Даље граница иде изохипсом 550 до шумског пута Ораовица – потес „Крковац” и тим путем преко кота 532 и 508 до изохипсе 500, кратко том изохипсом до пута Ораовица – потес „Кодра гат”, тим путем до изохипсе 550 до потока Грудан изнад засеока „Кишенске Трле”. Граница даље наставља изохипсом 500 до изнад засеока „Доња Шушаја”, затим путем Доња Шушаја – Црнотинце до извора Селинског потока, одакле скреће на север до пута Црнотице – Доње Гаре (координата: N 42° 21’ 48’’, E 21° 41’ 52’’). Одатле се граница укључује кратко на изохипсу 470, њоме иде до пута Црнотинце – Рајинце, а затим тим путем на север, затим се у координати: N 42° 22’ 02’’, E 21° 42’ 06’’ укључује на изохипсу 500 и њоме иде на запад све до границе рејона (координата: N 42° 21’ 59’’, E 21° 41’ 22’’). Граница даље наставља на северозапад до коте 623 – „Кокошарник”, поклапајући се са границом рејона, наставља на северозапад, а затим се у координати: N 42° 22’ 20’’, E 21° 40’ 27’’ искључује са границе рејона и наставља ободом шуме преко координата: N 42° 22’ 26’’, E 21° 40’ 35’’; N 42° 22’ 27’’, E 21° 40’ 52’’ и N 42° 22’ 37’’, E 21° 40’ 51’’, одакле се укључује на изохипсу 470 којом иде на исток до коте 453 – ушће Берчевске реке у Рајинску реку. Одатле граница иде на северозапад путем уз Берчевску реку, преко коте 534, а затим путем на северозапад до коте 574, где се укључује на границу рејона, и кота 500 – „Трешњев поток”, северозападно од места Летовица, 570 – источно од места Врбан, 554 – поток „Болошин”, 621 „Хазизиов забел”, 610 – „Бујни дол”, 570 – југозападно од места Лучане, 632 – „Гропа”, 441, све време се поклапајући са границом рејона. Одатле се граница укључује на пут западно од места Брисић, иде тим путем на исток, северно од потеса „Муаџири” и „Сејаце”, пролази кроз Лучане, наставља путем, северно од места Осларе и Левосоје, излази на пругу Прешево – Врање и долази до почетне тачке западног дела виногорја.

Граница источног дела виногорја почиње на северу од пруге Прешево – Врање – кота 402 – пружни прелаз на асфалтном путу Бујановац – Самољица и креће на североисток изохипсом 400, све до реке Гушански дол, североисточно од насеља Жбевац. Ту граница скреће на југ том реком, а затим и асфалтним путем до границе рејона (координата: N 42° 26’ 08’’, E 21° 50’ 45’’). Граница се кратко поклапа са границом рејона идући на југозапад до Жбевачке реке, а затим њоме на северозапад до коте 442. Граница даље иде ободом шуме преко координата: N 42° 26’ 19’’, E 21° 49’ 47’’ и N 42° 26’ 14’’, E 21° 49’ 34’’, а затим у координати: N 42° 26’ 07’’, E 21° 49’ 27’’ излази на сеоски пут којим иде на југ, а затим на запад до коте 436, јужно од Стевапског дола. Даље граница наставља истим путем на запад преко коте 510 до коте 416. Граница наставља путем источним, северним и западним ободом шуме до коте 497 где скреће на северозапад, па на раскрсници сеоских путева на југозапад, пролази северно од Бујановачког језера преко кота 401, 490 – „Божињевац”, 505 и 530 – „Цепотине”. Граница даље наставља путем на југ и излази на изохипсу 500, иде њоме, а затим се искључује и иде преко координата: N 42° 24’ 53’’, E 21° 45’ 24’’ и N 42° 24’ 27’’, E 21° 45’ 36’’ до координате: N 42° 25’ 02’’, E 21° 45’ 49’’ до раскрснице сеоских путева у потесу „Демиров рид”. Граница даље наставља на југ путем, а затим се северозападно од коте 482 укључује на изохипсу 500, њоме иде на југозапад, а затим се јужно од места Крајмировац укључује на пут којим иде на југ до коте 617 – „Јарићиште”. Граница одатле иде путем до коте 517 у месту Самољица, одакле наставља источним ободом насеља до пута јужно од потеса „Корбска мала”, а затим наставља тим путем на југ до Неговачке реке, даље путем преко коте 460. Граница прелази Кратку бару у координати: N 42° 21’ 40’’, E 21° 44’ 44’’ и долази до коте 532 којом излази на границу рејона. Граница иде кратко на југоисток источним ободом насеља Биљача и од коте 489 се искључује са границе рејона, укључује на асфалтни пут Биљача – Братоселце у тачки пресека пута и изохипсе 500 и наставља тим путем на југ до коте 598. Граница кратко наставља путем на југозапад и у насељу Братоселце излази на изохипсу 550, иде том изохипсом и источно од потеса Виногради, скреће на југ у координати: N 42° 20’ 50’’, E 21° 45’ 35’’ преко Големе реке до координате: N 42° 19’ 53’’, E 21° 45’ 44’’ на асфалтном путу Буштрање – Узово. Граница наставља тим путем на запад до коте 507, пролази источно до насеља Буштрање преко Махаџирске махале до коте 532. Граница одатле наставља до коте 441 – „Реџин дол” и излази на пут којим иде до цркве Св. Ранђел и даље наставља путем на југозапад, па на југ до границе рејона, затим на запад до коте 484, наставља путем на југ, скреће на исток и излази на границу рејона у потесу „Лазина”. Граница виногорја се затим поклапа са границом рејона и иде путем на југоисток до коте 568 где се одваја од границе рејона и долази до коте 539, а даље изохипсом 550 до потеса „Крстин шанац” где излази кратко на пут који иде на југозапад, а затим на југоисток до координате: N 42° 16’ 50’’, E 21° 46’ 41’’, одакле скреће на запад, укључује се на шумски пут, њиме иде на север до координате: N 42° 16’ 50’’, E 21° 46’ 52’’, а затим ободом шуме преко координата: N 42° 16’ 49’’, E 21° 46’ 57’’ и N 42° 16’ 49’’, E 21° 47’ 02’’, након чега излази на границу рејона, односно на државну границу. Граница виногорја прати државну границу до изохипсе 650, северно од потеса „Мали Орљак” којом иде до пута југоисточно од потеса „Бело дрво”, скреће тим путем на север до асфалтног пута Славујевац – Стрезовац, иде кратко тим путем на запад преко потеса „Долинска махала” и укључује се на изохипсу 600. Граница даље иде том изохипсом источно од потеса Бресје и поново излази на државну границу, иде њоме преко коте 576 до асфалтног пута источно од магистралног пута Ниш – Скопље којим иде на север, све до почетне тачке источног дела виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Буштрањско виногорје обухвата следеће катастарске општине:

Западни део: делови катастарских општина Кончуљ, Лучане, Осларе, Несалце, Грамада, Летовица, Рајинце, Црнотинце, Доња Шушаја, Букаревац I, Ораовица, Прешево, Норча, Трнава, Миратовац и катастарска општина Цакановац.

Источни део: делови катастарских општина Левосоје, Божињевац I, Бујановац, Жужељица, Љиљанце, Жбевац, Боровац, Самољица, Неговац, Биљача, Братоселце, Буштрање, Рељан, Големи Дол, Алиђерце, Стрезовце, Миратовац и Славујевац.

Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси

Препоручене/дозвољене сорте за Врањски рејон по виногорјима које служе за производњу квалитетног вина са географским пореклом (квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом – К.П.К. и врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом – К.Г.П.К.) са максималним дозвољеним приносима (у килограмима) по биљци и по хектару су:

СОРТЕ ЗА

БЕЛА ВИНА

Сурдуличко

Вртогошко

Буштрањско

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Тамјаника







2,5

2

7.500

8.000

Смедеревка







2,5

2

7.500

8.000

Сланкаменка црвена (Пловдина)







2,5

2

7.500

8.000

Смедеревка







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Неопланта







2,5

2

7.500

8.000

Сила







2,5

2

7.500

8.000

Жупљанка







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Savagnin Rose (Траминац)







2,5

2

7.500

8.000

Chardonnay







2,5

2

7.500

8.000

Sauvignon Blanc







2,5

2

7.500

8.000

Semillon







2,5

2

7.500

8.000

Pinot Blanc (Бургундац бели)







2,5

2

7.500

8.000

Pinot Gris (Бургундац сиви)







2,5

2

7.500

8.000

Riesling Italico (Италијански ризлинг, Грашевина)







2,5

2

7.500

8.000

Riesling (Рајнски ризлинг)







2,5

2

7.500

8.000

СОРТЕ ЗА

РОЗЕ ВИНА

Сурдуличко

Вртогошко

Буштрањско

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Limberger (Франковка)







2,5

2

7.500

8.000

Portugieser (Португизер)







2,5

2

7.500

8.000

Прокупац (Рскавац)







2,5

2

7.500

8.000

Вранац



2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Нема препоручених

-

-

-

-

-

-

-

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Pinot Noir (Бургундац црни)







2,5

2

7.500

8.000

Gamay Noir (Гаме)







2,5

2

7.500

8.000

Merlot







2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Sauvignon







2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Franc







2,5

2

7.500

8.000

Muscat de Hambourg (Mускат Хамбург)







2,5

2

7.500

8.000

СОРТЕ ЗА

ЦРВЕНА ВИНА

Сурдуличко

Вртогошко

Буштрањско

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Limberger (Франковка)







2,5

2

7.500

8.000

Portugieser (Португизер)







2,5

2

7.500

8.000

Прокупац (Рскавац)







2,5

2

7.500

8.000

Вранац



2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Пробус







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Pinot Noir (Бургундац црни)







2,5

2

7.500

8.000

Gamay Noir (Гаме)







2,5

2

7.500

8.000

Merlot







2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Sauvignon







2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Franc







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене сорте бојадисери

Alicante Bouschet

2,5

2

7.500

8.000

Gamay Teinturier (Гаме бојадисер)

2,5

2

7.500

8.000

Зачинак (Неготинско црно)

2,5

2

7.500

8.000

Жупски бојадисер

2,5

2

7.500

8.000

Крајински бојадисер

2,5

2

7.500

8.000

 – основна рејонирана сорта (препоручена)  – допунска рејонирана сорта (дозвољена)

У изузетно повољним годинама, принос се може увећати за највише 0,5 kg по биљци винове лозе.

Друге карактеристике везане за производњу грожђа и вина:

Врањски рејон

(Сурдуличко, Вртогошко и Буштрањско виногорје)

СОРТЕ ЗА СТОНУ УПОТРЕБУ ГРОЖЂА
(ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ САМО
ЗА ВИНОГОРЈА)

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

– Chasselas (Шасла бела, Племенка бела)

– Chasselas rosse (Шасла црвена, Племенка црвена)

– Чауш бели

– Друге сорте

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

– Опузенска рана

– Бисерка рана

– Демир капија

– Београдска рана

– Косовска рана

– Грочанка

– Кармен

– Банатски мускат

– Радмиловачки мускат

– Смедеревски мускат

– Ласта

– Србија

- Друге сорте

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

– Prima

– Ora

– Early Muscat

– Чабски бисер

– Cardinal

– Irsai Oliver

– Љана

– Matilde

– Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

– Perlette (Перлет)

– Reine des vignes (Kраљица винограда)

– Sultanine blanche (Thompson seedless, Султанина)

– Super rani Bolgar (врло рани Афус-али)

– Exalta

– Muscat Precoce de Saumur

– Danlas

– Alina

– Angela

– Astaniskij

– Fanny

– Georg

– Lival

– Nadegda Azos

– Muscat Rose St Vallier

– Michele Palieri

– Victoria

– Katharina

– Dattier de Bouyrout (Афус-али, Регина)

– Moldоva

– Друге сорте

ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ ЛОЗНЕ ПОДЛОГЕ

– Berlandieri x Riparia, Kober 5BB

– Berlandieri x Riparia, SO4

– Berlandieri x Riparia, Teleki 5C

– Berlandieri x Riparia, Teleki 8B

– Berlandieri x Riparia, 420 А

– Berlandieri x Rupestris, Richter 110

– Berlandieri x Rupestris, Paulsen 1103

– Berlandieri x Rupestris, Ruggeri 140

– Berlandieri x Rupestris, Richter 99

– Chasselas х Berlandieri,41B

– Fercal

– Друге подлоге

УЗГОЈНИ ОБЛИК (НАЧИН РЕЗИДБЕ) КОД
ВИНОГРАДА НАМЕЊЕНИХ ПРОИЗВОДЊИ ГРОЖЂА ЗА КВАЛИТЕТНА ВИНА
СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ

– Једногуби Гијов (Гујо)

– Двогуби Гијов (Гујо)

– Карловачки

– Роајатска кордуница

– Казенављева кордуница

– Силво кордуница

– Мозерова кордуница

– Жупски

– Крајински

– Други слични узгојни облици

МИНИМАЛНИ САДРЖАЈ АЛКОХОЛА (% VOL)

(уколико вино није произведено на посебан начин)

Бела/Розе

Црвена

9,5

10,0

1.10. ЧАЧАНСКО-КРАЉЕВАЧКИ РЕЈОН/ЧАЧАК – КРАЉЕВО

Простирање

Чачанско-краљевачки рејон обухвата Чачанску котлину са једне и друге стране Западне Мораве, као и мање локације у долини реке Ибар.

Границе

На северозападу граница рејона почиње у Кабларској клисури у потесу „Видовски тунел” на тромеђи К.О. Видовац – Рошци – Међувршје, иде кратко на север границом тих К.О., прелази реку Каменицу и пут и излази на коту 428 – „Ковиљача”. Ту граница излази на границу К.О. Пријевор – Рошци и иде на север том границом, а затим наставља на исток границом К.О. Пријевор – Миоковци и код коте 429 се одваја од границе К.О., прелази асфалтни пут (координата: N 43° 56’ 36’’, E 20° 16’ 01’’), затим потес „Црквине” (координата: N 43° 56’ 54’’, E 20° 16’ 38’’), прелази пут Миоковци – Чачак, затим реку Чемерницу у коти 280, долази до цркве у насељу Горња Горевница – кота 313, излази кратко на асфалтни пут и преко потеса „Пољчине” (координата: N 43° 57’ 21’’,E 20° 18’ 02’’) долази до коте 367 – „Турско брдо”. Граница даље иде до коте 310, затим коте 395 – „Остојића коса”, излази на асфалтни пут који се поклапа са границом К.О. Горња Горевница – Милићевци и иде њоме кратко на север и првим сеоским путем се одваја на исток до коте 305, прелази Милићевачку реку (координата: N 43° 57’ 52’’, E 20° 19’ 54’’), долази до коте 322.39, иде на североисток преко потеса „Обрадовићи” и долази до коте 380. Граница даље прелази рукавац реке Каљавац (координата: N 43° 58’ 19’’, E 20° 20’ 30’’), асфалтни пут у коти 399, прелази други рукавац реке Каљавац (координата: N 43° 58’ 31’’, E 20° 21’ 03’’) и долази до коте 409 – „Горњи крај”. Граница рејона даље наставља на исток и иде до кота 435, 338 – „Лазањац”, 267 – река „Дичина”, 407 – „Зрнац”, 428 – „Репиште” и 377, прелази потес „Клик” (координата: N43° 58’ 20’’, E 20° 26’ 31’’), затим преко координата: N 43° 58’ 08’’, E 20° 26’ 32’’; N 43° 58’ 02’’, E 20° 27’ 01’’ и N 43° 57’ 42’’, E 20° 27’ 03’’ долази до коте 465 – „Прислоница”. Граница даље иде до кота 393, 474 – „Васовића коса”, 379 – „Збеговиште”, 511 – „Кремењача”, 526 и 504 – „Парлог”, даље иде путем до кота 492 – „Седиврана” и 461, затим прелази границу К.О. Остра – Вујетинци (координата: N 43° 55’ 33’’, E 20° 32’ 19’’), долази до коте 501, излази на асфалтни пут Вујетинци – Мрчајевци, њиме иде кратко на југ и излази на коту 480 – „Чикарадаћ” на граници К.О. Вујетинци – Остра – Бечањ. Граница рејона даље иде до котe 508 – „Стојковац”, на граници К.О. Бечањ – Бресница, 411 – река „Дубока” и 548, затим на југоисток до коте 466 – „Лечићи”. Даље граница излази кратко на пут и њиме долази до изохипсе 400, којом наставља у правцу истока изнад насеља Ђокићи и долази до потеса „Швабуша”, односно до границе К.О. Бумбарево Брдо – Бресница. Граница рејона ту иде на југ границом поменутих К.О., а затим и границом општина Гунцати – Бресница и истовремено се поклапа са границом Шумадијског рејона. Када граница дође до границе К.О. Травник – Бресница – Гунцати, одваја се на запад границом К.О. Травник – Бресница до коте 406. Граница даље наставља на југозапад границом тих К.О. и долази до коте 383, затим преко координата: N 43° 51’ 39’’, E 20° 37’ 40’’ и N 43° 51’ 30’’, E 20° 37’ 44’’ до кота 408 и 424, затим на исток до коте 516 – „Мали врх”, па наставља на југ до потеса „Клик” – кота 487, а затим на југозапад преко границе К.О. Лађевци – Цветке (координата: N 43° 49’ 54’’, E 20° 39’ 43’’) до коте 514 – „Јањића брдо”. Одатле граница иде на коту 442 – „Чукар”, затим 353, 391 – „Пашино брдо”, и 323 – „Рудар”, одатле скреће путем на југ преко потеса „Зеленик”, прелази Зеленички поток (координата: N 43° 48’ 04’’, E 20° 39’ 57’’) и даље иде путем преко потеса „Рудине” и долази до коте 449 – „Чукар”. Одатле граница излази на границу К.О. Милочај – Поповићи и иде том границом на југозапад до коте 204, а затим до коте 213.7. Ту граница излази на пут и иде њиме на запад до коте 197.5, наставља сеоским путем и долази до главног пута Краљево – Мрчајевци (координата: N 43° 46’ 56’’, E 20° 37’ 42’’), њиме иде на југ, прелази Западну Мораву у коти 200.9, западно од коте 197.8 скреће на запад и долази до коте 199.5 на главном путу. Граница наставља најпре тим путем на запад и долази до границе К.О. Адрани – Мрсаћ, иде кратко на југ том границом, а затим долази до пруге Краљево – Чачак, пругом иде на запад, прелази коту 203.6, иде благо на северозапад и у коти 210.4 скреће на југ на асфалтни пут, иде тим путем до коте 219.4, наставља истим путем, а затим иде и реком до главног пута Самаила – Мрсаћ, тим путем на запад, а затим код првог скретања и на југ до коте 240.9. Одатле граница иде путем на запад, прелази Лесковачки поток (координата: N 43° 45’ 19’’, E 20° 33’ 24’’), наставља на северозапад до коте 233.9, скреће на исток, а затим и на југ до границе К.О. Самаила – Буковац. Граница даље иде на запад границом тих К.О. и када дође до тромеђе К.О. Самаила – Буковац – Лазац скреће на запад током Лазачке реке, иде њоме и код Лишараског потока излази на асфалтни пут и код коте 443 скреће на север преко кота 485.61 и 636, долази до коте 472 – „Рујевна”. Одатле граница иде преко потеса „Клик” (координата: N 43° 46’ 15’’, E 20° 25’ 33’’) и долази до коте 499, затим иде на северозапад, прелази Премећку реку (координата: N 43° 46’ 50’’, E 20° 24’ 55’’) и долази до кота 580, 519 и 595, па путем до коте 398, излази на коту 500, њоме иде на север и долази до коте 412, затим наставља котом 450 и долази до коте 453 – „Бањица”. Граница одатле излази на асфалтни пут и долази до коте 478, а затим до коте 386 – „Чимбуровина”. Ту излази на изохипсу 450, иде њоме на север и долази до коте 374 – „Циваја”, наставља на северозапад и прелази асфалтни пут (координата: N 43° 50’ 49’’, E 20° 19’ 36’’) и границу К.О. Лозница – Јездина (координата: N 43° 50’ 59’’, E 20° 19’ 09’’) и долази до коте 466, па затим 457 – „Горње брдо”. Ту граница рејона прелази границу К.О., затим Јездинску реку (координата: N 43° 51’ 38’’, E 20° 18’ 00’’) и долази до коте 525 – „Станковића брдо”. Одатле иде до коте 498 – „Камењак”, 544 – „Пушељино брдо”, 556 – „Јасик”, прелази границу К.О. Парменац – Риђаге (координата: N 43° 52’ 41’’, E 20° 16’ 09’’) и долази до котa 598 – „Драве”, 553, 610 – „Главица”, затим до кота 522, 577 – „Кладње брдо” где аутоматски излази и на границу К.О. Међувршје – Паковраће. Одатле граница иде на север десном обалом Западне Мораве све до почетне тачке рејона.

Граница Чачанско-краљевачког рејона је и истовремено граница оазе Шарани.

Границе Чачанско-краљевачког рејона су и границе две оазе које заједно сачињавају Ибарско виногорје (Жича и Рашка).

Кaрта 1.10.1. Границе рејона и виногорја Чачанско-краљевачког рејона

vinogradi_Page_065.tiff

vinogradi_Page_066.tiff

Обухваћене општине

Чачанско-краљевачки рејон обухвата територију у општини Чачак, а врло мало и у општинама Горњи Милановац, Краљево и Рашка.

Површине рејона и виногорја

Чачанско-краљевачки рејон (без малих оаза, односно Ибарског виногорја) заузима површину од 55.199,06 ha, где је највеће Јеличко виногорје.

Табела 1.10.1. Површине рејона и виногорја (Љубичког и Јеличког) Чачанско-краљевачког рејона

Виногорја

Укупна површина

ha

% (рејон)

Љубићко виногорје

16.144,72

29,25

Јеличко виногорје

25.725,59

46,61

Чачанско-краљевачки рејон

Површина (ha) без оаза

55.199,06

Површине под виноградима

На основу пољопривредног пописа из 2012. године у Чачанско-краљевачком рејону има 64,88 ha винограда (око 60,19 ha родних винограда, oдносно 92,77%), од чега је 20,64 ha са стоним сортама и 44,24 ha са винским сортама.

Графикон 1.10.1. Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Чачанско-краљевачким рејоном

vinogradi_Page_067.tiff

Климатски фактори

У табели 1.10.2. су приказане вредности неких биоклиматских индекса на основу података из метeoролошких станица у Врњачкој Бањи и Краљеву (1961–2010).

Табела 1.10.2. Биоклиматски индекси за Чачанско-краљевачки рејон

Станица

AVG

WIN

BEDD

HI

CI

DI

N0

N35

N15

Врњачка Бања

16.8

1523.2

1292.4

2064.3

10.7

235.8

4.2

4.3

1.9

Краљево

17.1

1575.6

1327.8

2108.4

10.8

220.5

4.1

3.4

1.7

Карта 1.10.5. Винклеров индекс Чачанско-краљевачког рејона

vinogradi_Page_068.tiff

Земљишни услови

Преовлађујући типови земљишта овог рејона су вертисол и псеудоглеј, а заступљени су у мањој мери и флувисол, хумофлувисол и семиглеј, еутрични камбисол и остала земљишта.

Карта 1.10.6. Типови земљишта Чачанско-краљевачког рејона

vinogradi_Page_069.tiff

Топографски фактори

Географска ширина

Рејон се простире од 43° 58’ географске ширине на северу до 43° 44’ географске ширине на југу.

Надморска висина

Већи део рејона се простире на надморским висинама од 200 m до 400 m, али се предели где се простиру виногорја и где се налазе виногради углавном налазе на надморским висинама од 250 m до 350 m. Надморска висина се постепено смањује идући са истока, запада и севера ка центру и југу рејона, односно унутрашњости главног дела рејона.

Карта 1.10.7. Надморска висина Чачанско-краљевачког рејона

vinogradi_Page_070.tiff

Нагиб терена

Овај рејон се углавном карактерише умерено-стрмим до благим нагибима терена на којима се налазе виногради, а нагиби се мењају идући ка унутрашњости рејона.

Карта 1.10.8. Нагиб терена Чачанско-краљевачког рејона

vinogradi_Page_071.tiff

Експозиција терена

Рејон се карактерише различитим експозицијама терена, али се виногради углавном налазе на јужним, југоисточним и источним експозицијама.

Карта 1.10.9. Експозиција терена Чачанско-краљевачког рејона

vinogradi_Page_072.tiff

Орографске карактеристике

Орографске карактеристике овог рејона чине две ниже планине Овчар (985 m) и Каблар (889 m) које се налазе на северозападном делу рејона, а са јужне стране се налази планина Јелица (929 m) чије североисточне падине чине највећи део Јеличког виногорја. Венци и падине ових Динарских планина, као и брдовити терени који су више заступљени у северном, западном и источном делу рејона, раздвојен и долином реке Западна Морава, орографски карактеришу овај рејон. Јужни и централни део рејона је више благо брдовит и са равнијим теренима. Поред овога, падине поред реке Ибар карактеришу орографске карактеристике Ибарског виногорја.

Пејзаж

Са западне стране рејона се налази Овчарско-кабларска клисура. Кроз рејон протиче река Западна Морава, а код оазе Жича и Рашка/Казновиће са западне стране и река Ибар. Рејон се простире у брежуљкасто-брдском појасу са шумама храста цера, сладуна, букве и др. Око речних корита преовлађују шуме храста лужњака, јасена, јове, тополе и др. Чести воћњаци на брдовитим пределима, нарочито са коштичавим врстама воћака и парцеле са ратарским културама дају пејзажне карактеристике овом рејону.

Заступљеност винограда и произвођача грожђа

У овом рејону 397 газдинстава поседујe винограде, што чини свега око 1,24% од укупног броја пољопривредних газдинстава овог рејона. Највећи број виноградара, као и парцела под виноградима се налази у општини Чачак.

Виногорја

Чачанско-краљевачки рејон има следећа виногорја:

1.10.1. Љубићко виногорје/Љубић;

1.10.2. Јеличко виногорје/Јелица;

1.10.3. Ибарско виногорје/Ибар.

1.10.1. Љубићко виногорје/Љубић

Простирање

Љубићко виногорје представља северни и источни обод Чачанске котлине и обухвата падине дуж долине Западне Мораве, као и оазу Шарани која обухвата део северно од Љубићког виногорја у близини Горњег Милановца.

Границе

Граница виногорја почиње на тромеђи К.О. Паковраће – Међувршје – Видовац, одатле иде на север десном обалом Западне Мораве до тромеђе К.О. Видовац – Рошци – Међувршје, иде кратко на север границом тих К.О., прелази реку Каменицу и пут и излази на коту 428 – „Ковиљача”. Ту граница излази на границу К.О. Пријевор – Рошци и иде на север том границом, а затим наставља на исток границом К.О. Пријевор – Миоковци и код коте 429 се одваја од границе К.О., прелази асфалтни пут (координата: N 43° 56’ 36’’, E 20° 16’ 01’’), затим потес „Црквине” (координата: N 43° 56’ 54’’, E 20° 16’ 38’’) прелази пут Миоковци – Чачак, затим реку Чемерницу у коти 280, долази до цркве у насељу Горња Горевница – кота 313, излази кратко на асфалтни пут и преко потеса „Пољчине” (координата: N 43° 57’ 21’’, E 20° 18’ 02’’) долази до коте 367 – „Турско брдо”. Граница даље иде до коте 310, затим до коте 395 – „Остојића коса”, излази на асфалтни пут који се поклапа са границом К.О. Горња Горевница – Милићевци и иде њоме кратко на север и првим сеоским путем се одваја на исток до коте 305, прелази Милићевачку реку (координата: N 43° 57’ 52’’, E 20° 19’ 54’’), долази до коте 322.39, иде на североисток преко потеса „Обрадовићи” и долази до коте 380. Граница даље прелази рукавац реке Каљавац (координата: N 43° 58’ 19’’, E 20° 20’ 30’’), асфалтни пут у коти 399, прелази други рукавац реке Каљавац (координата: N 43° 58’ 31’’, E 20° 21’ 03’’) и долази до коте 409 – „Горњи Крај”. Граница рејона даље наставља на исток и иде до кота 435, 338 – „Лазањац”, 267 – река „Дићина”, 407 – „Зрнац”, 428 – „Репиште” и 377, прелази потес „Клик” (координата: N 43° 58’ 20’’, E 20° 26’ 31’’), затим преко координата: N 43° 58’ 08’’, E 20° 26’ 32’’; N 43° 58’ 02’’, E 20° 27’ 01’’ и N 43° 57’ 42’’, E 20° 27’ 03’’, долази до коте 465 – „Прислоница”. Граница даље иде до коте 393, 474 – „Васовића коса”, 379 – „Збеговиште”, 511 – „Кремењача”, 526, 504 – „Парлог”, иде путем до коте 492 – „Седиврана”, 461, затим прелази границу К.О. Остра – Вујетинци (N 43° 55’ 33’’, E 20° 32’ 19’’), долази до коте 501, излази на асфалтни пут Вујетинци – Мрчајевци, њиме иде кратко на југ и излази на коту 480 – Чикарадаћ на граници К.О. Вујетинци – Остра – Бечањ. Граница рејона даље иде до кота 508 – „Стојковац” на граници К.О. Бечањ – Бресница, 411 – река „Дубока”, 548, затим на југоисток до коте 466 – „Лечићи”. Даље граница излази кратко на пут и њиме долази до изохипсе 400 којом наставља у правцу истока, изнад насеља Ђокићи и долази до потеса „Швабуша”, односно до границе К.О. Бумбарево Брдо – Бресница. Граница рејона ту иде на југ границом поменутих К.О., а затим и границом општина Гунцати – Бресница и истовремено се поклапа са границом Шумадијског рејона. Када граница дође до границе К.О. Травник – Бресница – Гунцати одваја се на запад границом К.О. Травник – Бресница до коте 406. Граница даље наставља на југозапад границом тих К.О. и долази до коте 383, затим преко координата: N 43° 51’ 39’’, E 20° 37’ 40’’ и N 43° 51’ 30’’, E 20° 37’ 44’’ до кота 408 и 424, па затим на исток до коте 516 – „Мали врх”, наставља на југ до потеса „Клик” – 487, а затим на југозапад преко границе К.О. Лађевци – Цветке (координата: N 43° 49’ 54’’, E 20° 39’ 43’’) до коте 514 – „Јањића брдо”. Одатле граница иде на коту 442 – „Чукар”, затим 353, 391 – „Пашино брдо”, 323 – „Рудар”, одатле скреће путем на југ преко потеса „Зеленик”, прелази Зеленички поток (координата: N 43° 48’ 04’’, E 20° 39’ 57’’) и даље иде путем преко потеса „Рудине” и долази до коте 449 – „Чукар”. Одатле граница излази на границу К.О. Милочај – Поповићи и иде том границом на југозапад до коте 204, а затим до коте 213.7. Одатле се граница одваја са границе рејона и креће на север асфалтним путем, прелази коту 200.9 и наставља тим путем. Затим, граница у коти 232.95 скреће на запад, прелази границу К.О. Лађевци – Цветке (координата: N 43° 48’ 38’’, E 20° 36’ 36’’ ) до коте 220.5 – „Поље”. Одатле граница наставља путем на север, прелази коту 221.3, затим у потесу „Пољци” скреће на запад, па опет на север (координата: N 43° 49’ 17’’, E 20° 35’ 46’’) до коте 218.8 на граници К.О. Лађевци – Травник, ту излази на поток Батовац, кратко иде њиме на исток, а затим се укључује на изохипсу 220 и њоме иде на север до асфалтног пута Травник – Доња Катрга. Граница тим путем скреће на исток, а затим скреће и иде на северозапад путем Лађевци – Мрчајевци до потеса „Грдеш”, где скреће на запад и укључује се на ток реке, њоме иде до потеса „Пеовача”, северозападно од села Станчићи где се укључује на асфалтни пут Мрчајевци – Прељина и иде њиме на северозапад, испред улаза у село скреће на запад, а затим на југ у коти 239.3. Одатле наставља на југ и у месту Коњевићи се укључује на ток реке којим наставља на запад до границе К.О. Љубић – Чачак, којом креће на југ до десне обале Западне Мораве. Одатле граница иде обалом до потеса „Суви брег” где се опет укључује на ток реке, прелази коту 240.7 и јужно од коте 245.8 скреће путем на север и долази до асфалтног пута Љубић – Пријевор. Граница наставља тим путем на запад, искључује се са главног пута и долази до коте 258.2, где се укључује на десну обалу Западне Мораве и том обалом долази до почетне тачке виногорја.

Оаза Шарани почиње на северозападу у коти 340 код цркве и наставља ка потесу „Главица” – 419, затим се укључује на асфалтни пут, иде њиме на исток, а затим и изохипсом 450 у потесу „Долови” до коте 452, даље наставља на исток, па затим и на југ асфалтним путем и долази до коте 356 на граници К.О. Шарани – Таково. Граница даље иде на југ границом поменутих општина, а затим и К.О. Семедраж – Таково до крајњег југа границе општине, северозападно од потеса „Боблија” где се укључује на изохипсу 350, том изохипсом иде на југ, а затим на север и у потесу паралелно од потока Тршчани се укључује на асфалтни пут, а затим и на изохипсу 450 и иде том изохипсом до потока, тим потоком на југ све до асфалтног пута Горњи Милановац – Прељина (координата: N 43° 59’ 42’’, E 20° 25’ 23’’) и одатле се укључује на изохипсу 400, њоме креће на северозапад, па на југ и долази до коте 380, укључује се на реку Дичину и иде њоме на север, затим се укључује на асфалтни пут и њиме иде до коте 456. Граница даље наставља асфалтним путем на запад до потеса Спасовина преко координате: N 44° 00’ 47’’, E 20° 21’ 57’’ и ту опет излази на реку Дичину и њоме иде на север све до почетне тачке.

Обухваћене катастарске општине

Љубићко виногорје обухвата делове катастарских општина: Видова, Пријевор, Трбушани, Миоковци, Горња Горевница, Милићевци, Брђани, Прислоница, Љубић, Коњевићи, Прељина, Станчићи, Мојсиње, Доња Горевница, Мрчајевци, Остра и Горња Трепча, као и катастарске општине Вранићи, Соколићи, Раковац, Бресница, Тавник, Лађевци, Цветке, Милочај и Бечањ.

Оаза Шарани обухвата делове катастарских општина Шарани и Семедраж.

1.10.2. Јеличко виногорје/Јелица

Простирање

Јеличко виногорје обухвата источни обод Чачанске котлине, односно источне падине планине Јелице.

Границе

На северозападу граница виногорја почиње на тромеђи K.O. Паковраце – Међувршје – Видова на путу Пожега – Чачак са јужне стране Западне Мораве. Тим путем граница иде на исток све време, идући јужно од Западне Мораве и када дође до скретања за село Марковица код села Бељина, одваја се на североисток до коте 243.0, затим прелази границу K.O. Бељина – Чачак (координата: N 43° 53’ 32’’, E 20° 19’ 07’’) и долази до коте 242.1. Одатле граница излази на границу K.O. Трбушани – Чачак у потесу Сува Морава (координата: N 43° 53’ 52’’, E 20° 19’ 45’’), затим излази на леву обалу Западне Мораве и иде њоме на исток, а затим на југоисток до уливања Трнавске реке. Граница иде том реком на југозапад до излаза на асфалтни пут Чачак – Самаила, јужно од потеса „Брестови”, скреће на југоисток тим путем и иде до коте 243.6. Ту граница скреће на североисток и у потесу „Вапа” излази на пругу, наставља пругом на југоисток, прелази коте 233.2, 226.0, 229.1, 225.93, 222.3, 214.6, 214.4 и код коте 210.4 излази на границу рејона. Граница виногорја се затим поклапа са границом рејона, односно у коти 210.4 скреће на југ, на асфалтни пут, иде тим путем до коте 219.4, наставља истим путем, а затим иде и реком до главног пута Самаила – Мрсаћ, тим путем на запад, а затим код првог скретања и на југ до коте 240.9. Одатле граница иде путем на запад, прелази Лесковачки поток (координата: N 43° 45’ 19’’, E 20° 33’ 24’’), наставља на северозапад до коте 233.9, скреће на исток, а затим и на југ до границе К.О. Самаила – Буковац. Граница даље иде на запад границом тих К.О. и када дође до тромеђе К.О. Самаила – Буковац – Лазац скреће на запад током Лазачке реке, иде њоме, па код Лишараског потока излази на асфалтни пут и код коте 443 скреће на север, преко кота 485.61 и 636, па долази до коте 472 – „Рујевна”. Одатле граница иде преко потеса „Клик” (координата: N 43° 46’ 15’’, E 20° 25’ 33’’), долази до коте 499, затим иде на северозапад, прелази Премећку реку (координата: N 43° 46’ 50’’, E 20° 24’ 55’’) и долази до коте 580, затим 519 и 595, па путем до коте 398, излази на коту 500, њоме иде на север и долази до коте 412, затим наставља котом 450 и долази до коте 453 – „Бањица”. Граница одатле излази на асфалтни пут и долази до кота 478 и 386 – „Чимбуровина”. Ту излази на изохипсу 450, иде њоме на север и долази до коте 374 – „Циваја”, наставља на северозапад и прелази асфалтни пут (координата: N 43° 50’ 49’’, E 20° 19’ 36’’) и границу К.О. Лозница – Јездина (координата: N 43° 50’ 59’’, E 20° 19’ 09’’) и долази до кота 466, затим до коте 457 – „Горње брдо”. Ту граница рејона прелази границу К.О., затим Јездинску реку (координата: N 43° 51’ 38’’, E 20° 18’ 00’’) и долази до коте 525 – „Станковића брдо”. Одатле иде до кота 498 – „Камењак”, 544 – „Пушељино брдо” и 556 – „Јасик”, прелази границу К.О. Парменац – Ридаге (координата: N 43° 52’ 41’’, E 20° 16’ 09’’) и долази до кота 598 – „Драве”, 553 и 610 – „Главица”, а затим 522 и 577 – „Кладње брдо”, где аутоматски излази и на границу К.О. Међувршје – Паковраче. Одатле граница иде на север десном обалом Западне Мораве све до почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Јеличко виногорје обухвата делове катастарских општина Придворица, Јездина, Чачак, Лозница, Трнава, Бањица, Вапа, Заблаће, Кукићи, Рајац, Премећа, Мршинци, Петница, Горичани, Лазац, Мрсаћ, као и катастарске општине Паковраће, Риђаге, Парменац, Бељина, Кулиновци, Виљуша, Јежевица, Липница, Слатина, Жаочани, Качулице и Самаила.

1.10.3. Ибарско виногорје/Ибар

Простирање

Ибарско виногорје сачињавају две оазе (Жича и Рашка/Казновиће) које се налазе у долини реке Ибар.

Границе

Граница оазе Жича почиње на северозападу, на асфалтном путу код Лојаничког потока и иде тим путем на север, паралелно са током поменутог потока до коте 205.5. Одатле скреће на исток, пролази јужним ободом Жичког језера и долази до асфалтног пута код Жичке реке, наставља тим путем на североисток, затим излази на главни пут, њиме на југ, затим опет асфалтним путем на исток и опет на југ до пута Краљево – Крушевица, источно од коте 209.4. Граница тим путем иде на исток до Ковачког потока, креће њиме на север, затим се укључује на асфалтни пут, пролази коту 199.6, наставља тим путем до потеса „Поље” и ту скреће на југоисток и долази до коте 196.2. Граница ту долази до леве обале Ибра, кратко иде обалом на југ, а затим се укључује на пут Рибница – Брдања, иде њиме на југ до границе К.О. Краљево – Рибница где се укључује на реку Рибницу. Граница иде реком на југ све до коте 228 и преко координата: N 43° 40’ 40’’, E 20° 41’ 12’’; N 43° 40’ 43’’, E 20° 40’ 58’’ и N 43° 40’ 48’’, E 20° 40’ 43’’ и до кота 261 и 353 – „Трешњар”, а затим до координата: N 43° 40’ 29’’, E 20° 39’ 44’’ и N 43° 40’ 33’’, E 20° 39’ 34’’, долази до коте 321, 488, координата: N 43° 40’ 45’’, E 20° 38’ 12’’, затим до коте 282. Одатле се укључује на поток Мулинар, њиме иде на север, укључује се на асфалтни пут Крушевица – Матарушка Бања и тим путем ка северу долази до почетне тачке оазе.

Граница оазе Рашка (Казновиће) почиње на северозападу, на асфалтном путу Лешак – Рашка. Одатле се граница укључује на изохипсу 500 и њоме иде до коте 505. Одатле се граница креће путем до коте 597. Одатле граница прелази потес „Ћурчићи” у координати: N 43° 16’ 14’’, E 20° 40’ 09’’ и одатле јужно од потеса „Голо брдо” излази на изохипсу 550, иде њоме кратко на југ, а затим се укључује на асфалтни пут којим иде најпре на југ, затим скреће на запад и јужно од коте 453 излази на пругу Лепосавић – Рашка, њом наставља на север и долази до почетне тачке оазе.

Обухватајуће катастарске општине

Оаза Жича се простире на деловима катастарских општина Готовац, Крушевица, Ковачи, Краљево (до десне обале реке Ибар) и Рибница.

Оаза Рашка (Казновићи) се налази на делу катастарске општине Казновиће.

Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси

Препоручене/дозвољене сорте за Чачанско – краљевачки рејон по виногорјима које служе за производњу квалитетног вина са географским пореклом (квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом – К.П.К. и врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом – К.Г.П.К.) са максималним дозвољеним приносима (у килограмима) по биљци и по хектару су:

СОРТЕ ЗА

БЕЛА ВИНА

Љубићко и оаза Шарани

Јелићко

Ибарско

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Тамјаника







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Неопланта







2,5

2

7.500

8.000

Сила







2,5

2

7.500

8.000

Жупљанка







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Savagnin Rose (Траминац)







2,5

2

7.500

8.000

Chardonnay







2,5

2

7.500

8.000

Sauvignon Blanc







2,5

2

7.500

8.000

Semillon







2,5

2

7.500

8.000

Pinot Blanc (Бургундац бели)







2,5

2

7.500

8.000

Pinot Gris (Бургундац сиви)







2,5

2

7.500

8.000

Riesling Italico (Италијански ризлинг, Грашевина)







2,5

2

7.500

8.000

Riesling (Рајнски ризлинг)







2,5

2

7.500

8.000

СОРТЕ ЗА

РОЗЕ ВИНА

Љубићко и оаза Шарани

Јелићко

Ибарско

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Limberger (Франковка)







2,5

2

7.500

8.000

Portugieser (Португизер)







2,5

2

7.500

8.000

Прокупац (Рскавац)





2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Нема препоручених

-

-

-

-

-

-

-

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Pinot Noir (Бургундац црни)







2,5

2

7.500

8.000

Gamay Noir (Гаме)







2,5

2

7.500

8.000

Merlot







2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Sauvignon





2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Franc





2,5

2

7.500

8.000

Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)







2,5

2

7.500

8.000

СОРТЕ ЗА

ЦРВЕНА ВИНА

Љубићко и оаза Шарани

Јелићко

Ибарско

принос/(kg/биљци)

принос/(kg/хектару)

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

3000–4000 биљака/хектару

преко 4000 биљака/хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

Limberger (Франковка)







2,5

2

7.500

8.000

Portugieser (Португизер)







2,5

2

7.500

8.000

Прокупац (Рскавац)





2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Пробус







2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Pinot Noir (Бургундац црни)







2,5

2

7.500

8.000

Gamay Noir (Гаме)







2,5

2

7.500

8.000

Merlot







2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Sauvignon





2,5

2

7.500

8.000

Cabernet Franc





2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене сорте бојадисери

Alicante Bouschet

2,5

2

7.500

8.000

Gamay Teinturier (Гаме бојадисер)

2,5

2

7.500

8.000

Зачинак (Неготинско црно)

2,5

2

7.500

8.000

Жупски бојадисер

2,5

2

7.500

8.000

Крајински бојадисер

2,5

2

7.500

8.000

 – основна рејонирана сорта (препоручена)  – допунска рејонирана сорта (дозвољена)

У изузетно повољним годинама, принос се може увећати за највише 0,5 kg по биљци винове лозе.

Друге карактеристике везане за производњу грожђа и вина:

Чачанско-краљевачки рејон

(Љубичко, оаза Шарани, Јеличко и Ибарско виногорје)

СОРТЕ ЗА СТОНУ УПОТРЕБУ ГРОЖЂА
(ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ САМО
ЗА ВИНОГОРЈА)

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

– Chasselas (Шасла бела, Племенка бела)

– Chasselas rosse (Шасла црвена, Племенка црвена)

– Чауш бели

– Друге сорте I и II епохе зрења

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

– Опузенска рана

– Бисерка рана

– Демир капија

– Београдска рана

– Косовска рана

– Грочанка

– Кармен

– Банатски мускат

– Радмиловачки мускат

– Смедеревски мускат

– Ласта

– Србија

– Друге сорте I и II епохе зрења

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

– Prima

– Ora

– Early Muscat

– Чабски бисер

– Cardinal

– Irsai Oliver

– Љана

– Matilde

Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

– Perlette (Перлет)

– Reine des vignes (Kраљица винограда)

– Sultanine blanche (Thompson seedless, Султанина)

– Super rani Bolgar (врло рани Афус-али)

– Друге сорте Iи II епохе зрења

ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ ЛОЗНЕ ПОДЛОГЕ

– Berlandieri x Riparia, Kober 5BB

– Berlandieri x Riparia, SO4

– Berlandieri x Riparia, Teleki 5C

– Berlandieri x Riparia, Teleki 8B

– Berlandieri x Riparia, 420 А

– Berlandieri x Rupestris, Richter 110

– Berlandieri x Rupestris, Paulsen 1103

– Berlandieri x Rupestris, Ruggeri 140

– Berlandieri x Rupestris, Richter 99

– Chasselas х Berlandieri, 41B

– Fercal

– Друге подлоге

УЗГОЈНИ ОБЛИК (НАЧИН РЕЗИДБЕ) КОД
ВИНОГРАДА НАМЕЊЕНИХ ПРОИЗВОДЊИ ГРОЖЂА ЗА КВАЛИТЕТНА ВИНА
СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ

– Једногуби Гијов (Гујо)

– Двогуби Гијов (Гујо)

– Карловачки

– Роајатска кордуница

– Казенављева кордуница

– Силво кордуница

– Мозерова кордуница

– Жупски

– Крајински

– Други слични узгојни облици

МИНИМАЛНИ САДРЖАЈ АЛКОХОЛА (% VOL)

(уколико вино није произведено на посебан начин)

Бела/Розе

Црвена

9,0

9,5

1.11. РЕЈОН ТРИ МОРАВЕ/ТРИ МОРАВЕ

Простирање

Рејон Три Мораве се налази у централном делу Србије, у доњем сливу реке Западне Мораве, доњем сливу Јужне Мораве и горњем сливу Велике Мораве и њихових притока. Са западне и северне стране оивичен је планинама: Гледићке планине и Бешњаја, са јужне стране окружују га планине: Гоч, Жељин, Копаоник и Јастребац и са источне стране планине: Бељаница, Кучајске планине, Ртањ и Озрен.

Границе

Граница рејона креће од Западнe Моравe код Грабовачке тврђаве, северозападно од Трстеника и креће кратко на исток асфалтним путем до Мале реке, где скреће на север том реком до потеса „Бечевине”, затим на североисток изохипсом 250, а затим код манастира Љубостиња прелази на асфалтни пут којим се враћа на југ према Трстенику до коте 180. Одатле граница скреће на североисток до манастира Света Петка и даље изохипсом 350 испод потеса „Грабовачко брдо”, све до Вуковог потока, а затим тим потоком до коте 207 – ушће у Богдањску реку. Одатле граница иде преко кота 315 – „Ђуровача”, 251 – „Богдањска река” и 404 – „Старо брдо”. Одатле граница наставља на север изохипсом 400, западно од потеса „Изопоље”, а затим границом К.О. Мијајловац – Прњавор, Мијајловац – Доњи Дубич, Божуревац – Доњи Дубич, Риљац – Доњи Дубич и Риљац – Горњи Дубич све до тромеђе са К.О. Превешт. Одатле граница наставља на север преко потока Вуковац и кота 527 – „Цветковица”, 485 – „Драча”, 571 – „Савина глава”, 440 – „Запис”, 450 – „Сибничка река”, 476 – „Горња Сибница”, 452, 516 и 387 – „Жупањевачка река” и даље преко кота 622, 406 – „Велика река”, 456 – „Вољевачки поток”, 549, 463 – западно од Шиљевице и 486 – „Мочилска река”, затим скреће кратко на исток преко кота 582, 546, 513 – „Странчине”, 344 и 394, а затим и на север преко кота 362, 394 – „Гробљанска коса”, 407 – западно од Рековца, 376, 258.35 – „Дуленска река”, 430 – „Равни гај” и 300 – „Слепчев поток” до границе општина Рековац и Крагујевац (место спајања К.О. Ратковић и К.О. Рековац са општином Крагујевац) на Дуленској реци, а затим границом ових двеју општина, пресеца пут Крагујевац – Јагодина и наставља до тромеђе општина Рековац, Јагодина и Крагујевац. Одатле граница наставља границом К.О. Старо Село – Велика Сугубина и Мишевић – Велика Сугубина све до коте 334 – „Јевтов поток” и даље преко кота 471 – „Ракљата коса”, 469 – „Божурова коса”, 536 – „Панов гроб”, 503 – „Клик”, 472 – „Ливаде”, 299 на реци Јошаници, 456 – „Шиндра”, 535, 477, 474 западно од Горњег Штипља, 394 – „Орнице”, 422 – „Крушачка коса”, потес „Ливаде” западно од Горњег Рачника, и 267 – „Даске”, па сече пут Багрдан – Комарице код ушћа Пунарског потока у Осаоницу, па иде преко кота 287 – „Бели камен” и 218 – „Ловачко поље” и код потеса „Виногради” долази до границе општина Јагодина и Баточина (граница К.О. Милошево и Брзан), а затим границом тих општина до Велике Мораве. Даље границу представља граница општина Јагодина и Свилајнац, затим општина Јагодина и Деспотовац, општина Ћуприја и Деспотовац (гранична К.О. Вирине) и излази на пут Деспотовац – Ћуприја, западно од насеља Бељајка. Даље иде путем према Ћуприји, све до коте 264 у К.О. Паљане, а затим скреће на исток и иде границом К.О. Паљане – Бигреница, све до североисточног обода насеља Паљане. Одатле граница иде у правцу југоистока преко кота 350 – „Долови”, 357 – „Бежњак” и 347 – „Главица” долази североисточно од места Сење. Са те коте граница прелази на изохипсу 300, обухватајући подручје око манастира Раваница. Одатле граница иде обронцима Кучајских планина, остављајући шумске састојине изван граница преко кота 310 – „Ломница”, 357 – „Црепово брдо”, 402 – северно од Стубице, 501 – „Велики Церовац”, 256 на реци Црници, 463 – „Чукар” и код коте 323 излази поново на реку Црницу. Граница даље иде на југ том реком до коте 199, источно од цементаре у Поповцу, скреће на југоисток преко кота 290, 385 и 487 северно и источно од села Буљане и даље по ободу шуме преко кота 427, 411 и 293 на реци Сувари и преко коте 413 долази до коте 419, североисточно од села Извор, најисточније тачке рејона.

Одатле граница иде у правцу југозапада границом К.О. Горња Мутница – Извор и Доња Мутница – Извор све до пута Параћин – Зајечар и даље у истом правцу до коте 330, јужно од Доње Мутнице. Даље граница иде ободом шуме по изохипси 300, пролазећи по источном ободу села Лешје, а од пута Лешје – Плана прелази на коте 402, 440, 501 и 423, источно од насеља Плана. Граница даље од коте 396 кратко иде на исток границом К.О. Плана – Скорица, а од коте 432 – „Ланиште” скреће на југ и иде преко кота 260 – „Крчева река”, 462, 318 – „Бошњар”, 329 источно од Смиловца, 260 – река Прчевица, 382 – „Равна Дубрава”, 438 и 339 – „Прло” и североисточно од Подгорца, прелази Велику реку и наставља на југ преко кота 352, 369, 422 – „Старо лојзе” и 355 – „Хајдучки кладенац” до коте 383, источно од Ражња. Одатле граница иде на југоисток преко кота 468 – „Коњска пољана” и 595 – „Вељкова ливада”и код потеса „Дреновачка коса” излази на границу општина Ражањ и Алексинац (гранична К.О. Црни Као) и границом ове две општине иде до реке Јужне Мораве (гранична К.О. Прасковче) и уз реку Јужну Мораву, иза Браљине Ражањске до железничког моста на Ражањској реци.

Даље граница иде на запад до коте 250 – „Караула”, а затим и изохипсом 250 и сеоским путем од манастира Св. Никола преко потеса „Шиб”, по ободу шуме до пруге Сталаћ – Крушевац, код ушћа потока Стеванац у Јужну Мораву. Граница иде на север до пута Сталаћ – Крушевац, а одатле тим путем у правцу југозапада све до коте 148, односно моста преко Раковачког потока. Граница скреће на југоисток преко кота 306 – „Бучје”, 407, 332 – „Стрик њива”, 310 – поток „Дедињац”, 398 – „Доњи поглед”, 263 – „Ашане” и 268 западно од села Јошје, а одатле границом К.О. Каоник – Јошје и Каоник – Ђунис до границе општине Крушевац и Алексинац, а затим границом тих општина до границе К.О. Рибаре – Бољевац, и даље према северу преко најзападаније тачке Рибарске бање и коте 606 – „Шанац” сече Срндаљску реку и долази до коте 399 у селу Мала Река – ушће Бугарског потока. Одатле граница скреће на запад преко коте 435 – „Беласичка коса” и код Провалијског потока излази на изохипсу 400. Даље граница иде на запад по изохипси 400 северним обронцима Јастрепца, изнад села Пољаци, Петина и Г. Сеземче до потока Јастребњака, а затим преко Д. Сеземче – кота 342, потеса „Марина коса” до села Трмчаре. Даље граница иде преко коте 269 и 325 – потес „Коштан”, сече Ломничку реку између села Велика Ломница и Буци и долази преко кота 328 на потесу „Ломничка коса” и 333 – „Градине” до села Наупаре, кота 326. Даље граница иде у правцу југозапада преко кота 362, 368 – „Жилњак”, јужно од Наупара, 347, 388 – „Велика дула”, 407 – „Михајлова ливада”, 339, 268 јужно од Јабланице, 392, 290 – „Купачка река”, 485 и 400 – „Мала дула” и долази до границе К.О. Мајдево и Ћелије код потеса „Стара суваја”. Граница рејона прелази језеро преко моста код засеока Васићи и даље иде обалом језера до засеока Судимци, где се одваја од језера и долази до тромеђе К.О. Суботица – Вражогрнци – Трнавци, а одатле границом К.О. Вражогрнци – Трнавци до потеса „Клик”. Граница даље наставља на север и од коте 391 прелази на изохипсу 400, сече асфалтни пут Трнавци – Бела стена, и долази до сеоског пута ка потесу „Чукатак”. Граница прелази Трнавачку реку у правцу запада и наставља путем по северном, западном и јужном ободу потеса „Јелењак”, источно од насеља Љубинци и излази на реку Вратарицу. Граница иде на југ том реком до цркве у Доброљупцима, а одатле скреће на исток, најпре путем до кота 496 – „Караула” и 436 излази на границу К.О. Доброљупци – Жилинци. Одатле граница иде на северозапад, најпре том границом, а затим и Игрош – Стројинци, Игрош – Лепенац, Игрош – Тршановци, Шљивово – Тршановци, Мала Врбница – Тршановци, Мала Врбница – Мала Грабовница, Мала Врбница – Кобиље и Ботуња – Кобиље, а одатле границом општина Александровац и Брус (К.О. Лесеновци, Д. и Г. Вратари). Одатле граница иде кратко на исток границом К.О. Латковац – Лесковица, Пуховац – Лесковица, Веља Глава – Лесковица, Веља Глава – Риђевштица, Ржаница – Риђевштица, Братићи – Риђевштица и Руденице – Риђевштица све до асфалтног пута Руденице – Велуће. Одатле граница скреће на запад преко кота 442 – поток „Лазица” и 499 – северно од засеока Пуношевићи, скреће на север преко кота 357 – поток „Сребрница”, 449 – „Печени гроб” и 466. Одатле граница иде изохипсом 400 јужно до села Бучја све до коте 405 – „Лештак”, а затим на северозапад преко кота 370, 424 – „Равна гора” и 415 – „Сопат”, југозападно од Горње Црнишаве и кота 280 – „Игрош”, 277 – „Равниште” изнад села Чаири, 427 и 290 западно од Чаира. Одатле граница рејона иде на запад преко изохипсе 250 изнад села Осаоница до места, јужно од моста преко Осаоничке реке, у истом правцу прелази реку и наставља изохипсом 250. Граница том изохипсом долази до испод коте 320 – „Стражба” и излази на Попинску реку. Одатле граница скреће на север Попинском реком до почетне тачке.

Карта 1.11.1. Границе рејона и виногорја рејона Три Мораве

vinogradi_Page_073.tiff

Обухваћене општине

Рејон Три Мораве обухвата територију у општинама Трстеник, Рековац, Варварин, Јагодина, Ћуприја, Параћин, Ћићевац, Крушевац, Александровац, Ражањ, као и мале делове општина Брус и Алексинац.

Површине рејона и виногорја

Рејон Три Мораве заузима површину од 286.929,90 ha, где је највеће Крушевачко виногорје.

Табела 1.11.1. Површине рејона и виногорја рејона Три Мораве

Виногорја

Укупна површина

ha

% (рејон)

% (виногорје)

Параћинско виногорје

35.947,80

12,53

17,80

Јагодинско виногорје

20.706,59

7,22

10,25

Јовачко виногорје

4.258,28

1,48

2,11

Левачко виногорје

22.853,59

7,96

11,31

Темнићко виногорје

14.925,81

5,20

7,39

Трстеничко виногорје

20.711,86

7,22

10,25

Крушевачко виногорје

39.825,52

13,88

19,72

Жупско виногорје

22.067,82

7,69

10,93

Ражањско виногорје

20.680,24

7,21

10,24

Укупно

201.977,51

70,39

100,00

Рејон Три Мораве

Укупна површина (ha)

286.929,90

Површине под виноградима

На основу пољопривредног пописа из 2012. године у Рејону Три Мораве има 7528,76 ha винограда (око 7362,45 ha родних винограда, односно 97,79%), од чега је 1367,54 ha са стоним сортама и 6161,22 ha са винским сортама.

Графикон 1.11.1. Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним рејоном Три Мораве

vinogradi_Page_074.tiff

Климатски фактори

У табели 1.11.2. су приказане вредности неких биоклиматских индекса на основу података из метeoрoлошких станица у Александровцу, Алексинцу, Брусу, Ћуприји, Јагодини, Рековцу, Крушевцу и РЦ Крушевац(1961 – 2010).

Табела 1.11.2. Биоклиматски индекси за рејон Три Мораве

Станица

AVG

WIN

BEDD

HI

CI

DI

N0

N35

N15

Александровац

16.8

1520.0

1286.5

1990.5

11.0

166.3

2.7

1.5

2.0

Алексинац

17.6

1676.4

1375.3

2220.7

11.0

141.5

3.2

6.0

1.3

Брус

15.3

1232.8

1113.3

1857.4

8.1

203.7

12.9

3.0

4.5

Ћуприја

17.0

1553.3

1309.8

2140.5

10.1

183.9

7.9

5.9

2.5

Јагодина

17.6

1680.6

1376.1

2229.0

11.0

149.2

3.3

6.3

1.9

РЦ Крушевац

17.1

1571.5

1324.7

2130.0

10.4

173.5

5.5

4.9

2.9

Рековац

16.8

1521.2

1269.4

1899.7

12.0

180.7

2.7

1.4

0.6

Крушевац

17.1

1571.5

1324.7

2130.0

10.4

173.5

5.5

4.9

2.9

Карта 1.11.2. Винклеров индекс рејона Три Мораве

vinogradi_Page_075.tiff

Земљишни услови

Преовлађујући тип земљишта овог рејона је вертисол, флувисол и еутрични камбисол, а у мањој мери су заступљени псеудоглеј, ранкер, сирозем, литосол на шкриљцима и гнајсу и остала земљишта.

Карта 1.11.3. Типови земљишта рејона Три Мораве

vinogradi_Page_076.tiff

Топографски фактори

Географска ширина

Рејон се простире од 43° 21’ географске ширине на северу до 44° 07’ географске ширине на југу.

Надморска висина

Већи део рејона се простире на надморским висинама од 200 m до 650 m, али се предели где се простиру виногорја и где се налазе виногради углавном налазе на надморским висинама од 200 m до 350 m, осим у Жупском виногорју где су виногради и на већим надморским висинама.

Карта 1.11.4. Надморска висина рејона Три Мораве

vinogradi_Page_077.tiff

Нагиб терена

Овај рејон се углавном карактерише умерено-стрмим до благим нагибима терена на којима се налазе виногради.

Карта 1.11.5. Нагиб терена рејона Три Мораве

vinogradi_Page_078.tiff

Експозиција терена

Рејон се карактерише различитим експозицијама терена, али се виногради углавном налазе на јужним, југоисточним и источним експозицијама.

Карта 1.11.6. Експозиција терена рејона Три Мораве

vinogradi_Page_079.tiff

Орографске карактеристике

Орографске, односно рељефне карактеристике овог рејона чине планине Велики Јастребац (1130 m) и Мали Јастребац (946 m) са јужне стране рејона. Такође, са западне стране се налазе Гледићке планине (922 m), Гоч (1040 m) и Жељин (1785 m) које припадају Динарским планинама. Кучајске планине (1284 m) које припадају групи Карпатско – Балканских планина, ниже планине Баба (656 m), Смољинац (652 m) и Мојсињска планина (496 m), као и планина Буковик (894 m) која припада Родопским планинама налазе се са источне стране овог рејона. У централном делу рејона се налази планина Јухор (773 m) која не улази у виногорја. Венци и падине свих ових планина, као и брдовити терени заступљени више у западном, југозападном и југоисточном делу рејона, испресецани речним коритима, орографски карактеришу овај рејон. Северни део рејона је више благо брдовит и са равнијим теренима (пре свега у долинама Морава).

Утицај великих водених површина

Рејон заузима подручје oко реке Велике Мораве и подручје близу спајања Западне и Јужне Мораве, а што све утиче на струјање ваздуха што омогућава бољу обнову угљен-диоксида и брже одвијање процеса фотосинтезе, као и бољи процес опрашивања и оплодње, што свакако позитивно утиче на винову лозу.

Пejзаж

Рејон обухвата брежуљкасто-брдски појас, где преовлађују претежно шуме храста цера, сладуна и др. На већим надморским висинама, а налазе се и претежно горске букове шуме у нижем брдском потпојасу. Око речних корита Велике, Западне и Јужне Мораве се налазе претежно влажне и поплавне шуме храста лужњака, јасена, јове, врбе, тополе и др. У овом рејону се налазе и мање реке Расина, Осаница, Лугомир, Каленићка река, Жупањевачка река, Белица, Пепељуша, Риљачка река, Вратарска река, Грза и Раваница. Долене ових река, предели са ратарским и повртарским културама, као и воћњаци дају пејзажне карактеристеке овог рејона.

Заступљеност винограда и произвођача грожђа

У овом рејону 18.129 газдинстава поседују винограде, што чини око 33,16% од укупног броја пољопривредних газдинстава oвог рејона. Највећи број виноградара налази се у општини Александровац, иако највећу површину под виноградима има општина Трстеник.

Виногорја

Рејон Три Мораве чине следећа виногорја:

1.11.1. Параћинско виногорје/Параћин;

1.11.2. Јагодинско виногорје/Јагодина;

1.11.3. Јовачко виногорје/Јовац;

1.11.4. Левачко виногорје/Левач;

1.11.5. Темнићко виногорје/Темнић;

1.11.6. Трстеничко виногорје/Трстеник;

1.11.7. Крушевачко виногорје/Крушевац;

1.11.8. Жупско виногорје/Жупа;

1.11.9. Ражањско виногорје/Ражањ.

1.11.1. Параћинско виногорје/Параћин

Простирање

Параћинско виногорје обухвата релативно велики простор побрђа са десне стране Велике Мораве – од Ћићевца на југу, до границе општина Ћуприја и Деспотовац на северу.

Границе

Граница виногорја почиње на северозападу од манастира Томић, на десној обали Велике Мораве и креће на исток границом општина Јагодина и Свилајнац, а затим општина Јагодина и Деспотовац, општина Ћуприја и Деспотовац и излази на пут Деспотовац – Ћуприја. Даље иде путем према Ћуприји до коте 264 у К.О. Паљане, а затим скреће на исток и иде границом К.О. Паљане – Бигреница, све до североисточног обода насеља Паљане. Одатле граница иде у правцу југоистока и преко кота 350 – „Долови”, 357 – „Бежњак” и 347 – „Главица”, долази североисточно од места Сењ. Са те коте граница прелази на изохипсу , обухватајући подручје око манастира Раваница. Одатле граница иде обронцима Кучајских планина, остављајући шумске састојине изван граница преко кота 310 – „Ломница”, 357 – „Црепово брдо”, 402 – северно од Стубице, 501 – „Велики Церовац”, 256 на реци Црници и 463 – „Чукар” и код коте 323 излази поново на реку Црницу. Граница даље иде на југ том реком до коте 199, источно од цементаре у Поповцу, скреће на југоисток преко кота 290, 385 и 487, северно и источно од села Буљане и даље по ободу шуме преко кота 427, 411 и 293 на реци Сувари и преко коте 413 долази до коте 419, североисточно од села Извор, најисточније тачке рејона. Одатле граница иде у правцу југозапада границом К.О. Извор – Горња Мутница и Извор – Доња Мутница, све до пута Параћин – Зајечар и даље у истом правцу до коте 330, јужно од Доње Мутнице. Даље граница иде ободом шуме по изохипси 300, пролазећи по источном ободу села Лешје, а од пута Лешје – Плана прелази на коте 402, 440, 501 и 423, источно од насеља Плана. Граница даље од коте 396 иде на исток границом општина Параћин и Ражањ (од границе К.О. Плана – Скорица), а затим границом општина Параћин и Ћићевац до аутопута Ниш – Београд (граница К.О. Дреновац и Појате). Граница даље иде на север аутопутем све до К.О. Ћуприја – град (укључујући и целу К.О. Параћин – град), а затим асфалтним путем Ћуприја – Свилајнац на север све до насеља Горња Мала испред места Крушар, скреће на запад до пута по западном ободу насеља и даље се укључује на асфалтни пут Крушар – Глоговац – Мали Поповић – Дубока. Граница виногорја даље иде асфалтним путем на југозапад, преко манастира Јаковић и коте 113.0 до манастира Томић, односно почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Параћинско виногорје обухвата делове катастарских општина Рајкинац, Дубока, Глоговац, Мали Поповић, Дражимировац, Крушар, Вирине, Исаково, Влашка, Супска, Паљане, Ћуприја – ван град, Сење, Стубица, Забрега, Буљане, Плана, Бусиловац, Дреновац, Крежбинац, Ратаре, Лебина, Плана, Лешје, Текија, Главица, Горња Мутница, Шалудовац и Параћин – ван варош, као и катастарске општине Добра Вода, Иванковац, Поповац, Батинац, Бошњане, Давидовац, Мириловац, Голубовац и Горње Видово II.

1.11.2. Јагодинско виногорје/Јагодина

Простирање

Јагодинско виногорје обухвата виноградарске терене са леве стране Велике Мораве у непосредној близини града Јагодине.

Границе

Са северне стране граница виногорја почиње у К.О. Милошево од места где асфалтни пут Брзан – Багрдан – Јагодина пресеца границу општина Јагодина и Баточина и иде тим путем на југ, а затим се у насељу Доњи Рачник одваја на запад сеоским путем по ободу шуме, преко потеса „Церјак” и коте 258, затим северно од потеса „Дугачка коса” и на запад до коте 274, источно од потеса „Церјак”. Одатле граница иде на југоисток изохипсом 250 до потеса „Велико брдо”, западно од Новог Ланишта, а затим на североисток путем по ободу шуме, северно од потеса „Ђула” излази на асфалтни пут у коти 110.32. Граница одатле иде на југ тим путем до моста преко Каменитог потока, а даље наставља пругом све до железничке станице Јагодина. Одатле граница наставља пругом на југозапад краком према фабрици каблова у Мајуру до коте 118.7, а затим путем по јужном и југоисточном ободу насеља Јагодина сече реку Белицу код градског стадиона и долази до моста преко Вољевачког потока, на асфалтном путу Јагодина – Драгоцвет и њиме све до Ковачевачког потока (раскрсница путева ка селима Бунар и Лоћика). Одатле граница иде изохипсом 150 до асфалтног пута Драгоцвет – Лоћика, северно од засеока Милетићска Мала, а даље на североисток по ободу шуме преко кота 232 – „Рајковица” и 231, потес „Ћелијан” и долази до коте 181 на сеоском путу од Новог Насеља ка Трнави. Одатле граница иде изохипсом 150, северном косином Ђурђевог брда и долази до коте 125.4 на раскрсници путева ка Ћуприји и Колонији. Одатле граница иде на југ асфалтним путем преко Колоније до ушћа Антиног потока у Лугомир. Одатле граница скреће у правцу запада преко коте 223 – „Чука” на изохипсу 200 којом долази до засеока Појате, избацујући тако шуму потес „Подкрш”. Одатле граница наставља асфалтним путем преко Колара до границе општина Јагодина и Рековац (граница К.О. Медојевац – Лоћика), a затим на северозапад том границом све до Грабовачког потока на граници К.О. Слатина – Вел. Сугубина. Одатле се граница одваја на исток путем до коте 417, а затим преко коте 398 – „Липовита коса”, путем по јужном ободу шуме тог потеса до потока Грабак. Одатле граница иде изохипсом 300 пратећи тај поток, као и поток Јелица и долази до коте 292 – „Пландиште”. Одатле граница скреће на север и преко кота 220 – „Јелица” и 378 – „Вршка чука” до места спајања Ружиног потока и потока Бешњаја (почетак реке Белице). Одатле граница иде на северозапад потоком Бешњаја до границе К.О. Мишевић – Велика Сугубина, кратко том границом, а затим преко кота 334 – „Јевтов поток”, 471 – „Ракљата коса”, 469 – „Божурова коса”, 536 – „Панов гроб”, 503 – „Клик” и 472 – „Ливаде” и у потесу „Шареник” излази на изохипсу 500 и њоме на југоисток, а затим и сеоским путем од коте 448.30 – северозападно од села Лозовик до Јошаничког Прњавора, а затим узводно реком Јошаницом на северозапад до коте 229, а затим на север преко кота 456 – „Шиндра”, 535, 477, 474, западно од Горњег Штипља и 394 – „Орнице”. Одатле граница виногорја иде на север линијом према коти 422 – „Крушачка коса”, све до пута који повезује село Врановац са потесом „Зелени камен”, и тим путем на југоисток преко коте 418 – „Стража” до пута Врановац – Горње Штипље. Даље граница иде на север најпре тим путем до насеља Врановац, а затим Рачничким, па Дугачким потоком до потеса „Ливаде”, западно од Горњег Рачника и коте 267 – „Даске”, па сече пут Багрдан – Комарице код ушћа Пунарског потока у Осаоницу и иде до кота 287 – „Бели камен” и 218 – „Ловачко поље” и код потеса „Виногради” долази до границе општина Јагодина и Баточина (граница К.О. Милошево и Брзан), а затим границом тих општина до почетне тачке виногорја.

Јагодинско виногорје не обухвата подручје шума потеса „Чукар” изнад манастира Јошаница, као и „Логориште” у К.О. Доњи Рачник и Рибник.

Обухваћене катастарске општине

Јагодинско виногорје обухвата делове катастарских општина Милошево, Багрдан – село, Багрдан – варошица, Ловци, Горњи Речник, Врановац, Ланиште, Рибник, Буковче, Медојевац, Драгошевац, Коларе, Главинци, Бресје, Јагодина, Винорача, Драгоцвет, Шуљковац, Бунар, Лукар, Слатина, Врба, Белица, Мишевић, Јошанички Прњавор, Каленовац и Горње Штипље, као и катастарске општине Доње Штипље, Црнче, Сиоковац, Деоница, Међуреч, Ковачевац, Шантаровац и Топола.

1.11.3. Јовачко виногорје/Јовац

Простирање

Јовачко виногорје се налази с леве стране Велике Мораве, јужно од Јагодине.

Границе

Јовачко виногорје се налази с леве стране Велике Мораве, јужно од Јагодине. Граница виногорја почиње од тромеђе К.О. Мајур, Бресје и Јагодина и иде на североисток границом К.О. Мајур – Јагодина и даље на југоисток асфалтним путем Јагодина – Ћуприја, до раскрснице код пружног прелаза, а одатле на југ путем за Варварин. Даље иде тим путем укључујући насеља Остриковац, Јовац, Дворица, Сиљи Вир, Трешњевица, Рашевица, Поточац и Својново, све до границе К.О. Својново – Обреж, где скреће на запад том границом. Одатле граница иде на север источним падинама Јухора, најпре преко коте 265 – манастир Свети Никола, затим Црквеним потоком до коте 211 и даље преко кота 250 – „Минин поток”, 357 – „Својновачки брег”, 185 – састав Великог и Црквеног потока, 335 – „Пољана”, 188 – „Дубоки поток”, 202 – „Бугарски поток”, 267 – „Лева коса”, 356, 185 – „Плитки поток”, 286 – „Трлинска коса”, 365 – „Мали камен”, 256 – „Сињивирски поток”, 209 – „Дворички поток”, 198 – „Врањевачки поток” и 388 – „Говеђарник”, затим изохипсом 350 и преко коте 352 – „Канђа” у правцу севера излази на реку Лугомир, код железничког моста источно од фабрике каблова, односно почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Јовачко виногорје обухвата делове катастарских општина Мајур, Остриковац, Јовац, Дворица, Сињи Вир, Трешњевица, Рашевица, Поточац и Својново.

1.11.4. Левачко виногорје/Левач

Простирање

Левачко виногорје се налази на северозападним падинама Јухора и у горњем делу слива реке Лугомир.

Границе

На северној страни, граница виногорја почиње од тромеђе општина Рековац, Јагодина и Крагујевац и иде источно границом општина Рековац и Јагодина до Жупањевачке реке. Одатле граница иде најпре том реком до коте 198 – ушће Ракиног потока, а затим тим потоком до коте 314 – „Косица”. Даље граница иде изохипсом 400 и долази источно од потеса „Гајина коса”. Граница иде кратко на запад путем, а затим од извора Гајиног потока до ушћа у Белу Драчу. Одатле граница иде на југ, најпре том реком до њеног настанка, а затим на југозапад Малом Драчом до коте 336. Одатле граница наставља путем до коте 432 – „Бреза” у селу Секурич, а затим путем на југоисток преко коте 470 и потеса „Превоје” и „Бара” и кота 426 и 385 – „Секуричка коса” излази на границу општина Рековац – Варварин. Граница виногорја наставља том границом на запад све до асфалтног пута Опарић – Крчин, затим кратко иде тим путем, а затим и изохипсом 350, по северној коси потеса „Горица” и „Велики Благотин” све до координате: N 43° 44’ 25’’, E 21° 05’ 48’’, одакле се укључује на изохипсу 400 и у коти 387.42 излази на асфалтни пут Опарић – Пољна, југозападно од засеока Брашићка Мала. Овим путем граница иде на југ, све до границе општина Рековац и Трстеник, а затим њоме на запад до тромеђе са К.О. Риљац – Горњи Дубич – Превешт. Одатле граница наставља на север преко потока Вуковац и кота 527 – „Цветковица”, 485 – „Драча”, 571 – „Савина глава”, 440 – „Запис”, 450 – „Сибничка река”, 476 – „Горња Сибница”, 452, 516 и 387 „Жупањевачка река” и даље преко кота 622, 406 – „Велика река”, 456 – „Вољевачки поток”, 549, 463 – западно од Шиљевице и 486 – „Мочилска река”, затим скреће кратко на исток преко кота 582, 546, 513 – „Странчине”, 344 и 394, а затим и на север 362, 394 – „Гробљанска коса”, 407 – западно од Рековца, 376, 258.35 – „Дуленска река”, 430 – „Равни гај” и 300 – „Слепчев поток” до границе општина Рековац и Крагујевац (место спајања К.О. Ратковић и К.О. Рековац са општином Крагујевац) на Дуленској реци, а затим границом ових двеју општина, пресеца пут Крагујевац – Јагодина и наставља до тромеђе општина Рековац, Јагодина и Крагујевац, односно почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Левачко виногорје обухвата делове катастарских општина Ломница, Рековац, Урсуле, Велика Крушевица, Сиљевица, Богалинац, Жупањевац, Сибница, Калудра, Превешт, Опарић, Белушић, Секурич и Беочић, као и катастарске општине Ратковић, Цикот, Лоћика, Вукмановац, Кавадар, Рабеновац, Течић, Комаране, Мотрић, Малешево, Баре, Драгово, Лепојевић и Брајиновац.

1.11.5. Темнићко виногорје/Темнић

Простирање

Темнићко виногорје обухвата виноградарске терене на узвишењима са десне стране Западне Мораве у њеном најнижем делу, све до састава с Јужном Моравом, као и један део побрежја који се одатле наставља, а налази се са леве стране Велике Мораве.

Границе

Граница виногорја почиње од тромеђе општина Варварин, Рековац и Трстеник и иде на североисток границом општина Варварин – Рековац све до Водичког потока на граници К.О. Пајковац – Секурич, а затим на југоисток тим потоком до асфалтног пута Бачина – Пајковац – Доњи Крчин – Залоговац у селу Пајковцу, а затим тим путем на југ, прелази Каленићку реку и скреће асфалтним путем преко коте 243 ка селу Тољевац и тим путем до Лазаровог потока. Одатле граница скреће на исток сеоским путем до потеса „Мали Парлог”, а затим на север путем преко коте 423 – „Дебело брдо”, а затим и на југ преко кота 253 и 269 на Церничкој реци. Одатле граница скреће на исток преко кота 413 – „Поглед” и 242 – „Цигански поток” и у коти 304, северозападно од села Церница излази на изохипсу 300. Граница иде том изохипсом на север, заобилази врх Голо брдо и источно од њега иде путем преко коте 263 до Каленићке реке на јужном ободу села Орашје. Одатле граница иде на север преко кота 207, 375 – „Јанков гроб”, 375 – „Прва пољана”, 268, 335, 396 – „Смрдан”, 288 и 380 – „Богданче” где излази на границу општина Варварин и Параћин. Граница виногорја иде том границом на исток све до изохипсе 150, изнад асфалтног пута Параћин – Обреж – Варварин. Граница иде том изохипсом на југ све до асфалтног пута Варварин – Бачина, скреће на запад и њиме све до моста преко Избеничке реке где прелази на изохипсу 160. Том изохипсом граница прелази Каленићку реку и излази на асфалтни пут који од Бачине иде према потесу „Грабовац” и тим се путем, избацујући долину Каленићке реке, враћа на исток све до коте 151, на раскрсници путева према Варварину и потесу „Бугарско ограђе”. Граница одатле иде на југ путем између изохипсе 150 и асфалтног пута Варварин – Крушевац и преко потеса „Бугарско ограђе” излази на раскрсницу асфалтних путева Варварин – Крушевац и Бошњане – Падеж. Одатле граница иде на југ путем Варварин – Крушевац све до границе тих двеју општина, а затим том границом на запад и границом општина Варварин – Трстеник све до почетне тачке виногорја.

Обухваћене катастарске општине

Темнићко виногорје обухвата делове катастарских општина Карановац, Доњи Крчин, Пајковац, Тољевац, Церница, Орашје, Избеница, Суваја, Обреж, Горњи Катун, Бачина, Варварин – село, Маскаре и Бошњане, као и катастарске општине Горњи Крчин, Мала Крушевица, Парцане, Залоговац и Мареново.

1.11.6. Трстеничко виногорје/Трстеник

Простирање

Трстеничко виногорје се простире у околини Трстеника на брдским теренима са обе стране Западне Мораве.

Границе

Северни део овог виногорја се налази са леве стране Западне Мораве и обухвата виноградарске терене изнад асфалтног пута Трстеник – Велика Дренова, југозападно од области Левач. Граница северног дела виногорја почиње од Грабовачке тврђаве, северозападно од Трстеника и креће кратко на исток асфалтним путем до Мале реке, где скреће на север том реком до потеса „Бечевине”, затим на североисток изохипсом 250, а затим код манастира Љубостиња прелази на асфалтни пут којим се враћа на југ према Трстенику до коте 180. Одатле граница скреће на североисток до манастира Света Петка и даље изохипсом 350 испод потеса „Грабовачко брдо”, све до Вуковог потока, а затим тим потоком иде до коте 207 – ушће у Богдањску реку. Одатле граница иде преко кота 315 – „Ђуровача”, 251 „Богдањска река” и 404 – „Старо брдо”. Одатле граница наставља на север изохипсом 400, западно од потеса „Изопоље”, а затим границом К.О. Мијајловац – Прњавор, Мијајловац – Доњи Дубич, Божуревац – Доњи Дубич, Риљац – Доњи Дубич и Риљац – Горњи Дубич све до тромеђе са К.О. Превешт, односно границе општина Трстеник и Рековац. Одатле граница наставља на исток границом тих општина, а затим и општина Трстеник и Крушевац, све до асфалтног пута Крушевац – Велика Дренова – Медвеђа – Грабовац и даље асфалтним путем до Грабовачке тврђаве, односно почетне тачке.

Јужни део (Поджупска села) овог виногорја се налази са десне стране Западне Мораве. Тај део обухвата виноградарске терене изнад места Чаира и Оџака, изохипсе 200, села Лопоша, Округлице, Тоболца и Стопање. Граница почиње од асфалтног пута Краљево – Крушевац на мосту преко Попинске реке и иде на исток тим путем, обухватајући подручје града Трстеника све до границе општина Трстеник и Крушевац. Даље граница иде на југ том границом и наставља границом општина Трстеник и Александровац до изохипсе 270, северно од Блатског потока и наставља путем од коте 296, југоисточно од цркве у селу Голубац и даље на југозапад преко коте 325 – „Дрењак” до коте 353. Одатле граница иде путем према потесу „Блатска пољана” и излази поново на границу општина Трстеник и Александровац. Граница иде на запад том границом све до раскрснице асфалтних путева ка Ратају и Руденици, а одатле на север преко коте 422 – „Чукара” и преко потеса „Војнеж” излази на изохипсу 300 којом иде источно од Омашничке реке и том изохипсом све до асфалтног пута Ратаје – Стопања. Одатле граница иде на запад путем по северном ободу шуме, затим Влашким потоком и излази на коту 368 на асфалтном путу Тоболац – Руденице и тим путем до границе општина Трстеник и Александровац (граница К.О. Руденице – Риђевштица). Одатле граница скреће на запад и иде преко кота 442 – „поток Лазица” и 499 – северно од засеока Пуношевићи, па скреће на север преко кота 357 – „поток Сребрница”, 449 – „Печени гроб” и коте 466. Одатле граница иде изохипсом 350 јужно и западно од села Бучја све до изнад коте 324 – „Бучка река”, прелази са северне стране те реке и наставља изохипсом 350 све до источно од коте 438 – „Дуб”, а затим на северозапад преко те коте и кота 501 – југозападно од села Велика Јасиковица, 424 – „Недељковићи”, 336, 330 – „Горња Црнишава”, 280 – „Игрош”, 277 – „Равниште” изнад села Чаири, 427 и 290 западно од Чаира. Одатле граница виногорја иде на запад изохипсом 250, изнад села Осаоница до места јужно од моста преко Осаоничке реке и у истом правцу прелази реку и наставља изохипсом 250. Граница том изохипсом долази до испод коте 320 – „Стражба” и излази на Попинску реку. Одатле граница скреће на север Попинском реком до почетне тачке на асфалтном путу Краљево – Крушевац.

Трстеничко виногорје не обухвата подручје шуме југозападно од манастира Велуће, као и подручје под шумским појасом у долини Пасјачке реке од потеса „Дубрава” на југу до потеса „Слатина” на северу.

Обухваћене катастарске општине

Трстеничко виногорје обухвата следеће катастарске општине:

Северни део: делови катастарских општина Велика Дренова, Селиште, Медвеђа, Богдање, Мијајловац и Пољна, као и катастарске општине Риљац, Божуревац, Мала Сугубина, Рујишник, Мала Дренова, Милутовац и Страгари.

Јужни део: делови катастарских општина Трстеник, Чаири, Оџаци, Горњи Рибник, Доњи Рибник, Горња Црнишава, Лопаш, Стари Трстеник, Стопања, Бресно Поље, Омашница, Голубовац, Ратаје, Тоболац, Пајсак, Велуће, Риђевштица, Бучје и Јасиковица, као и катастарске општине Доња Црнишава, Камењача и Округлица.

1.11.7. Крушевачко виногорје/Крушевац

Простирање

Крушевачко виногорје се простире на валовитим и брдским теренима на северној и јужној страни од Крушевца.

Границе

Крушевачко виногорје се састоји од два дела – северног и јужног.

Северни део овог виногорја се налази са леве стране Западне Мораве и обухвата виноградарске терене изнад асфалтног пута Велика Дренова – Крушевац, југоисточо од области Левач и јужно од области Темнић. Граница северног дела виногорја почиње од асфалтног пута Велика Дренова – Крушевац до границе општина Крушевац и Трстеник, креће на север том границом, а затим на исток границом општина Крушевац и Варварин и њоме до асфалтног пута Варварин – Крушевац. Граница даље иде на југозапад и даље на запад асфалтним путем преко Велике Дренове до почетне тачке северног дела виногорја.

Јужни део овог виногорја се налази са десне стране Западне Мораве на ширем простору западно и источно од Крушевца. Граница јужног дела виногорја почиње од асфалтног пута Крушевац – Стопања – Трстеник на граници општина Крушевац и Трстеник и креће на исток тим путем, све до раскрснице са путем за село Кошеви. Граница се ту одваја тим асфалтним путем и креће према железничкој станици Кошеви, а затим на југ асфалтним путем до коте 149.9. Одатле граница иде на исток изохипсом 150, пролазећи северно од насеља Читлук, Крушевац и Дедина, и западно од железничке станице Дедина излази на асфалтни пут Крушевац – Ћићевац. Тим путем граница иде до коте 148 – „Раковачки поток”, а одатле у правцу југоистока преко кота 306 – „Бучје”, 407, 332 – „Стрик њива”, 310 – „поток Дединац”, 398 – „Доњи поглед”, 263 – „Ашане” и 268, западно од села Јошје, а одатле границом К.О. Каоник – Јошје све до потока у потесу „Баталница”. Одатле граница прелази на изохипсу 200 којом се избацује долина Рибарске и Сушичке реке и излази на границу К.О. Каоник – Ђунис и њоме до границе општина Крушевац и Алексинац, а затим границом тих општина до асфалтног пута Јаковље – Росица – Рибаре и тим путем на запад до насеља Рибаре. Одатле граница скреће на северозапад и преко кота 371 – „Дубоки поток”, 414 – јужно од Малог Крушинца, 441 – пут Мало Крушинце – Велико Крушинце, 379 – црква Св. Пантелеја у Великом Крушинцу и 399 у селу Мала Река, на Бугарском потоку излази на изохипсу 350. Том изохипсом граница иде на север и испод брда Лакче излази на асфалтни пут Велики Шиљеговац – Беласица и тим путем до настанка Беласичке реке од Младеновог и Рличког потока. Одатле граница иде на запад сеоским путем преко засеока Провалија, изнад села Здравиња и преко коте 413 – „Срнеће” излази на асфалтни пут Зебица – Здравиње – Пољаци – Дворане и тим путем до скретања за Горње Сеземче. Одатле граница иде преко коте 252 – река „Бистрица” у селу Дворане на изохипсу 250 и њоме све до западно од потеса „Чукар” између села Модрица и Велико Головоде. Одатле се граница виногорја спушта сеоским путем преко потеса „Лашићи” до асфалтног пута Кобиље – Крушевац у насељу Велико Головоде и тим путем у истом правцу прелази реку Расину и асфалтним путем преко села Мудраковац излази на асфалтни пут Крушевац – Брус. Граница виногорја наставља тим путем на југозапад, иде све до границе К.О. Мајдево – Ћелије и том границом на северозапад до границе општина Крушевац и Александровац. Граница даље иде том границом општина све до асфалтног пута Крушевац – Доњи Ступањ, скреће на североисток тим путем до коте 198, а одатле на северозапад путем преко засеока Плочићи и коте 270 до села Жабаре. Одатле граница наставља путем на југозапад уз поток Буковац и поново излази на границу општина Крушевац и Александровац, избацујући тако шумски појас потеса „Дубрава”. Одатле граница иде на север том границом, а затим границом општина Крушевац и Трстеник све до регионалног пута Краљево – Појате и почетне тачке границе јужног дела виногорја.

Крушевачко виногорје не обухвата подручје шуме северно од асфалтног пута Крушевац – Велика Дренова на подручју између села Јасика и Брајковац.

Обухваћене катастарске општине

Крушевачко виногорје обухвата следеће катастарске општине:

Северни део: делови катастарских општина Шанац, Гавез, Јасика, Велика Крушевица, Срње, Крвавица, Шашиловац, Брајковац, Коњух, Бела Вода и Кукљин, као и катастарске општине Лазаревац, Коморане, Љубава, Каменаре, Глобаре, Падеж и Вратаре.

Јужни део: делови катастарских општина Глободер, Пепељевац, Треботин, Читлук, Лазарица, Крушевац, Штитаре, Мајдево, Купци, Шогољ, Шавране, Горњи Степош, Доњи Степош, Липовац, Мудраковац, Велико Головоде, Модрица, Паруновац, Текија, Дедина, Макрешане, Гаглово, Каоник, Црквина, Дворане, Пољаци, Здравиње, Сушица, Беласица, Мала Река, Крушинце, Рибаре, Росица и Велики Шињеговац, као и катастарске општине Мачковац, Пакашница, Вучак, Гари, Церова, Лукавац, Мешево, Дољане, Себечевац, Мало Головоде, Капиџија, Мали Шељеговац, Пасјак, Бован, Станци, Ловци, Кобиље, Позлата, Зубовац, Гревци и Зебица.

1.11.8. Жупско виногорје/Жупа

Простирање

Жупско виногорје се налази на узвишењима и брежуљкастим теренима Александровачке Жупе.

Границе

Жупско виногорје се налази на узвишењима и брежуљкастим теренима области Жупа. Граница на северозападу виногорја креће од места на граници општина Александровац и Трстеник на асфалтном путу Тоболац – Руденице (на граници К.О. Руденице – Риђевштица) и креће на кратко на исток том границом, а затим путем по јужном ободу шумског појаса потеса „Чукара” и поново наставља границом тих општина, а затим и Александровац и Крушевац све до тромеђе К.О. Г. Злегиње – Суботица – Ћелије. Одатле граница скреће на северозапад и иде преко кота 365 – „Синановац”, 320 – „Дубокинац” и 430 – „Чука” и од коте 391 прелази на изохипсу 400, сече асфалтни пут Трнавци – Бела стена, и долази до сеоског пута ка потесу „Чукатак”. Граница прелази Трнавачку реку у правцу запада и наставља путем по северном, западном и јужном ободу потеса „Јелењак”, источно од насеља Љубинци и излази на реку Вратарицу. Граница иде на југ том реком до цркве у Доброљупцима, а одатле скреће на исток најпре путем до кота 496 – „Караула” и 436 и излази на границу К.О. Доброљупци – Жилинци. Одатле граница иде на северозапад најпре том границом, а затим и Игрош – Стројинци, Игрош – Лепенац, Игрош – Тршановци, Шљивово – Тршановци и Мала Врбница – Тршановци. Даље граница иде преко коте 386 – западно од засеока Минићи и преко засеока Вукојчићи излази на изохипсу 400 и њоме иде до коте 388 на сеоском путу Вукојчићи – Бошковићи. Одатле граница скреће на запад и путем долази до засе