Zakon

Редакцијски пречишћен текст

Неважећи акт

 

 

 

 

На основу члана 70. ст. 7. и 8. и члана 86. став 2. Закона о научноистраживачкој делатности („Службени гласник РС”, бр. 110/05, 50/06 – исправка, 18/10 и 112/15),

Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси

ПРАВИЛНИК

о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача

"Службени гласник РС", бр. 24 од 8. марта 2016, 21 од 10. марта 2017, 38 од 21. априла 2017.

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим правилником ближе се уређује поступак стицања научних и истраживачких звања, поступак реизбора у звање, као и начин вредновања квалитета научних резултата, и квантитативног исказивања научноистраживачких резултата истраживача.

Члан 2.

Право на стицање научних, односно истраживачких звања као и на реизбор у звање имају сва лица која испуњавају услове прописане законом којим се уређује научноистраживачка делатност (у даљем тексту: Закон) и овим правилником, као и наставници и сарадници високошколских установа.

Члан 3.

Одлуку о стицању научног звања, односно одлуку о реизбору у научно звање, доноси Комисија за стицање научних звања, у складу са Законом и овим правилником.

Саставни део овог правилника чине:

1) Елементи за квалитативну оцену научног доприноса кандидата – Прилог 1;

2) Разврставање и начин навођења научноистраживачких резултата – Прилог 2;

3) Врста и квантификација индивидуалних научноистраживачких резултата – Прилог 3;

4) Минимални квантитативни захтеви потребни за стицање појединачних научних звања односно за реизбор у научно звање – Прилог 4;

5) Нацрт резимеа и електронскa верзија резимеа, односно сажетог извештаја о кандидату – Прилог 5.

Комисија за стицање научних звања доноси одлуку о стицању научних звања, односно одлуку о реизбору у научно звање, након прибављеног мишљења одговарајућег матичног научног одбора.

Критеријуми према којима Комисија за стицање научних звања врши изборе могу се мењати на захтев министарства надлежног за научноистраживачку делатност (у даљем тексту: Министарство) највише једном годишње, у одговарајућој процедури.

Прилози из става 2. овог члана одштампани су уз овај правилник и чине његов саставни део.

II. ИСТРАЖИВАЧKA И НАУЧНА ЗВАЊА ИСТРАЖИВАЧА

Дефиниција истраживача

Члан 4.

Послове научноистраживачке делатности обављају лица која испуњавају услове прописане Законом, као и наставници и сарадници високошколских установа (у даљем тексту: истраживачи).

Члан 5.

Истраживач, у смислу Закона, јесте лице са најмање високом стручном спремом, односно са најмање завршеним основним академским студијама, које ради на научноистраживачким и развојним пословима и које је изабрано у звање, у складу са Законом.

Члан 6.

У зависности од остварених резултата у научноистраживачком раду, кандидат може, у складу са законом и овим правилником, стећи истраживачко звање: истраживач – приправник и истраживач – сарадник и научно звање: научни сарадник, виши научни сарадник и научни саветник.

Научна звања су изборна и стичу се у поступку прописаним законом и овим правилником.

Истраживачка звања

Члан 7.

Звање истраживач – приправник стиче кандидат који има завршен други степен академских студија који му омогућава упис на докторске академске студије, са просечном оценом најмање осам (8) и има уписане докторске студије.

Члан 8.

Звање истраживач – сарадник може стећи кандидат који је у статусу студента докторских академских студија, који има пријављену тему докторске дисертације, а који је претходне степене студија завршио са укупном просечном оценом најмање осам (8), који се бави научноистраживачким радом и има бар један објављен рецензиран научни рад, а да раније није био биран у звање истраживач – сарадник.

Научна звања

Члан 9.

Звање научни сарадник може стећи кандидат који има академски, односно научни назив доктора наука и објављене и рецензиране научне радове и друге научноистраживачке резултате сагласно члану 70. став. 4. Закона и критеријумима датим у овом правилнику, а који својим укупним научним радом показује оспособљеност за самосталан научноистраживачки рад.

Резултати који су коришћени за претходни избор у ово звање не могу се користити ако дође до накнадног избора а услед изгубљеног научног звања научни сарадник или виши научни сарадник. За избор у научно звање научни сарадник вредноваће се резултати из претходног петогодишњег периода.

Члан 10.

Звање виши научни сарадник може стећи кандидат који има академски, односно научни назив доктора наука и објављене и рецензиране научне радове и друге научноистраживачке резултате сагласно члану 70. став 5. Закона и критеријумима датим у овом правилнику, а који укупним научним радом и квалитетом научноистраживачког рада доприноси развоју одговарајуће научне области.

Члан 11.

Звање научни саветник може стећи кандидат који има научни назив доктора наука и објављене и рецензиране научне радове и друге научноистраживачке резултате сагласно члану 70. став 6. Закона и критеријумима датим у овом правилнику, a који је квалитетом научноистраживачког рада остварио значајан допринос у развоју одговарајуће научне области.

III. ПОСТУПАК ИЗБОРА У ИСТРАЖИВАЧКА И НАУЧНА ЗВАЊА

Право подношења захтева за стицање истраживачких и научних звања

Члан 12.

Свако лице које сматра да испуњава услове прописане законом може поднети захтев научноистраживачкој организацији која има компетентно научно, односно наставно-научно веће за утврђивање предлога за стицање научног или истраживачког звања, а истраживачи запослени у институту или на факултету захтев подносе искључиво том институту или факултету. Изузетно, истраживач може поднети захтев и другом институту, односно факултету, ако институт, односно факултет где је истраживач запослен нема компетентно научно, односно наставно-научно веће за област кандидата, уз образложено мишљење научног, односно наставно-научног већа института или факултета где је истраживач запослен.

Поступак за избор у научно, односно истраживачко звање покреће и научно веће у научноистраживачкој организацији у којој је кандидат за избор у научно звање запослен.

Поступак избора у научно, односно истраживачко звање покреће се у року од 30 дана од дана подношења захтева за избор у научно звање, у складу са законом.

Захтев за стицање научног, односно истраживачког звања може поднети и лице које у моменту подношења захтева није запослено у научноистраживачкој организацији.

Члан 13.

Поступак за стицање вишег научног звања може се, у складу са овим правилником, на образложен захтев научноистраживачке организације или истраживача, покренути и пре законом одређеног рока у складу са Законом и овим правилником.

Поступак избора у истраживачка звања

Члан 14.

Ради спровођења поступка за стицање истраживачких звања, научно односно наставно-научно веће научноистраживачке организације, поводом поднетог захтева за стицање истраживачког звања покреће поступак за избор тако што образује комисију од најмање три члана, која имају научно или наставно звање, компетентних за област науке којом се кандидат за стицање истраживачког звања бави.

Комисија из става 1. овог члана дужна је да, у складу са законом, у року од 30 дана од дана образовања научном, односно наставно-научном већу поднесе извештај о кандидату.

Члан 15.

Извештај комисије садржи: име и презиме кандидата за избор у истраживачко звање, податке о садашњем и претходном запослењу, преглед стручног и научног рада, оцену стручног и научног рада кандидата за претходни изборни период, оцену о томе да ли су испуњени услови за стицање истраживачког звања, као и предлог научном већу за одлучивање.

Извештај се подноси научном, односно наставно-научном већу које је комисију образовало.

Извештај комисије учиниће се доступним јавности на начин утврђен општим актом научноистраживачке организације, најмање 30 дана пре доношења одлуке научног, односно наставно-научног већа.

Члан 16.

Одлуку о избору у звање истраживач – приправник, односно истраживач – сарадник доноси научно, односно наставно-научно веће научноистраживачке организације, већином од укупног броја својих чланова у року од 90 дана од дана када је покренут поступак за избор у односно истраживачко звање.

Члан 17.

Начин стицања звања истраживача са високом стручном спремом који нису изабрани у звања из члана 69. став 1. Закона, а који раде на истраживачко-развојним пословима и имају објављене научне и стручне радове или остварене резултате у истраживачко-развојном раду или патентом заштићене проналаске, уређује се општим актом научноистраживачке организације, у складу са законом.

Поступак избора у научна звања

Члан 18.

Ради спровођења поступка за стицање научног звања, научно односно наставно-научно веће научноистраживачке организације, приликом покретања поступка за избор у научно звање, образује комисију за оцену испуњености услова за избор у научно звање од најмање три члана који имају научно или наставно звање, компетентних за област науке којом се кандидат за стицање научног звања бави. Најмање један члан комисије мора бити из друге научноистраживачке организације.

Чланови комисије из става 1. овог члана морају бити у истом или вишем научном звању у односу на звање у које се кандидат бира.

Комисија из става 1. овог члана дужна је да, у складу са законом у року од 30 дана од дана образовања поднесе научном, односно наставно-научном већу извештај са оценом испуњености услова за избор у научно звање.

Члан 19.

Уколико научно веће или наставно-научно веће научноистраживачке организације не покрене поступак за избор у научно звање у законски предвиђеном року или донесе негативну одлуку о захтеву за стицање научног звања, кандидат може поднети захтев другој компетентној научноистраживачкој организацији или Комисији за стицање научних звања.

Комисија из става 1. овог члана, разматрајући захтев кандидата и образложену одлуку научноистраживачке организације у којој је кандидат запослен, даје препоруку о покретању поступка у другој научноистраживачкој организацији компетентној за научну област којом се кандидат бави.

Члан 20.

Комисија за оцену испуњености услова за избор у научно звање, образована од стране научног, односно наставно-научног већа научноистраживачке организације, подноси том већу извештај, који садржи следеће елементе релевантне за оцену квалитета научноистраживачких резултата кандидата, у складу са критеријумима утврђеним овим правилником и то:

1) име и презиме кандидата за избор у научно звање, податке о садашњем и претходном запослењу;

2) комплетну кандидатову библиографију са потпуним референцама разврстаним према категоријама научног рада (М коефицијенти), уз јасну назнаку периода за који се кандидатов научни опус оцењује (код избора у виша научна звања, од одлуке научног или наставно-научног већа о предлогу за стицање претходног научног звања кандидата);

3) анализу радова који кандидата квалификују у предложено научно звање;

4) цитираност објављених радова кандидата;

5) оцену самосталности кандидата уз детаљно образложење;

6) све видове кандидатовог ангажовања у руковођењу научним радом, квалитативне показатеље кандидатовог научног ангажмана и његовог доприноса унапређењу научног и образовног рада у области за коју се бира;

7) оцену успешности руковођења научним радом;

8) квантитативну оцену кандидатових научних резултата која мора задовољити минималне услове дате у посебним табелама за поједине групације наука (Прилог 4. правилника);

9) приказ кандидатове делатности у образовању и формирању научних кадрова;

10) закључак са предлогом за одлучивање упућен надлежном већу, са назнаком оригиналног научног доприноса кандидата из шире и уже научне области (гране и дисциплине) из које кандидат стиче звање;

11) попуњен и потписан резиме извештаја са штампаним именом и научним /наставним звањем потписника, и називом и седиштем институције.

У поступку стицања научних звања виши научни сарадник и научни саветник потребно је да извештај комисије садржи до пет најзначајнијих научних остварења у којима је доминантан допринос кандидата у периоду од последњег избора у научно звање.

*Службени гласник РС, број 21/2017

Члан 21.

Извештај комисије из члана 20. правилника учиниће се доступним јавности на начин утврђен општим актом научноистраживачке организације најмање 30 дана пре утврђивања предлога научног, односно наставно-научног већа.

Члан 22.

Научно, односно наставно-научно веће научноистраживачке организације која утврђује предлог за стицање научног звања, дужно је да предлог о стицању научног звања утврди у року од 90 дана од дана када је на седници научног већа покренут поступак за избор у научно звање.

Члан 23.

Право да одлучују о предлогу за стицање научног звања имају истраживачи који су у истом или вишем научном звању или у еквивалентном наставном звању у односу на звање у које се кандидат бира.

Одлуку о предлогу за избор у научно звање доноси надлежно веће већином од укупног броја чланова већа, који имају право да одлучују о избору у научно звање.

Број чланова већа који одлучују о предлогу за избор у научно звање не може бити мањи од седам.

Члан 24.

Одлуку о предлогу за избор у научно звање, са одговарајућом документацијом, научно, односно наставно-научно веће научноистраживачке организације доставља одговарајућем матичном научном одбору и Комисији за стицање научних звања, уз следећу документацију:

1) утврђен предлог надлежног већа за стицање научног звања кандидата;

2) извод из записника са седнице надлежног већа, на којој је утврђен предлог одлуке за стицање научног звања;

3) извештај комисије образоване ради спровођења поступка за стицање научног звања;

4) диплому о стеченом научном степену доктора наука или уверење о одбрањеној докторској дисертацији (до промоције кандидата);

5) одлуку о стицању претходног научног звања (код избора у више научно звање или реизбора у научно звање);

6) доказ да је извештај био доступан научној јавности у року предвиђеним Законом;

7) резиме извештаја о кандидату за стицање научног звања.

У случају да захтев не садржи комплетну документацију, секретар Комисије за стицање научних звања писмено обавештава подносиоца захтева о недостатку и захтева допуну документације у року од седам дана од дана када је подносилац захтева добио писмено обавештење.

Ако подносилац захтева у постављеном року не допуни захтев, одговарајући матични научни одбор и Комисија за стицање научних звања донеће одлуку на основу поднете документације.

Члан 25.

Надлежни матични научни одбор, у складу са својим надлежностима, дужан је да достави Комисији за стицање научних звања мишљење о избору у научно звање кандидата у року од 30 дана од дана пријема предлога одлуке са документацијом, а Комисија је дужна да донесе одлуку у року од 60 дана од дана пријема предлога одлуке са документацијом.

Приликом разматрања захтева за стицање научног звања, поред чланова Комисије за стицање научних звања, у расправи су дужни да учествују и председник или члан комисије која је написала извештај о кандидату, као и представник надлежног матичног научног одбора који је у својству известиоца дао мишљење о кандидатовом научноистраживачком раду.

За избор у научно звање научни сарадник, уз образложење, довољно је да присуствује један од два наведена учесника.

Комисија за стицање научних звања доноси одлуку о стицању научног звања већином од укупног броја чланова.

Члан 26.

Ако је кандидат незадовољан одлуком Комисије за стицање научних звања, у року од 15 дана по добијању одлуке може да поднесе жалбу Националном савету за научни и технолошки развој.

Национални савет за научни и технолошки развој је дужан да размотри жалбу и у року од 90 дана од дана пријема жалбе донесе коначну одлуку која може бити или одбијање жалбе или враћање жалбе Комисији за стицање научних звања на поновно разматрање или преиначење одлуке.

Уколико у поновном поступку Комисија за стицање научних звања по други пут не изабере кандидата, њена одлука је коначна.

Члан 27.

Избором у научно звање истраживач стиче право уписа у Регистар истраживача, у складу са Законом.

Еквиваленција звања и избор наставника у научна звања

Члан 28.

У обављању послова научноистраживачке делатности, звања утврђена законом којим се уређује област високог образовања одговарају звањима утврђеним Законом и то: звање сарадник у настави – звању истраживач – приправник; звање асистент – звању истраживач – сарадник; звање доцент – звању научни сарадник; звање ванредни професор – звању виши научни сарадник и звање редовни професор – звању научни саветник.

Поступци за стицање научних звања истраживача у наставним звањима (доцента, ванредног професора и редовног професора) који заснивају радни однос у акредитованом институту, покрећу се у року од 60 дана од дана заснивања радног односа на начин и под условима предвиђеним овим правилником.

Избор доцента у научна звања

Члан 29.

Истраживач у звању доцента који се бира у научно звање научни сарадник, мора да испуњава услове за стицање научног звања научни сарадник прописане овим правилником.

Истраживач у звању доцента који се бира у научно звање виши научни сарадник, мора да испуњава услове за прескакање научног звања из члана 33. ст 1. и 2. овог правилника.

Истраживач у звању доцента који се бира у научно звање научни саветник, мора да испуњава услове за прескакање научног звања из члана 33. ст. 1. и 2. овог правилника.

Избор ванредног професора у научна звања

Члан 30.

Истраживач у звању ванредног професора који се бира у научно звање научни сарадник мора да испуњава услове за стицање научног звања научни сарадник прописане овим правилником.

Истраживач у звању ванредног професора који се бира у научно звање виши научни сарадник, мора да испуњава услове за прескакање научног звања из члана 33. ст. 1. и 2. овог правилника.

Истраживач у звању ванредног професора који се бира у научно звање научни саветник мора да испуњава услове за прескакање научног звања из члана 33. ст. 1. и 2. овог правилника.

Избор редовног професора у научна звања

Члан 31.

Истраживач у звању редовног професора који се бира у научно звање научни сарадник мора да испуњава услове за стицање научног звања научни сарадник прописане овим правилником.

Истраживач у звању редовног професора који се бира у научно звање виши научни сарадник, мора да испуњава услове за прескакање научног звања из члана 33. ст. 1. и 2. овог правилника.

Истраживач у звању редовног професора који се бира у научно звање научни саветник мора да испуњава услове за прескакање научног звања из члана 33. ст. 1. и 2. овог правилника.

Трајање звања и поступак реизбора

Члан 32.

Звање научног сарадника и вишег научног сарадника стиче се на период од пет година са могућношћу реизбора без ограничења броја реизбора, а звање научног саветника је трајно.

Звање истраживач – приправник стиче се за период од три године, без права на реизбор.

Звање истраживач – сарадник стиче се за период од четири године без права на реизбор.

Члан 33.

Истраживач може да се бира у научно звање које није непосредно по редоследу звања утврђених Законом (прескакање научних звања). У том случају кандидат треба да испуни два пута више минималних квантитативних резултата као и квалитативне услове предвиђене овим правилником, за свако научно звање за које није био биран појединачно.

Услови из става 1. овог члана морају бити испуњени у периоду од последњих десет година од дана покретања поступка када се ради о непосредном стицању научног звања виши научни сарадник односно 15 година када се ради о непосредном стицању научног звања научни саветник.

Надлежни матични научни одбор на предлог већа које предлаже избор кандидата, утврђује релевантне показатеље успеха у научном раду и даје мишљење о захтеву за прескакање научног звања.

Члан 34.

Истраживач у научном звању може да се бира у више научно звање и пре истека Законом одређеног рока за покретање поступка у избор у научно звање (убрзано напредовање) али тек након истека три године од првог стицања претходног научног звања. У том периоду кандидат мора да испуни за једну половину више минималних квантитативних резултата, као и квалитативне услове предвиђене овим правилником за избор у одговарајуће научно звање.

Поступак из става 1. овог члана може се покренути само једном у току научне каријере истраживача.

*Службени гласник РС, број 21/2017

Члан 35.

За реизбор у научно звање научни сарадник кандидат обавезан је да у периоду од пет година испуни минималне квантитативне резултате потребне за избор у научно звање научни сарадник.

За реизбор у научно звање виши научни сарадник кандидат је обавезан да у периоду од пет година испуни најмање половину минималних квантитативних резултата потребних за избор у научно звање виши научни сарадник.

Члан 36.

Истраживач којем је престало да важи стечено научно звање, бира се у научно звање научни сарадник на основу резултата остварених у претходних пет година. Даља звања стиче у складу са овим правилником.

Члан 37.

Стечена научна, односно истраживачка звања истраживача престају да важе: истеком рока на који је изабран или реизабран, избором у више звање и одузимањем звања.

Члан 38.

Научно, односно истраживачко звање може се одузети:

а) ако се сазнају нове чињенице, односно појаве докази из којих произлази да у тренутку избора у звање кандидат није испуњавао услове прописане законом и правилником о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача који је био на снази у моменту избора у звање;

б) ако се утврди да научни радови на основу којих је кандидат изабран у звање представљају плагијат или садрже другу врсту етичких огрешења (на пример, радови су погрешни а нису дате накнадне исправке и др.).

Поступак одузимања научног звања спроводи Комисија за стицање научних звања, а поступак одузимања истраживачког звања спроводи надлежни матични научни одбор.

Поступак одузимања научног звања може покренути научно веће института, наставно-научно веће факултета, као и лице које има докторат наука и лице које има истраживачко, односно научно звање.

Поступак из става 3. овог члана покреће се подношењем образложеног захтева Одбору за етику у науци, са приложеним доказима и документацијом којима се поткрепљују чињенице за одузимање научног звања.

Ако Одбор за етику у науци утврди да постоје релевантне чињенице из става 1. овог члана, доноси закључак о спровођењу поступка за одузимање звања а образложени захтев, са документацијом, прослеђује Комисији за стицање научног звања, односно надлежном матичном научном одбору, у зависности од тога да ли је поступак покренут за одузимање научног или истраживачког звања.

Надлежна тела из става 2. овог члана, дужна су да у року од 60 дана од дана пријема закључка Одбора за етику у науци о покретању поступка за одузимање звања и образложеног захтева, са доказима и документацијом, донесу одговарајућу одлуку. Одлука може бити позитивна, којом се усваја захтев за одузимање звања или негативна, којом се захтев за одузимање научног звања одбија као неоснован. Одлука надлежних тела из став 2. овог члана доставља се подносиоцу предлога захтева за одузимање научног звања и Одбору за етику у науци.

Одлука о одузимању звања коју донесу надлежна тела из става 2. овог члана је коначна, а против те одлуке лице коме је одузето звање може покренути управни спор у року од 15 дана од дана пријема одлуке.

Ако се донесе коначна одлука о одузимању звања, даном коначности одлуке, лице коме је одузето звање брише се из Регистра истраживача и престаје му право на пројектно финансирање по основу научноистраживачког рада.

IV. НАЧИН ВРЕДНОВАЊА НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИХ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЧА

Критеријуми вредновања

Члан 39.

За сваку научну област утврђује се квантитативни минимум резултата, као и квалитативни критеријуми научноистраживачког рада, које треба испунити за стицање научног звања, односно за реизбор у научно звање.

Ради уједначавања критеријума за процену научне компетентности кандидата који се бира у научно звање, области науке су разврстане у четири групације:

– природно-математичке и медицинске,

– техничко-технолошке и биотехничке,

– друштвене,

– хуманистичке.

Члан 40.

Приликом разматрања захтева за стицање научних звања, Комисија за стицање научних звања, поред испуњености минималних квантитативних услова из Прилога 4. овог правилника, оцењује и испуњеност квалитативних показатеља, који се обавезно исказују у извештају, а који су дефинисани у Прилогу 1. овог правилника.

Члан 41.

Приликом анализе квалитета научноистраживачких резултата кандидата, матични научни одбор је у обавези да примењује критеријуме из тачке 1.1 и 1.2. Прилога 1. овог правилника.

На основу извештаја о кандидату, матични научни одбор одређује известиоца из реда чланова матичног одбора са задатком да оцени испуњеност минималних квантитативних услова из Прилога 4. овог правилника, и испуњеност квалитативних показатеља из Прилога 1. овог правилника. На основу мишљења известиоца, матични научни одбор даје мишљење да ли кандидат испуњава критеријуме за избор у научно звање у одговарајућој научној области.

Члан 42.

Надлежни матични научни одбор и Комисија за стицање научних звања могу да затраже и мишљење другог матичног научног одбора о испуњености квантитативних и квалитативних критеријума кандидата, ако део истраживања кандидата припада областима другог матичног научног одбора.

У случају да се укаже потреба за додатном анализом одговарајуће групе резултата, пре свега техничких решења, Министарство формира комисију коју чине председници и потпредседници одговарајућих матичних одбора са циљем усаглашавања и провере задовољености критеријума за дату групу резултата.

Квалитативни показатељи успеха

1. Оригиналност научног рада

Члан 43.

Под оригиналношћу научног рада подразумева се истраживање које проширује границе знања кроз развој значајног дела, откриће/унапређење или апликацију, који су објављени у националним или међународним референтним публикацијама или су признати као патент.

2. Утицајност

Члан 44.

Утицајност научних резултата се исказује кроз цитираност и Хиршов индекс што утврђује надлежни матични научни одбор у складу са тачком 1.7. Прилога 1. овог правилника.

3. Међународна научна сарадња

Члан 45.

Међународна научна сарадња подразумева постојање најмање једног од следећа два критеријума:

а) учешће на међународним пројектима, или студијски боравак не краћи од месец дана у страној научној институцији или универзитету, што потврђује научно, односно наставно-научно веће научноистраживачке организације. Сарадња се може прихватити и на основу публиковања бар два заједничка рада у часописима високе међународне репутације и потврде руководиоца пројекта или одсека научноистраживачке организације, да је кандидат био водећи истраживач на тим радовима који су остварени у међународној сарадњи;

б) научна сарадња кандидата који је у дужем периоду боравио у иностраним научним институцијама, прихваћена као вид међународне сарадње, потврђена од стране матичног научног одбора, а која је у функцији рада на пројекту министарства.

4. Организација научног рада

Члан 46.

Организација научног рада подразумева постојање најмање једног од следећа два критеријума:

а) руковођење пројектима или потпројектима или пројектним задацима;

б) руковођење научном политиком у телима министарстава, руковођење научном политиком у функцији директора, председника већа или руководиоца научне групације (научног семинара, на пример) у оквиру научне институције, или рад у комисијама и телима министарства или универзитета или учешће у међународним телима везаним за науку и научну политику.

5. Остали показатељи успеха у научном раду

Члан 47.

Показатељи успеха у научном раду подразумевају испуњеност најмање једног од следећа два критеријума:

а) награде и признања за научни рад додељене од стране релевантних научних институција и научних друштава, или чланства у научним и програмским одборима научних конференција, или чланства у одборима научних друштава, или чланства у уређивачким одборима часописа, жирирање, кустоски рад;

б) уводна предавања на међународним научним конференцијама или друга предавања по позиву или посебно запажено техничко решење или патент или изложба са великим одјеком у јавности или едиторски рад на монографијама, или рецензирање резултата из категорија М10, М20 и М100, или рецензирање научних пројеката (код уводних предавања за квалитативну оцену кандидата за виша звања узимају се у обзир само предавања која је сам кандидат одржао или добио позив да одржи што се види из програма конференције односно приложеног позива организатора).

Квалитативни показатељи за избор у научно звање научни сарадник

Члан 48.

За избор у научно звање научни сарадник поред квантитативних показатеља који су дати у Прилогу 4. овог правилника потребно је да су задовољени и квалитативни показатељи научних резултата дати у Прилогу 1. овог правилника.

Квалитативни показатељи за избор у научно звање виши научни сарадник

Члан 49.

За избор у научно звање виши научни сарадник, поред квантитативних показатеља који су дати у Прилогу 4. овог правилника, кандидат је дужан да исказује самосталност, оригинални допринос (Прилог 1. овог правилника) у  изучавању и заснивању нове научне проблематике, и да је способан да укључи друге, превасходно младе истраживаче у ту научну проблематику.

У поступку стицања научног звања виши научни сарадник, након извршеног реизбора у претходно научно звање, узимају се у обзир квантитативни показатељи научних резултата (изражени у бодовима) постигнути од тренутка стицања претходног научног звања, а не од реизбора.

Квалитативни показатељи зa звање виши научни сарадник су квалитет научних резултата, самосталност, оригиналност, утицајност, показатељи успеха у научном раду, међународна научна сарадња и организација научног рада, узимајући у обзир целокупну истраживачку каријеру истраживача.

Показатеље успеха у научном раду верификује матични научни одбор.

*Службени гласник РС, број 21/2017

Квалитативни показатељи за избор у научно звање научни саветник

Члан 50.

За избор у научно звање научни саветник кандидат мора да испуни квантитативне услове који су дати у Прилогу 4. овог правилника, у периоду од последњег избора  у научно звање виши научни сарадник као и квалитативне критеријуме дефинисане чл. 43–47. овог правилника, узимајући у обзир целокупну истраживачку каријеру и следећи став о ангажованости у формирању научног кадра.

За избор у научно звање научни саветник након изршеног реизбора у научно звање виши научни сарадник кандидат мора да испуни квантитативне услове који су дати у Прилогу 4. овог правилника, у периоду од последњег избора у научно звање виши научни сарадник, односно у периоду од последњих десет година ако је од првог стицања претходног научног звања протекло десет или више година као и квалитативне критеријуме дефинисане чл. 43–47. овог правилника, узимајући у обзир целокупну истраживачку каријеру и следећи став о ангажованости у формирању научног кадра.

Ангажованост у формирању научних кадрова подразумева бар једно руковођење израдом докторске дисертације, или ангажованост у формирању научних кадрова у складу са Прилогом 1. тачка 1.3. правилника.

За избор у научно звање из става 1. овог члана неопходно је да кандидат руководи или је руководио научним  пројектом или потпројектом.

За избор у научно звање из става 1. овог члана, неопходно је приказати изузетну научну зрелост исказану у одржавању пленарних предавања, организовања међународних пројеката, рецензија научних радова и пројеката на међународном нивоу, формирање лабораторије или успостављање центра изврсности, формирање истраживачке групе или отварање нових истраживачких праваца.

*Службени гласник РС, број 21/2017

V. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 51.

Поступци за стицање научних, односно истраживачких звања који су започети према прописима који су важили до дана ступања на снагу овог правилника, окончаће се у складу са Правилником о поступку и начину вредновања, и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача („Службени гласник РС”, број 38/08).

Члан 52.

Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о поступку и начину вредновања, и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача („Службени гласник РС”, број 38/08).

Члан 53.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Број 110-00-29/2016-04

У Београду, 1. марта 2016. године

Министар,

др Срђан Вербић, с.р.

 

ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У "ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ" ПРАВИЛНИКА

 

Правилник о изменама и допунама Правилника о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача: "Службени гласник РС", број 21/2017-12

Члан 10.

Одредбе овог правилника примењују се на утврђивање услова за стицање научних и истраживачких звања, односно за реизбор у звање, у поступцима покренутим након ступања на снагу овог правилника.

Одредбе овог правилника примењују се и на утврђивање услова за стицање научних и истраживачких звања, односно реизбор у звање, у поступцима покренутим по одредбама Правилника о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача („Службени гласник РС”, број 24/16) у којима до дана ступања са снагу овог правилника није донета коначна одлука.

Члан 11.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

Правилник о изменама и допунама Правилника о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача: "Службени гласник РС", број 38/2017-47

Члан 4.

Одредбе овог правилника примењују се на утврђивање услова за стицање научних и истраживачких звања, односно за реизбор у звање, у поступцима покренутим након ступања на снагу овог правилника.

Одредбе овог правилника примењују се и на утврђивање услова за стицање научних и истраживачких звања, односно реизбор у звање, у поступцима покренутим по одредбама Правилника о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача („Службени гласник РС”, број 24/16) и Правилника о изменама и допунама правилника о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача („Службени гласник РС”, број 21/17) у којима до дана ступања са снагу овог правилника није донета коначна одлука.

Члан 5.

Овај правилник ступа на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

 

Прилози

 

НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА:

Правилником о изменама и допунама Правилника о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача ("Службени гласник РС", број 21/2017) измењени су прилози 1. и 2, а прилози 3, 4. и 5. замењени су новим прилозима (види чл. 5-9. Правилника - 21/2017-12)

Правилником о изменама и допунама Правилника о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача ("Службени гласник РС", број 38/2017) прилози 3, 4. и 5. замењени су новим прилозима (види чл. 1-3. Правилника - 38/2017-47)

 

Прилог 1. - Елементи за квалитативну оцену научног доприноса кандидата

Прилог 2. - Разврставање и начин навођења научноистраживачких резултата

Прилог 3. - Врста и квантификација индивидуалних научноистраживачких резултата

Прилог 4. - Минимални квантитативни захтеви за стицање појединачних научних звања, односно за реизбор у научно звање

Прилог 5. - Резиме извештаја о кандидату за стцање научног звања