Редакцијски пречишћен текст
Неважећи акт
На основу члана 88а став 2. Закона о водама („Службени гласник РС”, бр. 30/10, 93/12 и 101/16),
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, по прибављеној сагласности министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, доноси
ПРАВИЛНИК
о утврђивању Плана вађења речних наноса за период од августа 2017. до августа 2019. године
"Службени гласник РС", бр. 82 од 8. септембра 2017, 73 од 29. септембра 2018.
Члан 1.
Овим правилником утврђује се План вађења речних наноса за период од августа 2017. до августа 2019. године, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.
Члан 2.
Планом вађења речних наноса из члана 1. овог правилника утврђене су планиране локације за вађење речних наноса и планиране количине речних наноса за вађење, локације на којима није дозвољено вађење речних наноса, услови за вађење речних наноса, као и графички прикази које чине атласи карата, и то за реке Дунав, Сава, Дрина, Велика Морава, Јужна Морава и Западна Морава.
Члан 3.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Број 110-00-2/2017-07
У Београду, 14. августа 2017. године
Министар,
Бранислав Недимовић, с.р.
Прилози
НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Правилником о измени Правилника о утврђивању Плана вађења речних наноса за период од августа 2017. до августа 2019. године ("Службени гласник РС", број 73/2018) одељак 6. Графички прикази, атласи карата реке Дрина од km 0 до km 83 и реке Велика Морава од km 0 до km 181, израђени у размери 1:10000, замењени су новим атласима карата реке Дрина од km 0 до km 83 и реке Велика Морава од km 0 до km 181, израђене у размери 1:10000 (види члан 1. Правилника - 73/2018-9).
ПЛАН
ВАЂЕЊА РЕЧНИХ НАНОСА ЗА ПЕРИОД ОД АВГУСТА 2017. ДО АВГУСТА 2019. ГОДИНЕ
1. Увод
Корита и приобаља алувијалних река карактеришу се специфичном геолошком структуром, у којој доминирају песак и шљунак. Алувијална зона се формира у дугорочном процесу ерозије тла у сливу, транспорта наноса речним током и акумулације наноса у речној долини. Алувијални карактер река подразумева сталну размену материјала између речног корита и приобаља, на неким потезима се речни нанос таложи и формира спрудове, док на другим потезима материјал из приобалног појаса доспева у речни ток преко механизма флувијалне ерозије. На тај начин се образују обновљиви алувијални слојеви, са променљивим распоредом и структуром.
Управљање речним наносом и његово коришћење захтева плански приступ, у коме треба тежити заштити водних тела која су формирана у речном наносу, очувању екосистема и амбијенталних карактеристика речних токова, али треба имати у виду и да је песак и шљунак потребан у грађевинарству и да има привредни значај у Републици Србији.
У Стратегији управљања водама на територији Републике Србије до 2034. године („Службени гласник РС”, број 3/17) вађење речних наноса је дефинисано као мера уређења речног корита.
Имајући у виду предње наведено, као и одредбе Закона о водама израђен је План вађења речних наноса за период од августа 2017. до августа 2019. године (у даљем тексту: План), као основ за избалансирано управљање речним наносима у двогодишњем периоду.
Планом се уређује вађење речних наноса са водног земљишта, тако што је планиран обим вађења и простори у којима ови радови неће нарушити режим површинских и подземних вода, стабилност обала и природну равнотежу акватичних и приобалних екосистема, као и локације на којима није дозвољено вађење речних наноса.
План обухвата алувијалне реке на територији Републике Србије на којима постоји потреба да се врши вађење речних наноса (Дунав, Сава, Тиса, Дрина, Велика Морава, Западна Морава, Јужна Морава, реке у сливу Тимока, Колубара и Лим). План предвиђа и вађење речних наноса са водног земљишта из необновљивих резерви за потребе извођења радова на објектима од значаја за Републику Србију.
Планом је вађење речних наноса на наведеним рекама ограничено на количине наноса које се природним путем могу обновити, транспортом вученог наноса са узводног дела слива или кроз механизам рушења природних обала у процесу меандрирања. Доспеће вученог наноса процењено је на основу података о транспорту суспендованог наноса. На рекама за које постоје дугорочне морфолошке и псамолошке подлоге, планиране су за вађење и количине речних наноса које у речно корито доспевају кроз механизам флувијалне ерозије и тако доприносе расположивим количинама наноса у речном кориту.
Радови у оквиру редовног одржавања пловног пута, лука и пристана, као и протицајног профила у профилима мостова, не сматрају се вађењем речних наноса и нису предмет овог плана.
2. Циљеви вађења речних наноса
На рекама обухваћеним Планом, планским вађењем речних наноса треба:
1) обезбедити пропусну моћ речног корита и смањење ризика од поплава;
2) побољшати хидраулички режим течења и струјну слику у речном кориту и обезбедити већу стабилност корита, обала и постојећих водних објеката;
3) побољшати пловидбене услове на међународним и међудржавним водним путевима;
4) смањити негативни утицај на животну средину и очувати природну равнотежу акватичних и приобалних екосистема;
5) обезбедити количине песка и шљунка за тржиште грађевинског материјала.
3. Правни оквир
Просторна ограничења за вађење речних наноса прописана су законима и подзаконским актима, и то:
1) Законом о водама;
2) Законом о метеоролошкој и хидролошкој делатности („Службени гласник РС”, број 88/10);
3) Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама („Службени гласник РС”, бр. 73/10, 121/12, 18/15, 96/15 – др. закон, 92/16 и 104/16 – др. закон);
4) Закон о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14 и 145/14);
5) Законом о јавним путевима („Службени гласник РС”, бр. 101/05, 123/07, 101/11, 93/12 и 104/13);
6) Законом о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 и 14/16);
7) Уредбом о утврђивању локација метеоролошких и хидролошких станица државних мрежа и заштитних зона у околини тих станица, као и врсте ограничења која се могу увести у заштитним зонама („Службени гласник РС”, број 34/13);
8) Уредбом о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене међународног водног пута Е 80 – Дунав (Паневропски коридор VII) („Службени гласник РС”, број 14/15);
9) Уредбом о утврђивању Просторног плана подручја инфраструктурног коридора Ниш – граница Републике Македоније („Службени гласник РС”, бр. 77/02 и 127/14);
10) Уредбом о утврђивању Просторног плана подручја инфраструктурног коридора ауто-пута Е-75, деоница Београд–Ниш („Службени гласник РС”, бр. 69/03 и 121/14);
11) Уредбом о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора аутопута Е-761, деоница Појате–Прељина („Службени гласник РС”, број 98/13);
12) Уредбом о утврђивању Просторног плана подручја инфраструктурног коридора Ниш – граница Бугарске („Службени гласник РС”, бр. 86/09 и 65/15);
13) Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања („Службени гласник РС”, број 92/08).
4. Локације на којима је дозвољено и на којима није дозвољено вађење речних наноса
У складу са прописима предвиђеним ограничењима у Плану су утврђене локације, и то:
1) локације на којима је дозвољено вађење речних наноса;
2) локације на којима није дозвољено вађење речних наноса.
У оквиру локација на којима је дозвољено вађење речних наноса Планом се утврђују:
1) локације на којима је потребно вршити вађење речних наноса да би се испунили Планом утврђени циљеви;
2) локације на којима је вађење речних наноса могуће вршити само уз испуњење посебних пловидбених услова;
3) локације у обухвату заштите природе на којима је вађење речних наноса могуће само уз испуњење посебних услова заштите природе.
У атласима карата локације из става 1. тачка 2) овог одељка су означене црвеном бојом.
У атласима карата локације из става 2. тачка 1) овог одељка су означене зеленом бојом, из тачке 2) плавом бојом, а из тачке 3) су означене шрафуром.
а) Река Дунав
Планом се уређује вађење речних наноса са водног земљишта реке Дунав, од границе са Мађарском (km 1433) до ушћа реке Тимок на граници са Бугарском (km 845).
Дунав је гранична река са Републиком Хрватском у укупној дужини од 138 km (између km 1433 и km 1295) и са Румунијом на дужини од 130 km (од ушћа Нере на km 1075 до ушћа Тимока на km 845).
По геоморфолошким и псамолошким карактеристикама битно се разликују три посебна сектора на току Дунава кроз Републику Србију:
1) од мађарске границе на km 1433 до узводног краја Ђердапске клисуре на km 1040 (укупне дужине 393 km) Дунав има алувијалне карактеристике. По гранулометријској структури речног дна, разликују се потези Дунава узводно и низводно од ушћа Велике Мораве. Узводно се у кориту Дунава налази скоро искључиво песак, а низводно шљунак и песковити шљунак. Овај алувијални слој шљунка је настао транспортом и таложењем наноса из Велике Мораве и делимично је покривен пешчаним и муљевитим наслагама, насталим у процесу засипања акумулације ХЕ „Ђердап 1”;
2) дубока и узана Ђердапска клисура, стрмих, местимично вертикалних страна се протеже од km 1040 до бране ХЕ „Ђердап 1” на km 943 (укупне дужине 97 km);
3) од бране ХЕ „Ђердап 1” на km 943 до бране ХЕ „Ђердап 2” на km 863 и надаље до ушћа Тимока на km 845,5 корито Дунава поново има алувијалне карактеристике. У дну се налази претежно шљунак и песак.
Режим наноса реке Дунав веома је комплексан, јер зависи од бројних природних чинилаца и вештачких утицаја. Режим наноса се формира у великом сливу Дунава, чија је површина до наше границе око 210.000 km2. Значајне алувијалне притоке Дунава (Тиса, Сава и Велика Морава) уносе велике количине наноса и битно утичу на псамолошки и хидролошко-хидраулички режим Дунава. У акумулацијама ХЕ „Ђердап 1” и „Ђердап 2” дириговани режим успора представља најзначајнији вештачки утицај на процесе транспорта и таложења наноса на реци Дунав. Најзначајнија последица изградње бране ХЕ „Ђердап 1” је перманентно исталожавање наноса, доминатно на делу акумулације у Ђердапској клисури. На узводним секторима акумулације се не одвија једнозначни процес исталожавања наноса, већ режим наноса зависи од хидролошко-хидрауличких услова у реци или/и режима рада хидроелектране. Низводна акумулација ХЕ „Ђердап 2” је знатно мања, а у њој се режим вода и речних наноса формира под утицајем узводне степенице система.
Дунав је међународни водни пут, VII категорије на деоници од km 845+500 дo km 1170 и VIс категорије од km 1170 дo km 1433,1.
Полазећи од података мерења суспендованог наноса у периоду 1974–2015. година и других релевантних параметара, планирани дозвољени годишњи обим вађења речних наноса по секторима реке Дунав дат је у Табели 1.
Укупан обим вађења речних наноса у планском периоду једнак је двострукој вредности дозвољеног годишњег обима вађења речних наноса из Табеле 1.
1. Годишњи обим вађења речних наноса по секторима реке Дунав
|
Редни број |
Сектор Дунава |
Укупан годишњи транспорт |
Процењени |
Дозвољени |
Напомена |
||
|
Од–до |
km–km |
Дужина |
|||||
|
km |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
||||
|
1. |
Од мађарске границе до ушћа Драве |
1433–1382,5 |
50,5 |
5600 |
560 |
130 |
Погранични сектор са Републиком Хрватском |
|
2. |
Од ушћа Драве до Бачке Паланке |
1382,5–1295,5 |
87,0 |
230 |
|||
|
3. |
Од Бачке Паланке до Новог Сада |
1295,5–1255 |
40,5 |
100 |
|||
|
4. |
Од Новог Сада до ушћа Тисе |
1255–1215 |
40,0 |
100 |
|||
|
5. |
Од ушћа Тисе до ушћа Саве |
1215–1170 |
45,0 |
9000 |
900 |
900 |
Плићи делови акумулације ХЕ „Ђердап 1” |
|
6. |
Од ушћа Саве до ушћа Велике Мораве |
1170–1104,5 |
65,5 |
11700 |
1170 |
1170 |
|
|
7. |
Од ушћа Велике Мораве до ушћа Нере |
1105–1075 |
30,0 |
13800 |
1380 |
1380 |
|
|
8. |
Од ушћа Нере до Голупца |
1075–1040 |
35,0 |
Неограничено |
Погранични сектор са Румунијом |
||
|
9. |
Од Голупца до бране ХЕ „Ђердап 1” |
1040–943 |
97,0 |
Нема услова за вађење наноса |
|||
|
10. |
Од бране ХЕ „Ђердап 1” до бране ХЕ „Ђердап 2” |
943–863 |
80,0 |
2500 |
50 |
50 |
|
|
11. |
Низводно од ХЕ „Ђердап 2” |
863–845,5 |
17,5 |
2500 |
50 |
50 |
|
На картама реке Дунав нису обележене деонице пловног пута на којима је потребно вађење речних наноса, јер су количине неравномерно распоређене. Међутим, вађење речних наноса је потребно у зони непосредне акумулације ХЕ „Ђердап 1”, односно низводно од ушћа Нере.
На критичним секторима за пловидбу: Сусек (km 1281.0 – km 1287.0), Футог (km 1261.6 – km 1267.4), Аранкина Ада (km 1244.8 – km 1247), Чортановци (km 1235.0 – km 1241.6), Бешка (km 1226.6 – km 1232.0) и Прелив (km 1195.0 – km 1207.0) нису обезбеђени добри услови пловидбе, тако да би вађење речних наноса из пловног пута било потребно. Међутим, како вађење речних наноса не би било у колизији са пројектима уређења ових сектора, који су већ урађени, потребно је прибавити услове од институције надлежне за техничко одржавање водног пута. На картама реке Дунав ове деонице су означене плавом бојом.
На картама реке Дунав су, у границама водног земљишта и полазећи од прописима предвиђених ограничења, црвеном бојом означене локације на којима није дозвољено вађење речних наноса, и то:
1) 50 m од небрањене ножице насипа ка водотоку и 50 m од ножице насипа ка брањеном подручју;
2) 50 m од водних објеката у кориту (регулационих грађевина, водозахвата, испуста и др.);
3) 300 m узводно и низводно од прелаза гасовода, нафтовода и других цевовода (водовод и канализација), као и подводних ТТ и електро водова;
4) 300 m узводно и низводно од мостова;
5) 1000 m узводно и низводно од хидролошких станица површинских вода (са изузетком х.ст. Апатин, која се не налази на току Дунава);
6) у међунаперским пољима и преграђеним рукавцима;
7) на деоницама пловног пута са дубинама већим од максималне дозвољене дубине ископа у односу на ниски пловидбени/успорени ниво:
|
Деоница |
Максимална дубина ископа |
Максимална ширина кинете |
|
km–km |
m |
m |
|
1433–1382,5 |
4,5 |
100 |
|
1382,5–1295,5 |
4,5 |
100 |
|
1295,5–1255 |
5,0 |
150 |
|
1255–1215 |
5,0 |
100 |
|
1215–1170 |
7,0 |
150 |
|
1170–1105 |
8,0 |
200 |
|
1105–1040 |
15,0 |
200 |
|
943–845,5 |
5,0 |
150 |
Вађење речних наноса се обавља пловном механизацијом и није дозвољено у појасу ширине 100 m од уређене или неуређене обале међународног водног пута реке Дунав.
Дунав, водоток и обале, представља еколошки коридор од међународног значаја. На картама реке Дунав уцртане су границе природних добара, заштићених по било ком основу, као и рибља плодишта у оквиру рибарских подручја Дунав I, Дунав II и Дунав III.
б) Река Сава
Планом се уређује вађење речних наноса са водног земљишта реке Саве, од границе са Републиком Хрватском (km 211) до ушћа у Дунав код Београда (km 0). Узводно од ушћа Дрине (km 178) Сава је гранична река са Босном и Херцеговином (Република Српска).
Река Сава је типичан алувијални водоток са коритом формираним у наносним наслагама, хетерогеног састава. Генерално, низводно од Шапца у речном дну се углавном налази ситнозрни (песковит) речни нанос, док се идући узводно крупноћа наноса повећава, тако да преовлађује песковито–шљунковит материјал. Крупнији материјал на узводном сектору Саве потиче из Дрине.
На основу података мерења у периоду 1974–2015. година утврђено је да просечан годишњи транспорт суспендованог наноса на реци Сави износи 3,3 милиона m3. Из тога проистиче да дозвољени годишњи обим вађења речних наноса износи око 300.000 m3.
Укупан обим вађења речних наноса у планском периоду једнак је двострукој вредности дозвољеног годишњег обима вађења речних наноса.
Успор изазван изградњом ХЕ „Ђердап 1” на Дунаву простире се до 81 km реке Саве.
Сава је међународни водни пут: од ушћа у Дунав (km 0) до Камичка (km 81) има Va категорију, од Камичка (km 81) до ушћа Дрине (km 176) и од km 196 до границе са Републиком Хрватском km 210+800 има IV категорију и од ушћа Дрине (km 176) до km 196 има III категорију.
Имајући у виду статус међународног пловног пута, одржавање прописаних пловидбених габарита дуж тока Саве представља императив и постоји потреба да се вађењем речних наноса постигну и одржавају пловидбени услови. На картама реке Саве су зеленом бојом означене деонице пловног пута на којима је потребно вађење речних наноса у циљу одржавања или проширења пловних габарита. Посебно се истиче потреба да се вађење речних наноса врши из зоне ушћа реке Дрине у Саву, јер наносне наслаге представљају проблем за режим вода и ометају пловидбу.
На картама реке Саве су, у границама водног земљишта и полазећи од прописима предвиђених ограничења, црвеном бојом означене локације на којима није дозвољено вађење речних наноса, и то:
1) 50 m од небрањене ножице насипа ка водотоку и 50 m од ножице насипа ка брањеном подручју;
2) 50 m од водних објеката у кориту (регулационих грађевина, водозахвата, испуста и др.);
3) 300 m узводно и низводно од прелаза гасовода и других цевовода, као и подводних ТТ и електро водова;
4) 300 m узводно и низводно од мостова;
5) 1000 m узводно и низводно од хидролошких станица површинских вода;
6) у међунаперским пољима и преграђеним рукавцима;
7) на деоницама пловног пута са дубинама већим од максималне дозвољене дубине багеровања у односу на ниски пловидбени/успорени ниво:
|
Деоница |
Максимална дубина ископа |
Максимална ширина кинете |
|
km–km |
m |
m |
|
211–130 |
4,5 |
100 |
|
130–81 |
5,0 |
100 |
|
81–0 |
5,5 |
100 |
Вађење речних наноса се обавља пловном механизацијом и није дозвољено у појасу ширине 80 m од уређене или неуређене обале међународног водног пута реке Саве.
Сава, водоток и обале, представља еколошки коридор од међународног значаја. На картама реке Саве уцртане су границе природних добара, заштићених по свим основама, као и рибља плодишта у оквиру рибарског подручја Сава II.
в) Река Тиса
Планом се уређује вађење речних наноса са водног земљишта реке Тисе, на сектору од границе са Мађарском (km 164) до ушћа у Дунав (km 0).
Изградњом бране на Тиси (на km 63,4) створена је акумулација која се протеже и узводно од границе са Мађарском. Сектор Тисе низводно од ове бране је под утицајем успора изазваног изградњом ХЕ „Ђердап 1” на Дунаву.
Тиса је међудржавни водни пут IV категорије од km 0 до km 164. Пловидбени габарити су углавном обезбеђени.
Река Тиса је равничарски алувијални водоток, у чијем кориту се налази фини песковити материјал. На основу података мерења у периоду 1974–2015. година утврђено је да просечан годишњи транспорт суспендованог наноса на Тиси износи 3,6 милиона m3. Из тога проистиче да дозвољени годишњи обим вађења речних наноса око 360.000 m3.
Укупан обим вађења речних наноса у планском периоду једнак је двострукој вредности дозвољеног годишњег обима вађења речних наноса.
У планском периоду вађење речних наноса:
1) није дозвољено на сектору Тисе низводно од бране код Новог Бечеја (km 0 – km 63,4), јер су расположиве количине исцрпљене претходних година приликом реконструкција насипа;
2) дозвољава се на сектору Тисе узводно од бране код Новог Бечеја (km 63,4 – km 164), у одређеним габаритима (максимална ширина кинете у дну 80 m, максимална дубина 6,5 m), уз забрану радова:
(1) 50 m од небрањене ножице насипа ка водотоку и 50 m од ножице насипа ка брањеном подручју,
(2) 50 m од водних објеката у кориту (регулационих грађевина, водозахвата, испуста и др.),
(3) 300 m узводно и низводно од прелаза гасовода, нафтовода и других цевовода (водовод и канализација), као и подводних ТТ и електро водова,
(4) 300 m узводно и низводно од мостова,
(5) 1000 m узводно и низводно од хидролошких станица површинских вода,
(6) у рукавцима и међунаперским пољима,
(7) на деоницама пловног пута са дубинама већим од максималне дозвољене дубине багеровања у односу на ниски пловидбени ниво.
Вађење речних наноса се обавља пловном механизацијом и није дозвољено у појасу ширине 80 m од уређене или неуређене обале међудржавног водног пута реке Тисе.
Тиса, водоток и обале, представља еколошки коридор од међународног значаја. Рибља плодишта су на левој обали km 144–148 и десној обали km 121–127.
г) Река Дрина
Планом се уређује вађење речних наноса са водног земљишта реке Дрине.
Дрина је гранична река са Босном и Херцеговином, односно Републиком Српском.
Услови за вађење речних наноса постоје на секторима наведеним у Табели 2. У саставу дна алувијалних сектора реке Дрине преовлађује шљунковит материјал (60–95%).
Изградњом брана на току реке Дрине практично је прекинут природни континуитет транспорта вученог наноса, од горњег тока према ушћу. Из тога произилази да је порекло вученог наноса у току Дрине двојако: из притока и од флувијалне ерозије (пре свега, ерозије речних обала).
Годишњи обим вађења наноса по секторима реке Дрине дат је у Табели 2, а процењен је на основу свих расположивих псамолошких и морфолошких подлога, као и различитих студија у којима су анализирани процеси засипања постојећих и планираних акумулација.
Укупан обим вађења речних наноса по секторима реке Дрине у планском периоду једнак је двострукој вредности дозвољеног годишњег обима вађења речних наноса из Табеле 2.
2. Годишњи обим вађења речних наноса по секторима реке Дрине
|
Сектор |
Укупан |
Процењени |
Флувијална ерозија |
Улаз вученог наноса са узводног сектора |
Улаз |
Укупан улаз |
Улаз–излаз |
Дозвољен |
|
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
|
|
(1) |
(2) |
(3)=0,1x(2) |
(4) |
(5) |
(6) |
(7)=(4)+(5)+(6) |
(8)=(7)–(3) |
(9) |
|
Низводно од ХЕ „Зворник” |
600 |
60 |
450 |
10 |
50 |
510 |
450 |
430 |
|
Између ХЕ „Бајина Башта” и ХЕ „Зворник” |
500 |
50 |
150 |
50 |
70 |
270 |
220 |
200 |
|
Укупно: |
630 |
|||||||
На картама реке Дрине су зеленом бојом означене локације на којима је вађење речних наноса потребно, и то:
1) спрудови на конвексним обалама речних кривина, наспрам рушевних обала (са или без изведене заштите обале);
2) спруд формиран код ушћа у Саву.
На картама реке Дрине су, у границама водног земљишта и полазећи од прописима предвиђених ограничења, црвеном бојом означене локације на којима није дозвољено вађење речних наноса, и то:
1) 50 m од небрањене ножице насипа ка водотоку и 50 m од ножице насипа ка брањеном подручју;
2) 50 m од водних објеката у кориту (регулационих грађевина, водозахвата, испуста и др.);
3) 1000 m узводно и низводно од прелаза гасовода;
4) 500 m узводно и низводно од мостова;
5) у ужој зони заштите изворишта водоснабдевања;
6) узводно и низводно од хидролошких станица површинских вода, у дужини једнакој десетострукој ширини реке;
7) у радијусу од 100 m од хидролошких станица подземних вода.
Дрина, водоток и обале, представља еколошки коридор од међународног значаја. Границе коридора приказане су на картама реке Дрине.
Река Дрина је међународни водни пут I категорије од km 0 до km 15. У планском периоду нису предвиђени радови на уређењу пловног пута.
д) Река Лим
Планом се уређује вађење речних наноса са водног земљишта реке Лим.
Годишњи обим вађења речних наноса по секторима реке Лим дат је у Табели 3, а процењен је на основу свих расположивих псамолошких и морфолошких подлога, као и различитих студија у којима су анализирани процеси засипања постојећих и планираних акумулација.
Укупан обим вађења речних наноса из реке Лим у планском периоду једнак је двострукој вредности дозвољеног годишњег обима вађења речних наноса из Табеле 3.
3. Годишњи обим вађења речних наноса по секторима реке Лим
|
Сектор |
Укупан годишњи транспорт наноса |
Процењени годишњи транспорт вученог наноса |
Флувијална ерозија |
Улаз вученог наноса са узводног |
Улаз |
Укупан улаз |
Улаз–излаз |
Дозвољен годишњи обим вађења речних наноса |
|
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
|
|
(1) |
(2) |
(3)=0,1x(2) |
(4) |
(5) |
(6) |
(7)=(4)+(5)+(6) |
(8)=(7)–(3) |
(9) |
|
Низводно од ХЕ „Потпећ” |
400 |
40 |
35 |
20 |
55 |
110 |
70 |
70 |
|
Узводно од ХЕ „Потпећ” |
950 |
95 |
60 |
95 |
65 |
220 |
125 |
125 |
|
Укупно: |
195 |
195 |
||||||
Полазећи од прописима предвиђених ограничења, у границама водног земљишта реке Лим није дозвољено вађење речних наноса, и то:
1) 50 m од небрањене ножице насипа ка водотоку и 50 m од ножице насипа ка брањеном подручју;
2) 50 m од водних објеката у кориту (регулационих грађевина, водозахвата, испуста и др.);
3) 1000 m узводно и низводно од прелаза гасовода;
4) 500 m узводно и низводно од мостова;
5) у ужој зони заштите изворишта водоснабдевања;
6) узводно и низводно од хидролошких станица површинских вода, у дужини једнакој десетострукој ширини реке;
7) у радијусу од 100 m од хидролошких станица подземних вода.
ђ) Река Велика Морава
Планом се уређује вађење речних наноса са водног земљишта реке Великe Мораве, од ушћа у Дунав (km 0) до споја Јужне и Западне Мораве код Сталаћа (km 181,4).
Велика Морава је алувијални водоток, формиран у сопственом наносу песка и шљунка.
Годишњи обим вађења наноса по секторима реке Велике Мораве дат је у Табели 4, а процењен је на основу свих расположивих псамолошких и морфолошких подлога, узимајући у обзир доспеће вученог наноса са узводног дела слива (односно из Јужне Мораве и Западне Мораве), из притока и од флувијалне ерозије (пре свега ерозије речних обала).
Укупан обим вађења речних наноса по секторима реке Велике Мораве у планском периоду једнак је двострукој вредности дозвољеног годишњег обима вађења речних наноса из Табеле 4.
4. Годишњи обим вађења речних наноса по секторима реке Велике Мораве
|
Сектор |
Укупан годишњи транспорт наноса |
Процењени годишњи |
Флувијална ерозија |
Улаз вученог наноса са узводног сектора |
Улаз |
Укупан улаз |
Улаз–излаз |
Дозвољен годишњи обим вађења речних наноса |
|
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
|
|
(1) |
(2) |
(3)=0,1x(2) |
(4) |
(5) |
(6) |
(7)=(4)+(5)+(6) |
(8)=(7)–(3) |
(9) |
|
Састав – Ћуприја |
2300 |
230 |
230 |
160 |
75 |
505 |
275 |
275 |
|
Ћуприја – Жабарски мост |
2400 |
240 |
230 |
175 |
65 |
470 |
230 |
230 |
|
Жабарски – Љубичевски мост |
2450 |
245 |
240 |
180 |
85 |
505 |
260 |
260 |
|
Љубичевски мост – ушће |
2500 |
250 |
245 |
35 |
0 |
280 |
30 |
0 |
|
Укупно: |
795 |
765 |
||||||
На картама реке Велике Мораве су црвеном бојом означене локације на којима није дозвољено вађење речних наноса, и то на деоници:
1) од ушћа до km 25, на основу решења министарства надлежног за послове водопривреде број 325-00-1696/2015-07 од 7. децембра 2015. године;
2) од km 25 km 181,4, у границама водног земљишта и полазећи од постављених ограничења:
(1) 50 m од небрањене ножице насипа ка водотоку и 50 m од ножице насипа ка брањеном подручју,
(2) 50 m од водних објеката у кориту (регулационих грађевина, водозахвата, испуста и др.),
(3) 1000 m узводно и низводно од прелаза гасовода,
(4) 500 m узводно и низводно од мостова,
(5) у ужој зони заштите изворишта водоснабдевања,
(6) узводно и низводно од хидролошких станица површинских вода, у дужини једнакој десетострукој ширини реке,
(7) у радијусу од 100 m од хидролошких станица подземних вода.
Велика Морава, водоток и обале, представља еколошки коридор од међународног значаја. На картама реке Велике Мораве уцртане су границе природних добара, заштићених по свим основама.
е) Река Јужна Морава
Планом се уређује вађење речних наноса са водног земљишта реке Јужне Мораве, од споја са Западном Моравом код Сталаћа (km 0) до Бујановца, односно споја Моравице и Биначке Мораве (km 225).
Могућности вађења речних наноса из корита и приобаља Јужне Мораве постоје дуж целог тока, осим на потезима Сталаћ–Ђунис и Грделичке клисуре, где је корито сужено и без већих наносних формација. Шљунак и крупан песак представљају основне гранулометријске компоненте речног наноса.
Годишњи обим вађења наноса по секторима реке Јужне Мораве дат је у Табели 5, а процењен је на основу свих расположивих псамолошких и морфолошких подлога, узимајући у обзир доспеће вученог наноса са узводног дела слива, из притока и од флувијалне ерозије.
Укупан обим вађења речних наноса по секторима реке Јужне Мораве у планском периоду једнак је двострукој вредности дозвољеног годишњег обима вађења речних наноса из Табеле 5.
5. Годишњи обим вађења речних наноса по секторима реке Јужне Мораве
|
Сектор |
Укупан годишњи транспорт наноса |
Процењени годишњи |
Флувијална ерозија |
Улаз вученог наноса са узводног сектора |
Улаз |
Укупан улаз |
Улаз–излаз |
Дозвољен годишњи обим вађења речних наноса |
|
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
|
|
(1) |
(2) |
(3)=0,1 x (2) |
(4) |
(5) |
(6) |
(7)=(4)+(5)+(6) |
(8)=(7)–(3) |
(9) |
|
Узводно од Грделице |
450 |
45 |
10 |
75 |
95 |
180 |
135 |
0 |
|
Ушће Нишаве – Грделица |
850 |
85 |
45 |
125 |
175 |
345 |
260 |
260 |
|
Састав – ушће Нишаве |
1200 |
120 |
85 |
145 |
125 |
355 |
235 |
235 |
|
Укупно: |
630 |
495 |
||||||
У планском периоду вађење речних наноса из водног земљишта реке Јужне Мораве није дозвољено на сектору:
1) узводно од Грделице (km 146 – km 225), јер су констатовани неповољни процеси (угрожавање стабилности речне трасе, рушење обала и лутање корита, генерално продубљење дна реке) који могу угрозити постојеће и пројектоване инфраструктурне објекте;
2) низводно од Грделице (km 0 – km 146), на локацијама које су на картама реке Јужне Мораве означене црвеном бојом, односно:
(1) 50 m од небрањене ножице насипа ка водотоку и 50 m од ножице насипа ка брањеном подручју,
(2) 50 m од водних објеката у кориту (регулационих грађевина, водозахвата, испуста и др.),
(3) 1000 m узводно и низводно од прелаза гасовода,
(4) 500 m узводно и низводно од мостова,
(5) у ужој зони заштите изворишта водоснабдевања,
(6) узводно и низводно од хидролошких станица површинских вода, у дужини једнакој десетострукој ширини реке,
(7) у радијусу од 100 m од хидролошких станица подземних вода.
Јужна Морава, водоток и обале, представља еколошки коридор од међународног значаја. На картама реке Јужна Морава уцртане су границе природних добара, заштићених по свим основама.
ж) Река Западна Морава
Планом се уређује вађење речних наноса са водног земљишта реке Западне Мораве, од споја са Јужном Моравом код Сталаћа (km 0) до споја Моравице и Ђетиње (km 183).
Годишњи обим вађења наноса по секторима реке Западне Мораве дат је у Табели 6, а процењен је на основу свих расположивих псамолошких и морфолошких подлога, узимајући у обзир доспеће вученог наноса са узводног дела слива, из притока и од флувијалне ерозије.
Укупан обим вађења речних наноса по секторима реке Западне Мораве у планском периоду једнак је двострукој вредности дозвољеног годишњег обима вађења речних наноса из Табеле 6.
6. Годишњи обим вађења речних наноса по секторима реке Западне Мораве
|
Сектор |
Укупан годишњи транспорт наноса |
Процењени годишњи |
Флувијална ерозија |
Улаз вученог наноса са узводног сектора |
Улаз |
Укупан улаз |
Улаз–излаз |
Дозвољен годишњи обим вађења речних наноса |
|
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
|
|
(1) |
(2) |
(3)=0,1x(2) |
(4) |
(5) |
(6) |
(7)=(4)+(5)+(6) |
(8)=(7)–(3) |
(9) |
|
Узводно од ушћа Ибра |
650 |
65 |
10 |
130 |
125 |
265 |
200 |
200 |
|
Ушће Ибра – састав |
1100 |
110 |
65 |
100 |
145 |
255 |
145 |
145 |
|
Укупно: |
345 |
345 |
||||||
На картама реке Западне Мораве су, у границама водног земљишта и полазећи од прописима предвиђених ограничења, црвеном бојом означене локације на којима није дозвољено вађење речних наноса, и то:
1) 50 m од небрањене ножице насипа ка водотоку и 50 m од ножице насипа ка брањеном подручју;
2) 50 m од водних објеката у кориту (регулационих грађевина, водозахвата, испуста и др.);
3) 1000 m узводно и низводно од прелаза гасовода;
4) 500 m узводно и низводно од мостова;
5) у ужој зони заштите изворишта водоснабдевања;
6) узводно и низводно од хидролошких станица површинских вода, у дужини једнакој десетострукој ширини реке;
7) у радијусу од 100 m од хидролошких станица подземних вода.
На картама реке Западне Мораве уцртане су границе природних добара, заштићених по свим основама.
з) Остале реке
У Табели 7. Плана дат је дозвољени годишњи обим вађења речних наноса из осталих алувијалних река на територији Републике Србије, као и локације на којима није дозвољено вађење речних наноса.
Укупан обим вађења речних наноса у планском периоду једнак је двострукој вредности дозвољеног годишњег обима вађења речних наноса из Табеле 7.
7. Годишњи обим вађења речних наноса из осталих река
|
Река |
Укупан годишњи транспорт наноса |
Процењени годишњи транспорт вученог наноса |
Деонице на којима није дозвољено вађење речних наноса |
Дозвољен годишњи обим вађења речних наноса |
|
103 m3 |
103 m3 |
103 m3 |
||
|
Сврљишки Тимок |
220 |
22 |
Књажевац |
20 |
|
Трговишки Тимок |
150 |
15 |
Књажевац |
15 |
|
Бели Тимок |
370 |
37 |
Вратарничка клисура, Зајечар |
35 |
|
Црни Тимок |
250 |
25 |
Зајечар |
25 |
|
Тимок |
620 |
62 |
60 |
|
|
Пек |
250 |
25 |
20 |
|
|
Колубара |
330 |
33 |
Ваљево, измештено корито у зони површинског копа |
30 |
|
Нишава |
550 |
55 |
Сићевачка клисура, Пирот, деонице у заштитној зони аутопута |
55 |
|
Власина |
220 |
22 |
Узводно од Власотинца |
20 |
С обзиром на релативно мали годишњи обим вађења речних наноса, за реке из Табеле 7. нису израђене карте са приказом локација на којима је вађење речних наноса потребно или није дозвољено.
Вађење речних наноса није дозвољено:
1) 50 m од небрањене ножице насипа ка водотоку и 50 m од ножице насипа ка брањеном подручју;
2) 50 m од водних објеката у кориту (регулационих грађевина, водозахвата, испуста и др.);
3) 1000 m узводно и низводно од прелаза гасовода, нафтовода и других цевовода (водовод и канализација), као и подводних ТТ и електро водова;
4) 500 m узводно и низводно од мостова;
5) у ужој зони заштите изворишта водоснабдевања;
6) узводно и низводно од хидролошких станица површинских вода, у дужини једнакој десетострукој ширини реке;
7) у радијусу од 100 m од хидролошких станица подземних вода.
Колубара је међународни водни пут I категорије од km 0 до km 5. У планском периоду нису предвиђени радови на уређењу пловног пута.
Колубара, водоток и обале, је еколошки коридор од међународног значаја.
и) Вађење речних наноса са водног земљишта из необновљивих резерви
Вађење речних наноса са водног земљишта из необновљивих резерви за потребе извођења радова на објектима од значаја за Републику Србију изводи се по посебним пројектима регулације речних токова, у складу са прописима.
5. Услови за вађење речних наноса
Правно лице, односно предузетник који намерава да врши вађење речних наноса мора да испуни услове који имају за циљ да спрече негативан утицај тих радова на водни режим (у даљем тексту: водни услови), на одржавање и унапређење водних путева, односно безбедност пловидбе (у даљем тексту: пловидбени услови), као и услове у погледу заштите животне средине (у даљем тексту: услови заштите природе).
а) Водни услови
Водни услови за израду пројекта за вађење речних наноса (у даљем тексту: пројекат), за реке које су обухваћене Планом су:
1) пројекат треба да буде израђен у складу са Планом, уз примену датих ограничења и мера за спречавање, смањење и отклањање негативних утицаја;
2) позајмиште речних наноса се налази на водном земљишту, ван локација на којима Планом није дозвољено вађење речних наноса;
3) пројекат садржи: општи део, технички део и графичке прилоге;
4) општи део пројекта садржи:
(1) акт о упису у регистар привредних субјеката лица које је израдило пројекат,
(2) акт о упису у регистар привредних субјеката геодетске организације која израдила геодетску подлогу,
(3) лиценцу пројектанта, и то лиценцу 313 или 314 издату од Инжењерске коморе Србије,
(4) лиценцу за извођење геодетских радова издату од Републичког геодетског завода,
(5) атест геодетских уређаја;
5) технички део пројекта садржи:
(1) опис локације на којој се предвиђа вађење речних наноса,
(2) геодетски извештај са подацима снимања локације пре почетка вађења речних наноса,
(3) податке о позајмишту, са положајем простора планираних за одлагање материјала и јаловине и приступним путевима,
(4) опис технологије рада, расположивог капацитета и радних карактеристика механизације која ће бити ангажована на вађењу речних наноса,
(5) приказ врсте и количине материјала и јаловине на позајмишту,
(6) табеларни предмер радова на вађењу речних наноса по касетама/кинетама, са приказом процентуалног повећања попречног профила након вађења речних наноса,
(7) планирану динамику вађења речних наноса по месецима и укупно, за касете/кинете и цело позајмиште,
(8) приказ начина обележавања техничког пловног објекта којим се планира вађење речних наноса и експлоатационог поља, у складу са прописом којим се уређују услови за пловидбу и правила пловидбе на унутрашњим водама, када се вађење речних наноса врши на водном путу,
(9) опис радова и мера које ће предузети у току и по завршетку вађења речних наноса у циљу заштите животне средине (организација санитарних чворова, простор за складиштење нафтних деривата, одржавање машина и др.),
(10) мере заштите у случају да при вађењу речних наноса дође до хаваријског изливања нафтних деривата у речни ток,
(11) мере заштите на раду;
6) графички прилози пројекта су:
(1) прегледна ситуација (1:10000),
(2) катастарско-топографски план зоне извођења радова, у размери Р = 1:1000 или Р = 1:2500,
(3) контролни попречни профили у размери 1:100/1000 (2500),
(4) подужни профил експлоатационог поља, са линијом нивоа воде на дан снимања, линијом спруда по осовини, линијом талвега (линија највећих дубина) и границом ископа;
7) уколико се извођење радова на вађењу речних наноса обавља на инундацији, на парцелама које се у катастру непокретности воде као пољопривредно или шумско земљиште, прибавити и у пројекту приложити сагласност надлежног министарства, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште, односно законом којим се уређују шуме;
8) пројектом се не сме предвидети кота ископа нижа од најниже коте постојећег речног дна (талвег). На водним путевима је вађење речних наноса дозвољено до максималне дозвољене дубине ископа дате у Плану;
9) у подужном правцу вађење речних наноса треба планирати у смеру од низводног профила ка узводном, а у попречном правцу у смеру од матице тока према обали;
10) на катастарско-топографском плану локације извођења радова јасно уцртати позајмиште/кинету и означити време и начин снимања терена које је извршено од стране организације која је овлашћена за ту врсту послова;
11) на катастарско-топографском плану локације извођења радова приказати контролне попречне профиле са координатама крајњих тачака у државном координатном систему, као и позајмиште са координатама прелома граница;
12) катастарско-топографским планом треба обухватити речно корито најмање по 50 m узводно и низводно од локације извођења радова;
13) катастарско-топографски план локације извођења радова треба израдити на основу геодетског снимања терена и попречних профила на међусобном растојању не већем од 25 m;
14) геодетски снимак за израду катастарско-топографског плана не сме да буде старији од три месеца;
15) коришћена геодетска опрема мора да испуњава одређене услове тачности, који се потврђују атестом или декларацијом. Мерење позиције треба да буде са мерном несигурности до 25 cm, а мерење дубина треба да буде са мерном несигурности до 5 cm;
16) на катастарско-топографском плану треба приказати положај позајмишта и касета из којих се ваде речни наноси, постојећих водних објеката, привремених депонија, сепарација, приступних путева, манипулативних површина и контуре обале речног корита;
17) нa прегледној ситуацији и попречним профилима јасно назначити границе катастарских парцела и катастарских општина;
18) на контролним попречним профилима приказати кинету/касете позајмишта, ниво воде на дан снимања, ниски пловидбени/успорени ниво (у случају позајмишта на водном путу) и легенду;
19) попречни профили који су приказани у пројекту вађења речних наноса морају да буду одређени координатама и обележени стабилним реперима на терену;
20) подужни профил позајмишта треба да садржи линију нивоа воде на дан снимања, линију спруда по осовини, линију талвега (линија највећих дубина) и границе ископа;
21) катастарско-топографски план и друге податке геодетских снимања треба дати и у дигиталној форми, у стандардном формату;
22) позајмиште треба поделити на касете или кинете, у зависности од количина наноса и динамике вађења;
23) границе позајмишта утврдити тако да се приликом извођења радова не угрожава стабилност обала у зони утицаја ископа;
24) у пројекту се морају уважити услови из плана у вези положаја и карактеристика кинете (максималне ширине и дубине ископа), као и минимална растојања од обале или регулационих грађевина;
25) у пројекту предвидети радове и мере које ће спречити евентуално стварање секундарних и паралелних токова дуж позајмишта у случају високих водостаја реке;
26) уколико се вађење речних наноса планира из водних путева пре израде пројекта потребно је извршити истражно сондирање ради испитивања врсте и квалитета материјала чије се вађење планира и резултате приказати у пројекту;
27) уколико се вађење речних наноса планира из водних путева у пројекту навести пловну механизацију којом ће се вршити ископ и приказати начин обележавања пловила и позајмишта, a у складу са инструкцијама надлежне лучке капетаније;
28) приступне путеве до позајмишта и привремене депоније поставити тако да не представљају препреку течењу при великим водама;
29) предвиђеним вађењем речних наноса не смеју се погоршавати услови санитарне заштите и негативно утицати на стање животне средине. Уколико постоји било каква употреба нафте и њених деривата, у пројекту треба предвидети мере заштите да не дође до загађења водотока;
30) није дозвољено складиштење нафтних деривата (горива, уља и мазива), замена уља, подмазивање и прање механизације на водном земљишту;
31) у пројекту треба навести и означити локације за складиштење горива, уља и мазива, одржавање и прање механизације. Складишта нафтних деривата и погони за одржавање механизације морају да имају канализацију за прихватање отпадних вода и уређај за сепарацију масти и уља;
32) у пројекту треба означити локације и димензије привремених депонија за одлагање извађених речних наноса на водном земљишту. Треба приказати максималну површину, висину и количину речних наноса који се може депоновати;
33) привремене депоније морају бити ван домашаја или заштићене од десетогодишње велике воде;
34) у пројекту дати процену утицаја планираних депонија на меродавне нивое великих вода, с тим да депоније не смеју да заузимају више од 20% ширине инундације, од речне обале до уреза стогодишње велике воде или насипа;
35) у пројекту дати процену количине јаловине на експлоатационом пољу и предвидети локације за њено одлагање. По правилу јаловину ископану на спрудовима треба депоновати у стараче и депресије тако да се не смањи протицајни профил и погоршају услови течења великих вода;
36) пројекат треба да садржи план за одбрану од поплава, који садржи евакуацију радника и механизације и заштиту привремених депонија у току спровођења одбране од поплава;
37) пројекат треба да буде израђен у складу са техничким нормативима и стандардима;
38) за депоновање речних наноса на водном земљишту, инвеститор у посебном поступку прибавља водна акта;
39) на пројекат треба прибавити водну сагласност, којом се утврђује да је пројекат израђен у складу са водним условима;
40) право на вађење речних наноса стиче се добијањем водне сагласности или закључењем концесионог уговора;
41) за обављање делатности вађења речних наноса правно лице, односно предузетник треба да буде уписано у одговарајући регистар и да поседује лиценцу за обављање делатности вађења речних наноса.
б) Пловидбени услови
Пловидбени услови за израду пројекта из међународних и међудржавних водних путева су:
1) границе експлоатационог поља дефинисати у државном координатном систему и у односу на попречне профиле водног пута;
2) максимална дубина ископа испод ниског пловидбеног/успореног нивоа (EH) не сме бити већа од предвиђене у Плану;
3) ивице дна кинете поставити водећи рачуна да се ископом не формира двогубо корито;
4) максимална дозвољена ширина кинете у дну не може бити већа од предвиђене у Плану;
5) минимално одстојање кинете од обале износи 100 m за реку Дунав, 80 m за реку Саву и 80 m за реку Тису;
6) максимални нагиб косина кинете je 1:3;
7) нa пограничном сектору Дунава са Румунијом, минимално растојање од границе износи 50 m;
8) податке о профилима водног пута (координате крајњих тачака) и ниским пловидбеним/успореним нивоима (EH) преузети са интернет странице Дирекције за водне путеве;
9) израђен пројекат доставити Дирекцији за водне путеве ради исходовања мишљења на пројекат и услова под којима се могу извршити предвиђени радови.
Уколико се локација за коју се израђује пројекат налази на Дунаву, на критичном сектору за пловидбу (означена плавом бојом на картама реке Дунав), потребно је прибавити посебне пловидбене услове од институције надлежне за техничко одржавање водног пута.
в) Услови заштите природе
Услови заштите природе за израду пројекта, уколико локација на којој се планира вађење речних наноса није у обухвату режима заштите, су:
1) радилиште мора да буде видно обележено;
2) за земљиште на коме се планира вађење речних наноса морају бити решени имовинско-правни односи;
3) све планиране активности морају бити лоциране ван зоне санитарне заштите (евентуалних) изворишта водоснабдевања или изворишта за друге намене;
4) није дозвољено вршити сепарацију извађеног речног наноса у приобаљу изузев на месту намењеном за сепарацију;
5) нa микролокацији на којој се изводе радови није дозвољено вршити сервис и ремонтовање машина, средстава и опреме;
6) уколико из било којих разлога дође до хаваријског изливања горива, мазива и других опасних штетних материја, извођач радова је дужан да у што хитнијем року уклони просуту материју и изврши санацију контаминираног земљишта;
7) ниво буке и аерозагађења током извођења радова не сме прећи дозвољене граничне вредности;
8) није дозвољен рад ноћу;
9) осветљење локације радова свести на минимално, у складу са наутичким и осталим прописима – забрањена je употреба светлосних рефлектора (и другог вештачког осветљења) који би осветљавали шире подручје и (или) били усмерени ка небу;
10) радове изводити на начин да не изазивају негативне последице локалног карактера на хидролошки режим и хидрауличке карактеристике реке;
11) уколико постоје обалоутврде или друге водне грађевине, није дозвољено њихово уклањање или угрожавање;
12) нагиб косина и засека мора да обезбеди стабилност вишег терена, односно, не сме да се изазову инжењерскогеолошке појаве и процеси. Није дозвољено изазивање ерозије или угрожавање стабилности обала;
13) при вађењу речних наноса водити рачуна да се не изађе из експлоатационог поља које мора да буде видно обележено;
14) при вађењу речних наноса није дозвољено ићи испод талвега;
15) није дозвољено отварање фреатске (слободне) издани;
16) у случају наглог опадања издашности хидрогеолошких објеката (бунара) на суседном простору, обуставља се вађење речних наноса, док се корисницима подземних вода не обезбеди водоснабдевање;
17) забрањено je угрожавање биодиверзитета и геодиверзитета опасним и штетним материјама и средствима, отпадом и грађевинским материјалом на предметном подручју, a њихово коришћење, уклањање и депоновање мора бити у складу са важећом законском регулативом и нормативним актима локалне самоуправе;
18) ако дође до акцидентног загађења земљишта, површинских и подземних вода тренутно обуставити радове, обавестити надлежне институције и предузеће овлашћено за санирање. У случају изливања штетних материја у водоток, потребно je извршити одговарајуће анализе воде и предузети мере санације и заштите живог света реке;
19) комунални и сав остали отпад настао током радова мора бити сакупљан на одговарајући начин, a потом депонован на место које одреде надлежне службе;
20) обавезно је санирати све манипулативне и деградиране површине и уклонити вишкове грађевинског материјала, опреме и машина по завршетку радова. Сав вишак материјала и јаловину уклонити са локације на место одређено од стране надлежне комуналне службе. Јаловину, муљ и други повлатни слој песка и шљунка није дозвољено одлагати у и уз водоток;
21) при извођењу радова применити таква решења и мере која ће обезбедити услове за очување земљишта, подземних и површинских вода;
22) на мањим рекама, на микролокацији радова дозвољено је вршити привремено одлагање материјала и јаловине, на удаљености већој од 50 метара од водотока;
23) хумусни слој се мора сачувати за санирање терена;
24) предвидети употребу машина и опреме израђених по новим технологијама тако да се могући негативни утицаји на околину сведу на најмању меру;
25) приликом извођења радова у радном простору придржавати се општих мера заштите на раду у циљу заштите и безбедности радника и локалног становништва;
26) уколико се у току радова наиђе на геолошко-палеонтолошка или минеролошко-петролошка документа (фосили, минерали, кристали и др.) која би могла представљати заштићену природну вредност, сходно члану 99. Закона о заштити природе, налазач je дужан да пријави министарству надлежном за послове заштите животне средине у року од осам дана од дана проналаска, и предузме мере заштите од уништења, оштећивања или крађе;
27) извођењем радова не сме се ометати редовно одвијање јавног и пловног саобраћаја;
28) радне екипе не смеју да уништавају или оштећују биљне и животињске врсте или њихова станишта, и дужне су да се придржавају општих мера заштите, правила о прикупљању и одношењу отпада, правила о заштити на раду и др.;
29) забрањено је вршити одлагање било каквих деривата нафте или других погонских горива;
30) снабдевање горивом и мазивима обављати из цистерни на просторима који су посебно за ту намену одређени, који морају бити водонепропусни и опремљени средствима за неутрализацију евентуално проливених горива и мазива;
31) потребно је предузети све мере како би се испречило изливање горива, мазива и других штетних и опасних материја у тло или водоток. Претакања горива у механизацију и пловила вршити на начин да се спречи изливање у водоток;
32) све отпадне воде морају бити третиране на законом прописане начине. Предвидети одговарајаћа санитарно безбедна решења која се односе на евакуацију отпадних вода;
33) за извођење радова који изискују уклањање високе дрвенасте вегетације на државном земљишту обавезна је сагласност и дознака надлежног шумског газдинства;
34) није дозвољена сеча стабала и жбунасте вегетације изван експлоатационог простора. Није дозвољено паљење крчевине, као и живице дуж међа имања;
35) у случају појаве великих вода потребно је прекинути радове, уклонити људство и механизацију.
Уколико се локација на којој се планира вађење речних наноса налази на деоници реке која је у обухвату заштите природе по било ком основу потребно је прибавити посебне услове заштите природе од надлежнoг завода.
6. Графички прикази
Графичке приказе Плана чине атласи карата, и то за реке Дунав од km 1040 до km 1433, Сава од km 0 до km 211, Дрина од km 0 до km 83, Велика Морава од km 0 до km 181, Јужна Морава од km 0 до km 225 и Западна Морава од km 0 до km 183, израђене у размери 1:10000.
Графички прикази из става 1. овог одељка, израђени у три комплета, чувају се трајно у министарству надлежном за послове водопривреде (један комплет), Јавном водопривредном предузећу „Србијаводе”, Београд (један комплет) и Јавном водопривредном предузећу „Воде Војводине”, Нови Сад (један комплет).
Непосредан увид у графичке приказе из става 1. овог одељка правна лица, предузетници и физичка лица могу остварити, и то на страницама:
1) http://www.srbijavode.rs;
2) http://www.vodevojvodine.com.