Zakon

На основу члана 22. став 4. Закона о пресађивању људских органа („Службени гласник РС”, број 57/18),

Министар здравља доноси

ПРАВИЛНИК

о медицинским критеријумима, начину и условима за утврђивање смрти

"Службени гласник РС", број 73 од 11. октобра 2019.

Члан 1.

Овим правилником прописују се медицински критеријуми, начин и услови за утврђивање смрти, као и састав и начин избора комисије здравствене установе која утврђује смрт лица по неуролошким критеријумима (у даљем тексту: Комисија).

Члан 2.

Смрт лица, наступила је ако је на основу медицинских критеријума, са сигурношћу утврђен и потврђен потпуни и коначни престанак мождане циркулације (у даљем тексту: мождана смрт).

Члан 3.

Мождана смрт лица је наступила уколико је настао потпуни и неповратни губитак мождане циркулације, који подразумева иреверзибилни прекид или губитак функције великог и малог мозга, као и можданога стабла. Мождана смрт лица се утврђује на основу клиничког прегледа, а потврђује дијагностичким поступком у складу са овим правилником.

Члан 4.

Медицински критеријуми за утврђивања мождане смрти су:

1) иреверзибилно – неповратно оштећење мозга;

2) познат узрок – етиологија, који је довео до оштећења мозга;

3) ако лице има клиничку слику апнеичне коме (нема спонтаних покрета дисања и има угашене рефлексе можданог стабла) и налази се на механичкој вентилацији.

Члан 5.

Клинички преглед може да започне када су код лица утврђени критеријуми из члана 4. овог правилника и уколико су испуњени следећи услови:

1) узрок – етиологија иреверзибилног оштећења мозга документован је налазом компјутеризоване томографије (CT), (трауматска повреда мозга, спонтана интрацеребрална крварења, исхемијска лезија мозга, декомпензовани примарни мождани тумор, исхемијско-аноксично оштећење мозга и упале централног нервног система);

2) искључени су реверзибилни (повратни) узроци који могу да имитирају мождану смрт, а присутни су следећи знаци:

(1) хипотермија испод 35 °C (степени Целзијуса),

(2) хипотензија са систолним притиском испод 80 mmHg,

(3) метаболичка и ендокрина кома (хепатичка енцефалопатија, хиперосмоларна кома, претерминална уремија),

(4) тровање лековима из групе неуродепресива, антиепилептика или антихолинергика, односно алкохолом у дозама које могу утицати на стање свести,

(5) деловање мишићних релаксанаса,

(6) ендогена депресија централног нервног система (CNS).

Члан 6.

Мождана смрт лица се утврђује на основу два узастопна клиничка прегледа. Између првог и другог клиничког прегледа треба да протекне најмање:

1) шест сати за малолетно лице старости преко 12 година живота и за пунолетно лице,

2) 12 сати за малолетно лице старости од две до 12 година живота,

3) 24 сата за малолетно лице старости од два месеца до две године живота.

Члан 7.

Клиничким прегледом се утврђују критеријуми из члана 4. овог правилника на основу следећих клиничких знакова:

1) одсуство реакције зеница на светлост,

2) одсуство корнеалног рефлекса,

3) одсуство реакције на болни надражај у подручју инервације нерава н. тригеминуса,

4) одсуство окулоцефаличних рефлекса,

5) одсуство окуловестибуларних рефлекса,

6) одсуство фарингеалног рефлекса,

7) одсуство трахеалног рефлекса,

8) атонија мускулатуре (одсуство спонтаних мишићних покрета),

9) негативан атропински тест,

10) одсуство спонтаног дисања при апнеа тесту (Након преоксигенације (100% О2 кроз 15 минута – лице се одваја од респиратора и у ендотрахеални тубус се пласира катетер са кисеоником уз проток кисеоника од 6 l/min, те се чека пораст pCO2 у артеријској крви до 60 mmHg. Очекивани средњи пораст pCO2 у крви је 3 mmHg у минути, па се може израчунати потребно време од узимања првог узорка артеријске крви, односно почетне вредности pCO2 до пораста на 60 mmHg. Препоручена почетна вредност pCO2 је 40–45 mmHg).

Уколико се приликом извођења теста из става 1. тачка 10) овог члана потврди покушај спонтанога дисања, нису задовољени критеријуми за постављање дијагнозе мождане смрти.

Уколико приликом апнеа теста дође до пада периферне сатурације кисеоником испод 85%, до пада систолног притиска испод 60 mmHg и појаве малигних аритмија, тест треба прекинути.

Приликом апнеа теста могућа је појава спиналних рефлекса. Постојање спиналних рефлекса не искључује дефиницију мождане смрти.

Апнеа тест се не изводи приликом другог клиничког прегледа ако су код првог прегледа испуњени сви критеријуми за утврђивање мождане смрти.

Члан 8.

Мождана смрт која је утврђена на основу два узастопна клиничка прегледа у складу са чланом 7. овог правилника потврђује се једним од следећих дијагностичких поступака:

1) електроенцефалографија – EEG, потребна су два EEG снимка без мождане електричне активности у трајању од 30 минута, обављена у једнаким временским интервалима као и клинички преглед,

2) евоцирани мождани потенцијали,

3) транскранијална Doppler сонографија,

4) конвенционална церебрална панангиографија,

5) CT multislice контрастна панангиографија,

6) перфузиона радионуклеарна сцинтиграфија.

Технички стандарди за извођење транскранијалне Doppler сонографије дати су у Прилогу 1. који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Технички стандарди за извођење евоцираних можданих потенцијала дати су у Прилогу 2. који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Технички стандарди за извођење EEG-а дати су у Прилогу 3. који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Уколико дијагностичким поступком из става 1. овог члана није могуће извршити испитивање реакције зеница и рефлексе рожњаче због оштећења очију или претходно постојећих неуролошких оштећења, неопходно је утврдити одсуство интракранијалне циркулације крви.

Члан 9.

Смрт лица по неуролошким критеријумима утврђује комисија здравствене установе која је састављена од најмање два члана, доктора медицине, одговарајућих специјалности, и то:

1) за малолетна лица старости до 12 година живота:

– доктор медицине специјалиста анестезиологије са реаниматологијом,

– доктор медицине специјалиста педијатрије (који је посебно обучен за рад у одељењу интензивног лечења педијатријских болесника),

– доктор медицине специјалиста неурологије;

2) за малолетно лице старости преко 12 година живота и за пунолетно лице:

– доктор медицине специјалиста анестезиологије са реаниматологијом,

– два доктора медицине специјалиста неурологије.

Члан 10.

На основу првог и другог клиничког прегледа, као и током дијагностичког поступка за потврђивање мождане смрти, сваки члан комисије појединачно констатује мождану смрт лицa.

О поступку утврђивања и потврђивања мождане смрти, сачињава се записник.

У записник се уносе сви дијагностички поступци и констатације чланова Комисије током првог и другог клиничког прегледа, као и током дијагностичког поступка за потврђивање мождане смрти уколико су сви чланови комисије потврдили наступање мождане смрти и потписали записник.

Сматра се да је смрт лица наступила у моменту потписивања записника од стране свих чланова Комисије. Као време смрти лица узима се време потврђивања мождане смрти, односно потписивања обрасца „Записник о утврђивању мождане смрти” који је дат у Прилогу 4. који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Записник се сачињава у три примерка, од којих је један примерак за медицинску документацију, један за породицу лица код којег је потврђена смрт и један примерак за овлашћену здравствену установу у којој се врши узимање или пресађивање људских органа (центар за пресађивање људских органа).

Члан 11.

Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о медицинским критеријумима, начину и поступку утврђивања смрти лица чији се део тела може узети ради пресађивања органа („Службени гласник РСˮ, број 31/05).

Члан 12.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ.

Број 110-00-00380/2019-21

У Београду, 20. септембра 2019. године

Министар,

др Златибор Лончар, с.р.

Прилози

Прилог 1 - Технички стандарди за извођење транскранијалне doppler сонографије у дијагностици мождане смрти

Прилог 2 - Технички стандарди за извођење евоцираних можданих потенцијала у дијагностици мождане смрти

Прилог 3 - Технички стандарди за извођење EEG у дијагностици мождане смрти

Прилог 4 - Записник о утврђивању мождане смрти