Неважећи акт

 

 

 

ЗАКОН

о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености

“Службени гласник РС”, број 36 од 15. маја 2009.

 

 

I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

 

Предмет

 

Члан 1.

Овим законом уређује се начин прописивања техничких захтева за производе и доношење техничких прописа, оцењивање усаглашености производа са прописаним техничким захтевима (у даљем тексту: оцењивање усаглашености), обавезе испоручиоца производа и власника производа у употреби, важење иностраних исправа о усаглашености и знакова усаглашености, обавештавање о техничким прописима и поступцима оцењивања усаглашености и вршење надзора над спровођењем овог закона и прописа донетих на основу овог закона.

 

Примена

 

Члан 2.

Овај закон примењује се на све производе, осим на производе за које су технички захтеви уређени посебним законима и прописима донетим на основу тих закона.

Ако посебним законима и прописима из става 1. овог члана нису уређена питања која се односе на именовање, односно овлашћивање тела за оцењивање усаглашености и важење иностраних исправа о усаглашености и знакова усаглашености, на та питања се примењују одредбе овог закона.

Одредбе овог закона којима се уређује пријављивање именованог, односно овлашћеног тела за оцењивање усаглашености, вођење регистара и пријављивање техничких прописа, примењују се и на производе за које су технички захтеви уређени посебним законима и прописима донетим на основу тих закона.

 

Значење појединих израза

 

Члан 3.

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) производ је сваки производ који је, као резултат неког процеса, израђен или на други начин добијен, независно од степена његове прераде, а намењен је за стављање на тржиште или испоруку на тржишту;

2) испорука на тржишту је свако чињење доступним производа на тржишту Републике Србије ради дистрибуције, потрошње или употребе, са или без накнаде;

3) стављање на тржиште је прва испорука производа на тржиште Републике Србије;

4) произвођач је правно лице, предузетник или физичко лице које израђује производ или лице које се представља као произвођач стављањем на производ свог пословног имена, имена или назива, жига, неке друге препознатљиве ознаке или на други начин;

5) заступник је правно лице или предузетник регистрован у Републици Србији, односно физичко лице са пребивалиштем у Републици Србији, које је произвођач овластио да за његов рачун предузима радње из овлашћења, а у вези са стављањем производа на тржиште Републике Србије;

6) увозник је правно лице или предузетник регистрован у Републици Србији, односно физичко лице са пребивалиштем у Републици Србији које ставља на тржиште производ из других земаља;

7) дистрибутер је правно лице или предузетник регистрован у Републици Србији, односно физичко лице са пребивалиштем у Републици Србији, које је укључено у ланац испоруке и које у оквиру обављања своје делатности испоручује производ, а није произвођач или увозник;

8) испоручилац је произвођач, заступник, увозник или дистрибутер;

9) оцењивање усаглашености је свака активност којом се утврђује да ли је производ, односно процес производње усаглашен са прописаним техничким захтевима;

10) тело за оцењивање усаглашености је привредно друштво, установа или друго правно лице које спроводи оцењивање усаглашености, односно обавља послове техничке процене, укључујући еталонирање, испитивање, сертификацију и контролу;

11) исправа о усаглашености је декларација о усаглашености, извештај о испитивању, сертификат, уверење о контролисању или други документ којим се потврђује усаглашеност производа са прописаним захтевима;

12) именовање је одобрење које надлежни министар даје телу за оцењивање усаглашености за спровођење оцењивања усаглашености за потребе произвођача, у складу са захтевима из техничког прописа;

13) овлашћивање је одобрење које надлежни министар даје телу за оцењивање усаглашености за обављање послова техничке процене, за потребе органа државне управе који спроводи оцењивање усаглашености, у складу са захтевима из техничког прописа;

14) техничка процена је испитивање, односно контролисање производа у складу са захтевима техничког прописа, које обавља овлашћено тело за оцењивање усаглашености за потребе органа државне управе;

15) техничка спецификација је документ у коме се утврђују технички захтеви за производе и поступци оцењивања усаглашености, који припрема стручна комисија коју образује надлежно министарство, а доноси га министар који руководи радом министарства;

16) преглед је активност редовног или ванредног проверавања испуњености прописаних захтева за безбедност производа током века употребе;

17) знак усаглашености је ознака коју произвођач ставља на производ и којим се потврђује да је тај производ усаглашен са прописаним техничким захтевима.

Други изрази који се употребљавају у овом закону, а нису дефинисани у ставу 1. овог члана, имају значење дефинисано законима којима се уређују општа безбедност производа, стандардизација и акредитација.

 

II. ТЕХНИЧКИ ЗАХТЕВИ ЗА ПРОИЗВОДЕ И ТЕХНИЧКИ ПРОПИСИ

 

Начин прописивања техничких захтева

 

Члан 4.

Технички захтеви за појединачни производ, односно групе производа (у даљем тексту: технички захтеви) прописују се техничким прописом непосредно, навођењем тих захтева у тексту прописа или посредно, позивањем техничког прописа на српски стандард, односно техничку спецификацију.

 

Технички пропис

 

Члан 5.

Технички пропис је сваки пропис, којим се, за појединачни производ, односно групе производа (у даљем тексту: производ) уређује најмање један од следећих елемената:

1) технички захтеви које мора да испуњава производ који се испоручује;

2) поступци оцењивања усаглашености;

3) захтеви за безбедност производа током века употребе;

4) редовни и ванредни прегледи производа током века употребе;

5) исправе које прате производ приликом стављања на тржиште или употребу;

6) знак и начин означавања производа;

7) захтеви које мора да испуни тело за оцењивање усаглашености;

8) захтеви у погледу паковања и обележавања.

Технички прописи и у њима садржани технички захтеви доносе се ради заштите безбедности, живота и здравља људи, заштите животиња и биљака, заштите животне средине, заштите потрошача и других корисника и заштите имовине.

 

Доношење техничког прописа

 

Члан 6.

Технички пропис припрема и доноси министарство у оквиру свог делокруга (у даљем тексту: надлежно министарство).

Приликом припреме, доношења и примене техничког прописа надлежно министарство узима у обзир, нарочито:

1) спречавање непотребних препрека у трговини;

2) равноправност домаћих и страних производа на тржишту;

3) коришћење српских стандарда којима се преузимају међународни стандарди, као основе за припрему техничког прописа;

4) одређивање примереног рока за почетак примене техничког прописа;

5) промењене околности до којих је дошло после доношења техничког прописа, ради његове измене или стављања ван снаге;

6) остваривање циљева техничког прописа на начин који је најмање ограничавајући по трговину и у том смислу врши измене или ставља ван снаге технички пропис;

7) захтеве које производ треба да испуњава првенствено у погледу функционалних карактеристика, а не у погледу дизајна или описних карактеристика производа.

 

Посредно прописивање техничких захтева

 

Члан 7.

Технички пропис се може позвати на српски стандард на два начина:

1)  техничким прописом може се одредити да је једини начин постизања усаглашености са захтевима тог прописа испуњавање захтева српског стандарда на који се технички пропис позива;

2) техничким прописом може се одредити да је један од могућих начина постизања усаглашености са захтевима тог прописа испуњавање захтева српског стандарда на који се технички пропис позива.

Институт за стандардизацију Србије дужан је да, на захтев надлежног министарства, достави обавештење о томе да ли за производ који се уређује техничким прописом постоји одговарајући српски стандард или предстоји његово доношење, односно да ли постоји одговарајући међународни или европски стандард.

Министар који руководи радом надлежног министарства (у даљем тексту: надлежни министар), саставља списак стандарда из става 1. тачка 2) овог члана на које се позива технички пропис који припрема и доноси то министарство.

Списак стандарда из става 3. овог члана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” на обрасцу чију садржину прописује министар надлежан за послове стандардизације.

 

Члан 8.

Техничким прописом може се одредити да је једини начин постизања усаглашености са захтевима тог прописа испуњавање захтева техничке спецификације на коју се технички пропис позива.

Надлежни министар утврђује листу техничких спецификација из става 1. овог члана која се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Техничка спецификација објављује се на интернет страници надлежног министарства.

 

III. ОЦЕЊИВАЊЕ УСАГЛАШЕНОСТИ ПРОИЗВОДА

 

Прописивање оцењивања усаглашености

 

Члан 9.

Обавеза оцењивања усаглашености утврђује се техничким прописом.

Техничким прописом утврђује се да пре стављања производа на тржиште или употребу, оцењивање усаглашености може спровести, односно у њему учествовати:

1) произвођач;

2) именовано тело за оцењивање усаглашености;

3) орган државне управе.

Техничким прописом се одређује врста исправе о усаглашености коју је испоручилац дужан да изда или обезбеди за производ пре његовог стављања на тржиште или употребу.

Садржај исправе о усаглашености уређује се прописом који доноси Влада.

 

Поступци оцењивања усаглашености

 

Члан 10.

Техничким прописом утврђује се начин оцењивања усаглашености који може да обухвати примену једног поступка, неколико поступака или комбинацију различитих поступака оцењивања усаглашености.

Поступци оцењивања усаглашености из става 1. овог члана могу бити утврђени и посредно у стандарду или техничкој спецификацији на које се позива технички пропис.

 

Оцењивање усаглашености које спроводи произвођач

 

Члан 11.

Када је техничким прописом утврђено да оцењивање усаглашености спроводи произвођач, тим прописом прописују се и захтеви везани за интерну контролу производње.

Интерна контрола производње обухвата све мере које су потребне да процес производње и праћење тог процеса обезбеде усаглашеност производа са техничким прописом.

Произвођач издаје декларацију о усаглашености и обезбеђује техничку документацију, у складу са прописаним захтевима, која мора бити доступна надлежном инспектору ради спровођења надзора.

 

Оцењивање усаглашености које спроводи именовано тело за оцењивање усаглашености

 

Члан 12.

Када је техничким прописом утврђено да оцењивање усаглашености спроводи именовано тело за оцењивање усаглашености, тим прописом се утврђују и захтеви које то тело мора да испуни, нарочито у погледу:

1) стручне оспособљености запослених и других ангажованих лица;

2) опреме;

3) независности и непристрасности у односу на лица повезана са производом који је предмет оцењивања усаглашености;

4) поступања са приговорима на његов рад и донете одлуке;

5) чувања пословне тајне;

6) осигурања од одговорности за штету.

 

Члан 13.

Када је техничким прописом утврђено да оцењивање усаглашености спроводи именовано тело за оцењивање усаглашености (у даљем тексту: именовано тело), решење о његовом именовању доноси надлежни министар у складу са законом којим се уређује општи управни поступак.

Надлежни министар доноси решење о именовању, ако тело за оцењивање усаглашености које је поднело захтев за именовање испуњава захтеве из техничког прописа у смислу члана 12. овог закона.

При оцењивању испуњавања прописаних захтева, надлежни министар узима у обзир и акт о додели акредитације које је тело за оцењивање усаглашености прибавило у поступку акредитације.

Решење из става 1. овог члана је коначно.

 

Члан 14.

Именовано тело из члана 13. став 1. овог закона, на основу уговора са произвођачем, спроводи оцењивање усаглашености у складу са поступцима утврђеним техничким прописом.

Именовано тело, пре издавања исправе о усаглашености, захтева да произвођач који није испунио прописане захтеве, предузме одговарајуће корективне мере.

Ако именовано тело, приликом провере усаглашености, после издавања исправе, утврди да производ више не испуњава прописане захтеве, тражиће од произвођача да предузме одговарајуће корективне мере и по потреби може, привремено или трајно, да одузме исправу о усаглашености или да ограничи важење те исправе.

Именовано тело може да, уз сагласност произвођача, повери подизвођачу одређене послове у вези са оцењивањем усаглашености ако подизвођач испуњава захтеве из истог техничког прописа као и именовано тело.

Именовано тело може поверити подизвођачу само послове за које је то тело именовано. Именовано тело задржава одговорност за послове које је поверило подизвођачу.

Начин спровођења оцењивања усаглашености из става 1. овог члана, уређује се прописом који доноси Влада.

 

Члан 15.

Именовано тело дужно је да обавести надлежног министра о:

1) одбијању издавања, ограничавању, привременом или трајном одузимању исправе о усаглашености;

2) измењеним околностима из решења о његовом именовању које могу да утичу на обим и захтеве именовања;

3) захтеву надлежног инспектора у вези са оцењивањем усаглашености;

4) поверавању послова подизвођачу из члана 14. став 4. овог закона;

5) извршеном оцењивању усаглашености у обиму свог именовања у земљи и иностранству;

6) другим активностима у вези оцењивања усаглашености.

Обавештења из става 1. тач. 5) и 6) овог члана дају се на захтев надлежног министарства.

 

Члан 16.

Ако надлежни министар утврди да именовано тело више не испуњава прописане захтеве или да не извршава своје обавезе, доноси решење о одузимању одобрења за спровођење оцењивања усаглашености, у складу са законом којим се уређује општи управни поступак.

Пре доношења решења из става 1. овог члана, надлежни министар може, узимајући у обзир значај недостатака у погледу испуњавања захтева или извршавања обавеза, писмено да упозори именовано тело о недостацима у погледу испуњавања захтева или извршавања обавеза и одреди рок за отклањање тих недостатака који не може бити дужи од 60 дана.

Решење из става 1. овог члана је коначно.

У случају доношења решења о одузимању одобрења из става 1. овог члана или у случају да именовано тело престане са радом, надлежни министар налаже том телу да у одређеном року изврши пренос документације која се односи на оцењивање усаглашености другом именованом телу, по избору произвођача, односно омогући доступност те документације надлежним органима.

 

Оцењивање усаглашености које спроводи орган државне управе

 

Члан 17.

Када је техничким прописом утврђено да оцењивање усаглашености спроводи орган државне управе, надлежни орган државне управе, на захтев произвођача, спроводи оцењивање усаглашености у складу са поступцима утврђеним тим прописом.

Орган државне управе, пре издавања исправе о усаглашености, налаже произвођачу који није испунио прописане захтеве да предузме одговарајуће корективне мере.

Ако орган државне управе, приликом провере усаглашености, после издавања исправе о усаглашености, утврди да производ не испуњава прописане захтеве, наложиће произвођачу да предузме одговарајуће корективне мере и по потреби може решењем, привремено или трајно, да одузме исправу о усаглашености или ограничи важење те исправе.

Решење из става 3. овог члана је коначно.

Трошкови оцењивања усаглашености из става 1. овог члана падају на терет произвођача.

Начин спровођења оцењивања усаглашености из става 1. овог члана и начин одређивања и плаћања трошкова оцењивања усаглашености из става 5. овог члана, уређују се прописом који доноси Влада.

 

Члан 18.

Када је техничким прописом утврђено да оцењивање усаглашености спроводи орган државне управе, а када за потребе тог органа техничку процену врши тело за оцењивање усаглашености, то тело мора да испуњава захтеве из техничког прописа у смислу члана 12. овог закона.

Надлежно министарство објављује јавни позив за подношење пријаве за овлашћивање тела за оцењивање усаглашености ради вршења техничке процене.

У јавном позиву се наводи нарочито број и врста тела за оцењивање усаглашености потребних органу државне управе за вршење техничке процене, као и захтеве из техничког прописа које то тело мора да испуни.

Надлежни министар доноси решење о овлашћивању тела за оцењивање усаглашености из става 1. овог члана у складу са законом којим се уређује општи управни поступак.

Решење из става 4. овог члана је коначно.

Ако надлежни министар утврди да овлашћено тело из става 4. овог члана више не испуњава прописане захтеве, односно да не извршава своје обавезе, као и у случају престанка потребе за вршењем техничке процене, надлежни министар ће поступити сходно члану 16. ст. 1. и 2. овог закона.

 

Улога акредитације

 

Члан 19.

При доношењу решења из чл. 13. и 18. овог закона, сматраће се да тело за оцењивање усаглашености које има акт о акредитацији испуњава прописане захтеве у мери у којој су обухваћени обимом акредитације, узимајући у обзир поступке оцењивања усаглашености и производе обухваћене акредитацијом.

Техничким прописом може се утврдити да у поступку оцењивања усаглашености поједине активности, уместо именованог тела, може да спроводи акредитовано тело које је у саставу произвођача.

Тело из става 2. овог члана мора да буде организовано као засебна организациона јединица произвођача, не сме да учествује у изради, испоруци, монтажи, коришћењу или одржавању производа чију усаглашеност оцењује и може да пружа услуге искључиво произвођачу у чијем се саставу налази.

 

Пријављивање тела за оцењивање усаглашености

 

Члан 20.

Министарство надлежно за послове који се односе на техничке прописе (у даљем тексту: министарство), на предлог надлежног министарства, врши пријављивање именованог, односно овлашћеног тела за оцењивање усаглашености одговарајућој међународној организацији у складу са правилима потврђених међународних споразума чији је потписник Република Србија.

Начин именовања, овлашћивања, одузимања одобрења за спровођење оцењивања усаглашености, пријављивања тела за оцењивање усаглашености, као и начин утврђивања испуњености прописаних захтева за именовање, односно овлашћивање тела за оцењивање усаглашености, уређује се прописом који доноси Влада.

 

IV. ОБАВЕЗЕ ИСПОРУЧИОЦА ПРОИЗВОДА И ВЛАСНИКА ПРОИЗВОДА У УПОТРЕБИ

 

Усаглашеност производа

 

Члан 21.

Производ се ставља на тржиште, односно испоручује на тржишту само ако је усаглашен са прописаним техничким захтевима, ако је његова усаглашеност оцењена према прописаном поступку, ако је означен у складу са прописима и ако га прате прописане исправе о усаглашености и друга прописана документација.

 

Заштитна клаузула

 

Члан 22.

Надлежни инспектор предузима одговарајуће мере ограничавања испоруке на тржишту, забране стављања производа на тржиште или испоруке на тржишту, повлачења, односно опозивања производа у складу са законом, ако се утврди да производ који је усаглашен са техничким прописом може да угрози јавни интерес, а нарочито ако је угрожена безбедност, живот и здравље људи, безбедност и здравље животиња и биљака, животна средина, безбедност потрошача и других корисника и имовина.

Надлежни министар брише српски стандард са списка стандарда из члана 7. став 3. овог закона, ако се утврди да је небезбедност производа из става 1. овог члана последица незадовољавајућих техничких решења из тог стандарда.

 

Обавезе произвођача

 

Члан 23.

Произвођач је дужан да:

1) обезбеди да се производ изради у складу са прописаним захтевима;

2) изради потребну техничку документацију и чува је у прописаном року;

3) обезбеди спровођење прописаног поступка оцењивања усаглашености, изради декларацију о усаглашености и чува је у прописаном року, као и да стави на производ прописани знак усаглашености;

4) када је прописано, врши испитивање узорака производа на тржишту, обрађује информације, води регистар рекламација и обавештава дистрибутере о неусаглашеним производима, као и корективним мерама предузетим самоиницијативно, по налогу или у сарадњи са надлежним органима, у циљу избегавања ризика које неусаглашени производ представља;

5) врши друге активности утврђене техничким прописом за поједине производе.

Произвођач може да овласти заступника да извршава његове обавезе дајући му писмено овлашћење, које заступнику мора да омогући најмање да:

1) чува декларацију о усаглашености и техничку документацију у прописаном року;

2) доставља надлежним органима све информације и документацију неопходну за доказивање усаглашености производа;

3)  сарађује са надлежним органима у свим корективним мерама предузетим у циљу избегавања ризика које производ представља.

Произвођач не може на овлашћеног заступника пренети своје обавезе из става 1. тачка 1) овог члана, као ни израду техничке документације.

 

Члан 24.

Произвођач ставља знак усаглашености на производ који је усаглашен са техничким прописом ако је то утврђено техничким прописом.

На производ који није усаглашен са прописаним захтевима, односно на производ за који није прописано стављање знака усаглашености, забрањено је стављати знак усаглашености.

Забрањено је на производ стављати други знак који није знак усаглашености већ на њега само подсећа својим садржајем или обликом чиме би код потрошача или другог корисника могао да створи заблуду да се ради о знаку усаглашености или ако би се стављањем другог знака на производ смањила видљивост, односно читљивост знака усаглашености.

Облик, изглед и садржај знака усаглашености уређује се прописом који доноси Влада.

 

Обавезе увозника

 

Члан 25.

Увозник је дужан да:

1) провери да ли је за производ издата декларација о усаглашености, односно да ли производ прати друга прописана исправа о усаглашености, да ли је означен прописаним знаком усаглашености, да ли је обележен на начин који омогућава идентификацију производа и произвођача и да ли га прати прописана документација;

2) у прописаном року чува копију декларације о усаглашености и техничку документацију, као и да их учини доступним надлежним органима на њихов захтев;

3) у случају основане сумње да производ није усаглашен са прописаним захтевима, стави производ на тржиште тек након што произвођач усагласи производ са тим захтевима, као и да о томе обавести надлежни орган, ако производ није безбедан;

4) обезбеди да, пре стављања производа на тржиште, услови складиштења или превоза не угрозе усаглашеност производа са прописаним захтевима;

5) врши друге активности утврђене техничким прописом за поједине производе.

Увозник се сматра произвођачем и преузима његове обавезе када стави на тржиште производ под својим именом или жигом, односно ако измени производ који је већ стављен на тржиште у мери која утиче на усаглашеност са прописаним захтевима.

 

Обавезе дистрибутера

 

Члан 26.

Дистрибутер је дужан да:

1) провери да ли је на производ стављен прописани знак усаглашености и да ли га прати прописана документација;

2) у случају основане сумње да производ није усаглашен са прописаним захтевима, испоручи производ на тржиште, тек након што произвођач усагласи производ са тим захтевима, као и да о томе обавести произвођача или увозника и надлежне органе, ако производ није безбедан;

3) обезбеди да, пре испоруке производа на тржиште, услови складиштења или превоза не угрозе усаглашеност производа са прописаним захтевима;

4) врши друге ативности утврђене техничким прописом за поједине производе.

Дистрибутер се сматра произвођачем и преузима његове обавезе када стави на тржиште производ под својим именом или жигом, односно ако измени производ који је већ стављен на тржиште у мери која утиче на усаглашеност са прописаним захтевима.

 

Обавезе власника производа у употреби

 

Члан 27.

Власник технички сложеног производа, за који је техничким прописом утврђена обавеза редовних, односно ванредних прегледа ради потврђивања безбедности производа током века употребе, може да стави у употребу тај производ, односно да омогући употребу тог производа, само ако су извршени прописани прегледи којима је потврђена његова безбедност.

Техничким прописом може да се одреди да прописане прегледе врши именовано тело или орган државне управе.

На начин вршења прописаних прегледа из става 2. овог члана, сходно се примењују одредбе чл. 12. до 19. овог закона.

 

V. ВАЖЕЊЕ ИНОСТРАНИХ ИСПРАВА И ЗНАКОВА УСАГЛАШЕНОСТИ

 

Члан 28.

Исправе о усаглашености које је издало инострано тело за оцењивање усаглашености и знаци усаглашености издати у иностранству (у даљем тексту: иностране исправе и знакови усаглашености) важе у Републици Србији, ако су издати у складу са потврђеним међународним споразумима чији је потписник Република Србија.

Надлежни министар може признати важење иностраних исправа и знакова усаглашености којима се потврђује усаглашеност производа са иностраним техничким прописом, под условом да захтеви из тог прописа обезбеђују најмање исти степен заштите безбедности живота и здравља људи, заштите животиња и биљака, заштите животне средине, заштите потрошача и других корисника и заштите имовине, који су одређени захтевима српског техничког прописа.

 

Члан 29.

Приликом признавања важења иностраних исправа и знакова усаглашености, поред услова из члана 28. став 2. овог закона, утврђује се и да ли захтеви из иностраног техничког прописа које инострано тело за оцењивање усаглашености мора да испуни да би спроводило поступак оцењивања усаглашености производа, обезбеђују најмање исти степен испуњености захтева који су утврђени српским техничким прописом за именовано тело.

 

Члан 30.

Акт о признавању важења исправа и знакова о усаглашености из члана 28. став 2. овог закона доноси се по претходно прибављеном мишљењу Министарства.

Начин признавања исправа и знакова усаглашености из члана 28. става 2. овог закона уређује се прописом који доноси Влада.

 

VI. ОБАВЕШТАВАЊЕ

 

Регистри

 

Члан 31.

Министарство, као јавну књигу, води следеће регистре:

1) важећих техничких прописа и именованих, односно овлашћених тела за оцењивање усаглашености;

2) техничких прописа у припреми;

3) иностраних исправа и знакова усаглашености који важе у Републици Србији.

У регистре из става 1. овог члана, уписују се нарочито: назив надлежног министарства које је донело технички пропис; назив техничког прописа; пословно име, седиште и делатност именованог, односно овлашћеног тела за оцењивање усаглашености и други подаци од значаја за пословање тих тела; назив надлежног министарства које је припремило технички пропис и назив тог прописа; врста иностраних исправа и знакова усаглашености који важе у Републици Србији, пословно име и седиште иностраних тела за оцењивање усаглашености која су издала исправу о усаглашености и друге податке од значаја за пословање тих иностраних тела, као и друге податке који су од значаја за иностране исправе и знакове усаглашености.

Садржину и начин вођења регистара из става 1. овог члана ближе прописује министар надлежан за послове који се односе на техничке прописе.

 

Пријављивање техничких прописа у припреми

 

Члан 32.

Министарство, у складу са правилима потврђених међународних споразума чији је потписник Република Србија, пријављује одговарајућим органима из тих споразума техничке прописе у припреми и са њима повезане поступке оцењивања усаглашености.

Поступак пријављивања техничких прописа из става 1. овог члана уређује се прописом који доноси Влада.

 

Информисање

 

Члан 33.

Министарство, на захтев домаћих и страних правних и физичких лица, даје информације и обезбеђује одговарајућу документацију у вези са:

1) важећим техничким прописима, односно техничким прописима у припреми;

2) важећим поступцима оцењивања усаглашености или поступцима оцењивања усаглашености у припреми;

3) чланством Републике Србије у међународним и регионалним програмима сарадње у области оцењивања усаглашености или у билатералним и мултилатералним споразумима који се односе на техничке прописе и поступке оцењивања усаглашености.

Начин информисања и обезбеђивања документације из става 1. овог члана уређује се прописом који доноси Влада.

 

VII. ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР

 

Члан 34.

Инспекцијски надзор над спровођењем одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона, као и техничких прописа који се примењују на основу члана 41. овог закона, врше надлежна министарства преко инспектора у складу са законом.

Надлежни инспектор је овлашћен да у вршењу надзора, осим мера за које је овлашћен другим прописима:

1) захтева од испоручилаца све потребне информације и увид у исправе о усаглашености и прописану техничку документацију;

2) обавља одговарајуће провере, узима узорке производа и даје их на испитивање ради провере усаглашености производа са прописаним техничким захтевима;

3) проверава да ли су извршени прописани прегледи који потврђују безбедност производа током века употребе;

4) одреди отклањање утврђених неусаглашености у одређеном року;

5) захтева да се производи означе прописаним знацима усаглашености, односно да се уклоне недозвољени знаци;

6) ограничи или забрани испоруку производа на тржишту и спроведе додатне мере, у складу са законом, које ће осигурати да се ограничење или забрана поштује;

7) одреди повлачење или опозивање производа који нису усаглашени са прописаним захтевима;

8) обавести надлежно министарство које је донело технички пропис који се односи на одређени производ ради предузимања одговарајућих мера;

9) одреди уништавање неусаглашених производа ако представљају озбиљан ризик за безбедност, живот и здравље људи, животиња и биљака, као и заштиту животне средине.

Надлежни инспектор у вршењу инспекцијског надзора овлашћен је да прегледа пословне просторије и објекте испоручиоца.

Ако надлежни инспекцијски орган не располаже потребним стручним знањем или опремом за вршење провера или испитивања из става 2. овог члана, провере и испитивања може поверити одговарајућем телу за оцењивање усаглашености.

Трошкове провере и испитивања усаглашености производа, као и друге трошкове који настану у поступку инспекцијског надзора, сноси испоручилац ако се утврди да производ није усаглашен са прописаним захтевима.

Жалба против решења којим је инспектор наложио предузимање мера из става 2. овог члана не одлаже извршење решења.

 

VIII. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 35.

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице – тело за оцењивање усаглашености ако:

1) спроводи оцењивање усаглашености, односно врши техничку процену производа, без решења о именовању, односно овлашћивању (члан 13. став 1. и члан 18. став 4);

2) не обавести надлежног министра у складу са обавезама из члана 15. овог закона;

3) не поступи по налогу надлежног министра из члана 16. став 2. овог закона.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 20.000 до 50.000 динара и одговорно лице у правном лицу – телу за оцењивање усаглашености.

 

Члан 36.

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице – испоручилац ако:

1) стави на тржиште, односно испоручи на тржишту производ који није усаглашен са прописаним техничким захтевима, ако усаглашеност производа није оцењена према прописаном поступку, ако није означен у складу са прописима или ако га не прате прописане исправе о усаглашености или друга прописана документација (члан 21).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 20.000 до 50.000 динара и одговорно лице у правном лицу – испоручиоцу.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара и предузетник – испоручилац.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара и физичко лице – испоручилац.

 

Члан 37.

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице – произвођач, односно његов заступник ако:

1) не изради и не обезбеди чување потребне техничке документације, не изради, односно не чува декларацију о усаглашености, не стави на производ прописани знак усаглашености (члан 23. став 1. тач. 2) и 3) и став 2. тачка 1);

2) за производе за које је то прописано не врши испитивање узорака производа на тржишту и не предузима друге активности и мере за производе за које је то прописано, односно не сарађује са надлежним органима у свим корективним мерама предузетим у циљу избегавања ризика који производ представља (члан 23. став 1. тачка 4) и став 2. тачка 3);

3) стави знак усаглашености на производ који није усаглашен са прописаним захтевима или стави знак усаглашености на производ за који није прописано стављање знака усаглашености ( члан 24. став 2);

4) стави на производ други знак који није знак усаглашености већ на њега само подсећа својим садржајем или обликом, чиме би могао код потрошача или другог корисника да створи заблуду да се ради о знаку усаглашености или ако би се стављањем другог знака на производ смањила видљивост, односно читљивост знака усаглашености (члан 24. став 3).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 20.000 до 50.000 динара и одговорно лице у правном лицу – произвођачу, односно заступнику.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара и предузетник – произвођач, односно заступник.

 

Члан 38.

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице – увозник ако:

1) у прописаном року не чува копију декларације о усаглашености и техничку документацију или их не учини доступним надлежним органима, на њихов захтев (члан 25. став 1. тачка 2);

2) у случају основане сумње да производ није усаглашен са прописаним захтевима, стави на тржиште тај производ пре него што буде усаглашен са тим захтевима, и ако о томе не обавести надлежне органе у случају да производ није безбедан (члан 25. став 1. тачка 3).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 20.000 до 50.000 динара и одговорно лице у правном лицу – увознику.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара и предузетник – увозник.

 

Члан 39.

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице – дистрибутер ако:

1) у случају основане сумње да производ није усаглашен са прописаним захтевима, такав производ стави на тржиште пре него што исти буде усаглашен са тим захтевима, ако о томе не обавести произвођача или увозника, као и надлежне органе у случају да производ није безбедан (члан 26. став 1. тачка 2).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 20.000 до 50.000 динара и одговорно лице у правном лицу – дистрибутеру.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара и предузетник – дистрибутер.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара и физичко лице – дистрибутер.

 

Члан 40.

Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај правно лице – власник производа ако:

1) стави, односно омогући употребу производа за који нису извршени прописани прегледи којима је потврђена његова безбедност током века употребе (члан 27. став 1).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 50.000 до 100.000 динара и предузетник – власник.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара и физичко лице – власник.

 

IX. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 41.

До доношења техничких и других прописа на основу овог закона, односно других закона, примењују се технички и други прописи који су донети и преузети на основу Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености производа с прописаним захтевима („Службени лист СЦГ”, број 44/05).

 

Члан 42.

До доношења техничких прописа којима се утврђују захтеви које морају да испуне именована, односно овлашћена тела за оцењивање усаглашености, у складу са овим законом, односно до доношења прописа из члана 20. став 2. овог закона, оцењивање усаглашености обављаће тела за оцењивање усаглашености која су овлашћена, односно акредитована до дана ступања на снагу овог закона.

 

Члан 43.

До доношења подзаконских аката прописаних овим законом примењују се подзаконска акта донета на основу Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености производа с прописаним захтевима („Службени лист СЦГ”, број 44/05), и то:

1) Уредба о начину израде и доношењу техничких прописа и регистру тих прописа („Службени лист СЦГ”, број 17/06);

2) Уредба о начину овлашћивања тела за оцењивање усаглашености, регистру овлашћених тела за оцењивање усаглашености, евиденцији о исправама о усаглашености, знацима усаглашености и телима за оцењивање усаглашености, као и условима за примену техничких прописа других држава („Службени лист СЦГ”, број 22/06);

3) Уредба о начину и поступцима оцењивања усаглашености („Службени лист СЦГ”, број 22/06);

4) Уредба о начину информисања и обавештавања о техничким прописима, стандардима и оцењивању усаглашености („Службени гласник РС”, број 126/07).

Влада ће акта из члана 9. став 4. и чл. 14, 17, 20, 24. и 30. овог закона донети у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Влада ће акта из чл. 32. и 33. овог закона донети у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Садржину обрасца из члана 7. став 4. овог закона прописаће министар надлежан за послове стандардизације у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Пропис из члана 31. став 3. овог закона министар надлежан за послове који се односе на техничке прописе донеће у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

 

Члан 44.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености производа с прописаним захтевима („Службени лист СЦГ”, број 44/05).

 

Члан 45.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.