I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1.

Овим законом одређују се називи региона и уређују се: начин одређивања области које чине регион и начин одређивања јединица локалне самоуправе које чине област; показатељи степена развијености региона и јединица локалне самоуправе; разврставање региона и јединица локалних самоуправа према степену развијености; развојни документи; субјекти регионалног развоја; мере и подстицаји и извори финансирања за спровођење мера регионалног развоја.

Циљеви

Члан 2.

Циљеви подстицања регионалног развоја су:

1) свеукупни друштвено-економски одрживи развој;

2) смањење регионалних и унутар-регионалних диспаритета, у степену друштвено економског развоја и услова живота, са нагласком на подстицање развоја недовољно развијених, девастираних индустријских и руралних подручја;

3) смањење негативних демографских кретања;

4) развој економије базиране на знању, иновативности, савременим научно-технолошким достигнућима и организацији управљања;

5) развој конкурентности на свим нивоима;

6) успостављање правног и институционалног оквира за планирање, организовање, координирање и реализацију развојних активности;

7) подстицање међуопштинске, међурегионалне, прекограничне и међународне сарадње у питањима од заједничког интереса;

8) ефикасније коришћење домаћих природних ресурса и добара, као и страних ресурса, на републичком, покрајинском, регионалном и локалном нивоу.

Начела подстицања регионалног развоја

Члан 3.

Подстицање регионалног развоја заснива се на следећим начелима:

1) начелу целовитости (спровођење политике регионалног развоја на целој територији Републике Србије);

2) начелу синхронизације (интеграција, координација и комплементарност и усклађивање регулативе, институција и активности Владе и аутономних покрајина, јединица локалне самоуправе, других институција и организација и међународних партнера у планирању и спровођењу политике регионалног развоја);

3) начелу солидарности и једнаких могућности за све (социјална димензија развоја, подстицање развоја недовољно развијених подручја и посебно угрожених или маргинализованих група становништва);

4) начелу партнерства (партиципација и синергија – политика регионалног развоја заснована на партнерству и синергијском деловању јавног, приватног и цивилног сектора, домаћих и међународних организација и институција);

5) начелу планирања (планирање регионалног развоја на основу развојних докумената на републичком, регионалном * и локалном нивоу);

6) начелу супсидијарности (децентрализација у обављању послова припреме, извођења и надзора програма за подстицање регионалног развоја на регионалном * и локалном нивоу, уз претходно обезбеђене институционалне и кадровске капацитете, односно људске ресурсе);

7) начелу јавности (јавна доступност развојних докумената, критеријума за избор, планирања и одабира развојних пројеката као и кадрова);

8) начелу контроле и вредновања (контрола и праћење израде и реализације развојних докумената и пројеката, као и оцена ефеката њихове примене);

9) начелу ефективности и ефикасности употребе средстава за финансирање подстицања регионалног развоја (средстава буџета Републике Србије, буџета аутономних покрајина, буџета локалних самоуправа, извора међународне помоћи, фондова Европске уније, приватних и других извора за реализацију развојних пројеката);

10) начелу концентрације (финансијска средства намењена за регионални развој усмеравају се на реализацију приоритетних активности регионалног развоја);

11) начелу равномерности регионалног развоја (подстицање бржег развоја недовољно развијених региона * и јединица локалне самоуправе);

12) начелу одрживости и унапређења животног стандарда (повећање животног стандарда садашњих генерација, уз обезбеђење повећања свих развојних потенцијала будућих генерација);

13) начелу рационалности (подршка активностима чији су циљеви реални, а резултати оствариви и мерљиви);

14) начелу усклађености са правилима Европске уније (успостављање правног и институционалног оквира у складу са стандардима, најбољим праксама и регулативама Европске уније и домаћег законодавства).

*Службени гласник РС, број 30/2010

Значење појединих израза

Члан 4.

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) регион је статистичка функционална територијална целина, која се састоји од једне или више области, успостављена за потребе планирања и спровођења политике регионалног развоја, у складу са номенклатуром статистичких територијалних јединица на нивоу 2, није административна територијална јединица и нема правни субјективитет;

2) област је статистичка функционална територијална целина, успостављена за потребе планирања и спровођења политике регионалног развоја, у складу са номенклатуром статистичких територијалних јединица на нивоу 3, није административна територијална јединица и нема правни субјективитет;

3) регионални развој је дугорочни и свеобухватни процес унапређења одрживог економског и друштвеног развоја региона * и јединица локалне самоуправе, уз уважавање њихових специфичности;

4) развојни документ је документ на републичком, регионалном * и локалном нивоу, којим се уређује економски и друштвени развој;

5) развојни пројекат је пројекат изградње или обнове комуналне, економске, еколошке, социјалне и друге инфраструктуре, изградње и јачања институција и кадровских и људских ресурса, развоја привредних друштава и предузетништва, подстицања научно истраживачког рада, као и други пројекти који доприносе свеобухватном друштвено-економском или регионалном развоју;

6) степен развијености региона и јединица локалне самоуправе је мера развијености одређеног региона и јединице локалне самоуправе у односу на републички просек;

7) подстицај је конкретно улагање или програмско усмеравање улагања са републичког нивоа за реализацију пројеката од посебног значаја за регионални развој;

8) мере су акти Владе за спровођење политике регионалног развоја;

9) номенклатура статистичких територијалних јединица је скуп појмова, назива и симбола који описују групе територијалних јединица са нивоима груписања и која садржи критеријуме по којима је извршено груписање који су уређени у складу са стандардима Европске уније.

*Службени гласник РС, број 30/2010

II. РЕГИОН И ОБЛАСТ

Одређивање региона

Члан 5.

За потребе подстицања регионалног развоја одређују се следећи региони:*

1) Регион Војводине;*

2) Београдски регион;*

3) Регион Шумадије и Западне Србије;*

4) Регион Јужне и Источне Србије;*

5) Регион Косово и Метохија.*

Влада, на предлог органа надлежног за послове статистике, одређује области које чине регионе из става 1. овог члана, у складу са номенклатуром статистичких територијалних јединица*.

*Службени гласник РС, број 30/2010

Одређивање области

Члан 6.

Влада, на предлог органа надлежног за послове статистике, одређује јединице локалне самоуправе и градске општине које чине област *.

Акт из става 1. овог члана доноси се водећи рачуна о географским целинама, мрежи привредних судова и привредних комора, као и о телекомуникационим подручјима.*

*Службени гласник РС, број 30/2010

III. РАЗВРСТАВАЊЕ РЕГИОНА И ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ ПРЕМА СТЕПЕНУ РАЗВИЈЕНОСТИ

Степен развијености региона и јединица локалне самоуправе

Члан 7.

Степен развијености региона и јединица локалне самоуправе утврђује се применом показатеља развијености региона и јединица локалне самоуправе, у складу са овим законом, а на основу података органа надлежног за послове статистике.

Степен развијености за градске општине утврђује се на основу података органа надлежног за послове статистике који се односе на степен развијености града.

Степен развијености из ст. 1. и 2. овог члана, једном годишње, утврђује министарство надлежно за регионални развој (у даљем тексту: Министарство).

Методологија за израчунавање степена развијености региона и јединица локалне самоуправе

Члан 8.

Степен развијености региона, јединица локалне самоуправе и градских општина утврђује се на основу Методологије за израчунавање степена развијености региона и јединица локалне самоуправе.

Методологију из става 1. овог члана доноси Влада на предлог Министарства.

Разврставање региона према степену развијености

Члан 9.*

Према степену развијености региони се разврставају у две групе, и то на:*

1) развијене регионе, чији је степен развијености изнад републичког просека бруто домаћег производа по глави становника;*

2) недовољно развијене регионе, чији је степен развијености испод републичког просека бруто домаћег производа по глави становника.*

*Службени гласник РС, број 30/2010

Брисан је наслов изнад члана 10. (види члан 6. Закона – 30/2010-7)

Члан 10.

Брисан је (види члан 6. Закона – 30/2010-7)

Разврставање једница локалне самоуправе према степену развијености

Члан 11.

Према степену развијености јединице локалне самоуправе разврставају се у четири групе, и то:

1) у прву групу – јединице локалне самоуправе чији је степен развијености изнад републичког просека;

2) у другу групу – јединице локалне самоуправе чији је степен развијености у распону од 80 % до 100% републичког просека;

3) у трећу групу – јединице локалне самоуправе чији је степен развијености у распону од 60% до 80% републичког просека;

4) у четврту групу – јединице локалне самоуправе чији је степен развијености испод 60% републичког просека.

Недовољно развијене јединице локалне самоуправе

Члан 12.

Недовољно развијене јединице локалне самоуправе јесу јединице локалне самоуправе из члана 11. тачка 3) овог закона.

Изразито недовољно развијене јединице локалне самоуправе јесу:

1) јединице локалне самоуправе разврстане у четврту групу из члана 11. тачка 4) овог закона;

2) јединице локалне самоуправе у којима је демографски пад у периоду од пописа 1971. до посматране године већи од 50%;

3) заједнице јединица локалне самоуправе на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Девастирана подручја*

*Службени гласник РС, број 30/2010

Члан 12а*

Девастирана подручја чине јединице локалне самоуправе из члана 11. тачка 4) овог закона, чији је степен развијености испод 50% републичког просека.*

*Службени гласник РС, број 30/2010

Јединствена листа развијености

Члан 13.

Јединствену листу развијености региона, јединица локалне самоуправе и градских општина, усваја Влада на предлог Министарства и то најкасније до 31. октобра текуће године.

Предлог јединствене листе развијености региона, јединица локалне самоуправе и градских општина, Министарство припрема на основу података органа надлежног за послове статистике за претходну годину.

IV. ВРСТЕ РАЗВОЈНИХ ДОКУМЕНАТА

Члан 14.

Врсте развојних докумената регионалног развоја јесу:

1) Национални план регионалног развоја (даљем тексту: Национални план);

2) регионална развојна стратегија (у даљем тексту: регионална стратегија);

3) програми финансирања развоја региона;

4) остала развојна документа из области регионалног развоја.

Развојни документи регионалног развоја представљају једну од полазних основа за израду докумената просторног планирања и докумената за спровођење просторних планова.

Развојни документи регионалног развоја израђују се у складу са важећим документима просторног планирања.

За потребе подстицања и усмеравања регионалног и просторног развоја на нивоу региона, односно области, припремају се регионални просторни планови у складу са посебним законом.*

Развојни документи из става 1. овог члана припремају се уз обавезно спроведену јавну расправу и уз обавезу излагања на јавни увид нацрта тих развојних докумената.

Развојна помоћ Европске уније биће усклађена са стратешким документима и приоритетима дефинисаним у складу са чланом 49. овог закона.

Влада, на предлог Министарства, ближе уређује структуру, методологију израде, начин усклађивања, начин спровођења јавне расправе, као и начин и рокове излагања на јавни увид развојних докумената из става 1. овог члана.

*Службени гласник РС, број 30/2010

Национални план

Члан 15.

Националним планом дефинишу се основни развојни приоритети регионалног развоја Републике Србије и начини њиховог остваривања.

Национални план припрема Министарство.

Национални план доноси Народна скупштина на предлог Владе.

Национални план доноси се за период од десет година.

Регионална стратегија

Члан 16.

Регионалном стратегијом се, у складу са Националним планом, дефинишу основни приоритети развоја региона и начини њиховог остваривања.

Регионална стратегија доноси се за период од пет година.

Регионалну стратегију доноси Влада на предлог Министарства, ако овим законом није другачије одређено.

Министарство предлог регионалне стратегије припрема у сарадњи са једном или више надлежних регионалних развојних агенција основаних за одређени регион* и јединицама локалне самоуправе које чине регион за који се регионална стратегија доноси.

Министарство на предлог регионалне стратегије прибавља мишљење надлежног регионалног развојног савета и Националног савета за регионални развој.

*Службени гласник РС, број 30/2010

Програми финансирања развоја региона

Члан 17.

Програми финансирања развоја региона су развојни документи који садрже преглед пројеката за регион и расподелу финансијских средстава за реализацију тих пројеката за сваки регион за буџетску годину.

Средства за реализацију програма из става 1. овог члана обезбеђују се на начин прописан чланом 48. овог закона.

Програме из става 1. овог члана и то за пројекте који ће се финансирати из буџета Републике Србије, као и из других извора за буџетску годину, доноси Влада на предлог Министарства, у складу са Националним планом и регионалним стратегијама.

Ако се програм финансирања развоја региона реализује на територији Аутономне покрајине Војводине, мишљење на тај програм даје и Аутономна покрајина Војводина преко надлежних органа.

Ако се програм финансирања развоја региона реализује на територији Главног града, мишљење на тај програм даје и град Београд преко надлежних органа.

Остала развојна документа

Члан 18.

Остала развојна документа из области регионалног развоја (стратегије, програми, планови, акциони планови) морају бити усаглашени са Националним планом и регионалном стратегијом.

Овлашћени предлагач осталих развојних докумената из области регионалног развоја прибавља мишљење од Министарства и надлежног регионалног развојног савета о усаглашености тих докумената са Националним планом и регионалном стратегијом.

V. СУБЈЕКТИ РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА

Члан 19.

Субјекти регионалног развоја су:

1) Влада;

2) Министарство и министарства надлежна за послове финансија и просторног планирања, у складу са законом;

3) Аутономна покрајина Војводина;

4) Главни град;

5) Агенција за привредне регистре;

6) Републичка агенција за просторно планирање, у складу са законом;

7) Фонд за развој Републике Србије;

8) јединице локалне самоуправе, у складу са законом;

9) Национални савет за регионални развој;

10) Национална агенција за регионални развој;

11) регионални развојни савети;

12) регионалне развојне агенције.*

13) брисана је (види члан 10. Закона – 30/2010-7)

*Службени гласник РС, број 30/2010

1. Аутономна покрајина Војводина

Члан 20.

Аутономна покрајина Војводина преко својих органа доноси Стратегију регионалног развоја за територију Аутономне покрајине Војводине, у складу са Националним планом и обавља друге послове у области регионалног развоја, у складу са овим законом.

2. Главни град

Члан 21.

Град Београд, као главни град Републике Србије, преко својих органа доноси Стратегију регионалног развоја за територију града Београда, у складу са Националним планом и обавља друге послове у области регионалног развоја, у складу са овим законом.

3. Агенција за привредне регистре

Члан 22.*

Агенција за привредне регистре води Регистар мера и подстицаја регионалног развоја, у складу са овим законом, прописима донетим на основу овог закона и законом којим се уређује правни положај Агенције за привредне регистре.*

Влада, на предлог министарства надлежног за послове регионалног развоја, ближе прописује садржину, начин и поступак вођења Регистра мера и подстицаја регионалног развоја.*

*Службени гласник РС, број 30/2010

4. Фонд за развој Републике Србије

Члан 23.

Фонд за развој Републике Србије реализује програме за подстицање регионалног развоја кроз кредите, у складу са Законом о Фонду за развој Републике Србије.

5. Национални савет за регионални развој

Члан 24.

Ради обезбеђивања и унапређивања регионалног развоја у Републици Србији образује се Национални савет за регионални развој (у даљем тексту: Национални савет).

Национални савет има председника и 28 чланова*.

Председник Националног савета је министар надлежан за послове регионалног развоја.

Влада врши права оснивача и именује председника и чланове Националног савета, у складу са овим законом.

*Службени гласник РС, број 30/2010

Члан 25.

Чланови Националног савета су: министри надлежни за национални инвестициони план, финансије, животну средину и послове просторног планирања, инфраструктуру, државну управу и локалну самоуправу, одрживи развој недовољно развијених подручја, рад и социјалну политику и Косово и Метохију који је и представник региона Косово и Метохија и још два представника из региона Косово и Метохија; градоначелник града Београда који је и представник Београдског региона и још два представника из Београдског региона; председник Владе Аутономне покрајине Војводине који је и представник региона Војводина и још два представника из региона Војводина; четири представника из региона Шумадија и Западна Србија; три представника из региона Јужна и Источна Србија; државни секретар у Министарству задужен за регионални развој; директор Националне агенције за регионални развој; директор Канцеларије за европске интеграције; председник Сталне конференције градова и општина и Национални ИПА Координатор.*

Влада ближе прописује начин предлагања кандидата за чланове Националног савета, којим се обезбеђује равномерна географска заступљеност представника региона.*

Мандат председника и чланова Националног савета траје четири године.*

По позиву, представници институција, организација и стручна лица могу узети учешће у раду Националног савета без права гласа.

Административне и стручно-техничке послове за потребе Националног савета обавља Национална агенција за регионални развој.

*Службени гласник РС, број 30/2010

Члан 26.

Национални савет обавља следеће послове:

1) прати стање у области регионалног развоја и предлаже мере за унапређивање регионалног развоја Републике Србије;

2) јавно промовише циљеве регионалног развоја Републике Србије и подстиче њихову реализацију;

3) даје мишљење на нацрт Националног плана и на предлог регионалне стратегије;

4) даје мишљење на предлоге програма за финансирање развоја региона из средстава буџета Републике Србије;

5) анализира принципе и ефекте примене политика и мера Владе из области регионалног развоја;

6) координира радом регионалних савета;

7) формира радне групе за одређена питања од значаја за регионални развој;

8) доноси Пословник о свом раду;

9) подноси Влади једном годишње извештај о свом раду;

10) обавља и друге послове у складу са овим законом.

6. Национална агенција за регионални развој

Престао је да важи (види члан 46. Закона - 89/2015-3)

Чл. 27-30.

Престали су да важе (види члан 46. Закона - 89/2015-3)

7. Регионални развојни савети

Члан 31.

Ради обезбеђивања и унапређивања развоја региона Влада оснива Регионални развојни савет за сваки регион.

Регионални развојни савет има председника и број чланова који се одређује оснивачким актом.

Мандат председника и чланова регионалног развојног савета траје пет година.

Члан 32.

Чланови регионалног развојног савета су представници јединица локалних самоуправа које чине регион, као и представници градских општина, представници јавног и цивилног сектора, као и других институција и организација са територије тих јединица локалне самоуправе, као и представник Владе.

Члан регионалног развојног савета за Регион Војводине је и представник Аутономне покрајине Војводине, а регионалног савета за Београдски регион и представник града Београда.

Већина чланова регионалног развојног савета именује се од представника јединица локалних самоуправа, односно од представника градских општина, које чине регион за који се оснива регионални развојни савет, а које предлажу општинска односно градска већа.

По позиву, представници других институција, организација и стручна лица могу учествовати у раду регионалног развојног савета без права гласа.

За сваки регион може се основати само један регионални развојни савет.*

*Службени гласник РС, број 30/2010

Члан 33.

Регионални развојни савет обавља следеће послове:

1) јавно промовише циљеве регионалног развоја и подстиче њихову реализацију на територији региона;

2) даје мишљење на регионалну стратегију која се доноси за регион за који је основан регионални развојни савет;

3) даје мишљење на програм финансирања развоја региона, за који је основан, који се финансира из средстава буџета Републике Србије;

4) даје мишљења и предлоге на остале развојне документе на регионалном нивоу;

5) формира радне групе на нивоу региона за одређена питања од значаја за регион;

6) доноси Пословник о свом раду;

7) подноси Влади и Националном савету једном годишње извештај о свом раду;

8) обавља и друге послове, у складу са овим законом.

8. Регионална развојна агенција

Члан 34*

Регионална развојна агенција је привредно друштво или удружење основано за обављање послова односно унапређење регионалног развоја, која је акредитована, у складу са овим законом.*

Ради обезбеђења равномерног регионалног развоја, утврђује се минималан број регионалних развојних агенција које морају да буду акредитоване у регионима, и то за:*

1) Регион Војводине – три регионалне развојне агенције;*

2) Београдски регион – једна регионална развојна агенција;*

3) Регион Шумадије и Западне Србије – четири регионалне развојне агенције;*

4) Регион Јужне и Источне Србије – три регионалне развојне агенције;*

5) Регион Косово и Метохија – једна регионална развојна агенција.*

*Службени гласник РС, број 30/2010

Члан 35.

Брисан је (види члан 18. Закона – 30/2010-7)

Члан 36.

Брисан је (види члан 18. Закона – 30/2010-7)

Брисан је назив одељка 9. Обласна асоцијација (види члан 18. Закона – 30/2010-7)

Члан 37.

Брисан је (види члан 18. Закона – 30/2010-7)

Члан 38.

Средства за рад, реализацију развојних пројеката и обављање послова регионалне развојне агенције* обезбеђују се из:

1) прихода које оствари обављањем послова;

2) буџета јединица локалне самоуправе које су оснивачи регионалне развојне агенције*;

3) донација, спонзорстава, развојне помоћи домаћих и страних правних и физичких лица;

4) других извора, у складу са законом.

*Службени гласник РС, број 30/2010

Члан 39.

Регионална развојна агенција* обавља следеће послове:

1) учествује у припреми и спровођењу развојних докумената и прати њихову реализацију на нивоу региона и јединица локалне самоуправе*;

2) сарађује са аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у припреми и примени локалних развојних планова;

3) представља интерес региона* у односима са Националном агенцијом и регионалном агенцијом и у оквиру своје надлежности учествује у реализацији усвојених развојних докумената;

4) припрема и спроводи програме стручног усавршавања за потребе развоја привредних друштава и предузетништва, развоја инфраструктуре и развоја институција и организација и за унапређење капацитета јединица локалних самоуправа *;

5) прати и спроводи мере и реализује развојне пројекте за које је овлашћена;

6) обавља послове међународне, прекограничне и међуопштинске сарадње из своје надлежности;

7) води информациони систем од значаја за регион и* област;

8) обавља и друге послове у складу са оснивачким актом.

*Службени гласник РС, број 30/2010

Члан 40.

Регионална развојна агенција* подноси годишњи извештај о пословању оснивачима* и Националној агенцији.

По потреби *, Национална агенција и Министарство могу затражити додатне извештаје о пословању.

Национална агенција једном годишње врши вредновање рада регионалних развојних агенција.*

Ближе услове и критеријуме за вредновање из става 3. овог члана, прописује министар надлежан за послове регионалног развоја.

*Службени гласник РС, број 30/2010

Акредитација

Члан 41.

Право на акредитацију има:*

1) привредно друштво које је основано као друштво са ограниченом одговорношћу и за обављање послова из области регионалног развоја и пружање подршке привредним друштвима и предузетништву, а чији су већински власници капитала јединице локалне самоуправе;*

2) удружење основано ради унапређења регионалног развоја и подршке привредним друштвима и предузетништву, у складу са законом, а чији су већински оснивачи јединице локалне самоуправе.*

Ближе услове, критеријуме и начин акредитације и одузимања* акредитације пре истека времена на које је дата, прописује Влада на предлог Министарства.

Поступак акредитације врши се у складу са одредбама закона којим се уређује општи управни поступак.

*Службени гласник РС, број 30/2010

Члан 42.

Акредитацију* из члана 41. овог закона врши Национална агенција.

Прва акредитација важи две године, а свака следећа – пет година са могућношћу обнове.

Обнову акредитације врши Национална агенција*.

Акредитација се одузима када акредитовани субјект престане да испуњава услове за акредитацију. Акт о одузимању прве акредитације и обновљене акредитације доноси Национална агенција.*

На акт о првој акредитацији и на акт о обнови акредитације, као и на акт о одузимању акредитације, може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана достављања акта о првој, односно обновљеној акредитацији, односно акта о одузимању акредитације.

О жалби из става 5. овог члана одлучује министар надлежан за послове регионалног развоја.

*Службени гласник РС, број 30/2010

Члан 43.

Национална агенција води Јединствен регистар акредитованих регионалних развојних агенција* (у даљем тексту: Регистар).

Увид у Регистар је јаван.

Садржину и изглед регистра из става 1. овог члана прописује министар надлежан за послове регионалног развоја.

*Службени гласник РС, број 30/2010

VI. МЕРЕ И ПОДСТИЦАЈИ

Мере

Члан 44.

Мере за подстицање регионалног развоја утврђује Влада на предлог Министарства, у складу са Националним планом, регионалним стратегијама и програмима финансирања развоја региона.

Подстицаји

Члан 45.

Подстицаји се опредељују за:

1) реализацију пројеката у области регионалног развоја од националног, регионалног * и локалног интереса за Републику Србију;

2) унапређење привредних грана, технолошког нивоа, приступа новим технологијама, промоцији истраживања и развоја;

3) подизање регионалне * конкурентности;

4) развој градова и општина;

5) унапређење заштите животне средине;

6) развој недовољно развијених подручја;

7) развој привредних друштава и предузетништва и унапређење услова за повећање запослености;

8) унапређење и развој људских ресурса;

9) унапређење инфраструктуре на републичком, регионалном * и локалном нивоу;

10) унапређење међуопштинске, међурегионалне, прекограничне и међународне сарадње у питањима од заједничког интереса;

11) унапређење свих развојних капацитета на нивоу региона * и локалном нивоу;

12) друге потребе у складу са законом.

*Службени гласник РС, број 30/2010

Корисници подстицаја

Члан 46.

Корисници подстицаја су:

1) јединице локалне самоуправе и регионалне развојне агенције;*

2) привредни субјекти, као и фондови на регионалном и локалном нивоу;*

3) институције и организације на републичком, регионалном и локалном нивоу;*

4) институције из области образовања и истраживања;

5) удружења;

6) кластери и пословни инкубатори.

Корисници подстицаја, као и начин доделе подстицаја, ближе се одређују развојним документима.

Врста и висина подстицаја ће се опредељивати у складу са степеном развијености из чл. 9. и 11. овог закона.

*Службени гласник РС, број 30/2010

Надзор и вредновање реализације мера и подстицаја

Члан 47.

Надзор и вредновање реализације мера и подстицаја спроводи Министарство.

Вредновање реализације мера и подстицаја врши се на основу Методологије за вредновање мера и подстицаја регионалног развоја.

Методологију из става 2.* овог члана доноси Влада на предлог Министарства.

*Службени гласник РС, број 30/2010

VII. ФИНАНСИРАЊЕ РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА

Члан 48.

Финансирање регионалног развоја врши се из следећих извора:

1) буџета Републике Србије;

2) буџета аутономних покрајина;

3) буџета града Београда;

4) буџета јединица локалне самоуправе;

5) претприступних фондова Европске уније;

6) бесповратне развојне помоћи међународне заједнице и осталих програма Европске заједнице;

7) развојних кредита међународних финансијских институција и пословних банака;

8) донација, прилога и поклона правних и физичких лица;

9) других извора у складу са законом.

Члан 49.

Програми и пројекти који се финансирају из средстава предвиђених чланом 48. тачка 5), спроводе се у складу са одредбама Закона о потврђивању Оквирног споразума између Владе Републике Србије и Комисије Европских заједница о правилима за сарадњу која се односе на финансијску помоћ Европске заједнице Републици Србији у оквиру спровођења помоћи према правилима Инструмента претприступне помоћи ИПА („Службени гласник РС”, број 124/07), као и документима чије се доношење и усвајање предвиђа наведеним споразумом.

Члан 50.*

Финансирање развојних пројеката из извора из члана 48. тачка 1) овог закона, ближе ће се уредити посебним уговорима који закључују ресорна министарства и Национална агенција, као и Национална агенција и регионалне развојне агенције.*

*Службени гласник РС, број 30/2010

VIII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 51.

Акт о оснивању Националне агенције Влада ће донети у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Национална агенција је правни следбеник Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа и предузетништва.

Даном почетка рада Национална агенција преузима права и обавезе, послове, предмете, опрему, средства за рад, архивску грађу и регистраторски материјал, као и потребан број запослених у Републичкој агенцији за развој малих и средњих предузећа и предузетништва и потребан број запослених у Министарству који раде на пословима инфраструктурних пројеката и институционалног развоја.

Републичка агенција за развој малих и средњих предузећа и предузетништва основана Закон о Агенцији за развој малих и средњих предузећа („Службени гласник РС”, број 65/01), наставља са радом по прописима по којима је основана, а престаје са радом даном почетка рада Националне агенције.

Члан 52.

До оснивања регионалних агенција послове тих агенција обављаће Национална агенција.

Члан 53.

Развојни документи донети до дана ступања на снагу овог закона примењиваће се до доношења развојних докумената у складу са овим законом.

Члан 54.

Прописи који се доносе на основу овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 55.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о Агенцији за развој малих и средњих предузећа („Службени гласник РС”, број 65/01).

Члан 56.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.