Редакцијски пречишћен текст
ЗАКОН
о Влади
„Службени гласник РС“, бр. 55 од 27. јуна 2005, 71 од 19. августа 2005 - исправка, 101 од 6. новембра 2007, 65 од 5. јула 2008, 16 од 11. марта 2011, 68 од 18. јула 2012 - УС, 72 од 26. јула 2012, 74 од 31. јула 2012 - исправка УС, 7 од 28. јануара 2014 - УС, 44 од 26. априла 2014, 30 од 20. априла 2018 - др. закон
I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ
Положај Владе
Члан 1.
Влада је носилац извршне власти у Републици Србији.
Утврђивање и вођење политике и извршавање закона
Члан 2.
Влада утврђује и води политику Републике Србије у оквиру Устава и закона и других општих аката Народне скупштине.
Влада извршава законе и друге опште акте Народне скупштине тако што доноси опште и појединачне правне акте и предузима друге мере.
Предлагање аката Народној скупштини
Члан 3.
Влада предлаже Народној скупштини законе, буџет и друге опште и појединачне акте.
Заступање Републике Србије
Члан 4.
Влада заступа Републику Србију као правно лице и при томе врши права и обавезе које Република Србија има као оснивач јавних предузећа, установа и других организација, ако законом није што друго одређено.
Располагање имовином Републике Србије
Члан 5.
Влада располаже имовином Републике Србије, ако законом није што друго одређено.
Старање о уставности и законитости
Члан 6.
Влада је дужна да обустави од извршења општи акт општине, града и града Београда за који сматра да није сагласан Уставу или закону, решењем које ступа на снагу кад се објави у "Службеном гласнику Републике Србије".
Решење о обустави од извршења престаје да важи ако Влада у року од пет дана од објављивања решења не покрене поступак за оцену уставности и законитости општег акта.
Одговорност Владе
Члан 7.
Влада је у оквиру својих надлежности самостална.
Влада је одговорна Народној скупштини за вођење политике Републике Србије, за извршавање закона и других општих аката Народне скупштине, за стање у свим областима из своје надлежности и за рад органа државне управе и ималаца јавних овлашћења на нивоу Републике.
Овлашћења према органима државне управе и имаоцима јавних овлашћења на нивоу Републике
Члан 8.
Влада надзире рад органа државне управе, усмерава органе државне управе у спровођењу политике и извршавању закона и других општих аката и усклађује њихов рад.
Ако орган државне управе или ималац јавних овлашћења на нивоу Републике не донесе пропис, доноси га Влада ако би недоношење прописа могло изазвати штетне последице по живот или здравље људи, животну средину, привреду или имовину веће вредности.
Влада може поништити или укинути пропис органа државне управе који је у супротности са законом или прописом Владе и одредити рок за доношење новог прописа.
Јавност рада
Члан 9.
Рад Владе је јаван.
Влада је дужна да јавности омогући увид у свој рад, према закону којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја и пословнику Владе.
II. САСТАВ, МАНДАТ И УРЕЂЕЊЕ ВЛАДЕ
1. Састав Владе и положај чланова Владе
Састав Владе
Члан 10.
Владу чине председник Владе, један или више потпредседника Владе и ресорни министри.
Влада може имати министре без портфеља.
Број потпредседника Владе и министара без портфеља одређује Народна скупштина при сваком избору Владе, на предлог кандидата за председника Владе.
Неспојивост и сукоб интереса
Члан 11.
Члан Владе не може бити на другој јавној функцији у државном органу, органу аутономне покрајине, општине, града, града Београда, нити вршити делатност која је по закону неспојива с дужношћу члана Владе, нити створити могућност сукоба јавног и приватног интереса.
Члан Владе дужан је да се у свему повинује прописима којима се уређује сукоб интереса при вршењу јавних функција.
Председник Владе
Члан 12.
Председник Владе води и усмерава Владу, стара се о јединству политичког деловања Владе, усклађује рад чланова Владе, представља Владу и сазива и води њене седнице.
Председник Владе може осталим члановима Владе давати обавезна упутства и посебна задужења, сходно програму и политици Владе.
Председник Владе може бити и министар.
Чланови Владе, државни секретари и директори посебних организација и служби Владе дужни су да поштују и извршавају обавезна упутства и посебна задужења које им да председник Владе, сходно програму и политици Владе.
Члан Владе може захтевати да Влада одлучи да ли је при томе председник Владе прекорачио своја овлашћења.
Потпредседник Владе
Члан 13.
Потпредседник Владе усмерава и усклађује рад органа државне управе у областима које одреди председник Владе.
Председник Владе може овластити потпредседника Владе да руководи пројектом из делокруга више органа државне управе.
Потпредседник Владе може бити и министар.
У свему осталом на положај потпредседника Владе сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на министре.
Први потпредседник Владе
Члан 13а
Председник Владе одређује једног потпредседника Владе за првог потпредседника Владе , који га замењује за време одсутности или спречености са свим овлашћењима председника Владе, изузев овлашћења на предлагање избора или разрешења члана Владе.
Први потпредседник Владе помаже председнику Владе у вођењу и усмеравању Владе, старању о јединству политичког деловања Владе и усклађивању рада чланова Владе.
У свему осталом на положај првог потпредседника Владе сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на потпредседника Владе.
Министри
Члан 14.
Министар може подносити Влади предлоге за уређивање питања из надлежности Владе и Народне скупштине и захтевати да Влада заузме став о питању из његове надлежности.
Министар је дужан да обавештава Владу о свему што је битно за вођење политике и одлучивање Владе.
Министар је одговоран за спровођење програма и политике Владе, за одлуке и мере које је донео или пропустио да донесе или предузме и за извршавање обавезних упутстава и посебних задужења која му је одредио председник Владе.
2. Мандат Владе
Избор Владе
Члан 15.
Владу бира Народна скупштина после сваког конституисања, на предлог кандидата за председника Владе.
Народна скупштина одлучује о избору Владе у целини.
Влада је изабрана већином гласова од укупног броја народних посланика.
Почетак и престанак мандата Владе
Члан 16.
Мандат Владе тече од полагања заклетве пред Народном скупштином.
Заклетва гласи: "Заклињем се на оданост Републици Србији и својом чашћу обавезујем да ћу поштовати Устав и закон, да ћу дужност члана Владе вршити савесно, одговорно и предано и бити посвећен очувању Косова и Метохије унутар Републике Србије".
Влади престаје мандат са престанком мандата Народне скупштине, изгласавањем неповерења, неизгласавањем поверења, оставком Владе, изгласавањем неповерења председнику Владе и оставком председника Владе.
Овлашћења Владе и члана Владе после престанка мандата Владе
Члан 17.
Влада којој је престао мандат може вршити само текуће послове и не може предлагати Народној скупштини законе и друге опште акте нити доносити прописе, изузев ако је њихово доношење везано за законски рок или то налажу потребе државе, интереси одбране или природна, привредна или техничка несрећа.
Она не може постављати државне службенике на положај у органима државне управе, а при вршењу оснивачких права Републике Србије може једино да именује или да сагласност на именовање вршиоца дужности директора и чланова управног и надзорног одбора.
Влада којој је престао мандат не може председнику Републике предложити распуштање Народне скупштине.
Члан Владе коме је мандат престао услед престанка мандата Владе има иста овлашћења као члан Владе који је поднео оставку.
Неповерење Влади. Неповерење председнику Владе
Члан 18.
Најмање 60 народних посланика може предложити Народној скупштини да се Влади изгласа неповерење.
Влади је изгласано неповерење већином гласова од укупног броја народних посланика.
Предлог народних посланика се разматра на првој наредној седници Народне скупштине, а најраније по истеку пет дана од подношења предлога.
Предлог за изгласавање неповерења председнику Владе се разматра у истом року као и предлог за изгласавање неповерења Влади.
Поверење Влади
Члан 19.
Влада може предложити Народној скупштини да гласа о поверењу Влади.
Предлог Владе се разматра на првој наредној седници Народне скупштине, а најраније по истеку пет дана од подношења предлога.
Влада може захтевати да се гласа о поверењу Влади и на седници Народне скупштине која је у току.
Влади није изгласано поверење ако већина од укупног броја народних посланика не гласа за поверење Влади.
Оставка председника Владе. Оставка Владе
Члан 20.
Председник Владе може поднети оставку, коју упућује председнику Народне скупштине и о којој обавештава председника Републике и јавност.
Народна скупштина на првој наредној седници без расправе прима к знању да је председник Владе поднео оставку и тиме Влади престаје мандат.
Председник Владе може образложити оставку у Народној скупштини.
На подношење оставке целе Владе сходно се примењују одредбе о подношењу оставке председника Владе.
Престанак мандата министра
Члан 21.
Министру престаје мандат са сваким престанком мандата Владе, изгласавањем неповерења, разрешењем или оставком.
Министру је изгласано неповерење или разрешење већином гласова од укупног броја народних посланика.
Неповерење министру. Разрешење министра
Члан 22.
Предлог за изгласавање неповерења министру подноси Народној скупштини најмање 60 народних посланика.
Предлог за разрешење министра подноси Народној скупштини председник Владе.
Предлог за изгласавање неповерења министру почиње да се разматра у истом року као и предлог за изгласавање неповерења Влади.
Од подношења предлога председника Владе за разрешење министра до одлуке Народне скупштине министар не може вршити своја овлашћења, већ њих преузима члан Владе кога председник Владе овласти.
Оставка министра
Члан 23.
Министар може поднети оставку, коју упућује председнику Владе, а коју председник Владе прослеђује председнику Народне скупштине.
Народна скупштина на првој наредној седници без расправе прима к знању да је министар поднео оставку и тиме му престаје мандат.
Министар може образложити оставку у Народној скупштини.
Овлашћења министра који је поднео оставку
Члан 24.
Министар који је поднео оставку дужан је да врши текуће послове док му не престане мандат.
При томе он не може доносити прописе, изузев ако је њихово доношење везано за законски рок или то налажу потребе државе, интереси одбране или природна, привредна или техничка несрећа, а при вршењу оснивачких права Републике Србије може једино да именује или да сагласност на именовање вршиоца дужности директора и чланова управног и надзорног одбора.
Преузимање овлашћења министра коме је престао мандат. Избор новог министра
Члан 25.
Овлашћења министра коме је престао мандат врши члан Владе кога председник Владе овласти.
Председник Владе дужан је да предложи Народној скупштини избор новог министра у року од 15 дана од престанка мандата претходног министра.
Нови министар изабран је већином гласова од укупног броја народних посланика.
3. Уређење Владе
Доношење одлука Владе
Члан 26.
Влада одлуке доноси на седници, већином гласова свих чланова Владе.
У случају да Влада има паран број чланова, одлука Владе је донета и ако за њу гласа најмање половина свих чланова Владе, под условом да је за одлуку гласао председник Владе.
Начин рада и одлучивања Владе, и акти које доноси председник Владе, детаљније се уређују пословником Владе.
Представљање ставова Владе
Члан 26а
Чланови Владе, државни секретари и директори посебних организација и служби Владе дужни су да у јавним изјавама и наступима у јавности изражавају и заступају ставове Владе.
Одлуку Владе дужан је да заступа у јавности и члан Владе који је гласао против ње или је био уздржан.
Информације о раду Владе не могу се давати супротно начину одређеном пословником Владе или на начин на основу којег се не може утврдити који члан Владе, државни секретар и директор посебне организације и службе Владе даје информацију.
Кабинет председника Владе и кабинет потпредседника Владе
Члан 27.
Председник Владе и потпредседници Владе имају кабинете, који по њиховом налогу врше стручне и друге послове за њихове потребе. Председник и потпредседник Владе могу унутар кабинета именовати саветнике.
Радни однос у кабинету заснива се на одређено време, док траје дужност председника Владе односно потпредседника Владе. Права и обавезе саветника који не буду засновали радни однос уређују се уговором, према општим правилима грађанског права, а накнада за рад према мерилима која одреди Влада.
Кабинете воде шефови кабинета, које постављају и разрешавају председник Владе односно потпредседник Владе.
Шефу кабинета престаје мандат са престанком мандата председника Владе односно потпредседника Владе, оставком или разрешењем.
Савети председника Владе
Члан 28.
Председник Владе може да оснује савет за економски развој, савет за државне органе и јавне службе и друге савете. Састав савета одређује се актом о његовом оснивању.
Савет предлаже председнику Владе развојну политику у области за коју је основан, даје му мишљења о предлозима осталих чланова Владе, припрема предлоге које председник Владе износи ради разматрања на седници Владе и по налогу председника Владе разматра остала питања у области за коју је основан.
Чланове савета поставља и разрешава председник Владе и они нису у радном односу у Влади.
Генерални секретаријат Владе
Члан 29.
Влада има Генерални секретаријат Владе, који је задужен за стручне и друге послове за потребе Владе.
Делокруг Генералног секретаријата Владе детаљније се уређује уредбом и пословником Владе.
Генерални секретар Владе
Члан 30.
Влада има Генералног секретара Владе, кога поставља и разрешава Влада на предлог председника Владе.
Генерални секретар одговоран је председнику Владе и Влади.
Генерални секретар Владе води Генерални секретаријат Владе, стара се о извршавању аката Владе и о припреми седница Владе и помаже председнику Владе у другим пословима Владе.
Генералном секретару Владе мандат престаје постављењем новог Генералног секретара Владе, оставком или разрешењем.
Службе Владе
Члан 31.
Влада уредбом оснива службе за стручне или техничке послове за своје потребе или за послове заједничке за све или више органа државне управе, и прописује њихово уређење и делокруг.
На службе Владе примењују се прописи о уређењу, начину рада, финансирању и радним односима у органима државне управе, ако посебним прописом није што друго одређено.
Вођење служби Владе
Члан 32.
Службу Владе води директор који је одговоран председнику Владе или Генералном секретару Владе, а може је водити и министар без портфеља.
Директора службе Владе који је одговоран председнику Владе поставља Влада на предлог председника Владе.
Остале директоре служби Владе поставља Влада на предлог Генералног секретара Владе.
Председник Владе може потпредседнику Владе пренети своја овлашћења према директору службе који му је одговоран.
Радна тела Владе
Члан 33.
Влада образује стална радна тела, ради давања мишљења и предлога у питањима из надлежности Владе и усклађивања ставова органа државне управе пре разматрања неког предлога на седници Владе.
Влада може да образује повремена радна тела, ради разматрања појединих питања из своје надлежности и давања предлога, мишљења и стручних образложења.
Стална радна тела образују се пословником, а повремена радна тела одлуком којом се утврђују и њихов задатак и састав.
Влада може пословником овластити стална радна тела састављена искључиво од њених чланова за доношење појединачних аката из своје надлежности, изузев за постављења и разрешења функционера у органима државне управе и службама Владе.
III. ОДНОС СА НАРОДНОМ СКУПШТИНОМ И ПРЕДСЕДНИКОМ РЕПУБЛИКЕ
1. Однос Народне скупштине и Владе
Предлагање закона
Члан 34.
Влада предлаже законе и друге опште акте Народној скупштини и даје мишљења о предлозима закона и других општих аката које није сама предложила.
Предлагање буџета
Члан 35.
Влада сваке године предлаже Народној скупштини на усвајање буџет Републике Србије.
Предлог буџета подноси се Народној скупштини најкасније до 1. новембра текуће године.
Подношење извештаја Народној скупштини
Члан 36.
Влада подноси Народној скупштини извештај о свом раду за протеклу годину најкасније 60 дана пре подношења предлога завршног рачуна буџета Републике Србије.
На захтев Народне скупштине, Влада и сваки њен члан дужни су да јој поднесу извештај о свом раду.
Предлози Народне скупштине и Владе
Члан 37.
Влада је дужна да заузме став о предлогу Народне скупштине који је поднет у питању из надлежности Владе.
Влада може предложити Народној скупштини да расправи питање из надлежности Владе и да о њему заузме став.
Учешће у раду Народне скупштине
Члан 38.
Представници Владе учествују у раду Народне скупштине при усвајању закона и других општих аката које је предложила Влада.
При усвајању закона и других општих аката које Влада није предложила дужни су да учествују на захтев Народне скупштине.
Достављање података Народној скупштини
Члан 39.
Влада и сваки њен члан дужни су да доставе Народној скупштини извештаје и податке који су јој потребни ради расправљања питања везаних за рад Владе или њеног члана.
Члан 40.
Односи председника Републике и Владе заснивају се на сарадњи и на правима и дужностима који су одређени Уставом, законом и другим општим актима.
IV. АКТИ ВЛАДЕ
Уредба и пословник
Члан 42.
Влада уредбом подробније разрађује однос уређен законом, у складу са сврхом и циљем закона.
Влада доноси пословник којим, у складу са овим законом, прописује уређење, начин рада и одлучивања Владе.
Одлуке, решења и закључци
Члан 43.
Влада одлуком оснива јавна предузећа, установе и друге организације, предузима мере и уређује питања од општег значаја и одлучује о другим стварима за које је законом или уредбом одређено да их Влада уређује одлуком.
Влада решењем одлучује о постављењима, именовањима и разрешењима, у управним стварима и у другим питањима од појединачног значаја.
Кад не доноси друге акте, Влада доноси закључке.
Меморандум о буџету
Члан 44.
Влада усваја меморандум о буџету, који садржи основне циљеве политике јавних финансија и макроекономске политике.
Декларација
Члан 45.
Декларацијом се изражава став Владе о неком питању.
Објављивање аката Владе
Члан 46.
Уредбе, одлуке, пословник, меморандум о буџету и решења објављују се у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Остали акти Владе и председника Владе могу се објавити у „Службеном гласнику Републике Србије” ако је то овим законом или другим прописом одређено или ако тако при њиховом доношењу одлучи Влада.
V. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Доношење подзаконских прописа
Члан 47.
Влада је дужна да у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона донесе пословник Владе и пропише уређење и рад Генералног секретаријата Владе, кабинета председника Владе и потпредседника Владе, савета председника Владе и служби Владе.
Престанак важења Закона о Влади Републике Србије
Члан 48.
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о Влади Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 5/91 и 45/93).
До доношења подзаконских прописа предвиђених овим законом примењују се одредбе прописа донетих на основу Закона о Влади Републике Србије, изузев одредаба које су у супротности са овим законом.
Ступање закона на снагу
Члан 49.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана његовог објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У “ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ” ЗАКОНА
Закон о изменама и допуна Закона о Влади: “Службени гласник РС", број 101/2007-3
Члан 16.
Овлашћује се Законодавни одбор Народне скупштине да утврди пречишћен текст Закона о Влади.
Члан 17.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Закон о изменама и допунама Закона о Влади: "Службени гласник РС", број 65/2008-3
Члан 4.
Овлашћује се Законодавни одбор Народне скупштине да утврди пречишћени текст Закона о Влади.
Члан 5.
Овај закон ступа на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.