Zakon

Редакцијски пречишћен текст

 

 

ЗАКОН

о заштити топографија полупроводничких производа

"Службени гласник РС", бр. 55 од 25. јуна 2013, 66 од 18. септембра 2019.

I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет уређивања

Члан 1.

Овим законом уређује се заштита топографија полупроводничких производа.

Значење израза

Члан 2.

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) надлежни орган је орган државне управе који је надлежан за послове интелектуалне својине Републике Србије;

2) стваралац топографије је физичко лице које је својим интелектуалним напором створило топографију;

3) полупроводнички производ је готов производ или међупроизвод намењен обављању електронске функције, искључиво или заједно са другим функцијама, који се састоји од слоја полупроводничког материјала и од једног или више других слојева проводног, изолационог или полупроводничког материјала, распоређених у складу са унапред утврђеним тродимензионалним узорком;

4) топографија полупроводничког производа (у даљем тексту: топографија) je низ повезаних слика који представља тродимензионални узорак слојева од којих је полупроводнички производ састављен и у којем свака слика приказује узорак или део узорка површине полупроводничког производа у било којој фази његове производње, без обзира на начин који је приказан или кодиран;

5) комерцијална употреба је продаја, давање у закуп, давање лиценце или било који други начин комерцијалне дистрибуције заштићене топографије или полупроводничког производа који у себи садржи заштићену топографију или производа који у себи садржи такав полупроводнички производ, укључујући и понуду у те сврхе. Прва комерцијална употреба поверљиве пријаве није комерцијална употреба у смислу овог закона.

II. ПРЕДМЕТ И УСЛОВИ ЗАШТИТЕ

Предмет заштите

Члан 3.

Предмет заштите у складу са овим законом може бити само топографија у обиму у коме је резултат интелектуалног напора ствараоца и у коме није општепозната у индустрији полупроводничких производа.

Топографија која се састоји од комбинације елемената који су општепознати у индустрији полупроводничких производа може бити предмет заштите само у обиму у коме комбинација тих елемената посматрана у целини испуњава услове из става 1. овог члана.

*Службени гласник РС, број 66/2019

Обим заштите

Члан 4.

Заштиту у складу са овим законом ужива и део заштићене топографије који се може самостално употребљавати, као и уређај (главна ствар) који обухвата полупроводнички производ који у себи садржи заштићену топографију, ако се такав полупроводнички производ не може одвојити од главне ствари без њеног оштећења или уништења.

Заштита коју ужива топографија полупроводничких производа у складу са овим законом не може се проширити на идеју, поступак, систем, технику на којој је топографија заснована или шифровану информацију садржану у топографији осим на саму топографију.

Субјекти заштите

Члан 5.

Право на заштиту топографије има њен стваралац.

Ако је топографија створена као резултат интелектуалног напора више стваралаца, њима припада заједничко право на заштиту.

Ако је топографија створена у радном односу, право на заштиту има послодавац ствараоца топографије, ако уговором о раду није другачије уговорено.

На топографије створене у радном односу сходно се примењују одредбе закона којима се уређује заштита проналазака.

Ако је топографија створена на основу уговора који није уговор о раду, право на заштиту има уговорна страна која је топографију наручила, ако није другачије уговорено.

Право на заштиту имају правни следбеници лица из ст. 1, 2, 3. и 5. овог члана.

Ако више лица поднесе пријаву за заштиту заједнички створене топографије сматраће се, ако није између њих другачије одређено, да су њихови идеални делови једнаки.

На сва питања међусобних правних односа заједничких подносилаца пријаве која нису уређена овим законом примењиваће се одговарајуће одредбе закона којим се уређују својинско-правни односи и облигациони односи.

Право на заштиту

Члан 6.

Право на заштиту у складу са чланом 5. став 1. овог закона имају физичка лица која су држављани Републике Србије, односно неке од држава чланица Светске трговинске организације (у даљем тексту: СТО) или која имају пребивалиште на територији Републике Србије, односно на територији неке од држава чланица СТО.

Право на заштиту у складу са чланом 5. ст. 3. и 5. овог закона имају:

1) физичка лица која су држављани Републике Србије, односно неке од држава чланица Светске трговинске организације (у даљем тексту: СТО) или која имају пребивалиште на територији Републике Србије, односно на територији неке од држава чланица СТО;

2) правна лица која имају седиште на територији Републике Србије, односно на територији неке од држава чланица СТО.

Страна физичка лица која немају пребивалиште или правна лица која немају седиште на територији неке од држава чланица СТО имају право на заштиту ако то произилази уз међународних уговора који обавезују Републику Србију.

Члан 7.

Ако право на заштиту не могу остварити лица из члана 5. ст. 1, 3. и 5. овог закона јер не испуњавају услове из члана 6. овог закона, онда право на заштиту имају лица која испуњавају услове из члана 6. став 2. овог закона, а која:

1) су прва комерцијално употребила, на територији Републике Србије, односно на територији неке од држава чланица СТО, топографију која још увек није била комерцијално употребљена било где у свету;

2) имају искључиво овлашћење да комерцијално употребљавају топографију на територији Републике Србије, односно на територији неке од држава чланица СТО, од носиоца права на тој топографији.

Право на заштиту имају и правни следбеници лица из става 1. овог члана.

*Службени гласник РС, број 66/2019

Заступање

Члан 8.

Страно физичко које нема пребивалиште или правно лице које нема седиште на територији Републике Србије, у поступку пред надлежним органом, мора заступати лице уписано у Регистар заступника који води надлежни орган или домаћи адвокат.

На Регистар заступника из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе закона којим се уређују патенти, које се односе на Регистар заступника.

*Службени гласник РС, број 66/2019

III. САДРЖИНА, ОГРАНИЧЕЊА И ТРАЈАЊЕ ПРАВА ИЗ ПРИЗНАТЕ ТОПОГРАФИЈЕ

Садржина права

Члан 9.

Носилац права из признате топографије (у даљем тексту: носилац права) има искључиво право да забрани сваком трећем лицу да без његовог овлашћења:

1) умножава топографију у обиму у коме она ужива заштиту из члана 3. овог закона;

2) комерцијално употребљава или увози топографију заштићену ради комерцијалне употребе или полупроводнички производ који садржи топографију заштићену ради комерцијалне употребе.

*Службени гласник РС, број 66/2019

Ограничење права

Члан 10.

Не сматра се повредом права из члана 9. овог закона:

1) умножавање заштићене топографије за личну употребу у некомерцијалне сврхе;

2) умножавање топографије у циљу анализирања, процене или наставе о идејама, поступцима, системима или техникама садржаним у топографији или саме топографије;

3) ако неко лице, на основу анализе или истраживања заштићене топографије, створи топографију која испуњава услове из члана 3. ст. 1. и 2. овог закона.

Исцрпљење права

Члан 11.

Искључиво право носиоца права да забрани сваком трећем лицу да без његовог овлашћења предузима радње из члана 9. овог закона исцрпљује се за територију Републике Србије након стављања заштићене топографије или полупроводничког производа који у себи садржи заштићену топографију у промет на територији Републике Србије од стране носиоца права или другог лица које има његово овлашћење.

Настанак права

Члан 12.

Искључиво право носиоца права да забрани сваком трећем лицу да без његовог овлашћења предузима радње из члана 9. овог закона настаје даном прве комерцијалне употребе топографије било где у свету или даном подношења пријаве за признање права на топографију (у даљем тексту: пријава) којој је признат датум подношења, зависно од тога који је дан ранији.

Престанак права

Члан 13.

Право из члана 12. овога закона престаје истеком календарске године у којој се навршава десет година од дана настанка искључивих права.

Означавање топографије

Члан 14.

За време трајања искључивих права носилац права може полупроводнички производ који у себи садржи заштићену топографију обележавати великим словом „Т”.

IV. ПРОМЕТ ПРАВА

Члан 15.

Право на топографију може бити, у целини или делимично, предмет преноса права на основу уговора о преносу, статусне промене носиоца права, наслеђивања, судске и административне одлуке.

Поједина или сва овлашћења из права на топографију могу, са ограничењима или без њих, бити предмет уступања на основу уговора о лиценци.

Право на топографију може бити предмет залоге на основу уговора о залози, одлуке суда или одлуке другог државног органа.

Уговори из ст. 1–3. овог члана су пуноважни само ако су састављени у писаној форми.

Пренос права, лиценца и залога уписују се у одговарајући регистар надлежног органа.

На пренос права, лиценцу и залогу сходно се примењују одредбе закона којима се уређује правна заштита проналазака.

V. ПОСТУПАК ЗАШТИТЕ

Заједничке одредбе

Члан 16.

Поступак за признање топографије остварује се у управном поступку који води надлежни орган.

На поједина питања која нису уређена овим законом, посебно на питања која се односе на жалбу, одустанак, повраћај у пређашње стање и друга питања примењују се одговарајуће одредбе закона који уређује општи управни поступак.

Таксе

Члан 17.

У управном поступку пред надлежним органом плаћају се републичке административне таксе, за које се надлежном органу достављају докази о уплатама.

Регистри

Члан 18.

Надлежни орган води Регистар топографија.

Регистар топографија садржи: број и признати датум подношења пријаве за признање топографије; назив топографије; податке о подносиоцу пријаве, односно носиоцу права: лично име, адресу и држављанство, односно пословно име и седиште; податке о ствараоцу: лично име и адресу, односно податак о достављеној изјави ствараоца да не жели да подаци о њему буду објављени у службеном гласилу, односно наведени у Регистру топографија, као и у другим исправама прописаним законом; податке о заступнику: лично име и адресу, односно пословно име и седиште; датум настанка топографије, ако топографија није комерцијално употребљена, односно датум прве комерцијалне употребе и назив државе у којој је први пут комерцијално употребљена; регистарски број топографије; датум објаве података уписаних у Регистар топографија и број службеног гласила надлежног органа (у даљем тексту: службено гласило); промене (пренос права, лиценца, залога и др.); датум и основ престанка права и податке о току и начину окончања поступка по поднетој пријави.

*Службени гласник РС, број 66/2019

Покретање поступка за признање топографије

Члан 19.

Поступак за признање топографије покреће се подношењем пријаве за признање топографије надлежном органу.

Пријава се подноси на српском језику.

Употреба специјалних техничких термина на енглеском језику допуштена је само ако су ти термини у употреби у области технике на коју се топографија односи. У осталим случајевима такви термини се могу користити уз објашњење на српском језику.

Надлежни орган не проверава да ли подносилац пријаве има право на подношење пријаве.

За сваку топографију подноси се посебна пријава.

Надлежни орган ближе прописује начин подношења пријаве.

Рок за подношење пријаве

Члан 20.

Ради остваривања и важења искључивог права носиоца из члана 9. овог закона, пријава за признање топографије која садржи податке о подносиоцу пријаве и један од прилога којим се топографија идентификује мора се поднети надлежном органу у року од две године од датума прве комерцијалне употребе топографије било где у свету.

Ако топографија није комерцијално употребљена нигде у свету, пријава из става 1. овог члана не може се надлежном органу поднети након протека 15 година од дана њеног настанка.

*Службени гласник РС, број 66/2019

Садржина пријаве за признање топографије

Члан 21.

Пријава за признање топографије садржи:

1) захтев за признање топографије;

2) прилоге којима се топографија идентификује;

3) примерак полупроводничког производа који садржи топографију, ако је полупроводнички производ комерцијално употребљен;

4) изјаву где и када је топографија први пут комерцијално употребљена, ако је датум прве комерцијалне употребе ранији од датума подношења пријаве;

5) изјаву о правном основу стицања права на подношење пријаве, ако подносилац пријаве није стваралац топографије;

6) изјаву о датуму настанка топографије ако топографија није комерцијално употребљена;

7) податак о достављеној изјави ствараоца да не жели да подаци о њему буду објављени у службеном гласилу, односно наведени у Регистру топографија, као и у другим исправама прописаним законом;

8) изјаву о заједничком представнику, ако постоји више подносилаца пријаве или пуномоћје, ако се пријава подноси преко заступника;

9) доказ о уплати прописане таксе за подношење захтева за упис.

Захтев из става 1. тачка 1) овог члана садржи: изјаву подносиоца захтева да тражи признање топографије; податке о подносиоцу захтева; податке о ствараоцу, односно податак о достављеној изјави ствараоца да не жели да подаци о њему буду објављени у службеном гласилу, односно наведени у Регистру топографија, као и у другим исправама прописаним законом; податке о заступнику, ако се захтев подноси преко заступника; назив топографије; датум настанка топографије, ако топографија није комерцијално употребљена, односно датум и место прве комерцијалне употребе топографије било где у свету; потпис подносиоца захтева, односно заступника.

Надлежни орган прописује садржину прилога којима се топографија идентификује.

*Службени гласник РС, број 66/2019

Пословна тајна

Члан 22.

Подносилац пријаве, при подношењу пријаве, део прилога из члана 21. став 1. тачка 2) овог закона означава податке који су заштићени као пословна тајна.

На делове пријаве из става 1. овог члана, примењује се закон којим се уређује заштита пословне тајне.

Признати датум подношења

Члан 23.

Надлежни орган признаће датум подношења пријаве пријави која садржи податке о подносиоцу пријаве и један од прилога којим се топографија идентификује.

Испитивање пријаве

Члан 24.

По пријему пријаве за признање топографије надлежни орган испитује:

1) да ли је пријава поднета у року из члана 20. овог закона;

2) да ли је пријава поднета у смислу члана 8. овог закона, ако је подносилац пријаве страно лице;

3) да ли је за сваку топографију поднета посебна пријава у смислу члана 19. став 5. овог закона;

4) да ли поднета пријава садржи захтев за признање топографије и прилоге који се подносе уз тај захтев;

5) да ли захтев за признање топографије и прилози који се подносе уз тај захтев имају прописану садржину;

6) да ли је плаћена такса за подношење пријаве.

Ако пријава за признање топографије не испуњава све услове из става 1. овог члана, надлежни орган ће подносиоца пријаве позвати да у року, који не може бити краћи од два месеца, нити дужи од три месеца, отклони недостатке наведене у позиву.

Ако подносилац захтева не отклони недостатке наведене у позиву из става 2. овог члана, надлежни орган ће пријаву за признање топографије одбацити.

Ако пријава за признање топографије испуњава услове из става 1. овог члана, надлежни орган утврђује да ли је предмет пријаве топографија у смислу члана 2. став 1. тачка 4. овог закона.

Ако надлежни орган утврди да су испуњени услови из става 4. овог члана донеће решење о признању топографије.

Ако пријава за признање топографије не испуњава услове из става 4. овог члана надлежни орган ће позвати подносиоца пријаве да у року који не може бити краћи од два месеца, нити дужи од три месеца отклони недостатке наведене у позиву, односно да се изјасни о разлозима одбијања.

Ако подносилац пријаве не отклони или се не изјасни о разлозима одбијања у остављеном року, надлежни орган ће одбити захтев за признање топографије.

На образложен захтев подносиоца пријаве надлежни орган ће продужити рок из ст. 2. и 6. овог члана за време које сматра оправданим али не дуже од три месеца.

Регистрација, издавање исправе и објава признатог права

Члан 25.

Признато право на топографију уписује се у Регистар топографија.

По извршеном упису у Регистар топографија носиоцу права се издаје исправа о признатој топографији која садржи: регистарски број топографије; податке о носиоцу права; податке о ствараоцу; назив топографије; датум до ког важи топографија и датум издавања исправе.

Опис и приказ топографије су саставни делови исправе из става 2. овог члана.

Подаци о признатој топографији уписани у Регистар топографија објављују се у службеном гласилу.

*Службени гласник РС, број 66/2019

Стављање топографије на увид јавности

Члан 26.

До уписа у Регистар топографија надлежни орган дозволиће увид у пријаву за признање топографије и њено копирање у присуству службеног лица на писани захтев подносиоца пријаве или лица које има његово овлашћење.

Делови прилога означени као пословна тајна не смеју бити доступни трећим лицима без дозволе подносиоца пријаве, носиоца права или без судске одлуке.

Делове топографије који представљају пословну тајну, а који су представљени у графичком облику треба прекрити, шрафирањем или на други начин, на једној од копија приказа топографије. Само та копија даје се на увид јавности. На осталим копијама приказ топографије мора бити видљив.

Право на слободан приступ информацијама од јавног значаја садржаним у пријави за признање топографије остварује се у складу са законом којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја.

*Службени гласник РС, број 66/2019

Упис у регистар промене података

Члан 27.

Надлежни орган ће на уредан захтев подносиоца пријаве или носиоца уписати промену података у одговарајући регистар надлежног органа.

Надлежни орган објављује у службеном гласилу промену података који су уписани у одговарајући регистар.

Брисан је ранији став 3. (види члан 10. Закона - 66/2019-39)

Прикупљање, обрада и заштита података

*Службени гласник РС, број 66/2019

Члан 27a

Надлежни орган приликом прикупљања и обраде података о личности поступа у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.

*Службени гласник РС, број 66/2019

VI. ОГЛАШАВАЊЕ НИШТАВИМ РЕШЕЊА О ПРИЗНАЊУ ПРАВА НА ТОПОГРАФИЈУ

Разлози за оглашавање ништавим

Члан 28.

Надлежни орган може решење о признању права на топографију у било које време огласити ништавим на предлог било ког лица, ако утврди да:

1) предмет заштите није топографија у смислу члана 2. став 1. тачка 4. овог закона;

2) топографија не испуњава услове за заштиту у смислу члана 3. овог закона;

3) пријава није поднета у року из члана 20. овог закона;

4) носилац права нема право на заштиту у смислу чл. 6. и 7. овог закона ;

5) прилози из члана 21. овог закона немају прописану садржину;

6) прилози из члана 21. став 1. тачка 2) овог закона не одговарају полупроводничком производу за који је поднет захтев за признање права на топографију.

Брисан је ранији став 2. (види члан 12. Закона - 66/2019-39)

*Службени гласник РС, број 66/2019

Поступак оглашавања ништавим

Члан 29.

Надлежни орган ће уредан предлог са прилозима доставити носиоцу топографије и позвати га да, у року који не може бити дужи од 30 дана од пријема позива, достави свој одговор, у два примерка.

У току поступка за оглашавање ништавим надлежни орган позива странке, онолико пута колико сматра да је потребно, да у року од 30 дана доставе своје примедбе на поднеске друге стране.

У току поступка за оглашавање ништавим, надлежни орган одржава усмену расправу ако оцени да је њено одржавање нужно за утврђивање битних чињеница за доношење одлуке по предлогу.

Ако странке не дођу на усмену расправу надлежни орган може одлучити о предлогу за оглашавање ништавим на основу расположивих доказа.

Подаци из решења о оглашавању ништавим топографије објављују се у службеном гласилу.

Надлежни орган ближе прописује врсту података који се објављују у службеном гласилу надлежног органа.

Члан 30.

Оглашавање ништавим решења о признању топографије нема ретроактивно дејство на правоснажне судске одлуке у вези са утврђивањем повреде права, као и на закључене уговоре о преносу права, односно уступању лиценце, ако су и у мери у којој су ти уговори извршени, под условом да је тужилац, односно носилац права био савестан.

VII. ПОВЕРЉИВА ПРИЈАВА

Члан 31.

Пријава топографије, за коју се утврди да је од значаја за одбрану или безбедност Републике Србије сматра се поверљивом.

На поверљиву пријаву сходно се примењују одредбе закона којим се уређује правна заштита проналазака.

VIII. ГРАЂАНСКОПРАВНА ЗАШТИТА

Члан 32.

Свако неовлашћено предузимање било које радње из члана 9. овог закона сматра се повредом права на топографију.

Не сматра се повредом права на топографију комерцијална употреба полупроводничког производа у коме је садржана заштићена топографија, ако лице које је набавило полупроводнички производ у том тренутку није знало или није могло знати да је у њему садржана заштићена топографија.

На захтев носиоца права суд може обавезати лице из става 2. овог члана да плати накнаду за комерцијалну употребу полупроводничког производа који садржи заштићену топографију,  од тренутка када је сазнало или је било у могућности да сазна да је топографија заштићена.

Одредбе ст. 2. и 3. овог члана примењују се и на правне следбенике лица које је стекло полупроводнички производ на коме постоје искључива права на признатој топографији.

Висина накнаде која припада носиоцу одређује се у висини накнаде коју би носилац права добио за слободно уговорену лиценцу за ту топографију.

Ако носилац докаже да је неко лице, пре датума из члана 12. овог закона, преваром отпочело производњу, комерцијалну употребу или увоз у те сврхе заштићене топографије , суд ће то лице обавезати да носиоцу плати накнаду из става 5. овог члана.

На грађанскоправну заштиту топографије сходно се примењују одредбе о грађанскоправној заштити закона којим се уређује заштита проналазака.

*Службени гласник РС, број 66/2019

IX. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Привредни преступ

Члан 33.

Казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 100.000 до 3.000.000 динара привредно друштво или друго правно лице које на начин из члана 32. овог закона повреди топографију, односно право из пријаве.

За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000 динара одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу.

За привредне преступе из става 1. овог члана могу се изрећи заштитне мере одузимање предмета и јавно објављивање пресуде у складу са законом којим се уређују привредни преступи.

Прекршаји

Члан 34.

Казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара предузетник ако повреди топографију или право из пријаве на начин из члана 32. овог закона.

За радње из става 1. овог члана казниће се и физичко лице новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара.

За прекршаје из става 1. овог члана може се изрећи заштитна мера одузимање предмета у складу са законом којим се уређују прекршаји.

Суд који је донео пресуду за прекршај из става 1. овог члана одредиће у складу са посебним прописима да ли ће се одузети предмети уништити, продати или предати заинтересованом органу односно организацији.

Члан 35.

Казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 1.000.000 динара правно лице које се неовлашћено бави заступањем у остваривању права из члана 8. овог закона.

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај физичко лице или одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара.

X. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 36.

Регистар пријава и Регистар топографија који су установљени Законом о заштити топографија интегрисаних кола („Службени гласник РС”, број 104/09), настављају да се воде у складу са овим законом.

Топографије које важе на дан ступања на снагу овог закона остају и даље на снази и на њих ће се примењивати одредбе овог закона.

Одредбе овог закона примењиваће се и на пријаве за признање топографије поднете до дана ступања на снагу овог закона по којима управни поступак није окончан, као и на друге започете поступке у вези са признатим топографијама који до дана ступања на снагу овог закона нису окончани.

Члан 37.

Подзаконски прописи за извршење овог закона биће донети у року од четири месеца од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења подзаконских прописа из става 1. овог члана примењују се прописи донети на основу Закона о заштити топографија интегрисаних кола („Службени гласник РС”, број 104/09), ако нису супротни овом закону.

Члан 38.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о заштити топографија интегрисаних кола („Службени гласник РС”, број 104/09).

Члан 39.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У „ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ“ ЗАКОНА

Закон о изменама и допунама Закона о заштити топографија полупроводничких производа: „Службени гласник РС“, број 66/2019-39

Члан 14.

Регистар пријава топографија и Регистар топографија, установљени Законом о заштити топографија полупроводничких производа („Службени гласник РСˮ, број 55/13), настављају да се воде као Регистар топографија, у складу са овим законом.

Члан 15.

Подзаконски пропис из члана 7. овог закона донеће се у року од четири месеца од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења подзаконског прописа из става 1. овог члана, примењују се одредбе подзаконског прописа донетог на основу члана 21. став 2. Закона о заштити топографија полупроводничких производа („Службени гласник РС”, број 55/13), ако нису у супротности са овим законом.

Члан 16.

Од дана приступања Републике Србије Европској унији, одредба члана 6. став 1. Закона о заштити топографија полупроводничких производа („Службени гласник РСˮ, број 55/13) примењиваће се на физичка лица која су држављани неке од држава чланица Европске уније или Европског економског простора, односно чланица СТО или која имају пребивалиште на територији неке од тих држава.

Од дана приступања Републике Србије Европској унији, одредба члана 6. став 2. Закона о заштити топографија полупроводничких производа („Службени гласник РСˮ, број 55/13) примењиваће се на:

1) физичка лица која су држављани неке од држава чланица Европске уније или Европског економског простора, односно чланица СТО или која имају пребивалиште на територији неке од тих држава;

2) правна лица која имају седиште на територији неке од држава чланица Европске уније или Европског економског простора, односно чланица СТО.

Од дана приступања Републике Србије Европској унији, одредбе члана 2. овог закона примењиваће се на лица из члана 6. став 2. Закона о заштити топографија полупроводничких производа („Службени гласник РСˮ, број 55/13), а која:

1) су прва комерцијално употребила топографију на територији неке од држава чланица Европске уније или Европског економског простора, односно чланица СТО, која још увек није била комерцијално употребљена било где у свету;

2) имају искључиво овлашћење да комерцијално употребљавају топографију на територији неке од држава чланица Европске уније или Европског економског простора, односно чланица СТО, од носиоца права на тој топографији.

Од дана приступања Републике Србије Европској унији, одредба члана 11. Закона о заштити топографија полупроводничких производа („Службени гласник РСˮ, број 55/13), примењиваће се и на топографију, односно полупроводнички производ који у себи садржи заштићену топографију, стављену у промет на територији неке од држава чланица Европске уније или Европског економског простора, односно чланица СТО, од стране носиоца права или другог лица које он овласти.

Члан 17.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.