Редакцијски пречишћен текст
ЗАКОН
о буџету Републике Србије за 2020. годину
"Службени гласник РС", бр. 84 од 29. новембра 2019, 60 од 24. априла 2020 - др. пропис, 62 од 29. априла 2020 - др. закон, 65 од 6. маја 2020 - др. закон, 135 од 12. новембра 2020.
I. ОПШТИ ДЕО
Члан 1.
Овим законом уређују се општи приходи и примања, расходи и издаци буџета Републике Србије за 2020. годину, њихово извршавање, обим задуживања за потребе финансирања дефицита и конкретних пројеката и давање гаранција, управљање јавним дугом, коришћење донација, пројектних зајмова, коришћење прихода од продаје добара и услуга буџетских корисника и права и обавезе корисника буџетских средстава.
Буџет Републике Србије за 2020. годину састоји се од:
|
А. РАЧУН ПРИХОДА И ПРИМАЊА, РАСХОДА И ИЗДАТАКА |
у динарима |
|
Укупни приходи и примања остварена по основу продаје нефинансијске имовине |
1.291.354.655.400 |
|
Укупни расходи и издаци за набавку нефинансијске имовине |
1.728.205.379.826 |
|
Буџетски суфицит/дефицит |
–436.850.724.426 |
|
Издаци за отплату главнице (у циљу спровођења јавних политика) |
7.800.000.000 |
|
Издаци за набавку финансијске имовине (у циљу спровођења јавних политика) |
38.405.955.000 |
|
Укупан фискални суфицит/дефицит |
–483.056.679.426 |
|
Б. РАЧУН ФИНАНСИРАЊА |
|
|
Примања од задуживања и продаје финансијске имовине |
911.500.000.000 |
|
Издаци за отплату главнице и набавку финансијске имовине |
418.581.887.000 |
|
Нето финансирање |
483.056.679.426 |
|
Промена стања на рачуну |
9.861.433.574 |
Приходи и примања остварена по основу продаје нефинансијске имовине утврђени су у следећим износима у Рачуну прихода и примања, расхода и издатака:
|
Eкономскa класификацијa |
Износ у динарима |
|
|
УКУПНИ ПРИХОДИ И ПРИМАЊА |
1.291.354.655.400 |
|
|
1. Порески приходи |
71 |
1.090.000.000.000 |
|
1.1. Порез на доходак грађана |
7111 |
66.500.000.000 |
|
1.2. Порез на добит правних лица |
7112 |
113.000.000.000 |
|
1.3. Порез на додату вредност |
7141 |
547.500.000.000 |
|
– Порез на додату вредност у земљи |
98.500.000.000 |
|
|
– Порез на додату вредност из увоза |
449.000.000.000 |
|
|
1.4. Акцизе |
717 |
299.700.000.000 |
|
– Акцизе на деривате нафте |
160.000.000.000 |
|
|
– Акцизе на дуванске прерађевине |
104.000.000.000 |
|
|
– Остале акцизе |
35.700.000.000 |
|
|
1.5. Царине |
715 |
51.000.000.000 |
|
1.6. Остали порески приходи |
7145 |
12.300.000.000 |
|
2. Непорески приходи и примања од продаје нефинансијске имовине |
187.517.253.000 |
|
|
Редовни непорески приходи |
93.900.000.000 |
|
|
– Приходи од имовине |
741 |
14.500.000.000 |
|
– Таксе |
742 |
16.200.000.000 |
|
– Приходи од продаје добара и услуга |
742 |
24.400.000.000 |
|
– Новчане казне |
743 |
8.000.000.000 |
|
– Oстали редовни непорески приходи |
714,745,73 |
25.300.000.000 |
|
– Примања од продаје нефинансијске имовине |
8 |
5.500.000.000 |
|
Ванредни непорески приходи |
50.200.000.000 |
|
|
– Добит јавних агенција |
741 |
3.400.000.000 |
|
– Део добити јавних предузећа и дивиденде буџета |
741, 745 |
24.100.000.000 |
|
– Остали ванредни приходи |
745 |
22.700.000.000 |
|
Непорески приходи индиректних корисника |
43.417.253.000 |
|
|
– Трансфери између буџетских корисника на различитом нивоу власти |
733 |
21.900.960.000 |
|
– Приходи од продаје добара и услуга |
742 |
21.516.293.000 |
|
3. Донације |
731,732,744 |
13.837.402.400 |
Расходи, издаци за набавку нефинансијске имовине, издаци за отплату главнице (у циљу спровођења јавних политика) и издаци за набавку финансијске имовине (у циљу спровођења јавних политика) утврђени су у следећим износима у Рачуну прихода и примања, расхода и издатака:
|
ОПИС |
Eкономскa класификацијa |
Износ у динарима |
|
УКУПНИ РАСХОДИ И ИЗДАЦИ |
1.774.411.334.826 |
|
|
1.Текући расходи |
4 |
1.526.560.374.541 |
|
1.1. Расходи за запослене |
41 |
322.415.400.455 |
|
– Плате, додаци и накнаде запослених (зараде) |
411 |
250.403.187.349 |
|
– Социјални доприноси на терет послодавца |
412 |
47.340.558.040 |
|
– Остали расходи за запослене |
413 до 417 |
24.671.655.066 |
|
1.2. Коришћење услуга и роба |
42 |
135.424.217.087 |
|
1.3. Отплата камата и пратећи трошкови задуживања |
44 |
108.454.150.000 |
|
– Отплата домаћих камата |
441 |
54.868.287.000 |
|
– Отплата страних камата |
442 |
43.250.000.000 |
|
– Отплата камата по гаранцијама |
443 |
2.000.000.000 |
|
– Пратећи трошкови задуживања |
444 |
8.335.863.000 |
|
1.4. Субвенције |
45 |
278.158.784.000 |
|
– Субвенције у привреди |
145.538.573.000 |
|
|
– Субвенције у пољопривреди |
46.784.627.000 |
|
|
– Субвенције за железницу |
14.042.000.000 |
|
|
– Субвенције за путеве |
44.600.000.000 |
|
|
– Субвенције у области туризма |
3.003.500.000 |
|
|
– Субвенције за културу |
1.679.625.000 |
|
|
– Остале субвенције |
22.510.459.000 |
|
|
1.5. Донације страним владама |
461 |
275.320.000 |
|
1.6. Дотације међународним организацијама |
462 |
6.146.696.785 |
|
1.7. Трансфери осталим нивоима власти |
463 |
93.831.165.920 |
|
– Трансфери општинама и градовима |
463 |
34.243.466.000 |
|
– Трансфери за запослене у образовању на територији АПВ |
463 |
36.217.213.000 |
|
– Остали трансфери |
463 |
23.370.486.920 |
|
1.8. Дотације организацијама за обавезно социјално осигурање |
464 |
341.626.626.000 |
|
– Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање |
209.960.320.000 |
|
|
– Национална служба за запошљавање |
2.689.280.000 |
|
|
– Републички фонд за здравствено осигурање |
123.311.542.000 |
|
|
– Фонд за социјално осигурање војних осигураника |
440.000.000 |
|
|
– Остали трансфери |
5.225.484.000 |
|
|
1.9. Остале дотације и трансфери |
465 |
9.913.036.500 |
|
1.10. Социјално осигурање и социјална заштита |
47 |
119.074.138.000 |
|
– Дечја заштита |
61.080.847.000 |
|
|
– Борачко-инвалидска заштита |
14.561.580.000 |
|
|
– Социјална заштита |
31.802.977.000 |
|
|
– Транзициони фонд |
310.000.000 |
|
|
– Ученички стандард |
2.327.000.000 |
|
|
– Студентски стандард |
3.852.100.000 |
|
|
– Фонд за младе таленте |
675.147.000 |
|
|
– Спортске стипендије, награде и признања |
1.207.600.000 |
|
|
– Избегла и расељена лица |
1.203.670.000 |
|
|
– Остала социјална заштита из буџета |
2.053.217.000 |
|
|
1.11. Остали текући расходи |
43, 48 и 49 |
111.240.839.794 |
|
– Средства резерви |
499 |
2.260.796.000 |
|
– Остали текући расходи |
43 и 48 |
108.980.043.794 |
|
2. Издаци за нефинансијску имовину |
5 |
201.645.005.285 |
|
3. Издаци за отплату главнице (у циљу спровођења јавних политика) |
61 |
7.800.000.000 |
|
4. Издаци за набавку финансијске имовине (у циљу спровођења јавних политика) |
62 |
38.405.955.000 |
Примања од задуживања и издаци за набавку финансијске имовине и отплату главнице дуга утврђују се у Рачуну финансирања у следећим износима:
|
Б. РАЧУН ФИНАНСИРАЊА |
Eкономскa класификацијa |
Износ у динарима |
|
Нето финансирање |
483.056.679.426 |
|
|
Примања од задуживања и примања од продаје домаће финансијске имовине |
9 |
911.500.000.000 |
|
Примања од задуживања |
91 |
903.000.000.000 |
|
Примања од емитовања хартија од вредности на домаћем финансијском тржишту (записи и обвезнице емитоване на домаћем финансијском тржишту у домаћој и страној валути – дисконтована продајна вредност) |
9111 |
455.000.000.000 |
|
Примања од емитовања хартија од вредности на међународном финансијском тржишту (Еврообвезнице – државне хартије од вредности емитоване на међународном финансијском тржишту у домаћој и страној валути – прилив по продајној цени) |
9121 |
377.000.000.000 |
|
Примања од домаћег и иностраног задуживања (примљени кредити од домаћих и иностраних финансијских комерцијалних и мултилатералних институција и иностраних влада) |
9112–9119 9122–9129 |
71.000.000.000 |
|
Примања од продаје домаће финансијске имовине |
92 |
8.500.000.000 |
|
Издаци за отплату главнице и набавку финансијске имовине |
6 |
418.581.887.000 |
|
Издаци за отплату кредита |
61 |
400.200.000.000 |
|
Отплата главнице домаћим кредиторима |
611 |
190.000.000.000 |
|
Отплата главнице страним кредиторима |
612 |
205.200.000.000 |
|
Отплата главнице по гаранцијама |
613 |
5.000.000.000 |
|
Издаци за набавку финансијске имовине |
62 |
18.381.887.000 |
|
Промена стања на рачуну |
9.861.433.574 |
Члан 2.
Потребна средства за финансирање буџетског дефицита, набавку финансијске имовине и отплату главнице по основу дугова домаћим и страним зајмодавцима за директне и индиректне обавезе Републике Србије (укључујући и операције са заменом дуга пре рока доспећа) из члана 1. овог закона у укупном износу од 901.638.566.426 динара, планирано је да се обезбеде из зајмова домаћих и међународних комерцијалних и мултилатералних финансијских институција и иностраних влада у износу од највише 71.000.000.000 динара, кроз емитовање државних хартија од вредности (државних записа и обвезница на домаћем финансијском тржишту у домаћој и страној валути) у износу од највише 455.000.000.000 динара, из примања остварених од емисије еврообвезница (државних хартија од вредности емитованих на међународном финансијском тржишту у домаћој и страној валути) у износу од највише 377.000.000.000 динара и из примања од продаје домаће финансијске имовине у износу од највише 8.500.000.000 динара.
У случају остварења максималних планираних примања по основу задуживања из става 1. овог члана, неопходних за финансирање дефицита, отплату дуга и набавку финансијске имовине, износ од 9.861.433.574 динара, представљаће позитивну промену стања на рачуну.
У случају да није могуће остварити примања по основу задуживања у планираној пропорцији између зајмова и емитованих државних хартија од вредности на домаћем и међународном финансијском тржишту, могућа је промена структуре у оквиру датих извора финансирања, уз услов да се не пређе укупан износ планираних средстава за дату намену у висини од 911.500.000.000 динара.
За финансирање буџетског дефицита и отплате доспелих обавеза по основу јавног дуга, могу се током 2020. године користити средства са консолидованог рачуна трезора Републике Србије, до износа који не угрожава ликвидност тог рачуна.
Уколико на крају 2020. године буде постојала позајмица са консолидованог рачуна трезора, у зависности од услова на финансијском тржишту, може се пренети у наредну годину.
Уколико се у току године обезбеде примања од приватизације или повољнијих дугорочних концесионалних зајмова, пропорционално ће се смањивати други кредитни извори и емисије државних хартија од вредности на домаћем и међународном финансијском тржишту из става 1. овог члана.
Члан 3.1
А. У 2020. години издаће се гаранције Републике Србије до износа од 105.120.922.800 динара (EUR 807.000.000 и KWD 18.000.000), и то:1
Члан 4.
Средства за суфинансирање и предфинансирање пројеката у оквиру Инструмента за претприступну помоћ Европске уније у 2020. години утврђена су у Посебном делу овог закона и односе се на следеће пројекте:
Члан 5.
Преглед планираних капиталних издатака буџетских корисника за текућу и наредне две буџетске године:
Члан 6.
У оквиру Раздела 21 – Министарство привреде, Програм 1510 – Привлачење инвестиција, Функција 410 – Општи економски и комерцијални послови и послови по питању рада, Програмска активност/Пројекат 0003 – Улагања од посебног значаја, планирана су средства за измирење обавеза по уговорима ради подстицања инвестиција у привреди, и то:
– у 2020. години у износу до 9.820.000.000 динара;
– у 2021. години у износу до 12.000.000.000 динара;
– у 2022. години у износу до 12.000.000.000 динара.
У оквиру опредељених износа средстaва у ставу 1. овог члана извршавају се преузете, а неизмирене обавезе из претходних година, укључујући и обавезе које ће се преузимати у наведеним годинама, у складу са законом који уређује улагања и законом који уређује опште услове и поступак контроле државне помоћи, које доспевају на плаћање у тим годинама.
Уколико се обавезе преузимају и по истеку три фискалне године, укупан износ тих обавеза за сваку годину не може бити већи од износа опредељеног за 2020. годину.
У оквиру Раздела 24 – Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Глава 24.10 – Управа за аграрна плаћања, Програм 0103 – Подстицаји у пољопривреди и руралном развоју, Функција 420 – Пољопривреда, шумарство, лов и риболов, Програмска активност/Пројекат 4005 – ИПАРД, планирана су средства за измирење обавеза за подстицаје у пољопривреди и руралном развоју из ИПАРД 2 програма, и то:
– у 2020. години у износу до 3.174.000.000 динара;
– у 2021. години у износу до 6.294.000.000 динара;
– у 2022. години у износу до 6.294.000.000 динара.
У оквиру опредељених износа средстaва у ставу 4. овог члана извршавају се преузете, а неизмирене обавезе из претходних година, укључујући и обавезе које ће се преузимати у наведеним годинама, у складу са Законом о потврђивању Оквирног споразума између Републике Србије и Европске комисије о правилима за спровођење финансијске помоћи Европске уније Републици Србији у оквиру инструмента за претприступну помоћ (ИПА II) („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 19/14), секторским споразумом између Владе Републике Србије и Европске комисије о механизмима примене финансијске помоћи Уније Републици Србији у оквиру инструмента за претприступну помоћ у области подршке пољопривреди и руралном развоју (ИПАРД), као и законом који уређује пољопривреду и рурални развој, које доспевају на плаћање у тим годинама.
Уколико се обавезе преузимају и по истеку три фискалне године, укупан износ тих обавеза за сваку годину не може бити већи од износа опредељеног за 2020. годину.
Члан 7.
Буџету Аутономне покрајинe Војводине припада:
– део прихода од пореза на доходак грађана – пореза на зараде, у висини од 18,0% од износа оствареног на територији Аутономне покрајине Војводине;
– део прихода од пореза на добит правних лица, у висини од 42,7% од износа оствареног на територији Аутономне покрајине Војводине.
Буџету Аутономне покрајине Војводине обезбеђују се трансфери из буџета Републике Србије, и то:
– трансфери за поверене послове у складу са законом којим се утврђују надлежности Аутономне покрајине Војводине;
– наменски трансфери за финансирање расхода за запослене у образовању на територији Аутономне покрајине Војводине, у износима утврђеним овим законом;
– наменски и ненаменски трансфери јединицама локалне самоуправе на територији Аутономне покрајине Војводине, у складу са Законом о финансирању локалне самоуправе;
– наменски капитални трансфери за пројекте које утврди Влада.
Средства за плате за запослене у образовању на територији Аутономне покрајине Војводине из става 2. алинеја 2. овог члана исплаћују се у висини и по динамици коју утврђује Влада.
Буџет Аутономне покрајине Војводине исплаћује плате из става 2. алинеја 2. овог члана наредног дана од дана пријема средстава за ове намене на рачун.
II. ПОСЕБАН ДЕО
Члан 8.
Укупни расходи и издаци, укључујући издатке за отплату главнице дуга, у износу од 2.192.993.221.826 динара, финансирани из свих извора финансирања распоређују се по корисницима и програмима и исказују у колони 8.
III. ИЗВРШАВАЊЕ БУЏЕТА
Члан 9.
На основу чл. 8. и 41. Закона о платама државних службеника и намештеника (,,Службени гласник РС”, бр. 62/06, 63/06 – исправка, 115/06 – исправка, 101/07, 99/10, 108/13, 99/14 и 95/18) и посебних фискалних правила утврђених законом којим се уређује буџетски систем, овим законом утврђује се основица за обрачун и исплату плата:
– за запослене у Пореској управи и Управи царина утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 22.043,22 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;
– за државне службенике и намештенике у Министарству унутрашњих послова и Министарству одбране утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 23.467,34 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;
– за државне службенике и намештенике у заводима за извршење кривичних санкција и у судовима и тужилаштвима који су основани у складу са Законом о уређењу судова („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – др. закон, 78/11 – др. закон, 101/11, 101/13, 40/15 – др. закон, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 – УС, 87/18 и 88/18 – УС) и Законом о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – др. закон, 101/11, 38/12 – УС, 121/12, 101/13, 111/14 – УС, 117/14, 106/15 и 63/16 – УС) утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 23.036,75 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;
– за државне службенике и намештенике у судовима и тужилаштвима који у складу са посебним законом остварују право на плату у дуплом износу утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 20.942,49 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;
– за државне службенике и намештенике у Високом савету судства, Државном већу тужилаца и Државном правобранилаштву утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 21.787,88 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;
– за државне службенике и намештенике у Уставном суду утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 21.989,62 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;
– за функционере чија се плата према посебном закону директно или индиректно одређује према плати државних службеника на положају утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 19.762,25 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;
– за функционере чија се плата према посебном закону директно или индиректно одређује према плати судија утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 34.478,33 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;
– за државне службенике и намештенике, којима основица није утврђена у алинејама 1–6. овог става утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 20.750,35 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање.
На основу члана 37. став 4. Закона о судијама (,,Службени гласник РС”, бр. 116/08, 58/09 – УС, 104/09, 101/10, 8/12 – УС, 121/12, 124/12 – УС, 101/13, 108/13 – др. закон, 111/14 – УС, 117/14, 40/15, 63/15 – УС, 106/15, 63/16 – УС и 47/17) и члана 69. став 3. Закона о јавном тужилаштву (,,Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – др. закон, 101/11, 38/12 – УС, 121/12, 101/13, 111/14 – УС, 117/14, 106/15 и 63/16 – УС) утврђује се основица за обрачун и исплату плата у нето износу од 36.537,45 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање.
У 2020. години основица из става 2. овог члана у делу који се односи на судије исплаћиваће се: 70% из извора 01 – Општи приходи и примања буџета, а 30% из прихода остварених по основу наплате судских такси које припадају правосудним органима.
Изузетно од става 3. овог члана, услед смањеног обима прихода остварених по основу наплате судских такси насталог као последица пандемије заразне болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CоV-2, основица из става 2. овог члана у делу који се односи на судије исплаћиваће се до 30% из прихода остварених по основу наплате судских такси које припадају правосудним органима, а преостали део из извора 01 – Општи приходи и примања буџета.
На основу члана 20а став 4. Закона о Уставном суду (,,Службени гласник РС”, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – УС, 40/15 – др. закон и 103/15) утврђује се основица за обрачун и исплату плата председника и судија Уставног суда у нето износу од 34.797,57 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање.
Члан 10.
Директни корисници средстава буџета Републике Србије дужни су да министарству надлежном за послове финансија достављају извештаје о расходима за запослене у 2020. години, као и појединачно за индиректне кориснике из њихове надлежности, обједињено на нивоу главе.
Министар надлежан за послове финансија ближе ће уредити начин и садржај извештавања из става 1. овог члана.
Члан 11.
На основу члана 48. став 4. Закона о платама државних службеника и намештеника („Службени гласник РС”, бр. 62/06, 63/06 – исправка, 115/06 – исправка, 101/07, 99/10, 108/13, 99/14 и 95/18) утврђује се проценат од укупног износа средстава за плате намењен за остварене резултате рада намештеника, и то 1% месечног платног фонда намештеника за месец који претходи месецу за који се исплаћује плата у коју се укључује додатак за остварене резултате рада намештеника, у складу са обезбеђеним средствима.
У 2020. години планирана су средства за напредовање државних службеника.
Члан 12.
Обавезе према корисницима буџетских средстава извршавају се сразмерно оствареним приходима и примањима буџета.
Ако се у току године приходи и примања буџета смање, расходи и издаци буџета извршаваће се по приоритетима, и то обавезе утврђене законским прописима на постојећем нивоу и стални трошкови неопходни за несметано функционисање корисника буџетских средстава.
Ако у току године дође до ванредних околности које могу да угрозе живот и здравље људи или проузрокују штету већих размера, Влада може oдлучити о привременој обустави извршења појединих расхода и издатака, као и преузимања обавеза корисника средстава буџета Републике Србије у циљу ублажавања негативних економских и финансијских последица ванредних догађаја.
Актом Владе из става 3. овог члана ближе ће се уредити начин извршења појединих расхода и издатака, као и преузимања обавеза корисника средстава буџета Републике Србије.
Ако корисници буџетских средстава не остваре приходе и примања из других извора финансирања, расходи и издаци планирани по том основу неће се извршавати на терет општих прихода буџета.
Члан 13.
Корисник буџетских средстава, који одређени расход и издатак извршава из других извора прихода и примања, (који нису извор 01 – Општи приходи и примања буџета), обавезе може преузимати само до нивоа остварења тих прихода или примања, уколико је ниво остварених прихода и примања мањи од одобрених апропријација.
Корисник буџетских средстава код кога у току године дође до умањења одобрених апропријација због извршења принудне наплате, за износ умањења предузеће одговарајуће мере у циљу прилагођавања преузете обавезе, тако што ће предложити умањење обавезе, односно продужење уговорног рока за плаћање или отказати уговор, односно предложити измену прописа који је основ за настанак и плаћање обавеза.
Члан 14.
Директни корисници буџетских средстава Републике Србије пре најављивања нових обавеза на начин прописан чланом 56. став 3. Закона о буџетском систему („Службени гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 и 72/19) у систему извршења буџета морају да пријаве преузете, а неизвршене обавезе из претходне буџетске године.
Члан 15.
У извршавању расхода за робе и услуге корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање приоритет имају расходи за сталне трошкове, трошкове текућих поправки и одржавања и материјал.
Корисници буџетских средстава дужни су да обавезе настале по основу комерцијалних трансакција измире у року утврђеном законом којим се уређују рокови измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама.
Уколико корисници средстава буџета Републике Србије у извршавању расхода и издатака поступе супротно ставу 2. овог члана, Влада, на предлог министарства надлежног за послове финансија – Одељења за буџетску инспекцију, може донети одлуку о обустави извршавања осталих апропријација утврђених овим законом за тог корисника.
Изузетно од става 3. овог члана, уколико јединица локалне самоуправе не обезбеди у буџету и не преноси средства основним и средњим школама за финансирање расхода у складу са законом којим се уређују основе система образовања и васпитања, због чега основна, односно средња школа не може да измири обавезе у року утврђеном законом којим се уређују рокови измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, министар надлежан за послове финансија може привремено обуставити пренос трансферних средстава из буџета Републике Србије, односно припадајућег дела пореза на зараде тој јединици локалне самоуправе.
Уколико корисници средстава буџета локалне власти у извршавању расхода и издатака поступе супротно ставу 2. овог члана, министар надлежан за послове финансија може привремено обуставити пренос трансферних средстава из буџета Републике Србије, односно припадајућег дела пореза на зараде и пореза на добит правних лица.
Члан 16.
Јавна предузећа и други облици организовања чији је оснивач Република Србија, дужни су да најкасније до 30. новембра текуће буџетске године део од најмање 50% добити, односно вишка прихода над расходима, а јавне агенције 100% добити, односно вишка прихода над расходима по завршном рачуну за 2019. годину уплате у буџет Републике Србије, према динамици коју одреди министарство надлежно за послове финансија.
Привредна друштва чији је оснивач Република Србија или у којима Република Србија има учешће у власништву дужна су да најкасније до 30. новембра текуће буџетске године у буџет Републике Србије уплате најмање 50% сразмерног дела добити по завршном рачуну за 2019. годину, који у складу са законом који уређује привредна друштва припада Републици Србији као члану друштва.
Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, уз сагласност Владе, обавезу по основу уплате добити нема субјекат из ст. 1. и 2. овог члана који донесе одлуку да из добити покрије губитак или повећа капитал или средства употреби за финансирање инвестиција.
Влада може одлучити да организација за обавезно социјално осигурање има обавезу да до одређеног рока одређени проценат нераспоређеног вишка прихода и примања, утврђеног у завршним рачунима из претходних година, уплати у буџет Републике Србије.
Члан 17.
У складу са чланом 2. тачка 31), чланом 54. и чланом 56. став 4. Закона о буџетском систему (,,Службени гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 и 72/19) у буџетској 2020. години, неће се вршити обрачун и исплата поклона у новцу, божићних, годишњих и других врста награда и бонуса, као и других примања из члана 120. став 1. тачка 4) Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење), предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима, и другим актима за директне и индиректне кориснике буџетских средстава Републике Србије и кориснике средстава организација за обавезно социјално осигурање, осим јубиларних награда за запослене и новчаних честитки за децу запослених.
У 2020. години не могу се исплаћивати запосленима код корисника буџетских средстава Републике Србије награде и бонуси који према међународним критеријумима представљају нестандардне, односно нетранспарентне облике награда и бонуса.
Члан 18.
Накнаде за рад председника и чланова комисија и других сталних и привремених радних тела у јавном сектору не могу се повећавати у 2020. години.
Задужују се надлежни органи и корисници јавних средстава да преиспитају потребу постојања и висину накнада из става 1. овог члана, ради смањења издатака по овом основу и у том циљу иницирају измене закона, других прописа, општих и других аката којима је уређено плаћање ових накнада.
Директни и индиректни корисници средстава буџета Републике Србије могу формирати комисије и друга стална и привремена радна тела искључиво у складу са посебним законом.
Члан 19.
Директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, буџета локалне власти, осим организација за обавезно социјално осигурање, који користе пословни простор и покретне ствари којима управљају други корисници јавних средстава, намирују само трошкове по том основу.
Уколико у случајевима из става 1. овог члана плаћање трошкова није могуће извршити на основу раздвојених рачуна, корисник који управља јавним средствима врши плаћање, а затим директни, односно индиректни корисник из става 1. овог члана врши одговарајућу рефундацију насталих расхода.
Рефундација из става 2. овог члана сматра се начином извршавања расхода у складу са Законом о буџетском систему („Службени гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 и 72/19).
Директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије користе пословни простор из става 1. овог члана, према плану коришћења који доноси Влада.
Члан 20.
Други корисници јавних средстава који користе пословни простор и покретне ствари којима управљају директни или индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно буџета локалне власти, плаћају настале трошкове, трошкове текућег и инвестиционог одржавања, односно закупа, у складу са критеријумима које прописује Влада, односно извршни орган локалне власти.
Члан 21.
Влада може да одлучи о отпису и/или претварању у капитал потраживања Републике Србије насталих по основу датих позајмица и плаћених обавеза по основу издатих гаранција привредним субјектима, а на основу предлога министарства надлежног за послове привреде, водећи рачуна о фискалној стабилности буџета Републике Србије.
Члан 22.
У 2020. години могу се закључити послови са финансијским дериватима у складу са стандардизованим оквирним уговором о финансијским дериватима који је уобичајен у пословној пракси, односно на начин уобичајен у пословној пракси, ради заштите од промене девизног курса и/или ризика промене каматне стопе у вези са зајмовима и државним хартијама од вредности закљученим, односно емитованим у складу са овим законом и/или раније важећим законима о буџету Републике Србије.
Члан 23.
Директни и индиректни корисници буџетских средстава у 2020. години обрачунату исправку вредности нефинансијске имовине исказују на терет капитала, односно не исказују расход амортизације и употребе средстава за рад.
Члан 24.
Расходи и издаци органа и организација Републике Србије извршаваће се преко консолидованог рачуна трезора Републике Србије, који ће обављати контролу тих расхода и издатака, у односу на утврђене апропријације и одобравати плаћања на терет буџетских средстава.
Члан 25.
За послове који се у складу са Законом о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине („Службени гласник РС”, бр. 99/09 и 67/12 – УС), врше као поверени, средства се усмеравају са апропријације економске класификације 463 – Трансфери осталим нивоима власти.
Члан 26.
Посебан акт којим се уређује распоред и коришћење средстава за реализацију пројеката Националног инвестиционог плана, Влада доноси на предлог министарства које обавља послове државне управе који се односе на Национални инвестициони план и реализацију започетих пројеката Националног инвестиционог плана до њиховог окончања.
Актом Владе из става 1. овог члана, део средстава распоређен у оквиру Раздела 21 – Министарство привреде може се распоредити, односно пренети другом директном кориснику буџетских средстава за реализацију започетих пројеката Националног инвестиционог плана из надлежности тог буџетског корисника.
У случају из става 2. овог члана, за износ пренетих средстава умањује се износ апропријације економске класификације 551 – Нефинансијска имовина која се финансира из средстава Националног инвестиционог плана у оквиру Раздела 21 – Министарство привреде, а пренета средства исказују се на апропријацији економској класификацији 551 – Нефинансијска имовина која се финансира из средстава Националног инвестиционог плана у оквиру раздела директног корисника буџетских средстава коме је тај део средстава пренет.
Члан 27.
Налог за извршење укупних издатака за реализацију Националног инвестиционог плана заједнички издају функционер у чијем је разделу, према акту Владе из члана 26. став 1. овог закона, пројекат који се реализује и министар задужен за послове државне управе који се односе на Национални инвестициони план и реализацију започетих пројеката Националног инвестиционог плана до њиховог окончања.
Функционер у чијем је разделу, према акту Владе из члана 26.
став 1. овог закона, пројекат који се реализује и министар задужен за послове државне управе који се односе на Национални инвестициони план и реализацију започетих пројеката Националног инвестиционог плана до њиховог окончања, заједнички су одговорни за издавање налога за плаћање и за извршавање издатака намењених за реализацију Националног инвестиционог плана.
Члан 28.
Посебан акт којим се уређује распоред и коришћење средстава за реализацију пројеката инвестиционог одржавања и управљања непокретностима, Влада доноси на предлог Републичке дирекције за имовину Републике Србије, а на основу иницијативе осталих директних корисника буџетских средстава према утврђеним приоритетима.
Актом Владе из става 1. овог члана, део средстава распоређен у оквиру Раздела 40 – Републичка дирекција за имовину Републике Србије може се распоредити, односно пренети другом директном кориснику буџетских средстава за реализацију пројеката инвестиционог одржавања одређених пословних и стамбених објеката и других непокретности, према утврђеним приоритетима из надлежности тог корисника буџетских средстава.
У случају из става 2. овог члана, за износ пренетих средстава умањује се износ апропријације економске класификације 511 – Зграде и грађевински објекти у оквиру Раздела 40 – Републичка дирекција за имовину Републике Србије, а пренета средства исказују се на апропријацији економској класификацији 511 – Зграде и грађевински објекти у оквиру раздела директног корисника буџетских средстава коме је тај део средстава пренет.
Члан 29.
Налог за извршење укупних издатака за реализацију пројеката инвестиционог одржавања и управљања непокретностима заједнички издају функционер у чијем је разделу, према акту Владе из члана 28. став 1. овог закона, пројекат који се реализује и директор Републичке дирекције за имовину Републике Србије.
Функционер у чијем је разделу, према акту Владе из члана 28.
став 1. овог закона, пројекат који се реализује и директор Републичке дирекције за имовину Републике Србије, заједнички су одговорни за издавање налога за плаћање и за извршавање издатака намењених за реализацију пројеката инвестиционог одржавања и управљања непокретностима.
Члан 30.
Посебан акт којим се уређује распоред и коришћење примљених средстава Секторске буџетске подршке у оквиру Програма ИПА, Влада доноси на предлог Министарства финансија.
Актом Владе из става 1. овог члана, део ових средстава распоређен у оквиру Раздела 16 – Министарство финансија може се распоредити, односно пренети другом директном кориснику буџетских средстава за реализацију обавеза према утврђеним приоритетима.
У случају из става 2. овог члана, за износ пренетих средстава умањује се износ Секторске буџетске подршке у оквиру Раздела 16 – Министарство финансија, а пренета средства исказују се на одговарајућој апропријацији у оквиру раздела директног корисника буџетских средстава коме је тај део средстава пренет.
Члан 31.
Посебан акт којим се уређује распоред и коришћење средстава за потребе спровођења ИПА I и ИПА II акционих програма у случају надокнаде нерегуларно утрошених средстава (као последица неправилности или превара), у случају када није могуће наплатити настале дугове, додатних и непредвиђених трошкова у оквиру појединачних пројеката/програма, трошкова неопходних за завршетак појединачних пројеката/програма до испитивања и прихватања коначног извештаја од стране Европске комисије о спровођењу програма, изравнања коначног салда, као и коначних уплата/исплата средстава по програму и камата због кашњења у плаћању и пенала/казни које настају током спровођења пројеката/програма, Влада доноси на предлог Министарства финансија.
Актом Владе из става 1. овог члана, део средстава распоређен у оквиру Раздела 16 – Министарство финансија може се распоредити, односно пренети другом директном кориснику буџетских средстава у случају да потребна средства није могуће обезбедити прерасподелом средстава у оквиру раздела директног корисника буџетских средстава.
У случају из става 2. овог члана, за износ пренетих средстава умањује се износ средстава распоређених у оквиру Раздела 16 – Министарство финансија, Програм 2402 – Интервенцијска средства, Пројекат 4002 – Интервенцијска средства за потребе спровођења ИПА програма, а пренета средства исказују се на одговарајућој апропријацији економској класификацији у оквиру раздела директног корисника буџетских средстава коме је тај део средстава пренет.
Члан 32.
Председник Високог савета судства надлежан је за давање налога за пренос средстава која се остваре по основу наплате судских такси на евиденционе рачуне судова отворене у Систему извршења буџета.
Председник Високог савета судства надлежан је и за давање налога за пренос судовима и осталих средстава, осим средстава за плате запослених у судовима који су судско особље из Раздела 6 – Судови са рачуна буџета на евиденционе рачуне судова отворене у Систему извршења буџета, изузев Врховном касационом суду, Управном суду, Привредном апелационом суду и Прекршајном апелационом суду.
Наредбодавци за издавање налога за плаћање су функционери који руководе радом судова из Раздела 6 – Судови.
Изузетно од става 3. овог члана, за издавање налога за плаћање јавних набавки, које се врше јединствено за судове, као и за исплате обавеза по основу потписаних споразума о вансудским поравнањима у поступцима за заштиту права на суђење у разумном року, надлежан је председник Високог савета судства.
Члан 33.
Председник Државног већа тужилаца надлежан је за давање налога за пренос јавним тужилаштвима средстава, осим средстава за плате запослених у јавним тужилаштвима који су особље у јавном тужилаштву, из Раздела 8 – Јавна тужилаштва са рачуна буџета на евиденционе рачуне јавних тужилаштава отворене у Систему извршења буџета, изузев Републичком јавном тужилаштву, Тужилаштву за ратне злочине и Тужилаштву за организовани криминал.
Изузетно, председник Државног већа тужилаца надлежан је и за пренос средстава из сопствених прихода на евиденционе рачуне јавних тужилаштава отворене у Систему извршења буџета.
Наредбодавци за издавање налога за плаћања јесу функционери који руководе јавним тужилаштвима из Раздела 8 – Јавна тужилаштва, осим за издавање налога за плаћања код јавних набавки које се врше јединствено за тужилаштва, у ком случају је надлежан председник Државног већа тужилаца.
Члан 34.
Министар надлежан за послове правосуђа надлежан је за давање налога за пренос средстава која се остваре по основу наплате судских такси на евиденционе рачуне правосудних органа отворене у Систему извршења буџета.
Министар надлежан за послове правосуђа надлежан је и за давање налога за пренос судовима и јавним тужилаштвима средстава из Раздела 6 – Судови и Раздела 8 – Јавна тужилаштва, за извршавање расхода за плате запослених у судовима и јавним тужилаштвима – судско особље и особље у јавном тужилаштву, расхода за текуће одржавање опреме и објеката судова, као и расхода за инвестициона и капитална улагања судовима и јавним тужилаштвима и уређење и развој правосудног информационог система, са рачуна буџета на евиденционе рачуне судова и јавних тужилаштава отворене у Систему извршења буџета, осим Врховном касационом суду, Управном суду, Привредном апелационом суду, Републичком јавном тужилаштву, Тужилаштву за ратне злочине, Тужилаштву за организовани криминал и Прекршајном апелационом суду.
Наредбодавци за издавање налога за плаћање јесу функционери који руководе радом судова из Раздела 6 – Судови и функционери који руководе радом тужилаштава из Раздела 8 – Јавна тужилаштва, осим за издавање налога за плаћање за јавне набавке за пројекте које за судове и јавна тужилаштва спроводи министарство надлежно за послове правосуђа.
Члан 35.
Министар надлежан за послове културе надлежан је за давање налога за пренос средстава из буџета на евиденционе рачуне установа културе отворене у Систему извршења буџета.
Наредбодавци за издање налога за плаћање су руководиоци установа културе из става 1. овог члана.
Члан 36.
Руководилац Управе за извршење кривичних санкција надлежан је за давање налога за пренос средстава из буџета на евиденционе рачуне установа за извршење кривичних санкција отворене у Систему извршења буџета.
Наредбодавци за издавање налога за плаћање су руководиоци установа за извршење кривичних санкција из става 1. овог члана.
Члан 37.
Министар надлежан за послове рада, запошљавања, борачка и социјална питања надлежан је за давање налога за пренос средстава из буџета на евиденционе рачуне установа социјалне заштите отворене у Систему извршења буџета.
Наредбодавци за издавање налога за плаћање су руководиоци установа социјалне заштите из става 1. овог члана.
Члан 38.
Изузетно од одредбе члана 37. Закона о финансирању локалне самоуправе („Службени гласник РС”, бр. 62/06, 47/11, 93/12, 99/13 – др. пропис, 125/14 – др. пропис, 95/15 – др. пропис, 83/16, 91/16 – др. пропис, 104/16 – др. закон, 96/17 – др. пропис, 89/18 – др. пропис и 95/18 – др. закон), годишњи износ укупног ненаменског трансфера који се распоређује јединицама локалне самоуправе, у 2020. години утврђује се у укупном износу од 33.307.366.000 динара.
Расподела трансфера из става 1. овог члана вршиће се у износима исказаним у следећој табели:
|
Р. бр. |
Јединица локалне самоуправе |
Ненаменски трансфер по јединицама локалне самоуправе (у динарима) |
|
1 |
Ада |
90.676.873 |
|
2 |
Александровац |
229.611.327 |
|
3 |
Алексинац |
498.167.212 |
|
4 |
Алибунар |
175.413.738 |
|
5 |
Апатин |
162.829.785 |
|
6 |
Аранђеловац |
202.936.559 |
|
7 |
Ариље |
91.032.672 |
|
8 |
Бабушница |
240.618.064 |
|
9 |
Бајина Башта |
136.973.066 |
|
10 |
Баточина |
112.099.073 |
|
11 |
Бач |
117.262.304 |
|
12 |
Бачка Паланка |
204.094.102 |
|
13 |
Бачка Топола |
158.418.215 |
|
14 |
Бачки Петровац |
116.766.422 |
|
15 |
Бела Паланка |
227.942.308 |
|
16 |
Бела Црква |
200.444.588 |
|
17 |
Београд |
0 |
|
18 |
Беочин |
48.627.273 |
|
19 |
Бечеј |
154.626.570 |
|
20 |
Блаце |
162.765.657 |
|
21 |
Богатић |
339.075.746 |
|
22 |
Бојник |
217.399.828 |
|
23 |
Бољевац |
205.774.958 |
|
24 |
Бор |
226.956.863 |
|
25 |
Босилеград |
255.927.649 |
|
26 |
Брус |
184.482.099 |
|
27 |
Бујановац |
391.927.698 |
|
28 |
Ваљево |
388.041.467 |
|
29 |
Варварин |
247.601.878 |
|
30 |
Велика Плана |
307.501.600 |
|
31 |
Велико Градиште |
192.545.052 |
|
32 |
Владимирци |
198.117.049 |
|
33 |
Владичин Хан |
267.153.627 |
|
34 |
Власотинце |
346.808.718 |
|
35 |
Врање |
397.630.668 |
|
36 |
Врбас |
166.026.404 |
|
37 |
Врњачка Бања |
88.815.082 |
|
38 |
Вршац |
155.853.801 |
|
39 |
Гаџин Хан |
162.442.778 |
|
40 |
Голубац |
176.621.798 |
|
41 |
Горњи Милановац |
224.150.456 |
|
42 |
Деспотовац |
254.570.880 |
|
43 |
Димитровград |
105.353.366 |
|
44 |
Дољевац |
194.260.170 |
|
45 |
Жабаљ |
180.688.749 |
|
46 |
Жабари |
181.542.087 |
|
47 |
Жагубица |
266.182.407 |
|
48 |
Житиште |
198.882.224 |
|
49 |
Житорађа |
218.131.394 |
|
50 |
Зајечар |
288.354.282 |
|
51 |
Зрењанин |
202.787.952 |
|
52 |
Ивањица |
322.897.726 |
|
53 |
Инђија |
142.402.405 |
|
54 |
Ириг |
86.050.730 |
|
55 |
Јагодина |
321.660.436 |
|
56 |
Кањижа |
70.777.340 |
|
57 |
Кикинда |
181.468.001 |
|
58 |
Кладово |
159.156.644 |
|
59 |
Кнић |
192.622.590 |
|
60 |
Књажевац |
409.681.070 |
|
61 |
Ковачица |
225.436.322 |
|
62 |
Ковин |
223.438.083 |
|
63 |
Косјерић |
43.072.619 |
|
64 |
Коцељева |
158.449.034 |
|
65 |
Крагујевац |
426.319.343 |
|
66 |
Краљево |
746.288.490 |
|
67 |
Крупањ |
258.610.783 |
|
68 |
Крушевац |
466.901.040 |
|
69 |
Кула |
194.909.532 |
|
70 |
Куршумлија |
273.765.140 |
|
71 |
Кучево |
271.355.853 |
|
72 |
Лајковац |
23.463.193 |
|
73 |
Лапово |
39.445.348 |
|
74 |
Лебане |
315.430.112 |
|
75 |
Лесковац |
896.973.298 |
|
76 |
Лозница |
516.503.831 |
|
77 |
Лучани |
165.996.102 |
|
78 |
Љиг |
124.435.131 |
|
79 |
Љубовија |
194.959.798 |
|
80 |
Мајданпек |
219.188.277 |
|
81 |
Мали Зворник |
134.654.953 |
|
82 |
Мали Иђош |
96.630.970 |
|
83 |
Мало Црниће |
208.437.171 |
|
84 |
Медвеђа |
206.871.246 |
|
85 |
Мерошина |
192.299.179 |
|
86 |
Мионица |
158.429.600 |
|
87 |
Неготин |
250.069.595 |
|
88 |
Ниш |
633.997.549 |
|
89 |
Нова Варош |
188.253.034 |
|
90 |
Нова Црња |
115.794.170 |
|
91 |
Нови Бечеј |
150.062.806 |
|
92 |
Нови Кнежевац |
102.015.724 |
|
93 |
Нови Пазар |
559.030.639 |
|
94 |
Нови Сад |
918.682.241 |
|
95 |
Опово |
83.677.569 |
|
96 |
Осечина |
175.006.161 |
|
97 |
Оџаци |
226.136.696 |
|
98 |
Панчево |
84.544.580 |
|
99 |
Параћин |
282.823.609 |
|
100 |
Петровац |
414.398.661 |
|
101 |
Пећинци |
66.755.678 |
|
102 |
Пирот |
300.550.163 |
|
103 |
Пландиште |
178.921.542 |
|
104 |
Пожаревац |
111.620.139 |
|
105 |
Пожега |
203.414.788 |
|
106 |
Прешево |
388.610.506 |
|
107 |
Прибој |
294.491.228 |
|
108 |
Пријепоље |
443.912.201 |
|
109 |
Прокупље |
338.543.436 |
|
110 |
Ражањ |
184.009.348 |
|
111 |
Рача |
182.714.590 |
|
112 |
Рашка |
196.337.900 |
|
113 |
Рековац |
183.485.656 |
|
114 |
Рума |
231.215.517 |
|
115 |
Свилајнац |
212.912.271 |
|
116 |
Сврљиг |
257.113.059 |
|
117 |
Сента |
91.930.727 |
|
118 |
Сечањ |
128.010.682 |
|
119 |
Сјеница |
415.226.768 |
|
120 |
Смедерево |
371.947.865 |
|
121 |
Смедеревска Паланка |
292.954.759 |
|
122 |
Сокобања |
157.643.188 |
|
123 |
Сомбор |
381.737.563 |
|
124 |
Србобран |
77.756.702 |
|
125 |
Сремска Митровица |
254.994.496 |
|
126 |
Сремски Карловци |
36.768.320 |
|
127 |
Стара Пазова |
175.065.415 |
|
128 |
Суботица |
240.430.956 |
|
129 |
Сурдулица |
238.054.481 |
|
130 |
Темерин |
104.794.238 |
|
131 |
Тител |
134.820.696 |
|
132 |
Топола |
154.656.775 |
|
133 |
Трговиште |
205.644.981 |
|
134 |
Трстеник |
465.658.366 |
|
135 |
Тутин |
446.950.837 |
|
136 |
Ћићевац |
107.699.556 |
|
137 |
Ћуприја |
194.203.986 |
|
138 |
Уб |
92.687.064 |
|
139 |
Ужице |
228.113.946 |
|
140 |
Црна Трава |
89.166.683 |
|
141 |
Чајетина |
75.432.191 |
|
142 |
Чачак |
287.670.506 |
|
143 |
Чока |
160.771.502 |
|
144 |
Шабац |
299.422.232 |
|
145 |
Шид |
206.153.535 |
|
УКУПНО: |
33.307.366.000 |
|
Члан 39.
Налоге за извршавање издатака на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија, који се финансирају из буџета Републике Србије заједнички издају министар у чијем су разделу обезбеђена средства за те издатке и директор Канцеларије за Косово и Метохију.
Канцеларија за Косово и Метохију дужна је дa министaрству нaдлeжнoм зa пoслoвe финaнсиja дoстaвљa кварталне извeштajе о средствима која се у току године са њеног раздела преносе јединицама локалне самоуправе на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија.
Извештаји из става 2. овог члана садрже податке о средствима исказаним по наменама и по јединицама локалне самоуправе, а достављају се у року од 15 дана од дана истека квартала.
Члан 40.
Директни корисници буџетских средстава дужни су дa министaрству нaдлeжнoм зa пoслoвe финaнсиja дoстaвљajу кварталне извeштaje o средствима која се у току године са њиховог раздела преносе јединицама локалне самоуправе са апропријације економске класификације 463 – Трансфери осталим нивоима власти.
Извештаји из става 1. овог члана садрже податке о средствима исказаним по наменама и по јединицама локалне самоуправе, а достављају се у року од 15 дана од дана истека квартала.
Директни корисници буџетских средстава дужни су дa министaрству нaдлeжнoм зa пoслoвe финaнсиja дoстaвљajу кварталне извeштaje o средствима која се у току године са њиховог раздела преносе са групе конта 45 – Субвенције.
Извештаји из става 3. овог члана садрже податке о крајњем кориснику, укупном износу, као и намени пренетих средстава, а достављају се у року од 15 дана од дана истека квартала.
Члан 41.
Изузетно од одредаба члана 3. овог закона, Влада може да одлучи о покретању поступка за задуживање и давање гаранција Републике Србије ради очувања и јачања финансијске стабилности, спречавања наступања или отклањања последица ванредних околности које могу да угрозе живот и здравље људи или да проузрокују штету већих размера, у износу до 24.000.000.000 динара, а на предлог министарства надлежног за послове финансија.
Задуживање и давање гаранција из става 1. овог члана врши се у складу са поступком који је уређен Законом о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18 и 91/19).
Члан 41а
Изузетно од одредаба члана 3. овог закона, Република Србија може преузети обавезу да као гарант измири потраживања банака настала по основу одобрених кредита од стране банака за финансирање ликвидности и обртних средстава за кредитирање привреде са циљем ублажавања негативних економских и финансијских последица пандемије болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CоV-2, у износу до 480.000.000 евра еквивалентно динарској противвредности према средњем курсу НБС на дан плаћања банци по гаранцији или дан закључења уговора о кредиту.
Давање гаранција из става 1. овог члана врши се у складу са поступком који је уређен Уредбом о утврђивању гарантне шеме као мера подршке привреди за ублажавање последица пандемије болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CоV-2 („Службени гласник РС”, број 57/20).
Члан 42.
Уколико се у 2020. години приходи организација за обавезно социјално осигурање, по основу доприноса за обавезно социјално осигурање, остварују у мањим износима од износа утврђених њиховим финансијским плановима за 2020. годину, управни одбори ће својим одлукама, на које сагласност даје Влада, прилагодити расходе и издатке смањеним приходима, осим за расходе за социјално осигурање.
Члан 43.
Локална власт у 2020. години може планирати укупна средства потребна за исплату плата запослених које се финансирају из буџета локалне власти, тако да масу средстава за исплату дванаест месечних плата планирају полазећи од нивоа плата исплаћених за септембар 2019. године, као и увећања плата у складу са чланом 27е Закона о буџетском систему (,,Службени гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 и 72/19).
Укупну масу средстава за плате треба умањити за плате запослених код корисника буџетских средстава које су се финансирале из буџета локалне власти са апропријација економских класификација 411 и 412, а више се не финансирају, односно за масу средстава за плате запослених који су радили код тих корисника, а нису преузети у органе и службе управе или јавне службе јединице локалне власти, код којих се плате запослених финансирају из буџета локалне власти са апропријација економских класификација 411 и 412.
Уколико локална власт не планира у својим одлукама o буџету за 2020. годину и не извршава укупна средства за обрачун и исплату плата на начин утврђен у ст. 1. и 2. овог члана, министар надлежан за послове финансија може привремено обуставити пренос трансферних средстава из буџета Републике Србије, односно припадајућег дела пореза на зараде и пореза на добит правних лица, док се висина средстава за плате не усклади са ограничењем из ст. 1. и 2. овог члана.
Министар надлежан за послове финансија ближе ће уредити начин и садржај извештавања о планираним и извршеним средствима за исплату плата из ст. 1. и 2. овог члана и о структури расхода за запослене на апропријацијама економским класификацијама 413–416 у 2020. години.
У складу са чланом 2. тачка 31), чланом 54. и чланом 56. став 4. Закона о буџетском систему (,,Службени гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 и 72/19) у буџетској 2020. години, неће се вршити обрачун и исплата поклона у новцу, божићних, годишњих и других врста награда и бонуса, као и других примања из члана 120. став 1. тачка 4) Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење), предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима и другим актима, за директне и индиректне кориснике буџетских средстава локалне власти, осим јубиларних награда за запослене и новчаних честитки за децу запослених.
У 2020. години не могу се исплаћивати запосленима код корисника буџетских средстава локалне власти награде и бонуси који према међународним критеријумима представљају нестандардне, односно нетранспарентне облике награда и бонуса.
Уколико јединице локалне самоуправе не обезбеде у буџету и не исплате јубиларне награде запосленима у основним и средњим школама који то право стичу у 2020. години, министар надлежан за послове финансија може, на предлог министарства надлежног за послове образовања, привремено обуставити пренос трансферних средстава из буџета Републике Србије, односно припадајућег дела пореза на зараде, у износу неисплаћених јубиларних награда запосленима у основним и средњим школама из буџета јединице локалне самоуправе.
Члан 44.
Директни корисници буџетских средстава су дужни дa министaрству нaдлeжнoм зa пoслoвe финaнсиja, дoстaвљajу мeсeчнe извeштaje o рeaлизaциjи пројеката и прoгрaмa који се финансирају из извора финансирања 11 – Примања од иностраних задуживања.
Када су крајњи корисници пројеката и програма, који се финансирају из пројектних и програмских зајмова, индиректни корисници буџетских средстава и остали корисници јавних средстава, директни корисници буџетских средстава задужени за њихово праћење дужни су да достављају извештаје из става 1. овог члана.
Извештаји из става 1. овог члана достављају се у складу са Правилником о извештавању о реализацији пројеката и програма који се финансирају из извора финансирања 11 – Примања од иностраних задуживања („Службени гласник РС”, број 25/15).
Члан 45.
Директни корисници буџетских средстава који учествују у реализацији пројектних и програмских зајмова, који се према споразумима о зајмовима закљученим између Републике Србије и зајмодаваца, не извршавају преко подрачуна за Извршење буџета Републике Србије, дужни су на основу Извештаја у складу са Правилником о извештавању о реализацији пројеката и програма који се финансирају из извора финансирања 11 – Примања од иностраних задуживања („Службени гласник РС”, број 25/15), да спроведу обрачунске налоге преко подрачуна извршења буџета Републике Србије на терет апропријација економских класификација планираних за наведене намене, ради евидентирања динарске противвредности плаћања извршених у страној валути, а у корист примања од иностраних задуживања, најкасније последњег дана у месецу за текући месец.
Ради евидентирања остварених примања по основу зајмова из става 1. овог члана Управа за трезор ће испостављати и извршавати обрачунске налоге преко рачуна за уплату јавних прихода и примања.
Сви споразуми о зајмовима који се закључују у 2020. години и који представљају директну обавезу Републике Србије, морају бити исказани у финансијским плановима корисника буџетских средстава Републике Србије.
Члан 46.
Директни корисници буџетских средстава који учествују у реализацији пројеката предвиђених релевантним финансијским споразумима, а у складу са Оквирним споразумом између Владе Републике Србије и Комисије европских заједница о правилима за сарадњу која се односе на финансијску помоћ Европске заједнице Републици Србији у оквиру спровођења помоћи према правилима Инструмента претприступне помоћи (ИПА) и Оквирног споразума између Републике Србије и Европске комисије о правилима за спровођење финансијске помоћи Европске уније Републици Србији у оквиру инструмената за претприступну помоћ (ИПА II), дужни су да спроведу обрачунске налоге преко рачуна извршења буџета Републике Србије на терет апропријација економских класификација планираних за наведене намене, ради евидентирања динарске противвредности плаћања извршених у страној валути, најкасније последњег дана у месецу за текући месец.
Ради евидентирања остварених прихода из става 1. овог члана Управа за трезор ће испостављати и извршавати обрачунске налоге преко рачуна за уплату јавних прихода и примања.
Обрачунски налози користе се за евидентирање прихода, расхода и/или издатака у оквиру опредељених апропријација на извору 56 – Финансијска помоћ ЕУ и спроводе по добијању обавештења о извршеном плаћању од стране Министарства финансија – Сектора за уговарање и финансирање програма из средстава ЕУ.
Члан 47.
Директни корисници буџетских средстава који из средстава донација остварених у девизама извршавају плаћања са девизних рачуна, дужни су да спроведу обрачунске налоге преко подрачуна извршења буџета Републике Србије на терет апропријација економских класификација планираних за те намене најкасније последњег дана у месецу за текући месец, ради евидентирања динарске противвредности плаћања извршених у страној валути.
Ради евидентирања остварених прихода из става 1. овог члана Управа за трезор ће испостављати и извршавати обрачунске налоге преко рачуна за уплату јавних прихода и примања.
Обрачунски налози из ст. 1. и 2. овог члана користе се за евидентирање прихода, расхода и/или издатака у оквиру опредељених апропријација на изворима финансирања 05 – Донације од иностраних земаља, 06 – Донације од међународних организација и 08 – Добровољни трансфери од физичких и правних лица.
Члан 48.
Директни корисници буџетских средстава дужни су да након 31. децембра по добијању информација о оствареним приходима/примањима и извршеним расходима/издацима из чл. 45–47. овог закона, а која су се десила до 31. децембра, исте евидентирају у својим помоћним књигама под датумом до 31. децембра.
Директни корисници буџетских средстава подносе Управи за трезоp доказ о евидентирању у помоћној књизи, уз захтев о евидентирању у Главној књизи трезора, на основу чега ће Управа за трезор извршити евидентирање у Главној књизи трезора са датумом књижења до 31. децембра, у оквиру одговарајућих расположивих апропријација.
Директни корисници буџетских средстава дужни су да обезбеде расположиву апропријацију за наведена евидентирања из овог члана до 31. децембра.
Члан 49.
Укупни ниво расхода и издатака буџета Републике Србије за 2021. годину ограничен је у износу од 1.361.900.000.000 динара, односно за 2022. годину у износу од 1.423.900.000.000 динара.
Ограничење из става 1. овог члана не укључује расходе и издатке индиректних корисника буџетских средстава Републике Србије, који се финансирају из извора 04 – Сопствени приходи буџетских корисника, извора 07 – Трансфери од других нивоа власти и извора 13 – Нераспоређени вишак прихода из ранијих година.
Члан 50.
Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2020. године.