Zakon

ЗАКОН

о жиговима

"Службени гласник РС", број 6 од 24. јануара 2020.

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет заштите

Члан 1.

Овим законом уређују се начин стицања и заштита права на знак у промету робе, односно услуга.

Жиг је право којим се штити знак који у промету служи за разликовање робе, односно услуга једног физичког или правног лица од исте или сличне робе, односно услуга другог физичког или правног лица.

Жигом у смислу овог закона, сматра се и жиг који је међународно регистрован за територију Републике Србије, на основу Мадридског аранжмана о међународном регистровању жигова (у даљем тексту: Мадридски аранжман), односно Протокола уз Мадридски аранжман о међународном регистровању жигова (у даљем тексту: Мадридски протокол).

Одредбе овог закона примењују се и на жигове из става 3. овог члана, ако поједина питања нису уређена Мадридским аранжманом, односно Мадридским протоколом.

Врсте жигова

Члан 2.

Жиг може бити индивидуални, колективни или жиг гаранције.

Колективни жиг означен као такав у пријави жига је жиг правног лица које представља одређени облик удруживања произвођача, односно давалаца услуга, који имају право да користе субјекти који су чланови тог удружења, под условима прописаним овим законом.

Колективни жиг служи разликовању робе, односно услуга чланова правног лица које је носилац колективног жига од исте или сличне робе, односно услуга другог физичког или правног лица.

Корисник колективног жига има право да користи тај жиг само на начин предвиђен општим актом о колективном жигу.

Жиг гаранције означен као такав у пријави жига служи разликовању робе, односно услуга које је сертификовао носилац жига, од исте или сличне робе, односно услуга другог физичког или правног лица који нису сертификовани.

Жиг гаранције који користи више лица под надзором носиоца жига, служи као гаранција квалитета, материјала, начина производње робе или пружања услуга, исправности или других заједничких карактеристика робе или услуга заштићених тим жигом.

Носилац жига гаранције мора да дозволи коришћење жига гаранције сваком лицу за робе или услуге које имају заједничке карактеристике прописане општим актом о жигу гаранције.

Свако физичко или правно лице, може поднети пријаву за признање жига гаранције, под условом да не обавља делатност која укључује набављање робе или услуга оне врсте коју одобрава као носилац жига гаранције.

Знаци који се не сматрају жигом

Члан 3.

Жигом у смислу овог закона, не сматрају се печат, штамбиљ, као ни знак, ознака и жиг у складу са прописима којима се уређују предмети од драгоцених метала.

II. ПРЕДМЕТ И УСЛОВИ ЗАШТИТЕ

Знаци од којих се жиг може састојати

Члан 4.

Знак који се штити жигом може се састојати од било каквих знакова, посебно од речи, укључујући лична имена, или од цртежа, слова, бројева, боја, тродимензионалних облика, облика робе или њеног паковања, комбинација тих знакова или звукова, под условом:

1) да је подобан за разликовање у промету робе, односно услуга једног физичког или правног лица од робе, односно услуга другог физичког или правног лица и

2) да може бити приказан у Регистру жигова на начин који омогућава надлежним органима и јавности јасно и прецизно утврђивање предмета заштите.

Апсолутни разлози за одбијање заштите

Члан 5.

Жигом се не може заштитити знак:

1) који не испуњава услов из члана 4. овог закона;

2) који је противан јавном поретку или прихваћеним моралним принципима;

3) који по свом укупном изгледу није подобан за разликовање робе, односно услуга у промету;

4) који се састоји искључиво од облика или другог обележја одређеног природом робе или облика или другог обележја робе неопходног за добијање одређеног техничког резултата или од облика или другог обележја који даје битну вредност роби;

5) који се састоји искључиво од ознака или података који у промету могу служити за означавање врсте, квалитета, количине, намене, вредности, географског порекла, времена производње робе или пружања услуга, или других карактеристика робе, односно услуга;

6) који се састоји искључиво од ознака или података који су постали уобичајени у свакодневном говору или у добрим трговинским обичајима за означавање одређене врсте робе, односно услуга;

7) који својим изгледом или садржајем може да доведе у заблуду учеснике у промету у погледу нпр. врсте, квалитета или географског порекла робе или других својстава робе, односно услуга;

8) који садржи званичне знакове или пунцеве за контролу или гаранцију квалитета или их подражава, осим по писаном одобрењу надлежног органа;

9) који не испуњава услове за заштиту применом члана 6тер Париске конвенције о заштити индустријске својине, осим уз одобрење надлежног органа;

10) који садржи или подражава назив, скраћеницу назива, државни грб, заставу или други службени знак Републике Србије, осим уз одобрење надлежног органа;

11) који представља или подражава национални или религијски симбол;

12) који садржи или се састоји из ознаке географског порекла која важи на територији Републике Србије и који се односи на исту врсту робе или услуга;

13) који се састоји од раније заштићеног имена биљне сорте или га репродукује у његовим битним елементима и који се односи на биљну сорту исте или сличне биљне врсте.

Знак из става 1. тач. 3), 5) и 6) овог члана може се заштитити жигом, ако подносилац пријаве докаже да је озбиљним коришћењем знак постао подобан за разликовање у промету робе, односно услуга на које се односи.

Релативни разлози за одбијање заштите

Члан 6.

Жигом се не може заштитити ни знак:

1) који је истоветан раније заштићеном знаку за исту врсту робе, односно услуга;

2) који је истоветан раније заштићеном знаку другог лица за сличну врсту робе, односно услуга или сличан раније заштићеном знаку другог лица за истоветну или сличну врсту робе, односно услуга ако постоји вероватноћа да због те истоветности, односно сличности настане забуна у релевантном делу јавности, која обухвата и вероватноћу довођења у везу тог знака са раније заштићеним знаком;

3) који је истоветан или сличан, за исту или сличну врсту робе, односно услуга знаку другог лица који је познат у Републици Србији у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити индустријске својине (у даљем тексту: општепознати знак);

4) који је, без обзира на робу, односно услуге на које се односи, истоветан или сличан раније заштићеном знаку другог лица, који је код учесника у промету у Републици Србији несумњиво познат као знак високе репутације (у даљем тексту: чувени жиг), ако би се коришћењем таквог знака нелојално извлачила корист из стечене репутације чувеног жига или би се штетило његовом дистинктивном карактеру, односно репутацији;

5) који својим изгледом или садржајем повређује ауторско право или друга права индустријске својине.

Знак који садржи лик или лично име лица може се заштитити само по писменој сагласности тог лица.

Знак који садржи лик или лично име умрлог лица може се заштитити само по писменој сагласности родитеља, супружника и деце умрлог.

Знак који садржи лик или лично име историјске или друге умрле знамените личности може се заштитити уз дозволу надлежног органа и писмену сагласност супружника и сродника до трећег степена сродства.

Заштићеним знаком из става 1. тач. 1), 2) и 4) овог члана сматра се знак који је заштићен жигом за територију Републике Србије, а заштићеним знаком из става 1. тач. 1) и 2) овог члана сматра се и знак који је предмет пријаве за признање жига за територију Републике Србије, под условом да жиг по тој пријави буде признат.

У случајeвима из става 1. тач. 2)–5) и ст. 2–4. овог члана знак се може заштитити жигом уз изричиту писану сагласност носиоца ранијег права.

Код утврђивања да ли је знак из става 1. тачка 3) овог члана општепознати знак, односно да ли је знак из става 1. тачка 4) овог члана чувени жиг, узима се у обзир упознатост релевантног дела јавности са знаком, укључујући и познавање до кога је дошло путем промоције знака. Релевантним делом јавности сматрају се стварни и потенцијални корисници робе, односно услуга, које се обележавају тим знаком, као и лица укључена у дистрибутерске токове те робе, односно услуга.

Посебни разлози за одбијање заштите по основу приговора

Члан 7.

По основу приговора привредног друштва које је уписано у регистар пре датума подношења пријаве за признање жига у односу на коју се подноси приговор, или пре датума права првенства те пријаве, неће се регистровати жиг ако је назив привредног друштва или његов битан део истоветан или сличан знаку из пријаве, а роба или услуге који су предмет делатности тог привредног друштва истоветни су или слични онима из пријаве жига и користе се у промету, осим ако је подносилац пријаве за признање жига у тренутку подношења пријаве имао привредно друштво са истоветним или сличним називом.

По основу приговора носиоца права жигом се не може заштитити знак за који је поднео пријаву трговачки заступник или пуномоћник подносиоца на своје лично име, без његовог одобрења, осим ако не оправда свој поступак.

Начело узајамности

Члан 8.

Страна физичка и правна лица у погледу заштите знака жигом у Републици Србији уживају иста права као и домаћа физичка и правна лица ако то произлази из међународних уговора или из начела узајамности. Постојање узајамности доказује лице које се на узајамност позива.

III. ПОСТУПАК ЗАШТИТЕ

Заједничке одредбе

Члан 9.

Правна заштита жигова остварује се у управном поступку који води орган државне управе надлежан за послове интелектуалне својине (у даљем тексту: надлежни орган).

Одлуке у поступку из става 1. овог члана коначне су и против њих се може водити управни спор.

Регистар жигова

Члан 10.

Надлежни орган води Регистар жигова.

Регистар жигова садржи нарочито: број пријаве и датум подношења пријаве; регистарски број жига и датум уписа жига у Регистар жигова; податке о носиоцу жига, односно подносиоцу пријаве; изглед знака и назначење роба или услуга на које се знак односи; податке о променама које се односе на жиг, односно пријаву (пренос права, лиценца, залога, франшиза и др.).

Надлежни орган ближе прописује садржину регистра из става 1. овог члана.

Регистар жигова се води у електронском облику и доступан је јавности.

Разгледање списа

Члан 11.

Списе признатих жигова странке и трећа лица могу да разгледају на писмени или усмени захтев, у присуству службеног лица.

На писмени захтев заинтересованих лица и уз плаћање прописане таксе, надлежни орган издаје копије докумената и одговарајуће потврде и уверења о чињеницама о којима води службену евиденцију.

Одредбама овог члана не дира се у остваривање права утврђених законом којим се уређује приступ информацијама од јавног значаја и законом којим се уређује заштита података о личности.

Заступање у поступку пред надлежним органом

Члан 12.

Страно физичко или правно лице које нема пребивалиште, односно седиште на територији Републике Србије у поступку пред надлежним органом мора заступати заступник уписан у Регистар заступника који води надлежни орган или домаћи адвокат.

У Регистар заступника који води надлежни орган уписују се физичка и правна лица која испуњавају услове утврђене законом којим се уређују патенти.

Послове заступања у остваривању права из овог закона може да обавља лице које је стекло високо образовање првог степена у обиму од 240 ЕСПБ и стручни назив дипломирани правник или високо образовање другог степена и академски назив мастер правник, у оквиру образовно-научног поља: друштвено-хуманистичке науке, област: правне науке, односно лице које је стекло високо образовање и стручни назив дипломирани правник на основним студијама у трајању од најмање четири године.

Подаци о личности

Члан 13.

Подаци о подносиоцу пријаве за признање жига, подносиоцу захтева и подносиоцу предлога и заступнику у смислу овог закона, су лично име и адреса физичког лица, односно пословно име и седиште правног лица.

Покретање поступка за признање жига

Члан 14.

Поступак за признање жига покреће се пријавом за признање жига (у даљем тексту: пријава).

Битни делови пријаве су:

1) захтев за признање жига;

2) знак који се жели заштитити жигом;

3) списак робе, односно услуга на које се знак односи;

4) подаци о подносиоцу пријаве.

Пријава садржи захтев за признање само једног жига који се односи на једну или више врста робе, односно услуга.

Захтев из става 2. тачка 1) овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу пријаве; назначење да ли је у питању индивидуални, колективни или жиг гаранције; изглед знака; назначење класа у које је сврстана роба, односно услуге.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева из става 2. тачка 1) овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев за признање жига и прописује њихову садржину.

Назначење и класификација робе и услуга

Члан 15.

Роба и услуге за које је поднета пријава жига морају бити означене и сврстане у класе у складу са системом класификације који важи у тренутку подношења пријаве, установљеним Ничанским споразумом о међународној класификацији роба и услуга ради регистровања жигова (у даљем тексту: Ничанска класификација).

Подносилац пријаве мора јасно и прецизно именовати робу и услуге за које је поднета пријава жига у мери која омогућава одређење обима заштите.

Називи робе и услуга који су укључени у наслове класа Ничанске класификације или други општи називи могу се употребити под условом да су довољно јасно и прецизно одређени.

Сматраће се да општи називи робе, односно услуга, укључујући оне који су наведени у насловима класа Ничанске класификације, укључују само ону робу, односно услуге који су јасно обухваћени њиховим дословним значењем.

Роба и услуге који нису јасно обухваћени дословним значењем општег назива или назива укљученог у наслове класа Ничанске класификације не сматрају се обухваћеним пријавом за признање жига.

Када се пријава жига односи на више од једне класе, подносилац пријаве ће груписати робу, односно услуге према класама Ничанске класификације, на тај начин што ће свакој групи претходити број класе којој та група роба, односно услуга припада, представљених према редоследу класа.

Роба и услуге се не сматрају међусобно сличнима само због тога што припадају истој класи Ничанске класификације.

Роба и услуге се не сматрају међусобно различитим само због тога што припадају различитим класама Ничанске класификације.

Пријава за признање колективног жига и жига гаранције

Члан 16.

Поред делова пријаве из члана 14. овог закона уз пријаву за признање колективног жига прилаже се општи акт о колективном жигу, а уз пријаву за признање жига гаранције општи акт о жигу гаранције.

Општи акт о колективном жигу садржи: податке о подносиоцу пријаве, односно лицу овлашћеном да га представља; одредбе о изгледу знака и роби, односно услугама на које се знак односи; одредбе о томе ко има право на коришћење колективног жига и под којим условима; одредбе о правима и обавезама корисника колективног жига у случају повреде жига и одредбе о мерама и последицама у случају непридржавања одредаба општег акта.

Општи акт о жигу гаранције, поред података и одредаба из става 2. овог члана, садржи и одредбе о заједничким карактеристикама робе, односно услуга које се гарантују жигом гаранције и одредбе о надзору коришћења жига гаранције од стране његовог носиоца права.

Свако може прегледати општи акт о колективном жигу, односно о жигу гаранције.

Измене општег акта о колективном жигу, односно жигу гаранције

Члан 17.

Подносилац пријаве, односно носилац колективног жига, односно жига гаранције, дужан је да надлежном органу достави сваку измену општег акта о колективном жигу, односно о жигу гаранције.

Измене општег акта о колективном жигу, односно жигу гаранције производе дејство од датума уписа података о тим изменама у Регистар жигова.

Таксе

Члан 18.

У управном поступку пред надлежним органом у складу са овим законом плаћају се таксе, сагласно посебним прописима којима се уређују административне таксе.

Датум подношења пријаве

Члан 19.

За признање датума подношења пријаве потребно је да пријава поднета надлежном органу на тај датум садржи:

1) назначење да се тражи признање жига;

2) име и презиме, односно пословно име и адресу подносиоца пријаве;

3) знак који се жели заштитити;

4) списак роба, односно услуга на које се знак односи.

По пријему пријаве надлежни орган испитује да ли пријава садржи делове из става 1. овог члана.

На пријаву поднету надлежном органу која садржи делове из става 1. овог члана уписује се број пријаве и дан и час њеног пријема у надлежном органу и о томе се подносиоцу пријаве издаје потврда.

Ако пријава не садржи делове из става 1. овог члана надлежни орган ће позвати подносиоца пријаве да у року од 30 дана отклони недостатке због којих пријава није могла бити уписана у Регистар жигова.

Ако подносилац пријаве у року из става 4. овог члана не отклони недостатке, надлежни орган решењем одбацује пријаву.

У случају из става 5. овог члана уз плаћање прописане таксе, подносилац пријаве може поднети предлог за враћање у пређашње стање у року од три месеца од дана пријема решења о одбацивању.

Ако подносилац пријаве у року из става 4. овог члана отклони недостатке, надлежни орган закључком признаје као датум подношења пријаве онај датум кад је подносилац пријаве доставио поднесак којим отклања уочене недостатке.

Пријава којој је признат датум подношења уписује се у Регистар жигова.

Право првенства

Члан 20.

Подносилац пријаве има право првенства од датума подношења пријаве у односу на сва друга лица која су за исти или сличан знак којим се обележава иста или слична роба, односно услуге, доцније поднела пријаву.

Конвенцијско право првенства

Члан 21.

Правном или физичком лицу које је поднело уредну пријаву жига са дејством у некој земљи чланици Париске уније или Светске трговинске организације, признаће се у Републици Србији конвенцијско право првенства од датума подношења те пријаве ако у Републици Србији за исти знак и за исте робе, односно услуге поднесе пријаву у року од шест месеци од дана подношења пријаве у односној земљи. У захтеву за признање жига назначава се датум подношења, број пријаве и земља за коју је пријава поднета.

Уредном пријавом из става 1. овог члана сматра се свака пријава која испуњава услове уредности према националном законодавству земље чланице Париске уније или Светске трговинске организације за коју је пријава поднета или према прописима међународне организације настале на основу међународног уговора закљученог између ових земаља, без обзира на каснију правну судбину те пријаве.

Правно или физичко лице из става 1. овог члана дужно је да у року од три месеца од дана подношења пријаве у Републици Србији, достави надлежном органу препис пријаве из става 1. овог члана оверен од стране надлежног органа земље чланице Париске уније, Светске трговинске организације, односно међународне организације, којој је та пријава поднета.

Уверење о праву првенства

Члан 22.

На захтев домаћег или страног физичког или правног лица које је код надлежног органа поднело уредну пријаву за признање жига, надлежни орган издаје уверење о праву првенства.

Захтев за издавање уверења о праву првенства садржи нарочито: податке о подносиоцу пријаве; изглед знака; списак робе, односно услуга; доказ о уплати таксе за уверење.

Уверење о праву првенства садржи нарочито: податке о подносиоцу пријаве; број пријаве; податке о датуму подношења пријаве; изглед знака и списак робе, односно услуга.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева из става 2. овог члана и садржину уверења о праву првенства из става 3. овог члана.

Сајамско право првенства

Члан 23.

Подносилац пријаве који је у року од три месеца пре подношења пријаве употребио одређени знак за обележавање робе, односно услуга на изложби или сајму међународног карактера у Републици Србији или у другој земљи чланици Париске уније или Светске трговинске организације, може у пријави тражити признање права првенства од дана прве употребе тог знака.

Подносилац пријаве из става 1. овог члана уз пријаву доставља потврду надлежног органа земље чланице Париске уније или Светске трговинске организације да је у питању изложба, односно сајам међународног карактера, уз назначење података о врсти изложбе, односно сајма, месту одржавања, датуму отварања и затварања изложбе, односно сајма, и датуму прве употребе знака чија се заштита тражи.

Уверење да је изложби, односно сајму одржаном у Републици Србији званично признат међународни карактер издаје Привредна комора Србије.

Члан 24.

Признањем права првенства из члана 23. овог закона не продужавају се рокови из члана 21. овог закона.

Измена знака или списка робе или услуга

Члан 25.

У пријави се не може накнадно битно изменити изглед знака нити допунити списак робе, односно услуга.

Битном изменом знака у смислу става 1. овог члана сматра се свака измена која мења дистинктивни карактер знака.

Не сматра се допуном списка робе, односно услуга његово прецизирање.

Редослед испитивања пријава

Члан 26.

Пријаве се испитују по редоследу одређеном датумом њиховог подношења.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана пријава се може решавати по хитном поступку:

1) у случају судског спора или покренутог инспекцијског надзора или царинског поступка, на захтев суда или надлежног органа инспекције, односно царинског органа;

2) ако је сагласно другим прописима неопходно извршити хитну регистрацију.

У случају из става 2. тачка 2) овог члана подноси се захтев за испитивање пријаве по хитном поступку.

Испитивање уредности пријаве

Члан 27.

Пријава је уредна ако садржи делове из чл. 14. и 15. овог закона и податке из члана 16. овог закона као и друге прописане податке и доказ о уплати прописане таксе за пријаву.

Ако утврди да пријава није уредна надлежни орган ће писменим путем уз навођење разлога позвати подносиоца пријаве да је уреди у року који надлежни орган одреди, а који не може бити краћи од осам дана.

На образложени захтев подносиоца пријаве, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац пријаве у остављеном року не уреди пријаву или не плати таксу за њено уређивање, надлежни орган ће решењем одбацити пријаву.

У случају из става 4. овог члана уз плаћање прописане таксе, подносилац пријаве може поднети предлог за враћање у пређашње стање у року од три месеца од дана пријема решења о одбацивању.

Одустанак од пријаве

Члан 28.

Подносилац пријаве може у току целог поступка одустати од пријаве у целини или само за неке робе, односно услуге.

Ако је у Регистру жигова уписано одређено право у корист трећег лица, подносилац пријаве не може одустати од пријаве без писмене сагласности лица на чије име је уписано то право.

У случају када подносилац пријаве одустане од пријаве у целини, надлежни орган ће донети решење о обустави поступка.

У случају из става 3. овог члана, пријава престаје да важи наредног дана од дана предаје надлежном органу изјаве о одустанку.

Ако је подносилац пријаве током поступка по приговору одустао од заштите за робу или услуге који су предмет приговора, надлежни орган обавештава о томе подносиоца приговора и позива га да се у року од 15 дана од дана пријема обавештења изјасни да ли остаје при приговору.

Раздвајање пријаве

Члан 29.

Пријава за признање жига у којој је наведено више врста роба, односно услуга (у даљем тексту: првобитна пријава) може се по захтеву подносиоца пријаве до уписа жига у Регистар жигова, раздвојити на две или више пријава тако што ће се раздвојити списак робе, односно услуга.

Издвојена пријава задржава датум подношења првобитне пријаве и њено право првенства.

О раздвајању пријаве доноси се посебно решење у коме се назначава број првобитне пријаве, број, односно бројеви нових пријава, знак из првобитне пријаве, као и роба, односно услуге које остају у првобитној пријави и роба, односно услуге које су у издвојеној или издвојеним пријавама.

Издвојена, односно издвојене пријаве уписују се у Регистар жигова.

На пријаву за признање колективног жига, односно жига гаранције неће се примењивати одредбе ст. 1–4. овог члана.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: број и датум подношења првобитне пријаве чије се раздвајање тражи; податке о подносиоцу пријаве; изглед знака; назначење бројева класа Међународне класификације роба и услуга које остају у првобитној пријави и бројева класа Међународне класификације роба и услуга које се раздвајају.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана и одређује прилоге који се подносе уз захтев за признање жига и прописује њихову садржину.

Пријава се не може раздвојити:

1) ако се у случају поднетог приговора, раздвајањем пријаве раздвајају и роба или услуге за које је поднет приговор, на такав начин да би приговор обухватио две или више издвојених пријава, до коначности решења о приговору;

2) током рока за приговор.

Испитивање услова за признање жига

Члан 30.

Ако је пријава уредна у смислу члана 27. овог закона надлежни орган испитује да ли су испуњени услови за признање жига прописани чл. 4–6. и 16. овог закона.

Услови за признање жига морају да буду испуњени у тренутку уписа жига у Регистар жигова.

У току поступка испитивања испуњености услова за признање жига из става 1. овог члана, свако заинтересовано лице може да поднесе писмено мишљење у коме се образлажу разлози из чл. 4–6. овог закона због којих пријављени знак не испуњава услове за заштиту жигом.

Лице из става 3. овог члана неће се сматрати странком у поступку.

Поступак по пријави жига

Члан 31.

Ако утврди да пријава не испуњава услове за признање жига, надлежни орган ће писменим путем обавестити подносиоца пријаве о разлозима због којих се жиг не може признати и позваће га да се у року од 30 дана изјасни о тим разлозима.

Ако знак садржи елемент који не испуњава услове за заштиту жигом у смислу члана 5. став 1. тач. 3), 5) и 6) овог закона и ако би укључивање тог елемента у знак могло изазвати сумњу у вези са обимом заштите жига, надлежни орган може да тражи од подносиоца пријаве да у остављеном року поднесе писмену изјаву да не тражи било каква искључива права на том елементу.

Ако знак садржи елемент који је нејасан или двосмислен, надлежни орган ће тражити од подносиоца пријаве да у остављеном року достави опис знака у коме ће тај елемент бити појашњен.

На образложени захтев подносиоца пријаве, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган може да продужи рок из става 1. овог члана за време које сматра примереним.

Надлежни орган ће решењем одбити пријаву за признање жига у целости или за поједине робе, односно услуге, ако подносилац пријаве не поступи по захтеву надлежног органа из ст. 1–3. овог члана или поступи али надлежни орган и даље сматра да се жиг не може признати у целости или за поједине робе, односно услуге.

Посебне одредбе о поступку по пријави за признање колективног жига или жига гаранције

Члан 32.

Приликом испитивања услова за признање колективног жига и жига гаранције надлежни орган ће посебно испитати да ли је општи акт о колективном жигу, односно жигу гаранције у складу са јавним поретком или прихваћеним моралним принципима.

Приликом испитивања услова за признање колективног жига надлежни орган ће посебно испитати и да ли постоји вероватноћа довођења у заблуду учесника у промету у погледу карактера или значења знака, посебно ако постоји вероватноћа да буде схваћен као индивидуални жиг или жиг гаранције, а не као колективни жиг.

Пријава за признање колективног жига и жига гаранције се неће одбити ако подносилац пријаве изменом општег акта о колективном жигу, односно о жигу гаранције, отклони сметње из ст. 1. и 2. овог члана.

Ако је општи акт о колективном жигу, односно жигу гаранције у супротности са јавним поретком или прихваћеним моралним принципима, сходно ће се применити одредбе члана 31. овог закона.

Одредбе овог члана примењују се и на све измене општег акта о колективном жигу, односно жигу гаранције.

Објава пријаве жига

Члан 33.

Ако је пријава уредна у смислу члана 27. овог закона и ако надлежни орган сматра да не постоје разлози за одбијање пријаве за признање жига прописани чл. 4–6. овог закона, подаци из пријаве објављују се у службеном гласилу надлежног органа.

Када је пријава за признање жига одбијена за поједине робе, односно услуге, подаци из пријаве у односу на робу, односно услуге за које се заштита може одобрити, објављују се након коначности тог решења.

У службеном гласилу надлежног органа објављују се нарочито следећи подаци: број пријаве; датум подношења пријаве; подаци о подносиоцу пријаве; изглед знака; списак робе, односно услуга на које се знак односи.

Приговор

Члан 34.

Приговор се може заснивати само на разлозима за одбијање пријаве за признање жига из чл. 6. и 7. овог закона, у односу на део или на сву робу или услуге из пријаве и може га поднети носилац ранијег права надлежном органу у року од три месеца од датума објаве пријаве.

Ако у тренутку објаве пријаве против ранијег жига на коме се заснива приговор тече поступак за престанак због некоришћења или поступак за оглашавање жига ништавим, надлежни орган ће застати са поступком по приговору до коначности решења из раније покренутих поступака за престанак или оглашавање жига ништавим.

Рок за подношење приговора прописан у ставу 1. овог члана не може се продужавати, а допуне приговора поднете након протека рока које се односе на додатне доказе и чињенице којима се оправдава основаност разлога наведених у приговору прихватиће се ако надлежни орган оцени да су битни за одлучивање о основаности приговора и ако подносилац приговора докаже да постоје оправдани разлози за кашњење.

Приговор се може поднети по основу једног или више ранијих права под условом да сва припадају истом носиоцу.

Приговор садржи нарочито: лично име и адресу, односно пословно име и седиште подносиоца приговора; број пријаве жига за који се подноси приговор; разлоге због којих се подноси приговор; назначење да ли се приговор односи на пријаву жига у целини или само за неку робу, односно услуге.

Надлежни орган ближе прописује садржину приговора и одређује прилоге који се подносе уз приговор.

Поступак по приговору

Члан 35.

Надлежни орган испитује да ли је приговор поднет од стране овлашћеног лица, да ли је поднет у прописаном року и да ли има садржину прописану од стране надлежног органа.

У случају да нису испуњени услови из става 1. овог члана, надлежни орган решењем одбацује приговор.

Ако су испуњени услови из става 1. овог члана, надлежни орган обавештава подносиоца пријаве о поднетом приговору, доставља му примерак приговора и позива га да се у року од 60 дана од дана пријема обавештења изјасни на приговор.

Рок из става 3. овог члана не може се продужавати, а допуне одговора поднете након протека рока које се односе на додатне доказе и чињенице којима се оспорава основаност разлога наведених у приговору прихватиће се ако надлежни орган оцени да су битни за одлучивање о основаности приговора и ако подносилац пријаве докаже да постоје оправдани разлози за кашњење.

Ако подносилац пријаве не одговори на приговор у прописаном року, пријава жига се одбија решењем, у границама захтева наведеног у приговору.

Ако је решењем из става 5. овог члана усвојен приговор у односу на део робе или услуга из пријаве, поступак по пријави жига се наставља након коначности тог решења у односу на део робе или услуга за које је утврђено да се пријава може одобрити или за које није ни поднет приговор.

У случају да сматра потребним, надлежни орган може у поступку поводом приговора одредити усмену расправу.

Испитивање приговора

Члан 36.

Ако се подносилац пријаве изјасни на приговор у прописаном року, надлежни орган испитује основаност разлога наведених у приговору.

Ако то затражи подносилац пријаве, носилац ранијег жига који је поднео приговор мора доказати да је у периоду од пет година, који претходи датуму подношења пријаве или датуму њеног права првенства, користио ранији жиг у Републици Србији у смислу члана 82. овог закона за обележавање робе, односно услуга за које је регистрован и које наводи као разлог за приговор, или мора доказати да су постојали оправдани разлози за некоришћење, под условом да је ранији жиг на датум пријаве жига или датум њеног права првенства био регистрован најмање пет година.

Надлежни орган ће носиоца ранијег жига позвати закључком да се изјасни на захтев из става 2. овог члана у року од 60 дана од дана пријема закључка.

Ако се носилац ранијег жига не изјасни на захтев за доказивање коришћења или не докаже коришћење или не докаже постојање оправданих разлога за некоришћење, приговор се одбија решењем и поступак по пријави за признање жига се наставља након коначности тог решења.

Ако се носилац ранијег жига изјасни на захтев за доказивање употребе тог жига у прописаном року, надлежни орган ће подносиоцу пријаве доставити примерак одговора и позвати га да се изјасни у року од 60 дана од дана пријема позива.

Након протека рока из става 5. овог члана надлежни орган одлучује о основаности приговора на основу расположивих чињеница и доказа.

Ако је ранији жиг коришћен само у односу на део робе, односно услуга за које је регистрован, за потребе испитивања приговора сматраће се да је регистрован само за ту робу, односно услуге.

Ако надлежни орган у поступку испитивања утврди да је приговор неоснован, одбија приговор решењем које доставља подносиоцу пријаве и подносиоцу приговора. Поступак по пријави за признање жига се наставља након коначности решења о одбијању приговора.

Ако надлежни орган утврди да је приговор основан, доноси решење о одбијању пријаве у целости или решење о одбијању пријаве за поједине робе, односно услуге, и доставља га подносиоцу пријаве и подносиоцу приговора. Поступак по пријави за признање жига у односу на део робе или услуга за које заштита није одбијена наставља се након коначности решења о одбијању пријаве за поједине робе односно услуге.

Споразум странака у поступку по приговору

Члан 37.

Подносилац пријаве за признање жига и подносилац приговора могу захтевом који су заједнички потписали и поднели током поступка испитивања приговора затражити да надлежни орган застане са поступком најдуже 24 месеца, у сврху покушаја мирног решења спора.

Ако у року из става 1. овог члана подносилац пријаве и подносилац приговора обавесте надлежни орган да су мирним путем решили спорна питања која су предмет поступка по приговору, и да је подносилац приговора одустао од приговора, надлежни орган доноси решење о обустави поступка по приговору.

Обустава поступка по пријави

Члан 38.

Ако пријава испуњава услове за признање жига и ако није поднет приговор, или ако је приговор коначном одлуком одбачен или одбијен, надлежни орган позива подносиоца пријаве да плати прописану таксу за првих десет година заштите и трошкове објаве жига и да достави доказе о извршеним уплатама.

Уколико је приговор коначном одлуком делимично усвојен, надлежни орган ће позвати подносиоца пријаве да плати прописану таксу и трошкове из става 1. овог члана у односу на робу, односно услуге за које је приговор одбијен.

Уколико је приговор који се односио на део робе, односно услуга коначном одлуком усвојен, надлежни орган ће позвати подносиоца пријаве да плати прописану таксу и трошкове из става 1. овог члана у односу на робу, односно услуге за које није поднет приговор.

Ако подносилац пријаве, односно лице које он овласти у остављеном року не достави доказе о извршеним уплатама из ст. 1–3. овог члана, сматраће се да је одустао од пријаве.

У случају из става 4. овог члана надлежни орган ће донети решење о обустави поступка.

У случају из става 5. овог члана подносилац пријаве може, уз плаћање прописане таксе, да поднесе предлог за враћање у пређашње стање у року од три месеца од дана пријема решења о обустави поступка.

Упис у Регистар жигова

Члан 39.

Кад подносилац пријаве достави доказе о извршеним уплатама из члана 38. став 1. овог закона надлежни орган признато право с прописаним подацима уписује у Регистар жигова, а носиоцу права издаје исправу о жигу.

Исправа о жигу има карактер решења у управном поступку.

Исправа о жигу садржи нарочито: регистарски број жига и датум уписа жига у Регистар жигова; податке о носиоцу жига; изглед заштићеног знака; списак робе, односно услуга на које се знак односи; датум до ког жиг важи.

Надлежни орган ближе прописује садржину исправе о жигу из става 1. овог члана.

Објављивање признатог права

Члан 40.

Признато право из члана 39. овог закона објављује се у службеном гласилу надлежног органа.

У службеном гласилу надлежног органа објављују се нарочито следећи подаци: регистарски број жига; датум уписа жига у Регистар жигова; подаци о носиоцу жига; датум до ког жиг важи; изглед знака; списак робе, односно услуга на које се знак односи.

Надлежни орган ближе прописује податке из става 2. овог члана који се објављују у службеном гласилу надлежног органа.

IV. МЕЂУНАРОДНО РЕГИСТРОВАЊЕ ЖИГА

Захтев за међународно регистровање жига

Члан 41.

Носилац жига, односно подносилац пријаве може поднети захтев за међународно регистровање жига.

Захтев за међународно регистровање жига из става 1. овог члана подноси се надлежном органу.

За захтев за међународно регистровање жига плаћа се прописана такса.

Покретање поступка за међународно регистровање жига

Члан 42.

Поступак за међународно регистровање жига покреће се подношењем захтева за међународно регистровање жига.

Уз захтев за међународно регистровање жига подноси се и:

1) изглед знака;

2) уредно састављен и класификован списак робе, односно услуга на француском језику;

3) пуномоћје, ако се захтев подноси преко пуномоћника;

4) доказ о уплати таксе за захтев.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу захтева; број пријаве, односно регистарски број жига који служи као основ за међународно регистровање; податак о затраженом праву првенства; изглед знака, списак робе, односно услуга на које се знак односи на француском језику; назначење земаља у којима се тражи заштита.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Испитивање уредности захтева за међународно регистровање жига

Члан 43.

Захтев за међународно регистровање жига је уредан ако садржи податке из члана 42. oвог закона и друге прописане податке.

Ако захтев за међународно регистровање жига није уредан, надлежни орган ће писменим путем уз навођење разлога позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца захтева, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће решењем одбацити пријаву.

У случају из става 4. овог члана уз плаћање прописане таксе, подносилац пријаве може поднети предлог за враћање у пређашње стање у року од три месеца од дана пријема решења о одбацивању пријаве.

Поступак по захтеву за међународно регистровање жига

Члан 44.

Ако је захтев за међународно регистровање жига уредан у смислу члана 43. овог закона надлежни орган закључком позива подносиоца захтева да у року који надлежни орган одреди, плати таксу за међународно регистровање жига и да достави доказ о извршеној уплати.

Кад подносилац захтева достави доказ о извршеној уплати надлежни орган ће доставити Светској организацији за заштиту интелектуалне својине пријаву за међународно регистровање жига.

Ако подносилац захтева у остављеном року не достави доказ о извршеној уплати из става 1. овог члана сматраће се да је одустао од захтева.

У случају из става 3. овог члана надлежни орган ће донети решење о обустави поступка.

У случају из става 4. овог члана уз плаћање прописане таксе, подносилац пријаве може поднети предлог за враћање у пређашње стање у року од три месеца од дана пријема решења о обустави поступка.

Везаност међународне регистрације за домаћи жиг или пријаву жига

Члан 45.

О променама у пријави, односно регистрацији жига који је био основ за међународно регистровање тог жига, надлежни орган обавештава Светску организацију за интелектуалну својину, ако се те промене односе и на међународну регистрацију тог жига.

Посебне одредбе о приговору на међународну регистрацију жига

Члан 46.

У поступку по приговору на међународну регистрацију жига објава домаће пријаве жига замењује се објавом међународне регистрације жига, односно објавом територијалног проширења међународне регистрације жига у службеном листу Међународног бироа Светске организације за интелектуалну својину.

Рок за подношење приговора на међународну регистрацију жига почиње да тече од првог дана месеца који следи месец назначен на службеном гласилу Међународног бироа Светске организације за интелектуалну својину у ком је та међународна регистрација жига објављена.

Ако је поднет уредан приговор, надлежни орган доставља Међународном бироу Светске организације за интелектуалну својину обавештење о привременом одбијању заштите.

Територијално проширење међународно регистрованог жига

Члан 47.

Носилац међународно регистрованог жига, може преко надлежног органа поднети захтев за територијално проширење међународно регистрованог жига.

Захтев за територијално проширење међународно регистрованог жига може да се односи на све робе и услуге за које је знак регистрован или на један њихов део.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу захтева, број међународног жига, назначење земаља на које се проширење односи.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Коришћење међународно регистрованог жига

Члан 48.

За потребе доказивања коришћења међународно регистрованог жига у поступку оглашавања жига ништавим, поступку престанка жига због некоришћења, поступку по приговору и у поступку по тужби због повреде права, као датум међународне регистрације сматраће се датум на који је истекао једногодишњи рок који почиње да тече од датума обавештења (нотификације) Међународног бироа Светске организације за интелектуалну својину о захтеву за проширење заштите међународно регистрованог жига на територији Републике Србије, у складу са Законом о потврђивању Протокола који се односи на Мадридски Аранжман о међународном регистровању жигова („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 2/97).

Ако истеком једногодишњег рока из става 1. овог члана поступак поводом захтева за заштиту међународно регистрованог жига на територији Републике Србије није окончан, као датум међународне регистрације сматраће се датум доношења коначне одлуке надлежног органа Републике Србије о делимичном или потпуном одобравању заштите која је упућена Међународном бироу.

V. САДРЖИНА, СТИЦАЊЕ И ОБИМ ПРАВА

Обим права носиоца жига

Члан 49.

Носилац жига има искључиво право да знак заштићен жигом користи за обележавање робе, односно услуга на које се тај знак односи.

Носилац жига има право да другим лицима забрани да неовлашћено користе:

1) знак који је истоветан са његовим раније заштићеним знаком у односу на робе, односно услуге које су истоветне роби, односно услугама за које је тај жиг регистрован;

2) знак који је истоветан његовом раније заштићеном знаку за сличну врсту робе, односно услуга или сличан његовом раније заштићеном знаку за истоветну или сличну врсту робе, односно услуга ако постоји вероватноћа да због те истоветности, односно сличности настане забуна у релевантном делу јавности, која обухвата и вероватноћу довођења у везу тог знака са његовим раније заштићеним знаком.

У смислу става 2. овог члана носилац жига има право да забрани и следеће:

1) стављање заштићеног знака на робу, њено паковање или средства за обележавање робе (етикете, налепнице, затварачи за флаше и сл.);

2) нуђење робе, њено стављање у промет или њено складиштење у те сврхе, или нуђење или обављање услуга под заштићеним знаком;

3) увоз, извоз, претовар, складиштење или транзит робе под заштићеним знаком, без обзира на то да ли је роба намењена домаћем тржишту;

4) коришћење заштићеног знака у пословној документацији или у реклами;

5) употребу заштићеног знака у компаративном оглашавању на начин противан прописима.

Права из ст. 1–3. овог члана има и подносилац пријаве од датума подношења пријаве, као и власник знака који је познат у Републици Србији у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити индустријске својине.

Право забране припремних радњи повезаних са употребом паковања или других средстава

Члан 50.

Ако постоји ризик да би се паковање, налепнице, етикете, сигурносна обележја или ознаке или обележја или ознаке аутентичности, или било која друга средства на којима је жиг истакнут, могли употребљавати у вези са робом и да би се таквом употребом повредило право носиоца жига у складу са чланом 49. овог закона носилац жига има право да забрани и следеће радње предузете током пословања у промету:

1) истицање знака истоветног или сличног жигу на паковању, налепницама, етикетама, сигурносним обележјима или ознакама или обележјима или ознакама аутентичности или на било којим другим средствима на којима жиг може бити истакнут;

2) нуђење или стављање у промет, или складиштење у те сврхе, или увоз или извоз, паковања, налепница, етикета, сигурносних обележја или ознака или обележја или ознака аутентичности или било којих других средстава на којима је жиг истакнут.

Репродукција заштићеног знака у речнику

Члан 51.

Ако репродукција заштићеног знака у речнику, енциклопедији или сличном делу, у штампаном или електронском облику, ствара утисак да је знак генерична ознака робе или услуга за које је тај знак заштићен, носилац жига може да захтева од издавача дела да, без одлагања, а када су штампана дела у питању најкасније у следећем издању, репродукција тог знака буде праћена назнаком да је реч о заштићеном знаку (ознака ®).

Одредба става 1. овог члана примењује се и на дело објављено у електронској форми.

Жиг регистрован на име трговачког заступника или пуномоћника

Члан 52.

Ако је жиг регистрован на име трговачког заступника или пуномоћника лица које је носилац тог жига без одобрења носиоца жига, носилац жига има право на једно или оба од следећег:

1) да се супротстави употреби жига од стране трговачког заступника или пуномоћника;

2) да захтева да се жиг пренесе на њега.

Одредбе става 1. овог члана се неће применити, ако трговачки заступник или пуномоћник оправда свој поступак.

Исцрпљење права

Члан 53.

Носилац жига нема право да забрани коришћење жигом заштићеног знака у вези са робом која је њиме обележена, а коју је било где у свету ставио у промет носилац жига или лице које је он овластио.

Одредба става 1. овог члана неће се применити у случају постојања оправданог разлога носиоца жига да се супротстави даљем стављању у промет жигом означене робе, посебно ако је дошло до квара или друге битне промене стања робе после њеног првог стављања у промет.

Ограничење права

Члан 54.

Носилац жига не може да забрани другом лицу да под истим или сличним знаком ставља у промет своју робу, односно услуге, ако тај знак представља његово пословно име или назив који је на савестан начин стечен пре признатог датума првенства жига.

Носилац жига не може да забрани другом лицу да у складу са добрим пословним обичајима користи у привредном промету:

1) своје име или адресу;

2) назначење врсте, квалитета, количине, намене, вредности, географског порекла, времена производње или другог својства робе, односно услуга;

3) жигом заштићени знак, кад је његово коришћење неопходно ради назначења намене робе, односно услуге, посебно кад је реч о резервним деловима или прибору.

Носилац жига не може да забрани другом лицу да у промету користи раније право које се односи само на одређени локалитет, ако је то право признато правним прописима Републике Србије и ако се оно врши у границама подручја на коме је признато.

Ограничење права корисника колективног жига или жига гаранције

Члан 55.

Ако је предмет заштите колективног жига, односно жига гаранције знак који указује на одређени географски локалитет са кога потиче роба, односно услуга означена њиме, корисник колективног жига, односно жига гаранције не може забранити другоме да тај знак користи у складу са добрим пословним обичајима, нити може забранити његово коришћење овлашћеном кориснику исте или сличне регистроване ознаке географског порекла за исту или сличну врсту робе, односно услуга.

Посебне одредбе о обиму права чувеног жига

Члан 56.

Носилац жига не може забранити другом лицу да исти или сличан знак користи за обележавање робе, односно услуга друге врсте, осим ако је у питању чувени жиг.

Носилац чувеног жига из члана 6. став 1. тачка 4) овог закона има право да другим лицима забрани да без његове писане сагласности користе у промету исти или сличан знак за обележавање робе, односно услуга које нису сличне онима за које је жиг регистрован, ако би се неовлашћеним коришћењем таквог знака нелојално остваривала корист из стечене репутације чувеног жига или би се штетило његовом дистинктивном карактеру, односно репутацији.

Стицање и важење жига

Члан 57.

Жиг се стиче уписом у Регистар жигова, а важи од датума подношења пријаве.

Продужење важења жига

Члан 58.

Жиг траје десет година, рачунајући од датума подношења пријаве, с тим што се његово важење, уз подношење захтева и плаћање одговарајуће прописане таксе, може продужавати неограничен број пута.

Захтев за продужење важења жига може поднети носилац жига или лице овлашћено законом, односно уговором.

Захтев за продужење важења жига подноси се уз уплату прописане таксе најраније шест месеци пре истека регистрације.

Ако такса из става 1. овог члана не буде плаћена пре истека регистрације, захтев за продужење се може поднети и такса се може платити у накнадном року од шест месеци непосредно након датума истека регистрације, под условом да се плати прописана додатна такса.

Надлежни орган обавештава носиоца жига о истеку регистрације најраније у периоду од шест месеци пре истека регистрације, али није одговоран у случају пропуштања.

Када је захтев за продужење важења жига поднет или када су таксе плаћене само за неку робу, односно услуге за које је жиг регистрован, регистрација се продужава само за ту робу, односно услуге.

Продужење регистрације жига производи дејство од дана који следи након датума на који постојећи период регистрације истиче.

Продужење регистрације жига се уписује у Регистар жигова.

Захтев за продужење важења жига из става 1. овог члана садржи нарочито: назначење регистарског броја жига и датум до ког жиг важи; податке о носиоцу жига; податак о плаћеној такси за продужење важења жига.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Дужност носиоца жига

Члан 59.

Носилац жига дужан је да жиг користи.

Раздвајање жига

Члан 60.

Жиг који је регистрован за више врста робе, односно услуга (у даљем тексту: првобитна регистрација), може се на захтев носиоца жига, у свако доба раздвојити на две или више регистрација тако што ће се раздвојити списак робе, односно услуга.

Издвојени жиг задржава сва права из првобитне регистрације.

О раздвајању жига доноси се посебно решење у коме се назначава број првобитне регистрације, број, односно бројеви нових жигова, знак из првобитне регистрације, као и роба, односно услуге које остају у првобитној регистрацији и роба, односно услуге које су у издвојеном, или издвојеним жиговима.

Издвојени жиг, односно издвојени жигови уписују се у Регистар жигова, а носиоцу права издаје се исправа о жигу.

На колективни жиг, односно жиг гаранције не примењују се одредбе ст. 1–4. овог члана.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига; податке о носиоцу жига; изглед знака; назначење бројева класа Међународне класификације роба и услуга које остају у првобитној регистрацији и бројева класа Међународне класификације роба и услуга на које се односи издвојени жиг, односно издвојени жигови.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

VI. ПРОМЕНЕ У ПРИЈАВИ, ОДНОСНО РЕГИСТРАЦИЈИ ЖИГА

Промена имена и адресе носиоца права

Члан 61.

Надлежни орган, на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве може донети решење о упису у Регистар жигова промене имена и адресе носиоца жига, односно подносиоца пријаве.

Једним захтевом из става 1. овог члана може се затражити упис промене имена и адресе носиоца права који се односи на више жигова, односно више пријава, под условом да су регистарски бројеви, односно бројеви пријава назначени у захтеву.

Ако захтев за упис промене имена и адресе носиоца права не садржи прописане податке, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди, а који не може бити краћи од осам дана.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис промене имена и адресе, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 3. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети решење о одбацивању захтева.

У случају из става 5. овог члана уз плаћање прописане таксе, подносилац захтева може поднети предлог за враћање у пређашње стање.

Захтев за упис промене из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига, односно број пријаве; податке о носиоцу жига, односно подносиоцу пријаве; назначење врсте промене.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева за упис промене из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Ограничење списка робе, односно услуга

Члан 62.

Надлежни орган, на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве може донети решење о упису у Регистар жигова ограничења списка робе, односно услуга.

Ако захтев за ограничење списка робе, односно услуга не садржи прописане податке, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди, а који не може бити краћи од осам дана.

На образложени захтев подносиоца захтева за ограничења списка робе, односно услуга, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети решење о одбацивању захтева.

У случају из става 4. овог члана уз плаћање прописане таксе, подносилац захтева може поднети предлог за враћање у пређашње стање.

Захтев за упис промене из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига, односно број пријаве; податке о носиоцу жига, односно подносиоцу пријаве; назначење врсте промене.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева за упис промене из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Пренос права

Члан 63.

Жиг, односно право из пријаве може бити пренето на друго лице или на друга лица за сву или само за неку робу, односно услуге.

Пренос жига, односно права из пријаве може бити последица уговора о преносу права, статусне промене носиоца жига, односно подносиоца пријаве, судске или административне одлуке.

Пренос права из става 2. овог члана уписује се у Регистар жигова на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или стицаоца права.

Упис преноса права из става 2. овог члана у Регистар жигова, производи правно дејство према трећим лицима.

О упису преноса права из става 2. овог члана у Регистар жигова, доноси се посебно решење.

Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет преноса права.

Уговор о преносу права

Члан 64.

Уговор о преносу права саставља се у писменој форми и мора садржати: дан закључења, име и презиме или пословно име, пребивалиште или боравиште, односно седиште уговорних страна, регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига и висину накнаде, ако је уговорена.

Неће се одобрити упис преноса жига, односно права из пријаве, ако би такав пренос могао да створи забуну у промету у погледу врсте, квалитета или географског порекла робе, односно услуга за које је жиг регистрован, односно за које је поднета пријава за признање жига, изузев уколико се стицалац права одрекне заштите за оне робе, односно услуге у односу на које могућност забуне постоји.

Неће се одобрити упис преноса жига, односно права из пријаве које се односи само за неку робу, односно услугу, у случају када су робе, односно услуге које се преносе битно сличне робама, односно услугама које су обухваћене жигом, односно пријавом за признање жига преносиоца.

На сва питања која се односе на уговор о преносу права, а која нису регулисана овим законом, примењују се прописи којима се уређују облигациони односи.

Лиценца

Члан 65.

Носилац жига, односно подносилац пријаве може уговором о лиценци уступити право коришћења жига, односно права из пријаве, и то за сву или само за неку робу, односно услуге.

У случају да постоји више носилаца истог жига, односно више подносилаца исте пријаве из става 1. овог члана, за закључивање уговора о лиценци потребан је пристанак свих, уколико између њих није другачије уговорено.

Уговор о лиценци из става 1. овог члана саставља се у писменој форми и мора садржати: дан закључења, име и презиме или пословно име, пребивалиште или боравиште, односно седиште уговорних страна, регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига, време трајања лиценце и обим лиценце.

Уговор о лиценци из става 1. овог члана уписује се у Регистар жигова на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или стицаоца права.

Упис уговора о лиценци из става 1. овог члана у Регистар жигова производи правно дејство према трећим лицима.

О упису уговора о лиценци из става 1. овог члана у Регистар жигова, доноси се посебно решење.

Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет уговора о лиценци.

На сва питања која се односе на уступање права коришћења жига, односно права из пријаве, а која нису регулисана овим законом примењују се прописи којима се уређују облигациони односи.

Повреда одредаба уговора о лиценци

Члан 66.

Носилац жига који је и давалац лиценце тог жига може се позвати на права која произлазе из жига, а против стицаоца лиценце који врши повреду одредаба из уговора о лиценци које се односе на трајање лиценце, облик обухваћен регистрацијом у коме се жиг може користити, обим робе, односно услуга за које је дата лиценца, подручје на коме се жиг може истицати или квалитет произведене робе, односно услуга пружених од стране стицаоца лиценце.

Залога

Члан 67.

Жиг, односно право из пријаве може бити предмет залоге и то на основу уговора о залози, одлуке суда, јавног извршитеља или другог државног органа, и то за сву или само за неке робе или услуге.

Уговор о залози из става 1. овог члана саставља се у писменој форми и мора садржати: дан закључења, име и презиме или пословно име, пребивалиште или боравиште, односно седиште уговорних страна, као и дужника ако су то различита лица, регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига и податке о потраживању које се обезбеђује заложним правом.

Залога из става 1. овог члана уписује се у Регистар жигова на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или заложног повериоца.

О упису залоге из става 1. овог члана у Регистар жигова доноси се посебно решење.

Поверилац стиче заложно право уписом у Регистар жигова.

Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет залоге.

На сва питања која нису регулисана овим законом примењују се прописи којима се уређује бездржавинска залога, облигациони и својинскоправни односи.

У Регистар жигова уписују се нарочито следећи подаци: подаци о залогодавцу и дужнику, када то нису иста лица, као и подаци о заложном повериоцу; регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига; подаци о потраживању које се обезбеђује заложним правом уз назначење основног и максималног износа.

У Регистар жигова уписују се и све промене података из става 8. овог члана.

Надлежни орган ближе прописује врсту података из става 8. овог члана који се уписују у Регистар жигова.

Пoкретање поступка за упис преноса права, лиценце и залоге

Члан 68.

Поступак за упис преноса права, лиценце и залоге, покреће се писаним захтевом.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се и:

1) доказ о правном основу уписа који се тражи;

2) пуномоћје, ако се поступак за упис преноса права, лиценце, или залоге покреће преко пуномоћника;

3) доказ о уплати таксе за решење по захтеву за упис преноса права, лиценце или залоге.

Једним захтевом из става 1. овог члана може се затражити упис преноса права који се односи на више жигова, односно више пријава, под условом да су ранији носилац права и нови носилац права исти у сваком жигу, односно пријави и да су регистарски бројеви, односно бројеви пријава назначени у захтеву.

Једним захтевом из става 1. овог члана може се затражити упис лиценце, односно залоге, који се односе на више жигова, односно више пријава, под условом да су носилац права и стицалац лиценце, односно залоге исти у сваком жигу, односно пријави, и да су регистарски бројеви, односно бројеви пријава назначени у захтеву.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига, односно број пријаве; податке о носиоцу жига, односно подносиоцу пријаве; назначење да се тражи упис преноса жига, односно права из пријаве, односно назначење права чији се упис тражи.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Испитивање уредности захтева за упис преноса права, лиценце и залоге

Члан 69.

Захтев за упис преноса права, лиценце и залоге је уредан ако садржи податке из члана 68. овог закона.

Ако захтев за упис преноса права, лиценце и залоге није уредан, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди, а који не може бити краћи од осам дана.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис преноса права, лиценце и залоге, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети решење о одбацивању захтева.

У случају из става 4. овог члана уз плаћање прописане таксе, подносилац захтева може поднети предлог за враћање у пређашње стање.

Поступак за упис преноса права, лиценце и залоге

Члан 70.

Ако је захтев за упис преноса права, лиценце и залоге уредан у смислу члана 69. овог закона, надлежни орган испитује да ли правни основ на коме се тај захтев заснива испуњава законом прописане услове за упис преноса права, лиценце и залоге.

Ако правни основ на коме се заснива захтев за упис преноса права, лиценце и залоге не испуњава услове прописане законом, или ако се подаци из захтева не слажу са подацима у регистрима, надлежни орган ће писменим путем обавестити подносиоца захтева о разлозима због којих се упис не може извршити и позваће га да се у року који надлежни орган одреди изјасни о тим разлозима.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис преноса права, лиценце и залоге, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Надлежни орган ће решењем одбити захтев за упис преноса права, лиценце и залоге ако се подносилац захтева у остављеном року не изјасни о разлозима због којих се упис не може одобрити, или се изјасни, а надлежни орган и даље сматра да се упис не може одобрити.

Жиг као предмет извршења

Члан 71.

Жиг може бити предмет извршења.

На поступак извршења, сходно се примењују одговарајуће одредбе закона којим се уређује поступак извршења и обезбеђења.

На захтев једне од странака или надлежног органа који спроводи поступак извршења, у Регистар жигова се уписује да је над жигом покренуто извршење.

Упис у регистар из става 3. овог члана, брише се или мења на захтев једне од странака, јавног извршитеља или надлежног органа који спроводи поступак извршења.

VII. ПРЕСТАНАК ПРАВА

Престанак жига

Члан 72.

Жиг престаје истеком рока од десет година за који је плаћена прописана такса, ако се његово важење не продужи.

Жиг престаје и пре истека рока из става 1. овог члана:

1) ако се носилац жига одрекне свог права – наредног дана од дана предаје надлежном органу изјаве о одрицању;

2) на основу судске одлуке, односно одлуке надлежног органа, у случајевима предвиђеним овим законом – даном одређеним том одлуком;

3) ако је престало правно лице, односно ако је умрло физичко лице које је носилац права – даном престанка правног лица, односно смрти физичког лица, осим ако је жиг прешао на правне следбенике тог лица.

Колективни жиг и жиг гаранције престају да важе и ако надлежни орган приликом испитивања измена општег акта о колективном жигу, односно о жигу гаранције, утврди да нису испуњени услови предвиђени чланом 32. став 1. овог закона.

У случајевима из става 2. тач. 1) и 3) и става 3. овог члана, надлежни орган ће донети посебно решење.

Право трећег лица

Члан 73.

Ако је у Регистру жигова уписано одређено право у корист трећег лица носилац жига се не може одрећи жига без писмене сагласности лица на чије име је уписано то право.

Ако носилац жига у одређеном року не плати таксу за продужење важења жига, а у Регистру жигова је уписано право у корист трећег лица, надлежни орган ће то лице обавестити да није плаћена прописана такса и да је може платити у року из члана 58. овог закона.

VIII. ОГЛАШАВАЊЕ ЖИГА НИШТАВИМ

Услови за оглашавање жига ништавим

Члан 74.

Жиг се може огласити ништавим, у целини или само за неке робе, односно услуге, ако се утврди да у време његовог регистровања нису били испуњени услови за признање жига из чл. 4–7. овог закона.

Колективни жиг и жиг гаранције могу се огласити ништавим и ако се утврди да општи акт о колективном жигу и општи акт о жигу гаранције, односно њихове измене, нису испуњавале, односно не испуњавају услове из члана 32. ст. 1. и 2. овог закона.

Овлашћено лице за покретање поступка за оглашавање жига ништавим

Члан 75.

Жиг се може огласити ништавим за све време трајања заштите, и то на предлог заинтересованог лица или на предлог јавног тужиоца.

Предлог за оглашавање ништавим жига на основу чл. 6. и 7. овог закона може поднети само носилац ранијег права или лице које он овласти.

Када је носилац ранијег жига трпео коришћење каснијег жига и знао за то коришћење током пет узастопних година, нема право да на основу тог ранијег права поднесе предлог за оглашавање ништавим каснијег жига или да се успротиви коришћењу тог каснијег жига у односу на робу или услуге за које је каснији жиг коришћен, осим ако је носилац каснијег жига приликом подношења пријаве био несавестан.

У случају из става 3. овог члана, носилац каснијег жига нема право да се успротиви коришћењу ранијег права.

Стицање дистинктивности ранијег жига или изричита сагласност за регистровање носиоца ранијег жига

Члан 76.

Жиг неће бити оглашен ништавим по основу члана 5. став 1. тач. 3), 5) и 6) овог закона ако је пре подношења предлога за оглашавање ништавим услед коришћења стекао дистинктивност.

Жиг неће бити оглашен ништавим иако је регистрован супротно одредбама чл. 6. и 7. овог закона, ако се носилац ранијег права изричито сагласио са његовом регистрацијом.

Коришћење ранијег жига у поступку по предлогу за оглашавање ништавим

Члан 77.

Жиг се не може огласити ништавим на основу члана 6. став 1. тач. 1), 2) и 4) овог закона ако ранији жиг без оправданог разлога није озбиљно коришћен у Републици Србији за обележавање робе, односно услуга за које је регистрован и који се наводе као разлог за подношење предлога, у периоду од пет година пре подношења предлога за оглашавање ништавим, изузев ако је подносилац пријаве каснијег жига био несавестан, односно ако носилац ранијег жига докаже да су постојали оправдани разлози за некоришћење. У поступку по предлогу за оглашавање жига ништавим, носилац ранијег жига или његов правни следбеник дужан је да докаже да је жиг коришћен.

Ако је ранији жиг подносиоца предлога коришћен само за део робе, односно услуга за које је регистрован, сматраће се у циљу примене става 1. овог члана да је регистрован само за ту робу, односно услуге.

Носилац ранијег жига доказује коришћење свог жига на захтев носиоца каснијег жига, под условом да је на датум подношења предлога за оглашавање ништавим ранији жиг регистрован најмање пет година.

Ако докази из ст. 1. и 2. овог члана не буду достављени, предлог за оглашавање жига ништавим биће одбијен.

Када је на датум подношења пријаве или на датум права првенства каснијег жига петогодишњи период у коме је ранији жиг морао бити озбиљно коришћен истекао, носилац ранијег жига ће, поред доказа из ст. 1. и 2. овог члана доставити доказ да је ранији жиг озбиљно коришћен у петогодишњем периоду који је претходио датуму подношења пријаве или датуму права првенства каснијег жига, или да постоје оправдани разлози за некоришћење.

Недостатак дистинктивности или репутације ранијег жига који спречава оглашавање ништавим

Члан 78.

Предлог за оглашавање жига ништавим по основу ранијег жига неће бити усвојен на датум подношења предлога за оглашавање ништавим ако не би био усвојен на датум подношења пријаве или на датум права првенства каснијег жига из неког од следећих разлога:

1) ранији жиг који се може огласити ништавим из разлога предвиђених чланом 5. став 1. тач. 3)–5) овог закона још није стекао дистинктивни карактер у складу са значењем члана 5. став 2. овог закона;

2) предлог за оглашавање ништавим се заснива на члану 6. став 1. тачка 2) овог закона, а ранији жиг није постао дистинктиван у мери да би оправдао постојање вероватноће настанка забуне у релевантном делу јавности, која обухвата и вероватноћу довођења у везу тог знака са раније заштићеним знаком, у складу са значењем члана 6. став 1. тачка 2) овог закона;

3) предлог за оглашавање ништавим се заснива на члану 6. став 1. тачка 4) овог закона, а ранији жиг још није стекао репутацију у складу са значењем члана 6. став 1. тачка 4) овог закона.

Покретање поступка за оглашавање жига ништавим

Члан 79.

Поступак за оглашавање жига ништавим покреће се писаним предлогом за оглашавање ништавим жига.

Предлог из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу предлога; податке о носиоцу жига; регистарски број жига чије се оглашавање ништавим тражи; разлоге због којих се тражи оглашавање жига ништавим; назначење да ли се тражи оглашавање ништавим жига у целини или само за неку робу, односно услуге.

Надлежни орган ближе прописује садржину предлога из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз предлог и прописује њихову садржину.

Испитивање уредности предлога за оглашавање жига ништавим

Члан 80.

Предлог за оглашавање жига ништавим је уредан ако садржи податке из члана 79. овог закона.

Предлог за оглашавање ништавим може се поднети по основу једног или више ранијих права.

Ако предлог за оглашавање жига ништавим није уредан, надлежни орган ће писаним путем уз навођење разлога позвати подносиоца предлога да га уреди у року од 30 дана.

На образложени захтев подносиоца предлога, уз плаћање прописане таксе надлежни орган ће продужити рок из става 3. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац предлога у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети решење о одбацивању предлога.

У случају из става 5. овог члана уз плаћање прописане таксе, подносилац предлога може поднети предлог за враћање у пређашње стање.

Поступак по предлогу за оглашавање жига ништавим

Члан 81.

Надлежни орган ће уредан предлог доставити носиоцу жига и позвати га да у року од 30 дана од дана пријема позива достави свој одговор.

На образложен захтев носиоца жига, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган може да продужи рок из става 1. овог члана за време које сматра примереним.

После спроведеног поступка по предлогу за оглашавање жига ништавим, надлежни орган ће донети решење о оглашавању жига ништавим, у целини или само за неке робе, односно услуге, или решење о одбијању предлога.

У случају да је жиг оглашен ништавим, сматраће се да није производио дејство од самог почетка, у обиму у ком је оглашен ништавим.

IX. ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ ПРЕСТАНКА ЖИГА

Престанак жига због некоришћења

Члан 82.

Надлежни орган може, на захтев заинтересованог лица, донети решење о престанку жига у целини или само за неке робе, односно услуге, ако носилац жига или лице које је он овластио, без оправданог разлога није озбиљно користило на домаћем тржишту жиг за обележавање робе, односно услуга на које се тај жиг односи, у непрекидном временском периоду од пет година, рачунајући од дана регистровања жига, односно од дана кад је жиг последњи пут коришћен. У поступку по захтеву за престанак жига због некоришћења жига, носилац жига или лице које је он овластио дужно је да докаже да је жиг користило.

Коришћењем жига, у смислу става 1. овог члана и члана 77. овог закона сматра се и коришћење знака заштићеног жигом у облику који се разликује у елементима који не мењају дистинктивни карактер знака, као и коришћење заштићеног знака на роби или паковању робе намењеним искључиво извозу.

Коришћење жига уз сагласност носиоца жига или коришћење жига од стране лица овлашћеног да користи колективни жиг или жиг гаранције сматра се коришћењем од стране носиоца жига.

Оправданим разлогом за некоришћење жига из става 1. овог члана сматраће се околност која је настала независно од воље носиоца жига, а која представља сметњу за коришћење жига, као што је одлука државног органа, забрана увоза или друга забрана која се односи на робе или услуге за које је призната заштита жигом.

Коришћењем жига не сматра се рекламирање заштићеног знака без могућности набавке робе, односно коришћења услуге за коју је знак заштићен.

Коришћењем жига не сматра се плаћање таксе за продужење важења жига, као ни закључивање уговора о преносу права, лиценци и залози.

Неће се донети решење о престанку жига због некоришћења ако је коришћење жига започело или је настављено после истека непрекидног временског периода од пет година у коме жиг није коришћен, а пре подношења захтева за престанак жига због некоришћења, осим ако је до започињања или настављања коришћења жига дошло након што је носилац права сазнао да ће бити поднет захтев за престанак његовог жига и ако је коришћење започето или настављено у периоду од три месеца пре подношења захтева за престанак жига.

Датум престанка жига због некоришћења

Члан 83.

У случају из члана 82. овог закона жиг престаје да важи на датум подношења захтева за престанак жига због некоришћења.

Престанак жига у другим случајевима

Члан 84.

Надлежни орган може на захтев заинтересованог лица донети решење о престанку жига, у целини или само за неке робе, односно услуге и у следећим случајевима:

1) ако је знак заштићен жигом, због чињења или нечињења носиоца жига или његовог правног следбеника, постао у промету уобичајени назив робе, односно услуге за коју је регистрован;

2) ако знак заштићен жигом, због начина на који га носилац жига, његов правни следбеник или лице уз сагласност носиоца жига користи, може у промету да изазове забуну о географском пореклу, врсти, квалитету или другим својствима робе, односно услуге;

3) ако је знак заштићен жигом постао противан јавном поретку или прихваћеним моралним принципима.

Колективни жиг и жиг гаранције могу престати и ако се употребљавају противно општем акту о колективном жигу, односно о жигу гаранције.

У случају из ст. 1. и 2. овог члана жиг престаје да важи наредног дана од дана правноснажности решења о престанку жига.

Додатни разлози за престанак колективног жига

Члан 85.

Колективни жиг престаје да важи и у следећим случајевима:

1) ако носилац не предузме разумне мере да спречи употребу жига на начин који није усклађен са условима употребе из општег акта о колективном жигу укључујући све измене општег акта уписане у Регистар жигова;

2) ако начин на који овлашћени корисник користи колективни жиг доводи до заблуде учеснике у промету на начин утврђен у члану 32. став 2. овог закона;

3) ако измена општег акта о колективном жигу не садржи елементе из члана 16. овог закона, осим ако је носилац жига накнадним изменама не усклади са тим чланом.

Покретање поступка за престанак жига

Члан 86.

Поступак за престанак жига из разлога предвиђених у чл. 82. и 84. овог закона покреће се писаним захтевом.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу захтева; податке о носиоцу жига чији се престанак тражи; регистарски број жига чији се престанак тражи; разлоге због којих се престанак жига тражи; назначење да ли се тражи престанак жига у целини или само за неку робу, односно услуге.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Испитивање уредности захтева за престанак жига

Члан 87.

Захтев за престанак жига је уредан ако садржи податке из члана 86. овог закона.

Ако захтев за престанак жига није уредан, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца захтева за престанак жига, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети решење о одбацивању захтева.

У случају из става 4. овог члана уз плаћање прописане таксе, подносилац захтева може поднети предлог за враћање у пређашње стање.

Поступак по захтеву за престанак жига

Члан 88.

Надлежни орган ће уредан захтев доставити носиоцу жига и позвати га да у року од 30 дана од дана пријема позива достави свој одговор.

На образложен захтев носиоца жига, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган може да продужи рок из става 1. овог члана за време које сматра примереним.

После спроведеног поступка по захтеву за престанак жига, надлежни орган ће донети решење о престанку жига, у целини или само за неке робе, односно услуге или решење о одбијању захтева.

Дејство оглашавања жига ништавим и престанка жига на судске одлуке и уговоре

Члан 89.

Оглашавање жига ништавим и престанак жига немају дејство на судске одлуке у вези са утврђивањем повреде права које су у моменту доношења тог решења биле правноснажне, као и на закључене уговоре о преносу права, односно уступању лиценце, ако су и у мери у којој су ти уговори извршени, под условом да је тужилац, односно носилац жига био савестан.

У поступцима оглашавања жига ништавим и посебним случајевима престанка жига, надлежни орган може заказати усмену расправу.

X. ГРАЂАНСКОПРАВНА ЗАШТИТА

Повреда права

Члан 90.

Повредом права сматра се свако неовлашћено коришћење заштићеног знака од стране било ког учесника у промету, у смислу чл. 49–52. овог закона и члана 56. став 2. овог закона.

Повредом из става 1. овог члана сматра се и додавање знаку речи „тип”, „начин”, „по поступку” и сл.

Право на тужбу

Члан 91.

Тужбу због повреде права може поднети носилац жига, подносилац пријаве, стицалац лиценце, корисник колективног жига уз сагласност носиоца колективног жига и корисник жига гаранције уз сагласност носиоца жига гаранције.

Стицалац лиценце, осим ако је другачије предвиђено уговором о лиценци, може поднети тужбу због повреде права само уз сагласност носиоца права.

Стицалац искључиве лиценце који је формално обавестио носиоца жига о повреди жига, односно права из пријаве, може поднети тужбу због повреде права, ако носилац жига, односно подносилац пријаве, сам то не учини у року од тридесет дана од дана пријема обавештења.

Стицалац лиценце или корисник колективног жига, односно жига гаранције у циљу накнаде штете коју је претрпео, има право да приступи тужби због повреде права који је покренуо носилац жига, односно подносилац пријаве.

Ако тужени истакне захтев да носилац жига докаже да је у периоду од пет година пре датума подношења тужбе жиг озбиљно коришћен у вези са робом, односно услугама за које је регистрован, суд је дужан да упути туженог да о том питању покрене поступак пред надлежним органом, у складу са чланом 82. овог закона.

Суд ће, по тужби из става 1. овог члана одбити тужбени захтев уколико се у поступку пред надлежним органом утврди да жиг тужиоца није коришћен у смислу члана 82. овог закона.

Ако надлежни орган утврди да је жиг тужиоца коришћен само за део робе, односно услуга за које је регистрован, суд ће приликом одлучивања узети у обзир само ону робу, односно услуге за које је тужилац доказао коришћење.

Тужба због повреде права

Члан 92.

У случају повреде права, тужилац тужбом може да захтева нарочито:

1) утврђење повреде права;

2) забрану радњи којима се врши повреда или радњи које представљају озбиљну претњу да ће право бити повређено, као и забрану понављања таквих или сличних радњи под претњом плаћања примереног новчаног износа тужиоцу;

3) накнаду штете;

4) објављивање пресуде о трошку туженог;

5) одузимање, односно трајно искључење из промета или уништење или преиначење, без накнаде, предмета којима је извршена повреда;

6) забрану отуђења, одузимање, или уништење, без накнаде, материјала и предмета који су употребљени у производњи предмета којима је извршена повреда права.

При разматрању тужбених захтева из става 1. тач. 5) и 6) овог члана, суд узима у обзир сразмеру између озбиљности повреде права и тужбеног захтева, као и интересе трећих лица.

Тужба се може поднети и против лица чије су услуге коришћене приликом повреде права (посредник).

Тужилац има право на накнаду материјалне и нематеријалне штете.

При одређивању висине накнаде штете из става 4. овог члана, суд ће узети у обзир све околности конкретног случаја, а посебно негативне економске последице које трпи тужилац, укључујући изгубљену добит, као и добит коју је тужени остварио повредом права.

Суд може када околности случаја то оправдавају да досуди тужиоцу накнаду штете која не може бити нижа од накнаде коју би примио за конкретни облик коришћења предмета заштите, да је то коришћење било законито.

Ако повреда права није учињена намерно или крајњом непажњом, суд може, да досуди тужиоцу накнаду у висини добити коју је тужени остварио повредом права.

Поступак по тужби

Члан 93.

Тужба због повреде права може се поднети у року од три године од дана када је тужилац сазнао за повреду и учиниоца, а најкасније у року од пет година од дана учињене повреде или од дана последње учињене повреде када се повреда врши континуирано.

Поступак по тужби из става 1. овог члана је хитан.

Поступак по тужби због повреде права из пријаве суд ће прекинути до коначне одлуке надлежног органа по пријави.

Ако је пред надлежним органом, односно судом покренут поступак из чл. 74, 82, 84, 104. и 105. овог закона, суд који поступа по тужби из чл. 91. и 92. овог закона дужан је да прекине поступак до коначне одлуке надлежног органа, односно правноснажне одлуке суда.

На поступак по тужби из става 1. овог члана примењују се одредбе закона којим се уређује парнични поступак.

Прибављање доказа

Члан 94.

Ако се странка која је учинила вероватним своје наводе позива на доказ који се налази у поседу противне странке или под њеном контролом, суд ће противној странци наложити да достави тај доказ, водећи рачуна о примени прописа којима се уређује поступање са пословном тајном.

Под условом из става 1. овог члана, у случају повреде права приликом обављања привредне делатности, суд ће на предлог тужиоца наложити туженом да достави банкарске, финансијске и пословне документе који се налазе у његовом поседу или под његовом контролом, водећи рачуна о примени прописа којима се уређује поступање са пословном тајном.

Привремена мера

Члан 95.

На предлог лица које учини вероватним да је његово право повређено у смислу члана 90. овог закона или да ће бити повређено, суд може одредити привремену меру:

1) одузимања, односно искључења из промета предмета којима се врши повреда права;

2) одузимања или забране отуђења материјала и предмета који су употребљени искључиво или у претежној мери у производњи предмета којима се врши повреда права, односно претежно намењени производњи предмета којима се врши повреда права;

3) забране вршења радњи којима се врши повреда права или које представљају озбиљну претњу да ће право бити повређено.

Привремена мера се може, под истим условима, одредити и против лица чије услуге су коришћене приликом повреде права (посредник).

На предлог лица које учини вероватним да је његово право повређено или да ће бити повређено и које учини вероватним постојање околности које би осујетиле или знатно отежале накнаду штете у случају повреде права, суд може поред привремених мера из става 1. овог члана одредити и привремене мере:

1) заплене покретне и непокретне имовине лица против кога се предлаже одређивање привремене мере;

2) забране исплате новчаних средстава са рачуна лица против кога се предлаже одређивање привремене мере.

Ради одређивања и спровођења привремене мере из става 3. овог члана суд може наложити достављање банкарских, финансијских, пословних или других докумената и података или наложити да се омогући приступ тим документима и подацима.

Лице коме је одређена привремена мера из става 1. тач. 2) и 3) и става 3. тачка 2) овог члана, као и налог из става 4. овог члана, а кoje не поступи по одређеној привременој мери, односно датом налогу, казниће се у складу са одредбама закона којим се уређују извршење и обезбеђење.

Поступак за одређивање привремене мере

Члан 96.

Суд може одредити привремену меру одмах по пријему предлога за одређивање привремене мере и без претходног изјашњења противне странке, а нарочито ако постоји опасност да због одлагања предлагач претрпи ненадокнадиву штету.

Решење којим је одређена привремена мера, у случају из става 1. овог члана, доставиће се странкама у поступку без одлагања, а најкасније по спровођењу мере.

Када је привремена мера одређена пре покретања парничног поступка, тужба, ради оправдања мере, мора се поднети у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере.

На поступак по предлогу за одређивање привремене мере, сходно се примењују одговарајуће одредбе закона којим се уређује поступак извршења и обезбеђења.

Укидање привремене мере и накнада штете

Члан 97.

Ако у року из члана 96. став 3. овог закона тужба не буде поднета, суд ће на предлог лица против кога је привремена мера одређена обуставити поступак по привременој мери и укинути спроведене радње.

Ако поступак по привременој мери буде обустављен и спроведене радње буду укинуте у складу са овим чланом, или ако суд утврди да повреда права није учињена или да није постојала озбиљна опасност да ће право бити повређено, лице против кога је одређена привремена мера има право на накнаду штете која јој је нанета привременом мером.

Суд може условити одређивање привремене мере полагањем одговарајућег новчаног износа као средства обезбеђења у случају настанка штете из става 2. овог члана.

Сходна примена закона којим се уређује извршење и обезбеђење

Члан 98.

На питања у вези са поступком одређивања привремене мере, која нису уређена овим законом, сходно се примењују одредбе закона којим се уређују извршење и обезбеђење.

Обезбеђење доказа

Члан 99.

На предлог лица које учини вероватним да је његово право повређено или да ће бити повређено, суд може у току, као и пре покретања парничног поступка одредити обезбеђење доказа водећи рачуна о примени прописа којима се уређује поступање са пословном тајном.

Обезбеђењем доказа у смислу овог закона сматра се:

1) прибављање детаљног описа производа којима се повређује право, са или без узимања узорка тих производа;

2) одузимање производа или дела производа којима се повређује право и ако је то оправдано, одузимање докумената, материјала и предмета који су употребљени у производњи или стављању у промет предмета којима се врши повреда права;

3) преглед просторија, возила, књига, докумената, испитивање сведока и вештака.

Поступак за одређивање обезбеђења доказа

Члан 100.

Суд може одредити обезбеђење доказа одмах по пријему предлога за обезбеђење доказа и без изјашњења противне странке, а нарочито ако постоји опасност да због одлагања предлагач претрпи ненадокнадиву штету или да неки доказ неће моћи да се изведе или да ће његово касније извођење бити отежано.

Решење којим је одређено обезбеђење доказа, у случају из става 1. овог члана, доставиће се странкама без одлагања, најкасније по спровођењу мере.

Када је обезбеђење доказа одређено пре покретања парничног поступка тужба због повреде права се мора поднети у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању обезбеђења доказа.

Укидање обезбеђења доказа и накнада штете

Члан 101.

Ако у року из члана 100. став 3. овог закона тужба не буде поднета суд ће на предлог противне странке обуставити поступак обезбеђења доказа и укинути спроведене радње.

Ако поступак обезбеђења доказа буде обустављен и спроведене радње буду укинуте, или ако суд утврди да повреда права није учињена или да није постојала озбиљна опасност да ће право бити повређено, противна странка има право на накнаду штете која јој је нанета обезбеђењем доказа.

Суд може условити одређивање обезбеђења доказа полагањем одговарајућег новчаног износа као средства обезбеђења у случају настанка штете из става 2. овог члана.

Сходна примена закона којим се уређује парнични поступак

Члан 102.

На питања у вези са поступком за обезбеђење доказа, која нису уређена овим законом, сходно се примењују одредбе закона којим се уређује парнични поступак.

Обавеза пружања информација

Члан 103.

Суд може да наложи лицу које је извршило повреду права да пружи податке о пореклу и дистрибутивним каналима робе, односно услуга којима се врши повреда права, укључујући податке о лицима која су учествовала у повреди права, као и да преда документе који су у вези са повредом права.

Поред лица из става 1. овог члана суд може наложити достављање података следећим лицима:

1) лицу код кога је пронађена роба приликом обављања привредне делатности, а којом се повређује право;

2) лицу које користи услуге пружене приликом обављања привредне делатности, а којима се повређује право;

3) лицу које пружа услуге приликом обављања привредне делатности, а којима се повређује право;

4) лицу које је од стране лица из тач. 1)–3) овог става наведено као лице укључено у производњу или дистрибуцију робе или пружање услуга којима се повређује право.

Под подацима из става 1. овог члана сматрају се нарочито:

1) подаци о произвођачима, дистрибутерима, добављачима и другим лицима која су претходно била укључена у производњу или дистрибуцију робе или пружање услуга, као и о продавцима којима је роба намењена;

2) подаци о количинама произведене, испоручене или наручене робе или услуга, као и о ценама такве робе или услуга.

Ако лица из ст. 1. и 2. овог члана из оправданих разлога не поступе по налогу суда и не доставе тражене информације, неће одговарати за штету која на тај начин настане.

Тужба за оспоравање жига

Члан 104.

Ако је пријава поднета противно начелу савесности и поштења или је знак регистрован на основу такве пријаве, односно на основу пријаве којом је повређена законска или уговорна обавеза, лице чији је правни интерес тиме повређен може тужбом тражити да га суд огласи за подносиоца пријаве, односно носиоца права.

Члан 105.

Физичко или правно лице које у промету користи знак за обележавање робе, односно услуга, а за који је друго лице поднело пријаву или га регистровало на своје име за обележавање исте или сличне робе, односно услуга може тужбом тражити да га суд огласи за подносиоца пријаве, односно носиоца жига ако докаже да је тај знак био општепознат у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити индустријске својине, за обележавање његове робе, односно услуга пре него што је тужени поднео пријаву или регистровао жиг.

Ако тужени докаже да је исти или сличан знак користио у промету за обележавање исте или сличне робе, односно услуга исто колико и тужилац или дуже од њега суд ће одбити тужбени захтев из става 1. овог члана.

Тужба из става 1. овог члана не може се поднети по истеку рока од пет година од дана уписа жига у Регистар жигова.

Упис пресуде у Регистар жигова

Члан 106.

Ако се судском одлуком усвоји тужбени захтев из члана 104. односно члана 105. овог закона по правноснажности пресуде суд ће пресуду доставити надлежном органу, који ће у Регистар жигова уписати тужиоца као подносиоца пријаве, односно као носиоца жига.

Престанак права трећег лица

Члан 107.

Право које је треће лице прибавило од ранијег подносиоца пријаве, односно носиоца жига из чл. 104. и 105. овог закона, престаје даном уписа новог подносиоца пријаве, односно носиоца жига у Регистар жигова надлежног органа.

Ревизија

Члан 108.

Ревизија је дозвољена против правноснажних пресуда донетих у другом степену у споровима због повреде права и ради оспоравања жига.

XI. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Одговорност за привредни преступ

Члан 109.

Казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 300.000 до 3.000.000 динара привредно друштво или друго правно лице које на начин из члана 90. овог закона повреди жиг, односно право из пријаве.

За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000 динара одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу.

Предмети извршења привредног преступа и предмети који су били употребљени за извршење привредног преступа из става 1. овог члана биће одузети, а предмети извршења привредног преступа биће и уништени.

Пресуда којом је учиниоцу изречена казна за привредни преступ из става 1. овог члана јавно се објављује.

Прекршајна одговорност

Члан 110.

Казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара предузетник, ако повреди жиг или право из пријаве на начин из члана 90. овог закона.

За радње из става 1. овог члана казниће се и физичко лице новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара.

Предмети извршења прекршаја и предмети који су били употребљени за извршење прекршаја из става 1. овог члана биће одузети, а предмети извршења прекршаја биће и уништени.

Члан 111.

Казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 1.000.000 динара правно лице које се неовлашћено бави заступањем у остваривању права из члана 12. овог закона.

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара одговорно лице у правном лицу.

Казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара физичко лице које се неовлашћено бави заступањем у остваривању права из члана 12. овог закона.

XII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Примена закона

Члан 112.

Жигови који важе на дан ступања на снагу овог закона остају и даље на снази и на њих ће се примењивати одредбе овог закона.

Одредба члана 12. став 3. овог закона не примењује се на лица која су до 1. јануара 2005. године уписана у Регистар заступника.

Поступци који до дана ступања на снагу овог закона нису окончани, окончаће се по прописима по којима су започети.

Од дана приступања Републике Србије Европској унији, одредба члана 53. став 1. овог закона о исцрпљењу права примењиваће се у случају да је носилац жига, односно лице које је он овластио ставио у промет робу означену жигом на територији Европске уније или Европског економског простора.

Рок за доношење подзаконског акта

Члан 113.

Подзаконски акт за извршење овог закона биће донет у року од девет месеци од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења подзаконског акта из става 1. овог члана примењује се подзаконски акт донет на основу Закона о жиговима („Службени гласник РС”, бр. 104/09, 10/13 и 44/18 – др. закон), ако није у супротности са овим законом.

Континуитет у вођењу регистара

Члан 114.

Регистар жигова и Регистар пријава за признање жига установљени Законом о жиговима („Службени гласник РС”, бр. 104/09, 10/13 и 44/18 – др. закон), настављају да се воде као Регистар жигова у складу са овим законом.

Регистар заступника установљен Законом о патентима („Службени гласник РС”, бр. 99/11, 113/17 – др. закон, 95/18 и 66/19), наставља да се води у складу са законом којим је установљен и овим законом.

Престанак важења прописа

Члан 115.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о жиговима („Службени гласник РС”, бр. 104/09, 10/13 и 44/18 – др. закон).

Ступање на снагу

Члан 116.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.