ЗАКОН

о музејској делатности

"Службени гласник РС", број 35 од 8. априла 2021.

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1.

Овим законом уређују се услови и начин обављања музејске делатности, њена структура и организација, уређење и делокруг рада музеја, начин заштите, коришћења и обраде музејске грађе и вођење музејске документације и друга питања од значаја за обављање музејске делатности.

Члан 2.

Изрази употребљени у овом закону у граматичком мушком роду подразумевају природни мушки и женски род лица на које се односе.

Члан 3.

Назив музеја одређује се оснивачким актом и статутом и мора садржати реч „музеј”.

За употребу речи „музеј” у називу других правних лица и предузетника, потребна је сагласност министарства надлежног за културу (у даљем тексту: Министарство).

Министарство цени, с обзиром на циљеве и значај другог правног лица, односно делатности, да ли то правно лице и предузетник може у свом називу имати реч „музеј”.

Одредбе овог члана не примењују се на галерије.

Општи интерес

Члан 4.

Покретна културна добра – музејски предмети и регистровани елементи нематеријалног културног наслеђа су добра од општег интереса за Републику Србију која уживају посебну заштиту утврђену законом.

Делатност заштите музејске грађе и нематеријалног културног наслеђа је од општег интереса за Републику Србију.

Музејски предмети на којима постоји право јавне својине је у својини Републике Србије, у складу са законом.

Средства за заштиту и чување музејске грађе у јавној својини, као и делатност коју обављају музеји чији је оснивач Република Србија, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе обезбеђују се у буџету Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, у складу сa законом.

Циљеви заштите

Члан 5.

Циљеви заштите музејске грађе јесу:

1) очување кроз истраживање, откривање, прикупљање, документовање, предузимање мера заштите, спречавање штетних утицаја и обезбеђивање одговарајућих услова за чување;

2) проучавање, вредновање, представљање, тумачење и едукација јавности;

3) развој музејске делатности кроз управљање и коришћење музејске грађе у задовољавању културних, научних и образовних потреба појединца и друштва;

4) очување нематеријaлног културног наслеђа кроз сарадњу са заједницама;

5) подстицање и подршка унапређењу сарадње музеја у оквиру мреже музеја;

6) предузимање мера у циљу спречавања противправног поступања са музејском грађом.

Термини и дефиниције

Члан 6.

Термини употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) Музејска делатност је јавна делатност заштите музејске грађе и нематеријалног културног наслеђа од општег интереса за Републику Србију која подразумева стручни и научни рад на истраживању, прикупљању, евидентирању, сабирању, документационој обради, очувању, конзервацији, рестаурацији, чувању, излагању, тумачењу, презентацији и дигитализацији цивилизацијских и културних материјалних, нематеријалних и природних добара у физичком и дигиталном облику у циљу проучавања, едукације, уживања и развоја друштва;

2) Музејску грађу чине музејски предмети, предмети или групе предмета који самостално или заједнички имају посебна својства од значаја за упознавање друштвеног, историјског, уметничког, културног, научног и техничког развоја, природе и њеног развоја, без обзира да ли се налазе у музејима организовани у одговарајуће збирке или изван њих;

3) Музејски предмет је покретно културно добро које је уписано у Инвентарну књигу и систематизовано у музејску збирку;

4) Нематеријално културно наслеђе означава праксе, приказе, изразе, знања, вештине, као и инструменте, предмете, артефакте и културне просторе који су с њима повезани, које заједнице, групе и, у појединим случајевима, појединци, препознају као део свог културног наслеђа;

5) Добро које ужива претходну заштиту је предмет за који се претпоставља да има својства културног добра и које ужива заштиту, у складу са законом;

6) Музејска збирка је скуп стручно обрађених и инвентарисаних музејских предмета систематизованих по културним, природним, историјским, научним и уметничким вредностима у музејску збирку;

7) Студијска збирка је део музејске грађе намењен стручном и научном истраживању и проучавању;

8) Збирка је скуп сродних предмета који уживају заштиту, у јавној или приватној својини ван музеја;

9) Музеј је установа или друго правно лице или предузетник које обавља музејску делатност, у складу са законом;

10) Јавни музеј је установа заштите покретних културних добара – музејске грађе и регистрованих елемената нематеријалног културног наслеђа основана средствима у јавној својини, која обавља музејску делатност у складу са законом;

11) Приватни музеј је музеј који оснива домаће или страно физичко или правно лице или предузетник, који обавља музејску делатност у складу са законом;

12) Музеј заједнице је музеј који се оснива у циљу идентификовања, очувања и промоције специфичности локалних материјалних и нематеријалних садржаја и који обављају музејску делатност у складу са законом;

13) Музеј комплексног типа се бави заштитом музејске грађе у оквиру три или више разнородних музејских збирки према врстама музејске грађе;

14) Специјализовани музеј се бави заштитом музејске грађе у оквиру истородних музејских збирки према врстама музејске грађе;

15) Музеј у саставу спроводи музејску делатност у оквиру другог правног лица, у складу са законом;

16) Централна установа је Народни музеј Србије;

17) Матични музеј је јавни музеј који обавља послове матичне музејске делатности, кроз стручно деловање, за одређене врсте музејске грађе и особености у вршењу музејске делатности;

18) Територијално надлежни музеј је јавни музеј који послове надлежности обављања музејске делатности спроводи на одређеноj територији;

19) Галерија је специјализовани музеј која поседује најмање једну сопствену збирку и обавља музејску делатност у складу са законом;

20) Изложбена галерија је правно лице које се бави презентацијом музејске грађе у складу са законом;

21) Музејска документација је систематски израђен, прикупљен, организован и похрањен скуп података настала током процеса стручне обраде, заштите и презентације музејских предмета који сведоче о њиховом настанку, својствима, историјату, стицању, мерама техничке заштите и прати све промене од уласка предмета у музеј;

22) Централни регистар је регистар покретних културних добара – музејских предмета за територију Републике Србије;

23) Књига улаза је евиденција сваког појединачног предмета који по различитим основама, привремено или трајно, улази у музеј ради прегледа, категорисања и утврђивања мера заштита;

24) Инвентарна књига је списак музејских предмета за сваку појединачну збирку;

25) Инвентарни картон је образац у који се уносе подаци о музејском предмету сходно врсти музејске грађе;

26) Ревизија музејских збирки је поступак којим се утврђује број и стање музејске збирке, музејске документације, услови чувања и мера заштите;

27) Категоризација је поступак вредновања музејске грађе према њиховом значају;

28) Дигитализација је превођење података о музејској грађи из аналогне у дигиталну форму;

29) Превентивна конзервација представља систем мера за обезбеђивање услова за чување, руковање, излагање, паковање и транспорт музејских предмета којима се сви ризици по музејске предмете своде на минимум;

30) Конзервација музејске грађе је низ интервентних техника којима се постиже хемијска и физичка стабилизација, односно којима се успорава, зауставља, умањује или елиминише дејство узрочника пропадања музејске грађе;

31) Рестаурација музејске грађе је низ поступака чијим се деловањем оштећена музејска грађа враћа у познато стање у односно на оригинално.

II. МУЗЕЈСКА ДЕЛАТНОСТ И МУЗЕЈСКА ГРАЂА

Музејска делатност

Члан 7.

Музејска делатност је јавна делатност заштите музејске грађе и нематеријалног културног наслеђа од општег интереса за Републику Србију која подразумева стручни и научни рад на истраживању, прикупљању, евидентирању, сабирању, документационој обради, очувању, конзервацији, рестаурацији, чувању, излагању, тумачењу, презентацији и дигитализацији цивилизацијских и културних материјалних, нематеријалних и природних добара у физичком и дигиталном облику у циљу проучавања, едукације, уживања и развоја друштва.

Музејска делатност спроводи се у складу са међународно прихваћеним документима и професионалним стандардима препознатим у Статуту Међународног савета за музеје (ICOM) и Кодексу професионалне етике ICOM, као и ратификованим међународним конвенцијама.

Заштита елемената нематеријалног културног наслеђа спроводи се у складу са ратификованим међународним конвенцијама.

На питања у области музејске делатности која нису другачије уређена овим законом, примењују се одредбе закона којим се уређује заштита културних добара.

Члан 8.

Музејску делатност обављају:

1) музеји,

2) галерије

(у даљем тексту: музеј).

Музејска делатност може се обављати самостално или у оквиру других правних лица и предузетника, уписаних у судски или други регистар у складу са законом.

Члан 9.

Обављање музејске делатности обухвата:

1) откривање, прикупљање, документовање и обраду музејске грађе;

2) истраживање, проучавање и вредновање музејске грађе и елемената нематеријалног културног наслеђа и музејске документације;

3) утврђивање покретних културних добара – музејских предмет и регистровање елемената нематеријалног културног наслеђа;

4) утврђивање добара под претходном заштитом и вођење евиденције о добрима под претходном заштитом;

5) чување, одржавање и коришћење музејске грађе и музејске документације;

6) предлагање, утврђивање, спровођење и праћење спровођења мера заштите музејске грађе и елемената нематеријалног културног наслеђа;

7) коришћење музејске грађе и регистрованих елемената нематеријалног културног наслеђа у промовисању кроз излагање, публикације, предавања, едукативно-просветни рад и на друге начине;

8) вођење прописане документације о музејској грађи, збиркама, музејским активностима и регистрованим елементима нематеријалног културног наслеђа;

9) организацију и реализацију сталне поставке и повремених изложби;

10) организацију и реализацију уметничких и културних догађаја у оквиру делокруга рада;

11) припрему, публиковање и продају музејских издања и пратећег садржаја везаних за делатност;

12) спровођење дигитализације музејске грађе, музејске документације и регистрованих елемената нематеријалног културног наслеђа;

13) пружање стручне помоћи власницима и држаоцима музејске грађе;

14) пружање подршке и стручне помоћи за очување нематеријалног културног наслеђа кроз сарадњу са заједницама које га баштине;

15) ревизију музејске грађе и достављање извештаја оснивачу;

16) процену културно-уметничке, историјске и научне вредности музејске грађе за потребе евидентирања и осигурања;

17) израду стручних мишљења и елабората о музејској грађи, збиркама о којима се старају, као и музејској грађи других физичких и правних лица и елемената нематеријалног културног наслеђа;

18) организацију и реализацију израде и продаје сувенира и других промотивних материјала;

19) друге послове у складу са законом и другим прописима.

Документација из става 1. тачка 8) овог члана, који се воде у сврху обављања музејске делатности, која садржи податке о личности чува се у складу са законом којим се уређује заштита података о личности, уз обавезу поштовања правила о сразмерности обраде у односу на циљеве и сврху обраде података.

Музејска грађа

Члан 10.

Музејску грађу чине музејски предмети, предмети или групе предмета који самостално или заједнички имају посебна својства од значаја за упознавање друштвеног, историјског, уметничког, културног, научног и техничког развоја, природе и њеног развоја, без обзира да ли се налазе у музејима организовани у одговарајуће збирке или изван њих.

Музејска грађа заштићена је законом без обзира на то у чијем је власништву или поседу, односно код кога се налази.

Акт о утврђивању музејских предмета

Члан 11.

Музејски предмети се утврђују актом који доноси јавни музеј, у складу са законом.

Музејски предмети који се налазе у власништву других правних и физичких лица утврђују се актом који доносе централна установа, матични музеј или територијално надлежни музеј.

На садржину акта о утврђивању примењују се одредбе закона којим се уређује заштита културних добара.

Нематеријално културно наслеђе

Члан 12.

На поступак и начин уписа елемената нематеријалног културног наслеђа у регистар нематеријалног културног наслеђа примењују се одредбе закона којим се уређује заштита нематеријалног културног наслеђа.

Добра под претходном заштитом

Члан 13.

На питање заштите добара која уживају претходну заштиту примењују се одредбе закона којим се уређује заштита културних добара.

Категоризација музејске грађе

Члан 14.

Музејска грађа у зависности од свог значаја, разврстава се у категорије: културно добро, културно добро од великог значаја и културно добро од изузетног значаја.

Утврђивање музејске грађе за културно добро, културно добро од великог значаја и културно добро од изузетног значаја уређује се законом којим се уређује заштита културних добара.

Мере заштите музејске грађе

Члан 15.

Музеј спроводи стручне и техничке мере заштите музејске грађе.

Мере заштите музејске грађе подразумевају: превентивну конзервацију, конзервацију и рестаурацију, документацију и дигитализацију.

Члан 16.

Превентивна конзервацијa спроводи се у музејима, код власника и држаоца музејске грађе.

Ближе услове и начин спровођења превентивне конзервацијe прописује централна установа.

Члан 17.

Музејска документација ужива заштиту у складу са законом.

Садржај и начин вођења документације о музејској грађи прописује министар надлежан за културу (у даљем тексту: министар).

Члан 18.

Музеј као меру заштите дигитализује податке о музејској грађи у циљу њеног документовања, коришћења у оквиру информационог система, као и ради претраживања и коришћења.

Дигитализација музејске грађе врши се у складу са прописима којима се прописује поступак дигитализације културног наслеђа.

Члан 19.

Конзервација и рестаурација музејске грађе се изводи у јавним музејима у којима се од стране музејских стручњака спроводе конзерваторско-рестаураторски радови на музејској грађи, у зависности од врсте музејске грађе, степена и узрока оштећења.

Изузетно, конзервацију и рестаурацију музејске грађе ван музеја из става 1. овог члана могу обављати и лица са положеним стручним испитом и у условима који обезбеђују примену мера заштите, у складу са законом.

Конзервација и рестаурација културних добара од великог значаја и културних добара од изузетног значаја може се обављати само у јавним музејима у којима се од стране музејских стручњака спроводе конзерваторско-рестаураторски радови на музејској грађи, у зависности од врсте музејске грађе, степена и узрока оштећења.

Члан 20.

Музеј је дужан да изради план заштите и спасавања музејске грађе у ванредним ситуацијама, са посебним мерама за културна добра од изузетног значаја.

План заштите и спасавања музејске грађе у ванредним ситуацијама израђује се у складу са посебним прописима.

Права и обавезе власника и држаоца музејске грађе и добара која уживају претходну заштиту

Права власника и држаоца

Члан 21.

Власник односно држалац музејске грађе и добара која уживају претходну заштиту има право:

1) да их користи на начин који је у складу с одредбама закона и мерама утврђеним на основу закона;

2) на стручну помоћ;

3) на финансијску помоћ за одржавање и спровођење конзерваторских мера, по претходно прибављеном образложеном стручном мишљењу матичног музеја, у складу са законом;

4) на правичну накнаду у случају забране коришћења или ограничења коришћења;

5) на накнаду штете коју трпи услед мере којом је обезбеђена доступност јавности и за време извођења мера техничке заштите, ако је мером заштите ограничено или онемогућено економско искоришћавање за одобрену намену у моменту утврђене мере заштите;

6) на ослобађање од плаћања такси, пореза и других дажбина у вези са заштитом, коришћењем и располагањем, у складу са законом.

Обавезе власника и држаоца

Члан 22.

Власник односно држалац музејске грађе и добара која уживају претходну заштиту дужан је да:

1) пријави музејску грађу и добра која уживају претходну заштиту надлежном матичном музеју;

2) чува, правилно користи и редовно одржава музејску грађу и добра која уживају претходну заштиту;

3) благовремено спроводи утврђене мере заштите;

4) без одлагања обавести централну установу и матични музеј о свим правним и физичким променама насталим у вези с музејском грађом и добрима која уживају претходну заштиту, уз примену права прече куповине надлежног јавног музеја у случају правне промене;

5) дозволи стручна и научна истраживања, техничка и друга снимања као и извођење мера техничке заштите, у складу с одредбама закона;

6) обезбеди доступност музејске грађе и добра која уживају претходну заштиту јавности на начин прописан овим законом.

У случају продаје музејске грађе у приватној својини за чије су одржавање и друге мере техничке заштите уложена средства буџета у складу са чланом 21. став 1. тачка 3) овог закона, власник односно држалац је обавезан да надокнади износ за који се, услед улагања тих средстава, повећала вредност музејске грађе.

Члан 23.

Власник односно држалац не сме да:

1) користи музејску грађу и добра која уживају претходну заштиту у сврхе које нису у складу с њеном природом, наменом и значајем или на начин који може довести до оштећења музејске грађе;

2) распарчава збирке, колекције и фондове музејске грађе и добара која уживају претходну заштиту, без утврђених услова и сагласности матичног музеја.

III. ОСНИВАЊЕ И ПРЕСТАНАК РАДА МУЗЕЈА

Члан 24.

Музеј може бити основан у свим облицима својине.

Музеј може основати Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, као и друга правна и физичка лица и предузетници.

Члан 25.

Према оснивачу музеји могу бити: јавни и приватни.

Јавни музеј може основати Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе.

Приватни музеј може основати домаће или страно физичко или правно лице или предузетник, за обављање музејске делатности у складу са законом, изузев послова из члана 9. став 1. тач. 3), 4) и 6) овог закона, као и послова из члана 9. став 1. тач. 1) и 2) за област археолошких истраживања.

Ако музеј оснива више оснивача њихова међусобна права, обавезе и одговорности уређују се посебним уговором.

Члан 26.

Музеј заједнице је музеј који се у циљу идентификовања, очувања и промоције специфичности локалних материјалних и нематеријалних садржаја који обављају музејску делатности у складу са законом изузев послова из члана 9. став 1. тач. 3), 4) и 6) овог закона, као и послова из члана 9. став 1. тач. 1) и 2) за област археолошких истраживања.

Члан 27.

Према врсти музејске грађе могу бити: музеји комплексног типа и специјализовани музеји.

Члан 28.

Музеј у саставу спроводи музејску делатност као део и у оквиру другог правног лица изузев послова из члана 9. став 1. тач. 3), 4) и 6) овог закона, као и послова из члана 9. став 1. тач. 1) и 2) за област археолошких истраживања.

На образовање и стручни рад музеја у саставу сходно се примењују одредбе овог закона.

Члан 29.

Музеј се може основати и почети с радом ако:

1) поседује музејску грађу или музејску збирку;

2) испуњава посебне услове у погледу просторија, техничке опреме, стручног кадра и начина и услова чувања и излагања музејске грађе;

3) има израђен план рада и развоја;

4) су обезбеђена средства за континуирано обављање делатности.

Члан 30.

Посебне услове за почетак рада и обављање делатности музеја прописује министар на предлог централне установе, а на основу претходно прибављеног стручног мишљења матичних музеја.

Евиденција музеја

Члан 31.

Музеји се уписују у Евиденцију музеја Републике Србије (у даљем тексту: Евиденција музеја).

Министарство води Евиденцију музеја.

Садржај и начин вођења Евиденције музеја прописује министар.

Надлежни орган аутономне покрајине, односно орган јединице локалне самоуправе дужан је да достави податке Министарству о установама које је основала аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе.

Правна и физичка лица и предузетници дужна су да доставе податке за упис у Евиденцију музеја Министарству у року од осам дана од оснивања музеја.

Члан 32.

Министарство најмање једном у пет година проверава да ли музеј уписан у Евиденцију музеја испуњава прописане услове за рад, у складу са законом.

Надлежни орган аутономне покрајине, као поверени посао, најмање једном у пет година проверава да ли музеј уписан у Евиденцију музеја на територији аутономне покрајине испуњава прописане услове за рад у складу са законом.

Члан 33.

Музеји престају са радом или мењају свој статус у складу са законом.

Оснивач јавног музеја може донети одлуку о престанку рада музеја или статусним променама у складу са законом, а уз претходно прибављено образложено мишљење централне установе и матичних музеја.

У случају престанка рада музеја оснивач је дужан да обезбеди смештај и заштиту музејске грађе и музејске документације.

Одлука о смештају музејске грађе и музејске документације из става 3. овог члана доноси се по претходно прибављеном образложеном мишљењу централне установе и матичних музеја.

Члан 34.

На оснивање, управљање, руковођење, финансирање, статусне промене, престанак рада и друга питања од значаја за рад музеја примењују се одредбе закона којим се уређује култура, закона којим се уређује заштита културних добара и закона којим се уређују јавне службе, ако овим законом није другачије уређено.

IV. СТРУКТУРА МУЗЕЈСКЕ ДЕЛАТНОСТИ И ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА

Члан 35.

Организација рада и координација рада музеја у Републици Србији обавља се кроз послове Музејског савета Републике Србије и мрежу музеја коју чине централна установа, матични музеји, територијално надлежни музеји и други музеји из Евиденције музеја.

Mузејски савет Републике Србије

Члан 36.

Музејски савет Републике Србије (у даљем тексту: Музејски савет) се оснива при централној установи као стручно-саветодавно тело за обављање послова од интереса за развој и унапређење музејске делатности у складу са законом.

Административно-техничку подршку раду Музејског савета пружа централна установа.

Члан 37.

Музејски савет разматра и предлаже министру:

1) јавне политике развоја музејске делатности на територији Републике Србије на основу анализе стања и постигнутих резултата, а на основу извештаја централне установе и матичних музеја;

2) моделе унапређења и промоције музејске делатности, као и стручне, техничке и финансијске ресурсе доступне за те сврхе;

3) моделе и методе успостављања, реализације и промоције сарадње између музеја и сродних образовних, струковних, научних и међународних институција и моделе развоја сарадње са заједницама којима музеји служе;

4) развој система континуираног усавршавања стручњака у музејској делатности;

5) моделе подстицања едукативне улоге музеја и моделе промоције музејске делатности;

6) допуне и измене постојећих законских и подзаконских аката и препоруке за доношење нових у оквиру музејске делатности;

7) решења спорних питања из области музејске делатности и друга питања на захтев Министарства;

8) друге послове утврђене законом и другим прописима.

Члан 38.

Чланове Музејског савета, на период од четири године именује министар из редова истакнутих музејских стручњака, а на предлог централне установе.

Музејски савет састоји се од пет чланова.

По једног члана Музејског савета предлажу централна установа, матични музеји, територијално надлежни музеји, струковна удружења у области музејске делатности и Министарство.

Обједињени образложен предлог из става 3. овог члана централна установа упућује Министарству.

Начин и поступак сачињавања предлога из става 3. овог члана утврђује централна установа.

Чланови Музејског савета бирају председника из својих редова већином гласова.

Музејски савет доноси пословник о раду.

Музејски савет подноси Министарству извештај о раду, најмање једном годишње.

Средства за рад Музејског савета обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Мрежа музеја

Члан 39.

Мрежа музеја је скуп функционално повезаних музеја који примењују јединствене стандарде и доприносе унапређењу музејске делатности.

Мрежу музеја чине музеји уписани у Евиденцију музеја.

Централна установа

Члан 40.

Народни музеј Србије је централна установа заштите музејске грађе који, поред послова из члана 9. овог закона обавља и следеће послове:

1) води Централни регистар и регистре културних добара од изузетног и великог значаја у Републици Србији;

2) утврђује културна добра од великог значаја;

3) предлаже добра од изузетног значаја које проглашава Народна скупштина Републике Србије;

4) води централну евиденцију власника и држалаца музејске грађе од интереса за Републику Србију;

5) учествује у изради стратегије развоја установа заштите културних добара у Републици Србији;

6) стара се о усклађивању међународних стручних стандарда у области музејске делатности у сaрадњи са матичним музејима;

7) доноси план и програм стручног усавршавања запослених у музејима;

8) доноси средњорочни и дугорочни програм развоја музејске делатност у Републици Србији, у складу са законом;

9) утврђује начин вршења стручног надзора над матичним музејима, као и начин вршења стручног надзора који обављају матични музеји и територијално надлежни музеји;

10) разматра извештаје матичних музеја и територијално надлежних музеја о обављеном стручном надзору на територији Републике Србије и налаже одговарајуће мере;

11) води евиденције о културним добрима страног порекла која су од интереса за Републику Србију;

12) доноси стручна упутства за музеје у Републици Србији;

13) стара се о сталном стручном усавршавању музејских стручњака;

14) предлаже мере за унапређење рада и развоја музеја;

15) прати стање, потребе и услове рада у музејима;

16) разматра и сачињава предлог за оснивање новог музеја на основу стручног мишљења матичних музеја и упућује га Министарству на даљу надлежност;

17) обавља стручни надзор над радом матичних музеја и стручне послове испитивања навода из представке, коју заинтересовано физичко и правно лице подноси у циљу иницирања покретања поступка инспекцијског надзора;

18) организује и реализује програм и начин полагања стручних испита у складу са правилником који уређује начин и програм полагања стручних испита у музејској делатности;

19) организује и реализује поступак стицања виших стручних звања у музејској делатности у складу са правилником који уређује начин и поступак стицања виших стручних звања у музејској делатности;

20) поступа у складу са чланом 59. овог закона;

21) доноси и издаје опште мере техничке заштите и мере техничке заштите према врсти музејске грађе;

22) друге активности на унапређењу и развоју музејске делатности.

Послове из става 1. тач. 1), 2), 4), 7), 9), 11) и 18)–21) Централна установа обавља као поверене.

Послове из става 1. тач. 5), 6) и 12) овог члана, као и посао вођења регистра нематеријалног културног наслеђа обавља Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду, као поверени посао.

Централна евиденција из става 1. тачка 4) овог члана, која се води у сврху евиденције власника и држалаца музејске грађе од интереса за Републику Србију, која садржи податке о личности чува се у складу са законом којим се уређује заштита података о личности, уз обавезу поштовања правила о сразмерности обраде у односу на циљеве и сврху обраде података.

Матични музеји

Члан 41.

Матични музеји спроводе матичну музејску делатност према врсти музејске грађе и особености у вршењу музејске делатности, стручној оспособљености запослених, као и расположивом музејском документацијом и опремом за рад, у складу са законом.

Члан 42.

Матична делатност према врсти музејске грађе и особености у вршењу музејске делатности спроводи се на територији Републике Србије.

Члан 43.

Матични музеји, поред послова из члана 9. овог закона обављају и следеће послове:

1) стручно-саветодавну помоћ музејима;

2) унапређење стручног рада у музејима;

3) усклађивање рада и развоја музеја;

4) стручни надзор над радом музеја;

5) унапређење и развој музејске делатности;

6) едукација музејских стручњака;

7) презентација и организовање стручног рада уз примену међународних и националних стандарда у циљу унапређења и развоја музејске делатности;

8) разматра и сачињава стручно мишљење о оснивању новог музеја на основу предлога територијално надлежног музеја и упућује га централној установи на даљу надлежност;

9) сарађује са централном установом;

10) доноси мере техничке заштите према врсти музејске грађе;

11) друге активности на унапређењу и развоју музејске делатности.

Члан 44.

Матични музеји према врсти музејске грађе и особености у вршењу музејске делатности у Републици Србији су:

1) Народни музеј Србије, Београд, за археологију, нумизматику и ликовну уметност;

2) Историјски музеј Србије, Београд, за грађу од интереса за историју Републике Србије;

3) Етнографски музеј у Београду, Београд, за етнологију, културну антропологију и нематеријалну баштину;

4) Музеј науке и технике, Београд, за науку, технику и технологију;

5) Природњачки музеј, Београд, за природњачко наслеђе;

6) Музеј савремене уметности, Београд, за савремену уметност;

7) Музеј примењене уметности, Београд, за примењену уметност;

8) Музеј Југославије, Београд, за југословенско наслеђе и друштвену историју;

9) Галерија Матице српске, Нови Сад, за музејску делатност галерија;

10) Музеј на отвореном „Старо село”, Сирогојно, за музеје на отвореном и музеје заједница;

11) Музеј жртава геноцида, Београд, за неговање културе сећања на жртве геноцида и холокауста.

Послове из члана 43. овог закона на територији Аутономне покрајине Војводине за музеје и музејске збирке врши Музеј Војводине у Новом Саду на основу закона којим се утврђује надлежност Аутономне покрајине Војводине.

Територијална надлежност музеја

Члан 45.

Надлежност музеја према територији спроводи се на одређеном подручју у складу са прописима који уређују подручне центре државне управе, уз стручну помоћ централне установе и матичних музеја.

Територијално надлежни музеји су јавни музеји комплексног типа.

Решење о утврђивању територијално надлежних музеја доноси министар.

Решење из става 1. овог члана се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Члан 46.

Ради трајног и систематског рада на развоју и унапређивању музејске делатности у Републици Србији, територијално надлежни музеји обављају послове на територији за коју су надлежни, а нарочито:

1) организовање и стручно деловање у пружању стручне помоћи и унапређења рада музеја на својој територији;

2) прикупљање и анализирање података о вршењу музејске делатности на својој територији у циљу прослеђивања извештаја централној установи и матичним музејима;

3) предлагање модела стручног усавршавања запослених на својој територији;

4) вођење евиденције о кадровским, просторним и техничким ресурсима;

5) предлагање мера за унапређење рада музеја на својој територији;

6) праћење стања и услова рада у музејима на својој територији;

7) учешће у изради предлога краткорочних програма и заједничких пројеката у музејима на својој територији;

8) у сарадњи са централном установом и матичним музејима вршење стручног надзора над радом музеја на својој територији;

9) предлагање оснивања нових музеја на својој територији;

10) вођење евиденције власника и држалаца културних добара од интереса за Републику Србију на својој територији;

11) друге активности на унапређењу и развоју музејске делатности на својој територији.

Евиденција из става 1. тачка 4) овог члана, за коју се подаци прибављају у сврху обављања послова делатности територијално надлежних музеја, која садржи податке о личности чува се у складу са законом којим се уређује заштита података о личности, уз обавезу поштовања правила о сразмерности обраде у односу на циљеве и сврху обраде података.

Члан 47.

Министарство врши надзор над радом централне установе, матичних музеја и територијално надлежних музеја и предлаже мере за унапређење рада.

Аутономна покрајина врши надзор над радом матичног музеја и територијално надлежних музеја и предлаже мере за унапређење рада на територији аутономне покрајине, као поверени посао.

Управљање и руковођење музејима

Члан 48.

Организација рада и управљање музејом уређује се актом о оснивању, статутом и другим општим актима, у складу са законом.

Члан 49.

Органи музеја су: директор, управни одбор и надзорни одбор.

Именовање директора, именовање вршиоца дужности директора, надлежности, престанак дужности, утврђује се на начин и по поступку прописаним одредбама закона којим се уређује област културе.

Директор и вршилац дужности директора музеја, поред услова утврђених одредбама закона којима се уређује област културе, може бити лице које има положен стручни испит и најмање пет година рада у музејској делатности.

Надлежност, избор чланова и рад управног одбора и надзорног одбора, као и престанак дужности чланова управног одбора и надзорног одбора, утврђује се на начин и по поступку прописаним одредбама закона којим се уређује култура.

Члан 50.

У јавном музеју се образује стручни савет.

Стручни савет разматра питања из програмске односно стручне делатности и директору даје мишљења и препоруке у вези са стручним радом музеја.

Састав, надлежност и начин рада стручног савета уређује се статутом музеја.

Музејски стручњаци

Члан 51.

Послове у оквиру музејске делатности могу обављати лица с одговарајућим образовањем и положеним стручним испитом. Утврђивање стручне оспособљености врши се полагањем стручног испита.

Члан 52.

Стручно оспособљавање за рад у музејима за запослене на стручним пословима с високим образовањем траје годину дана, а са средњим образовањем шест месеци.

Стручно оспособљавање из става 1. овог члана обавља се у музејима.

Стручни испит полаже се у Народном музеју Србије пред Комисијом за полагање стручног испита у музејској делатности коју образује министар.

Стручни испит полаже се и у Музеју Војводине пред комисијом за полагање стручног испита у музејској делатности коју образује надлежан орган аутономне покрајине, као поверени посао.

Трошкове полагања стручног испита сноси музеј у коме је кандидат запослен или у коме је кандидат обавио стручно оспособљавање.

Музеј у свом финансијском плану планира средства за трошкове полагања стручног испита запослених из става 1. овог члана.

Програм полагања стручног испита по струкама и начин полагања прописује министар.

Запосленом из става 1. овог члана који у року од две године од стицања услова за полагање стручног испита не положи стручни испит престаје радни однос у музеју даном истека тог рока.

Члан 53.

Основна стручна звања у музејској делатности су:

1) са високим образовањем другог степена студија: кустос, конзерватор, едукатор и документариста;

2) са високим образовањем првог степена студија: самостални техничар и самостални препаратор;

3) са средњим образовањем: музејски техничар, музејски водич и препаратор.

Послове кустоса, конзерватора, едукатора и документаристе могу обављати лица са стеченим високим образовањем на студијама другог степена односно на основним студијама у трајању од најмање четири године по прописима којим се уређивало високо образовање до 10. септембра 2005. године и положеним стручним испитом.

Послове самосталног техничара и самосталног препаратора могу обављати лица са стеченим високим образовањем на студијама првог степена у обиму од најмање 180 ESPB бодова, односно са стеченим првим степеном високог образовања или стеченим вишим образовањем, по пропису који је уређивао високо образовање до 10. септембра 2005. године.

Послове музејског техничара, музејског водича и препаратора могу обављати лица са стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању и положеним стручним испитом.

Остала стручна звања у музејској делатности и услови стицања дефинишу се прописима којима се уређују радна места у музејској делатности.

Члан 54.

Виша стручна звања у музејској делатности су:

1) са високим образовањем другог степена студија: виши кустос, виши конзерватор, виши едукатор, виши документариста, музејски саветник, конзерватор саветник, едукатор саветник и документариста саветник;

2) са високим образовањем првог степена студија: виши самостални техничар и виши самостални препаратор;

3) са средњим образовањем: виши техничар, виши водич и виши препаратор.

Ближе услове и начин стицања виших стручних звања у музејској делатности прописује централна установа правилником.

Остала виша стручна звања у музејској делатности и услови стицања дефинишу се правилником из става 2. овог члана.

Члан 55.

Време проведено на стручном оспособљавању лицима са одговарајућом школском спремом и пуним радним временом признаје се као стручна пракса неопходна за полагање стручног испита и стицање стручног звања у музејској делатности, у складу са законом.

У музејима се може омогућити и волонтерско ангажовање лица, у складу са општим актима музеја.

Члан 56.

Стручна звања и виша стручна звања у музејској делатности дефинишу се и утврђују на начин из чл. 53. и 54. овог закона.

Члан 57.

Музеј се стара о сталном стручном усавршавању запослених у музејима ради унапређења организације и методологије рада у оквиру музејске делатности.

V. ЈЕДИНСТВЕНИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ ЗА МУЗЕЈЕ И МУЗЕЈСКА ДОКУМЕНТАЦИЈА

Јединствени информациони систем за музеје

Члан 58.

У циљу ефикасног чувања, коришћења и презентације музејске грађе музеји се повезују у Jединствени информациони систем за музеје у Републици Србији.

Основе за успостављање и функционисање Јединственог информационог система за музеје су:

1) стандардизована обрада података у електронској форми;

2) оспособљеност музејских стручњака за електронски унос података;

3) информационо-комуникационе технологије неопходне за повезивање музеја;

4) доступност основних података јавности.

Члан 59.

Сви подаци Јединственог информационог система за музеје чувају се и у централној установи.

Члан 60.

Ближе услове, начин функционисања, повезивања и вођења Јединственог информационог система за музеје прописује министар.

Музејска документација

Члан 61.

Музејска документација садржи аналогне и дигиталне податке о музејској грађи који су потребни за стручну обраду, идентификацију, одређивање порекла и утврђивање стања приликом прибављања, стручну обраду као и процену вредности.

Музејска документација обухвата и архиву музеја, документацију о делатности музеја и хемеротеку.

Музејска документација о елементима нематеријалног културног наслеђа води се у складу са одредбама закона којим се уређује заштита нематеријалног културног наслеђа.

Члан 62.

Музеј је дужан да редовно уписује предмете у Књигу улаза.

На основу акта о утврђивању музејски предмет се уписује у Инвентарну књигу музејске збирке.

Музеј је дужан да редовно уписује музејске предмете у Инвентарну књигу музејске збирке.

VI. НАБАВКА И КОРИШЋЕЊЕ МУЗЕЈСКЕ ГРАЂЕ

Набавка музејске грађе

Члан 63.

Музеј прибавља музејску грађу:

1) откупом;

2) разменом;

3) теренским истраживањима;

4) поклоном;

5) легатом;

6) завештањем;

7) одливањем са оригинала, у складу са законом;

8) израдом копија, у складу са законом;

9) на други начин у складу са законом.

Одлуку да се предмет набави за музејску збирку јавног музеја на основу приложене документације доноси стручна комисија коју именује директор у складу са актом музеја којим се уређује набавка музејске грађе.

Теренским истраживањем, као начином набавке музејске грађе из става 1. тачка 3) овог члана могу се бавити јавни музеји, у складу са законом.

Члан 64.

Јавни музеји могу међусобно размењивати музејске предмете које чувају ради употпуњавања збирки уз сагласност Министарства.

Јавни музеји не могу давати и размењивати јединствене и ретке примерке, нити музејске предмете који су на основу закона утврђени као културно добро од великог или изузетног значаја, осим у изузетним случајевима или када су угрожени услови чувања и безбедност музејских предмета, по претходно прибављеном мишљењу централне установе и сагласности Министарства.

Министар ће утврдити која културна добра од изузетног значаја се не могу излагати ван музеја којем су поверена на чување, а на основу стручног мишљења централне установе, односно матичних музеја.

Члан 65.

Музеји могу поверити музејске предмете на привремено чување или излагање другим музејима, установама или другим правним лицима.

Музеји могу поверити музејске предмете на дугорочну позајмицу другим музејима, установама или другим правним лицима.

Начин и услови под којима се музејски предмети могу привремено или дугорочно уступити на излагање другим музејима, установама или другим правним лицима уређује се актима музеја.

Члан 66.

Музејски предмет брише се, односно исписује из Инвентарне књиге у случају:

1) размене у складу са законом;

2) пропадања и губљења својства културног добра;

3) враћања власнику на основу приложене документације;

4) продајом на основу закона.

Музеји су у обавези да воде евиденцију брисаних односно исписаних музејских предмета у коју уносе податке: опис музејског предмета који се брише, разлог брисања, време брисања и друге податке од значаја за музејски предмет.

Начин и поступак брисања односно исписивања музејских предмета из Инвентарне књиге уређује се актима музеја.

Престанак статуса музејског предмета као покретног културног добра врши се на начин и у поступку за његово утврђивање.

Ревизија музејских збирки

Члан 67.

Ревизија музејске збирке врши се периодично, у зависности од врсте и обима музејске грађе, а најмање једном у десет година.

Изузетно од претходног става, ревизија се врши и у случају предаје дужности руковаоца збирке, неовлашћеног уласка или физичког оштећења простора у којима се чувају музејске збирке.

У поступку ревизије музејске збирке може се вршити отпис музејских предмета под условима и у поступку утврђеним актима музеја.

О извршеној ревизији саставља се извештај који се доставља директору и оснивачу.

Члан 68.

Начин и поступак ревизије музејске збирке уређује се актима музеја усклађеним са актом централне установе.

Доступност и презентација музејске грађе и музејске документације

Члан 69.

Музеј је дужан да музејске предмете учини доступне јавности кроз различите видове презентовања.

Музејски предмет може бити изложен јавности ако је претходно уписан у Инвентарну књигу музејске збирке и обрађен у складу са законом.

Музејска грађа се презентује путем сталних и повремених физичких и виртуелних изложби у седишту и ван седишта музеја и публиковањем различитих музејских издања.

Музеј је дужан да музејске предмете учини доступне особама са инвалидитетом, када је то могуће, и у облицима који су им приступачни.

Доступност и коришћење музејске документације уређује се актима музеја.

Осигурање музејске грађе

Члан 70.

Музејска грађа, као и простори у којима се чува, могу се осигурати од свих ризика у складу са одлуком оснивача.

Средства за осигурање обезбеђује оснивач.

Члан 71.

Музеји су дужни да обезбеде стални физички и технички надзор и чување музејске грађе која се у музејима налази, у складу са законом и другим прописима којима се уређују правила физичког и техничког обезбеђења.

Гаранције за иностране позајмице

Члан 72.

Република Србија може дати гаранцију за музејске предмете иностраних изложби које се привремено приређују на територији Републике Србије које имају посебну културну и уметничку вредност и за чију реализацију се условљава давање гаранције.

Гаранција се даје и када би због високо декларисане материјалне вредности музејских предмета трошкови осигурања били изузетно високи, а прихвата се гаранција уместо осигурања.

Влада одређује за које ће се изложбе дати гаранција.

Гаранција се издаје за период од преузимања, током излагања до повраћаја.

Гаранција се може дати под условом да је музеј обезбедио додатне мере обезбеђења и примену техничких мера заштите изложбе.

Министарство утврђује испуњеност услова музеја за издавање гаранције Републике Србије.

VII. СРЕДСТВА ЗА РАД

Члан 73.

Средства за рад музеја обезбеђује оснивач.

Средства за обављање послова централне, матичне и територијалне надлежности музеја обезбеђују се у буџету Републике Србије и аутономне покрајине.

Додатна средства могу бити обезбеђена и из средстава других облика и нивоа финансирања.

Додатна средства остварују се и из сопствених прихода:

1) продајом производа и услуга;

2) пружањем стручних услуга;

3) донаторством;

4) спонзорством;

5) поклонима;

6) оснивањем фондација;

7) на други начин у складу са законом.

Начин остваривања, контроле и трошења сопствених прихода уређују се актом Министарства, уз претходно прибављено мишљење министарства надлежног за послове финансија.

VIII. НАДЗОР

Члан 74.

Надзор над радом јавних музеја врши Министарство.

Надзор над радом јавних музеја на територији аутономне покрајине врши надлежни орган аутономне покрајине, као поверени посао.

Члан 75.

Ако се током поступка надзора утврди да јавни музеј не испуњава прописане услове за обављање делатности, тај музеј је дужан да отклони уочене недостатке у року који одреди Министарство односно надлежни орган аутономне покрајине.

Стручни надзор

Члан 76.

Надзор над стручним радом матичних музеја врши централна установа.

Надзор над стручним радом територијално надлежних музеја врши централна установа и матични музеји.

Надзор над стручним радом музеја који чине мрежу музеја на одређеној територији врше територијално надлежни музеји, уз стручну помоћ централне установе и матичних музеја.

Надзор над стручним радом приватних музеја врше матични музеји.

Члан 77.

Јавни музеј из члана 76. овог закона обавља стручни надзор над истраживањем, прикупљањем, евидентирањем, обрадом, чувањем и заштитом музејске грађе и налаже предузимање мера за отклањање утврђених недостатака.

Члан 78.

Послове стручног надзора из члана 77. овог закона врши музејски стручњак са најмање основним стручним звањем из члана 53. овог закона и најмање пет година радног искуства на пословима из музејске делатности (у даљем тексту: овлашћено лице).

Овлашћено лице из става 1. овог члана:

1) сачињава записник о извршеном стручном надзору који обавезно садржи: утврђено стање, наложене мере и рок за њихово спровођење;

2) констатује да се на записник може у року од три дана од дана достављања записника ставити примедба;

3) разматра достављене примедбе на записник и о томе обавештава подносиоца примедби;

4) врши контролу наложених мера.

Рок за поступање по наложеним мерама може се, у оправданим случајевима, продужити најдуже за половину рока који је наложен за поступање.

У случају не поступања у року за отклањање неправилности овлашћено лице обавештава инспекцију Министарства.

У случају да овлашћено лице утврди у поступку стручног надзора да је музејски предмет оштећен или уништен то констатује записником на основу којег надлежни јавни музеј подноси кривичну пријаву и обавештава инспекцију Министарства.

Члан 79.

Музеј над којим се врши стручни надзор је дужан да током обављања послова стручног надзора достави потребне податке, као и да омогући обављање стручног надзора.

Члан 80.

Начин вршења стручног надзора над стручним радом музеја који чине мрежу музеја Републике Србије уређује централна установа, као поверени посао.

Члан 81.

Централна установа, матични музеји и територијално надлежни музеји, врше стручни надзор на захтев инспекције, испитивањем навода из представке, коју заинтересовано физичко и правно лице (подносилац представке) подноси у циљу иницирања покретања поступка инспекцијског надзора.

Централна установа, матични музеји и територијално надлежни музеји пружају музејима потребне информације, стручну помоћ и савете у вези са заштитом музејске грађе.

Инспекцијски надзор

Члан 82.

Инспекцијски надзор у погледу обављања музејске делатности музеја врши Министарство, у складу са законима којим се уређује област културе и инспекцијски надзор.

На територији аутономне покрајине инспекцијски надзор врши надлежни орган аутономне покрајине, као поверени посао.

Члан 83.

Надлежни јавни музеј има право активне легитимације у погледу остваривања мера заштите и коришћења културних добара и подношења захтева за покретање кривичног поступка.

IX. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 84.

Новчаном казном од 50.000,00 до 150.000,00 динара казниће се за прекршај физичко лице или одговорно лице у музеју које:

1) обавља музејску делатност, а није уписан у Евиденцију музеја, у судски или други регистар, у складу са законом (члан 31. овог закона);

2) не уписује редовно музејску грађу у Књигу улаза и Инвентарну књигу и не доставља податке за Централни регистар (члан 62. овог закона);

3) не пријави музејску грађу надлежном музеју (члан 22. став 1. тачка 1) овог закона);

4) не врши ревизију музејске збирке у складу са овим законом (члан 67. овог закона);

5) не чува, не користи правилно и нередовно одржава музејску грађу (члан 22. став 1. тачка 2) овог закона);

6) неблаговремено спроводи утврђене мере заштите (члан 22. став 1. тачка 3) овог закона);

7) не обавести надлежни музеј о свим правним и физичким променама насталим у вези с музејском грађом (члан 22. став 1. тачка 4) овог закона);

8) не дозволи научна и стручна истраживања, техничка и друга снимања као и извођење мера техничке заштите на музејској грађи у складу с одредбама закона (члан 22. став 1. тачка 5) овог закона);

9) не уноси податке о музејским предметима у Јединствени информациони систем за музеје (члан 58. овог закона);

10) не обезбеди доступност музејских предмета јавности (члан 69. овог закона);

11) користи музејску грађу у сврхе које нису у складу с њеном природом, наменом и значајем или на начин који може довести до њеног оштећења (члан 9. овог закона);

12) распарчава музејске збирке и збирке без утврђених услова и сагласности надлежног музеја (члан 23. овог закона);

13) не доставља податке Јединственог информационог система за музеје централној установи (члан 59. овог закона);

14) не достави податке за упис у Евиденцију музеја Министарству (члан 31. став 5. овог закона);

15) повери музејску грађу на привремено или трајно чување или излагање другим музејима, установама или другим правним лицима супротно закону (члан 65. овог закона);

16) не омогућава Министарству увид у податке потребне за спровођење инспекцијског надзора и не омогућава централној установи и матичним музејима увид у податке потребне за спровођење стручног надзора (чл. 79. и 82. овог закона).

Новчаном казном од 50.000,00 до 150.000,00 динара казниће се за прекршај одговорно лице код оснивача уколико:

1) у случају престанка рада музеја не обезбеди смештај и заштиту расположивих музејских збирки и документације (члан 33. став 3. овог закона).

X. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 85.

Музеји основани до дана ступања на снагу овог закона дужни су да своју организацију и рад ускладе са одредбама овог закона у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 86.

Подзаконски прописи за спровођење овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 87.

Музеји који нису инвентарисали музејску грађу, оформили инвентарне књиге и документацију дужни су да обаве наведене послове у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 88.

Музеји су дужни да донесу акт којим се уређује начин и поступак ревизије музејске грађе у складу са актом централног музеја у року од два месеца од дана доношења тог акта.

Члан 89.

Музејски савет се оснива у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 90.

Народни музеј у Београду промениће назив у Народни музеј Србије у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 91.

Музејски стручњак који је до дана ступања на снагу овог закона засновао радни однос у музеју и има положен стручни испит наставља са обављањем музејских послова и после ступања на снагу овог закона.

Запослени који на дан ступања на снагу овог закона обавља музејске послове за које нема одговарајуће образовање или положен стручни испит, може наставити са обављањем тих послова под условом да у року од две године од дана ступања на снагу овог закона стекне одговарајуће образовање односно положи стручни испит.

Члан 92.

Даном почетка примене овог закона престају да важе одредбе чл. 23, 77, 82, 96. и 98. Закона о културним добрима („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 – др. закон, 99/11 – др. закон и 6/20 – др. закон), одредбе члана 2. став 2, чл. 27. и 29–36, члана 53. став 1, члана 56. став 3, члана 57. став 1, члана 61, члана 68. став 1, чл. 70. и 72, члана 74. став 2, чл. 79. и 85–87, чл. 90. и 96, члана 111. став 4, чл. 122–125, чл. 130, 132. и 133. тог закона, у делу који се односи на музејску грађу и рад музеја.

Члан 93.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће по истеку шест месеци од дана његовог ступања на снагу.