ЗАКОН

о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма

„Службени гласник РС“, број 89 од 15. септембра 2021.

Предмет закона

Члан 1.

Овим законом уређује се употреба српског језика у јавном животу и мере за заштиту и очување ћириличког писма, као матичног писма.

Одредбе овог закона не искључују употребу и језика и писма националних мањина истовремено са српским језиком и ћириличким писмом, у складу са законом.

Појмови

Члан 2.

Српским језиком, у смислу овог закона, сматра се стандардизовани тип српског језика, као средство и опште добро националне културе.

Матичним писмом, у смислу овог закона, сматра се стандардизовани тип ћирилице српског језика, која представља упориште националног идентитета.

Обавезна употреба српског језика и ћириличког писма

Члан 3.

Српски језик и ћириличко писмо, као матично писмо, у складу са законом којим се уређује службена употреба језика и писама, обавезно се употребљава у раду државних органа, органа аутономних покрајина, градова и општина, установа, привредних друштава и других организација кад врше јавна овлашћења, у раду јавних предузећа и јавних служби, као и у раду других организација кад врше послове утврђене законом којим се уређује службена употреба језика и писама.

У установама и другим облицима организовања у области образовања (предшколско, основно, средње и високо образовање), образовно-васпитни рад остварује се на српском језику и ћириличком писму, у складу са законима у области образовања.

Српски језик и ћириличко писмо, као матично писмо, обавезно се употребљава и у раду и пословању, односно обављању делатности:

1) привредних друштава и других облика организовања који послују односно обављају делатност са већинским учешћем јавног капитала;

2) привредних друштава и других облика организовања у области научноистраживачке делатности који се не оснивају по прописима о јавним службама а који послују односно обављају делатност са већинским учешћем јавног капитала;

3) професионалних и струковних удружења која представљају своју област на националном и међународном нивоу;

4) Јавне медијске установе „Радио-телевизија Србије” и Јавне медијске установе „Радио-телевизија Војводине”, у складу са законом којим се уређују јавни медијски сервиси и овим законом.

Обавезна употреба српског језика и ћириличког писма, као матичног писма, од стране субјеката из става 3. овог члана обухвата и правни промет и укључује и исписивање пословног имена односно назива, седишта, делатности, назива роба и услуга, упутстава за употребу, информација о својствима робе и услуга, гаранцијских услова, понуда, рачуна (фактура) и потврда.

Обавезна употреба језика и писма у смислу ст. 3. и 4. овог члана не односи се на:

1) приватну комуникацију која искључује контекст обавезне употребе језика и писма;

2) писање и употребу личних имена;

3) двојезичне публикације, књиге и компјутерске програме (осим њихових описа и упутстава);

4) прихваћену научну и техничку терминологију;

5) научна и уметничка дела;

6) научну и образовну делатност школа на страним језицима, двојезичких школа, курсева страних језика, у складу са посебним прописима;

7) жигове и ознаке географског порекла.

Савет за српски језик

Члан 4.

Влада оснива Савет за српски језик, који прати и анализира стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличког писма, као матичног писма и даје препоруке, предлоге и стручна мишљења ради унапређења тог стања.

Савет се образује на предлог министарства надлежног за послове културе, посебним актом Владе, којим се утврђују и његови задаци и састав.

У Савету натполовичну већину чине представници језичке струке који се именују на предлог Одбора за стандардизацију српског језика.

Пореске и друге административне олакшице

Члан 5.

Републичким, покрајинским и локалним прописима, у складу са посебним законима, могу се установити пореске и друге административне олакшице за привредне и друге субјекте који у свом пословању односно у обављању своје делатности одлуче да користе ћириличко писмо, што укључује и коришћење ћириличког писма у електронским медијима и приликом издавања штампаних јавних гласила.

Пореске и друге административне олакшице из става 1. овог члана се могу предвидети и за привредне и друге субјекте који због природе своје делатности у свом пословању односно у обављању делатности користе језик и писмо националне мањине у службеној употреби, према одредбама закона који уређује службену употребу језика и писма.

Пореске олакшице из става 1. овог члана могу се уводити искључиво пореским законима.

Употреба на културним и другим манифестацијама

Члан 6.

Културне и друге манифестације које се финансирају или суфинасирају из јавних средстава морају имати лого исписан на ћириличком писму, у складу са прописима према којима се организују.

Изузетак од става 1. овог члана чине културне и друге манифестације које се организују у циљу заштите, неговања и презентације материјалног и нематеријалног културног наслеђа националних мањина, које могу лого исписивати према језику и писму те националне мањине.

Систем заштите и очувања српског језика и ћириличког писма

Члан 7.

Систем заштите и очувања српског језика и ћириличког писма представља:

1) јединствен приступ свих надлежних органа и организација очувању српског језика и ћириличког писма као матичног писма;

2) заштита српског језика и ћириличког писма и преношење будућим генерацијама у изворном облику;

3) стварање неопходних услова за очување српског језика и ћириличког писма и предузимање потребних мера за јачање свести о значају њиховог коришћења;

4) ширење сазнања о вредностима српског језика и ћириличког писма;

5) подстицање правилног изражавања, познавања и правилне употребе српског језика и ћириличког писма и

6) заштита српског језика од утицаја идеолошких и политичких покрета на његову стандардизацију.

Друштвена брига о заштити и очувању српског језика и ћириличког писма

Члан 8.

Друштвена брига о заштити и очувању српског језика и ћириличког писма огледа се нарочито у:

1) промовисању, очувању, неговању и обавезној примени норме стандардног српског језика и ћириличког писма,

2) очувању и ширењу поштовања за дијалекте у њиховој специфичној функционалној употреби,

3) подршци проучавању и афирмацији српског писаног наслеђа и његовој заштити од присвајања и фалсификовања и

4) подршци заштите и очувања српског језика и ћириличког писма у земљи и иностранству.

Надзор

Члан 9.

Надзор над спровођењем одредаба овог закона врши министарство надлежно за културу.

Казнене одредбе

Члан 10.

Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај правно лице, ако поступа супротно одредбама члана 3. ст. 3. и 4. овог закона.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 15.000 до 100.000 динара.

Ступање на снагу и почетак примене закона

Члан 11.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ, а примењује се по истеку шест месеци од дана његовог ступања на снагу.