Zakon

 

На основу члана 47. став 1. Закона о културним добрима („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 – др. закон и 99/11 – др. закон), члана 17. став 1. и члана 43. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12 и 7/14 – УС),

Влада доноси

 

ОДЛУКУ

о утврђивању Комплекса Војно-техничког завода у Крагујевцу за просторну културно-историјску целину

"Службени голасник РС", број 36 од 28. марта 2014.

 

1. Комплекс Војно-техничког завода у Крагујевцу утврђује се за просторну културно-историјску целину.

2. Комплекс Војно-техничког завода у Крагујевцу (у даљем тексту: просторна културно-историјска целина) налази се на територији града Крагујевца. Просторна културно-историјска целина Војно-техничког завода у Крагујевцу састављена је из две зоне: Зона 1 – Војно-технички завод и Зона 2 – Пиротехника.

Просторна културно-историјска целина Војно-технички завод обухвата простор и објекте на катастарској парцели број 7405/8, КО Крагујевац 1, у приватној својини, катастарским парцелама број: 5235 (део парцеле), 7405/1, 7405/2, 7405/5, 7405/6, 7405/7, 7405/9, 7405/10, 7405/11, 7405/13, 7405/15, 7405/16, 7405/22, 7405/27, 7405/29, 7405/34, 7405/35, 7405/36 (део парцеле), 7405/39, 7405/42, 7405/44, 7405/45, 7405/46, 7405/47, 7405/48, 7405/49, 7405/55, 7405/56, 7405/57, 7405/58, 7405/59, 7405/60, 7405/61, 7405/62, 7405/63, 7405/64, 7405/65, 7405/66, 7405/67, 7405/68, 7405/69, 7405/70, 7405/71, 7405/72, 7405/73, 7405/74, 7406, 7407, 7408, 7409, 7410, 7422/1, 7422/2, 9702, 9703, 14524/1 (део парцеле), 14539/1 (део парцеле), 14554/22 (део парцеле) и 15256/5, КО Крагујевац 1, све у државној својини и катастарској парцели број 15272/1 (део парцеле) КО Крагујевац 3, у државној својини.

Просторна културно-историјска целина Војно-техничког завода у Крагујевцу настала је подизањем Тополивнице у Крагујевцу одлуком Владе Кнежевине Србије 1850. године. Изградња је започета 1851. године, а завршена 1853. године, када су изливени први топови. Залагањем кнеза Александра, уз сагласност Цара Наполеона III, за првог управника именован је Шарл Лубри, надзорник приватне ливнице у Дуеу. Значајним деловањем Лубриа, основана је 1854. године Прва занатлијска школа ради планске и систематске припреме кадрова неопходних новој војној фабрици, као и Радничка болесничка каса – претеча установа пензијског осигурања у Србији. У замаху индустријализације ручни рад бива замењен машинским. Набавком машина „Сигл” из Беча 1863. године, започета је производња најмодернијих топова француског система „lа Hitte” са изолученим цевима, а само пет година након Француске. Услед потреба за адекватном погонском сировином у процесима индустриjализације, Тополивница је од почетка свог рада давала најзначајнији подстицај истраживању налазишта угља, и проналаску налазишта угља код Сења (Сењски Рудник). Због ефикаснијег снабдевања, 1892. године пуштена је у рад железничка линија чиме је извршено спајање два индустријска ентитета. Подизање војног постројења условило је досељавање великог броја страних радника и пораст броја становника, наглу урбанизацију и први регулациони план 1891. године, као и прву електричну централу 1886. године. Индустријализација, капиталистичка привреда и нови друштвени односи, али и диференцирање специјализованих занимања утичу на убрзани развој Крагујевца. Завод постаје иновативни центар индустријске и техничке културе. Захваљујући иновацијама генерала Косте Коке Миловановића, крагујевачка фабрика стекла је велику славу производњом пушака „кокинка”. Тодор Тоша Селесковић, инжењер и професор на Техничком факултету Велике школе у Београду, први уредник „Српског техничког листа” заслужан је за инсталирање прве електричне централе у Србији (стара Чаурница). У Војно-техничком заводу је 1898. године освојена и производња прве ручне бомбе система „Крагујевац” (конструкција пуковника Миодрага Васића) која је имала је широку примену током балканских ратова. Велики успех постигао је Војно-технички завод учешћем на Међународној привредној изложби у Паризу 1889. године (изложена 42 производа, од којих 5 машина и 24 фотографије.). У конкуренцији највећих произвођача војне индустрије („Шнајдер”, „Круп”, „Крезо”, „Маузер” и др.), производи из Крагујевца добили су чак шест медаља.

За време Балканских и до октобра 1915. године, најважније техничке иновације са високим борбеним учинком су прва авионска бомба (упућена као помоћ црногорској војсци у борбама код Скадра) и прва подводна мина. До 1915. године у оквиру Војно-техничког завода постојала је и радила „Радионица за израду и поправку аутомобила” – претеча аутомобилске индустрије. Током 1915. године Војно-технички завод је више пута био мета непријатељске авијације, а након окупације уништена је готово читава фабрика (оштећено 70% предратне вредности). Бројни радници су заједно са српском војском кренули пут Крфа, одакле су их савезници упућивали бродовима у Француску. Око 400 радника се запослило у Крезоу, потом у Паризу, Лиону, Сент Етјену, где су показали изузетну стручност и добили висока признања. Након завршетка рата 1918. године, део радника из Војно-техничког завода је послат у Сарајево, ради конституисања новог војно-индустријског комплекса у склопу бивших аустроугарских објеката, а део у Београд, ради формирања радионице за оправку возила (касније Аутокоманда). У генези развитка Војно-техничког завода, изузетно је важан уговор са белгијском фабриком оружја у Херстолу код Лијежа о откупу лиценце за производњу пушака 7,9 mm М24 и муниције 7,9 х 57 mm, који је закључило Министарство војске и морнарице 1925. године. Уговор је обавезивао Белгијанце да израде пројекте, испоруче уређаје и машине и обуче раднике. Изградња Војно-техничког завода се убрзава и настаје читав низ нових постројења, административних и резиденцијалних објеката: нова Управна зграда Завода, фабрике пушака (V одељење) и муниције (IV одељење), Фабрика фулмината, нова Ковачница и Котларница, као и посебно упечатљива конструкција Артиљеријске радионице. Нова Упаљачница великог капацитета завршена је 1933. године, затим и Алатница, Столарница, као и Радионица за оправку моторних возила чиме је настављен континуитет ове гране индустрије у Србији, започет раније. У овој радионици је до почетка Другог светског рата извршена монтажа 500, од планираних 1000 камиона марке „Шевролет”. Започело се са инвестирањем у изградњу и читавих радничких насеља, у време највеће светске економске рецесије. Најзначајнији подухват у овој сфери била је изградња насеља „Стара Радничка колонија” које представља атипичан и оригиналан урбанистичко-архитектонски концепт, а деценију касније и „Нове радничке колоније”. Непосредно пред II светски рат, сходно близини ратне опасности, постигнута су два значајна успеха – пуштање у редовну производњу Ваљаонице 1938. године и почетак серијске производње пушкомитраљеза „Збројовка” по чехословачкој лиценци 1940. године.

Као највећи објекат војне индустрије у Југославији између два светска рата, Војнотехнички завод је приликом окупације Крагујевца 1941. године био незнатно оштећен, а Врховна команда Вермахта издала потом наредбу о потпуној евакуацији свега корисног од машинских и алатничарских предмета. До 1944. године једина је са радом наставила без прекида – радионица за оправку војних возила NKR-533. Захваљујући сачуваним капацитетима ове радионице, након завршетка рата прво се приступило оправци запрежних и моторних возила, артиљеријских оруђа и санацији уништених објеката и постројења. Назив фабрике је промењен 1944. године у „Војнотехнички завод 21. октобар”, а 1947. године у „Предузеће Црвена Застава”. Крагујевачки војно-индустријски комплекс ради од 1962. године под именом „Заводи Црвена Застава”.

Просторна културно-историјска целина Комплекса Војно-техничког завода у Крагујевцу обухвата површину од 52 ha 82 a 76 m², у којој се налази 151 објекат. Заштићена околина обухвата површину од 9 ha 75 a 133 m².

У оквиру просторне културно-историјске целине Комплекса Војно-техничког завода у Крагујевцу налазе се појединачна градитељска остварења са посебним споменичким вредностима: Стара тополивница (сада музеј „Стара ливница”), Велики димњак, Стара чаурница, Машинска/механичка радионица, Управна зграда, Стан управника завода (сада пословни објекат), Српска краљевска војнозанатлијска школа (сада Друга техничка школа), Интернат војнозанатлијске школе (сада Политехничка школа „ВИШ”), Артиљеријска радионица (сада Производна хала), Стара енергетика, Дечије обданиште (сада Центар за услуге), Стара амбуланта (сада Зграда синдиката), Артиљеријска подофицирска школа, Официрски станови (сада Стамбена зграда), Застава безбедност (сада Пословни објекат), Радионице муниције и пушкарнице (сада Производне хале), Каросерија – Радионица за израду шрапнела (сада Ковачко браварска радионица), Пресерај, Производна хала Р.А.П. (некада ауторадионица), Кајин магацин, Стара сенара (сада Централни магацин алата), Коњушница (сада Магацин боја и лакова), Чаурница и лабораторија за пешачку муницију (сада Објекат А), Ватрогасна кула, Зграда „амбуланте” (сада Објекат Г), Управна зграда пиротехнике (сада Пословни простор) и др.

Зона 1 – Војно-технички завод:

Стара Тополивница (Музеј „Стара ливница”)

Зграда Тополивнице је најстарије здање унутар комплекса Војно-техничког завода, подигнута 1882. године недалеко од првобитног објекта који су саградили немачки зидари (1851–1853. године). Првобитна зграда морала је бити замењена новом – постојећом, коју је пројектовао инжењер Тодор Селесковић али уз делимично удаљавање од реке због појава подземних вода. Зграда је након измештања производних процеса 1968. године добила нову намену формирањем вредне музејске поставке фабрике „Застава оружје”, где се и данас налази под именом „Музеј стара ливница”. Здање је симетрично, у основи правоугаоно, са равним чеоним фасадама и извученим централним ризалитом на источној – главној фасади. Фасаде представљају успешну композицију фуговане опеке, између дрвених греда и малтерних површина. Ентеријер је дефинисан формом хале са вишим централним и два нижа бочна брода. Источна, „главна”, фасада са дрвеним степеништем и две спратне вертикале на чије бокове се ослањају мањи димњаци, визуелно је најупечатљивији корпус објекта. Међутим, почетком 20. века управо је она претрпела највише промена, и у великој мери изгубила на доминантности доградњом бочних анекса.

Завод за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС решењем бр. 309/53 од 29. априла 1953. године утврдио је Тополивницу за непокретно културно добро – споменик културе. Категорисан је као споменик културе од великог значаја („Службени гласник СРС”, број 14/79).

Велики димњак

Димњак старе котларе у непосредној близини зграде Ливнице, са којом је подземном везом и физички повезан, једновремени је објекат. На каменoј плочи соклa налази се урезани текст са годинама градње оба здања: ,,Сазидано под Владом Краља Милана 188(2-9).год.” Изведен је техником градње опеком, чиме је у потпуности испоштована визуелна уједначеност и континуитет укупне целине. Подигнут је на високом соклу од грубље тесаног шестоугаоног камена, са кога се постепено уздиже сужавајући се ка врху. Завршава се нешто ширим прстеном извученим из зидног платна од степенасто постављене опеке. На угловима дела од опеке налазе се камене „стопе” које четвртасту соклу преводе у шестострану базу димњака.

Завод за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС решењем бр. 309/53 од 29. априла 1953. године утврдио је Велики димњак за непокретно културно добро – споменик културе. Категорисан је као споменик културе од великог значаја („Службени гласник СРС”, број 14/79).

Стара чаурница

Првобитни објекат, иако битног историјског и технолошког значаја, јер је у њему инсталирана прва електрична централа у Србији, био је кратког века. На његовом месту а због потреба нових технологија, према пројектима француских инжењера од 1909–1911. године саграђен је постојећи објекат за производњу чаура. Непосредна близина зграде „Ливнице”, дефинисала је форму, декоративност фасада и материјализацију фугованом опеком. Опеком су изведени зракасто компоновани первази отвора, пиластри, као и полифункционални зупчасти венци који истовремено врше хоризонталну поделу и дефинишу границу зидног платна (кровни венац). Успешну завршницу вертикале чини развучена атика изнад главног улаза на прочељу грађевине. Делимично наглашене малтерисане фуге у садејству са црвеном бојом опеке дају живост фабричком сивилу.

Завод за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС решењем бр. 309/53 од 29. априла 1953. године утврдио је Стару чаурницу за непокретно културно добро – споменик културе. Категорисан је као споменик културе од великог значаја („Службени гласник СРС”, број 14/79).

Машинска/механичка радионица

Машинска радионица грађена је фазно у периоду од краја 19. века до првих година након Другог светског рата. Према записима и плановима Феликса Каница из 1897. године обављала је функцију фабрике пушака и фабрике чаура, а изграђена је по пројектима Тодора Селесковића и машинског инжењера Миросављевића. Зидана је опеком, која је примењена и код скромне декоративне обраде фасада, а понегде и у алтернацији са каменим тесаницима – махом, сокленог појаса. На овај начин, испоштована је материјализација и визуелна уједначеност са поменутим објектима изузетне вредности Декоративност израза своди се на испусте на фасадама изведене опеком, у виду лезена и зупчастог кровног венца који прати линију тестерастих кровова. Главна чеона фасада, „управног” корпуса зграде, окренута према пространом тргу, уједно је у контексту општег израза и најупечатљивија.

Управна зграда

Монументална административна зграда подигнута је 1926. године у у складу са општим франкофилским расположењем, у стилу еклектичног круга развијеног око париске „Ecole des Beaux arts”, а дело је непознатог аутора. Здање је подигнуто над основом облика ћириличног слова „П”, са посебно наглашеним прочељем главне фасаде у екстеријеру. Пластичност фасаде, превасходно је наглашена на централном ризалиту, док се идући ка крајевима прочеља постепено ублажава, а на дворишној фасади је у потпуности изостављена. Простор испред зграде формиран је као занимљив мали трг који са Управном зградом чини складну архитектонско-урбанистичку целину. На њему је некада стајао један од најмонументалнијих споменика посвећен Краљу Александру I, а после рата је на његово место постављен споменик „Ливац”, као симбол социјалистичког човека.

Стан управника Завода

У непосредној близини „Управне зграде” изграђена је 1928–1929. године репрезентативна зграда названа према својој намени – стан управника Завода. Зграда полигоналне основе изнад високог подрумског простора, стилски је врло блиска суседној „Управној згради”. Еклектичка стилска дефиниција одређена је неокласицистичким елементима, а стамбено-резиденционалном наменом простора одређен је избор архитектонских елемената, степен њихове обрађености, као и позиционирање наглашеније пластике на уличној фасади. Дворишна фасада по стилској обради говори да је предвиђена интимнијем, приватном делу стамбеног простора. Комфорност ентеријера савремено организованог за становање, унапређена је уградњом постројења за воду у таванском делу зграде.

Српска краљевска војнозанатлијска школа (Друга техничка школа)

Постојећа школска зграда Војно-занатлијске школе је објекат грађен у две фазе, 1913. и 1922. године. У првој фази изградње 1913. подигнут је приземни објекат изведен опеком, слично бројним објектима унутар фабрике. Зграда је имала доминантно извучене бочне ризалите са посебно обрађеним первазима прозорских отвора, соклом, кровном гредом и ивицама ризалита. Друга фаза изградње уследила је након Првог светског рата, када је сходно већим потребама за стручном радном снагом, школа морала одговорити увећањем капацитета – спратном надградњом. На новом делу испоштована је основна замисао претходне фасаде са још извученијим бочним ризалитима. Они се у кровном делу сходно другачијем стилском опредељењу, завршавају мањим атикама (у облику тимпанона) у ширини ризалита, на којима је записана година градње.

Интернат Војнозанатлијске школе (Политехничка школа „ВИШ”)

На ободној линији фабричког круга, а испред зграде Војно-занатлијске школе, наменски је пројектована и саграђена репрезентативна Зграда Интерната (1925–1927) године. Раскошном декоративном обрадом посебно се истиче централни ризалит на главној уличној фасади, четири масивна прислоњена стуба који се пружају преко обе етаже украшена су коринтским капителима. На кровном делу вертикала ризалита завршена је атиком тимпанонског облика, са плиткорељефном орнаментиком. Намена зграде је данас делимично промењена, и служи као једна од крагујевачких техничких школа.

Артиљеријска радионица (Производна хала)

Зграда Артиљеријске радионице саграђена је на месту некадашње ливнице бронзаних топова у маниру најрепрезентативнијих грађевина Завода 1926. године. Година грађења записана је на плочи мање атике јужног ризалита, а извођач је било предузеће „Дело” инжењера А. Јуришића и Ч. Јанчића. Огроман артиљеријски материјал је после Првог светског рата морао бити доведен у исправно стање, па је она тако постала једна од првих великих радионица изграђених у то доба. Квадратне је основе, са високим соклом од камених тесаника, са два бочна ризалита који је стилски акцентују. Ризалити су изведени разрадом главне фасаде у два нивоа, са завршецима у виду правоугаоних атика неједнаке висине.

Стара енергетика

Електрична централа (тзв. „Стара енергетика”) и високи димњак, остварења су Фрање Варшека из Љубљане. Зграда је подигнута на високом соклу, а визуелно је по вертикали предвојена на два дела. Пуристичку монотонију фасада „разбија” двострано степениште на централном делу предње фасаде. Динамични растер прозорских окана прати пирамидални облик овог високог прочеља. У троуглу врха овог простора, изнад застакљеног дела, смештена је „слепа розета”, која са линијом ограде терасе и колонадним парапетом степеништа чини једини украс. У њој се налазила представа „Медаљон славе” са ликом краља Александра Карађорђевића, која је данас прекривена лимом.

Дечије обданиште (Центар за услуге)

Непосредно поред једног од улаза који су користили радници, тзв. Палилулског улаза, подигнут је 1925–1928. године објекат у коме је било смештено дечије обданиште. Зграда је издужене правоугаоне основе, са нижим соклом од неправилних тесаника са главним корпусом зиданим фугованом опеком. Подужне фасаде су сегментно издељене вертикалама од фуговане опеке (алудирајући на унутрашњу поделу простора), које у својој једноставности са кровом на четири воде комплетирају овај приземни објект. „Главни чеони улази” фланкирани су удвојеним прислоњеним стубовима на високој стопи чији једноставни капители носе сложенију базу четвртасте атике, у средини „олакшане” полукружним отвором.

Стара амбуланта (Зграда Синдиката)

Зграда Старе амбуланте саграђена је истовремено са зградом Дечијег обданишта 1927–1928. године, али је знатно мањих димензија. Ове зграде су стилско-архитектонски уједначене. Изнад исто тако нижег сокла од неправилних камених тесаника, и ова зграда је саграђена на квадратној основи и озидана фугованом опеком са јасним колористичким дистанцирањем од малтерисаних натпрозорника, перваза прозора и портала. Ритмично постављена прозорска окна великих димензија композитна са осталим сегментима, граде симетричан визуелни утисак здања. Објекат је временом мењао намену, али је ипак временски најдуже обављао функцију амбуланте.

Артиљеријска подофицирска школа (Лабораторијум)

Артиљеријска подофицирска школа смештена је на ободној линији круга фабрике попут осталих репрезентативних здања. Саграђена је између 1897. и 1901. године као спратно здање, основе облика „тромог” слова „Т”, и са дужим бочним крилима. У обради спратног дела наглашена је атика, широко постављена на парапету са слепом колонадом и постаментима који носе камену ђулад. Између кровних конзола, нешто ниже између прозора на спрату, присутна је аплицирана декорација изведена у малтеру. Приземље је у обради сведеније, са фасадним платном разбијеним једноставно обрађеним окнима и хоризонталним канелурама, урезаним у малтер. Средњи део ове фасаде је различито обрађен по зонама.

Официрски станови (Стамбена зграда)

Саграђена је 1927–1929. године као двоспратна грађевина која почива на високом омалтерисаном соклу, а са различитим приступом у декоративној обради високо-приземног и спратних етажа. Овде је урезивањем малтерске масе постигнут визуелни ефекат опонашања правилних блокова, чија је монотонија разбијена нешто декоративнијом обрадом отвора улаза у зграду и прозорским первазима. Вертикалне малтерске апликације које уоквирују по једну осу прозорских оквира протежу се дуж читаве грађевине. Иако се налази изван зида фабричког круга, зграда „Официрски станови”, с обзиром на време грађења, чини нераскидиви део целине Војно-техничког завода.

Застава безбедност (Пословни објекат)

Нема прецизних података о времену настанка ове зграде као ни о пројектима према којима је изведена. Свакако да је саграђена пре 1931. године с обзиром на то да је уцртана у Регулациони план Војно-техничког завода из 1931. године. Не зна се ни њена првобитна намена. Симетрична је, спратна грађевина, строгих пропорција, једноставне фасадне обраде. Акцентовање хоризонталности постигнуто је кордонским венцем између етажа, а делимично разбијено плитким вертикалним лезенама. Прозорници су оивичени скромним первазима, такође изведеним у малтеру.

Радионице муниције и пушкарнице – IV и V одељења (Производне хале)

Радионице пушака – назване V одељење, и муниције – IV одељење, подигнуте су 1926–1927. године, да би свечано биле пуштене у погон 1928. године на дан 75-годишњице првог ливења топова у Крагујевцу. Нови објекти подигнути су за потребе производње лиценцних пушака М24-7,9 mm и муниције 7,9 х 57 mm. Њихово зидање уступљено је фирми „Скопал Јуришић и Батушић” из Загреба, али према плановима белгијских војних инжењера. Ово је имало одраза и на њихов архитектонски концепт базиран на белгијским пројектним принципима и упечатљивим тестерастим „шед” кровним површинама. Радионице су концептуално обједињена целина грађевина од седам сегмената – одељења, различитих површина али апсолутно истоветне архитектонике и материјализације.

Каросерија – радионица за израду шрапнела (Ковачко браварска радионица)

Централни корпус објекта, највероватније потиче из времена проширене производње пушчане и топовске муниције деведесетих година 19. века, зарад јачања капацитета зграде „Чаурнице” на коју се надовезује. Бочни анекси са лантернама настали су касније у време обнове између два рата. Објекат је временом доживео бројне промене, на шта указује одступање у обради прозорника по етажама. Са задње стране уздиже се нешто нижи димњак зидан опеком, али се не зна да ли је био у функционалној вези са овом зградом.

Ауторадионица (Пресерај)

Зграда је упечатљиве спољашњости, импресивних димензија и необично распоређених корпуса. Централни брод доминира над бочним крилима, и упечатљив је по великим прозорским површинама постављеним између хоризонталних и вертикалних греда бетонског скелетног система. Хала ауторадионице архитектонски је блиска „Старој енергани”. Током Другог светског рата ова грађевина је у извесној мери била оштећена, али јој је њена практична конструкција пружила могућност брзе обнове и поновног стављања у функцију.

Производна хала Р.А.П.

Фабричка хала, грађена двадесетих година 20. века, временом је у извесној мери променила своју форму, и од некадашње грађевине са правоугаоном основом, додавањем бројних анекса настала је полигонална структура. Аутентичан је заправо само централни корпус, дефинисан кроз две висински различите етаже стопљене у једну целину. Овај део грађевине се поред архитектонике, издваја у односу на дограђене делове из новијег периода, и по својим богатије декорисаним фасадама – високим кровним атикама између четвртастих пиластара на ужим странама, благо сферног облика са декорацијом у виду парапета и са застакљеним отвором у средини. Друга специфичност ове хале јесу сферне лантерне које својим обликом прате бачвасту кровну конструкцију.

Кајин магацин

Саграђен је 1910. године као приземна, подужа грађевина, правоугаоне основе са благим ризалитним испустима. Одликује се строгом симетричношћу фасада, са плитким ризалитима на средини и крајевима, као и прозорницима распоређеним у правилном ритму. Зидне лезене, заједно са плитким соклом и кровним венцeм, образују дуж читаве грађевине квадратна поља са прозорницима. На ужим странама зграде налазили су се улази, док су они на ширим странама пробијени доста касније. Нема података о пореклу назива „Кајин магацин”, али је највероватније нешто каснијег порекла. Данас још увек обавља функцију магацина.

Стара сенара (Централни магацин алата)

И зграда сенаре саграђена је у првој деценији 20. века. Приземна је зграда са галеријом, правоугаоне основе невеликих димензија. Зидана је опеком и са карактеристичним скраћеним пиластрима на бочним фасадама, који подсећају на контрафоре. Од скромних пластичних елемената, уочава се још и тестерасти кровни венац, такође изведен опеком. Унутрашњост овог објекта украшена је металним декорисаним стубовима.

Коњушница (Магацин боја и лакова)

Недалеко од зграде „сенаре”, али тек након Првог светског рата, саграђена је зграда Коњушнице, која је касније служила и за потребе фабричке железнице, а остаци железничких шина се и данас налазе у згради. Зидана је опеком, а широки кровни забати, као и испусти на фасадном платну у виду плитких лезена и тестерастог кровног венца, чине изглед зграде допадљивим.

Зона 2 – Пиротехника:

Чаурница и лабораторија за пешачку муницију (Објекат А)

Масивна фабричка грађевина саграђена је у последњој деценији 19. века (према белешкама Ф. Каница). На основу „Ситуационог плана Војно-техничког завода и Пиротехнике” из 1897. године и 1932. године може се закључити да је у међувремену делимично променила форму. Приземна је грађевина импозантних размера покривена „шед” крововима. Фасаде су рашчлањене бројним вертикалама зидних лезена и пиластара, чиме је у одређеном смислу амортизована њена изразита хоризонталност.

Ватрогасна кула

Постојећа зграда „Ватрогасне куле” припада објектима насталим двадесетих година 20. века. Постављена је на четвртастој основи, „Звонара” се благо сужава ка врху и завршава дрвеном конструкцијом – „осматрачницом”. Кула је подеоним венцима издељена на три зоне. Доња зона је једноставно обрађена, средишња је највећа и има два дела, један са прозорским „отвором” у средини а други са слепом розетом. Ивице обе етаже обрађене су сегментно издељеном малтерацијом, чиме се појачава утисак чврстине и стабилности.

Зграда амбуланте (Објекат Г)

Зграда мањих димензија саграђена је почетком Првог светског рата, а сходно учесталим бомбардовањима фабрике, добила је и своју карактеристичну крстообразну основу – упозорење пилотима да се ради о „Амбуланти”. Саграђена је у бондрук конструктивном систему, са великим прозорницима на крацима и са дрвеним декоративним елементима надпрозорника.

Управна зграда Пиротехнике (Пословни простор)

Објекат је саграђен 1925. године о чему сведочи и натпис на кровној атици изнад фронталне подужне фасаде. Његова првобитна намена није позната, слично многим другим зградама унутар целине Војно-техничког завода. Зграда је издужене правоугаоне основе и покривена четвороводном кровном конструкцијом. На фасадама су наглашене малтерске апликације, попут – пиластара, кордонског и кровног венца, као и прозорских перваза који уоквирују ритмично поређане прозорнике.

Просторна културно-историјска целина Комплекса Војно-техничког Завода у Крагујевцу, сведочи о најранијем војном индустријском развоју Србије а од свог постанка делује и као снажан иницијатор општег индустријског развоја, техничко-технолошког напретка, убрзане урбанизације града Крагујевца и развоја високог грађанског друштва у Србији. У естетском и функционалном смислу, представља јединствени и монументални пример индустријског наслеђа Републике Србије, чија је историјска слојевитост, функционална и оригинална архитектонско-урбанистичка структура сачувана до данас.

3. Заштићена околина просторнe културно-историјске целине обухвата простор и објекте на следећим катастарским парцелама: 5235 (део парцеле), 5236, 5237, 5238, 5239, 5240, 5250, 5251, 5252/1, 5252/2, 5252/3, 5252/4, 5252/5, 5252/6, 5252/7, 5252/8, 5257, 5259, 5260, 5261, 5263, 5268, 5269, 5271, 5272, 5273, 5274, 5275, 5276, 5277, 5278, 5279, 5280, 5281, 5282, 5286, 5290, 5294, 5298, 5301, 5303, 5304, 5305, 5306, 5307 (део парцеле), 5349 (део парцеле), 7405/12, 7405/14, 7405/17, 7405/36 (део парцеле), 7405/40, 7405/41, 14539/1 (део парцеле) КО Крагујевац 1 у државној својини и број: 5262, 5264, 5283/1, 5284/1 КО Крагујевац 1, у приватној својини.

4. Утврђују се следеће мере заштите просторнe културно-историјске целине:

А) Опште мере заштите Зоне 1 и Зоне 2:

Подручје Зоне 1 – Војно-технички завод обухвата катастарске парцеле број: 5235 (део парцеле), 7405/1, 7405/2, 7405/5, 7405/6, 7405/7, 7405/8, 7405/9, 7405/10, 7405/11, 7405/13, 7405/15, 7405/16, 7405/29, 7405/56, 7405/57, 7405/58, 7405/59, 7405/60, 7405/61, 7405/62, 7405/63, 7405/64, 7405/65, 7405/66, 7405/67, 7405/68, 7405/69, 7405/70, 7405/71, 7405/72, 9702, 9703, 14539/1 – део парцеле, 14524/1 – део парцеле, 15256/5, све КО Крагујевац 1 и 15272/1 – део парцеле КО Крагујевац 3.

Подручје Зоне 2 – Пиротехника обухвата катастарске парцеле број: 7405/22, 7405/27, 7405/34, 7405/35, 7405/36 – део парцеле, 7405/39, 7405/42, 7405/44, 7405/45, 7405/46, 7405/47, 7405/48, 7405/49, 7405/55, 7405/73, 7405/74, 7406, 7407, 7408, 7409, 7410, 7422/1, 7422/2 , 14539/1 – део парцеле, и 14554/22 – део парцеле, све КО Крагујевац 1:

1) у простору Зоне 1 и Зоне 2, примењују се методолошки поступци конзерваторске праксе: истраживање, топографија, конзервација, рестаурација, санација, ревитализација и рехабилитација;

2) очување, уређење, унапређење и ремоделовање највреднијих фаза у генези историјске урбане матрице, грађевинског корпуса и манипулативног простора, слободних простора, улица, пролаза, тргова, скверова и визура;

3) очување, санација, уређење и реконструкција свих подземних грађевинских структура;

4) очување, рестаурација, санација или реконструкција изворног изгледа, конструктивног склопа, волумена, стилских карактеристика, декоративних елемената и колорита објеката највредније валоризоване фазе у генези, код објеката који имају градитељску, архитектонску, технолошку и/или амбијенталну вредност;

5) истраживање и испитивање у циљу утврђивања загађености животне средине (земље, воде и материјала) као и санација односно ремедијација деградиране животне средине са обавезом враћања нивелације и облика терена, а у складу са посебним мерама заштите;

6) одређује се јавна намена објеката и простора: култура, образовање, пословање, туризам и друге намене које не нарушавају вредности просторне културно-историјске целине;

7) не дозвољава се коришћење простора за садржаје који својим основним или пратећим функцијама могу угрозити или деградирати целину као што су складишта, депоније, пијаце, бензинске пумпе, производња или пословање које угрожава културно добро, привремени објекти и слично;

8) забрана градње или постављања објеката трајног или привременог карактера, који својом архитектуром, габаритом или висином могу угрозити споменик културе;

9) нове објекте ускладити са карактером амбијента и вредностима урбаног и архитектонског наслеђа у погледу димензија, диспозиције, пропорције, типа градње и обликовања: обликовање нових објеката, као и целокупно архитектонско дело (конструкција, функција) треба да носи печат савременог архитектонског обликовања, чинећи складну целину са објектима у непосредном окружењу;

10) расписивање конкурса или израда студија изводљивости за зоне или делове простора у циљу заштите, рехабилитације или урбане обнове;

11) измештање или уклањање објеката који не одговарају функционалним потребама и нарушавају културно-историјске или естетске вредности просторне културно-историјске целине;

12) све елементе инфраструктуре, нивелације и регулације простора изводити у складу са посебним условима службе заштите непокретних културних добара;

13) обавезно хортикултурно и партерно опремање и уређење простора у складу са посебним мерама службе заштите непокретних културних добара;

14) стална промоција споменичких и употребних вредности културног добра;

15) изузетно се дозвољава промена валоризације објеката у оквиру Зона 1 и 2 у случају нових сазнања о објектима или промене стања објеката услед више силе, у поступку коју спроводи надлежна служба заштите.

Б) Посебне мере заштите за објекте и просторе Зоне 1:

1) за просторе Зоне 1:

1) очување, односно реконструкција до изворне – оригиналне фазе, односно највредније валоризоване фазе слободних простора – тргова и улице: простора А и Б оба на кп. бр. 7405/56, В – на кп. бр. 7405/59 и улице Е – на кп. бр. 7405/2; просторе А, Б, В и Е, са свим елементима, третирати као урбани простор првог нивоа интервенције уз примену свих мера заштите; ремоделација осталих постојећих слободних површина у циљу промоције споменичке целине и савременијег, јавног коришћења простора; остале слободне површине третирати као други ниво интервенција;

2) ремоделација и уређење постојећег празног простора између објеката машинске радионице, музеја „Стара ливница”, простора Е и дела кп. бр. 7405/57, на кп. бр. 7405/61 и делова кп. бр. 7405/64 и 7405/58; на овом простору формирати трг за јавна коришћења примерена целини, као пешачку зону са омогућеним приступом интервентном саобраћају;

3) задржавање остатака првобитне железничке пруге на кп. бр. 7405/1 и адекватна презентација тог простора;

4) функционално повезивање објекта Старе скупштине са простором Војно-техничког завода;

5) могуће је постављање адекватних нових спомен обележја на слободним просторима који би допринели презентацији историјских догађаја везаних за Војно-технички завод;

6) није дозвољено формирање јавних паркинг простора и паркирање на отвореном простору; за паркирање користити постојеће затворене објекте уз потребну реконструкцију/адаптацију;

7) очување вредности зеленила како дрвореда, тако и појединачних вредних стабала и групације стабала уз унапређење већ постојећег зеленог фонда адекватним врстама зеленила;

8) очување делова постојеће, надземне инсталације грејања као функционалне карактеристике (на местима где она неће угрожавати валоризоване објекте);

9) очување и реконструкција постојеће зидане ограде дуж дела целине уз евентуалну могућност пробијања отвора у циљу отварања визуре; није дозвољено постављање нових ограда;

10) није дозвољено постављање, или изградња помоћних објеката, трафика и сличних објеката;

11) објекти склоништа на кп. бр. 7405/2 могу се адаптирати и вишенаменски користити, или потпуно уклонити уз сагласност надлежних институција;

2) за објекте Зоне 1:

Први ниво интервенција подразумева чување (или реконструкцију) до изворног – оригиналног стања, односно највредније валоризоване фазе у генези објекта. За објекте обележене у картама, које су одштампане уз ову одлуку и чине њен саставни део, ознакама 1, 2, 3, 4, 5, 8, 11, 14, 16, 18, 30, 42, 44, 48 52, 53, 58 и димњака И, J и К утврђују се следеће мере заштите:

1) очување изворног габарита и основних вредности конструктивног склопа;

2) очување или рестаурација изворног изгледа, композиције, стилских карактеристика, декоративних елемената и ентеријера;

3) дозвољено је осавремењивање објеката, у циљу бољег коришћења, без доградње објеката;

4) дозвољено је преграђивање унутрашњег простора појединих објеката према посебним условима службе заштите непокретних културних добара.

Други ниво интервенција подразумева чување у затеченом стању у габариту, конструкцији, волумену, стилском обликовању или позицију у простору. Објекат се ремоделује и могуће дограђује у складу са потребом за промоцијом споменичких вредности и рехабилитацијом споменика културе. За објекте обележене у картама, које су одштампане уз ову одлуку и чине њен саставни део, ознакама 6, 7, 9, 10, 15, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 29, 31, 33, 34, 35, 36, 37, 41, 43, 51, 54, 57, 60, 63, 64 и 94, утврђују се следеће мере заштите:

1) очување постојећег, затеченог габарита објеката, према следећем из карте: 6, 7, 24, 29, 31 и 37;

2) очување постојеће затечене конструкције објеката, према следећем из карте: 4, 6, 7, 15, 21, 37, 43 и 57;

3) очување постојећег затеченог волумента објеката према следећем из карте: 4, 20 и 43;

4) очување постојећег стилског обликовања објеката према следећем из карте: 20, 21, 29 и 37;

5) очување постојеће затечене позиције у простору према следећем из карте: 9, 22, 23, 25, 26, 27, 33, 34, 35, 36, 54, 55, 60, 63 и 64 и њихова обавезна ремоделација а у сврху рехабилитације објеката; наведене објекте могуће је заменити новим затвореним или отвореним просторима према условима надлежне службе заштите;

6) реконструкцију недостајућих или веома оштећених делова објеката који су валоризовани извести савременим конструктивним елементима или обликовањем тако да се не наруши интегритет, аутентичност и вредности постојећег корпуса објекта;

7) могућу доградњу објеката (хоризонталну и вертикалну) ускладити са габаритима и висинама валоризованих објеката у окружењу.

Трећи ниво интервенција подразумева чување и промовисање једне или више споменичких вредности објекта, in sity, или на адекватном месту прописаном од надлежне службе заштите непокретних културних добара. Утврђују се следеће мере заштите:

1) очување, изворних/постојећих вредности објекта in sity уз могућу ремоделацију или нову изградњу уз задржавање споменичких вредности, за објекат обeлежен на карти под бр. 19;

2) измештање и презентација споменичких вредности на за то адекватно место, за објекат обележен на карти под бр. 46.

Четврти ниво интервенција подразумева да се постојећи објекти без вредности не задржавају. Дозвољено је формирање нових затворених или отворених простора у служби рехабилитације просторне културно-историјске целине. За објекте обележене у картама, које су одштампане уз ову одлуку и чине њен саставни део, ознакама 12, 13, 17, 28, 32, 38, 39, 40, 47, 49, 50, 51, 59, 61, 62, 65–93, 94–109 утврђују се следеће мере заштите:

1) дозвољава се формирање нових затворених простора на местима следећих објеката: 12, 13, 17, 28, 32, 38, 39, 45, 47, 51, 56, 62–64; наведени објекти могу бити адаптирани или замењени новим објектима према условима надлежне установе заштите;

2) уклањање постојећих неадекватних објеката и формирање нових отворених простора на местима следећих објеката: 49, 50, 59, 61, 65, 94–109; формирање нових отворених простора у свему према општим и посебним условима везаним за простор зоне;

3) неодложно уклањање свих објеката угроженог конструктивног склопа;

4) на објектима који се не задржавају, до њиховог уклањања, или изградње новог објекта, дозвољени су само радови који не подлежу грађевинској дозволи; изузетно се за објекте трафостаница (бр. 50 и 94) дозвољава уклањање објеката након измештања садржаја на другу локацију.

В) Посебне мере заштите за објекте и просторе Зоне 2:

1) за просторе Зоне 2

1) постојећи простор зоне ремоделовати и користити као земљиште јавне намене – парковски простор;

2) кроз кп. бр. 7422/2, 7405/39, и 7405/48, дуж јужних спољних ивица катастарских парцела бр. 7422/1, 7405/27 и 7405/47, формирати саобраћајницу до Улице 9. маја, за постојеће погоне/фабрике које се налазе изван граница заштићене околине; коришћење постојећег колског улаза могуће је само за корисника Зоне 2 за потребе снабдевања, интервентних служби итд.; нису дозвољене друге, нове, колске саобраћајнице;

3) формирање пешачких и бициклистичких стаза кроз зону;

4) није дозвољена нова изградња осим у зонама са планираном изградњом, а што је уређено картом бр. 5 која је саставни део ове одлуке;

5) намена постојећих и нових објеката мора бити јавна и усклађена са новим коришћењем простора зоне, са могућом наменом: рекреација, спорт, туризам, угоститељство, култура;

6) изградња јавног паркинга дозвољава се у јужном делу кп. бр. 7405/39, у зони изградње, као и дуж Улице 9. маја. Паркинг простор озеленити одговарајућом врстом дрвећа у складу са препорукама надлежног комуналног предузећа задуженог за одржавање и чување зеленила;

7) очување и допуна постојећег високог растиња и формирање новог адекватног зеленила у складу са препорукама надлежног комуналног предузећа задуженог за одржавање и чување зеленила;

8) приликом отпочињања грађевинских радова, обезбедити стални стручни конзерваторски надзор за претходне истраживачке археолошке радове у околини објекта тунела на к.п. бр. 7405/39;

2) за објекте Зоне 2:

Први ниво интервенција подразумева чување (или реконструкцију) до изворног – оригиналног стања, односно највредније валоризоване фазе у генези објекта. За објекте обележене у картама, које су одштампане уз ову одлуку и чине њен саставни део, ознакама 6, 8, 12 и 14 утврђују се следеће мере заштите:

1) очување изворног габарита и основних вредности конструктивног склопа;

2) очување или рестаурација изворног изгледа, композиције, стилских карактеристика, декоративних елемената и ентеријера;

3) дозвољено је осавремењивање објеката, у циљу бољег коришћења, без доградње објеката;

4) дозвољена је преграђивање унутрашњег простора појединих објеката према посебним условима службе заштите непокретних културних добара.

Други ниво интервенција подразумева чување у затеченом стању у габариту, конструкцији, волумену, стилском обликовању или позицију у простору. Објекат је могуће ремоделовати и доградити у складу са потребом рехабилитације споменика културе. За објекте обележене у картама, које су одштампане уз ову одлуку и чине њен саставни део, ознакама 4, 9, 10 и 15 утврђују се следеће мере заштите:

1) очување постојеће затечене конструкције, стилског обликовања и позиције у простору објекта означеног на картама 10;

2) очување постојећег, затеченог стилског обликовања и позиције у простору објекта означеног на картама 9;

3) очување постојећег затеченог волумена и позиције у простору објекта означеног на картама 4;

4) очување постојеће, затечене позиције у простору објекта 15; објекат је могуће заменити новим затвореним простором према утврђеним условима за предузимање мера техничке заштите надлежне службе заштите непокретних културних добара;

5) реконструкцију недостајућих или веома оштећених делова објеката извести савременим конструктивним елементима или обликовањем тако да се не наруши интегритет, спољну аутентичност и вредности постојећег корпуса објекта;

6) доградњу објеката (хоризонталну и вертикалну) ускладити са габаритима и висинама валоризованих објеката у окружењу.

Четврти ниво интервенција подразумева да се постојећи објекти без вредности не задржавају. Дозвољено је формирање нових затворених или отворених простора ради рехабилитације просторне културно-историјске целине. Утврђују се следеће мере заштите:

1) дозвољава се формирање нових затворених простора на местима следећих објеката: 1, 2, 3, 5, 7, 11, 16 и 17; наведени објекти могу бити адаптирани или замењени новим објектима према условима надлежне службе заштите;

2) уклањање постојећих неадекватних објеката и формирање нових отворених простора на местима следећих објеката: 19, 20, 22, 24–31; формирање нових отворених простора у свему према општим и посебним условима везаним за простор зоне;

3) на објектима који се не задржавају, до њиховог уклањања, или изградње новог објекта, дозвољени су само радови који не подлежу грађевинској дозволи.

5. Утврђују се следеће мере заштите заштићене околине просторне културно-историјске целине:

А) Опште мере заштите

1) архитектонско ремоделовање и пренамена простора у нову намену усклађену са карактером просторне културно историјске целине;

2) могуће су намене које промовишу и унапређују културно добро: култура, образовање, пословање, туризам, становање и друге намене које не нарушавају вредности просторне културно-историјске целине;

3) не дозвољава се коришћење простора за садржаје који својим основним или пратећим функцијама могу угрозити или деградирати целину као што су складишта, депоније, пијаце, бензинске пумпе, производња или пословање које угрожава културно добро, привремени објекти и слично;

4) истраживање и испитивање у циљу утврђивања загађености животне средине (земље, воде и материјала) као и санација односно ремедијација деградиране животне средине са обавезом враћања нивелације и облика терена, а у складу са посебним мерама заштите;

5) паркинг просторе предвидети унутар објеката или на отвореном простору; отворене паркинг просторе озеленити високим растињем;

6) забрана просипања, одлагања и привременог или трајног депоновања отпадних и штетних материја (шута, смећа, хемијских агресивних, експлозивних, отровних и радиоактивних);

7) забрана градње или постављања објеката трајног или привременог карактера, који својом архитектуром, габаритом или висином могу угрозити просторну културно-историјску целину;

8) нове објекте ускладити са карактером амбијента просторне културно-историјске целине у погледу димензија, пропорција, типа градње и обликовања;

9) изградњу објеката инфраструктуре вршити према условима надлежне установе заштите непокретних културних добара;

10) све елементе инфраструктуре, нивелације и регулације простора изводити у складу са посебним условима службе заштите;

11) партерно опремање и уређење простора вршити у складу са посебним мерама службе заштите;

12) обавезно хортикултурно опремање и уређење простора у складу са посебним мерама службе заштите;

13) стална промоција споменичких и употребних вредности објеката и простора.

Б) Посебне мере заштите

1) на катастарским парцелама под бројевима 5277, 5278, 5279, 7405/ 12, 7405/14, 7405/17, 7405/36, 7405/40 и 7405/41 могуће су следеће намене: култура, пословање, образовање, туризам и друге намене које не нарушавају вредности просторне културно-историјске целине; препоручује се израда Урбанистичког пројекта са архитектонском представом нових објеката као и спровођење конкурса; на кп. бр. 7405/17 није дозвољена било каква изградња; постојећи објекат на кп. бр. 7405/17 уклонити;

2) на кп. бр. 5236, 5237, 5238, 5239, 5240, 5250, 5251, 5252/1, 5252/2, 5252/3, 5252/5, 5252/6, 5252/7, 5252/4, 5252/8, 5257, 5259, 5260, 5261, 5262, 5263, 5264, 5268, 5269, 5271, 5272, 5273, 5274, 5275, 5276, 5280, 5281, 5282, 5283/1, 5284/1, 5286, 5290, 5294, 5298, 5301, 5303, 5304, 5305 и 5306 могућа изградња слободностојећих, вишепородичних стамбено-пословних објеката; нови објекти својим габаритом, волуменом, архитектонским изразом и материјализацијом не смеју нарушавати споменичку целину; обавезно је озелењавање слободног простора између објеката високим растињем.

6. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

05 број 633-2365/2014

У Београду, 25. марта 2014. године

Влада

Председник,

Ивица Дачић, с.р.

ПРИЛОГ

СПИСАК ПОКРЕТНИХ ПРЕДМЕТА У ОКВИРУ НЕПОКРЕТНОСТИ

Објекат: Производна хала – „Нова артиљеријска радионица”

– првобитно „Пушкарница” (објекат бр. 20 на карти)

власник објекта: Застава оружје АД Крагујевац

хала „3107”

1)

Назив предмета: Ф2) Универзална Вертикална Глодалица

Произвођач: MULLER & MONTAG Maschinen Fabrik Leipzig W33

Стање: радно, у функцији

Год. производње: 1939-40

Димензије у цм (В Ш Д): 200x115x140

Инв. плочице и сл: инв. бр. 1277

Напомена: електромотор као погон

2)

Назив предмета: Ф10) Ручна Копир Машина

Произвођач: L. LOEWE & Co ACT.-GES. BERLIN

Стање: радно, у функцији

Год. производње: око 1930

Димензије у цм (В Ш Д): 210x150x160

Инв. плочице и сл: инв. бр. 364

Напомена: електромотор као погон

3)

Назив предмета: Ф11) Трострука Паралелна Стубна Бушилица

Произвођач: Hille Rekord (HILLE WERKE DRESDEN 2/21497)

Стање: радно, у функцији

Год. производње: 26.8.1937.

Димензије у цм (В Ш Д): 210x150x9 маса 950 кг

Инв. плочице и сл: Бр. ЦЗ 1157

Напомена: погонски електромотор произвођача

BAYER MOREN WERK AG MUNCHEN 13, инв. бр. 10667

4)

Назив предмета: Ф15) Струг

Произвођач: LUDW. LOEWE & Co BERLIN

Стање: није радно, није у функцији

Год. производње: око 1920

Димензије у цм (В Ш Д):

Инв. плочице и сл: фабрички број 8508 (или 3503)

Напомена: /

5)

Назив предмета: Ф13) Универзална Хоризонтална Глодалица

Произвођач: ZBROJEVKA - STRAKONICE

Стање: радно, у функцији

Год. производње: 1934

Димензије у цм (В Ш Д): 170x130x125 маса 535 кг

Инв. плочице и сл: инв. бр. 243

Напомена: електромотор као погон

6)

Назив предмета: Ф9) Дворедна стубна бушилица

Произвођач: UCIMU 04514 F. Rosa Milano

Стање: радно, у функцији

Год. производње: око 1930

Димензије у цм (В Ш Д): 185x90x65

Инв. плочице и сл: инв. бр. 339; 1493

Напомена: електромотор као погон марке „р” инв. Бр. 2129/2

7)

Назив предмета: Ф18) Клацкалица (Екцентар Глодалица)

Произвођач: LUDW. LOEWE & Co ACT.-GES. BERLIN

Стање: радно, у функцији

Год. производње: око 1930

Димензије у цм (В Ш Д): 130x95x80

Инв. плочице и сл: инв. бр. 329 Црвена Застава

Напомена: електромотор као погон

8)

Назив предмета: Ф20) Хоризонтална Двовретена Глодалица

Произвођач: SCHILLING + KRAMER SUHL

Стање: радно, у функцији

Год. производње: око 1920/30

Димензије у цм (В Ш Д): 140x145x160

Инв. плочице и сл: инв. бр. 360

Напомена: електромотор као погон

9)

Назив предмета: Ф21) Вертикална Глодалица

Произвођач: FRITZ WERNER 3.230

Стање: радно, у функцији

Год. производње: око 1930

Димензије у цм (В Ш Д): 165x110x130

Инв. плочице и сл: инв. бр. 1499; 2681; Маусер 13730

Напомена: електромотор као погон

хала „1303”

10)

Назив предмета: Ф17) Вертикална Рендисаљка

Произвођач: R & E

Стање: радно, у функцији

Год. производње: око 1930

Димензије у цм (В Ш Д): 160x80x100

Инв. плочице и сл: инв. бр. 2865; 401

Напомена: електромотор као погон

Објекат: Производна хала – „Артиљеријска радионица”

– првобитно „Пушкарница” (објекат бр. 21 на карти)

власник објекта: Застава оружје АД – Крагујевац

1)

Назив предмета: Ф41) Струг

Произвођач: непознат

Стање: радно, у функцији

Год. производње: око 1920-30

Димензије у цм (В Ш Д): 170x140x80

Инв. плочице и сл: Црвена Застава инв. бр. 958; ВТЗ 912

Напомена: електромотор као погон SEVER

2)

Назив предмета: Ф23) Вертикална Рендисаљка (Штосерица)

Произвођач: ROSCHER & EICHLER

Стање: радно, у функцији

Год. производње: 1936

Димензије у цм (В Ш Д): 180x90x95

Инв. плочице и сл: инв. бр. 1487; MAUSER 10194

Напомена: електромотор као погон

3)

Назив предмета: Ф24) Ручна Фрикциона преса са замајцем

Произвођач: непознат

Стање: радно, у функцији

Год. производње: око 1930

Димензије у цм (В Ш Д): 195x115x60

Инв. плочице и сл: инв. бр. 1579; 853

Напомена: ручни погон

4)

Назив предмета: Ф25) Вертикална Глодалица

Произвођач: FRITZ WERNER

Стање: радно, у функцији

Год. производње: око 1930

Димензије у цм (В Ш Д): 200x120x135

Инв. плочице и сл: инв. бр. CZ 1411

Напомена: електромотор као погон

5)

Назив предмета: Ф26) Вертикална Глодалица

Произвођач: FRITZ WERNER

Стање: радно, у функцији

Год .производње: око 1930

Димензије у цм (В Ш Д): 180x130x130

Инв. плочице и сл: ZNP IB 6839

Напомена: електромотор као погон

6)

Назив предмета: Ф27) Вертикална Глодалица

Произвођач: FRITZ WERNER 5130

Стање: радно, у функцији

Год. производње: око 1930

Димензије у цм (В Ш Д): 180x130x130

Инв.плочице и сл: инв. бр. ZNP 8423

Напомена: електромотор као погон (налепница „забрањено ...”)

7)

Назив предмета: Ф32) Хидраулична Преса

Произвођач: VOGEL & Co 4548

Стање: радно, у функцији

Год. производње: око 1930

Димензије у цм (В Ш Д): 195x50x80

Инв. плочице и сл: инв. бр. 4774

Напомена: електромотор као погон за хидраулику

Објекат; „Г” – првобитно ковачка радионица – (објекат бр. 16 на карти)

власник објекта: Застава оружје АД – Крагујевац

1)

Назив предмета: Ф фолдер 05 – више комада старог алата унутар објекта

2)

Назив предмета: Ф фолдер 05 – Стезни алати: испред објекта, и то:

а) стега

б) алат за савијање

Објекат: „Пресерај” – део наткривеног простора између зграде Каросерије – подсклопови и Пресераја (простор између објеката бр. 6 и бр. 8. на карти)

власник објекта: Застава камиони – Крагујевац

1)

Назив предмета: Ф34) Преса на ручни погон

Произвођач: непознат

Стање: радно, није у функцији

Год. производње: око 1920-30

Димензије у цм (В Ш Д): /

Инв. плочице и сл: /

Напомена: /

2)

Назив предмета: Ф35) Машина за лучно савијање лима

Произвођач: HILTMANN & LORENZ Maschinenfabrik HILO

Стање: радно, није у функцији

Год. производње: око 1920-30

Димензије у цм (В Ш Д): /

Инв. плочице и сл: Masch.Nr. 18922; инв. бр. 2352 Crvena Zastava; Spindel-F 80; grossler Hub 210; grossler Druck: 31,5t

Напомена: /

 

НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Да бисте приступили картама у максималној резолуцији у PDF-у, кликните на слику.

vtz.pdf

vtz1.pdf

vtz2.pdf