На основу члана 46. став 1. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20 и 52/21) и члана 17. став 1. и члана 43. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),
Влада доноси
ОДЛУКУ
о изради Просторног плана подручја посебне намене мреже магистралних и разводних гасовода источне Србије са елементима детаљне регулације
"Службени гласник РС", број 84 од 29. јула 2022.
1. Приступа се изради Просторног плана подручја посебне намене мреже магистралних и разводних гасовода источне Србије са елементима детаљне регулације (у даљем тексту: Просторни план).
2. Оквирна граница Просторног плана обухвата делове територије градова Зајечар и Бор и општина Параћин, Бољевац, Неготин и Књажевац, и то:
1) на територији општине Параћин целе катастарске општине: Бошњане, Давидовац, Горња Мутница, Доња Мутница, Извор, Клачевица, Лешје и Мириловац;
2) на територији општине Бољевац целе катастарске општине: Боговина, Бољевац, Валакоње, Илино, Јабланица, Криви Вир, Луково, Мали Извор, Мирово, Оснић, Подгорац II, Савинац и Сумраковац;
3) на територији града Бор целе катастарске општине: Брестовац, Метовница, Слатина и Шарбановац;
4) на територији града Зајечар целе катастарске општине: Боровац, Велики Извор, Велика Јасикова, Вражогрнац, Врбица, Вратарница, Грлиште, Грљан, Заграђе, Зајечар, Јелашница, Копривница, Мали Извор, Мала Јасикова, Метриш, Николичево, Прлита, Рготина, Салаш, Селачка и Трнавац;
5) на територији општине Неготин целе катастарске општине: Брестовац, Глоговица II, Јасеница, Карбулово, Неготин, Прахово, Самариновац, Сиколе I, Сиколе II, Србово, Трњане, Чубра и Штубик II;
6) на територији општине Књажевац целе катастарске општине: Витковац, Горње Зуниче, Доње Зуниче, Дреновац, Дебелица, Јаковац, Јелашница, Минићево, Потркање, Равна и Трновац.
Оквирна граница обухвата Просторног плана дата је у Прилогу – Графички приказ оквирне границе обухвата Просторног плана, који је одштампан уз ову одлуку и чини њен саставни део.
Коначна граница обухвата Просторног плана биће дефинисана Нацртом Просторног плана.
3. Услови и смернице планских докумената вишег реда и развојних стратегија за израду Просторног плана, садржани су у:
1) Закону о Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године („Службени гласник РС”, број 88/10), којим је у делу који се односи на оперативне циљеве енергетске ефикасности дефинисана потреба за побољшање енергетске ефикасности и коришћење еколошки прихватљивих ресурса-извора енергије. Основни циљ развоја енергетске инфраструктуре је активно учешће Републике Србије у планирању и изградњи стратешке-регионалне и паневропске енергетске инфраструктуре за пренос електричне енергије и транспорт нафте и гаса из нових извора снабдевања, укључујући и ургентну градњу подземног складишта гаса у Републици Србији, све у циљу поузданог и сигурног снабдевања потрошача у Републици Србији. У стратешке пројекте гасне привреде Републике Србије убрајају се и магистрални и разводни гасоводи источне Србије, односно Поморавског, Борског и Зајечарског управног округа;
2) Уредби о утврђивању Програма имплементације Просторног плана Републике Србије за период од 2016. до 2020. године („Службени гласник РС”, број 104/16), којом се као један од стратешких приоритета наводи и разводни гасовод Ниш-Кладово (са ГМРС Сврљиг, ГМРС Књажевац, ГМРС Зајечар, ГМРС Рготина, ГМРС Бор, ГМРС Прахово и ГМРС Кладово) са периодом реализације 2021. године;
3) Уредби о утврђивању Регионалног просторног плана Тимочке крајине („Службени гласник РС”, број 51/11), којом је дефинисано да је снабдевање општина источне Србије природним гасом тесно повезано са реализацијом снабдевања из правца Бугарске (магистрални гасовод Софија – Димитровград – Ниш или магистрални гасовод „Јужни ток”). Укупно је предвиђено 13 главно мерно-регулационих станица (ГМРС): Књажевац, Зајечар, Рготина, Бор, Мајданпек, Доњи Милановац, Салаш, Неготина, Прахово, Брза Планка, Кладово, Бољевац и Сокобања за потребе снабдевања општина источне Србије природним гасом. Уколико се у Зајечару направи таква мерно-регулациона станица, гасификација Тимочке крајине би била економски много оправданија, јер би се смањиле дужине транспорта до највећих потрошача Бора, Неготина и Прахова, укључујући и сам Зајечар. Из Зајечара би се снабдевале општине Тимочке крајине путем разводних магистралних гасовода, и то: крак према Књажевцу, крак према Бору и даље према Мајданпеку и Доњем Милановцу, и крак према Неготину и Прахову и даље према Кладову. Самим тим у погледу просторног размештаја користиће се већ предвиђени коридори магистралног гасовода Књажевац-Зајечар-Прахово-Кладово са предвиђеним огранцима према Бору, Бољевцу, Мајданпеку и Доњем Милановцу;
4) Стратегији развоја енергетике Републике Србије до 2025. године са пројекцијама до 2030. године („Службени гласник РС”, брoj 101/15), којом се природни гас дефинише као енергент са изразитим техничким и еколошким предностима у односу на друга конвенционална горива, што пружа значајан допринос ефикаснијем и еколошки прихватљивијем коришћењу енергије. Приоритет развоја сектора енергетике је обезбеђење гасоводне инфраструктуре у свим деловима земље и обезбеђење повезивања система са системима суседних држава (Републиком Бугарском, Румунијом, Републиком Хрватском, Републиком Северном Македонијом и др). На тај начин би се отворила могућност допремања на тржиште природног гаса и из других праваца снабдевања, и у пракси реализовала идеја о тржишту природног гаса из Уговора о оснивању Енергетске заједнице.
Израда Просторног плана заснива се на планској, студијској, техничкој и другој документацији, резултатима досадашњих истраживања и важећим документима у Републици Србији.
4. Планирање, коришћење, уређење и заштита простора заснива се на принципима уређења и коришћења простора утврђеним чланом 3. Закона о планирању и изградњи и другој законодавној регулативи.
5. Визија и дугорочни циљ развоја и доношења Просторног плана јесте обезбеђење просторних услова за реализацију магистралних и разводних гасовода источне Србије у условима одрживог развоја планског подручја.
6. Концептуални оквир планирања, коришћења и уређења планског подручја заснива се на обезбеђењу услова за уравнотежени развој подручја, усклађен са режимима и мерама заштите природних добара и ресурса, сагласно принципима и критеријумима заштите животне средине. Положај коридора гасовода биће одређен уважавајући принцип максималног могућег просторног усклађивања са постојећим и планираним зонама заштићених природних и културних добара, инфраструктурних система и грађевинским подручјима постојећих насеља.
Просторни план ће садржати детаљну разраду, као и правила уређења, грађења и коришћења подручја.
7. Рок за израду радне верзије Нацрта Просторног плана је 12 месеци од дана ступања на снагу ове одлуке.
8. Средстава за израду Просторног плана обезбеђује Јавно предузеће „Србијагас”.
9. Носилац израде Просторног плана је министарство надлежно за послове просторног планирања и урбанизма, у складу са чланом 47. став 1. Закона о планирању и изградњи. Носилац израде Просторног плана дужан је да обезбеди прибављање мишљења, услова и сагласности надлежних органа и организација прописаних законом, као и да обезбеди сарадњу и усаглашавање ставова са свим релевантним субјектима планирања.
10. Органи, посебне организације, имаоци јавних овлашћења и друге институције, дужни су да на захтев носиоца израдe Просторног плана, у року утврђеном Законом о планирању и изградњи, доставе услове и све тражене податке, без накнаде. На захтев министарства надлежног за послове просторног планирања и урбанизма, надлежни органи, односно организације уступају постојеће копије топографског и катастарског плана, односно дигиталне записе, односно катастар подземних инсталација, односно ортофото снимке, без накнаде у року утврђеном Законом о планирању и изградњи.
11. Одлука о изради Стратешке процене утицаја Просторног плана подручја посебне намене мреже магистралних и разводних гасовода источне Србије са елементима детаљне регулације на животну средину („Службени гласник РС”, број 61/22), чини саставни део ове одлуке.
12. Нацрт Просторног плана биће изложен на јавни увид у трајању од 30 дана у седишту јединица локалне самоуправе које су у обухвату Просторног плана.
13. Број примерака Просторног плана који је потребно израдити биће утврђен посебним актом Владе којим се утврђује Просторни план.
14. Одлука о изради Просторног плана подручја посебне намене мреже магистралних и разводних гасовода источне Србије са елементима детаљне регулације се објављује у Централном регистру планских докумената.
15. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
05 број 350-6012/2022
У Београду, 28. jула 2022. године
Влада
Први потпредседник Владе,
Бранко Ружић, с.р.
