На основу члана 35. став 2. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14 и 145/14) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14),

Влада доноси

УРЕДБУ

о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене међународног водног пута Е 80 – Дунав (Паневропски коридор VII)

"Службени гласник РС", број 14 од 4. фебруара 2015.

Члан 1.

Утврђује се Просторни план подручја посебне намене међународног водног пута Е 80 – Дунав (Паневропски коридор VII) (у даљем тексту: Просторни план), који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део.

Члан 2.

Просторним планом утврђују се основе организације, коришћења, уређења и заштите подручја посебне намене међународног водног пута Е 80 – Дунав (Паневропски коридор VII) на деловима територија градова Сомбора, Новог Сада, Зрењанина, Панчева, Београда, Смедерева и Пожаревца и општина Апатин, Оџаци, Бач, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Сремски Карловци, Тител, Инђија, Стара Пазова, Ковин, Бела Црква, Велико Градиште, Голубац, Мајданпек, Кладово и Неготин.

Члан 3.

Просторни план се састоји из текстуалног делa, графичких приказа и прилога који се односе на посебне мере, услове и захтеве за прилагођавање потребама одбране земље, као и подацима о подручјима и зонама објеката од посебног значаја и интереса за одбрану земље (Анекс Одбране).

Текстуални део Просторног плана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Графички прикази (рефералне карте) израђени су у размери 1: 100.000 на по два листа, и то: Реферална карта 1: „Посебна намена простора”; Реферална карта 2: „Мрежа насеља и инфраструктурни системи”; Реферална карта 3: „Природни ресурси, заштита животне средине и природних и културних добара”; Реферална карта 4: „Спровођење Просторног плана”.

Графичке приказе из става 3. овог члана, израђене у 29 примерака, оверава својим потписом министар надлежан за послове просторног планирања.

Члан 4.

Просторни план се спроводи доношењем одговарајућег урбанистичког плана за (а) деонице коридора водног пута Е 80 – Дунав на подручју генералних планова кроз градове Нови Сад, Панчево, Београд и Смедерево, или донетим урбанистичким планом са регулационом разрадом чија су решења усклађена са планираним пратећим садржајима водног пута, и (б) пратеће садржаје водног пута; издавањем локацијских услова; директним спровођењем просторних планова подручја посебне намене за заштићена природна добра (са чијим планским решењима је овај просторни план усклађен), и са њима усклађених просторних планова јединица локалне самоуправе и урбанистичким плановима за грађевинска подручја у широј заштитној зони водног пута; директним спровођењем других просторних планова подручја посебне намене (инфраструктурних коридора, лежишта минералних сировина и др), или њиховом разрадом урбанистичким планом за деонице траса аутопутева, магистралних инфраструктурних система, водних путева и транснационалног гасовода, који се укрштају са водним путем Дунава, односно који се налазе у његовом непосредном заштитном појасу и ширем заштитном појасу, уколико су усклађени са планским решењима, правилима и смерницама овог просторног плана; као и секторским развојним плановима и програмима, програмима уређења грађевинског земљишта и програмима заштите животне средине и природе, а посебно плановима уређења водотока и безбедности пловидбе у водном путу.

Члан 5.

Графички прикази из члана 3. став 3. ове уредбе, чувају се трајно у Влади (један комплет), Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (три комплета), Покрајинском секретаријату за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине (један комплет), граду Сомбору (један комплет), граду Новом Саду (један комплет), граду Зрењанину (један комплет), граду Панчеву (један комплет), граду Београду (један комплет), граду Смедереву (један комплет) и граду Пожаревцу (један комплет) и општини Апатин (један комплет), општини Оџаци (један комплет), општини Бач (један комплет), општини Бачка Паланка (један комплет), општини Бачки Петровац (један комплет), општини Беочин (један комплет), општини Сремски Карловци (један комплет), општини Тител (један комплет), општини Инђија (један комплет), општини Стара Пазова (један комплет), општини Ковин (један комплет), општини Бела Црква (један комплет), општини Велико Градиште (један комплет), општини Голубац (један комплет), општини Мајданпек (један комплет), општини Кладово (један комплет) и општини Неготин (један комплет).

Документациона основа на којој се заснива Просторни план чува се у министарству надлежном за послове просторног планирања.

Члан 6.

Право на непосредан увид у графичке приказе из члана 3. став 3. ове уредбе имају правна и физичка лица, под условима и на начин који ближе прописује министар надлежан за послове просторног планирања.

Члан 7.

Просторни планови јединица локалне самоуправе, урбанистички планови и пројекти ускладиће се са одредбама ове уредбе на начин утврђен Просторним планом.

Планови и програми развоја који се доносе по посебним прописима, прописи и други општи акти ускладиће се са одредбама ове уредбе у року од шест месеци од дана њеног ступања на снагу.

Просторни планови јединица локалне самоуправе, урбанистички планови и урбанистички пројекти, као и планови и програми развоја донети до дана ступања на снагу ове уредбе, примењују се у деловима који нису у супротности са овом уредбом.

Члан 8.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

05 број 110-16946/2014

У Београду, 6. јануара 2015. године

Влада

Председник,

Александар Вучић, с.р.

ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ МЕЂУНАРОДНОГ ВОДНОГ ПУТА Е 80 – ДУНАВ (ПАНЕВРОПСКИ КОРИДОР VII)

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

На основу Одлуке о изради Просторног плана подручја посeбне наменe међународног пловног пута Е80 – Дунав (Паневропски коридор VII) („Службени гласник РС”, број 3/10), као и на основу Извештаја о извршеној стручној контроли Концептa просторног плана подручја посебне намене међународног пловног пута Е80 – Дунав (Паневропски коридор VII) од 20. децембра 2010. године (допис Министарства животне средине и просторног планирања број 350-01-01272/2010-07, заведен у Републичкој агенцији за просторно планирање под бројем 350-321-46/2010-01), закључен је уговор о изради Нацрта просторног плана подручја посeбне наменe међународног пловног (водног) пута Е80 – Дунав – Паневропски коридор VII између Републичке агенције за просторно планирање (број 404-70-8/2011-01 од 23. марта 2011. године) као наручиоца, и Института за архитектуру и урбанизам Србије (број 477 од 23. марта 2011. године) и Јавног предузећа Завод за урбанизам Војводине (број 2/21 од 24. марта 2011. године) као извршилаца. Временски хоризонт Просторног плана је до 2025. године.

Просторни план подручја посeбне наменe међународног пловног (водног) пута Е80 – Дунав–Паневропски коридор VII1 (у даљем тексту: Просторни план) је усклађен са Законом о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14 и 145/14 – у даљем тексту: Закон), Правилником о садржини, начину и поступку израде планских докумената („Службени гласник РС”, бр. 31/10, 69/10 и 16/11 – у даљем тексту: Правилник), Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама („Службени гласник РС”, бр. 73/10 и 121/12), Законом о поморској пловидби („Службени гласник РС”, бр. 87/11 и 104/13), Законом о водама („Службени гласник РС”, бр. 30/10 и 93/12), Законом о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон, 72/09 – др. закон и 43/11 – УС), Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 88/10), Законом о регионалном развоју („Службени гласник РС”, бр. 51/09 и 30/10), Законом о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10 и 91/10 – исправка), Законом о туризму („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 99/11 – др. закон и 93/12), одредбама Закона о Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године („Службени гласник РС”, број 88/10 – у даљем тексту: Просторни план Републике Србије), Уредбом о утврђивању Програма имплементације Просторног плана Републике Србије од 2010. до 2020. године, за период од 2011. до 2015. године („Службени гласник РС”, број 102/11), Уредбом о утврђивању Водопривредне основе Републике Србије („Службени гласник РС”, број 11/02), важећим актима Владе, као што је Одлука о одређивању пристаништа за међународни саобраћај („Службени гласник РС”, бр. 51/05 и 14/10) и другим нормативним актима и документима који се односе на проблематику из предмета Просторног плана.

Просторни план је припремљен на основу: верификованог и прихваћеног Концепта просторног плана (Решење број 350-01-01272/2010-07, интерни број 43/2010 од 20. децембра 2010. године Комисије за стручну контролу регионалног просторног плана, програма имплементације регионалног просторног плана, просторног плана подручја посебне намене и програма имплементације просторног плана подручја посебне намене Министарства животне средине и просторног планирања), поступања по примедбама из Извештаја о извршеној стручној контроли Просторног плана, Комисије за стручну контролу регионалних просторних планова, просторних планова подручја посебне намене и просторних планова општина, број 350-321-58/2012-01, од 24. децембра 2012. године), поступања по примедбама из Извештаја о обављеном Јавном увиду у Нацрт просторног плана и Извештаја о стратешкој процени утицаја Просторног плана на животну средину (Комисија за спровођење јавног увида, број 350-321-103/2010-01 од 28. јула 2013. године) и Документационе основе Просторног плана (која је заснована на анализи постојеће документације, условима и мишљењима надлежних органа и организација, студијама и секторским експертизама урађеним за све области од значаја за планско подручје и дефинисање планских решења), те на основу мишљења надлежних републичких органа и организација на Предлог уредбе о утврђивању Просторног плана. Просторни план садржи:

– полазне основе (са обухватом и границама подручја Просторног плана; обавезама, условима и смерницaма из Просторног плана Републике Србије и других развојних докумената; синтезним приказом анализе и оцене стања, ограничења и потенцијала, оправданошћу функционисања водног пута и доградње водопривредних система);

– принципе, циљеве и концепције просторног развоја подручја посебне намене (принципи просторног развоја; општи и оперативни циљеви просторног развоја; регионални положај и међународни аспекти развоја подручја посебне намене; концепција и планска решења одрживог просторног развоја коридора водног пута Дунава);

– планска решења, са утицајима посебне намене на развој појединих области (природни системи и ресурси, заштита животне средине, предели, природна и културна добра, функционисање насеља са демографским, социјалним, економским и другим аспектима, однос према другим техничким системима, употреба земљишта и биланс површина посебне намене);

– правила употребе земљишта, уређења и грађења;

– имплементацију Просторног плана (институционални оквири и учесници; смернице за израду урбанистичких планова и друге развојне документације; приоритетна планска решења и пројекти; мере и инструменти за имплементацију);

– завршне одредбе Просторног плана; и

– рефералне карте и графички приказ: Графички приказ: „Подручје Просторног плана”; Реферална карта 1: „Посебна намена простора”, у размери 1:100.000; Реферална карта 2: „Мрежа насеља и инфраструктурни системи”, у размери 1:100.000; Реферална карта 3: „Природни ресурси, заштита животне средине и природних и културних добара”, у размери 1:100.000 и Реферална карта 4: „Спровођење Просторног плана”, у размери 1:100.000.

Упоредо са израдом Просторног плана, припремљен је Извештај о стратешкој процени утицаја Просторног плана на животну средину. Просторни план је урађен у географском информационом систему (у даљем тексту: ГИС) заснованом на ESRI технологији (ArcGIS 10х), што омогућава једноставнију размену података, формирање Географског информационог система за обухваћено подручје и ефикаснију контролу спровођења Просторног плана.

Планска решења Просторног плана за коридор водног пута Дунава утврђена су са већим степеном детаљности у односу на деонице траса коридора осталих магистралних инфраструктурних система (аутопутева, железничких пруга, гасовода, оптичких каблова, пловних канала и др.) који се на више места укрштају са коридором водног пута.

Непосредан циљ израде Просторног плана је допринос уређењу, развоју и заштити Дунава као првенствено пловног коридора, али и водног, еколошког, културног и туристичког коридора. Кључне одреднице Просторног плана су усмерене ка: постизању већег степена конкурентности и квалитета пловног пута Дунава, односно пратећих садржаја и објеката у функцији безбедности пловидбе, наутике и др; остваривању бржег уређења водног пута Дунава према међународним стандардима, у складу са начелима европске транспортне политике у домену водног и комбинованог транспорта2; успостављању равнотеже између речног и других видова превоза, као кључа успешне стратегије одрживог развоја транспорта; стварању предуслова за реализацију развојних интереса Републике Србије на подручју Паневропског коридора VII у оквиру саобраћајних, економских, културних и других облика интеграција у европске развојне токове. У тим условима први задатак Просторног плана је да понуди концептуалне основе за интегралан и пловидбено безбедан просторни развој Дунава као Паневропског коридора VII, као и просторно-планска решења која ће омогућити очување вредности и валоризацију потенцијала овог коридора, као дела Подунавља у Републици Србији, за развој локалних заједница у приобалном појасу, са адекватно прилагођеним системом управљања развојем, заштитом животне средине, применом речних информационих сервиса3 (у даљем тексту: RIS) и др. Просторним планом су сагледани и евалуирани потенцијали, ограничења и начини решавања конфликата у просторном развоју Коридора VII, посебно са аспеката утицаја водног пута Дунава, водопривреде, саобраћаја, туризма, рударства, енергетике, индустрије и др. на одрживо коришћење природних и створених ресурса.

У припреми и изради Просторног плана успостављена је сарадња са стручним и другим институцијама и организацијама, као и предузећима која обављају делатности на планском подручју. Остварена је успешна сарадња са Дирекцијом за водне путеве, као органом управе у саставу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, чија ће улога посебно бити изражена у процесу имплементације планских решења.

Такође, остварена је сарадња са Министарством одбране, Заводом за заштиту природе Србије, Покрајинским заводом за заштиту природе, Републичким заводом за заштиту споменика културе, Покрајинским заводом за заштиту споменика културе и др, у оквиру које су добијени услови за израду Просторног плана.

––––––––––––––

1 Имајући у виду да је 20. септембра 2010. године на снагу ступио Закон о пловидби и лукама на унутрашњим водама који раздваја појмове пловног и водног пута, назив Просторног плана, односно појам „пловни пут” се мења тако да гласи „водни пут”, јер је према новим дефиницијама предмет Просторног плана водни, а не само пловни пут као његов ужи део.

2 Комбиновани транспорт обухвата превоз товарне јединице (контејнер или измењиви транспортни суд) или друмског возила код кога се већи део превозног пута обавља железницом, а почетни и завршни део превозног пута друмским транспортом на што је могуће краћим растојањима, члан 78. Закона о железници („Службени гласник РС”, број 45/13).

3 RIS пружа услуге којима се омогућава побољшавање комуникације и обезбеђује размена информација: о пловном путу (географске, хидролошке, саобраћајне и административне информације), за управљање транспортом, статистичке, за потребе царинских и полицијских органа, о незгодама, о лучким и другим таксама и друге информације (које индиректно могу допринети и оптимизацији потрошње горива и самим тим смањити еколошке ризике пловидбе).

 

I. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ

1. ОБУХВАТ И ГРАНИЦА ПОДРУЧЈА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

1.1. Положај и основне одлике планског подручја

Река Дунав својим географским и стратешким положајем повезује Источну и Западну Европу. Представља једини паневропски водни коридор (од десет паневропских коридора девет су железнички и друмски), најважнији водни пут који (заједно са Рајном и Мајном) повезује Црно са Северним морем и окосницу мреже унутрашњих водних путева. Дунав је на територији Републике Србије плован целим својим током и има значај међународног водног пута категорије: VIс – на деоници од границе са Мађарском (1.433 речног километра – у даљем тексту: p km) до Панчевачког моста у Београду (p km 1.167); VII – на деоници под успором низводно од Београда до границе са Републиком Бугарском (p km 845).

Средишњи положај Републике Србије у току Дунава даје јој посебан значај у коришћењу и унапређењу међународног и регионалног водног транспорта.

Подручје Просторног плана заузима део Подунавља у Републици Србији и обухвата делове територије Аутономне покрајине Војводине и статистичких региона Београда, Јужне и Источне Србије који су у непосредном контакту са Дунавом. У погледу природних особина, ток Дунава на територији Републике Србије може се поделити у три сектора – панонски (до Голупца), ђердапски и понтијски. У физичко-географском погледу, подручје Просторног плана обухвата мањи део басена Дунава у Републици Србији, са коридором међународног пловног пута на сектору од Бездана до ушћа Тимока (дужине 588 km) и зоном његовог непосредног залеђа, од којих су гранични делови према Републици Хрватској на северозападу (у дужини од 137,6 km) и Румунији на североистоку (у дужини 229,4 km). Подручје Просторног плана одликује денивелација воденог огледала Дунава која износи око 53 m, и креће се од 81 m н.в, на улазу Дунава у Републику Србију из Мађарске (на око p km 1.433), до 28 m н.в, на ушћу Великог Тимока, на излазу Дунава из Републике Србије ка Републици Бугарској (на p km 845), што је уједно и најнижа тачка у Републици Србији. Воде Дунава у погледу квалитета за употребу спадају у III и IV категорију, што значи да су погодне за наводњавање и технолошке поступке.

Подручје Просторног плана одликују специфичне намене од значаја за утврђивање планских решења, и то: основне посебне намене – Паневропски водни транспортни коридор VII Дунав и остала водопривредна инфраструктура; као и остале посебне намене (углавном у сегментима) – природне, културне и туристичке вредности, басени и зоне енергетских извора и минералних сировина, паневропски, транснационални и магистрални инфраструктурни системи, гранични прелази, гранични појас – заједнички сектори водног пута према Републици Хрватској (од p km 1.433 до 1.295,5) и Румунији (од ушћа Нере – p km 1.075 до ушћа Тимока – p km 845,6), и др.

Подручје Просторног плана обухвата делове развојне осовине I ранга са највећом концентрацијом становништва и привреде у Републици Србији. Подручјe Просторног плана и његовог непосредног окружења одликују различите урбане, демографске и економске структуре које одражавају регионалне диспаритете и поларизацију на развијеније београдско-новосадско метрополско и бачко подручје у односу на преостали, мање развијени део подручја, нарочито низводно од Београда.

У оквиру политике приближавања Европској унији (у даљем тексту: ЕУ), морају се створити услови за интензивнији развој речног саобраћаја и безбедност пловидбе на Дунаву (и другим унутрашњим водним путевима) у Републици Србији и за интеграцију водног са осталим видовима транспорта. Заинтересованост ЕУ за Дунавски коридор, који омогућава интегрисани превоз роба, представљаће значајну обавезу Републике Србије, али и интерес ЕУ у будућим активностима везаним за унапређење овог водног пута на територији Републике Србије.

1.2. Територијални обухват подручја просторног плана

Просторни план обухвата подручје водног паневропског коридора VII (сектор кроз Републику Србију) утврђеног Просторним планом Републике Србије.

Просторним планом обухваћени су:

1) коридор водног пута Е80 – Дунав, укупне дужине око 588 km, и то:

(1.1) деонице коридора водног пута4 (од улаза у Републику Србију из Мађарске до излаза из Републике Србије ка Републици Бугарској, а изузимајући деонице кроз градове и градска насеља дефинисане у подтач. 1.2 и 1.3) дужине око 495 km и ширине од око 150 m до око 5.200 m, које обухватају трасу пловног пута5 са заштитним појасевима, и то:

(а) непосредним заштитним појасом – са трасом међународног пловног пута (ширине до 200 m) и делом водног пута Дунава (то јест делом водног земљишта: акваторијa и водно приобално земљиштe, спрудови-адe и рукавци које вода повремено плави услед преграђивања текуће воде, експлоатацијом минералних сировина и сл, чија граница одговара нивоу уреза воде у висини од 3 m од ниског пловидбеног нивоа (у даљем тексту: НПН), а који представља пловидбени и регулациони ниво речног тока који одговара протоку 94% трајања протицаја на водомерној станици, а базира се на подацима тридесетогодишњег опажања и препорукама Дунавске комисије) укључујући и заштитне регулационе грађевине и водне објекте у функцији уређења водотока (кејски и одбрамбени зидови) као и објекте безбедности пловидбе на водном путу, и то за: (1) техничко побољшање услова пловидбе и одржавање водних путева – напери, обалоутврде, паралелне грађевине, преграде, подводни прагови, усмеравајуће грађевине, шеврони, бродске преводнице, бране, сидришта и други објекти који су у функцији пловидбе; и (2) обележавање и сигнализацију – пловни и обални сигнали и ознаке, RIS, оптички, звучни, електрични, електронски, радио-комуникациони, навигациони и други уређаји за безбедност пловидбе; и

(б) ширим заштитним појасом – са делом водног земљишта (корито Дунава за велику воду са приобалним земљиштем), односно инундационог подручја, које обухвата појас чија сe граница пружа између уреза воде при НПН+3m (непосредног заштитног појаса) и граничне (поплавне) линије корита за стогодишњу велику воду на подручју на којем нису изграђени објекти за заштиту од штетног дејства вода (неуређено инундационо подручје), односно између корита за НПН+3m и унутрашње (брањене) ножице главних насипа са припадајућим објектима изграђеним за заштиту од поплава6 (уређено инундационо подручје), као и простор ширине не мање од 100 m од ножице главних насипа на унутрашњој брањеној страни7, као и део воде и приобалног земљишта пратећих садржаја водног пута који су под посебним режимом уређивања и коришћења (луке, зимовници, склоништа, пристаништа, марине, терминали у контакту са водним путем, пратећи сервиси и други објекти који су у функцији водног транспорта и корисника водног пута);

(1.2) деонице водног пута на подручју у обухвату генералних планова за градове Нови Сад, Панчево, Београд и Смедерево, дужине 81 km и ширине од око 300 m до око 3.700 m, и то: Новог Сада (на деоници Лединци–Петроварадин, дужине око 12 km), Панчево (на деоници Панчево–Војиловица 2, дужине око 10 km), Београд (на деоници Батајница–Ритопек, дужине око 44 km) и Смедерево (на деоници Сеоне–Смедерево, дужине око 15 km) које обухватају непосредни заштитни појас и шири заштитни појас (укључујући пратеће садржаје водног пута и простор ширине не мање од 50 m од ножице насипа на свим брањеним површинама, као и косих зидова и обалоутврда); и

(1.3) деонице водног пута, на делу кроз подручја општина Апатин и Бачка Паланка, дужине 12 km и ширине од око 400 m до око 1500 m, и то: на подручју општине Апатин, кроз катастарску

општину Апатин, односно подручје Генералног плана Апатина („Службени лист општине Апатин”, број 7/07) дужине око 5 km, и општине Бачка Паланка, кроз катастарске општине Бачка Паланка Град, Бачка Паланка и Нова Паланка, односно подручје Плана генералне регулације за насеље Бачка Паланка („Службени лист општине Бачка Паланка”, број 16/11), дужине око 7 km, које обухватају трасу са непосредним заштитним појасом и ширим заштитним појасом водног пута;

2) зона непосредног утицаја коридора водног пута – простор између водног пута и:

(2.1) појединих деоница магистралних инфраструктурних система, са трасом и заштитним појасевима, који су у обухвату планског подручја, и то: аутопута8 (укупне ширине 700 m, односно 150 m на подручју генералног плана за градове Нови Сад и Београд), железничке пруге (укупне ширине 250 m), гасовода (укупне ширине 200 m за магистралне и разводне гасоводе, односно непосредни појас заштите ширине 200 m за транснационални гасовод „Јужни ток” кроз Републику Србију9), оптичких каблова (укупне ширине 4 m), и водних путева (ширине око 300 m); и

(2.2) најближих атара насеља, који су у физичкој или функционалној вези са коридором водног пута; изузев на подручју делова градова Новог Сада, Београда, Панчева и Смедерева као и делова општина Апатин и Бачка Паланка где се обухват Просторног плана своди на коридор водног пута Е80 – Дунав из тачке 1) (1.2) и (1.3) овог става.

Подручје Просторног плана обухвата простор површине од око 4.536 km2 на деловима територије:

– града Сомбора: целе катастарске општине Бачки Моноштор, Бездан и Колут;

– општине Апатин: целе катастарске општине Сонта и Купусина; и део катастарске општине Апатин;

– општине Оџаци: целе катастарске општине Каравуково и Богојево;

– општине Бач: целе катастарске општине Бачко Ново Село, Плавна, Бођани и Вајска;

– општине Бачка Паланка: целе катастарске општине Челарево, Младеново и Нештин; и делове катастарских општина Бачка Паланка Град, Бачка Паланка и Нова Паланка;

– општине Бачки Петровац: целу катастарску општину Гложан;

– општине Беочин: целе катастарске општине Баноштор, Черевић, Раковац, Беочин и Сусек;

– града Новог Сада: целе катастарске општине Бегеч, Ковиљ и Футог; и делове катастарских општина Нови Сад 1, Нови Сад 2, Нови Сад 3, Петроварадин, Сремска Каменица, Лединци и Ветерник (које се налазе на подручју Генералног плана Новог Сада до 2021. године, „Службени лист града Новог Сада”, број 39/06 – пречишћени текст, у даљем тексту: Генерални план Новог Сада) као и делове катастарских општина Лединци, Петроварадин и Ветерник (које се налазе ван подручја Генералног плана Новог Сада);

– општине Сремски Карловци: целу катастарску општину Сремски Карловци;

– општине Тител: целе катастарске општине Гардиновци, Лок и Тител;

– општине Инђија: целе катастарске општине Стари Сланкамен, Нови Сланкамен, Бешка, Крчедин и Чортановци;

– града Зрењанина: целе катастарске општине Чента и Книћанин;

– општине Стара Пазова: целе катастарске општине Нови Бановци, Стари Бановци, Белегиш и Сурдук;

– града Панчева: целу катастарску општину Иваново; и делове катастарске општине Панчево (које се налазе на подручју Генералног плана Панчева, „Службени лист града Панчева”, број 23/12);

– општине Ковин: целе катастарске општине Скореновац, Ковин, Гај и Дубовац;

– општине Бела Црква: целу катастарску општину Банатска Паланка 1;

– града Београда: делове катастарских општина Ритопек, Винча, Земун, Земун Поље, Батајница, Нови Београд, Палилула, Велико Село, Вишњица, Крњача, Борча, Овча, Ковилово и Стари град (које се налазе на подручју Генералног плана Београда 2021. – „Службени лист града Београда”, бр. 27/03, 25/05, 34/07, 63/09 и 70/14); целу катастарску општину Бесни Фок (градска општина Палилула) и целе катастарске општине Брестовик и Гроцка (градска општина Гроцка, које се налазе ван подручја Генералног плана Београда 2021);

– града Смедерева: целу катастарску општину Шалинце; и делове катастарских општина Удовице, Сеоне и Смедерево (које се налазе на подручју Генералног урбанистичког плана Смедерева, „Службени лист општине Смедерево”, број 9/06);

– града Пожаревца: целе катастарске општине Петка, Дубравица, Острово, Костолац Град, Село Костолац и Речица;

– општине Велико Градиште: целе катастарске општине Кисиљево, Пожежено, Велико Градиште, Острово, Затоње и Рам;

– општине Голубац: целе катастарске општине Добра, Брњица, Голубац, Радошевац, Усије и Винци;

– општине Мајданпек: целе катастарске општине Тополница, Мосна, Доњи Милановац, Бољетин, Голубиње;

– општине Кладова: целе катастарске општине Купузиште, Љубичевац, Корбово, Велесница, Брза Паланка, Грабовица, Милутиновац, Вајуга, Ртково, Велика Врбица, Мала Врбица, Костол, Кладово, Кладушница, Давидовац, Нови Сип, Текија, Петрово Село, Манастирица, Подвршка, Велика Каменица, Речица и Река; и

– општине Неготин: целе катастарске општине Буковче, Радујевац, Прахово, Душановац, Михајловац и Слатина.

Просторни план садржи, такође, смернице и препоруке за усмеравање развоја и планирање коришћења, организације и изградње простора у непосредном окружењу инфраструктурног коридора водног пута Е80 – Дунав, које обухвата подручје целих катастарских општина обухваћених градова и општина укупне површине од око 5.155 km².

––––––––––––––

4 Водни пут је део унутрашњих вода на коме се обавља пловидба, који је категорисан и отворен за пловидбу.

5 Пловни пут је део водног пута прописане дубине, ширине и других техничких карактеристика, који је уређен, обележен и безбедан за пловидбу.

6 Саставним деолом насипа сматра се појас са шумом и заштитним зеленилом (заштитне шуме) у инундационом подручју, у ширини 50 m поред насипа, одводни канали паралелни насипу у брањеном подручју, на удаљености од 10 m до 50 m од ножице насипа (зависно од карактеристика водотока и објекта), као и сервисни путеви у брањеном подручју за спровођење одбране од поплава.

7 Водно земљиште на брањеним површинама не сме да буде уже од 100 m од ножице насипа на унутрашњој, брањеној страни, из следећег разлога: неопходног надвишења насипа, да би се примерили величини стогодишње велике воде која ће након нових хидролошких анализа бити свакако већа него када су пројектовани и грађени садашњи насипи, посебно због деловања додатног успора услед засипања корита Дунава на подручу Ђердапске акумулације. Будућа надвишења насипа моћи ће да се остваре само уколико се већ сада резервише довољно широк појас „водног замљишта”, који омогућава да се таква активност обави. Пошто земљишта које се може искористити као позајмиште материјала има мало, највероватније ће се додатно проширење насипа са брањене стране радити са рефулираним материјалом из Дунава, а тада се нагиби косина знатно морају ублажити на 1:6÷7, што захтева већи простор у водном земљишту. То значи да ће се реконструисани насипи значајно проширити, а то се може постићи само уколико се водно земљиште на тим потезима прошири и уколико се у њему поштују све прописане одредбе за његову заштиту.

8 Просторним планом поштују се планска решења из Уредбе о утврђивању Просторног плана подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница Београд–Ниш („Службени гласник РС”, бр. 69/03 и 121/14) и Уредбе о утврђивању Просторног плана подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75, Суботица–Београд (Батајница) („Службени гласник РС”, бр. 69/03, 36/10 и 143/14) у погледу ширине заштитних појасева магистралних инфраструктурних система.

9 Просторним планом поштују се планска решења из Уредбе о утврђивању Просторног плана подручја посeбне намене транснационалног гасовода „Јужни ток” („Службени гласник РС”, бр. 119/12 и 98/13) у погледу ширине непосредног заштитног појаса транснационалног гасовода.

 

1.3. Граница подручја просторног плана

Граница подручја Просторног плана дефинисана је границама целих катастарских општина (осим на подручју у обухвату генералних планова за Нови Сад, Београд, Панчево и Смедерево, као и катастарских општина Апатин, Бачка Паланка Град, Бачка Паланка и Нова Паланка, где се поклапа са границом коридора водног пута), трасом међународног пловног пута, делом државном границом Републике Србије, као и границом Просторног плана Републике Србије.

Граница Просторног плана приказана је на рефералним картама и описно:

– североисточна граница: од тромеђе државних граница Републике Србије, Мађарске и Републике Хрватске, око p km 1.433, на територији катастарске општине Колут, наставља спољном границом катастарских општина Бездан, Бачки Моноштор (град Сомбор) и Купусина (општина Апатин), односно у наставку се поклапа са границом коридора водног пута на територији катастарске општине Апатин до пресека са границом катастарске општине Сонта (општина Апатин) којом наставља у правцу истока и поклапа се са спољном границом катастарске општине Богојево и Каравуково (општина Оџаци), Вајска, Бођани, Плавна и Бачко Ново Село (општина Бач), и Младеново, односно у наставку се поклапа са границом коридора водног пута на територији катастарских општина Бачка Паланка Град, Бачка Паланка и Нова Паланка до пресека са границом катастарске општине Челарево (општина Бачка Паланка) којом наставља у правцу истока и поклапа са спољном границом катастарске општина Гложан (општина Бачки Петровац); наставља спољном границом катастарских општине Бегеч, Футог и Ветерник до пресека са западном границом Генералног плана Новог Сада, где се у наставку поклапа са границом коридора водног пута, до пресека са северном границом катастарске општине Ковиљ, и наставља спољном границом катастарске општине Ковиљ (град Нови Сад); на територији општине Тител поклапа се са границом катастарских општина Гардиновци, Лок и Тител, након чега наставља границом катастарских општина Книћанин и Чента (град Зрењанин), односно Бесни Фок и Ковилово до пресека са северном границом Генералног плана Београда, где се у наставку поклапа са границом коридора водног пута (град Београд), до пресека са западном границом Генералног плана Панчева, где се у наставку поклапа са границом коридора водног пута, до границе са катастарском општином Иваново, и даље наставља спољном границом катастарске општине Иваново (град Панчево); у наставку се поклапа са спољним границама катастарских општина Скореновац, Ковин, Гај и Дубовац (општина Ковин) и Банатска Паланка 1 (општина Бела Црква) до границе са Румунијом у близини p km 1.075, одакле наставља низводно, поклапајући се са непосредним заштитним појасом, односно левом ивицом трасе пловног пута до тромеђе државних граница Републике Србије, Румуније и Републике Бугарске, око p km 845, на подручју катастарске општина Буковче (општина Неготин); и

– југозападна граница: од тромеђе државних граница Републике Србије, Мађарске и Републике Хрватске, око p km 1.433, на територији катастарске општине Колут (град Сомбор) одакле наставља низводно, поклапајући се са непосредним заштитним појасом водног пута, односно десном страном (осовине трасе) коридора пловног пута до пресека границе Републике Србије и Републике Хрватске на територији катастарске општине Нештин (општина Бачка Паланка); наставља спољним границама катастарских општина Нештин (општина Бачка Паланка), Сусек, Баноштор, Черевић и Раковац (општина Беочин) и Лединци до пресека са јужном границом Генералног плана Новог Сада, где се у наставку поклапа са границом коридора водног пута до пресека са источном границом Генералног плана Новог Сада, којом наставља до пресека са границом катастарске општине Петроварадин (град Нови Сад), одакле се у наставку поклапа са спољним границама катастарске општине Сремски Карловци (општина Сремски Карловци); наставља спољном границом катастарских општина Чортановци, Бешка, Крчедин, Стари Сланкамен и Нови Сланкамен (општина Инђија), Сурдук, Белегиш, Стари Бановци и Нови Бановци (општина Стара Пазова) до пресека са западном границом Генералног плана Београда, где се у наставку поклапа са границом коридора водног пута до пресека источне границе Генералног плана Београда, са границом катастарске општине Гроцка, и поклапа се са спољним границама катастарских општина Гроцка и Брестовик (град Београд) до пресека са западном границом Генералног плана Смедерева; у наставку се поклапа са границом коридора водног пута до пресека са источном границом Генералног плана Смедерева, одакле наставља спољним границама катастарске општине Шалинце (град Смедерево), Дубравица, Петка, Костолац Град, Село Костолац и Речица (град Пожаревац), Затоње, Кисиљево, Велико Градиште и Пожежено (општина Велико Градиште), Винци, Усије, Радошевац, Голубац, Брњица и Добра (општина Голубац), Бољетин, Доњи Милановац, Мосна, Тополница (обилазећи залив Поречке реке) и Голубиње (општина Мајданпек) до пресека са границом катастарске општине Брза Паланка (општина Кладово); наставља спољном границом катастарских општина Брза Паланка и Купузиште (општина Кладово), Слатина, Михајловац, Душановац, Прахово, Радујевац и Буковче (општина Неготин) до тромеђе државних граница Републике Србије, Румуније и Републике Бугарске, око p km 845, на подручју катастарске општина Буковче (општина Неготин).

1.4. Посебне намене подручја просторног плана

Кључнe посебнe наменe подручја Просторног плана су: (1) деоница Паневропског водног транспортног коридора VII Дунав кроз Републику Србију; и (2) остала водопривредна инфраструктура. Деоница коридора VII Дунав се пружа правцем северозапад-југоисток у дужини од око 588 km (што је четвртина укупне дужине пловног пута који износи око 2.415 km) и представља: кључну деоницу водног пута Средњег Подунавља у домену речног и мултимодалног и комбинованог транспорта; најатрактивнију наутичку деоницу на целом току Дунава; значајан, али недовољно искоришћен потенцијал међународног водног пута Е80 – Дунав и наутичког туризма; водни пут са бројним али и недовољно уређеним и опремљеним пратећим садржајима. Остала водопривредна инфраструктура која је у функционалној вези са Дунавом, ослања се на искоришћавање хидроенергетског потенцијала у оквиру две постојеће хидроелектране (у даљем тексту: ХЕ) „Ђердап 1” и „Ђердап 2”, уз могућност изградње реверзибилне хидроелектране (у даљем тексту: РХЕ) „Ђердап 3”, затим на системе и објекте за заштиту од вода (насипе, регулације корита и обалоутврде на сектору Дунава у оквиру 12 деоница прве линије заштите од вода) и заштиту вода, на изворишта вода и др.

Остале посебне намене које су присутне у сегментима на подручју Просторног плана, у делу водног земљишта (акваторије, водног приобалног земљишта и инундационог подручја у оквиру непосредне односно шире зоне заштите водног пута), као и у зони непосредног утицаја коридора водног пута су:

– природне вредности (националног и међународног значаја) са 35 заштићених подручја и око 20 у поступку/планираних за заштиту, које захватају око 25% површине Просторног плана, 80 km2 акваторије и око 260 km обале Дунава;

– културне вредности, од археолошких налазишта из периода неолита (Старчево, Винча, Лепенски Вир и др), Римског пута на Ђердапу, Путева римских императора кроз Србију, римских градова и утврђења (Viminacium, Diana и др); средњевековних утврђења (Бач, Петроварадин, Београд, Смедерево, Голубац, Рам, Кладово и др), од значаја не само за Републику Србију већ и подунавске земље и светску баштину;

– туристичке вредности Дунава (националног и међународног значаја) као примарног туристичког простора (који интегрише најзначајније туристичке кластере Републике Србије) и који се састоји из три зоне, и то: Горњег Подунавља (туристичко-еколошке зоне), Средњег Подунавља (туристичко-урбано-привредне зоне) и Доњег Подунавља (туристичко-историјске зоне) са акваторијом (у којој се налазе 53 аде и десет сталних спрудова) и атрактивним приобаљем за наутичаре;

– зоне укрштања са Паневропским друмским Коридором X (посебно аутопутем код Бешке и Београда) и другим транснационалним и магистралним инфраструктурним системима (железничком пругом, гасоводом, транснационалним гасоводом, продуктоводом, оптичким кабловима);

– зоне развоја логистичких центара и комбинованог транспорта;

– зоне са значајним резервама енергетских извора и минералних ресурса и развијеним рударством (посебно у Костолачком лигнитском басену, а потенцијално у Ковинском лигнитском басену и др.); и

– зоне специјалне намене са постојећим и планираним граничним прелазима и дугим граничним појасом према Републици Хрватској и Румунији у дужини од око 367 km.

2. ОБАВЕЗЕ, УСЛОВИ И СМЕРНИЦЕ ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ДРУГИХ РАЗВОЈНИХ ДОКУМЕНАТА10

2.1. Просторни план Републике Србије

За подручје Просторног плана посебно су релевантне следеће одредбе Просторног плана Републике Србије:

– река Дунав представља природну границу Републике Србије – према Републици Хрватској и Румунији. Граница11 на Дунаву углавном иде средином пловног пута. У погледу инфраструктуре водног пута проблеми су: делимична искоришћеност у односу на расположиве капацитете, неповезаност домаћег саобраћаја са водним путевима у Рајнском и Дунавском систему, лоше стање домаћих лука, пристаништа и флоте (уз негативне ефекте приватизације), запуштена мрежа канала хидросистема „Дунав–Тиса–Дунав” (у даљем тексту: ХС ДТД) (неопходно повећање проточности), угроженост стратешке позиције на Дунаву, и др. Предвиђа се унапређење и развој речног транспорта рехабилитацијом унутрашњих водних путева (са обезбеђењем чишћења, продубљивања, сигнализације и одржавања, реконструкцијом, изградњом и модернизацијом лука и изградњом марина, посебно на дунавској пловној мрежи);

– Дунав као Паневропски коридор VII представља потенцијал за трансдржавну сарадњу Републике Србије кроз бројне иницијативе које третирају стратешке теме заштите и развоја на подручју Подунавља, кроз учешће у интересним просторним групацијама – еврорегионима (нпр. „Дунав–Криш–Муреш–Тиса”, „Danube 21”) и др. Просторна интеграција и функционална повезаност регионалних целина неопходна је за остварење веће територијалне кохезије и за јачање развојних капацитета. У том погледу дефинисан је и дунавски појас, односно шири простор функционално упућен или повезан на реку Дунав, укључујући и појас дуж реке Саве. Привреду, саобраћај, туризам, културну сарадњу и друге облике повезивања становништва дуж ове развојне осовине, подржаваће планови и пројекти везани за Коридор VII;

– у подручја угрожене животне средине убрајају се речна пристаништа, као и воде Дунава због утицаја прекограничног загађивања и акумулирања муља (посебно у Ђердапском језеру). У области заштите животне средине, стратешки приоритет је побољшање квалитета површинских и подземних вода. Захтева се израда плана управљања водама за непосредни слив Дунава, изградња система за прикупљање, одвођење и пречишћавање отпадних вода, и обезбеђење рационалног коришћења воде у индустрији и енергетици увођењем нових технологија и рециркулације;

– поред Специјалног резервата природе (у даљем тексту: СРП) Горње Подунавље (значајно подручје за птице – IBA подручје и Рамсарско подручје), Лабудовог окна, Ковиљско-петроварадинског рита и поплавних подручја уз Делиблатску пешчару (Рамсарско подручје), која су стекла међународни статус заштите, за заштићена природна добара предложена су и: Ђердапска клисура (Дунав, p km 1.050-950, за упис у Листу резервата биосфере и Листу светске баштине UNESCO), Неготинска крајина (Дунав p km 930-845, за упис у Рамсарску листу) и Горње Подунавље (за упис у Листу резервата биосфере). Приоритетна културна подручја која треба да уживају посебан третман су: подручје Сремских Карловаца и Петроварадинске тврђаве и приобаље Дунава са старовековним објектима, римским лимесом и средњевековним тврђавама од Београдске тврђаве до Кладова и др; и

– Горње Подунавље и Доње Подунавље дефинисани су као примарне туристичке дестинације са мањим учешћем целогодишње понуде. Издвојени су туринг туристички правци који у коридору Дунава обухватају: путне туринг правце – путеви/стазе културе, бициклизма и др; пловне туринг правце у функцији наутичког туризма, за шта се предвиђа изградња више речних марина; и др.

––––––––––––––

10 Детаљније у форми комплетних извода у Документационој основи Просторног плана.

11 Државна граница са Републиком Хрватском није утврђена. У преговорима о разграничењу, Република Србија има став да државну границу, на основу законског разграничења из 1945. године, треба утврдити средином пловног пута, док га хрватска страна оспорава.

2.2. Други плански документи

2.2.1. Одлука о доношењу Регионалног просторног плана Аутономне покрајине Војводине

Одлуком о доношењу Регионалног просторног плана Аутономне покрајине Војводине („Службени лист АП Војводине”, број 22/11 – у даљем тексту: РПП АПВ) обухваћено је око 2.928 km² подручја Просторног плана (око 65% површине), као и већи део дунавског појаса кроз Републику Србију. Овим планским документом предвиђено је постизање већег степена функционалне интегрисаности са окружењем, како суседних округа и јединица локалне самоуправе у Централној Србији (посебно са Шапцем, Београдом и Смедеревом), тако и са суседним државама (Републиком Хрватском, Мађарском и Румунијом). Интеграцији погодују изузетан саобраћајно-географски положај Аутономне покрајине Војводине и планирани развој инфраструктурних и водопривредних система, привреде и комплементарних сервиса, чиме ће јачати осовине националног, регионалног и субрегионалног развоја, те у њих интегрисана функционално-урбана подручја. Посебан значај за будућу интеграцију територије Аутономне покрајине Војводине са окружењем имаће управо река Дунав са пловним путем, те реке Сава и Тиса. Река Дунав сагледана је у РПП АПВ као велики развојни потенцијал са различитих аспеката (пловни, еколошки, привредни, туристички и др). За подручје Просторног плана релевантне су и следеће одредбе РПП АПВ:

– иако је реконструисана готово цела одбрамбена линија на Дунаву, потребно је изградити још око 8 km насипа у непосредној близини насеља Челарево и Черевић;

– Дунав са својим алувионом има велики значај у водоснабдевању и наводњавању. Водоснабдевање се обезбеђује из следећих регионалних система: Бачки систем са насељима градова/општина Апатин, Сомбор, Оџаци, Бач, Кула, Мали Иђош, Бачка Топола, Врбас, Србобран, и Бечеј; Јужнобанатски систем, који користи и алувион Ковин – Дубовац, а снабдева насеља градова/општина Панчево, Ковин, Опово, Ковачица, Алибунар, Вршац, Пландиште и Бела Црква; Новосадски систем који снабдева насеља градова/општина Нови Сад, Беочин, Бачки Петровац, Бачка Паланка, Темерин, Жабаљ и Зрењанин; и два микрорегионална система (Оџаци – Бачка Паланка и Гардиновци–Чента). Развој наводњавања засниваће се на повећању водозахватног капацитета на Дунаву (црпна станица „Бездан I”);

– потенцијално искоришћавање већег дела преосталог хидропотенцијала Дунава оствариће се изградњом ХЕ „Нови Сад” („Беочин”) снаге око 250 MW и просечне годишње производње од око 1.000 GWh/год;

– у контексту заштите вода, потребна је израда плана управљања водама за непосредни слив реке Дунав, пречишћавање комуналних и индустријских отпадних вода и изградња постројења за управљање отпадом;

– наставиће се подводна експлоатација угља у руднику „Ковин”, а потенцијално и на другим локалитетима дуж десне обале Дунава (Черевић, Баноштор и Сремска Каменица);

– унапређење и развој речног транпорта планира се рехабилитацијом унутрашњих водних/пловних путева са обезбеђењем чишћења, продубљивања, сигнализације и одржавања, реконструкцијом, изградњом и модернизацијом лука, изградњом и увођењем RIS-a и изградњом марина на Дунаву. Такође, предвиђени су и локалитети-зоне, међународна пристаништа на Дунаву: Нови Сад, Апатин, Богојево, Беочин и Бачка Паланка. Осим Апатина (тренутно једина марина са одговарајућим садржајима), планиране су и следеће марине: Нови Сад (наутички центар), Панчево, Ковин, Бела Црква, Бачка Паланка, Оџаци, Бач, Беочин, Сремски Карловци, Инђија и Стара Пазова; пристаништа ће се градити и планирати на основу одговарајуће планске документације, подстичући транспорт на унутрашњим водним путевима;

– трајектни прелази преко реке Дунав утврђени су у зонама: Вајска–Вуковар (међудржавни), Футог–Ветерник, Футог–Баноштор, Иваново–Ритопек и Стара Паланка – Рам;

– три туристичке дестинације су посебно значајне за Просторни план: Горње Подунавље (традиционални центри Сомбор и Апатин), Нови Сад – Фрушка гора (традиционални центри Нови Сад и Бачка Паланка, те нови приобални и нископланински туристички центри) и Доње Подунавље (традиционални центри Вршац и Бела Црква, нови приобални туристички центар и центар у Делиблатској пешчари). Све дестинације припадају типу „дестинације са доминантном летњом понудом”. Водни пут Дунав, повезан са Тисом и пловним каналима ХС ДТД предвиђен је за развој наутичког туризма. Такође, дуж Дунава се пружају, у целости или делом, следеће културне руте: „Пут римских царева”, „Тврђаве на Дунаву”, винске руте, и др). Дефинисана је међународна бициклистичка стаза „Eurovelo”, рута 6, која се пружа уз Дунав. Развој ловишта и ловног туризма имаће свој ослонац управо у ловиштима у Горњем Подунављу и на Фрушкој гори;

– са аспекта заштићених природних добара, значајни су следећи простори и локалитети: Горње Подунавље, Дунавски лесни одсек Сурдук – Стари Бановци, Ритови Подунавља и Дунавски парк. У планском периоду, статус проглашених заштићених подручја задржавају Национални парк (у даљем тексту: НП) Фрушка Гора, паркови природе (у даљем тексту: ПП), и то: ПП Тиквара и ПП Бегечка јама, СРП Делиблатска пешчара, СРП Горње Подунавље, СРП Ковиљско-петроварадински рит, СРП Карађорђево, СРП Багремара; нa основу претходних истраживања и валоризације, биће дефинисани статус, просторни обухват и режими заштите, за простор око река Нере и Караша, за Богојевачки рит, Слатине Бачке (Сомборски салаши, слатине код Сонте и Богојева), Дунавски лесни одсек од Сурдука до Старих Бановаца, Храстове шуме уз Мостонгу, Рит између Плавне и Бачког Новог Села, Фрушкогорски лесни плато, Ритове Подунавља, Лесни профил Чот, Стратиграфски профил Филијала Беочин.

– приоритетно је (до 2015. године), даље развијати речни коридор Дунава, а инфраструктурној интеграцији допринеће и даљи развој Коридора Х, изградњом двоколосечне пруге са мостом преко Дунава и изградњом једног Ro-Ro терминала на Дунаву.

2.2.2. Уредба о утврђивању Регионалног просторног плана Тимочке крајине

Уредбом о утврђивању Регионалног просторног плана Тимочке крајине („Службени гласник РС”, број 51/11 – у даљем тексту: РПП Тимочке крајине) обухваћено је око 24% територије Просторног плана, или око 1.099 km² (на деловима територије општина Мајданпек, Кладово и Неготин). РПП Тимочке крајине предвиђено је постизање већег степена функционалне интегрисаности на простору Тимочке крајине, као и са осталим деловима Републике Србије (са суседним функционалним подручјима) и међународним окружењем. Интеграцији погодују саобраћајно-географски положај и планирани развој инфраструктурних и водопривредних система, као и даљи развој индустрије прераде руда са пратећим делатностима, што ће се одразити и на осовине регионалног и субрегионалног развоја подручја, а посебно на поједине урбане и индустријске центре, енергетски комплекс, туристичке регије, као и друга подручја посебне намене. За подручје Просторног плана релевантне су и следеће одредбе РПП Тимочке крајине о: просторном развоју (просторно-функционална интегрисаност и трансгранично повезивање, подстицање развоја пољопривреде, туризма, рекреације и сл, уређење пловно-наутичког коридора, иницирање трансграничних програма и др); просторно функционалним утицајима који су успостављени између центара различитог хијерархијског ранга, а који опредељују формирање тимочке развојне осовине (као примарног регионалног функционално-урбаног система на правцу Ниш–Књажевац–Зајечар–Неготин–Кладово); планским решењима усмереним ка привредној и саобраћајној међурегионалној интеграцији подручја (правцима Мајданпек – Доњи Милановац – Кладово, Бор – Доњи Милановац, Кладово – Брза Паланка – Неготин и др); као и о развоју речног саобраћаја, повећању ефикасности и унапређењу технологије у превозу робе и путника, повезивању са путном и железничком мрежом, и усклађивању са потребама развоја привреде и насеља у близини пловно-наутичког пута, међународној сарадњи у погледу развоја инфраструктурних система (развој хидроенергетских система „Ђердап 1”, „Ђердап 2” и потенцијално система „Ђердап 3”, те развој водног пута Е80), очувању природних ресурса и одрживог развоја, заједничком наступу код ЕУ и других релевантних међународних асоцијација за реализацију развојних програма, привредне и друге сарадње и јачању партнерства на свим нивоима.

2.2.3. Измене и допуне Регионалног просторног плана административног подручја града Београда

Изменама и допунама Регионалног просторног плана административног подручја града Београда („Службени лист града Београда”, број 38/11 – у даљем тексту: РПП АП Београда) нису мењана полазишта и планска решења из претходног Регионалног просторног плана („Службени лист града Београда”, број 10/04) од значаја за Просторни план. РПП АП Београда обухваћено је око 6,6% територије Просторног плана, или око 300 km2 (на делу територије града Београда који обухвата деоницу коридора водног пута од Батајнице до Ритопека). За подручје Просторног плана релевантне су следеће одредбе РПП АП Београда: одржив просторни развој Коридора VII, који својим геостратешким положајем, економским, еколошким и културним потенцијалима нуди могућност кооперације (умрежавања) дунавских градова; развој теретног и путничког саобраћаја, чиме се стварају бољи услови за развој транзитног, наутичког, излетничког, ловног и еко туризма и спортског риболова; уређење коридора Дунава и опремање пратећим садржајима у функцији водног пута и корисника пловног и наутичког пута, и др. Истакнуто је да Дунавски појас треба да задржи све карактеристике простора у коме доминирају активности везане за потенцијале као што су пољопривреда, рибарство, ловство, туризам, рекреација и сл. Потенцирани су елементи природних вредности, предела и пејсажа, уз нужно преплитање са конкуретним економским активностима које их неће угрозити. Дата је могућност развоја слободних зона као најдинамичнијих форми агломерирања делатности (комплементарних функција и компатибилних развојних програма), чиме се иницира сарадња индустријско-урбаних центара са лучко-пристанишним.

2.2.4. Уредба о утврђивању Просторног плана подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75,
деоница Београд–Ниш

Уредбом о утврђивању Просторног плана подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница Београд–Ниш („Службени гласник РС”, бр. 69/03 и 121/14) обухваћено је око 0,7% територије Просторног плана, или око 34 km2 (на делу територије градске општине Гроцка) за инфраструктурни коридор аутопута. Утврђена су решења за коридор аутопута: изграђена (кратка) деоница аутопута Е-75 (М-1), која тангира катастарску општину Гроцка, зона укрштања планиране деонице коридора аутопута-обилазнице Бубањ Поток – Винча са Дунавом (мостом) са заштитним појасевима, као и зона утицаја коридора аутопута. Утврђен је план веза инфраструктурних система са окружењем, као и утицај инфраструктурног коридора на животну средину, природна и непокретна културна добра. Утврђене су оквирне површине за магистралне инфраструктурне системе у инфраструктурном коридору. Установљени су режими коришћења простора и правила за уређивање заштитних појасева инфраструктурних система.

2.2.5. Уредба о утврђивању Просторног плана подручја
инфраструктурног коридора аутопута Е-75,
Суботица–Београд (Батајница)

Уредбом о утврђивању Просторног плана подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75, Суботица–Београд (Батајница) („Службени гласник РС”, бр. 69/03, 36/10 и 143/14) обухваћено је око 5,7% територије подручја Просторног плана, или око 263 km2 (на деловима територије општине Инђија и града Новог Сада) за инфраструктурни коридор аутопута. Утврђена су решења за коридор аутопута: изграђена деоница аутопута Е-75 која пролази кроз катастарске општине Бешка и Ковиљ са заштитним појасевима као и зона утицаја коридора аутопута; зона укрштања коридора са Дунавом (постојећим и планираним мостом) код Бешке; пратећи објекти у функцији аутопута и корисника саобраћаја; план веза инфраструктурних система са окружењем, као и утицаји инфраструктурног коридора на животну средину, природна и непокретна културна добра. Водни транспорт је истакнут као врло важан сегмент будућег привредног, а нарочито туристичког развоја овог простора (мултимодалност, изградња појединих капацитета пристаништа, као и капацитета наутичког туризма), што ће се детаљније утврдити кроз валоризацију потенцијала међународног водног пута Дунав.

2.2.6. Уредба о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута I реда бр. 21 Нови Сад–Рума–Шабац и државног пута I реда бр. 19 Шабац–Лозница

Уредбом о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута I реда бр. 21 Нови Сад – Рума – Шабац и државног пута I реда бр. 19 Шабац–Лозница („Службени гласник РС”, број 40/11), обухваћено је свега око 1,5% територије подручја Просторног плана, или око 78 km2 (на деловима територије града Новог Сада и општине Сремски Карловци). Планом су утврђене следеће зоне: зона путног коридора, зона непосредне заштите, зона шире заштите и подручје којe је у функционалној вези са линијским системом. Дата су планска решења за коридор државних путева I реда бр. 19 и I реда бр. 21; зона укрштања коридора са Дунавом (планирани мост код Петроварадина); пратећи објекти у функцији пута и корисника саобраћаја, веза инфраструктурних система са окружењем, као и утицаји инфраструктурног коридора на животну средину, природна и непокретна културна добра. Водни транспорт ће имати посебан значај у укупном развоју мултимодалности, услед планираног развоја инфраструктурних система и кроз јачање функција Новог Сада као центра мултимодалног транспорта.

2.2.7. Одлука о доношењу Просторног плана подручја посебне намене Фрушке горе до 2022. године

Одлуком о доношењу Просторног плана подручја посебне намене Фрушке горе до 2022. године („Службени лист АПВ”, број 16/04 – у даљем тексту: ППППН „Фрушка гора”) обухваћено је 7% територије Просторног плана, односно 316,82 km² (на деловима територија општина Инђија и Сремски Карловци и града Новог Сада). Обухваћен је простор посебних природних, културно-историјских и туристичких вредности, на ком су утврђене зоне заштите I, II и III степена, као и зоне од интереса за развој туристичко-рекреативних активности. Утврђена су правила: коришћења, уређења и заштите природе, пољопривредног, шумског земљишта и др; уређења и одрживог просторног развоја (мреже насеља и становништва, руралних подручја, привредних делатности, јавних служби, инфраструктурних система и др). Предвиђено је интензивније коришћење водног пута, посебно у туристичко-рекреативне сврхе, што условљава реконструкцију и изградњу одговарајуће инфраструктуре, као и ревитализацију постојећих и изградњу нових путничких пристаништа и марина са пратећим садржајима, у складу са европским стандардима.

2.2.8. Одлука о доношењу Просторног плана подручја посебне намене Специјалног резервата природе „Делиблатска пешчара”

Одлуком о доношењу Просторног плана подручја посебне намене Специјалног резервата природе „Делиблатска пешчара” („Службени лист АПВ”, број 8/06) обухваћено је 5% територије Просторног плана, или око 233 km² (на делу територије општине Ковин). Обухваћен је простор посебних природних и туристичких вредности, на ком су утврђене зоне заштите I, II и III степена. Утврђена су правила: коришћења, уређења и заштите природе и уређења и одрживог просторног развоја (мреже насеља, становништва, инфраструктурних система, туризма и др).

2.2.9. Одлука о доношењу Просторног плана подручја посебне намене Специјалног резервата природе „Стари Бегеј – Царска бара”

Одлуком о доношењу Просторног плана подручја посебне намене Специјалног резервата природе „Стари Бегеј–Царска бара” („Службени лист АПВ”, број 8/09) обухваћено је 1% територије Просторног плана, или око 50 km2 (на делу територије града Зрењанина). Обухваћен је простор посебних природних вредности, на ком су утврђене зоне заштите I, II и III степена. Утврђена су правила: коришћења, уређења и заштите природе и уређења и одрживог просторног развоја (туризма и локалних комплементарних активности, становништва, инфраструктурних система и др).

2.2.10. Одлука о доношењу Просторног плана подручја
посебне намене Специјалног резервата природе
„Ковиљско-петроварадински рит”

Одлуком о доношењу Просторног плана подручја посебне намене Специјалног резервата природе „Ковиљско-петроварадински рит” („Службени лист АПВ”, број 3/12 – у даљем тексту: ППППН СРП „Ковиљско-петроварадински рит”) обухваћено је 7% територије Просторног плана, или око 354 km2 (на делу територије града Новог Сада, те општина Сремски Карловци, Тител и Инђија). Обухваћен је простор посебних природних вредности СРП „Ковиљско-петроварадински рит” укупне површине око 5.895 ha, у ком су утврђени режими заштите I, II и III степена. ППППН СРП „Ковиљско-петроварадински рит” заснива се на очувању Ковиљско-петроварадинског рита као заштићеног природног добра, његовом коришћењу у складу са прописаним мерама заштите и развоју подручја у складу са расположивим потенцијалима и ресурсима, остваривању компатибилности природних и културних добара и развоја подручја у склопу туристичке дестинације Фрушке горе и транзитног туристичког правца првог степена (Коридор Х и Коридор VII). Утврђена су правила: коришћења, уређења и заштите природе и уређења и одрживог просторног развоја (туризма и локалних комплементарних активности, становништва, инфраструктурних система и др). Приоритетна планска решења од значаја за овај просторни план су из домена развоја водног саобраћаја: формирање марине код Сремских Карловаца и путничког пристаништа код Чортановачке шуме и Сремских Карловаца.

2.2.11. Одлука о доношењу Просторног плана подручја посебне намене Специјалног резервата природе „Горње Подунавље”

Одлуком о доношењу Просторног плана подручја посебне намене Специјалног резервата природе „Горње Подунавље” („Службени лист АПВ”, број 3/12) обухваћено је око 11% територије Просторног плана, или око 555 km2 (на делу територије града Сомбора и општине Апатин). Обухваћен је простор посебних природних вредности, на ком су утврђене зоне заштите I, II и III степена. Горње Подунавље ужива и међународну заштиту: као станиште птица (IBA подручје), биљака и дневних лептира (IPA, PBA), уписано је у Рамсарску листу као значајно влажно подручје у складу са Рамсарском конвенцијом, део је EMERALD мреже којом су обухваћена подручја значајна за заштиту и очување дивљих биљних и животињских врста и њихових станишта, и представља потенцијални резерват биосфере (програм UNESCO-а „Man and Biosphere” – MaB). Утврђена су правила: коришћења, уређења и заштите природе и уређења и одрживог просторног развоја (туризма и локалних комплементарних активности, становништва, инфраструктурних система и др). Посебна пажња посвећена је вишенаменском коришћењу простора на потезу Бездан–Богојево, које је једно од три највећа планирана изворишта воде у Војводини за регионално водоснабдевање, а наслоњено је на алувијум Дунава.

2.2.12. Уредба о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене система продуктовода кроз Републику Србију
(Сомбор – Нови Сад – Панчево – Београд – Смедерево – Јагодина – Ниш)

Уредбом о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене система продуктовода кроз Републику Србију (Сомбор – Нови Сад – Панчево – Београд – Смедерево –Јагодина – Ниш) („Службени гласник РС”, број 19/11 – у даљем тексту: ППППН система продуктовода кроз Републику Србију), обухваћени део територије Просторног плана (приликом укрштања са Дунавом) третиран је као појас енергетског инфраструктурног система за цевоводни транспорт нафтних деривата. За подручје Просторног плана релевантне су следеће одредбе ППППН система продуктовода кроз Републику Србију: логистички центар система је у Панчеву у оквиру рафинерије Панчево (одакле полазе два крака, северни према Новом Саду и Сомбору, и јужни према Смедереву и Нишу), локације терминала, посебно у Београду (могуће локације Горњи Земун, Велико Село, Лештане) и Смедереву (у близини стоваришта НИС а.д, Нови Сад, узводно од ковинског моста, на десној обали, наспрам Смедеревске аде); траса продуктовода са две деонице испод корита Дунава (подбушивањем) код Смедерева и Београда.

2.2.13. Уредба о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене транснационалног гасовода „Јужни ток”

Уредбом о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене транснационалног гасовода „Јужни ток” („Службени гласник РС”, бр. 119/12 и 46/13) третиран је енергетски инфраструктурни систем за цевоводни транспорт гаса под високим притиском. Обухваћено је око 22% територије Просторног плана, или око 1.012 km2 (приликом укрштања коридора гасовода са водним путем Дунавом) на територији следећих општина/градова: Сомбор, Бач, Бачка Паланка, Зрењанин, Тител, Стара Пазова, Палилула (град Београд), Панчево, Ковин и Смедерево. Укрштања гасовода „Јужни ток” са реком Дунав, а тиме и водним путем, предвиђена су подбушивањем или полагањем гасовода у кориту реке. Планирана укрштања су предвиђена између Смедерева и Ковина (око p km 1.110), затим између Бесног Фока и Сурдука (око p km 1.204, крак ка Републици Српској) и између Бачког Новог Села и Сотина (око p km 1.318, крак ка Републици Хрватској).

2.2.14. Уредба о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене Костолачког угљеног басена

Уредбом о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене Костолачког угљеног басена („Службени гласник РС”, број 1/13 – у даљем тексту: ППППН Костолачког угљеног басена) обухваћено је 3% територије Просторног плана, или око 136 km2 (на деловима територије Града Пожаревца). Основни циљ ППППН Костолачког угљеног басена је обезбеђење просторних услова за одрживи просторни развој, рационалну експлоатацију лежишта лигнита, нафте и гаса као и других ресурса у Костолачком басену, те за неутралисање или ублажавање негативних развојних, еколошких и социо-економских последица експлоатације и прераде енергетских и других ресурса. У обухвату ППППН Костолачког угљеног басена је и археолошко налазиште „Виминацијум”. Повећање саобраћајне доступности и интегрисање туристичке понуде планирано је: изградњом пристана за бродове на Дунаву, реализацијом државног пута поред десне обале Дунава (са пешачко-бициклистичком стазом), те изградњом марине на Дунаву (и Великој Морави) као прихватног наутичког пункта за стационарна и транзитна пловила. Део туристичке понуде засниваће се на акваторији и приобаљу Дунава (на сектору од Дубравице до Речице, у дужини од око 30 km), са могућношћу пристајања крузинг туристичких бродова и развоја наутичког и других видова туризма на води, културно историјским знаменитостима археолошког парка „Виминацијум” и других споменика културе и повољном гео-саобраћајном положају подручја (на деоници паневропског водног Коридора VII – Дунаву, и гравитационој зони паневропског копненог коридора аутопута Е-75, деоница Београд–Ниш). Истакнута је неопходности изградње новог друмског моста на Дунаву (на потезу између Дубравице и Рама. У домену пловидбене инфраструктуре планирана је и изградња робног пристаништа на дунавском каналу у Костолцу, поред термоелектране (у даљем тексту: ТЕ) „Костолац А”. Деоница речног система Дунава допуњаваће се објектима за заштиту квалитета вода (реализацијом постројења за пречишћавање отпадних вода (у даљем тексту: ППОВ) у Костолцу). У делу приобаља Дунава где се предвиђа развој површинског копа „Дрмно” извршиће се реконструкција система одбране приобаља од успора вода Дунава кроз синхронизовану израду техничке документације за водопривредне и рударске активности.

2.2.15. Уредба о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене Националног парка „Ђердап”

Уредбом о утврђивању Просторног плана подручја Националног парка „Ђердап” („Службени гласник РС”, број 43/13 – у даљем тексту: ППППН НП „Ђердап”) обухваћено је 19% територије Просторног плана, или око 852 km2 (на деловима територија општина Голубац, Мајданпек и Кладово). Обухваћен је простор посебних природних и културних вредности, на ком су утврђене зоне заштите I, II и III степена. Заштита природних вредности и добара оствариваће се формирањем и функцијама мреже заштићених и еколошки значајних подручја од националног и међународног значаја, којом доминира НП „Ђердап” на преко 41% површине подручја ППППН НП „Ђердап”, затим очувањем заштићених и строго заштићених врста дивље флоре и фауне, феномена геонаслеђа и кључних обележја предела, уз обезбеђење институционално-организационе подршке и умрежавања свих релевантних актера заштите природе. Утврђена су планска решења у домену: усклађивања развоја и заштите природних вредности и непокретних културних добара; развоја шумарства и пољопривреде; развоја мреже и функције насеља и туристичких центара (са примарним центром Доњим Милановцем); развоја супраструктуре и инфраструктуре; и др. Функција туризма је дефинисана као компатибилна основној намени уз смернице за: развој друмског и водног транспорта и његовог повезивања са туристичко-рекреативним локалитетима; развој целогодишње рекреативно-спортске понуде у простору и уређење обале (путничка пристаништа, марине за пловила, пристаништа за чамце, наутички центри); стимулисање домаћинстава за развој сеоског туризма и др. Постојећа туристичка понуда биће техничко-технолошки и организационо унапређена и функционално заокружена, посебно у погледу уређења, опремања и коришћења садржаја понуде у приобаљу, на „Путу римских царева” и у брдско-планинском појасу НП „Ђердап”. Виши квалитет доступности и интегрисаности подручја ППППН НП „Ђердап” са окружењем оствариће се: одржавањем међународног пловног пута, модернизацијом и изградњом пратеће инфраструктуре (пристана и марина), oсавремењавањем и рехабилитацијом државних путeвa првог и другог реда и железничке пруге, развојем јавног саобраћаја, уређењем европске бициклистичке стазе бр. 6 и европске пешачке стазе бр. 4. Планирани су следећи туристички и наутички центри: Голубац (градски туристички центар), Доњи Милановац (туристички центар НП „Ђердап”), Поречки залив (наутички центар) и Кладово (градски туристички центар). Приоритет има ремонт хидромеханичке опреме преводница на ХЕ „Ђердап 1” и ХЕ „Ђердап 2”, што ће бити од посебног значаја за унапређење функција водног пута.

2.2.16. Уредба о изменама и допунама Уредбе о утврђивању
Просторног плана подручја инфраструктурног коридора
аутопута Е-75, деоница Београд–Ниш

Уредбом о изменама и допунама Уредбе о утврђивању Просторног плана подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница Београд–Ниш („Службени гласник РС”, број 121/14) нису мењана полазишта и планска решења важећег Просторног плана подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница Београд–Ниш („Службени гласник РС”, број 69/03) од значаја за Просторни план. Извршене су промене следећих делова плана: положај инфраструктурних система у коридору, спровођење просторног плана и рефералне карате просторног плана. Просторним планом подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница Београд–Ниш обухваћено је око 0,7% територије овог Просторног плана, или око 34 km2 (на делу територије градске општине Гроцка) за инфраструктурни коридор аутопута. Утврђена су решења за коридор аутопута: изграђена (кратка) деоница аутопута Е-75 (М-1), која тангира катастарску општину Гроцка, зона укрштања планиране деонице коридора аутопута – обилазнице Бубањ поток – Винча са Дунавом (мостом) са заштитним појасевима, као и зона утицаја коридора аутопута. Утврђен је план веза инфраструктурних система са окружењем.

2.2.17. Уредба о изменама и допунама Просторног плана
подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75,
Суботица–Београд (Батајница)

Уредбом о изменама и допунама Просторног плана подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница Суботица – Београд (Батајница), („Службени гласник РС”, број 143/14) нису мењана полазишта и планска решења важећег Просторног плана подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница Суботица – Београд („Службени гласник РС”, бр. 69/03 и 36/10) од значаја за Просторни план. Извршене су промене следећих делова плана: положај инфраструктурних система у коридору, спровођење просторног плана и рефералне карате просторног плана. Просторним планом подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница Суботица – Београд (Батајница) обухваћено је око 5,7% територије Просторног плана, или око 263 km2 (на деловима територије општине Инђија и града Новог Сада) за инфраструктурни коридор аутопута. Утврђена су решења за коридор аутопута: изграђена деоница аутопута Е-75 која пролази кроз катастарске општине Бешка и Ковиљ са заштитним појасевима као и зона утицаја коридора аутопута; зона укрштања коридора са Дунавом код Бешке; пратећи објекти у функцији аутопута и корисника саобраћаја, план веза инфраструктурних система са окружењем.

2.2.18. Уредба о утврђивању Регионалног просторног плана
за подручје Подунавског и Браничевског управног округа

Уредбом о утврђивању Регионалног просторног плана за подручје Подунавског и Браничевског управног округа („Службени гласник PC”, број 8/15 – у даљем тексту: РПП Подунавског и Браничевског УО) обухваћено је око 6% територије Просторног плана, или око 325 km2 (на деловима територије градова Смедерево и Пожаревац, те општине Велико Градиште). Овим планским документом предвиђено је постизање већег степена функционалне интегрисаности у оквирима простора Подунавског и Браничевског округа са другим деловима Републике (са суседним функционалним подручјима, тј. окрузима, београдског метрополитенског подручја, општинама Централне и Источне Србије, те Аутономном покрајином Војводином) и са међународним окружењем (суседним пограничним општинама и регионима у Румунији). Интеграцији погодују саобраћајно-географски положај и планирани развој инфраструктурних и водопривредних система, као и даљи развој индустрије прераде руда са пратећим делатностима, што ће се одразити и на осовине регионалног и субрегионалног развоја подручја, а посебно на поједине урбане и индустријске центре, енергетски комплекс, туристичке регије, као и друга подручја посебне намене. За подручје Просторног плана релевантне су и следеће одредбе РПП Подунавског и Браничевског УО о: просторном развоју (просторно-функционална интегрисаност и трансгранично повезивање, подстицање развоја пољопривреде, туризма, рекреације и сл, уређење пловно-наутичког коридора и иницирање трансграничних програма и др.); планираној изградњи марине на подручју Рама и пристаништа у Костолцу у непосредној близини археолошког локалитета Виминацијум; изградњи робних пристаништа за потребе ТЕ Костолац; наставку активности на изградњи нове луке Смедерево; новом пристаништу на Дунаву; реконструкцији постојећег (код насеља Рам) и изградњи новог скелског прелаза (на локацији старог пристаништа Дубравица); изградњи саобраћајног коридора на десној обали Дунава од државног пута (у даљем тексту: ДП) I реда бр. 24 код (Смедеревско-ковинског) моста на Дунаву до Рама (веза са ДП I реда 108 – општина Велико Градиште) са пратећом пешачко-бициклистичком стазом. Град Смедерево означен је као потенцијална макро локација изградње интермодалних терминала и развоја логистичког центра од националног значаја.

2.3. Остали релевантни документи

2.3.1. Кључне међународне конвенције и стратегије од значаја
за просторни развој и уређење Коридора VII

У процесу просторног развоја и уређења Коридора VII и интеграције са земљама дунавског слива, Република Србија ће морати да примењује стратешке европске документе, посебно европску политику просторног/територијалног развоја (Територијална агенда ЕУ до 2020. године, Водећи принципи за одржив просторни развој европског континента), Гетеборшку стратегију и стратегију Европа 2020 (Стратегија за мудар, одржив и инклузиван раст, као замена за Лисабонску стратегију), као и бројне споразуме и конвенције (међународне, европске, трансграничне и прекограничне). За разлику од Територијалне агенде из 2007 године, у којој је транспорт имао значајније место, према Територијалној агенди ЕУ до 2020. године (Територијална агенда Европске уније до 2020. године – Ка инклузивној, паметној и одрживој Европи разноврсних региона), усвојеној 2011. године, доступност различитих видова саобраћаја, укључујући и водни транспорт, представља предуслов територијалног повезивања, као пети од шест приоритета просторног развоја. Посебан значај придаје се интермодалним решењима и даљем развоју трансевропске транспортне мреже. У пратећем документу Агенде (Стање и перспективе простора ЕУ – ажурирана верзија), унутрашњи водни путеви су означени као незамењиве артерије, са великим утицајем на индустријски, урбани и културни развој, али без даље разраде. Стратегија Европа 2020. транспорт види кроз призму модернизације свих видова саобраћаја, смањење емисија угљен-диоксида, даљи развој логистике и „интелигентно” управљање. Водни транспорт неспорно је један од видова транспорта који је најближи циљевима ове стратегије.

У просторно-функционалном смислу, од посебног значаја за Републику Србију у процесу евроинтеграција јесте Заједничка свеобухватна стратегија за земље дунавског слива (Стратегија Европске уније за Дунавски регион са Акционим планом), коју је Европска комисија усвојила децембра 2010. године и чије приоритетне области (стубови) су:

– повезивање Подунавског региона (побољшање мобилности и интермодалности; подстицање одрживе енергетике; подстицање културе и туризма као и директних контаката међу људима);

– заштита животне средине у Подунављу (поновно успостављање и очување квалитета вода; управљање ризицима по животну средину; очување биодиверзитета, предела и квалитета ваздуха и земљишта);

– рад на просперитету Подунавља (развој друштва заснованог на знању кроз истраживачку делатност, образовање и информационе технологије; подршка конкурентности предузећа; улагања у људе и њихове вештине);

– јачање Подунавског региона (даљи развој институционалних капацитета и сарадње; заједнички рад на јачању безбедности).

С обзиром да је урађена по угледу на Стратегију за регион Балтика (2009), Дунавска стратегија ЕУ садржи и Акциони план на основу којег ће се реализовати приоритетни пројекти у Подунављу. Израда стратегије за земље дунавског слива омогућила је формирање трећег великог транснационалног подручја у Европи (поред Медитерана и Балтика), у чијем обухвату се налази 14 земаља (девет чланица ЕУ и пет земаља различитог статуса у односу на ЕУ). Један од кључних задатака Дунавске стратегије је унапређење Дунава као транспортног коридора, ради повезивања система Рајна–Мајна–Дунав тј. Балтичког и Црног мора и јефтиније прекоморске трговине између Европе и Азије.

Заинтересованост ЕУ за Дунавски коридор представља значајну обавезу Републике Србије у будућим активностима везаним за његов просторни развој, уређење и заштиту, као и за унапређење водног пута на територији Републике Србије. Стратешки оквир политике унутрашњег водног транспорта у Републици Србији и унапређења водног пута у Коридору VII базираће се на Европској транспортној политици, односно Белој књизи Европске Комисије из 2011. године: Мапа пута за јединствено европско транспортно подручје – Ка конкурентном и ресурсно ефикасном транспортном систему12, Закону о потврђивању Европског споразума о главним унутрашњим водним путевима од међународног значаја (AGN) („Службени гласник РС – Међународни уговори”, бр. 13/13 и 4/14), Европском споразуму о важним међународним линијама за комбиновани транспорт са пратећим постројењима (AGTC, 1991) са Протоколом о комбинованом транспорту на унутрашњим пловим путевима уз AGTC (1997) обједињеним Законом о ратификацији Европског споразума о важним међународним линијама за комбиновани транспорт и пратећим постројењима (AGTC) („Службени лист СЦГ – Међународни уговори”, број 7/05) и Законом о потврђивању Европског споразума о међународном транспорту опасног терета на унутрашњим пловним путевима (ADN) („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 3/10).

Бела књига из 2011. године садржи 40 конкретних иницијатива до 2020. године које би требало да допринесу стварању конкурентног транспортног система којим ће се повећати мобилност и отклонити главне препреке у кључним областима, укључујући повећање потрошње горива и запошљавање. Изнети предлози би истовремено требало да смање зависност Европе од увозног горива, као и емисије угљен-диоксида. Циљеви нове транспортне политике до 2050. године обухватају: нестанак аутомобила који користе конвенционална горива у градовима; удео одрживих горива са ниским садржајем угљеника од 40% у авијацији; смањење емисија за бар 40% приликом бродског транспорта робе морима; пребацивање 50% међуградског превоза путника и робе на средњим дистанцама са друмског на железнички и водни транспорт; смањење емисије угљен-диоксида у сектору транспорта за 60% до половине овог века. Улога водног транспорта је, у том смислу, вишеструка. Очекује се да овај вид транспорта преузме већу улогу у расподели транспорта по видовима, због чега је потребно обновити и доградити одговарајућу инфраструктуру, повезати унутрашње пловне путеве са морским лукама где год је то могуће, успоставити савремене системе за управљање саобраћајем (ERTMS, ITS, SSN и VTS, RIS) и генерално унапредити мултимодалност. До 2030. године предвиђа се завршетак TEN-Т мреже, што значи да се предвиђа и завршетак започетих пројеката на Коридору VII, односно приоритетној трансевропској транспортној речној оси број 18 (Рајна–Мајна–Дунав).

Услови експлоатације Дунава као међународног пловног пута регулисани су Конвенцијом о режиму пловидбе на Дунаву („Службени лист ФНРЈ”, број 8/49 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 6/98) (Београдска конвенција, 1948). Овом конвенцијом гарантована је слободна пловидба и прописане су обавезе земаља потписница да водни пут одржавају на утврђеном техничком нивоу и да обезбеде сигурну пловидбу. Обавезе земаља потписница ове конвенције утврђују се препорукама Дунавске комисије која сада обухвата 11 земаља дунавског слива. У складу са AGN споразумом извршена је класификација мреже унутрашњих водних путева у Прегледу основних стандарда и параметара европске мреже водних путева („Плава књига”, UNECE, 2006), укључујући и Дунав на територији Републике Србије. Пловидбени стандарди се још увек сагледавају на основу препорука Дунавске комисије. Усвајањем Закона о потврђивању Европског споразума о главним унутрашњим водним путевима од међународног значаја (AGN) омогућено је ближе утврђивање категоризације деоница међународног пловног пута Дунавом кроз Републику Србију, при чему ће се посебно размотрити могућност разграничења категорије пловног пута VIc и VII на p km 1.170, у зони Београда.

Законом о ратификацији Европског споразума о важним међународним линијама за комбиновани транспорт и пратећим постројењима (AGTC) утврђени су технички и оперативни услови које треба да испуне терминали у речним лукама да би се квалификовали као луке од међународног значаја за комбиновани транспорт. Европски акциони програм за промовисање превоза на унутрашњим водама (NAIADES) представља важан оквир за бољу интеграцију унутрашњих водних путева (IWW), развијање одговарајуће инфраструктуре водног пута, модернизацију и побољшање флоте у погледу еколошких захтева и употребу савремених информационих и комуникационих технологија за побољшање пловидбе. Један од приоритетних пројеката је побољшање водног пута у Паневропском транспортном коридору VII.

Иако је водни транспорт еколошки најповољнији вид транспорта, евидентирани негативни утицаји водног транспорта на животну средину у Коридору VII у Републици Србији морају да се сведу на минимум у складу са Оквирном директивом о водама (WFD, 2000), Конвенцијом о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту (ESPO конвенција, UNECE, 1991), европским директивама из домена заштите животне средине и Законом о потврђивању Конвенције о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке Дунав („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 2/03 – у даљем тексту: Конвенција о заштити Дунава), као и на основу Препорука Дунавске комисије за спречавање загађења вода Дунава проузрокованог пловидбом (1998).

Конвенција о заштити Дунава је главни инструмент за сарадњу и прекогранично управљање водама у сливу реке Дунав, чијим спровођењем координира Међународна комисија за заштиту реке Дунав (ICPDR) успостављањем заједничких приоритета и стратегије за побољшање стања Дунава и његових притока. Република Србија је 2003. године ступила у чланство ове комисије и ратификовала Конвенцију о заштити Дунава. Кључне обавезе земаља потписница Конвенције су јачање сарадње, хармонизација и координација мера на: очувању, побољшању и рационалном коришћењу површинских и подземних вода; одрживом развоју и заштити животне средине сливног подручја; заштити и обнови екосистема (нарочито заштићених и водених), контроли хазарда и смањењу оптерећења Црног мора загађењима, примени принципа загађивач плаћа и превенције. Посебно је издвојен значај планских активности и мера које се предузимају за смањење трансграничног утицаја у: испуштању отпадних вода, нутријената и хазардних супстанци, регулационим радовима на контроли режима површинских (у водотоцима) и подземних вода и заштити од поплава, планираном коришћењу хидроенергије, контроли и смањењу негативних утицаја постојећих хидротехничких објеката (акумулација, хидроелектрана и сл.) на животну средину, хидролошке услове и екосистеме, и др. У том контексту издвојени су следећи задаци од значаја за планирање просторног развоја и уређење дунавског слива и Коридора VII: утврђивање изворишта подземних вода, зона њихове заштите и мера за превенцију и смањење загађивања нутријентима, агрохемикалијама и другим хазардним материјама; процена утицаја планираних активности на квалитет вода; евалуација значаја различитих елемената биотопа за речни екосистем и утврђивање мера за побољшање еколошких услова у воденим екосистемима и др.

У склопу активности на спровођењу Конвенције о заштити Дунава, Међународна комисија за заштиту реке Дунав (ICPDR) утврдила је декларацију Дунавски слив – реке у срцу Европе (Дунавска декларација, 2004), којом су потврђене међудржавне обавезе на: имплементацији Оквирне директиве о водама (WFD) и Директиве о процени и управљању ризицима од поплава (2007), пре свега израдом плана управљања речним сливом и имплементацијом Акционог програма за одрживу заштиту од поплава у сливу Дунава (2004); смањењу укупне количине органских материја у сливу Дунава до 2019. године ради постизања доброг еколошког статуса и обнове еколошки одрживе равнотеже тих материја у Црном мору; престанку испуштања непречишћених отпадних вода насеља са више од 10.000 ЕС и свих великих индустријских погона до 2015. године; постепеном престанку испуштања материја које представљају највећи ризик за водене екосистеме у Дунавском сливу и значајном смањењу испуштања осталих материја, измени тренда физичке деградације водених екосистема враћањем секција Дунава и његових притока у природно стање (обновом поплавних подручја, поновним повезивањем влажних и ретензионих подручја и минимизирањем утицаја нових пројеката на физичку деградацију екосистема); заштити, очувању и обнови биолошке разноврсности и различитих станишта (посебно ретких и угрожених врста) и јединственог екосистема Делте Дунава; осигурању да развој пољопривредног сектора не доведе до деградације квалитета животне средине Дунава и његових притока, развоју инвентара емисија и трансграничне мреже мониторинга за оцену квалитета воде Дунава, и др.

На субрегионалном нивоу (четири земље у сливу реке Саве) потписани су Оквирни споразум о сливу реке Саве, Протокол о режиму пловидбе уз Оквирни споразум о сливу реке Саве и Споразум о изменама Оквирног споразума о сливу реке Саве и Протокола о режиму пловидбе уз Оквирни споразум о сливу реке Саве, а затим је донет Закон о ратификацији Оквирног споразума о сливу реке Саве, Протокола о режиму пловидбе уз Оквирни споразум о сливу реке Саве и Споразума о изменама Оквирног споразума о сливу реке Саве и Протокола о режиму пловидбе уз Оквирни споразум о сливу реке Саве („Службени лист СЦГ – Међународни уговори”, број 12/04) у циљу развоја међународне пловидбе и успостављања интегралног и одрживог управљања водама, чијим спровођењем координира Међународна комисија за слив реке Саве.

За примену европских директива и конвенција у сливу Дунава значајна је сарадња у оквиру активности Међународне комисије за заштиту реке Дунав (ICPDR), Дунавске комисије и Међународне комисије за слив реке Саве. Са аспекта одрживог коришћења и заштите вода кључна је примена Оквирне директиве о водама (WFD). Ова директива укључује обавезу израде плана управљања сливом реке Дунав за све земље у сливу. До 2015. године орочено је остваривање утврђених циљева Оквирне директиве о водама (WFD) у дунавском сливу и Коридору VII – постизање доброг еколошког и хемијског статуса свих површинских и подземних водних тела или најмање добар еколошки потенцијал и добро хемијско стање за значајно модификована и вештачка водна тела.

Циљеви, услови и обавезе утврђене овом директивом разрађени су првим Планом управљања сливом реке Дунав са Заједничким програмом мера (DRBMP, 2009), који представља платформу за координирање имплементације Оквирне директиве о водама (WFD) на нивоу целог слива између 14 подунавских земаља. Заснован је на националним плановима управљања сливом реке Дунав, изузев за територију Републике Србије за коју план тек треба да се припреми заједно са програмом мера. Због тога је за Републику Србију велики број значајних питања обрађених овим планом, нарочито за период до 2015. године, остао недефинисан и отворен за утврђивање у складу са Законом о водама. Кључне обавезе утврђене Планом управљања сливом реке Дунав које се односе на Републику Србију и подручје Просторног плана обухватају следеће активности и пропозиције за период до 2015. године и средњорочни период:

– унапређење водног статуса површинских и подземних вода – редукција загађења до нивоа захтеваног за остварење доброг еколошког и хемијског статуса вода: до 2015. године реконструкцијом и изградњом осам система за прикупљање и пречишћавање отпадних комуналних вода за насеља, од којих се ни једно не налази на подручју или у непосредном окружењу Просторног плана, а у средњорочном периоду предвиђеним секундарним (изузетно и терцијарним) пречишћавањем отпадних вода за сва насеља са више од 10.000 ЕС; редукција емисије азота оквирно за 12% (са доминантних 6–9 kg/ha/год на 3–6 kg/ha/год и мање од 3 kg/ha/год на подручју Просторног плана) и фосфора за 21% (са преовлађујућих 60–75 и 30–45 kg/km2/год на 45–60 и мање од 30 kg/km2/год на подручју Просторног плана) применом најбоље праксе заштите животне средине (BEP) у пољопривреди, најбоље доступне технологије (BAT) у пољопривреди и индустрији;

– унапређење континуитета речног екосистема и кретања рибљих врста, успостављањем веза плавних подручја – влажних станишта са речним екосистемом и проходности баријера за рибе, с тим да се остваривање доброг еколошког статуса или доброг еколошког потенцијала не очекује до 2015. године, већ у средњорочном периоду – највиши приоритет дат је изради студије оправданости за успостављање проходности ђердапских брана за миграторне рибље врсте и средњи приоритет за баријеру (уставу) на Тамишу у односу на остале баријере (уставе на везама Тамиша и ХС ДТД са Дунавом) на подручју Просторног плана, до 2015. године предвиђено је успостављање веза плавних подручја – влажна станишта са речним екосистемом за четири заштићена природна добра – влажна станишта од којих је само Горње Подунавље на подручју Просторног плана;

– међу будућим инфраструктурним пројектима који могу да имају ефекат на сливно подручје и подлежу посебној анализи у складу са обавезама из Оквирне директиве о водама (WFD) назначено је проширење и уређење деонице водног пута у зони Апатина.

Недостајући задаци, приоритети и мере за остваривање циљева Оквирне директиве о водама (WFD) на нашем делу подручју слива реке Дунав и на подручју Просторног плана утврдиће се на основу националног плана управљања овим сливом и ризицима од поплава.

Заједничком изјавом о водећим принципима за развој унутрашње пловидбе и заштите животне средине у сливу реке Дунав (Међународна комисије за заштиту реке Дунав (ICPDR), Дунавска комисија и Међународна комисије за слив реке Саве, 2007), у остваривању доброг еколошког статуса и доброг еколошког потенцијала посебан значај дат је примени интегралног приступа у планирању просторног развоја предела дуж реке Дунав и усклађивању конфликтних интереса на појединим деоницама реке између планираног развоја водног пута и утицаја на водене екосистеме и статус вода; или између захтеваног очувања и обнове заштићених природних и еколошки високовредних речних предела и екосистема и утицаја на пловност међународног пута.

Имајући у виду изузетну концентрацију природног и културног наслеђа на подручју Просторног плана и његовог непосредног окружења, за просторни развој и уређење Коридора VII релевантна је примена следећих међународних конвенција: Закон о потврђивању Конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 102/07) на основу које је развијена Смарагдна мрежа (EMERALD мрежа подручја од посебне важности за заштиту природе) и мрежа Natura 2000 (у фази припреме), Закон о потврђивању Конвенције о очувању миграторних врста дивљих животиња („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 102/07) (Бонска конвенција), Закон о потврђивању Конвенције о биолошкој разноврсности („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, брoj 11/01 и „Службени лист СЦГ – Међународни уговори”, брoj 16/05), Конвенција о мочварама које су од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 9/77) (Рамсарска конвенција), Закон о ратификацији Конвенције о заштити светске културне и природне баштине („Службени лист СФРЈ”, број 56/74), и др; као и европских конвенција и резолуција: Закон о потврђивању Европске конвенције о пределу („Службени гласник РС”, број 4/11), Закон о потврђивању Оквирне конвенције о заштити и одрживом развоју Карпата („Службени гласник РС – Међународни уговори”, брoj 102/07), Закон о ратификацији Конвенције о заштити европског архитектонског блага („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, брoj 4/91), Закон о потврђивању Европске конвенције о заштити археолошког наслеђа (ревидирана) („Службени гласник РС”, број 42/09), Резолуције о културним рутама Савета Европе и др.

Коначно, међународним документима обухваћен је (посредно и непосредно) и енергетски значај Дунава. У Територијалној агенди ЕУ из 2007. године (што је добрим делом задржано и у Територијалној агенди ЕУ из 2011. године), питања енергетске инфраструктуре, енергетске ефикасности и цена енергије заузимају веома значајно место и доводе се у везу са регионалним идентитетом и диверзитетом. У том смислу, сваки регион може допринети штедњи енергије и експлоатацији обновљивих енергетских ресурса док се као одговор на све већу увозну зависност истиче увођење децентрализованије, ефикасније, сигурније и еколошки прихватљивије производње обновљиве енергије. Енергетска стратегија ЕУ (Енергија 2020: Стратегија за конкурентну, одрживу и сигурну енергетику), која је усвојена 10. новембра 2010. године има пет приоритета и то: достизање енергетски ефикасне Европе; креирање стварно интегрисаног паневропског енергетског тржишта; јачање права корисника и достизање највишег нивоа сигурности и безбедности; јачање лидерске позиције Европе на пољу енергетске технологије и иновација; и јачање спољне димензије енергетског тржишта ЕУ.

Удео обновљивих извора енергије у ЕУ све је већи и 2007. године износио је готово 20% у укупно произведеној електричној енергији. Стратегија оцењује да се у ЕУ 45% енергије произведе у постројењима са ниском емисијом гасова са ефектом стаклене баште (нуклеарне и хидроелектране). Експлоатација ХЕ „Ђердап 1” и ХЕ „Ђердап 2” регулисана је Законом о потврђивању Конвенције између Савезне владе СРЈ и Владе Румуније о експлоатацији и одржавању хидроенергетских и пловидбених система „Ђердап 1” и „Ђердап 2” („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 7/98).

Прекогранична сарадња од значаја за подручје Просторног плана остварује се у оквиру: IPA прекограничних програма Републике Србије са Румунијом, Републиком Бугарском, Мађарском и Републиком Хрватском; прекограничне сарадње подручја са природним вредностима (посебно у оквиру активности на формирању прекограничног резервата биосфере Дунав–Драва–Мура, карпатских подручја, мреже дунавских паркова), европског зеленог појаса (то јест доњеподунавског зеленог коридора дуж границе са Румунијом), европског пута културе (Дунавски пут) и Eврорегиона („Дунав–Криш–Мориш–Тиса”, „Дунав 21” и др).

––––––––––––––

12 White paper 2011: Roadmap to a Single European Transport Area – Towards a competitive and resource efficient transport system, Brussels, 28.3.2011, COM(2011) 144 final.

2.3.2. Остала документација

Просторни план усаглашен је са националним и регионалним документима, као што су:

– Стратегија развоја железничког, друмског, водног, ваздушног и интермодалног транспорта у Републици Србији за период 2008–2015. године („Службени гласник РС”, број 4/08), према којој је један од циљева потпуна интегрисаност транспортне мреже Републике Србије у трансевропску транспортну мрежу. У оквиру реализације овог циља потребно је приоритетно обавити рехабилитацију, реконструкцију и изградњу Паневропског коридора VII, у складу са међународним споразумима и обавезама Републике Србије по препорукама Дунавске комисије. Истакнута је неопходност смањења негативног утицаја транспорта на животну средину, у складу са принципима одрживог развоја, као и стабилног начина финансирања развоја и изградње Дунавског коридора (лука, пристаништа, робно-транспортних терминала, мреже интермодалног транспорта, туризма и др.) за шта је посебно заинтересована ЕУ.13

– Генерални план и студија изводљивости за унутрашњи водни транспорт у Републици Србији (2006)14, чију израду је финансирала Европска агенција за реконструкцију (ЕАР), а у којима је истакнута неопходност инвестирања у инфраструктуру на међународним унутрашњим пловним путевима у Републици Србији, посебно на реци Дунав, уз процену да је за рехабилитацију и одржавање система унутрашњих пловних путева у Републици Србији у наредних десет година потребно око 290 милиона евра.

– Национална стратегија одрживог развоја („Службени гласник РС”, број 57/08) у којој се међу пет националних приоритета, налази проширење и унапређење саобраћајне инфраструктуре, трансевропске мреже и интермодалног транспорта у укупном превозу робе и путника, a посебно речног саобраћаја на Дунаву, што ће се позитивно одразити на пораст запослености, сектор услуга и побољшање међународне конкурентности привреде.

– Национална стратегија Србије за приступање Србије и Црне Горе Европској унији (2005) где су релевантне следеће одредбе о: постојању значајних природних погодности и неискоришћеним потенцијалима за развој речног саобраћаја (који је према свим препорукама ЕУ идентификован као један од најпропулзивнијих видова саобраћаја); планираном преусмеравању токова роба у Европи са друмског на речни саобраћај уз унапређење квалитета услуга и очување околине; обавезама Републике Србије у уређењу коридора Дунав (уклањање ограничења водног транспорта, либерализација и усаглашавање регулативе речног саобраћаја са стандардима ЕУ, компензационим мерама у оквиру државне помоћи јавном транспорту с циљем обезбеђивања недискриминаторских услова на тржишту и др).

– Стратегија развоја туризма Републике Србије („Службени гласник РС”, број 91/06); Одлука о утврђивању стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. године („Службени гласник РС”, број 44/05); Стратегија пољопривреде и руралног развоја Републике Србије за период 2014–2024. године („Службени гласник РС”, број 85/14); Стратегија управљања отпадом за период 2010-2019. године („Службени гласник РС”, број 29/10); Стратегија развоја шумарства Републике Србије („Службени гласник РС”, број 59/06); и др.

Консултовани су и други развојни и плански документи: просторни планови јединица локалних самоуправа на коридору водног пута (Апатин, Бач, Бачка Паланка, Бела Црква, Беочин, Инђија, Ковин, Сремски Карловци, Тител, Стара Пазова, Панчево, Смедерево, Голубац, Мајданпек, Кладово и др.); Мастер план развоја туризма Сремских Карловаца; Мастер план туристичке дестинације Горње Подунавље (којим је дат сет атрактивних програма у вези са активирањем Карапанџе, Моношторског рита, Бајског канала и села Бачки Брег, Колут, Бездан са Бањом, Бачки Моноштор са термалним водама и Купусина и др); Мастер план туристичке дестинације Доње Подунавље; Мастер план културно-историјске руте „Пут римских царева”; Генерални мастер план саобраћаја у Србији (пројекат финансиран од стране Европске комисије); Претходна студија оправданости и генерални пројекат за ново механизовано теретно пристаниште у Београду, „Ehting” д.о.о, 2007; „Речне луке и пристаништа Србије”, специјално издање у оквиру листа „Лука Београд” а.д. 2004/2005; Студија просторног размештаја регионалних депонија и трансфер станица на подручју Аутономне покрајине Војводине (Покрајински секретаријат за архитектуру, урбанизам и градитељство, 2006. година), Студија мреже марина на Дунаву у Аутономној покрајини Војводини (Покрајински секретаријат за привреду 2006. година); Програм уређења основног наутичког пута Дунавом кроз Србију „ДУНАВ 2005” (Међународни научни форум „Дунав – река сарадње”, Министарство трговине туризма и услуга Србије, 2005. година); Студија „Транспорт на унутрашњим пловним путевима” (Саобраћајни факултет, Београд, 2007); као и остали стратешки, развојни и акциони планови и документи за поједине градове и општине на коридору (општински еколошки акциони планови, локални еколошки акциони планови, стратешки планови у области управљања водама, општински планови управљања отпадом, општински програми развоја туризма, студије о природним и културним добрима и др.); и др.

––––––––––––––

13 Такође, Просторни план је усаглашен са краткорочним, средњорочним и дугорочним плановима и иницијативима изградње и развоја водних путева, лука и пристаништа (према Стратегији развоја железничког, друмског, водног, ваздушног и интермодалног транспорта у Републици Србији за период 2008-2015. године и уз усклађивање са плановима управљања водним режимом) које за Дунав и Саву, као међународне водне путеве, и Тису, као међудржавни водни пут, доноси Дирекција за водне путеве, као орган управе у саставу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре , док за државне водне путеве доноси надлежно министарство, односно надлежни орган на територији Аутономне покрајине Војводине уз сагласност министарства.

14 Пројекат 2-Рехабилитација и унапређење мреже унутрашњих пловних путева у Србији, Књига 1-Главни извештај, 2005, Witteveen-Bos, 2005; Пројекат 3-План развоја лука, Књига 1-Главни извештај, Witteveеn-Bos, 2006; и Генерални план, Завршни извештај, Књиге 1-12, Witteveеn-Bos, 2006.

3. СКРАЋЕНИ ПРИКАЗ И ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА (ПОТЕНЦИЈАЛИ И ОГРАНИЧЕЊА, SWOT АНАЛИЗА)

3.1. Постојеће стање

3.1.1. Водни пут и пратећа инфраструктура

Дунав као водни пут од међународног значаја представља примарни ресурс мреже водних путева на територији Републике Србије, коју поред Дунава чине реке Сава и Тиса, са мрежом канала ХС ДТД. Насупрот релативно повољним природним условима, водни транспорт (теретни, путнички и туристички) у Републици Србији до сада није заузимао место које му припада по економичности и еколошким предностима. Током протекле две деценије, унутрашњи водни транспорт и пратећа инфраструктура у Републици Србији доспели су у врло тешко стање услед различитих спољних и унутрашњих фактора, пратеће економске и финансијске кризе и нејасне транзиционе политике. Одржавање и развој унутрашње пловидбе и пратеће инфраструктуре практично су онемогућени, што је посебно довело до стагнације и нарушавања основних функција речне инфраструктуре. Водни транспорт, како теретни, тако путнички и туристички, са пратећом инфраструктуром далеко је испод обима или капацитета које пружа Дунав на току кроз Републику Србију.

Анализа и оцена стања Коридора VII кроз Републику Србију указује на следеће:

– Робни промет на мрежи унутрашњих водних путева у Републици Србији, укључујући Дунав као њен најзначајнији елемент, у периоду од 1992. године до 2000. године, имао је сталну тенденцију опадања. Након 2000. године, забележен је раст укупног робног промета Дунавом, како транзитног, тако и унутрашњег (2002. године износио је 7,7 милиона t, а 2008. године око 17,5 милиона t, што је приближно око 85% у односу на укупан промет на унутрашњим водним путевима Републике Србије) иако није било значајнијих улагања у водни транспорт и пратећу инфраструктуру.

– Република Србија би требало да испуни техничке и друге пловидбене услове на Дунаву за класе VIc и VII које допуштају пловидбу великих састава носивости од 9.800 до 18.000 t, односно од 14.500 до 27.000 t и речно-морских и морско-речних бродова носивости до 5000 t.15

– На делу Дунава од Бездана до Београда (оквирно од p km 1.433 до p km 1.167) потребно је задовољити класу VIc. На овој деоници постоје 24 критична сектора (од којих је 17 на заједничкoj деоници водног пута између Републике Србије и Републике Хрватске) који ограничавају пловидбу.

– На делу Дунава од Београда до ђердапских акумулација (оквирно од p km 1.167 до p km 863) који је у зони значајнијег успора од акумулација ХЕ „Ђердап 1” (p km 943) и ХЕ „Ђердап 2” (p km 863) као и низводно до српско-бугарске границе (p km 845), пловидбени услови зависе од режима експлоатације хидроенергетског система. Потребно је задовољити прописану класу VII водног пута, где се на појединим потезима јављају проблеми: недовољна ширине пловног пута (која се с обзиром на морфологију Ђердапске клисуре не може мењати рационалним мерама, што условљава обавезно наизменичну узводну или низводну пловидбу мимоилазећих пловила/састава); хидромеханичке опреме преводница на хидроенергетском и пловидбеном систему (у даљем тексту: ХЕПС) „Ђердап” (неопходан ремонт); и повремене сметње пловидби у периоду појаве малих вода, због остатака немачких ратних бродова потопљених крајем Другог светског рата (неопходно уклањање потопљених пловила).

– Са становишта просторне и функционалне организације планског подручја, просторни распоред и број лука отворених за међународни саобраћај је задовољавајући; већина лука има физичке могућности за проширење на постојећим територијама; све луке изузев лука у Бачкој Паланци, Смедереву и Беочину имају везу са залеђем друмским и железничким саобраћајницама. Да би водни транспорт на Дунаву у Републици Србији био конкурентан и интегрисан у остале видове саобраћаја, већина лука мора бити оспособљена за комбиновани саобраћај са одговарајућом инфраструктуром (једино лука у Београду поседује специјализовани контејнерски терминал за манипулацију контејнера бруто тежине до 50 t, док остале луке нуде разноврсне услуге и углавном су специјализоване за општи и расути терет). Луке у Новом Саду, Панчеву и Београду су опремљене објектима и уређајима за прихват, третман и одлагање отпадних материја и зауљених отпадних вода, док лука у Бачкој Паланци има само уређај за прихват чврстог отпада.

– Основни проблеми лука на Дунаву су: недовољна привредна активност услед недостатка роба за претовар, како у транзиту тако и у увозу/извозу, незадовољавајуће стање већине лука и лучке инфраструктуре, али и одсуство адекватне, пре свега железничке везе са окружењем. У погледу годишњег обима транспорта и капацитета, луке са највећим обимом претовара на Дунаву су: Београд, Нови Сад, Панчево, Смедерево и Прахово (са значајним ограничењима због недовољног улагања у њихово одржавање и модернизацију). Унапређење рада лука (посебно лука отворених за међународни саобраћај) захтева инвестиције државе у развој лучке инфраструктуре, јасно дефинисану политику у области власничких права над лукама и лучком инфраструктуром, као и ангажовање Агенције за управљање лукама.

– Стање флоте у Републици Србији (са углавном застарелих 450 пловила са расположивим капацитетом транспорта од око 435.000 t) и пратеће инфраструктуре, изузетно је тешко и потпуно одражава стање водног транспорта. Рехабилитација флоте захтева значајнију подршке државе што ће утицати и на опоравак домаћег унутрашњег водног транспорта у целини као и на рад активних бродоградилишта (углавном у приватном сектору) која послују релативно добро.

– Неразвијена је и неквалитетна мрежа путничких пристаништа и марина (углавном у већим градским и појединим туристичким центрима) која не испуњава све услове прописане постојећим прописима и није усклађена са размештајем туристички атрактивних локалитета, у првом реду културног и природног наслеђа. Изузетак представља терминал за међународни путнички саобраћај „Луке Београд” а.д.

– Превоз путника Коридором VII, односно коридором Рајна–Дунав у смислу важеће саобраћајне стратегије ЕУ16, кроз Републику Србију има пре свега туристички карактер у виду речних крстарења, који осетно расте сваке године и представља основу за развој значајне привредне активности у областима транспорта, туризма, трговине и других услуга.

– Реализацијом RIS-a, која је започета почетком 2009. године, учињен је први корак у примени информационо-управљачких технологија у водном транспорту у Републици Србији (којом се прате хидрографске промене на свим секторима Дунава и врши прилагођавање и обележавање пловног пута у складу са ажурним условима пловности и даје прогноза до четири дана).

– Евидентирани су негативни утицаји водног транспорта, односно пловила и плутајућих објеката на животну средину (испуштањем, изливањем или депоновањем предмета и материја, укључујући деривате уља) који се одређеним мерама и активностима, морају свести на минимум.

––––––––––––––

15 Према „Manual on Danube Navigation” (2007), Published by via Donau – Osterreichische Wasserstrassen- Gessellschaft, bH., isbn 978-3-9502226-2-3 www.via-donau.org.

16 WHITE PAPER Roadmap to a Single European Transport Area – Towards a competitive and resource efficient transport system /* COM/2011/0144 final */

3.1.2. Водопривреда

За подручје Просторног плана од посебне важности су следећи водопривредни аспекти: хидролошко-водопривредни услови за интегрално уређење, коришћење и заштиту вода; хидроенергетски потенцијали и услови њиховог оптималног коришћења; системи заштите приобаља, који је основни предуслов коришћења вода Дунава и шире зоне у његовом приобаљу; системи комуналне инфраструктуре у зони приобаља, посебно заштићена изворишта; објекти мелиорационих система, од којих витално зависи искоришћење најквалитетнијих земљишних потенцијала Републике Србије, посебно у Војводини.

Дунав, са преко 5.350 m3 просечног протока, представља око 42% хидроенергетског потенцијала Републике Србије, са две постојеће ХЕ („Ђердап 1” и „Ђердап 2”) и могућношћу реализације ХЕПС „Нови Сад ”, РХЕ „Ђердапа 3”17 и ХЕ Турну Магуреле–Никопољ (Румунија–Република Бугарска) низводно од ХЕ „Ђердап 2”.

Систем за заштиту од спољних и унутрашњих вода врло је сложен и реализован на већем делу тока Дунава (састоји се из насипа, регулација корита и обалоутврда) на 12 деоница, од чега пет на територији Централне Србије (Д1 и од Д3 до Д6) и на територији Аутономне покрајине Војводине (од Д7 до Д12 и Д17), уз потребу допуне/изградње на неколико деоница (у близини насеља Челарево и Черевић и др). ХС ДТД (са основном каналском мрежом дужине око 960 km) складно је инкорпориран и представља најважнији хидротехнички систем Републике Србије, од кога зависи безбедност Бачке и Баната. ХС ДТД се користи и за снабдевање водом индустрије, а делом је деградиран због упуштања отпадних вода из насеља и индустрија. Захтева ревитализацију, повећање проточности и проширење функција. Најважнији објекти ХС ДТД су седам хидрочворова (који по правилу имају контролне водозахватне/сигурносне уставе, бродске преводнице, а неке од њих имају и пумпне/црпне станице и служе за контролу водних режима када то није могуће обезбедити у довољној мери гравитационим путем, а могу и пропуштати одговарајуће количине воде за наводњавање), и то:

(1) Бездан, лева обала око р km 1.425,5 (са главном уставом бачког дела ХС ДТД изграђеном 1960. године и црпном станицом, на споју Дунава и Великог Бачког канала, деоница Бездан – Пригревица), преко кога се упушта вода из Дунава у ХС ДТД са протицајем до 60 m3/s;

(2) Богојево, лева обала око р km 1.363,4 (са уставом изграђеном 1972. године у близини преводнице Богојево и реверзибилном црпном станицом, на споју канала Бечеј – Богојево са Дунавом, на проширеном платоу одбрамбеног дунавског насипа), преко кога се канали ХС ДТД снабдевају водом из Дунава у периодима када је нема довољно са гравитационог дотицаја, и одводи сувишна вода јужне Бачке из канала у Дунав;

(3) Нови Сад, лева обала око р km 1.253,4 (са уставом изграђеном 1963. године и преводницом на каналу у оквиру ХС ДТД, односно Малом Бачком каналу, деоница Нови Сад – Савино Село, 4,5 km узводно од споја канала са Дунавом), преко кога се одржава водостај за потребе снабдевања јужне Бачке водом, пловидбе и гравитационог испуштања воде у Дунав до 60 m3/s;

(4) Чента, лева обала око р km 1.209,5 (са уставом изграђеном 1973. године на споју канала Караш/Тамиш са Дунавом, односно рукавац Тамиша којим су спојене воде Тамиша и Дунава), преко кога се врши сепарација вода Дунава и Тамиша, у периоду великих вода Дунава спречава се улаз дунавских вода кроз Караш у Тамиш, односно у периоду великих вода Тамиша омогућава се упуштање дела тих вода у Дунав кроз Караш и уставу;

(5) Чента (преко хидрочвора Опово са уставом изграђеном 1971. године на споју канала Караш/Дунав са Тамишом, преко кога се обезбеђује и диригован водостај на Тамишу између устава Опово и Панчево); у периоду малих вода Тамиша и Дунава уставе Чента и Опово су потпуно затворене;

(6) Панчево, лева обала око р km 1.154,2 (са уставом изграђеном 1973. године, преводницом и црпном станицом на ушћу Тамиша у Дунав), преко кога се штити приобаље доњег Тамиша од негативног дејства успора који изазива брана ХЕ „Ђердап”, омогућава сепарацију вода Тамиша и Дунава, регулише ниво воде у Тамишу узводно од Панчева до уставе Опово; и

(7) Кајтасово, лева обала око р km 1.076,2 (са уставом изграђеном 1971. године на споју канала ХС ДТД са Дунавом), преко кога се регулише и одржава ниво воде у узводном делу канала ХС ДТД (до Ботоша, а изузетно, са уставом Томашевац све до Златице) и омогућава испуштање великих вода и леда Караша, Вршачког канала, Моравице са Ројгом, Брзаве и других вода.

На подручју Просторног плана и непосредном окружењу инфраструктурног коридора водног пута Е80 – Дунав, налазе се значајна изворишта регионалног значаја и објекти комуналне инфраструктуре (Бачки систем са насељима Апатин, Сомбор, Оџаци, Бач, Кула, Мали Иђош, Бачка Топола, Врбас, Србобран, Бечеј и Нови Бечеј; Јужнобанатски систем, који користи и алувион Ковин – Дубовац, а снабдева насеља градова/општина Панчево, Ковин, Опово, Ковачица, Алибунар, Вршац, Пландиште и Бела Црква; Шалинац и зона Годоминског рита око ушћа Мораве у Дунав, као и низводнија изворишта која су више ограничена и напрегнута. Због лоше санитације насеља, дивљих депонија крај изворишта, као и одсуства ППОВ многа изворишта су угрожена, уз могућност да буду трајно изгубљена.

––––––––––––––

17 Уз преиспитивање постојећег пројекта (1973/1989) израдом претходне студије оправданости са стратешком проценом утицаја (на заштиту животну средину, природне и културне вредности) којом треба анализирати техничке, економске, еколошке услове и опраданост реализације пројекта (4×600 MW са I фазом 2×300 MW).

3.1.3. Остали инфраструктурни системи

Саобраћај

На подручју Просторног плана и непосредном окружењу инфраструктурног коридора водног пута Е80 – Дунав, у саобраћајном смислу издваја се простор кога чине градови Нови Сад, Београд, Смедерево, Панчево и општина Ковин. На овом простору постоји највећа концентрација мреже инфраструктуре друмског и железничких саобраћаја. Путна и железничка инфраструктура Коридора X пружа се у дужини од око 140 km, готово паралелно току Дунава на одстојању од десетак километара. Узводно од Новог Сада и низводно од Смедерева/Ковина, путна и железничка инфраструктура, иако мање развијена, у довољној мери омогућава приступ Коридору VII, односно, пристаништима и лучким постројењима. Стопе раста саобраћајног оптерећења су релативно високе, што се може приписати утицају центара, а последица су дневних миграционих кретања (пораст саобраћаја је посебно присутан дуж државних путева I A3 (ДП I-1, Е70), док се на IБ-22 (ДП I 24) и IБ-14 (ДП I 25) бележе и деонице са опадањем обима саобраћаја).

Подручјем Просторног плана обухваћено је више државних путева (деонице или целе трасе). Од државних путева I реда (у загради су наведени бројеви према претходно важећој категоризацији државних путева) обухваћени су: A1 (Е-75) Београд – Нови Сад; IБ-10 (ДП I 1.9) Панчево – Банатски Карловац – Вршац; IБ-12 (ДП I 18 и 7) Сомбор – Оџаци – Бачка Паланка – Нови Сад; IБ-13 (ДП I 24.1) Крњача–Зрењанин–Кикинда–Чока–Хоргош; IБ-14 (ДП I 24) Панчево–Ковин–Пожаревац; IБ-15 (ДП I 18, ДП II 101) државна граница са Мађарском (гранични прелаз Бачки Брег) – Бездан – Сомбор – Кула; IБ-16 (ДП I 17.1) државна граница са Републиком Хрватском (гранични прелаз Бездан) – Бездан и IБ-17 (ДП I 3) Богојево – Српски Милетић. IБ-19 (ДП I 18) Ердевик – Кузмин; IБ-21 (ДП I 21) Нови Сад – Ириг – Рума; IБ-33 (ДП I 24) Неготин – Вељково – државна граница са Републиком Бугарском (Мокрање); IБ-34 (ДП I 25.1) Пожаревац – Велико Градиште – Голубац – Доњи Милановац – Кладово; IБ-35 (ДП I 25, Е-771) државна граница са Румунијом–Неготин–Зајечар и даље.

Од државних путева II реда (у загради су наведени бројеви према претходно важећој категоризацији државних путева) обухваћени су: IIА 100 (ДП I 22.1) Београд – Стара Пазова – Инђија – Нови Сад – Србобран – Бачка Топола – Суботица – петља Хоргош, IIА 107 (ДП II 101) Апатин–Сомбор; IIА 108 (ДП II 119) Бачка Паланка – Гајдобра – Силбаш; IIА 111 (ДП II 102) Нови Сад – Руменка – Бачки Петровац – Силбаш – Ратково; IIА 112 (ДП II 102) Ратково – Бач – бачко Ново Село; IIА 114 (ДП II 122) Чуруг–Жабаљ–Шајкаш; IIА 119 (ДП II 107) Нови Сад – Раковац – Беочин – Свилош – државна граница са Републиком Хрватском (Нештин); IIА 122 (ДП I 18) државна граница са Републиком Хрватском (Љуба) – Ердевик; IIА 125 (ДП I 22.2) петља Марадик – веза са IIА 100; IIА 126 (ДП II 119) Сланкамен–Инђија–Путинци–Рума; IIА 127 (ДП II 119) Стари Бановци – Стара Пазова – Голубинци – Путинци; IIА 129 (ДП II 110) Каћ–Шајкаш–Перлез–Ковачица; IIА 130 (ДП I 24) Панчево–Јабука; IIА 131 (ДП II 124) Чента – Јабука; IIА 134 (ДП II 115) Ковин – Врачев Гај – Бела Црква; IIА 153 (ДП II 100) Београд (Лештане) – Гроцка – Смедерево; IIА 159 (ДП II 103) Пожаревац–Костолац; IIА 163 (ДП II 108a) Голубац–Малешево–Зеленик–Љешница; IIА 164 (ДП II 104) Мајданпек – Доњи Милановац; IIА 165 (ДП I 25.1) Поречки мост – Клокочевац; IIА 167 (ДП II 250) Кладово–Корбово–Милутиновац, IIА 168 (локални пут) Душановац – државна граница са Румунијом (Кусјак), IIБ 306 (ДП II 119.2) Гајдобра–Челарево; IIБ 310 (ДП II 123) Ковин– Делиблато–Алибунар; IIБ 312 (ДП II 115.1) Дунав – Банатска Паланка – Врачев Гај; IIБ 313 (ДП II 130) Раковац–Врдник–Ириг–Марадик; IIБ 314 (ДП II 106) државна граница са Републиком Хрватском (Љуба) – Ердевик – Рума; IIБ 319 (ДП II 267) Нови Бановци – Батајница; IIБ 351 (ДП II 100а) Брестовик–Умчари; IIБ 371 (ДП II 107б) Пожаревац–Дубравица; IIБ 372 (ДП II 105) Братинац–Рам; IIБ 373 (ДП II 108) Рам–Тополовик; IIБ 396 (ДП II 104) Поречки мост – Брза Паланка IIБ 397 (ДП II 249) Слатина–Штубик; IIБ 400 (ДП II 278) Неготин – државна граница са Румунијом (Кусјак). Општа је карактеристика свих категорисаних путева (посебно државних путева II реда) да су на крају експлоатационог периода и да су у врло лошем стању, што је резултирало значајним смањењем њихове пропусне моћи и нивоа услуге. Мрежа општинских путева на подручју Просторног плана омогућава приступ туристичким и излетничко-рекреативним локалитетима.

Мрежу железничке инфраструктуре чине: (а) магистралнe пруге – бр. 4 (Е 85) (Београд) Стара Пазова – Нови Сад – Суботица – државна граница (Kelebia); бр. 6 (Е 66) Београд Центар – Панчево – Вршац – државна граница; бр. 9 (Е 771) Суботица–Богојево–Ердут (државна граница Републике Хрватске) и бр. 3 (E70/85) Раковица – Јајинци – Мала Крсна; (б) регионалне пруге – бр. 5. Нови Сад – Оџаци – Богојево; бр. 6. Нови Сад – Орловат; бр. 14. Смедерево – Мала Крсна; бр. 15. Мала Крсна – Бор – распутница 2 и бр. 16. Црвени крст – Зајечар – Прахово пристаниште; (в) локалне пруге – бр. 9 . Петроварадин–Беочин; бр. 10. Апатин Фабрика – Стрилић – Сомбор; бр. 11. Бач–Каравуково; бр. 12. Бачка Паланка – Гајдобра; бр. 21. (Пожаревац) – распутница Сопот Пожаревачки – Костолац; и (г) манипулативне пруге – бр. 4. Владимировац–Ковин; бр. 7. Богојево – Дунавска обала и бр. 8. (Сомбор) – распутница Стрилић – Бачки брег. Задржавају се саобраћајни кордиори свих железничких пруга на којима је обустављен саобраћај а налазе се у обухвату Просторног плана.

У непосредном окружењу Просторног плана лоциран је највећи аеродром у Републици Србији (Аеродром „Никола Тесла” у Београду) и низ аеродрома који припадају секундарној и терцијарној мрежи, као и војним аеродромима (Сомбор, Ченеј – Нови Сад, Батајница, Лисичји јарак – Београд, Утва – Панчево, Ковин, Бела Црква, Радмиловац – Смедерево и Костолац, као и нешто удаљенији – Вршац, Ечка – Зрењанин, Смедеревска Паланка и Бор).

Присутни су зачеци организованих терминала интермодалног саобраћаја (транспорт и претовар контејнера на железничкој станици Београд и у лукама у Београду, Панчеву и Прахову који обезбеђују интеграцију друм–железница, односно вода–железница–друм), са значајним ограничењима условљеним локацијом, застарелом опремом и расположивим инвестицијама за развој. Присуство осталих технологија интермодалног транспорта (hucke-pack и Rо-Rо), у укупним интермодалним токовима је занемарљиво мало, пре свега због непостојања одговарајућих терминала за претовар интермодалних транспортних јединица. На целом току Дунава кроз Републику Србију не постоји ниједан Rо-Rо терминал.

Постојећа укрштања путне/железничке инфраструктуре (мостом) са коридором водног пута Е80 – Дунав су на једанаест места и то на деоницама: Бездан–Батина на p km 1.424; Богојево – Ердут на p km 1.367; Богојево–Ердут (друмско-железнички мост) на p km 1.366; Бачка Паланка – Илок на p km 1.297; Сремска Каменица – Нови Сад (мост Слободе) на p km 1.258; Сремски Карловци – Нови Сад (Варадински мост) на p km 1.255; привремени друмско-железнички мост (Нови Сад) на p km 1.254; мост Бешка (Е-75) на p km 1.232; Београд–Панчево (друмско-железнички) на p km 1.166; Смедерево–Ковин на p km 1.112; и ХЕ „Ђердап 1” на p km 943.

Регистровано је десет скелских прелаза преко Дунава и то: Вајска (SRB) – Vukovar (HRV) на p km 1.334 (међудржавни); Бегеч–Баноштор на p km 1.277; Футог–Беочин на p km 1.269; Крчедин– да на p km 1.226; Винча – Маријино поље на p km 1.145; Ритопек–Иваново на p km 1.141; Плочице–Југово на p km 1.120; Дубровица–Манастириште на p km 1.102; Рам – Стара Паланка на p km 1.076,5 и Велико Градиште (SRB) – Moldova Veke (ROU) на p km 1.060–1.050 (међудржавни).

На подручју Просторног плана и у ближем окружењу, налази се више међународних граничних прелаза и то:

– ка Мађарској: друмски – Бачки Брег/Hercegszanto; и речни Бездан/Mohač;

– ка Републици Хрватској: друмски – Бездан/Batina, Богојево/Erdut, Бачка Паланка/Ilok – Neštin; железнички – Богојево/Erdut; и речни Вајска/Vukovar;

– ка Румунији: друмски – Караташ/Gura Vaii (Ђердап 1/Portile de Fier 1) и Кусјак–Ђердап 2/Portile de Fier 2; и речни – Велико Градиште/Belobreška, Голубац/Moldova Veke, Доњи Милановац/Svinjica, Текија/Oršava, Кладово/Turnu Severin, и Прахово–Ђердап 2/Portile de Fier 2;

– на унутрашњим речним граничним прелазима – Апатин, Нови Сад, Београд (Савско пристаниште); као и

– на Аеродрому „Никола Тесла” – Београд.

Енергетика и енергетска инфраструктура

Најзначајнији рударски комплекс на подручју Просторног плана је костолачко-ковински угљени басен који се простире између Ковина и Пожаревца, и делом испод Дунава. Костолачки угљени басен са својим потенцијалима представља важан енергетски извор Републике Србије, јер се у њему налази око 9% геолошких и 6% експлоатационих резерви угља18, а степен активираности лежишта је преко 35%. Костолачки басен производи око 7 милиона t лигнита, који се највећим делом користи у термоелектранама снаге 1.007 МW у оквиру привредног друштва „Термоелектране и копови Костолац” д.о.о. (у даљем тексту: ТЕ-КО „Костолац”). Евидентирана су нова налазишта угља на потезу Петка–Дубравица. Значајно је и налазиште гаса код села Острово у близини града Костолца, чије су геолошке резерве верификоване на око 220 милиона m3. Хидро-геолошка структура налазишта гаса је повољна за изградњу подземног складишта, а даљим геолошким истраживањима се очекује откривање и већих резерви гаса.

Од обновљивих извора енергије (у даљем тексту: ОИЕ), изузев хидропотенцијала Дунава, на подручју Просторног плана већи значај имају биомаса, сунчева и геотермална енергија, ветар и хидропотенцијал за мале хидроелектране. Биомаса представља значајан енергетски потенцијал, јер шумско земљиште заузима значајан део укупне површине подручја, посебно НП „Фрушка гора” и НП „Ђердап”. Сунчеву енергију на подручју коридора водног пута Дунава карактерише просек трајања сијања сунца већи од 2.000 сати, што омогућава њено коришћење за нискотемпературне потребе током године путем колектора и пасивне архитектуре. Поред постојећих малих хидроелектрана (у даљем тексту: МХЕ) издате су енергетске дозволе за коришћење енергије ветра на подручју јужног Баната у општинама Ковин, Вршац и Бела Црква укупне снаге преко 1.000 МW, а на потезу пожаревачке греде и села Курјаче урађени су идејни пројекти за изградњу ветропаркова.

Већи део електро-енергетске преносне мреже је одговарајућег квалитета, а при нормалном погону (сви водови и сви трансформатори укључени) у мрежи нема преоптерећених елемената, водова трансформатора, а напони у свим чвориштима су у задатим границама и може се рећи да је обезбеђено квалитетно напајање читавог подручја. Све ТС 110/X kV у овоме делу мреже имају сигурно двострано напајање.

На подручју Просторног плана налазе се следећи објекти и мреже енергетских инфраструктурних система, далеководи (у даљем тексту: ДВ), трафостанице (у даљем тексту: ТС), магистрални гасоводи (у даљем тексту: МГ), разводни гасоводи (у даљем тексту: РГ), главне мерно-регулационе станице (у даљем тексту: ГМРС), и то:

– ХЕ „Ђердап 1” (шест агрегата укупне инсталисане снаге 1.140 MW) и ХЕ „Ђердап 2” (десет агрегата укупне инсталисане снаге 270 MW);

– Термоелектрана-топлана Нови Сад (у даљем тексту: ТЕ-ТО Нови Сад) снаге 245 MW и ТЕ-ТО „Костолац A” и „Б” укупне снаге 1.007 МW;

– осам ДВ 400 kV који припадају ЈП „ЕМС”;

– четири ДВ 220 kV који припадају ЈП „ЕМС”;

– 46 ДВ 110 kV, од чега 44 припадају ЈП „ЕМС”, 1 (један) ТЕ-КО „Костолац” и један електропривреди Републике Хрватске;

– три разводна постројења којима управља ЈП „ЕМС”;

– шест ТС 400/х kV, које припадају ЈП „ЕМС”;

– једна ТС 220/х kV, припада ЈП „ЕМС”;

– 44 ТС 110/х kV, од којих 21 припада ЈП „Електровојводина”, осам ЈП „ЕМС” (у поступку примопредаје у власништво локалним електродистрибуцијама), три ТЕ-КО „Костолац, једна индустрији хемијских производа „Elixir Prahovo” d.o.o. (у даљем тексту: ИХП „Прахово”), једна руднику „Ковин”, шест ЈП „ЕПС”, две ТЕ „Костолац А” и „Б” и две ХЕ „Ђердап”;

– већи број ДВ 35 kV, 20 kV, 10 kV и 0,4 kV надземних и подземних кабловских водова;

– седам магистралних и 13 разводних гасовода са 22 ГМРС ;

– четири нафтовода, две рафинерије (Нови Сад и Панчево) и складиште нафте (Смедерево); и

– три складишта за деривате нафте на обали Дунава (у Новом Саду, Смедереву и Прахову).

Следећи водови енергетске инфраструктуре укрштају се са коридором водног пута: ДВ 400 kV број 406/1 „Нови Сад 3 – РП Младост”; ДВ 400 kV број 450 „Нови Сад 3 – РП Младост”; ДВ 400 kV број 451 „Београд 8 – Панчево 2”; ДВ 400 kV број 453 „ТЕ Дрмно – Панчево 2”; ДВ 400 kV број 405 „РП Ђердап 1- Portile de Fier 1 (ROU)”; ДВ 220 kV број 209/2 „Сремска Митровица – Србобран”; ДВ 220 kV број 217/1 „Обреновац – Нови Сад 3”; ДВ 220 kV број 253 /1 „Београд 8 – ХИП 2”; ДВ 110 kV број 1215„Апатин – Бели Манастир (HRV)” ДВ 110 kV број 127/1 „Нови Сад 3 – Нови Сад 1”; ДВ 110 kV број 1217 „Нови Сад 1 – Нови Сад 7”; ДВ 110 kV број 131/2 „Београд 33 – Панчево 1”; ДВ 110 kV број 141 „Београд 3 – Панчево 1”; ДВ 110 kV број 1207 „СИП – Gura Vaii (ROU)”; ДВ 110 kV број 1209 „Ђердап 2 – Ostravul Mare (ROU)”; Гасовод МГ-02/I Госпођинци – Беочин DN200; Гасовод МГ-04/II Госпођинци – Батајница DN700; Стара траса гасовода МГ-04 ГРЧ „Госпођинци” – ГРЧ „Батајница” DN450 по мосту код Бешке; Гасовод РГ-02-08 Нови Сад – Сремска Каменица; Гасовод РГ-04-04 Нови Сад – Бешка; Гасовод РГ-04-07 Батајница – РЧ Панчево DN500 (са РГ-04-07 прикључни гасоводи за ГМРС „ПКБ” и ГМРС „Флот”); Гасовод РГ-01-10 Панчево – Ковин – Смедерево DN300 (прелази преко Дунава на посебном мосту код Смедерева); Нафтовод ДН-1 Нови Сад – Бачко Ново Село – Република Хрватска.

––––––––––––––

18 Рачунајући и потенцијале у Аутономној покрајини Косову и Метохији.

Електронске комуникације и поштански саобраћај

Следеће трасе оптичких каблова се укрштају са коридором водног пута: Бачка Паланка – Илок (мостом), кроз град Нови Сад, Београд – Нови Сад (мостом код Бешке), кроз град Београд (Панчевачки мост), Болеч–Иваново и Ритопек–Иваново (укопавањем на дно Дунава), Ковин – Смедерево (мостом).

Телекомуникациона мрежа (фиксна, мобилна и радиодифузна) је добро развијена само у зони великих градских насеља, са добром мрежом оптичких каблова, савременим комутационим системима и мултисервисним платформама који омогућавају добар приступ свим видовима телекомуникационих услуга фиксне мреже. На осталом делу подручја Просторног плана стање јe различито, од средње развијене мреже (цело подручје Војводине и Пожаревац), преко релативно добре (Доњи Милановац, Кладово и Неготин), до изузетно лоше (деоница Велико Градиште – Доњи Милановац и Дoњи Милановац – Текија). У овим деловима оптички каблови и одговарајуће мултисервисне платформе или не постоје, или нису у потребној мери изграђени. Изграђеност широкопојасне мреже за пружање и коришћење мултимедијалних телекомуникационих сервиса није на задовољавајућем нивоу чак ни у зони великих градова. Мобилна телефонија се интензивно развија, па се тренутна покривеност подручја Просторног плана може сматрати задовољавајућом. Завршетком планираних нових базних станица добиће се квалитетно покривање већег дела територије основним телефонским сигналом и обезбеђивање могућности коришћења свих савремених услуга преко GSM мреже. Покривеност постојећим ТV и FM радио репетиторима је задовољавајућа, али су сви они у аналогној техници. Поштанска служба има значајну улогу у функционисању водног пута Дунава, кроз своје услуге платног промета, поштанских пошиљака, курирске службе и слично. Њена улога је нарочито изражена у местима лучких терминала, али и у осталим успутним насељима, нарочито у функцији путничког саобраћаја и туризма, чији се раст очекује. На подручју Просторног плана (изузимајући градове Нови Сад, Београд и Смедерево) тренутно су у раду поштанске јединице на укупно 49 локација. Распоред постојећих поштанских јединица углавном задовољава потребе локалног становништва и функције водног пута Дунава, изузев на делу Ђердапске клисуре од Доњег Милановца до Текије. Асортиман поштанских услуга, нарочито по питању курирске и експрес службе није задовољавајући. Ова констатација посебно се односи на део Ђердапске клисуре и насеља Велико Градиште, Голубац, Доњи Милановац, Текија и Кладово. Постојећи комуникациони систем и систем даљинског управљања и надзора на траси нафтовода Дунав – Нови Сад – Панчево укршта се коридором водног пута.

3.1.4. Привреда/економски развој и туризам

Привреда/економски развој

Подручје Просторног плана припада Дунавској развојној осовини Републике Србије, која има шири европски значај, не само у привредном већ и у сваком другом погледу. Дунавској оси развоја непосредно припадају урбани центри Апатин, Бачка Паланка, Беочин, Нови Сад, Панчево, Београд, Ковин, Смедерево, Велико Градиште, Голубац, Доњи Милановац, Кладово и Прахово-Неготин, те више насеља руралног карактера. Привредни центри налазе се у обухвату и ближем окружењу подручја Коридора VII као основне саобраћајне, привредне, културне и трансграничне комуникације. Просторна дистрибуција капацитета привреде указује на њихов претежни размештај у оквиру радних зона (индустрија) градских/урбаних центара или појединачних локација (лука) дуж Дунава.

Изразита је поларизација између београдско-новосадског метрополског подручја и остатка подручја Просторног плана и Републике Србије (доминира Београдско метрополско подручје са 41% предузећа, 40,2% запослених и 53% бруто домаћег производа (у даљем тексту: БДП), те новосадско градско подручје са 8,5% предузећа, 7,6% запослених и 8,5% БДП).

Подручје Просторног плана са већим бројем индустријских/урбаних центара сложене структуре располаже значајним капацитетима у области агроиндустрије (прерада и складиштење, претежно на територији Аутономне покрајине Војводине), експлоатације минералних сировина и производње грађевинског материјала (Lafarge BFC а.д. у Беочину, костолачко-ковински лигнитски басен и др.)19; производње електричне енергије (ХЕПС „Ђердап”, ТЕ-КО „Костолац”), хемијске (Нови Сад, Панчево), металопрерађивачке (Смедерево), дрво-прерађивачке, текстилне и кожарске индустрије, бродоградње и др, са научно-истраживачким и развојним институцијама, кадром и индустријском традицијом, изграђеним производним капацитетима и инфраструктуром. Међутим, изражена је драстична деиндустријализација на подручју Просторног плана, посебно у Тимочкој крајини, чиме се нарушава територијални капитал овог дела подручја, уз друге негативне последице (неефикасност коришћења ресурса, пад вредности некретнина, лоше стање регионалне и комуналне инфраструктуре, демографска рецесија и претећи демографски колапс, егзодус млађег, образованог кадра и низак образовни ниво и др) Изражено је заостајање у примени фактора техничког прогреса (иновација, знања, нових технологија), а извоз је базиран на примарним и производима ниже фазе прераде. Непосредно окружење подручја Просторног плана је извозно најпродуктивнија регија у Републици Србији с обзиром на локацију предузећа (Железара Смедерево д.о.о, РТБ Бор Група – РТБ Бор д.о.о. – у даљем тексту: РТБ Бор Група и др).

Евидентна је спорост структурних промена и нетрансформисана привредна структура са становишта економско-еколошког реструктурирања, ослабљена неповољним транзиционим ефектима и приватизацијом, са слабим инвестиционим улагањима у значајнији пораст конкурентности. Последица тога је евидентан раст сектора услуга (трговина, саобраћај и везe, тржиште некретнина и финансијске услуге), уз стагнацију енергетике, заостајање пољопривреде и рецесију индустријског сектора.

Посебан проблем привреде је ниска енергетска ефикасност производних/индустријских, рударских и енергетских капацитета, те прекомерна потрошња и неефикасност коришћења материјалних инпута (сировина, енергије, воде, земљишта), уз високу задуженост, неликвидност, несолвентност, високе губитке и интерну задуженост, слабе ефекте приватизације друштвених предузећа, бројне стечаје и ликвидације предузећа.

––––––––––––––

19 Као и Рударско-топионичарски басен Бор и Рудник бакра Мајданпек у квиру РТБ Бор – Група Рударско-топионичарски басен д.о.о, у непосредном окружењу.

Пољопривреда

Хетерогени природни, ресурсни и агро-еколошки услови и структурна, техничко-технолошка и социоекономска обележја пољопривредне производње омогућавају анализу стања у оквиру три релативно хомогене просторне целине, и то:

(1) Подручје високоинтензивне пољопривреде и интегрисане агроекономије простире се дуж Дунава, од хрватско-мађарске границе на северу Бачке, територијом града Сомбор, општина Апатин, Оџаци, Бач, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, преко Инђије, која је на самој осовини београдско-новосадског метрополског подручја, затим Титела, Зрењанина, Ковина, до Беле Цркве и обронака Карпата на граници са Румунијом. Учешће пољопривредних површина у укупним креће се од свега 45% у Беочину до 80% у Сомбору. На ораницама доминирају жита и индустријско биље. Расте интерес за повећањем конвенционалне и органске производње поврћа. Дугогодишњи засади су значајније заступљени на обронцима Фрушке Горе и у Бачкој Паланци, као и на брежуљкастим падинама белоцркванске котлине. Сточарство је слабо развијено, испод потенцијала крмне основе и капацитета прерађивачке индустрије. Број условних грла по хектару пољопривредне површине ретко прелази национални просек од 31 условно грло/ha. Привредна друштва и задруге имају значајан удео у коришћењу пољопривредног земљишта. Иако је просечна величина поседа породичних газдинстава генерално изнад националног просека од 2,46 ha (од 2,48 ha у Оџацима до 4,36 ha у Белој Цркви), то су и даље ситни поседи, имајући у виду услове производње. Учешће пољопривредног становништва у укупном креће се од 6,6% у Беочину до 19,2% у Белој Цркви. Релације радна снага – расположиво обрадиво земљиште су задовољавајуће, што се не може рећи за старосну и образовну структуру чланова газдинстава, иако генерално повољнију у односу на национални ниво.

(2) Подручје урбане пољопривреде простире се у метрополском подручју Београд – Нови Сад, укључујући Сремске Карловце, Стару Пазову, Панчево, Смедерево и Пожаревац. Учешће пољопривредних површина у укупним креће се од 48,7% у Сремским Карловцима до 85,2% у Старој Пазови. По учешћу воћњака и винограда у коришћеном пољопривредном земљишту издвајају се Сремски Карловци (22,6%) и Смедерево (13,9%). Ливаде и пашњаци су најзаступљенији у Сремским Карловцима и заузимају четвртину расположивог пољопривредног земљишта. На ораницама је највише жита. Поврће је на другој позицији у Сремским Карловцима, крмно биље, као основа развијене сточарске производње, у Београду, Пожаревцу и Смедереву, док је у Новом Саду, Старој Пазови и Панчеву традиционално присутнија производња индустријског биља. Сточарска производња је најразвијенија на подручју града Београда (41 условно грло/100 ha пољопривредне површине), а најмање у Сремским Карловцима (осам условних грла/100 ha пољопривредне површине). Породично газдинство поседује највећи број домаћинстава у Смедереву (27,3%) и Пожаревцу (24,1%). То су и градови са највећим учешћем пољопривредног становништва у укупном (10,1% и 8,6%), највећим учешћем пољопривредника у укупном броју становника на газдинствима и најмањим површинама обрадивог земљишта по активном пољопривреднику (5,3 ha и 8,3 ha). Преко половине чланова газдинстава у овим градовима има само основно образовање. Нови Сад, Београд и Сремски Карловци имају најмањи проценат пољопривредног становништва у укупном (1,9%–2,5%), најмањи број газдинстава у укупном броју домаћинстава (9,8%–16,7%) и на њима најмање људи са ниским нивоом образовања (32%–42%). Просечна величина поседа коришћеног обрадивог земљишта у Старој Пазови, Пожаревцу и Панчеву је изнад, а у Новом Саду на нивоу просека за Републику Србију (2,46 ha). Поседе најмање просечне величине имају газдинства у Београду и Сремским Карловцима 1,7 ha. Искључиво пољопривредне изворе прихода има мали проценат газдинстава (од 4,4% у Сремским Карловцима, до 17% у Смедереву), али пољопривредне приходе остварује и значајан број газдинстава са мешовитим изворима прихода, чије учешће у Смедереву прелази 20%, а у Пожаревцу достиже 26%.

(3) Брдско-планинско подручје са агроекономијом базираном на природним ресурсима протеже се дуж Дунава, од Рамског рита до ушћа Тимока и према копненом залеђу, вододелницом Велике Мораве и Дунава и обронцима Карпата, од северних падина планина Северни Кучај, Шомрда, Лисковац, Велики Гребен и Мироч до Великог и Малог крша и Дели Јована, територијом општина: Велико Градиште, Голубац, Мајданпек, Кладово и Неготин. У складу са рељефним и педолошким карактеристикама, учешће пољопривредног земљишта у укупном се креће од 21,6% у шумовитој општини Мајданпек, са развијеним рударством, до 72,1% у Великом Градишту. Велико Градиште се издваја и високим процентом ораница (82,5%) и исподпросечном заступљеношћу ливада и пашњака (10,1%). Више од половине пољопривредног земљишта припада ораницама и у Кладову, Неготину и Голупцу, док је овај проценат најнижи у Неготину и износи 33,6%, на рачун високог учешћа трајних травњака од близу 60%. У Кладову, Неготину и Голупцу, ливаде и пашњаци заузимају више од трећине расположивог пољопривредног земљишта. Највише се сеје жито и крмно биље, затим поврће, а најмање индустријско биље, иако постоји традиција његовог узгајања (Велико Градиште, Кладово, Неготин) и прераде (Велико Градиште). Производња континенталног воћа заступљена је у брежуљкастом подручју општине Велико Градиште и у брдским атарима општина Мајданпек, Голубац и Неготин. Најквалитетнији засади винове лозе лоцирани су у виногорју Кључа, али се највеће површине под виноградима налазе на брежуљцима Неготинске низије (села Слатина, Михајловац и Мала Каменица). Број условних грла стоке на 100 ha пољопривредних површина прелази национални просек само у Великом Градишту (39), док је његова најнижа вредност у Кладову (10) и Неготину (11), што је далеко испод просека и потенцијала пашне основе. Демографски потенцијал је основно ресурсно ограничење. Породична газдинства располажу највећим делом пољопривредног земљишта (од 76,5% у Кладову до 93,6% у Великом Градишту). Иако се ради о нешто већим поседима од просечних (у Великом Градишту, Неготину и Голупцу), на њима живи и ради мали број чланова газдинства, старије животне доби (учешће чланова газдинства старијих од 50 година креће се од 42,7% у Великом Градишту до 53,8% у Неготину) и ниског нивоа образовања (са непотпуним основним и основним образовањем је између 64,2% становника на газдинствима у Голупцу и 74,4% у Неготину). Искључиво од пољопривредних прихода живи мали број газдинстава (од 10,8% у Кладову до 32,1% у Великом Градишту), али високо учешће мешовитих прихода (од 20% у Мајданпеку до 35,9% у Великом Градишту) указује на значај пољопривреде за доходак газдинстава. Непољопривредни приходи (од рударства и прераде бакра и производње електроенергије) доминирају само у Кладову (73%) и Мајданпеку (61,6%).

Због природних и створених геоморфолошких и хидроморфолошких особености приобаља, пољопривредна производња на подручју Просторног плана, као и Подунавља у целини, у великој мери је зависна од ефикасног функционисања водопривредних система, почев од заштите од спољашњих и унутрашњих вода, преко коришћења вода за наводњавање, до заштите вода, између осталог и од негативног дејства пољопривредних активности, од чега зависи и квалитет воде за наводњавање. Бројне притоке Дунава на територији Аутономне покрајине Војводине повезане су међусобно мрежом канала ХС ДТД, који омогућава контролу водног режима на око 1.060.000 ha (одводњавање са око 867.000 ha, и прихватање воде са још око 193.000 ha). На терену се уочавају бројни проблеми у функционисању каналске мреже који угрожавају и пољопривредну производњу. Из овог хидросистема могуће је наводњавање око 510.000 ha најплоднијих земљишта у Бачкој и Банату, али се тренутно наводњава свега 26.300 ha, од тога 24.000 ha водом из водотока.

Шумарство

Око 32% територије подручја Просторног плана налази се под шумама (око 1.465 km2) које се интензивно вишенаменски користе. Подручје плана обухвата делове шумских газдинстава „Сремска Митровица”, „Банат”, „Сомбор” и „Нови Сад” у надлежности ЈП „Војводинашуме” и део подручја шумских газдинстава „Београд”, „Северни Кучај” и „Тимочке шуме” у надлежности ЈП „Србијашуме”, као и шуме НП „Ђердап” (са три зоне заштите).

Здравствено стање шума карактеришу појаве епидемијског сушења, које се најчешће манифестује у шумама храста китњака, а захвата све врсте дрвећа. Међу узрочницима слабљења и пропадања шумских екосистема су и промене климатских фактора, утицај полутаната, неповољна изграђеност састојина због неадекватног газдовања, учестале градације штетних шумских инсеката и епифитоције патогених гљива. На деловима подручја Просторног плана, а нарочито у Делиблатској пешчари и Севернокучајском шумском подручју изражена је угроженост од пожара.

У обухвату Просторног плана налазе се ловишта којима газдују: НП „Фрушка гора” (део ловишта Фрушка гора), НП „Ђердап” (део ловишта Ђердап), ЈП „Војводинашуме” („Козара”, „Апатински рит”, „Камариште”, „Плавањске шуме”, „Ковиљско-петроварадински рит”, „Доње Подунавље” и „Делиблатска пешчара”), Ловачки савез Србије („Западна Бачка” – Сомбор, „Крушковац” – Апатин, „Лалинске ливаде” – Оџаци, „Неопланта” и „Горњи Срем” – Нови Сад, „Бођански рит” – Бач, „Паланачки рит” – Бачка Паланка, „Бачка” – Бачки Петровац, „Дорошка” – Тител, „Тамиш” – Панчево, „Јужни Банат” – Ковин, „Бегеј” – Зрењанин, „Чот” – Беочин и „Калакач” – Инђија, ловиште „Стиг” – Смедерево и Пожаревац, „Рамски рит” – Велико Градиште, „Туманска река” – Голубац), ЈП „Србијашуме” („Мироч – Штрбац”, „Живица” – Кладово, „Храстовача” – Севернокучајско шумско подручја), Војска Републике Србије („Карађорђево”). У ловиштима су најзаступљеније стално гајене врсте дивљачи: срна, дивља свиња, јелен, дивокоза, као и врсте ситне дивљачи – зец, пољска јаребица, фазан. У ловиштима постоје повољни услови за гајење и репродукцију дивљачи. Углавном су отвореног типа, имају и ловачке куће (отвореног и затвореног типа), као и бројне ловно-техничке и производне објекте.

Туризам

Вредности Дунава су, са аспекта туристичке валоризације, значајне у погледу богатства мотива, еколошке очуваности, вредности природне и културне баштине и делом у приступачности дестинацијама. Постојећи туристички производи су: манифестациони, ловни, риболовни, градски и здравствени туризам (Spa, Wellness). Туристички производи изузетног потенцијала, али недовољно уређени и афирмисани су: комплекс наутике и бродског туринга, специјални интереси, рурални туризам, догађаји и др.

Са аспекта развоја туризма траса међународног водног пута има прворазредни значај за међународне крузинг бродове, а делом и за јахте и чамце свих категорија. Дунав се користи и за пловидбу мањих наутичких пловних јединица и рибарских чамаца, и располаже са неколико атрактивних амбијенталних целина акваторије са приобаљем које посебно карактеришу ритови и форланди, аде (53), спрудови (десетак) и Ђердапска клисура, као и низ погодних локација за марине, пристаништа, плаже, риболовне и бициклистичке стазе и друге видове туристичко-рекреативног коришћења. Са аспекта пловидбених карактеристика релевантних за развоj туризма, ток Дунава кроз Републику Србију карактеришу две деонице и то: деоница успора (од ХЕ „Ђердап 2” p km 863 до Београда p km 1.167 односно Петроварадина p km 1.257); и деоница слободног тока или сектор спонтаних вода (од Петроварадина p km 1..257 до Бездана p km 1.433), где постоје изражени проблеми дубине и ширине корита пловног пута (осим делимично узводно од Београда до Новог Сада). Посебна предност коју пружа Дунав на свом току кроз Републику Србију је могућност растерећења међународног водног пута и избегавања потенцијалних конфликата од присуства рекреативних пловила установљавањем „малих водних путева” односно „водних путева за рекреативну пловидбу” кроз најатрактивније приобалне зоне и акваторије Дунава.

Република Србија на Дунаву располаже, у европским размерама, са две високовредне и јединствене зоне за развој туризма, које се на контактима прожимају и међусобно допуњују, и то:

(1) Ритске зоне Горњег и Средњег Подунавља као „Еколошка зона Дунава” са аутентичним амбијентом и очуваном флором и фауном (посебно орнито и ихтио) и то: од Мађарске границе низводни до ушћа Драве – СРП Горње Подунавље; од Богојева до Новог Сада форланди ритског типа, углавном на левој обали, (Плаванско-новосадски рит, Селиште са Карађорђевом и Тикваром, око Нештина и Футога); и од Новог Сада до Ченте (Ковиљско-петроварадински рит, зоне око ушћа Тисе, канала Караш и др.); као и „архипелаг” бројних ада (углавном низводно до Футога); и

(2) Зона Доњег Подунавља као „Историјска зона Дунава” која је богата ризница атрактивних споменика културе, нарочито из праисторије и античког Рима, у јединственом пределу формираном на продору Дунава између Карпата и родопских планина кроз Ђердап, највећу и најатрактивнију речну клисуру Европе, и у најширој акваторија на току Дунава између Молдове и Голупца, пре уласка у Голубачку клисуру.

Туристички атрактивне зоне Дунава употпуњују градови на обалама. Постојећа купалишта градског и ширег регионалног значаја су: „Штранд” у Новом Саду, „Тиквара” у Бачкој Паланци, „Лидо” у Београду и „Бела Стена” у Панчеву. Међународно пристаниште „Нови Сад II” је специјализовано за прихват туристичких бродова. Ипак, градови у садашњој фази економског и урбаног развоја не утичу у свим аспектима позитивно на развој туризма (изливи канализација, депоније смећа и индустријске зоне углавном оријентисане према Дунаву, недостатак савремених пристаништа, марина и привезишта, сем у Апатину и Доњем Милановцу, са основним условима за пристајање, снабдевање горивом и прихват отпада са пловила). Већина градова у приобалној зони нема регулисан излаз на Дунав као најрепрезентативнији део своје територије. Линијска пловидба, такозвана „Бела флота” угасила се 70-их година прошлог века. Саобраћај за туристичке потребе постоји у врло ограниченом обиму и своди се на мање излетничке бродиће у функцији разгледања приобаља са воде (углавном у Београду). Туристичку атрактивност приобаља појединих сектора Дунава умањују појаве неплански изграђених, већих или мањих, скупина сојеница лоцираних у форланду испред одбрамбених насипа (које би по правилу требало да буду на висини поплавне линије корита за стогодишњу велику воду) и других објеката за одмор, викенд-рекреацију и риболов, и то на око: p km 1.426,2 лево – „Барачка”; p km 1.372 лево – „Марин пруд”; p km 1.366,5 лево – „Богојево”; p km 1.277 десно – „Баноштор”; p km 1.257,7 лево – „Рибарско острво”; p km 1.263 лево – „Камењар”; p km 1.237–1.236 десно – „Чортановци”; p km 1.200,5 десно – „Белегиш”; p km 1.173 лево – „Банатска страна Земуна”; p km 1.168,5 лево рукавац „Јојкића Дунавац – Визељ” викенд-насеље „Мика Алас”; p km 1.159 лево – „Чапљан”; p km 1.160 десно „Бела Стена” – Ада Форконтумац, викенд-насеље; p km 1.132,5 десно – „Гроцка”, викенд-насеље; p km 1.095 десно – „Костолац” (рибарско насеље); p km 1.123-4 десно, „Југово/Орешац” (рибарско насеље); p km 1.065 десно – „Кисељево” – Сребрно језеро; p km 1.041 десно – „Дедине”, викенд-насеље и др.

3.1.5. Становништво, насеља и социјални развој

Становништво

Према Попису 2002. године (нова методологија)20, у 107 насеља обухваћених Просторним планом живело је 265.474 становника21. Просечна густина насељености је 59,4 ст./km2 што је знатно испод републичког просека (97 ст./km2, без Аутономне покрајине Косова и Метохије). Према првим резултатима Пописа 2011. године, укупно становништво подручја Просторног плана износи 247.851 становника, што је за око 17.600 мање (Табела I-1).

Подручје Просторног плана је у периоду 1981–2002. године повећало број становника за око 22.000 становника (или 8,2%) ако се узме у обзир стара методологија пописивања, док је према новој методологији на датом подручју живело за око 1.500 становника мање у односу на 1981. годину. С друге стране, део планског подручја у оквиру Аутономне покрајине Војводине је остварио пораст становништва 2002. године и према новој методологији Пописа, а нарочито у последњем међупописном периоду (за 17.349 становника, или за 10%), што је резултат механичког прилива становништва деведесетих година прошлог века (избегла и интерно расељена лица). Највећи демографски раст је у гравитационом подручју Новог Сада, и то у припадајућем делу града, делу општине Беочин и у општини Сремски Карловци, као и у делу општине Стара Пазова који гравитира Београду. Низводно од Београда, припадајући део општине Гроцка једини бележи популациони раст захваљујући механичком приливу избеглог становништва, док све остале делове општина/градова, односно целе општине (Кладово), карактерише пад укупног становништва. Депопулација је посебно изражена у делу Борског управног округа, као резултат дуготрајног негативног природног кретања становништва на које се надовезује емиграција. Подручје Просторног плана у целини карактерише негативан природни прираштај, што је последица високог морталитета и недовољног рађања, с тим да су негативни ефекти оваквог кретања местимично ублажени или им је промењен ток захваљујући већем механичком приливу становништва.

На основу извршене анализе демографских процеса посматраног подручја, може се оценити да је његова општа демографска ситуација релативно неповољна. У последњем међупописном периоду је, са једне стране, остварен раст популације као резултат позитивног миграционог салда док, са друге стране, укупна популација стари (природни прираштај је негативан; удео младог становништва се смањује, а старог знатно повећава). Највећи део подручја Просторног плана је у стадијуму демографске старости, а старење становништва је посебно изражено идући ка истоку (стадијум најдубље демографске старости).

Табела I-1: Кретање броја становника у периоду 1981–2011. године

Управни округ	Општина/град (насеље)	Број становника
		1981. година	1991. година	2002. година	2002. година (нова метод.)	2011. година (први резултат)
Западнобачки	Сомбор (Бачки Моноштор, Бездан, Колут)	12.383	11.387	11.365	10.893	9.321
	Апатин (Купусина, Сонта)	9.007	8.490	7.804	7.348	6.159
	Оџаци (Богојево, Каравуково)	8.239	7.908	7.329	7.111	5.977
Јужнобачки	Бач (Бачко Ново Село, Бођани, Вајска, Плавна)	8.241	7.498	7.244	6.902	5.945
	Бачка Паланка (Карађорђево, Младеново, Нештин, Челарево)	10.387	10.453	10.949	10.693	9.050
	Бачки Петровац (Гложан)	2.569	2.491	2.357	2.283	1.996
	Беочин (Баноштор, Беочин, Раковац, Сусек, Черевић)	12.773	13.495	15.135	14.785	14.547
	Нови Сад (Бегеч, Ветерник, Ковиљ, Лединци, Футог)	33.923	35.668	49.304	47.783	45.734
	Сремски Карловци (цела општина)	7.547	7.534	9.060	8.839	8.722
	Тител (Гардиновци, Лок, Тител)	9.251	8.761	8.801	8.634	7.641
Сремски	Инђија (Бешка, Крчедин, Нови Сланкамен, Сланкаменачки Виногради, Стари Сланкамен, Чортановци)	15.448	14.438	16.274	15.820	14.173
	Стара Пазова (Белегиш, Нови Бановци, Стари Бановци, Сурдук)	11.232	14.245	20.422	19.551	19.698
Средњoбанатски	Зрењанин (Книћанин, Чента)	5.418	5.228	5.331	5.153	4.764
Град Београд	Палилула (Дунавац, Ковилово)	1.674	1.681	1.659	1.642	1.404
	Гроцка (Брестовик, Гроцка)	7.432	8.771	9.745	9.414	9.285
Јужнобанатски	Панчево (Иваново)	1.947	1.439	1.475	1.131	1.024
	Ковин (Гај, Дубовац, Ковин, Мало Баваниште, Скореновац, Шумарак)	23.558	22.414	23.369	22.009	20.458
	Бела црква (Банатска Паланка)	1.095	974	900	837	672
Подунавски	Смедерево (Шалинац)	1.167	1.160	1.080	985	563
Браничевски	Пожаревац (Дубравица, Костолац, Острово, Петка, Речица, Село Костолац)	15.596	16.153	15.375	14.339	18.138
	Велико Градиште (Велико Градиште, Затоње, Кисиљево, Острово, Пожежено, Рам)	8.968	9.668	9.802	8.518	8.188
	Голубац (Брњица, Винци, Голубац, Добра, Радошевац, Усије)	4.604	4.372	4.293	3.890	3.369
Борски	Мајданпек (Бољетин, Голубиње, Доњи Милановац, Мосна, Тополница)	7.919	7.671	7.246	6.734	5.193
	Кладово (цела општина)	33.376	31.881	31.233	23.613	20.635
	Неготин (Буковче, Душановац, Михајловац, Прахово, Радујевац, Слатина)	13.253	12.188	11.462	6.567	5.195
УКУПНО – Подручје Просторног плана		267.007	265.968	289.014	265.474	247.851

Образовна структура становништва као предуслов за обезбеђивање квалификоване радне снаге је делимично побољшана, при чему је најповољнија у деловима обухвата највећих урбаних центара са израженијом концентрацијом становништва, док је релативно неповољна у срединама са израженим старењем и одливом становништва. Проблеми у области демографског развоја на подручју Просторног плана везани су за очекивано даље старење популације и последице по привредни развој због промена у економској структури становништва у којој јача удео издржаваног становништва, затим наставак концентрације становништва у Београду и Новом Саду, смањење просечне величине домаћинстава и све раширенији самачки живот. Посебно питање се односи на квалитативне демографске промене с обзиром на биолошку депопулацију која утиче на старење становништва, а са тенденцијом интензивирања овог процеса заоштраваће се проблеми обезбеђивања довољног броја радно способног, квалификованог становништва, попуњавања пензионих фондова и збрињавања остарелог становништва.

––––––––––––––

20 Нова методологија пописа је почела да се примењује од 2002. године, а према њој, у стално становништво, поред становништва у земљи, укључена су само лица на раду или боравку у иностранству краћем од једне године као и страни држављани који у нашој земљи раде или бораве у својству чланова породице дуже од годину дана.

21 Што представља око 3,5% популације Републике Србије, не узимајући у обзир Аутономну покрајину Косово и Метохију.

Мрежа насеља

Подручје Просторног плана припада подунавској развојној осовини која је део дунавско-савског развојног појаса, као функционално најзначајније развојно-интегративне осовине српског геопростора.

Најинтензивније деловање функционално-гравитациoних утицаја одвија се у средишњем делу подручја Просторног плана, на потезу: Бачка Паланка – Нови Сад – Београд – Панчево – Ковин – Смедерево – Пожаревац, где се развила линеарна агломерација подељена Дунавом на северни и јужни део. Посебно снажни утицаји, просторно конкретизовани концентрацијом становништва и функција, изражавају се у чвориштима подручја Просторног плана са осталим развојним осовинама Републике Србије истих или нижих хијерархијских нивоа. У београдско-панчевачком чворишту спајају се посавска, сремска, колубарска и банатска развојна осовина, у новосадском чворишту спајају се развојне осовине Бачке, Срема и Баната, а у смедеревском чворишту подунавска развојна осовина се спаја са Великим Поморављем. У источном делу, подунавском појасу се прикључује тимочка развојна осовина Кладово–Неготин–Зајечар–Књажевац, којој се придружује Бор и која повезује метрополско подручје Ниша са Дунавом.

Табела I-2: Величинска структура насеља на подручју
Просторног плана*

Величинска категорија	Број насеља	Укупно становника	Кумулативни низ
<500	18	5.183	5.183
500–1.000	25	19.177	24.360
1.000–2.500	34	48.877	73.237
2.500–5.000	14	48.167	121.404
5.000–10.000	13	92.612	214.016
10.000–20.000	4	70.778	284.794
20.000–50.000	2	71.185	355.979
50.000–100.000	2	139.892	495.871
100.000–200.000	1	191.405	687.276
>200.000 (>1.000.000)	1	1.119.642	1.806.918

* Према резултатима Пописа 2002. године

На подручју Просторног плана је 107 насеља, распоређених у седам градова, 17 општина и девет управних округа. Непосредан излаз на реку Дунав има свега нешто више од 60 насеља. Сем мањег броја насеља која се налазе у утицајним сферама Београда, Новог Сада, Панчева и Смедерева, већина њих налази се у гравитационим и утицајним сферама урбаних центара који се налазе ван подручја Просторног плана. У табели I-2 приказана је величинска структура насеља, према броју становника (Попис 2002. године) укључујући и она у непосредном окружењу Просторног плана, посебно велика и већа градска насеља (Београд, Нови Сад, Панчево, Смедерево, Пожаревац, Апатин и Бачку Паланку).

Социјални развој

Опште прилике које су довеле до нарушене социјалне равнотеже огледају се и на подручју Просторног плана. Реч је о променама у друштвено-политичком и економском систему које су праћене опадањем квалитета живота становништва уз пораст сиромаштва, незапослености, социјално раслојавање и повећање угрожености осетљивих група (старијих лица, деце, жена, лица са инвалидитетом, избеглица). Подручје Просторног плана је хетерогено према структури становништва, па самим тим ни изазови за социјални развој нису свуда истоветни. Део планског подручја који лежи у гравитационој зони Београда и Новог Сада током последње деценије прошлог века примио је велики број избеглог становништва из ратом угрожених подручја, као и интерно расељених лица са подручја Аутономне покрајине Косова и Метохије, који нису у потпуности интегрисани и укључени у постојеће друштвене заједнице. Њихова интеграција је један од предуслова јачања социјалне кохезије у периоду након изненадних промена у друштву које су условиле повећање броја корисника који рано улазе и дуго се задржавају у систему социјалне заштитите. У делу подручја Просторног плана који географски припада Источној Србији, а карактеришу га крупни демографски и други развојни проблеми, посебан изазов за социјални развој је подршка грађанима који нису у стању да учешћем у економској активности обезбеде своју егзистенцију. На то се надовезују и други проблеми и изазови социјалног развоја који обухватају укупно подручје Просторног плана: пасиван положај грађана и корисника у систему социјалне заштите, централизованост система јавних институција и услуга социјалне заштите, недовољна укљученост нових пружалаца услуга, неповезаност свих актера социјалне заштите на локалном нивоу и др.

3.1.6. Заштита простора

Заштита животне средине

Река Дунав представља еколошки коридор међународног значаја који је саставни део Паневропске еколошке мреже. Питање заштите животне средине усмерено је ка одржавању и побољшању квалитета вода Дунава (у домену биолошких, физичких и хемијских параметара), као и еколошког статуса ваздуха и земљишта у приобаљу.

Постојеће стање параметара животне средине је деградирано и угрожено могућим утицајима антропогеног порекла, и то од:

– индустријских активности, од којих су неке квалификоване као црне еколошке тачке (hot spots) , нпр. активности у хемијској индустрији и рафинеријама (Панчево, Нови Сад, Београд, Неготин–Прахово), железари у Смедереву, бродоградилиштима у Бездану, у Апатину, у Новом Саду, у Панчеву, у Брњици и у Кладову, експлоатацији и преради лапорца и цемента Lafarge BFC а.д. Беочин, активности у другим гранама индустрије, као и активности у SEVESO постројењима22;

– енергетике и хидроенергетике са зонама директног непосредног утицаја ХЕ „Ђердап”, а нарочито утицаја термоелектрана „Костолац” на загађење воде, ваздуха и земљишта, као и депоновања индустријског и рударског отпада који утиче на загађивање површинских и подземних вода, ваздуха и земљишта;

– експлоатације минералних сировина са директним утицајем експлоатације у оквиру Костолачког угљеног басена, као и у другим зонама у општинама Неготин и Голубац, те града Смедерева; са посредним утицајем експлоатације бакарне руде у Мајданпеку, због рударења на површинским коповима и технолошких процеса у флотацији и топионици који посредно делују на повећање степена загађења вода Дунава;

– пољопривреде, са директним утицајем активности на ерозију, исушивање, сабијање, закишељавање, заслањивање, еутрофикацију и контаминацију земљишта и вода тешким металима, азотом и фосфором услед коришћења агрохемикалија у интензивној пољопривредној производњи;

– комуналних депонија, са директним утицајем на загађење вода Дунава у Апатину, Бачкој Паланци, Беочину, Сремским Карловцима, Тителу, Винчи, Ковину, Винцима и Кладову и индиректним у Новом Саду, Панчеву, Пожаревцу, Смедереву; и индустријских депонија (Костолачког енергетског и угљеног басена са пепелиштем на Дунаву, депонијом ИХП „Прахово”, депонијама у индустријскима зонама Панчева, Београда, Новог Сада и Смедерева, и др.;

– отпада са пловних објеката, са директним утицајем на загађење вода Дунава испуштањем, изливањем или депоновањем расутог терета и отпадних материја (отпадна уља, нафта и др.);

– хидротехничке инфраструктуре: утицај испуштања непречишћених комуналних отпадних вода градова и насеља, индустријских отпадних вода и дренажних вода из пољопривреде већим делом са подручја Просторног плана а делом и са притока Дунава, пре свега Саве (Шабац и Барич), затим Борске реке, Пека, Тимока и Кривељске реке (Рударско-топионичарски басен Бор и Рудник бакра Мајданпек у оквиру РТБ Бор Групе);

– прекограничног загађења транзитних вода Дунава и његових притока које улазе у Републику Србију, као и загађења из индустрије и постројења на реци Сави (Шабац, Барич), РТБ Бор Група (рудник, млин, топионица и рафинација) преко Борске реке, Пека, Тимока, Кривељске реке и Дунава, као и из термоелектране и копова Костолац и складишта нафтних деривата Прахово23;

– као и услед активности везаних за одвијања водног саобраћаја, и то од: појава загађења отпадом са пловила, односно недовољне опремљености лука и марина објектима и уређајима за прихват, третман и одлагање отпадних материја и зауљених отпадних вода са пловила и др.; повремених интервенција на одржавању пловног пута; раста саобраћајног промета моторних чамаца и пловила у рекреативне и туристичке сврхе, односно због непостојања станица за снабдевање горивом на води, и др.

Евидентне су и континуиране морфолошке промене у речном кориту, које нису локалног карактера већ се ради о глобалном процесу. Ерозиони процеси мењају карактеристике речног корита и у попречном и у уздужном профилу, индиректно утичући на мењање карактеристика животне средине. Република Србија је једна од ређих подунавских земаља на чијој се територији квалитет воде Дунава побољшава, што показују и мерења Републичког хидрометеоролошког завода. На улазу у Републику Србију квалитет воде је у III/IV класи или „ван класе”, а на излазу из Републике Србије у IIa и IIb класи, због чињеница да је ефлуентни притисак загађивача у Републици Србији на Дунав мањи од способности његовог самопречишћавања као и да ђердапске акумулације имају велики учинак на пречишћавање воде, делујући попут великог таложника – биореактора.

––––––––––––––

22 На основу Прелиминарног списка постројења која подлежу обавезама из SEVESO директиве добијеног од министарства надлежног за послове животне средине, дефинисан је већи број постројења нижег и вишег реда и то: постројења нижег реда: Складиште НД „Ада Хуја” Београд, Топлана „Нови Београд”, Фриком д.о.о. Београд, Складиште НД Београд, Термоелектрана – топлана „Нови Сад”, Складиште НД Нови Сад, „Нестро Дунав” д.о.о. Сремски Карловци, Складиште НД Смедерево, Складиште НД „Прахово”; и постројења вишег реда: Погон ТНГ Београд-Овча, „MB GAS OIL”, д.о.о. Београд складиште ТНГ Падинска Скела, „Рафинерија нафте” а.д. Београд, „Галеника – фитофармација” а.д. Београд, Рафинерија Панчево, „ХИП петрохемија”, „ХИП азотара” д.о.о. Панчево, Складиште Нови Сад, НИС а.д. Нови Сад блок „Прерада” и блок „Промет”, НИС а.д. Нови Сад блок „Промет”, погон ТНГ Нови Сад, П.Д. Термоелектране и копови Костолац д.о.о. (постројење са могућим прекограничним ефектима хемијског удеса), Термоелектране и копови Костолац д.о.о. Костолац Б (постројење са могућим прекограничним ефектима хемијског удеса), „MESSER TEHNOGAS” а.д. Фабрика Смедерево. У Аналитичко-документационој основи Просторног плана, поред постројења која имају директан утицај и налазе се у границама планског подручја, дат је и преглед постројења која могу имати посредан утицај, а налазе се ван граница планског подручја. У овим постројењима обављају се активности у којима могу бити присутне, или су присутне опасне материје у дозвољеним или већим количинама од прописаних и која су потенцијално опасна са становишта заштите квалитета воде, ваздуха и земљишта.

23 Наведени прекогранични ефекти хемисјког удеса утврђени су Законом о ратификацији Конвенције о прекограничним ефектима индустријских удеса (UNECE TEIA)

Заштита природних вредности

Главне природне вредности подручја Просторног плана су:

– богат и разноврстан дивљи биљни и животињски свет представљен са: 1.850 таксона виших биљака и 85 биљних заједница, око 150 врста гљива, 290 врста птица од којих су 200 врста гнездарице као и окупљањем великих јата у току зиме (при чему број птица на појединим деоницама као нпр. између ушћа Мораве и Нере у Дунав достиже и 150.000), 55 врста сисара, 25 врста херпетофауне (гмизаваца и водоземаца), 70 врста риба и велики број представника још увек недовољно истражене фауне инсеката;

– објекти геонаслеђа представљени палеонтолошким и литолошко-стратиграфским локалитетима, феноменима флувијалног и еолског рељефа и крашке морфологије и хидрографије, првенствено у карстној оази Мироча у Ђердапу; и

– разнолики, живописни и атрактивни пејсажи, чију окосницу чини водено огледало Дунава као најмаркантнији индивидуални предеони елемент у простору Републике Србије.

На основу националних прописа из области заштите природе, међународних конвенција и програма и других документа, природне вредности на подручју Просторног плана стекле су статус заштићених природних добара, као заштићена подручја и заштићене врсте дивље флоре и фауне, и/или статус подручја и врста од међународног значаја за заштиту природе.

Просторним планом обухваћено је, у целости или делимично, 17 заштићених подручја површине веће од 1 ha (Табела I-3), и то: два национална парка (НП „Фрушка гора” и НП „Ђердап”), два парка природе (Тиквара и Бегечка јама), један предео изузетних одлика (Велико Ратно острво), пет специјалних резервата природе – СРП (Горње Подунавље, Карађорђево, Багремара, Ковиљско-петроварадински рит и Делиблатска пешчара) и седам споменика природе (Стари парк код Сонте, Парк челаревског дворца, Каменички парк, Парк Дворска башта, Мачков спруд, Ивановачка ада и Шалиначки луг). Обухваћено је још 18 споменика природе (претежно појединачних стабала или група стабала), чија је укупна површина мања од једног ha.

Укупна површина заштићених подручја у границама подручја Просторног плана износи 1.072 km2 од чега 77,4 km2 обухвата водоток Дунава. Заштићена подручја на дужини од 230 km излазе на обалу Дунава.

Табела I-3: Заштићена подручја површине веће од 1 ha

Назив и врста заштићеног подручја	Акт о проглашењу	Општина (на ПП)	Управљач	Значај/ категорија	S P (у ha)	P, на подручју ПП (у ha)	P, на току Дунава (у ha)	L, обале Дунава у ЗП (у km)	Еколошки статус
1. СРП Горње Подунавље	Уредба Владе	Сомбор, Апатин	ЈП Војвoдинашуме, Петроварадин	Изузетан/ национални Категорија I	19.605	19.605	1.350	62,0	IBA, IPA, PBA, Emerald, Ramsar, Cp EMS
2. Споменик природе Стари парк код Сонте	Решење општине	Апатин	-	Локални Категорија III	2	2	-		-
3. СРП Карађорђево	Уредба Владе	Бачка Паланка	ВУ Карађорђево	Велики/ регионални Категорија II	2.955	1.317	-	2,5	IBA CpEMS
4. ПП Тиквара	Одлука општине	Бачка Паланка	ЈП СПЦ Тиквара Бачка Паланка	Локални Категорија III	508	508	-	6,0	IBA Emerald CpEMS
5. СРП Багремара	Уредба Владе	Бачка Паланка	ЈП Војвoдинашуме, Петроварадин	Изузетан/ национални Категорија I	118	118	-	-
6. Споменик природе Парк челаревског дворца	Одлука општине	Бачка Паланка	Carlsberg Србија д.о.о Пивара Челарево	Локални Категорија III	7	7	-	-
7. ПП Бегечка јама	Градска одлука	Нови Сад	ДТД Рибарство Бачки јарак	Локални Категорија II	379	379	35	5,0
8. Споменик природе Мачков спруд	Решење општине	Нови Сад	-	Локални Категорија III	4	4	-	0,5
9. НП Фрушка гора	Закон о НП	Бачка Паланка, Беочин, Нови Сад, Сремски Карловци, Инђија	ЈП НП Фрушка гора, Сремска Каменица	Изузетан/национални Категорија I	25.393	9.670	-	-	IBA, PBA, Emerald, CpEMS
10. Споменик природе Каменички парк	Одлука града	Нови Сад, Град Нови Сад	ЈКП Градско зеленило Нови Сад	Локални Категорија III	34	34	-	-
11. Споменик природе Парк Дворска башта	Решење оппштине	Сремски Карловци	Српска православна црква	Локални Категорија III	7	7	-	-
12. СРП Ковиљско-петроварадински рит	Уредба Владе	Нови Сад, Сремски Карловци, Инђија,Тител	ЈП Војвoдинашуме, Петроварадин	Изузетан/ национални Категорија I	5.895	5.895	-	29,0	IBA, IPA, Ramsar, Emerald, CpEMS
13. Предео изузетних одлика Велико ратно острво	Решење града	Земун, Град Београд	ЈКП Зеленило Београд	Локални Категорија III	168	168	-	6,0	CpEMS
14. Споменик природе Ивановачка ада	Одлука општине	Панчево	ЈП Војводинашуме Петроварадин	Локални Категорија III	6	6	-	7,0
15. Споменик природе Шалиначки луг	Одлука општине	Смедерево	Удружење Храст Смедередво	Локални Категорија III					EmeraldCp EMS
16. СРП Делиблатска пешчара	Уредба Владе	Бела Црква, Ковин, Пожаревац	ЈП Војвoдинашуме, Петроварадин	Изузетан/ национални Категорија I	34.829	11.180	1.450	13,0	IBA, IPA, PBA, Emerald Ramsar, (Лабудово окно), CpEMS
17. НП Ђердап	Закон о НП	Голубац, Мајданпек, Кладово	ЈП Национални парк Ђердап	Изузетан/ национални Категорија I	63.608	58.300	4.900	99,00	IBA,IPA PBA, Emerald CpEMS
УКУПНО					153.518	107.200	7.735	230,0
Опис: IBA – Подручја од међународног значаја за птице (Important Bird Areas), IPA – Значајна ботаничка подручја (Important Plant Areas), PBA – Подручја значајна за дневне лептире (Prime Butterfly Areas), Emerald – Подручја идентификована на основу Конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта (Бернска конвенције), Ramsar – Подручја уписана у Рамсарску листу на основу Конвенције о мочварама које су од међународног значаја нарочито као станишта птица мочварица (Рамсарска конвенција), CpEMS – Централна подручја Еколошке мреже Србије која се утврђује уредбом Владе (у поступку доношења)

Заштићене врсте обухватају:

– Врсте са међународним статусом заштите: CITES (Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora) врсте – представници дивље флоре и фауне обухваћени Међународном конвенцијом о трговини угроженим биљним и животињским врстама, којих на подручју Просторног плана има неколико десетина; и миграторне врсте дивљих животиња и европска дивља флора и фауна – врсте биљака и животиња обухваћене Конвенцијом о очувању миграторних врста дивљих животиња (Бонска конвенција) и Конвенцијом о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта (Бернска конвенција), а које се налазе на подручју Просторног плана (као што су, на пример, рис и вук – од крупних карнивора, више врста риба и знатан број птица).

– Врсте дивље флоре и фауне утврђене Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („Службени гласник РС”, бр. 5/10 и 47/11).

– Строго заштићене дивље врсте су биљке, животиње и гљиве које су ишчезле са територије Републике Србије или њених делова па враћене програмима реинтродукције, крајње угрожене, угрожене, реликтне, локално ендемичне, стеноендемичне, међународно значајне и заштићене дивље врсте од посебног значаја за очување биолошке разноврсности Републике Србије. На подручју Просторног плана налази се укупно око 90 врста биљака (укључујући и гљиве, лишајеве и маховине) и око 210 врста животиња из наведеног правилника, највише птица (преко 160 врста), затим сисара (око 30 врста), риба (преко 20 врста) и представника херпетофауне (око 15 врста), изузев инсеката, чија фауна није довољно истражена и позната, тако да је тешко утврдити које врсте из списка насељавају ово подручје.

– Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива су дивље врсте које у природи тренутно нису угрожене у мери да им прети опасност да нестану или постану критично угрожене, а то су рањиве, ендемичне, индикаторске, кључне и кишобран врсте, реликтне, међународно значајне и заштићене дивље врсте, као и врсте које нису угрожене али се због њиховог изгледа могу лако заменити са строго заштићеним врстама.

– Контролисане врсте утврђене Уредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне („Службени гласник РС”, бр. 31/05, 45/05 – исправка, 22/07, 38/08, 9/10 и 69/11), од којих се на подручју Просторног плана налази око 80 врста биљака, десетак врста гљива, неколико врста лишајева и пет представника фауне.

– Врсте дивљачи и риба чије су коришћење или излов забрањени или ограничени на основу Закона о дивљачи и ловству („Службени гласник РС”, број 18/10) (већи број врста сисарске и пернате дивљачи под трајном заштитом лова или под ловостајем) и Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда („Службени гласник РС”, број 128/14) (сезонска или трајна забрана риболова, забрана излова испод прописане величине), односно прописима донетим на основу тих закона.

Заштита непокретних културних добара

У ширем смислу културно наслеђе Дунавског коридора је интегрални део европског културног наслеђа, што је својеврстан потенцијал за успостављање квалитетније међународне сарадње. Поред значаја за развој културе то је и потенцијал за развој културног туризма, кроз могућност укључивања у паневропске културне путеве.

У непосредном окружењу Дунава, налази се 1.186 објеката и материјалних остатака за које је потврђен или се претпоставља да могу имати карактер културног добра од општег значаја. До сада је од тога регистрован сразмерно мали део културног наслеђа, око 43% (140 категоризованих и 374 регистрованих непокретних културних добара), с тим да је удео категоризованих културних добара свега 11%. Удео евидентираних добара, тј. добара који уживају претходну заштиту је 58%.24

Степен угрожености и оштећења културне баштине и других материјалних вредности на читавом подручју до сада није систематски истраживан. Одржавање културних добара је посебан проблем услед непостојања планова управљања којима би се прецизирали услови њиховог коришћења и презентирања, тако да након обављених истражних и конзерваторских радова они обично бивају заборављени и убрзо запуштени. С обзиром на бројност археолошких налазишта њихова заштита је за сада непотпуна и недовољна, границе заштитних зона око културних добара нису дефинисане или се не поштују, што у многоме доприноси девастацији откривених остатака и њиховог препуштања зубу времена. С обзиром на бројност и разноврсност културног наслеђа и разлике у приступу и третману појединих типова добара, установљена је класификација и груписање према врсти добара и то на: археолошку баштину, историјска насеља или делове насеља, сакралне грађевине и остале сакралне споменике, фортификацијске грађевине, резиденцијалне комплексе, грађевине јавне намене и цивилне грађевине, народно градитељство – рурално наслеђе, индустријске и техничке објекте, историјско-меморијална подручја, вртну и парковску архитектуру, појединачне споменике и историјске записе и потопљена добра25.

За приказ стања и потребе даљих планских анализа издвојене су следеће просторне целине:

– западно-бачко Подунавље које обухвата приобални део територије Западнобачког управног округа у обухвату овог плана, тј. приобална насеља општина/градова Сомбор, Апатин, Оџаци и Бач (у даљем тексту: Зона 1);

– новосадска зона Подунавља која укључује приобална насеља општина Бачка Паланка, Беочин, преко Новог Сада и насеља у низводном правцу, до општине Стара Пазова (у даљем тексту: Зона 2);

– београдска зона Подунавља која обухвата приобална насеља у општини Стара Пазова, преко приобалних београдских општина, затим Панчева, Гроцке и Смедерева, до ушћа Велике Мораве у Дунав (у даљем тексту: Зона 3);

– браничевско Подунавље које обухвата приобална насеља општина Пожаревац и Велико Градиште (у даљем тексту: Зона 4);

– зона Ђердапа која обухвата приобална насеља општина Голубац и Доњи Милановац (у даљем тексту: Зона 5);

– тимочка зона Подунавља која обухвата приобална насеља општина Кладово и Неготин (у даљем тексту: Зона 6).

Табела I-4: Систематизација броја и стања категоризованих, регистрованих и добара која уживају претходну заштиту, према зонама*

Зона	Врста добра	Локалитет – Категоризација заштите
		Категоризована културна добра		Регистрована добра	Добра која уживају претходну заштиту
		Културна добра од изузетног значаја	Културна добра од великог значаја
Зона 1	археолошка налазишта	-	-	-	(1)
	фортификацијске грађевине	-	-	-	-
	историјска насеља или делови насеља	-	-	(1) културно историјска целина центар Апатина	(1)
	сакралне грађевине	-	(1) споменик културе римокатоличка црква Св. Петра и Павла, Бачки Моноштор	(3)	-
	резиденцијални комплекси	(1) споменик културе Манастир Бођани	-	(1)	-
	народно градитељство – рурално насеље	-	-	-	-
	грађевине јавне намене и стамбене грађевине у градским насељима	-	-	(2)	-
	индустријски и технички објекти	-	-	(2)	-
	историјско-меморијална подручја и појединачни споменици	(1) знаменито место Батинске битке, Бездан	-	-	-
Зона 2	археолошка налазишта	(2) Чипска шума – Челарево, Калварија – Тителски плато	(4)„Турски шанац”, Бачка Паланка; „Градина” код Новог Раковца; „Калакача” код Бешке; „Михаљевачка шума” код Чортановаца	(4)	(61)
	фортификацијске грађевине	-	(2) споменик културе Стари Сланкамен и прост. култ. ист. целина Петроварадин;	-	-
	историјска насеља или делови насеља	(1) просторна културно -историјска целина градско језгро Сремских Карловаца	(2) прост. култ. ист. целина Јодна бања, Нови Сад и јеврејски комплекс објеката у Новом Саду	-	-
	сакралне грађевине	(4) споменици културе: Алмашка црква и Успенска црква, Нови Сад, Саборна црква, Сремски Карловци и црква Св. Николе – Стари Сланкамен	(12)	(5)	(25)
	резиденцијални комплекси	(3) споменици културе Манастир Беочин, Раковац, Патријаршијски двор	(2) споменик културе Манастир Ковиље прост. култ. ист. целина Дворац Марцибањи-карачоњи, Сремска Каменица	-	-
	народно градитељство – рурално насеље	1	2	1	3
	грађевине јавне намене и стамбене грађевине у градским насељима	-	(14)	(30)	(149)
	индустријски и технички објекти	-	-	(2)	(8)
	историјско-меморијална подручја/појединачни споменици	(3)	(2)/(3)
Зона 3	археолошка налазишта	(1) „Бело брдо” код Винче	-	(10)	(112)
	фортификацијске грађевине	(2) споменик културе Београдска тврђава и споменик културе Смедеревска тврђава	(1) споменик културе тврђава Ковин	2	-
	историјска насеља или делови насеља	(3) прост. култ. ист. целина Топчидер, Београд, Кнез Михајлова улица, Београд и подручје око Доситејевог лицеја, Београд	(4) прост. култ. ист.целина старо језгро Земуна, Београд, Косанчићев венац, Београд, Стара чаршија, Гроцка и Старо градско језгро Панчева	(2)прост. култ. ист. целине Скадарлија и Копитерева градина	(2)
	сакралне грађевине	(2) споменици културе Саборна црква, Стари Град, црква Св. Преображења, Панчево	(6)	(23)	(45)
	резиденцијални комплекси	(3) споменик културе Конак Кнеза Милоша и Конак Кнегиње Љубице, Београд и манастир Војловица, Панчево	-	(5)	-
	народно градитељство-рурално насеље	-	-	-	(7)
	грађевине јавне намене и стамбене грађевине у градским насељима	(1)	(33)	(158)	(47)
	индустријски и технички објекти	(1) споменик културе Илегална партијска штампарија, Београд	(4)	(9)	(28)
	историјско-меморијална подручја/појединачни споменици		(4)
Зона 4	археолошка налазишта	(1) Виминацијум, Костолац	(1) Ледерата, римско утврђење	(2)	(25)
	фортификацијске грађевине	-	(1) споменик културе средњевековни град Рам	-	(1)
	историјска насеља или делови насеља			(1)	(2)
	сакралне грађевине	-	-	(4)	(2)
	резиденцијални комплекси	-	-	-	-
	народно градитељство – рурално насеље	-	-	(1)	(40)
	грађевине јавне намене и стамбене грађевине у градским насељима	-	-	(1)	(18)
	индустријски и технички објекти
	Историјско- меморијална подручја и појединачни споменици
Зона 5	археолошка налазишта	(1) Лепенски Вир	-	(16)	(13)
	фортификацијске грађевине	(1) споменик културе средњевековна тврђава Голубац	-	-	-
	историјска насеља или делови насеља	-	-	-	(1)
	сакралне грађевине	-	-	(3)	(2)
	резиденцијални комплекси	-	-	-	-
	народно градитељство – рурално насеље	-	-	(1)	(11)
	грађевине јавне намене и стамбене грађевине у градским насељима	-	-	(2)	(17)
	индустријски и технички објекти	-	-	-	(1)
	Историјско-меморијална подручја и појединачни споменици	(1) споменик културе Трајанова табла, Текија
Зона 6	археолошка налазишта	(2) Понтес, Кладово и Караташ, Нови Сип	-	(7)	(1)
	фортификацијске грађевине	-	(1) споменик културе средњевековно утврђење Фетислам	-	-
	историјска насеља или делови насеља	-	-	(1) прост. култ. ист. целина ул. Маршала Тита, Кладово	-
	сакралне грађевине	-	-	(1)	(4)
	резиденцијални комплекси	-	-	-	-
	народно градитељство – рурално насеље	-	-	-	-
	грађевине јавне намене и стамбене грађевине у градским насељима	-	-	(1)	-
	индустријски и технички објекти	-	-	-	(3)
	Историјско- меморијална подручја и појединачни споменици	-	-	-	-

* Врсте добара разврстане су по следећем систему 1. Археолошка налазишта, 2. Урбане целине, 3. Сакралне грађевине, 4. Фортификацијске грађевине, 5. Резиденцијални комплекси, 6. Индустријски и технички објекти, 7. Народно градитељство, 8. Појединачни споменици и знаменита места

––––––––––––––

24 Преглед броја и статуса културних добара у зони коридора водног пута налази се у Аналитичко-документационој основи Просторног плана.

25 Поред потопљених археолошких налазипта која се разматрају у тој групи, овде се означавају локације потопљених бродова, авиона и других објеката из различитих историјских периода. На читавом подручју евидентирано је 19 оваквих локација, у смислу добара која су у режиму претходне заштите, за које се одређују мере заштите и услови коришћења простора.

3.1.7. Коришћење и уређење простора од интереса за одбрану земље и у ванредним ситуацијама

Подручје Просторног плана је својим већим делом у зони посебне намене граничног појаса са Републиком Хрватском (у дужини од око 138 km) и Румунијом (у дужини од око 230 km), у којем, у складу са Законом заштити државне границе („Службени гласник РС”, број 97/08), постоје ограничења која се односе на кретање и боравак лица, у дубини од 100 m дуж граничне линије на територији Републике Србије. Појас уз државну границу налази се под режимом контролисаног и ограниченог коришћења, у надлежности Министарства унутрашњих послова.

На подручју Просторног плана се налази више објеката и комплекса који су сврстани у следеће категорије: „перспективни”, „нису перспективни”, „предати на коришћење МУП-у Републике Србије у функцији контроле државне границе” и „Мастер план”26. За перспективне објекте и комплексе дефинисани су услови заштите кроз забрану или различите степене ограничења градње. Објекти предати МУП-у Републике Србије заштићени су условима које прописује то Министарство и око њих није предвиђен посебан режим заштите или ограничења градње.

Део подручја Просторног плана припада метрополском подручју Београд – Нови Сад са изразитом концентрацијом становништва, активности и капитала. Специфичност непосредног окружења подручја Просторног плана је присуство крупних привредних комплекса, рафинерија и индустријских зона и водопривредних, енергетских и инфраструктурних објеката (ХЕПС „Ђердап”, ТЕ-ТО Нови Сад, ТЕ-КО „Костолац А” и „Костолац Б”, мостови, луке и аеродроми и др). Угрожавање функционисања ових комплекса и објеката могуће је индустријским акцидентима, терористичким нападима и ратним разарањима, природним катастрофама и елементарним непогодама са значајним последицама по становништво, насеља, инфраструктуру и стање животне средине.

Подручје је изложено потенцијалном хазарду од елементарних непогода, у првом реду, опасностима од поплава и атмосферских непогода, одроњавања и клизања земљишта, пожара, земљотреса и др. Интензитет сеизмичког хазарда на подручју Просторног плана, за повратни период од 100 година, има средњу вредност 6,5° MCS.

––––––––––––––

26 Мастер план отуђења непокретности које нису неопходне за функционисање Војске Србије.

3.2. Потенцијали и ограничења

3.2.1. Водни пут и пратећа инфраструктура

Потенцијали у домену водног транспорта на Дунаву и пратеће инфраструктуре који нису у довољној мери искоришћени су: средишњи положај Републике Србије у оквиру Паневропског коридора VII; значајан део територије Републике Србије са

привредним капацитетима чије су сировине и производи предиспонирани за транспорт водним путевима гравитира Дунаву; добре везе Дунава са мрежом унутрашњих водних путева у Републици Србији и велике могућности повезивања водног транспорта са другим видовима саобраћаја; изразите могућности за развој мултимодалног саобраћаја са пратећом инфраструктуром; потенцијалне могућности проширења постојеће мреже унутрашњих пловних путева у Републици Србији, што би довело до повећања гравитационог подручја; велика концентрација туристички атрактивног природног и културног наслеђа, урбаних и руралних предела у приобаљу Дунава и његовом непосредном окружењу, посебно у зони Ђердапске клисуре; погодности за развој наутичког туризма; изградњом ХЕ „Ђердап 1” и ХЕ „Ђердап 2” остварен је веома поуздан систем за пловидбу на некада критичном току Дунава; и др.

Ограничења за развој водног транспорта на Дунаву су следећа: постојање 24 критична сектора на Дунаву од Бездана до Београда (детаљније приказано у глави II, пододељку 4.1. овог просторног плана), са недовољним ширинама или дубинама пловног пута при ниском водостају, морфолошки нестабилним деоницама, недовољним габаритима пловног пута код привременог моста у Новом Саду, и др; догађања на територији Републике Србије у протеклих 20 година и перманентни недостатак средстава за одржавање пловидбене инфраструктуре довели су до драстичног смањења промета роба, прекида улагања на одржавању водног пута, лошег стања лука и пристаништа и пратеће инфраструктуре, застарелости постојеће и недостатка савремене опреме, пропадања и застаревања флоте; досадашњи недостатак јасне државне стратегије и оријентације у области водног транспорта; неадекватни процеси и поразни ефекти приватизације лука, флоте и пратеће инфраструктуре; скромна мрежа путничких пристаништа и марина и неадекватна опремљеност већине ових објеката; неадекватно опремљени зимовници; недовољно развијена путна и железничка инфраструктура, што онемогућава адекватан развој мултимодалног саобраћаја и интегрисање различитих видова саобраћаја; ограничене могућности примене техничко-технолошких иновација; неадекватна институционална организованост; непостојање стабилних извора финансирања; недостатак стручних кадрова у свим областима водног транспорта и пратеће инфраструктуре; и др.

3.2.2. Водопривреда

Ток Дунава и приобаље располажу бројним потенцијалима за развој водопривреде, од којих се издвајају: хидроенергетски потенцијал Дунава већи од свих подунавских земаља (од укупно око 19,7 TWh/год. искористивог хидропотенцијала, потенцијалу Дунава припада око 8,35 TWh/год. или око 42%,) који се са око 7,08 TWh/год. већ користи у оквиру система ХЕ „Ђердап 1” и ХЕ „Ђердап 2”, са годишњом испоруком електроенергетском систему Републике Србије просечно око 23% енергије); могућност повећања потенцијала објеката ХЕ „Ђердап 1” и ХЕ „Ђердап 2” (обновом агрегата на ХЕ „Ђердап 1”, по динамици један агрегат годишње, и преласком ХЕ „Ђердап 2” на рад се елементима варијабилног рада, како би се добило више вршне енергије); могућност реализације ХЕПС „Нови Сад ”, чиме се може врло успешно остварити потпуно очување резервата природе Горњег Подунавља и Копачког рита са преливним насипима којима се управља најпожељнијим водним режимима тих влажних станишта; постојећа и потенцијална изворишта пијаће воде, од којих су нека регионалног значаја (Шалинац, Годомин, потез алувиона Ковин – Дубовац предвиђен за снабдевање Јужног Баната, итд.), као и бројна мања изворишта, за која често нема адекватне замене; системи за заштиту од спољних и унутрашњих вода – линијски системи заштите од великих (спољних) вода Дунава и системи за заштиту од унутрашњих вода; могућност проширења функција и обнове ХС ДТД; уређење водних режима који омогућава реализацију већих система за наводњавање врло квалитетног земљишта, са Дунавом као водозахватом (већи делови Војводине, Неготинска низија, Кључ, штићени делови иза насипа у зони ХЕ „Ђердап 1”); урбани и рурални развој и уређење предела приобаља реализацијом ХЕ „Ђердап 1”; могућност реализације топловодних рибњака у депресијама крај Дунава за производњу конзумне рибе и за производњу рибље млађи; достигнута II класа квалитета воде Дунава, као развојна компонента водног потенцијала; одличан и врло добар квалитет мањих водотока који се сливају са падина Северног Кучаја, Мироча, Дели Јована, Великог и Малог Крша, као и Нере и др.

Најважнија ограничења су следећа: веома неравномерни водни режими Дунава узводно од успора ХЕ „Ђердап” и његових најважнијих притока (проток Дунава на в.с. Бездан, у просеку око 5.000 m3/s, осцилира у опсегу око 800 m3/s и мање од тога, па до протока преко 18.000 m3/s, Q1% = 17.324 m3/s), с тим што ће се режими погоршавати; повећање великих воде, због каналисања Дунава у горњем току, искључења инундација и погоршања нестационарних феномена падавина услед климатских промена (због чега ће се преиспитати системи заштите од великих вода, јер постају мање поуздани од степена заштите са којом се рачунало, са вероватноћом од 1% и на хидролошким анализама од пре више од 30–40 година); све дужи периоди трајања малих вода (делом због климатских промена, делом због све већег захватања воде у узводним државама управо у маловодним периодима); угроженост изворишта лошом санитацијом насеља без ППОВ, депонијама које се лоцирају у зони хидрауличког утицаја на изворишта, испуштањем отпадних вода из индустрија без пречишћавања, непланском градњом у зони изворишта, чак и у ужој зони њихове заштите; физичка угроженост заштитних система од великих и од унутрашњих вода (појаве нелегалне градње и др.); засипање акумулације ХЕ „Ђердап 1” које доводи до стварања додатног успора у односу на оно из почетног „нултог” стања; недовољно одржавање система заштите приобаља; угроженост водног земљишта појавама непланске изградње, посебно дуж насипа брањеног приобаља, која може да омета примену мера одбране од поплава; подела надлежности на водопривредном простору Републике Србије и др.

3.2.3. Остали инфраструктурни системи

Саобраћај

Потенцијали развоја саобраћаја на подручју Просторног плана и непосредном окружењу инфраструктурног коридора водног пута Е80 – Дунав су: релативно развијена саобраћајна инфраструктура која обезбеђује квалитетну приступачност коридору и насељима; могућности за успостављање интермодалног транспорта; могућности за активирање регионалног и локалног железничког саобраћаја (уз бољу организацију и модернизацију капацитета); пројекти осавремењавања путне и железничке инфраструктуре и отклањање уских грла (посебно транзита кроз Београд изградњом нових мостова и комплетирање Београдског железничког чвора и др) што ће омогућити квалитетнију и ефикаснију повезаност коридора Дунава са окружењем; и др.

Ограничења развоја саобраћаја су: лоше стање путне мреже (посебно државних путева II реда и општинских путних праваца); неусаглашености капацитета инфраструктуре и транспортних потреба (посебно транзита друмског саобраћаја кроз подручје Београда, недостатак мостова, лоше стање и неизграђеност планиране железничке инфраструктуре, посебно обилазне везе на сектору од Винче ка Панчеву); недовољна интегрисаност свих видова саобраћаја у тачкама у којима постоје услови за интеграцију (нарочито на подручју Београда, што је везано за недовољне капацитете уличне мреже-мостова, нерешен систем шинског градско-приградског превоза, положај луке у Београду и др); недостатак квалитетних подсистема који би повезали све тачке трансфера путника на различите видове транспорта; неуједначена доступност различитим видовима саобраћаја свих делова подручја; и др.

Енергетика и енергетска инфраструктура

Потенцијали енергетске инфраструктуре заснивају се на: производњи енергије базираној на хидропотенцијалу Дунава, постојећем систему ХЕ „Ђердап”, и костолачко-ковинском лигнитском басену (што укључује и преостале резерве лигнита у сада затвореном копу „Ћириковац” од 119 милиона t, са повољним геолошким условима за подземну експлоатацију); добро развијеној преносној и дистрибутивној електроенергетској мрежи и објектима (уз неопходно одржавање и реконструкцију); развијеној мрежи гасоводне и нафтоводне инфраструктуре, посебно на подручју Војводине; коришћењу топлотне енергије из постојећих ТЕ „Костолац А и Б”, истраживању и коришћењу потенцијала ОИЕ и др; респективним подручјима за истраживање нафте и гаса (дрмљанска – подручје Стига, смедеревска и великоградиштанска депресија); планирана изградња и проширење гасоводне инфраструктуре, посебно са изградњом транснационалног гасовода „Јужни ток” кроз Републику Србију, као и продуктовода за транспорт деривата нафте на правцу Сомбор – Нови Сад – Панчево – Београд – Смедерево – Јагодина – Ниш; могућност продужења продуктовода од Сомбора ка Мађарској и Републици Хрватској; и др.

Основни проблеми и ограничења енергетике огледају се у: недовољном интензитету истраживања енергетских сировина; великој и нерационалној потрошњи енергије посебно електроенергије за грејне потребе, као и великој специфичној потрошњи енергије по јединици производа у индустрији; старости и технолошкој застарелости већине изграђених капацитета; недовољној заштити животне средине; нереалним ценама и паритету енергије; недостатку сопствених и иностраних средстава за развој енергетске инфраструктуре и повећање енергетске ефикасности; непотпуном законском оквиру и финансијским инструментима за коришћење ОИЕ, незадовољавајућој инфраструктури и веома ниском степену коришћења ОИЕ; и др.

Електронске комуникације и поштански саобраћај

Основни потенцијал развоја телекомуникација јесу постојећа магистрална мрежа оптичких каблова која се пружа дуж већине главних саобраћајница и постојећи каблови према главним градским центрима (Сомбор, Бачка Паланка, Нови Сад, Инђија, Београд, Панчево, Смедерево, Пожаревац, Бор и Неготин). Оваква мрежа је потенцијал за развој фиксне телефонске и интернет мреже.

Главно ограничење развоју електронских комуникација представља слаба развијеност приступне мреже, посебно у брдско-планинским и периферним деловима југоисточног подручја Просторног плана. Велико ограничење је и тежак планински терен дуж главних саобраћајница поред којих не постоје оптички каблови (Голубац – Доњи Милановац – Текија – Сип). Река Дунав, као велика природна препрека онемогућава слободан развој телекомуникационе мреже, чиме се она упућује на мостове (којих у планском подручју има свега 4, што је знатно мање од потреба). Услед тога је на две локације (град Нови Сад и Болеч–Иваново) положен оптички кабл по речном дну, уз одређена укопавања у приобалном делу, што је економски неисплативо и недовољно поуздано због могућих оштећења каблова код непажљивог сидрења бродова и одређених радова у речном кориту.

3.2.4. Привреда/економски развој и туризам

Привреда/економски развој

Потенцијали привредног развоја су: веома погодан географски и макро-саобраћајни положај у Коридору VII, започета међурегионална, прекогранична и суседска сарадња на различитим нивоима, инициране институционалне промене у домену управљања развојем локалне економије, заштите животне средине, уређењу пловног пута на заједничким секторима и др; релативно квалитетан високостручни кадар и остали људски ресурси, изграђени привредни, смештајни и услужни капацитети, крупна регионална инфраструктура (водни пут, луке и пристаништа, друмске саобраћајнице, железничке пруге, енергетски капацитети и инфраструктура, телекомуникације), природни ресурси, урбана насељска и комунална инфраструктура, социјални сервиси / јавне службе, дуга индустријска традиција, итд; хидроенергетски потенцијал Дунава (ХЕ „Ђердап 1”, ХЕ „Ђердап 2” и планирана РХЕ „Ђердап 3”), резерве угља у костолачко-ковинском басену веће од милијарду t, и минералне сировине (руде бакра, камен, шљунак и песак); пољопривредно земљиште и други ресурси од значаја за развој агрокомплекса и ланаца за производњу хране; као и природни ресурси и услови за развој туризма, дрвни фонд, водни ресурси, расположивост локација повољних за смештај производних погона, услужних садржаја и др.; могућности развоја малих и средњих предузећа (у даљем тексту: МСП) која би требало да запошљавају највећи део радне снаге и да буду фактор раста ефикасности привреде и квалитета производа и услуга; започети процес проширивања и инфраструктурног опремања привредно-индустријских зона од регионалног значаја омогућава повољне услове за могућу селективну реиндустријализацију, развој туризма и транспорта (у свим градовима/насељима на подручју Просторног плана где постоје индустријски/привредни локалитети који се више не користе – браунфилди, као и нове локације предвиђене урбанистичким плановима); значајни земљишни потенцијали за формирање већих пољопривредних поседа (преко 100 hа), са адекватним системом за наводњавање и применом агротехнике, уз мере подршке економске и пореске политике; и др.

Најважнија ограничења за развој привреде су: депресирана привредна ситуација са високом стопом незапослености, малом конкурентношћу, ниским нивоом инвестирања и опремљености, крупне територијалне разлике у нивоу развијености, недоступност финансијских средстава и неповољни услови финансирања, слаба предузетничка култура, релативно неповољна демографска структура, одлив кадра, недовољно изграђена и развијена инфраструктура; строги услови и стандарди заштите животне средине и све строжи услови прибављања сагласности за инвестициону активност на подручју националних паркова и других заштићених подручја (IBA, IPA, RAMSAR, и др.); неповољни енвајронментални утицаји неодговарајућег третмана и одлагања индустријског и рударског отпада, који укључују загађивање воде, подземних вода и земљишта и смањену доступност чистој води за пиће на многим деловима подручја Просторног плана (Костолачки енергетски и угљени басен, хемијско-рафинеријски комплекс у Панчеву, рафинеријски комплекс у Новом Саду, железара у Смедереву, експлоатација лапорца и производња цемента у НП „Фрушка гора”, Беочин, експлоатација лапорца код Голупца, експлоатација грађевинског камена, глина, шљунка и песка на више локација и др); релативно ниска квалификациона структура становништва и дефицит појединих специфичних занимања; диспаритет цена, уситњеност парцела, застарелост механизације пољопривредних произвођача; недостатак смештајних капацитета у туризму, низак квалитет услуга, недовољна изграђеност регионалне, локалне и насељске/комуналне инфраструктуре.

Пољопривреда

На подручју високоинтензивне пољопривреде и интегрисане економије основни потенцијали за развој пољопривреде су: равничарско подручје, плодно земљиште, повољни климатски услови, обиље воде, изузетно повољан географски положај, развијена саобраћајна и комунална инфраструктура, развијена мрежа снабдевања репроматеријалом и механизацијом, развијена прерађивачка индустрија у непосредном окружењу, близина тржишта урбаних центара и доступност услуга саветодавне службе и научно-истраживачких институција. Поред производње основних жита и уљарица, треба искористити могућности за развој: сточарства и пратеће производње крмног биља, стакленичке и њивске производње поврћа и лековитог и ароматичног биља, производње воћа и грожђа конвенционалном и органском методом, и малих производних програма, у садејству са развојем руралног, винског и туризма заснованог на природи, имајући у виду велики број заштићених добара изузетних еколошких вредности и туристичког потенцијала у приобаљу. Пашњаци и ливаде у окружењу и унутар заштићених подручја (II и III степена заштите) нуде могућности за развој пашњачког сточарства, укључујући узгој аутохтоних раса говеда и оваца и органску производњу млека, меса и прерађевина. Међу ограничењима за одрживо коришћење пољопривредног земљишта и развој пољопривреде издвајају се: деградација тла услед монокултурне производња жита и уљарица и неразвијеног сточарства, лоше функционисање хидромелиорационих система и присуство непречишћених отпадних вода у каналској мрежи, велики број ситних поседа породичних газдинстава неорганизованих у удружења и слабог инвестиционог потенцијала и преговарачке моћи у откупу, неразвијено предузетништво и социјална инфраструктура у малим руралним срединама.

На подручју урбане пољопривреде основни потенцијали свакако су: повољан географски положај, добри климатски и педолошки услови за производњу широког асортимана пољопривредних производа, посебно меса, млека, поврћа воћа и грожђа; саобраћајна приступачност и инфраструктурна опремљеност, развијени канали набавке инпута и пласмана, маркетинга и промоције и саветодавних услуга и близина тржишта велике апсорпционе моћи за пласман финалних производа и сировина за развијену прехрамбену индустрију. Већи број породичних винарија и погона за производњу ракија од воћа и грожђа, заједно са фрушкогорским и белоцркванским винаријама и познатим неготинским пивницама, пружа добру основу за развој „Винских путева Подунавља”. Поред производње свежих производа за масовно тржиште и прерађивачку индустрију, куповну моћ потрошача у метрополском подручју, која омогућава пласман производа вишег нивоа квалитета, треба искористити за јачање производње органских и других производа из тзв. малих производних програма на породичним газдинствима и то комбиновано са туризмом заснованим на природи у еколошким оазама у периурбаном подручју. Основна ограничења за одрживо коришћење земљишта и развој пољопривреде су: заузимање и уситњавање плодног пољопривредног земљишта у великим градовима и дуж главних саобраћајница, загађење тла, воде и ваздуха од стране тешке индустрије и рударства, лоцираног у близини великих комплекса пољопривредног земљишта у Београду, Панчеву, Пожаревцу и Смедереву, лоше функционисање хидромелиорационих система и нерешено питање пречишћавања отпадних вода, спорост у процесима реструктурирања и приватизације пољопривредних комбината и задруга, нерегулисани власнички односи, неразвијено предузетништво и удруживање пољопривредних произвођача.

Планинско подручје, са економијом базираном на природним ресурсима има потенцијале у хетерогеним природним условима, који пружају могућност понуде широког асортимана квалитетне хране, високе здравствене вредности, произведене у системима традиционалне, интегралне и органске пољопривреде. Посебно је значајна вековна традиција у производњи квалитетних прерађевина од млека и меса у брдско-планинском делу и производња грожђа и чувених вина на Фрушкој гори, у јужном Банату, Кључу и Неготинској низији (уз изградњу система за наводњавање) Ако се несумњивим пољопривредним потенцијалима додају велике могућности развоја одрживог туризма и пратећих делатности и интензивирање прекограничне и регионалне сарадње, уз могући значајнији повратак млађих људи из иностранства, постоји реална основа за унапређење пољопривреде и руралног развоја ове области у времену које долази. Основна ограничења за развој пољопривреде и пратећих делатности су: слаб демографски потенцијал, недовољно обновљени и неизграђени системи за наводњавање и контаминација земљишта, законске рестрикције у погледу коришћења пољопривредних ресурса на подручју НП „Фрушка гора” и НП „Ђердап”, застоји у реструктурирању и приватизацији пољопривредних комбината, лоша старосна и образовна структура становништва на газдинствима, која успорава ширење савремених еколошких и маркетиншких стандарда у производњи, низак ниво удруживања и инвестиција у диверсификацију активности на газдинствима.

Шумарство

Шумски ресурси представљају значајан потенцијал одрживог развоја коридора водног пута и то потенцијал за очување станишта и биоразноврсности, уз могућност увећања степена природне стабилности и самообновљивости шума, као и уз могућност унапређења затеченог стања шума. Посебно је важно очување и активирање потенцијала обезбеђењем подршке за: одрживу експлоатацију шумских производа (пре свега дрвета) уз развој дрвно-прерађивачке индустрије; коришћење шума за научно-истраживачке, образовно-васпитне, спортско-рекреативне, ловне и друге сврхе; туристичку валоризацију шума које припадају категорији заштићених природних добара; организовано коришћење осталих шумских производа (јестивих гљива, лековитог биља, сакупљање и откуп шумских плодова, пужева и др); побољшање и увећање бројности и квалитета дивљачи у ловиштима; и др.

Развој шумарства релативизују поједина ограничења и то: недовољно регулисан правни статус површина под шумом; непознавање потпуног стања приватних шума; низак степен шумовитости са неповољним распоредом шума, заштитних појасева и заштитног зеленила; велика уситњеност и фрагментираност шумских поседа у приватном власништву; велика угроженост шумских екосистема од абиотичких и биотичких фактора; промене нивоа подземних вода које директно утичу на распоред и опстанак шумске и друге вегетације; неефикасан систем финансирања вишенаменског коришћења укупних шумских потенцијала, посебно националних паркова; непостојање стратегије развоја ловства; недовољна институционална и кадровска покривеност; недовољна активност у приступу одговарајућим фондовима развоја шумарства на међународном нивоу; неажурност у тренингу стицања знања о савременој улози шуме и потреби њеног интензивнијег очувања и заштите; и неефикасан систем управљања и финансирања вишенаменског коришћења укупних шумских потенцијала; као и појаве значајне деградације флоре настале уношењем брзорастућих канадских топола у форланде приобаља.

Туризам

Потенцијали развоја туризма („Еколошке зоне” и „Историјске зоне” Дунава) су: очувана природна средина; акваторија Дунава са атрактивностима разуђеног приобаља са рукавцима, каналима, адама и спрудовима која пружа могућност формирања рекреативних, односно малих водних путева са обе стране међународног водног пута; бројне погодне локације за сидришта, пристаништа и марине (посебно у зони укрштања Коридора VII и Коридора X код Бешке); повезаност Дунава са ХС ДТД, с којим представља јединствено хидрографско-пловидбено подручје у Европи; бројне културно-историјске манифестације и знаменитости, потенцијални визиторски центри на наутичком путу (у чијој близини се могу лоцирати пристаништа и за крузинг и за линијске путничке бродове који треба да представљају и организоване улазе – туристичко-информативне пунктове за зону непосредног окружења са туринг посетама атрактивним дестинацијама); бициклистичке и пешачке стазе дуж обала Дунава које представљају значајан, а инвестиционо скроман пројекат који је компатибилан рекреативној пловидби, а даје брзе и солидне економске ефекте у туризму; смештајни капацитети на водним објектима као и смештајни капацитети у приобалним градовима, рурални капацитети у селима и на салашима, у викенд насељима у приобаљу, ауто и наутичким камповима; могућности за уређење атрактивних туристичких локација у приобаљу (које могу да буду релативно конкурентне морима); могућности прекограничне сарадње у циљу обједињавања туристичке понуде, заједничке маркетиншке презентације; и др. Наведени потенцијали туристичке понуде дају изузетне могућности да се формирају тражени, међународно конкурентни туристички производи, односно портфолији туристичких производа који ће репрезентовати туристичким ресурсима богато приобаље Дунава (на удаљености до 100 km од пристаништа).

Ограничења са аспекта развоја туризма су: недостатак континуираних улагања у туристички сектор; недостатак смештајних капацитета; непостојање широког спектра програма (понуде) презентације природне и културне баштине осим оне везане за ловни туризам; утицај водних објеката већих габарита на безбедност пловидбе рекреативних пловила и чамаца на водном путу; административни поступак пријаве бродова лучким капетанијама и обавеза најаве руте кретања пловила са временским ограничењима (што је за странце наутичаре непријатно искуство када се има у виду карактер заједничког дела водног пута са Републиком Хрватском и Румунијом); напери, спрудови, плићаци и преграде речних рукаваца су при одређеном водостају невидљиви и представљају значајно ограничење и опасност за приобалну пловидбу мањих водних јединица ван обележеног водног пута; недостатак наутичке и комуналне инфраструктуре и инфо пунктова на обали и сл; неконтролисано изливање отпадних вода, као и депоније смећа и др; неуређеност мреже водних путева са којима је Дунав повезан, посебно мреже канала ХС ДТД; недовољан број образованих кадрова у туризму; непостојање информативних туристичких пунктова за дестинације, као ни адекватног промотивног материјала за страна тржишта; и др.

3.2.5. Становништво, насеља и социјални развој

Становништво

Као основни потенцијали становништва на подручју Просторног плана, истичу се: очување стабилног броја укупне популације захваљујући већем механичком приливу становништва у поједине делове планског подручја у широј зони утицаја већих градова (Београд, Нови Сад, Панчево и Смедерево), али и других мањих градских центара (Апатин, Бачка Паланка и др.), који традиционално привлаче имигранте и који су привукли знатан део избеглог и интерно расељеног становништва током деведесетих година прошлог века; побољшање образовне структуре укупног становништва, са релативно већим учешћем одраслог становништва које има средњошколско образовање као минимум стеченог нивоа образовања; пораст опште стопе активности и веће ангажовање женског становништва у радном контингенту; и значај дијаспоре и потенцијалних повратника из иностранства, како из групе старије популације, тако и млађег становништва, који у неким деловима планског подручја попут општине Кладово, пропорционално чине чак трећину садашњег становништва.

Ограничења демографског развоја подручја Просторног плана јесу: негативан природни прираштај и интензивирање неповољних демографских трендова даљим падом репродуктивног потенцијала и смањења броја деце; стагнирање броја становника и депопулација делова планског подручја низводно од Смедерева; неравномерна просторна дистрибуција становништва и његова изражена концентрација у окружењу државног и макрорегионалног центра; очекиван наставак тренда старења популације и смањења контингента младог становништва; и уситњавање домаћинстава и све раширенији самачки живот.

Мрежа насеља

Насеља на подручју Просторног плана посматрају се у контексту просторно-функцијских веза и односа који се одвијају у дунавско-савском развојном појасу Републике Србије, односно у дунавској развојној осовини.

Највећи потенцијални значај, не само на подручју Просторног плана, већ и у функционалној организацији Подунавља и Југоисточне Европе има београдско метрополско подручје који се огледа у његовој улози чворишта паневропских мултимодалних транспортних коридора – Коридора X и Коридора VII. Посматрано у односу на европско окружење, београдско метрополско подручје је чвориште панонско-подунавске европске развојне осовине (Беч–Будимпешта–Београд–Букурешт), примарне балканске моравско-вардарске развојне осовине (Београд–Ниш–Скопље–Солун–Атина) и западне посавско-панонске развојне осовине (Љубљана–Загреб–Београд). Будуће место и улога зависиће од: степена валоризације повољног саобраћајно-географског положаја (побољшање квалитета саобраћајних система свих видова); повећања степена конкурентности привреде; прилагођавања индустрије и услуга европском економском миљеу; привлачења иностраних инвестиција; од улагања у људски капитал који треба да развија привреду засновану на економији знања и др.

Поред тога што је дунавска развојна осовина у просторном и функцијском смислу издиференцирана и у планским документима препозната, основно ограничење развоја система њених центара и осталих насеља јесте што та осовина још не представља социоекономски кохерентну и функционално хомогену целину, услед недовољног функцијског капацитета појединих центара, као и недовољне и неквалитетне саобраћајне инфраструктуре, посебно регионалног нивоа. Такође, водни пут није валоризован системом лука и пристаништа који има квалитетну саобраћајну повезаност са ширим регионалним залеђем.

Социјални развој

Потенцијали социјалног развоја су: постојећа мрежа објеката социјалне заштите; временска доступност основних услуга јавних служби која по правилу не прелази границу од 45 до 60 минута; значај породице као оквира заштите рањивих група и подршка за њихов живот у природном окружењу.

Ограничења за социјални развој произилазе из општих друштвених услова, а тичу се: дефицита и дистрибуције материјалних средстава која се улажу у систем јавних служби; недовољне усклађености социјалне заштите са системима образовања, запошљавања, здравства, пензијског и инвалидског осигурања, информисања, културе, итд; и непотпуне сарадње јавног и непрофитног сектора и организација цивилног друштва, као и приватног сектора у превазилажењу дефицита служби социјалног старања.

3.2.6. Заштита простора

Заштита животне средине

За афирмацију заштите и очување квалитета параметара животне средине потенцијали су: одржавање и побољшање квалитета вода Дунава; повољан квалитет ваздуха (у односу на присуство СОх, ,SOх, NОx, таложних материја и чађи који се може сматрати релативно задовољавајућим, осим у близини градских центара и индустријских центара Београда, Панчева, Новог Сада, Пожаревца, Смедерева, као и индустријских зона Неготина и Костолца); могућност конкурисања код претприступних фондова ЕУ за успостављање интегралног мониторинга квалитета ваздуха у свим општинама коридора водног пута, посебно у зони индустријских постројења, енергетских објеката, бродоградилишта и лука; релативно повољан квалитет земљишта у Горњем подунављу; условно повољан квалитет животне средине на већем делу подручја, са појединачним тачкастим (индустријским), зонским (експлоатација сировина, енергетика) и линијским изворима загађивања (индустрија, саобраћајни коридори у зони водног пута); квалитетна животна средине у зони заштићених подручја природних вредности, која по својим карактеристикама улази у категорију незагађене животне средине; пораст еколошке свести грађана, невладиних организација у домену заштите; могућност успостављања интегралног управљања еколошким статусом Дунава достизањем високог степена сарадње свих подунавских земаља у имплементацији међународних конвенција, стратегија и планова.

Основна ограничења у погледу квалитета животне средине на подручју Просторног плана огледају се у: систематском загађивању вода Дунава индустријским, градским, канализационим и пољопривредним отпадним водама које садрже различите материје и једињења (нафта и уље, феноли, пестициди, тешки метали, пирит и др.); потенцијалним негативним ефектима хемијских удеса из SEVESO постpојења; цурењу опасних материја из инфраструктурних објеката и индустријских постројења у лукама и бродоградилиштима; загађивању вода Дунава услед претовара и утовара течних и расутих терета; значајној измени екосистема Дунава услед интервенција приликом уређења водног пута; локацијама градских, општинских и локалних депонија у непосредној зони водног пута и алувијалним наслагама Дунава, што директно утиче на загађење површинских и подземних вода, јер процедне воде атмосферског порекла, као и воде које настају у самом телу депоније током процеса разградње депонованог материјала формирају загађене филтратне воде које се не смеју евакуисати у природне реципијенте; непостојању система интегралног мониторинга квалитета воде реке Дунав, посебно на местима излива отпадних вода и на локацијама загађења из индустрије и енергетике; неконтролисаној примени хемијских и агротехничких мера који директно утичу на земљиште, а индиректно и на Дунав као реципијент; инфраструктурној неопремљености (посебно система за каналисање и пречишћавање отпадних вода); испуштању јаловине (из зона експлоатације минералних сировина) у локалне потоке у и ван граница Просторног плана чиме се посредно загађује Дунав тешким металима и пиритом; загађености подземних токова продуктима експлоатације минералних сировина; вишегодишњем загађењу вода Дунава остацима некадашњих бродова у речном кориту; и др.

Заштита природних вредности

Потенцијали за заштиту и одрживо коришћење природних вредности су: изузетна екосистемска и специјска разноврсност изражена кроз присуство различитих типова станишта, велики број врста у главним таксономским категоријама биљног и животињског света, богат фонд гљива, јестивог и лековитог биља, сисарске и пернате ловне дивљачи и комплексе добро очуваних ритских и брдских храстових и букових шума; водоток Дунава, који са својим адама, рукавцима и морфо-хидролошким елементима инундационе равни представља еколошки коридор, међународног ранга, који обезбеђује егзистенцију и миграције популација живог света и интензивну размену гена између њих; атрактивни и живописни предели изванредне амбијенталне разноликости и изузетни феномени геонаслеђа; заштићена подручја највећим делом међународног и националног значаја као и за заштиту предложена или планирана подручја; мултифункционалност заштићених подручја, пре свега националних паркова, чији природни садржаји и ресурси подржавају јавни интерес у области науке, образовања и културе и истовремено представљају основу одрживог развоја, пре свега пловидбе и производње електричне енергије, туризма, пољопривреде и органске производње хране, ограниченог коришћења минералних сировина и шума, риболова и др; вишеструки међународни значај природних вредности главних заштићених и за заштиту планираних подручја као што су Горње Подунавље, Фрушка гора, Ковиљско-петроварадински рит, Тителски брег, одсек сремског лесног платоа, Делиблатска пешчара, Ђердап, Мала Врбица; претежно успешна и напредна искуства управљача заштићених подручја на чувању, одржавању и презентацији вредности тих подручја, покретању иницијатива за њихово планско уређење, коришћењу природних ресурса који су им поверени, развијању сарадње и партнерства са локалним становништвом и привредним субјектима; започети припремни послови на формирању европске еколошке мреже Natura 2000; заинтересованост институција, привредних субјеката и удружења из области културе, науке, просвете, спорта, туризма, пољопривреде, лова и риболова да своју делатност, односно активности организују на заштићеним подручјима.

Ограничења заштите природе и природних вредности су: недовољна опремљеност заштићених подручја центрима за посетиоце, улазним уређеним стазама и видиковцима, елементима уређења и приказивања биолошких, геолошких, геоморфолошких и других вредности, информацијама о вредностима које се штите и упутствима за посетиоце и локално становништво о начину њиховог очувања и правилима унутрашњег реда; непотпуна туристичка валоризација и презентација заштићених подручја; појаве бесправне изградње објеката, посебно у приобалним зонама градова и насеља уз Дунав, и непотпуна покривеност урбанистичким плановима дуж коридора водног пута; знатно учешће приватног и црквеног власништва на непокретностима и повраћај државних шума цркви; нерешен проблем интензивног друмског саобраћаја у појединим заштићеним подручјима (првенствено на Фрушкој гори, а затим и у Ђердапу); експлоатација камена на осетљивим и са становишта утицаја на предео и укупну слику и доживљај заштићеног подручја неподесним локацијама; недовољна подршка органа локалне самоуправе управљачима заштићених подручја у заснивању и продубљивању сарадње са становништвом и одржавању чистоће и реда; недовољна материјално-финансијска и кадровска оспособљеност управљача заштићених подручја за спровођење планова и програма управљања и обављање законом утврђене делатности, посебно у домену чуварског надзора (шуме, лов, риболов), обезбеђења правила унутрашњег реда и реализације пројеката реинтродукције биљака и животиња, санације деградираних површина, уређења и презентације природних вредности.

Заштита непокретних културних добара

Подручје располаже са непокретним културним добрима од изузетног (31) и великог значаја (89), али и регистрованим и евидентираним добрима, која представљају потенцијал за афирмацију планског подручја као туристичке дестинације. Културно наслеђе Дунавског коридора, као интегрални део европског културног наслеђа, представља потенцијал за успостављање квалитетних међународних веза. Поред значаја за развој културе то је и потенцијал за развој туризма, посебно културног туризма, укључивањем у паневропске културне путеве на основу примера заједничког наслеђа и прожимања културних утицаја.

Ограничења се манифестују у недовољној заштити, конзервацији и обнови културних добара у протеклом периоду, недовољно интегрисаној заштити и презентацији и неразвијеној интерпретацији културне и природне баштине, незадовољавајућој уређености ванградских добара (посебно археолошких налазишта, цркава и сеоског етно наслеђа у забаченим планинским селима). Одржавање културних добара је посебан проблем услед непостојања планова управљања којима би се прецизирали услови њиховог коришћења и презентирања, тако да након обављених истражних и конзерваторских радова они обично бивају заборављени и убрзо запуштени. С обзиром на бројност археолошких налазишта, заштита је за сада непотпуна и недовољна, границе заштитних зона око културних добара нису дефинисане или се не поштују, што у многоме доприноси девастацији откривених остатака и њиховог препуштања зубу времена.

3.3. SWOT анализа

На основу анализе потенцијала и ограничења подручја Просторног плана и сагледавања концепције развоја посебне намене, издвојене су основне снаге, слабости, могућности и претње будућем развоју коридора водног пута Дунава (Табела I-5).

Табела I-5: SWOT анализа

СНАГЕ (постојеће)	СЛАБОСТИ (унутрашње)
– Компаративне предности средишњег саобраћајно-географског положаја Републике Србије у оквиру Паневропског коридора VII. – Економичност изградње и одржавања водног пута у односу на железничке пруге и друмске саобраћајнице. – Водни ресурси – највећи хидроенергетски потенцијал Дунава на току кроз Републику Србију у односу на све друге подунавске земље; ХЕ „Ђердап 1” и ХЕ „Ђердап 2” – један од највећих и најпродуктивнијих система у Европи који, такође, доприноси поузданости система за пловидбу на некада критичном току Дунава. – Постојећа саобраћајна инфраструктура, у првом реду мрежа путева, са наглашеним могућностима за интермодални саобраћај на простору градова, општине Ковин, а у нешто мањој мери и на простору усмереном ка луци у Прахову. – Значајни капацитети производње угља и електричне енергије. – Индустријска традиција и изграђени привредни капацитети (за прераду хране, енергетски, металски, хемијски); раст МСП; смањење пореских и царинских трошкова за пословање у слободним зонама. – Погодности за пољопривредну производњу – локална традиција у пољопривреди, значајни прерађивачки капацитети и развој пратећих делатности на газдинствима и у руралном/ периурбаном окружењу (туризам). – Шумско богатство, посебно у заштићеним подручјима и форланду Дунава и потенцијал за ловну производњу и заштиту дивљачи. – Изузетан туристички потенцијал – велико богатство туристичких ресурса, еколошке очуваности, вредности културне и природне баштине и релативно повољна приступачност дестинацијама. – Диференцираност на туристичке зоне: еколошку (ритска зона Подунавља) и историјску (Доње Подунавље). – Могућност растерећења међународног водног пута установљавањем „малих водних путева” /за рекреативну пловидбу. – Људски потенцијал – стабилна величина укупне популације и њена образовна структура. – Незагађена животна средина у зони НП „Ђердап” и других заштићених и предвиђених за заштиту подручја природних вредности и побољшан квалитет воде Дунава на току кроз Републику Србију. – Вишеструки међународни значај природних вредности главних заштићених и за заштиту планираних подручја: Горње Подунавље, Фрушка гора, Ковиљско-петроварадински рит, Тителски брег, одсек сремског лесног платоа, Делиблатска пешчара, Ђердап, Мала Врбица. – Историјски локалитети и културно-историјски споменици у приобаљу Дунава, посебно у зони Ђердапске клисуре.	– Недовољна искоришћеност потенцијала међународног водног пута реке Дунав за развој саобраћајне привреде и туризма. – Лоше стање лука и пратеће инфраструктуре, скромна мрежа и неадекватна опремљеност путничких пристаништа и марина; делимична развијеност информационог система у транспортној и лучкој делатности. – Неуједначени услови функционисања и недостатак интегрисаности различитих видова саобраћаја, неповољна расподела саобраћаја по видовима у робном и путничком транспорту, што је праћено недовољном развијеношћу путне и железничке инфраструктуре (нарочито идући низводно од ушћа Млаве у Дунав), лошим стањем постојеће железничке инфраструктуре која је девастирана и са малим осовинским притиском, као и категоризацијом пруга неусклађеном са категоризацијом лука. – Низак степен енергетске ефикасности, како у производњи, преносу, тако и у дистрибуцији и потрошњи; старост енергетских објеката, опреме и мреже. – Недостаци телекомуникационе инфраструктуре, нарочито на потезу Голубац – Доњи Милановац – Текија – Сип, чиме се смањује поузданост система за информације о водостају и климатским условима на водном путу. – Нерешен проблем комуналних депонија и управљања отпадом и латентни проблем управљања флотацијским депонијама (у непосредном окружењу НП „Ђердап”). – Слаба конкурентност привреде, нетрансформисана привредна структура, застарелост технологија, пад инвестиција, транзицијска рецесија ојачана светском финансијском и економском кризом. – Слаб инвестициони потенцијал пољопривредних газдинстава, недовољно повезивање у ланцу производње, прераде и пласмана великог броја ситних произвођача и неразвијена локална партнерства. – Неодржавање хидромелиорационих система и недовољна примена наводњавања. – Изложеност шумских екосистема пожарима и њихова осетљивост на појаве биљних болести и штеточина (Делиблатска пешчара, Ђердап, Фрушка гора). – Непотпуна туристичка презентација и интерпретација природног и културног наслеђа. – Недовољно природно обнављање и погоршана старосна структура укупног становништва; депопулација подручја низводно од Смедерева. – Пасиван положај грађана и корисника у систему социјалне заштите. – Проблеми животне средине због загађивања вода Дунава индустријским, градским, канализационим и пољопривредним отпадним водама и загађеност подземних токова продуктима експлоатације минералних сировина.
МОГУЋНОСТИ (развојни потенцијали)	ПРЕТЊЕ (развоју)
– Повећање водног транспорта производа значајних привредних подручја Републике Србије која гравитирају Дунаву као конкурентне алтернативе копненом саобраћају и могућност да се Дунавом одвијају фреквентни робни токови са земљама Западне, Средње и Источне Европе, Средоземљем и земљама Блиског и Далеког Истока. – Повећање капацитета инфраструктуре дуж Коридора VII; повећање гравитационог подручја Дунава проширењем постојеће мреже унутрашњих пловних путева у Републици Србији. – Развој мултимодалног саобраћаја са пратећом инфраструктуром. – Интереси земаља у региону за развој регионалне транспортне мреже; рационализација транспорта, висока продуктивност рада, снижење трошкова транспорта. – Реконструкција и проширење система каналисања отпадних вода са реализацијом ППОВ. – Ревитализација и проширење система за заштиту од спољних и унутрашњих вода на току Дунава и ХС ДТД. – Mогућност коришћења обновљивих извора енергије (хидроенергија, биомаса, енергија ветра, геотермална енергија, соларна енергија). – Активирање постојећих и изградња нових привредних/индустријских зона, слободних зона, и подршка интензивном отварању нових предузећа, уз посебну погодност да се у неким зонама око већих насеља (Смедерево, Кладово, Прахово, итд.) лоцирају профитабилне индустрије које се ослањају на јефтин речни транспорт. – Либерализација извоза пољопривредних производа у оквиру ССП са ЕУ, CEFTA, EFTA, билатералних споразума о слободној трговини (Русија, Белорусија, Турска) и раст тражње за органским, традиционалним и производима познатог географског порекла. – Уређењем водних режима могуће је реализовати и веће системе за наводњавање врло квалитетног земљишта, са Дунавом као водозахватом (Неготинска низија, Кључ, штићени делови иза насипа у зони ХЕ „Ђердап 1”). – Успостављање система одрживог управљања шумама ради унапређења затеченог стања шума, увећања бројности и квалитета дивљачи. – Развој наутичког, културног туризма и других туристичких производа. – Потенцијали и могућности дијаспоре и повратника из иностранства за различите видове укључивања у привредни развој и унапређење животне средине (пренос знања и технологија, улагање у отварање нових капацитета, укључивање у изградњу туристичке инфраструктуре и сл.). – Интеррегионална, суседска и прекогранична сарадња и реализација заједничких пројеката кроз партнерства, средства различитих европских фондова; заједнички инвестициони пројекти подунавских земаља у оквиру Дунавске конвенције и Дунавско-карпатског програма. – Мултифункционалност заштићених подручја природних и културног наслеђа, чији ресурси подржавају јавни интерес у области науке, образовања и културе и истовремено представљају основу одрживог развоја, пре свега туризма, пољопривреде и органске производње хране, ограниченог коришћења минералних сировина и шума, риболова и др. – Могућност побољшања квалитета животне средине коришћењем претприступних фондова ЕУ за успостављање интегралног мониторинга квалитета ваздуха и земљишта, посебно у зони индустријских постројења, енергетских објеката, бродоградилишта и лука., као и кроз коришћење Програма помоћи UNECE за примену Конвенције о прекограничним ефектима индустријских удеса и системско управљање заштитом од удеса кроз примену Закона о заштити животне средине и SEVESO директиве.	– Незавршен процес реорганизације лука, безусловна приватизација лука, флоте и пратеће инфраструктуре, недостатак средстава за одржавање и опрему; смањење обима лучких делатности; губитак стратешке позиције на Дунаву. – Недовољна улагања и непостојање стабилних извора финансирања водног транспорта и одржавања пловног пута што доводи до појаве уских грла са недовољним ширинама или дубинама пловног пута при ниском водостају, морфолошки нестабилним деоницама, недовољним габаритима пловног пута код привременог моста у Новом Саду, и др. – Наставак деградирања делова копнене инфраструктуре која утиче на поузданост услуге транспортовања и ограничава могућност интермодалности, недостатак стратегије и недовољно улагање у модерне технологије транспорта и развој интермодалности, праћен одсуством претходних студија оправданости за предвиђене локације логистичких центара. – Задржавање енергетских производних објеката са застарелом технологијом као великих загађивача животне средине. – Ограничени финансијски ресурси за потребе инвестиција и одржавања енергетских капацитета и за иницирање оснивања и изградње индустријских зона и паркова, као и неразвијени модалитети јавно-приватног партнерства у активирању и коришћењу ресурса, инвестицијама, промоцији извоза и др. – Неефикасан систем финансирања вишенаменског коришћења укупних шумских потенцијала, посебно заштићених подручја. – Небрига о тзв. водном земљишту, које обухвата одређен појас дуж водотока, посебно дуж насипима брањеног приобаља. – Незаштићеност водних ресурса од загађења и изградње привредних капацитета. – Недостатак континуираних улагања у туризам, недостатак смештајних капацитета, мали спектар програма презентације природне и културне баштине. – Неравномерна просторна дистрибуција становништва и његова изражена концентрација у окружењу државног и макрорегионалног центра. – Прекогранична загађења, слабости у спровођењу прописа у области заштите природних ресурса и животне средине. – Опасност од хемијских удеса из SEVESO постројења на подручју Плана – Бесправна изградња, посебно у приобаљу Дунава. – Недовољна заштита, конзервација и обнова културних добара, недовољна интеграција заштите и презентације и неразвијена интерпретација културне и природне баштине.

4. ЕКОНОМСКА, ДРУШТВЕНА И ЕКОЛОШКА
ОПРАВДАНОСТ ФУНКЦИОНИСАЊА И ДОГРАДЊЕ
ВОДОПРИВРЕДНОГ СИСТЕМА

Унапређење функционисања и уређење водног пута Дунава кроз Републику Србију као најважнијег Паневропског водног транспортног коридора, а истовремено и као еколошког, културног и туристичког коридора, усмерен је ка:

– економском повезивању Републике Србије и европских подунавских земаља (јачању прекограничне, трансрегионалне и транснационалне сарадње), уз повећање, како унутрашњег речног промета, тако и међународног транзита на коридору водног пута, односно уз повећање робног и путничког промета, чему ће допринети и опремање и уређење лука, специјализованих терминала, пристаништа и марина;

– успостављању равнотеже између речног и других начина превоза, као кључа успешне стратегије одрживог развоја транспорта;

– стварању предуслова за реализацију развојних интереса Републике Србије на подручју Паневропског коридора VII у оквиру саобраћајних, економских, културних и других облика интеграција у европске развојне токове;

– остваривању бржег уређења водног пута Дунава према међународним стандардима категорија VIс (на деоници од границе са Мађарском, p km 1.433, до Панчевачког моста у Београду, p km 1.167) и VII (на деоници под успором низводно од Београда до границе са Републиком Бугарском, p km 845), у складу са начелима европске транспортне политике у домену водног и мултимодалног, интермодалног и комбинованог транспорта, као и формирању и примени речних информационих сервиса речног информационог система;

– постизању већег степена конкурентности и квалитета пловног пута Дунава, односно пратећих садржаја и објеката у функцији безбедности пловидбе, водног и мултимодалног, интермодалног и комбинованог транспорта, наутике и др, при чему треба користити искуства држава с развијенијом мрежом водних путева, а у првом реду Савезне Републике Немачке и Краљевине Холандије, где трошкови превоза водним путем износе око 0,04 еur/t km; железницом 0,14 еur/t km и друмом 0,24 еur/t km, што даје однос трошкова 1,0:3,5:6,0. У Републици Србији унутрашњи водни транспорт учествује са само око 7%, а у земљама Средње и Западне Европе од 20% до 30% у укупном промету роба тих држава. Претпоставља се да ће са уређењем водног пута и стабилизацијом економских услова учешће унутрашњег водног транспорта у укупном робном транспорту расти и приближити се европском просеку;

– одржавању капиталне водопривредне инфраструктуре (ХЕ „Ђердап 1” и ХЕ „Ђердап 2”, ХС ДТД, система и објеката за заштиту од вода и др) у функционалној вези са категоријама водног пута Дунава;

– очувању природних и других вредности и валоризацији потенцијала овог коридора, као дела Подунавља у Републици Србији, за развој локалних заједница у приобалном појасу, са адекватно прилагођеним системом управљања развојем, заштитом животне средине, применом RIS-а и др.;

– одржавању и побољшању система за заштиту од вода, наводњавање, одвођење површинских вода са пољопривредних земљишта повољних природних обележја, побољшање водног режима земљишта под шумском вегетацијом, урбани и комунални развој градова и насеља који гравитирају Дунаву, као и заштиту вода;

– развоју система за наводњавање пољопривредног земљишта (синхронизовано са ХС ДТД) и повећању пољопривредне производње као једне од стратешких грана развоја укупне економије Републике Србије;

– развоју сарадње у области културе и наутичког туризма, презентацијом културног наслеђа и атрактивних туристичких потенцијала, уређењем постојећих и изградњом нових марина и пристаништа у најатрактивнијим зонама Дунава кроз Републику Србију;

– унапређењу заштите животне средине обезбеђењем еколошки прихватљивог утицаја пловног пута и примене мера заштите; и

– поштовању претходних студија оправданости (које су урађене или су у току) за поједине деонице пловног пута и пратеће садржаје водног пута (као што је Претходна студија оправданости са генералним пројектом за нову луку у Београду), за локације интермодалних чворова и др., како би се прецизније одредиле локације и доказала техничка, економска, просторна, еколошка и друштвена оправданост изградње ових садржаја.

II. ПРИНЦИПИ, ЦИЉЕВИ И КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

1. ПРИНЦИПИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА И УРЕЂЕЊА
СИСТЕМА

Међународни водни пут Е80 Дунав располаже значајним, али недовољно искоришћеним потенцијалима за одрживи развој Републике Србије. Основни принцип просторног развоја у домену саобраћаја је ефикасније коришћење положаја Републике Србије на ширем подручју „укрштања” Паневропског (водног) Коридора VII и Паневропског (друмско-железничког) Коридора X, што најпре захтева хармоничан развој свих видова транспорта, комплетирање постојећих и изградњу адекватних терминала за мултимодални, интермодални и комбиновани саобраћај, стимулисање мултимодалних и транспортних технологија и др. Стратешки циљ Републике Србије у спровођењу политике приближавања ЕУ, када је у питању Паневропски коридор VII, јесте стварање услова за интензивирање, унапређење и развој водног транспорта на Дунаву и другим унутрашњим водним путевима у Републици Србији и његову интеграцију са осталим видовима транспорта. Реализацијом овог циља омогућиће се јачање конкурентности и интегрисани транспорт роба са ЕУ дуж најзначајнијег водног коридора Европе.

Принципи одрживог развоја коридора водног пута засниваће се на:

– развоју основних техничко-технолошких подсистема водног транспорта: водних путева, речне флоте, лука и пристаништа и других садржаја (у складу са међународним стандардима), док ће се основна начела рада лука заснивати на јавном карактеру лучких капацитета и доступности свим корисницима, либерализацији тржишта лучких услуга, осигурању високих стандарда сигурности и заштите животне средине;

– економској исплативости, друштвеној оправданости и еколошкој прихватљивости;

– интеграцији са окружењем и другим видовима саобраћаја – развојем терминала мултимодалног транспорта у лукама и њиховим укључивањем и интеграцији у националну и међународну саобраћајну мрежу;

– бољој прерасподели транспорта у корист речног превоза;

– усмерености ка корисницима, обезбеђењу доступности, повећању конкурентности, транспортној ефикасности и атрактивности водног транспорта, посебно у светлу међудржавног, регионалног и субрегионалног повезивања;

– усклађеном развоју са плановима суседних земаља и Европе као целине, као и интензивирању прекограничне сарадње Републике Србије са Републиком Хрватском и Румунијом у решавању питања која намеће развој, заштита и уређење водног пута на заједничким деоницама;

– релативизацији конфликата у развоју водног пута и осталих аспеката водопривреде , као и у односу на остале секторе, а на принципима рационалног коришћења и уређења простора и заштите животне средине;

– развоју наутичког и других еколошких видова туризма уз унапређење и одрживо коришћење природног и културног наслеђа приобаља; и др.

Принципи уређења и доградње пловног пута и других водопривредних система су: ефикасност, безбедност и економичност система и њихова усмереност ка кориснику; одрживо коришћење и унапређење функција водопривредних система; интегрални приступ уређењу коридора водног пута и пратећих садржаја, који укључује аспекте речног инжењеринга, екологије, навигације и економије (уз сагледавање примера добре праксе); интегрисаност са окружењем и другим видовима саобраћаја; квалитетно надгледање и управљање системима, посебно мониторингом промена у коридору водног пута; имплементација утврђених правила за побољшање услова пловидбе; и др.

Основни циљеви дугорочног развоја, коришћења и уређења подручја Просторног плана су:

1) подизање квалитета и конкурентности водног пута Дунава и везе са мрежом унутрашњих пловних путева (кроз квалитетније одржавање и отклањање ограничења пловног пута, технолошку модернизацију система обележавања и пловидбене сигнализације, виши ниво квалитета услуге у лукама, маринама и др.);

2) обезбеђење просторних услова за изградњу, реконструкцију, опремање и функционисање водног пута са пратећим садржајима, и за развој осталих паневропских, магистралних и регионалних инфраструктурних система у коридору Дунава;

3) интегрисани развој водног пута, других саобраћајних система и окружења, и то са два аспекта: интеграције и веће улоге водног пута Дунава у побољшању саобраћаја у окружењу, а преко тога и утицаја на привредни и социјални развој подручја; и алтернације и повећања улоге остале мреже водних путева (пре свега ХС ДТД) у унутрашњем саобраћају, са циљем стављања у функцију и ефикаснијег повезивања са Дунавом;

4) јачање функцијске интеграције и трансграничне сарадње урбаних центара и привредних активности (нарочито водопривреде, енергетике, пољопривреде, индустрије и туризма) у коридору Дунава;

5) ублажавање развојних, физичких (просторних) и еколошких конфликата водног пута, Дунава (коридора) и водопривреде са просторним развојем и заштитом ресурса и наслеђа у зони непосредног утицаја коридора водног пута; и

6) заштита животне средине и одрживо коришћење природног и културног наслеђа за развој туристичких дестинација и наутичког туризма у коридору Дунава.

2. ОПШТИ И ОПЕРАТИВНИ ЦИЉЕВИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

Водни пут и пратећа инфраструктура

Општи циљеви развоја пловидбе и водног транспорта на Дунаву кроз Републике Србију су: повећање конкурентске способности водног транспорта у односу на друге видове саобраћаја побољшањем перформанси, обезбеђењем веће ефикасности и економичности транспорта роба и путника; интеграција Паневропског коридора VII на делу кроз Републику Србију у Трансевропску транспортну мрежу; успостављање чвршће сарадње измећу Републике Србије и држава садашњих и потенцијалних корисника Коридора VII у области водног транспорта; уређење и опремање водног пута пратећим садржајима (по европским стандардима) и остваривањем боље везе са Коридором X (у домену железничког и друмског транспорта) у циљу постизања веће конкурентности и квалитета; успостављање трајног партнерства приватног и јавног сектора у погледу организације унутрашњег водног транспорта, развоја и унапређења пратеће инфраструктуре; стварање услова за развој мултимодалног саобраћаја; смањење могућих негативних утицаја водног транспорта и система за одбрану од поплава на животну средину; и оспособљавање кадрова за рад у области водног транспорта за примену софистицираних економских, технолошких и техничких решења.

Услови пловидбе морају се ускладити са европским стандардима и плановима развоја водног пута и транспорта, што подразумева следеће оперативне циљеве:

– одржавање, рехабилитацију и унапређење водног пута и пратеће инфраструктуре на Дунаву;

– примена регулативе и стандарда ЕУ и предузимање активности ради обезбеђења одговарајућих карактеристика пловних путева и транспортне инфраструктуре;

– остваривање пловидбених услова према међународним стандардима који подразумевају да се Дунав на току кроз Републику Србију налази у категорији VIс (на деоници од српско-мађарске границе, p km 1.433, до Панчевачког моста у Београду, p km 1.167) и VII (на деоници под успором низводно од Београда до границе са Републиком Бугарском, p km 845);

– уређење речног корита Дунава ради уклањања ограничења на 24 деонице са недовољним габаритима пловног пута; уређење обала и акваторија у циљу обезбеђења површина за лучке делатности, ремонтне и радове на градњи бродова, зимовнике, склоништа и сидришта, наутичке садржаје итд.;

– рехабилитација и модернизација лука превасходно за: прихватање мултимодалног, интермодалног и комбинованог саобраћаја (потребна инфраструктура, капацитети, опрема, добра веза водног пута са мрежом друмских и железничких саобраћајница); подизање квалитета услуга (места за снабдевање горивом и питком водом, места за одлагање течних и чврстих отпадних материја из бродова, места за прихват опасних материја у функцији безбедности пловидбе и заштите од загађења пловних путева); превоз путника; и др.;

– развој ефикасних мултимодалних приступних чворова, уређењем постојећих и изградњом нових терминала за потребе обављања мултимодалног саобраћаја, афирмацијом и унапређењем контејнерског и Ro-Ro саобраћаја;

– развој бродоградилишта и пратеће индустрије за изградњу, поправку и опремање бродова, као и обезбеђење адекватних капацитета за интервенције у водном путу;

– обезбеђење школованих кадрова упознатих са савременим технологијама у бродоградњи за рад у бродоградилиштима;

– модернизација транспорта на унутрашњим пловним путевима, постепеним искључивањем застареле и модернизацијом преостале флоте (уз могућност интензивнијег ангажовања домаћих речних бродоградилишта), планирањем оптималног рада флоте, организацијом превоза и повећањем безбедности пловидбе;

– развој и унапређење терминала за путнички саобраћај и опремaње пристаништа за прихват туристичких бродова на локацијама са најатрактивнијим и најзначајнијим природним и културним наслеђем;

– разрада прописа који уређују зимовање пловила;

– проширење мреже марина за потребе наутичког туризма, утврђивањем размештаја локација за различите категорије марина и подстицањем приватног сектора за улагање у њихов развој;

– даљи развој RIS-a и њихова примена дуж водног пута;

– увођење информационо-управљачких система ради ефикаснијег коришћења постојеће инфраструктуре и економичнијег транспорта роба и путника; и

– успостављање одрживог, еколошки прихватљивог и међународно координисаног приступа управљању бродским отпадом на реци Дунав (безбедно прикупљање комуналног, комадног опасног и заосталог отпада од терета на локацијама трансфер станица у приобаљу, као и претовар отпада на засебна пловила; реализација система вињета за покривање трошкова елиминације отпада са пловила и др.).

Водопривреда

Општи циљеви у области водопривреде су интегрално коришћење, уређење и заштита вода и корита Дунава и његовог приобаља као посебног, вишенаменског, речног система, оптимално уклопљеног у окружење. Општи циљ подразумева: оптимално искоришћење хидроенергетског потенцијала Дунава на постојећим ХЕ; одржавање нивоа заштите од спољних великих вода Дунава вероватноће 1% на захтеваном нивоу, уз преиспитивање рачунских нивоа у складу са новим хидролошким подацима и са новом морфологијом корита, због засипања језера ХЕ „Ђердап 1”; одржавање система заштите од унутрашњих вода тако да буду испуњени критеријуми о минималном залегању нивоа подземних вода трајања 1% (0,8–1 m за пољопривредно земљиште, 2 m за мања насеља, 3 m за већа насеља); трајно решење снабдевања водом насеља са обезбеђеношћу не мањом од 97% и са нормама снабдевања које се користе у свету (250 L/становник/дан); заштита свих изворишта на подручју Просторног плана и у зони хидрауличког утицаја Дунава на београдски и новосадски водовод; санитација насеља развојем канализационих система са постројењима за пречишћавање отпадних вода.

Оперативни циљеви развоја водопривреде су:

– обнова агрегата ХЕ „Ђердап 1” по планираној динамици и побољшавање њихових радних перформанси, побољшање режима рада и правовремена обнова и побољшавање карактеристика агрегата ХЕ „Ђердап 2”;

– одржавање режима заштите тзв. водног земљишта у простору крај Дунава и његових заштитних система; уклањање свих објеката који су незаконито изграђени у том простору тако да нарушавају функционалност и смањују сигурност заштитних система и ометају реализацију будуће реконструкције насипа и оперативне одбране од поплава;

– резервисање потребног простора за радове на обнови, проширењу објеката и повећању проточности ХС ДТД који се налазе на Дунаву и у непосредном окружењу Просторног плана;

– завршетак реализације комуналне инфраструктуре и потпуна санитација насеља, посебно оних која су измештана и уређивана током изградње ХЕ „Ђердап 1” и ХЕ „Ђердап 2”, а у складу са захтевима који су постављени водопривредном дозволом;

– одржавање заштитних система од поплава према нормативима и њихова допуна тамо где долази до пробоја показатеља дефинисаних критеријумима заштите, са хитним санирањем свих недовољно поузданих делова I одбрамбене линије насипа (Голубац, Велико Градиште и др.), реконструкцијом и припремом насипа II одбрамбене линије и припремом касета за локализацију поплава у случају пробоја;

– стварање услова за наводњавање на земљиштима највиших бонитетних класа у брањеним приобаљима;

– заштита и одржавање у највишој класи квалитета мањих водотока у зони НП „Ђердап”. Стварање услова за управљање водним режимима у СРП Горње Подунавље у складу са еколошким потребама тог влажног станишта, укључујући и контролисано плављење делова резервата.

Остали инфраструктурни системи

а) Саобраћај

Општи циљеви развоја саобраћаја (полазећи од националних циљева развоја саобраћаја који су формулисани у Просторном плану Републике Србије) обухватају:

– постизање квалитетније доступности свим видовима превоза људи и добара;

– постизање већег степена интеграције градова/насеља на левој и десној обали Дунава кроз изградњу нових мостова, што би омогућило и веће могућности за успостављање веза између изграђених капацитета у лукама и пристаништима као чвориштима мултимодалног, интермодалног и комбинованог саобраћаја, односно интеграторима копненог и водног транспорта;

– довођење свих државних путева I и II реда и пруга у стање које омогућава брзе и ефикасне услуге (укључујући електрификацију);

– развој мултимодалног транспорта заснованог на економичности, оптимизацији транспортне мреже, повећању укупне транспортне ефикасности, високом нивоу квалитета транспортне услуге, смањењу трошкова, вишој еколошкој прихватљивости транспортног система;

– стварању законског основа за развој мултимодалног транспорта, планирање пројектовање и обезбеђивање финансијске подршке за развој терминала и потребних капацитета у различитим видовима саобраћаја и др.

Оперативни циљеви развоја мултимодалног транспорта су развој терминала мултимодалног транспорта (контејнерски, Ro/Ro, Hucke-pack), њихова интеграција у националну и међународну транспортну мрежу и рационална употреба капацитета грана и чворова транспортне мреже и саобраћајних средстава.

б) Енергетика и енергетска инфраструктура

Општи циљ је одрживи развој енергетике, усклађен са енергетским, економским, еколошким, просторним и другим локалним специфичностима.

Оперативни циљеви развоја енергетике и енергетске инфраструктуре су:

– утврђивање и задовољавање реалних енергетских потреба по елиминацији свих нерационалности у потрошњи, у складу са принципима рационалног коришћења енергије;

– повећање производње енергије и ослањање на сопствене изворе засновано на већем коришћењу угља, хидроенергије и обновљивих извора, као и на истраживању њиховог енергетског потенцијала;

– ревитализација, модернизација и доградња енергетске инфраструктуре за довољно, сигурно, квалитетно и економично снабдевање енергијом свих потрошача и подршку привредном развоју;

– повећање енергетске ефикасности у производњи, преносу, дистрибуцији и потрошњи енергије, доношењем и обавезном применом стандарда енергетске ефикасности и обезбеђењем подршке економских инструмената и организационих мера;

– гасификација подручја која доприноси економичнијем привређивању, заштити животне средине и природних добара;

– реално остварива заштита животне средине, полазећи од локалних извора загађења и постојеће опремљености индустријских и комуналних капацитета;

– доношење локалних програма (општине/градови) за штедњу енергије, енергетску ефикасност објеката и коришћење обновљивих извора енергије;

– заштита предвиђених коридора енергетске инфраструктуре, у првом реду електроенергетске мреже и будуће гасоводне мреже;

– едукација локалног становништва о неопходности штедње и рационалног коришћења енергије кроз добро осмишљене програме и демонстрационе пројекте и др.

в) Електронске комуникације и поштански саобраћај

Општи циљ је ефикасно функционисање свих врста телекомуникационих и поштанских услуга у функцији безбедне и несметане пловидбe бродова, функционисање пристаништа и транспортних услуга дуж водног пута, као и путничког саобраћаја и туризма.

Оперативни циљеви развоја телекомуникација и поште су:

– техничко осавремењивање постојеће телекомуникационе мреже у насељима и изградња посебне мреже радио система за слабије нaсељени део подручја;

– изградња технички квалитетне и поуздане телекомуникационе мреже, којом ће се постићи густина од 40 телефона на 100 становника, као и приступ интернету у свим деловима мреже (процена 25/100 становника);

– повећање процента покривености простора коришћења услуга мобилних телекомуникација;

– потпуна дигитализација радиодифузије; и

– подизање нивоа и унапређење квалитета поштанских услуга.

Привреда/економски развој и туризам

а) Привреда/економски развој

Општи циљ одрживог (социоекономског) развоја је привредни опоравак, јачање конкурентности економских сектора (посебно индустрије, пољопривреде и услуга), остваривање динамичног, одрживог и инклузивног раста, запошљавање и просперитет локалног становништва на основу мобилизације и јачања креативних ресурса (знања, високостручног кадра, научно-истраживачко-развојне инфраструктуре, иновација, улагања у истраживања и развој, мреже МСП и предузетништва), применом европских принципа индустријске политике и политике развоја предузетништва у складу са принципима одрживости и веће територијалне кохезије. Општи дугорочни циљ развоја индустрије је опоравак, одрживи развој чистије производње, јачање конкурентности и запослености обезбеђењем повољних општих, инфраструктурних и просторних услова, као и њена равномернија просторна дистрибуција, усклађена са потенцијалом подручја у целини и хармонизована са принципима нове индустријске политике ЕУ и директивама о трговању емисијама CO2, CCS (Carbon Capture and Storage), IPPC (Integrated Prevention Pollution Control), и др.

Оперативни циљеви развоја привреде су:

– максимално коришћење међународног водног пута за транспорт сировина и готових роба;

– формирање стабилне и развијене привредне структуре која ће дугорочно омогућити одрживо коришћење постојећих ресурса (природних и створених) и компаративних предности подручја;

– привредни опоравак и повратак динамичном, одрживом и инклузивном расту и полицентричном територијалном развоју заснованом на јачању креативних ресурса;

– побољшање пословног окружења и модернизација индустријског комплекса, подршка модерној, диверзификованој, конкурентној, ресурсно и енергетски ефикасној индустријској основи, развој иновативних high-tech делатности уз потребно реструктурирање потпуно усаглашено са ЕУ правилима конкурентности и принципима одрживости (повећање учешћа индустрије на око 25% БДП);

– обезбеђење просторних услова за изградњу индустријских/технолошких паркова и МСП;

– унапређење и изградња неопходне инфраструктуре за развој индустрије и МСП (саобраћајна, енергетска, комунална и друга инфраструктура);

– подстицање развоја туризма; и

– охрабривање социјалне одговорности корпорација и антиципирање и управљање променама.

б) Пољопривреда

Основни циљ развоја пољопривреде и коришћења пољопривредног земљишта јесте: конкурентна производња квалитетне и здравствено безбедне хране и сировина за прерађивачку индустрију, у складу са територијално хетерогеним природним, ресурсним, економским, социјалним и еколошким условима, на начин који обезбеђује: очување пољопривредног земљишта као интегралног природног ресурса, заштиту воде, ваздуха, биодиверзитета и природних предела, укључујући високовредна заштићена подручја, и допринос расту, запослености и квалитету живота локалних заједница.

Оперативни циљеви развоја пољопривреде и коришћења пољопривредног земљишта су:

– спречавање заузимања пољопривредног земљишта у непољопривредне сврхе, посебно у метрополском подручју и рубним зонама насеља уз обалу Дунава, успостављањем ефикасне контроле спровођења одговарајућих урбанистичких и просторно-планских мера;

– побољшање производно-економског потенцијала пољопривредног земљишта укрупњавањем земљишних поседа, изградњом и одржавањем система за одводњавање и наводњавање, спровођењем агромелиорација, уређењем ливада и пашњака, рекултивацијом земљишта деградираног експлоатацијом минералних сировина и коришћењем земљишта у складу са правилима добре пољопривредне праксе;

– заштита пољопривредног земљишта од ерозије, смањења нивоа органских материја у земљишту, сабијања, салинизације и клизишта поштовањем плодореда, комбинованом ратарско-сточарском производњом, успостављањем еколошки повољнијих односа измећу интензивних култура, травњака, шума и изграђених терена, усклађивањем начина обраде пољопривредног земљишта са нагибом терена и применом других еколошки прикладних агротехничких и заштитних мера;

– заштита пољопривредног земљишта, воде, ваздуха и климе од контаминације опасним и штетним материјама изградњом постројења за пречишћавање отпадних вода у насељима (према стандардима ЕУ), утврђивањем и применом урбанистичких стандарда уређења насеља и предела и лоцирања сточних фарми и прерадних капацитета, опремањем газдинстава савременим објектима и опремом за одлагање стајњака и силаже, редуковањем употребе минералних ђубрива и пестицида у биљној производњи, и другим мерама, у складу са законом;

– унапређење конкурентности пољопривредне производње подршком модернизацији и укрупњавању породичних газдинстава, убрзавању процеса прeузимања газдинстава oд странe младих пoљoприврeдника, унапређењу рада саветодавне службе, модернизацији прераде и пласмана пољопривредних производа, стандардизацији производње, удружењима произвођача и сл.;

– заштита генетског, специјског и екосистемског биодиверзитета, укључујући агробиодиверзитет – прихватањем специфичних производних пракси тзв. „пољопривреде ради заштите”, која доприноси очувању биљних и животињских врста и станишта са статусом законом заштићених природних вредности и реткости;

– унапређење производње, прераде и пласмана традиционалних пољопривредних производа, познатог/заштићеног имена порекла и квалитета (регионално брендирање/заштита порекла), у садејству са развојем руралног, еко-етно туризма, занатства и трговине, обновом и развојем сеоске архитектуре и инфраструктуре и неговањем предела културно-историјског наслеђа;

– успостављање и развој локалних партнерстава за спровођење интегралних развојних стратегија/програма, као и за јачање прекограничне и транснационалне сарадње у области пољопривреде, заштите природних ресурса и животне средине и одрживог регионалног развоја.

в) Шумарство

Општи циљеви заштите и коришћења шума, развоја шумарства и ловства су: очување и унапређење биодиверзитета и задовољење одговарајућих функција шума (еколошке, економске и социјалне), посебно у заштићеним подручјима, и вишенаменско коришћење потенцијала шумског подручја.

Оперативни циљеви су:

– рекултивација и оплемењавање простора (довођење у функционално стање) јаловишта;

– заштита земљишта од водне ерозије различитог типа;

– санација општег стања деградираних шумских екосистема;

– унапређивање затеченог стања повећањем површина под шумама и побољшањем шумске инфраструктуре;

– усаглашавање и решавање свих конфликата и надлежности везано за законске одредбе, просторно-планску документацију и дефинисане функције и намене;

– побољшање услова станишта у ловиштима и постизање економског капацитета у бројности и одговарајуће полне и старосне структуре главних врста ситне и крупне дивљачи и квалитета трофеја;

– заштита и коришћење гајених врста дивљачи (срна, дивља свиња, зец, фазан и пољска јаребица) у складу са условима станишта у ловиштима; као и смањење броја предатора у ловиштима; и

– обнова аутохтоних врста шумских састојина у целом приобаљу уз интензиван узгој аутохтоних врста крупне и ситне дивљачи, орнито и ихтио фауне.

г) Туризам

Општи циљеви туристичког развоја Дунава и Дунавског приобаља кроз Републику Србију (повезаних са деоницама водног пута или специфичним функционалним целинама) су: установљавање међународних „рекреативних водних путева”, на целом току Дунава кроз Републику Србију, у спрези за међународним водним путем; формирање Еврорегиона „Зелени Дунав” у трилатералној сарадњи Мађарске (Мохач и Баја), Републике Хрватске (Осијек и Бели Манастир) и Републике Србије (Апатин и Сомбор) на сектору северно од ушћа Драве, као јединственог еколошки очуваног подручја које представља „Амазонију” у срцу Европе27; формирање „Дунавске ривијере” (од Новог Сада до Голупца) као зоне од националног значаја за развој туризма, у којој постоје изражени интереси урбаних популација околних градова за туристичким коришћењем потенцијала Дунава, посебно десног приобаља (одморишни, наутички, викенд, манифестациони и излетнички туризам, као и спортско-рекреативна понуда у простору); формирање туристичко-енергетског еврорегиона односно јединственог Европског парка „Ђердап” (на сектору од ушћа Нере до ушћа Тимока) у билатералној сарадњи Румуније и Републике Србије, са низом заштићених културних и природних добара, а у корелацији са коришћењем хидропотенцијала и других обновљивих извора енергије (ветропаркови и др.); стављање у функцију хидролошко-наутичког чворишта Дунава28, односно јединственог пловидбеног система спрегнутих водних путева каналског система Дунав–Тиса–Дунав, Нере, Тамиша, Бегеја, Тисе, Мораве, Саве и Драве (који у радијусу од око 200 km пружају највеће могућности за рекреативну и другу пловидбу на целом току Дунава); интензивирање развоја туризма паралелно са активностима на приступању Републике Србије ЕУ (у новим условима без граница са земљама чланицама); правовремено организовање субјекта туристичке понуде на Дунаву кроз Републику Србију, заснованог на партнерским односима јавног, приватног и невладиног сектора, кроз јединствену дестинацијску менаџмент организацију; одрживи развој туризма уз ефикаснију имплементацију међународних стандарда, остваривање приватно-јавног партнерства и јачање прекограничне сарадње; и др.

Оперативни циљеви развоја туризма су:

– јачање постојећих и развој нових туристичких производа, посебно наутике на Дунаву, стварањем услова за интензивирање пловидбе и увођење услужних и сервисних активности у функцији водног пута;

– неопходност отклањања уских грла на водном путу и покретање иницијативе код надлежних државних и међународних органа за установљавање „рекреативних водних путева” на Дунаву упоредо са међународним пловним путем;

– установљавање јединствених стандарда за цео ток Дунава кроз Републику Србију којима се регулише пловидба свих категорија пловила, потребна инфраструктура, прихватни, услужни угоститељски, информативни и технички сервисни објекти на акваторију и у приобаљу;

– установљавање јединствене установе за управљање свим видовима пловидбе Дунавским водним путевима (међународним и рекреативним) уз либерализацију процедуре на територијалним водама;

– формирање визиторских центара за примарне туристичке дестинације и информативних туристичких пунктова на погодним локацијама уз пратећу инфраструктуру водног пута, као императив организоване туристичке понуде акватичког и копненог дела Дунавског коридора и промоције градова у приобаљу Дунава;

– правовремена резервација и заштита најатрактивнијих зона за развој туризма29, било да се ради о акваторијама, урбаним, руралним или еколошки очуваним природним целинама (посебно приобаља на местима укрштања паневропских Коридора VII и Коридора X у реону Бешке, а посредно и на Сави код Остружнице, десетак километара узводно од ушћа у Дунав); и

– забрана изградње нових викенд кућа у приобаљу Дунава изван грађевинског подручја насеља.

––––––––––––––

27 Овај циљ је усмерен на трајно очување Велике Ритске зоне тог дела Дунава коју чине подручје посебних природних вредности Копачки рит; СРП Горње Подунавље и НП Дунав – Драва.

28 Иако, у територијалном погледу, ово чвориште излази и ван граница Просторног плана, неопходно је имати га у виду због централне интегришуће функције Дунава у Републици Србији као и због иницијатива које се намећу за сарадњу на пројектима сливова наведених притока Дунава. То значи да је могуће преко притока Дунава наутичким путем доћи до дивљих вода планинских водотокова сливних подручја (од кајака до рафтинга), што је за интегрални развој туризма од изузетног значаја.

29 Са аспекта прихвата моторизованих туриста северне и средње Европе на наутичке воде Дунава и Саве, где најкраћим путем могу својим или изнајмљеним пловилима остварити задовољство и разоноду коју пружа рекреативна пловидба.

Становништво, насеља и социјални развој

а) Становништво

Општи циљ демографског развоја јесте одржавање и унапређење квантитативно-квалитативних карактеристика садашње популације као основе одрживог развоја подручја Просторног плана.

Оперативни циљеви будућих демографских кретања јесу:

– ублажавање разлика међу деловима подручја Просторног плана који су демографски снажнији и оних који су дуже време изложени демографској рецесији;

– активирање потенцијала и подстицање дијаспоре за различите видове улагања у предузетништво и отварање нових капацитета, развој производних и туристичких функција, пренос знања и сл. у ресурсно атрактивна депопулациона подручја;

– контролисан и рестриктиван развој и концентрација гринфилд инвестиција у новосадском и београдском делу коридора Дунава, уз подстицање њиховог развоја у другим урбаним центрима у коридору Дунава; и др.

б) Мрежа насеља

Општи циљ је потпуна валоризација саобраћајно-географског положаја центара и насеља уз Дунав јачањем њихових функција и просторних веза, како међусобно, тако и са насељима и центрима у другим подунавским земљама.

Оперативни циљеви развоја система насеља су:

– функцијска и просторна (ре)организација насеља у циљу веће привредне искоришћености потенција обале Дунава;

– повећање степена конкурентности привреде и стварање услова за веће привлачења страних инвестиција у сектор водопривреде, пловидбене привреде и инфраструктуре;

– прилагођавање индустрије и услуга европском економском миљеу, посебно подунавских земаља.

в) Социјални развој

Општи циљ социјалног развоја је обезбеђивање доступности и гарантовање адекватног нивоа социјалне заштите грађана, као и јачање независности и способности људи да помогну сами себи.

Оперативни циљеви социјалног развоја су:

– децентрализација надлежности и средстава система социјалне заштите (спуштање надлежности на локални ниво);

– побољшање територијалне и функционалне доступности услуга од јавног интереса за локалне заједнице што ће допринети остваривању права грађана на подршку за живот у породици и природном окружењу;

– развој посебних програма за интеграцију избеглица и расељених лица;

– развој програма који су посебно усмерени на појединца, породице у ризику и маргинализоване групе и предупређење њихове зависности од социјалних служби; и

– јачање партнерстава на међуопштинском нивоу и удруживање ресурса како би се наставио развој постојећих услуга социјалне заштите, развој нових услуга, као и укључивање нових пружaлаца услуга.

Заштита простора

а) Заштита животне средине

Општи циљеви заштите животне средине у коридору водног пута су: мониторинг и управљање утицајима коридора на животну средину и на поједине делатности и структуре у зони коридора; дефинисање мера за заштиту и унапређење животне средине, посебно за спречавање загађивања вода (из индустрије, енергетике, домаћинстава и пољопривреде), земљишта, ваздуха, утицаја буке (у индустријским постројењима, лукама и пристаништима), као и дефинисање мера за прикупљање и одлагање чврстог комуналног и индустријског отпада и заштите од удеса и загађења опасним материјама; обезбеђивање услова за еколошки одрживи друштвено-економски развој ширег подручја водног пута, кроз рационално коришћење земљишта, енергије, вода и ресурса и спровођење мера заштите животне средине, заштите природе и непокретних културних добара.

Оперативни циљеви заштите животне средине су:

– постизање „доброг еколошког статуса” Дунава и других водотока, односно „доброг еколошког потенцијала” на деоницама где су водна тела модификована и вештачки створена;

– утврђивање система мера за ограничавање и контролу утицаја активности које су у конфликту са заштитом животне средине (активности на одржавању водног пута, развој индустрије, активности у оквиру енергетских постројења, развој депонија и др);

– контролисано уређење и одржавање водног пута, у складу са еколошким капацитетима Дунава;

– дефинисање интегралног катастра загађивача на читавом коридору Дунава у Републици Србији, уз јасно дефинисање пунктова изливања отпадних вода из индустрије, домаћинстава и пољопривреде;

– заштита и унапређење квалитета водотокова који се уливају у Дунав до нивоа прописаних класа квалитета (уз санацију извора загађивања);

– смањење емисије штетних материја у ваздуху из индустрије, енергетике, система даљинског и индивидуалног грејања и саобраћаја;

– развијање система постројења за примарни и секундарни третман отпадних вода;

– имплементација Стратегије управљања отпадом за период 2010–2019. године и у складу с тим измештање депонијских простора из уже и шире зоне утицаја коридора водног пута и затварање, санирање и рекултивација постојећих несанитарних депонија (сметлишта) које представљају висок ризик по животну средину;

– смањење емисија буке из лука, пристаништа, индустријских постројења и саобраћаја;

– смањење емисије јонизујућег зрачења из постојећих загађивача;

– спречавање инцидентних неконтролисаних испуштања загађујућих материја у ваздух, воде и земљиште;

– спречавање ризика од хемијских удеса из SEVESO постројења;

– смањење коришћења агротехничких мера које негативно утичу на животну средину (јаки пестициди, хербициди и сл.) и заустављање њиховог испуштања у воде Дунава и притока;

– повећање обима инвестиција за заштиту животне средине, кроз инвестиционе фондове ЕУ;

– развој интегралног информационог система у оквиру географских информационих система заштите природе и заштите животне средине на целом току водног пута;

– побољшање информисања и примарна едукација становништва за заштиту животне средине;

– повећање учешћа јавности у доношењу одлука које могу имати утицаја на квалитет животне средине; и

– смањење негативног утицаја транспорта на животну средину, у складу са принципима одрживог развоја.

б) Заштита природних вредности

Општи циљеви заштите природних вредности су: очување и унапређење природних вредности на подручју Просторног плана, односно биолошке разноврсности, интегритета, лепоте и разноликости предела, објеката и феномена геонаслеђа на националном, регионалном и локалном нивоу; дефинисање мера заштите природних вредности као допринос заштити европског и светског природног наслеђа, а на основу обавеза које је Република Србија прихватила ратификацијом међународних уговора који се односе на заштиту природе, коришћење и заштиту реке Дунав, приступањем меродавним међународним програмима и стратешким опредељењем за интеграцију у ЕУ; обезбеђење одрживог коришћења природних ресурса и простора уз минимизирање неповољних утицаја и штета и примену компензацијских мера.

Оперативни циљеви заштите природних вредности су:

– одржање специјске разноврсности дивље флоре и фауне и њено повећање реинтродукцијом несталих аутохтоних врста животиња и биљака;

– идентификација и картирање станишта као подлоге за функционално заснивање националне еколошке мреже и очување, јачање, бројчано снажење и просторно ширење популација заштићених, односно ретких, угрожених и критично угрожених биљних и животињских врста;

– очување или вештачко успостављање еколошких коридора;

– идентификација међународно значајних еколошких подручја односно станишта од значаја за заштиту европске дивље флоре и фауне по програму Natura 2000;

– одржање екосистемске разноврсности и заштита природних и агроекосистема од инвазивних врста биљака и животиња, као и од других врста, сорти и раса које уносе непожељне промене у природни и агробиодиверзитет;

– конзервација делова заштићених подручја у затеченом, приближно изворном стању ради заштите интегритета и спонтаног функционисања њиховог укупног природног комплекса по моделу дивљине за научне, образовне и културне потребе;

– очување, приказивање и одрживо коришћење локалитета, природних објеката и појава који својим геолошким, геоморфолошким, хидрографским или другим обележјима представљају истакнуте, ретке и привлачне вредности геонаслеђа и очување старих, по димензијама и врсти репрезентативних и у другом погледу значајних стабала дрвећа и њихових групација и паркова; и

– унапређење чистоће и уређености предела приобаља Дунава, посебно у непосредном окружењу изграђених насељских целина, саобраћајних коридора, зона привредних активности и рекреације.

в) Заштита непокретних културних добара

Општи циљ заштите и коришћења културних добара је стварање регионалног идентитета на бази очувања, заштите и туристичке валоризације културног наслеђа Подунавља.

Оперативни циљеви су:

– активирање потенцијала културног наслеђа као развојног фактора;

– интегрално очување аутентичности културног добра и његовог окружења;

– заштита добара од неконтролисане изградње индустријских и инфраструктурних система и других објеката који могу да угрозе интегритет добра и његову околину; и

– квалитетна доступност с водног пута, атрактивна презентација и интерпретација културног наслеђа и стварање услова за бољу регионалну и међународну повезаност подручја на бази културног идентитета.

3. РЕГИОНАЛНИ И МЕЂУНАРОДНИ АСПЕКТИ РАЗВОЈА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

3.1. Регионални развој

Контактни, а уједно и интегративни део макроцелина Републике Србије (Војвођанско-панонско-подунавске и средишње српско-балканске) је Подунавље, физичко-географски условно хомогена физиономска регија (сачињена од три субцелине: Панонско, Ђердапско и Влашко-понтијско Подунавље), а функционално најзначајнија развојна и интегративна осовина српског геопростора. Овај простор је функционална регија сложене структуре, издиференцирана функционално-гравитацијским односима између центара које повезује.

Природну осовину регије чини река Дунав, а главни природни ресурси и потенцијали су квалитетно земљиште, угљеви (костолачки угљени басен), нафта (Стиг и Банат), руде бакра (Мајданпек и Бор), хидропотенцијал Дунава и разноврсна флора и фауна.

Просторно-функцијска структура Подунавља формира се у сложеним друштвено-историјским условима. У формирању савремене функционално-просторне организације регије највећи утицај има урбанизација заснована на просторној и социоекономској покретљивости становништва из сеоских у градска насеља и из аграрних у неаграрне делатности. У првој фази, урбанизација је имала изразито поларизацијски карактер са Београдом, Новим Садом, Земуном, Панчевом, Смедеревом и Пожаревцем као изразитим половима раста, релативно високог гравитацијског домета и сталног јачања функционалног капацитета. У другој фази урбанизације развијају се сложене агломерације и системи насеља различитог функционалног капацитета и хијерархије. Доминантна је београдска агломерација, са континуалним демографским, функцијским и просторним развитком, која се повезује и сраста на северозападу са Земуном и Старом Пазовом, а на истоку са Панчевом и смедеревско-пожаревачком агломерацијом, те новосадска са тенденцијом ширења ка Бачкој Паланци. На северу је Апатин као центар који спаја Подунавље са северним деловима Бачке. Већина субцентара агломерације има сложену и стабилну функцијску структуру. Обе агломерације карактерише јачање функцијских веза центара са ближом и даљом околином, постепена децентрализација урбанизације и развој дневних урбаних система. Што се тиче ђердапског и понтијско-влашког дела регије, урбанизација је нешто спорија и карактеришу је мањи центри (Велико Градиште, Голубац, Доњи Милановац и Кладово), нижих степена централитета и развијености структуре делатности. Овај део Подунавља карактеришу спонтаност и саморегулативност.

У еволуцији социоекономске организације Подунавља јасно су се издиференцирали територијално-производни системи и комплекси и то: хидроенергетски систем Ђердапа, рударско-индустријски комплекс Мајданпека и Бора, аграрно-рударско-индустријски комплекс Костолца, Пожаревца, Смедерева и Ковина, економски полифункционална агломерација Београда и Новог Сада, те индустријско-аграрни комплекси западносремског и бачког Подунавља.

У погледу достигнутог нивоа развоја (мерено дохотком по становнику, степеном запослености, изграђеношћу путне инфраструктуре и животним стандардом) највећи део подручја припада најразвијенијем делу Републике Србије (шире подручје београдско-новосадског метрополског подручја и развијенији бачки део подручја Просторног плана). Преостали део обухваћеног подручја, нарочито низводно од Београда, заостаје у нивоу развијености.

Територијална неравнотежа манифестује се на више начина: просторна концентрација и агломерација активности и становништва на београдско-новосадском подручју доводи до поларизације највећег дела Подунавља, стварајући од њега својеврсну недовољно развијену „унутрашњу периферију”, која је фрагментисана и у функцијском погледу једнострана.

Имајући у виду да београдско-новосадско метрополско подручје располаже највећим развојним потенцијалима, у будућности ће се наставити тренд повећавања развојних разлика у односу на „периферију” Подунавља и укупног простора Републике Србије уколико се радикалним променама у политикама регионалног, демографског и другог развоја не подрже промене досадашњих трендова.

ЕУ планира интензивирање речног транспорта Дунавом према Констанци, што ће имати многе екстерне ефекте. Још увек су отворена многа питања: степен интензивирања саобраћаја, приоритети инвестирања (на неразвијеном делу Подунавља, у погледу техничке инфраструктуре, на изграђеном делу Дунава и у незаштићеним деловима), приоритети еколошко-просторне заштите, извори финансирања и врсте „партнерстава” и др. Највећи утицаји биће „егзогени”, детерминисани изван планског подручја у ужем смислу, а са тиме повезани позитивни и негативни екстерни ефекти.

С обзиром на прогнозе о потенцијалном утростручењу транспорта роба између Западне Европе и истока, и на стратешко опредељење ЕУ да подржи интегрални развој Подунавља, посебно луке Констанца, потребно је утврђивање јасног концепта изградње капиталних логистичких, лучких и инфраструктурних капацитета у оквиру коридора, као и просторне организације дела привредних активности које генеришу могући транспорт робе и путника Дунавом.

За јачање територијалног капитала Републике Србије, па чак и за његово елементарно очување на постојећем нивоу, неопходно је оспособљавање дунавског правца и интензивирање водног транспорта у остваривању његове улоге у систему трансевропске мреже мултимодалног транспорта, као и модернизовање саобраћајних праваца према Бару (Јадрану, Црној Гори) и Солунском заливу.

За развој пловидбе Дунавом кроз Републику Србију, неопходно је оспособљавање Дунава за интензивнији саобраћај, с обзиром на постојање више критичних сектора. Поред тога, приоритет има изградња нових мостова, побољшање урбаног транспорта водним путем, стварање услова за модернизацију речне флотиле, модернизација међународних путничких терминала, развој мреже марина, чишћење речног дна од бомби, потопљених објеката и бродова, изградња бизнис-паркова и других привредних комплекса (привредних зона, индустријских паркова итд.), развој речног путничког транспорта и туризма, развој одговарајуће нове инфраструктуре у функцији повећања атрактивности и доступности туристичких ресурса у приобаљу и непосредном окружењу коридора.

Процена је да се на дунавском правцу кроз Републику Србију остварује испод 10% укупног европског промета робе. Даљем интензивирању допринеће реализација већег броја пројеката, као што је регулисање дела водног пута између Будимпеште и Мохача (у Мађарској), остваривање потпуне пловности Дунава у Румунији, реализацијом већег броја пројеката од Ђердапа до Црног мора, где је Дунав најшири, али на више места веома плитак.

Поред ових, значајни су и други проблеми који се тичу недостатка средстава за санацију еколошких проблема привредних капацитета, високих трошкова прилагођавања еколошким захтевима и захтевима климатских промена (у складу са одговарајућим директивама ЕУ о трговању емисијама CO2, CCS, IPPC итд.), слаба развијености имплементацијских, управљачких и контролних инструмената у реализацији националних и регионалних стратегија, и др. Међутим, кључни проблем је отворено питање (ре)активирања речних лука у Републици Србији након њихове приватизације, а посебно „Луке Београд” а.д.

Остваривање уравнотеженијег регионалног развоја засниваће се на следећим упориштима:

– Стварању институционалних и организационих аранжмана за сарадњу са непосредним и ширим регионалним окружењем, како у оквиру Републике Србије тако и са њеним суседима, прво у областима изградње и развоја техничке инфраструктуре, уређивања и заштите водених токова, сарадње у области образовања и културе, остваривања одрживог развоја, привредног развоја, заштите животне средине, управљања ванредним ситуацијима итд, а са циљем да се постигне боља функцијска интегрисаност међу суседним подручјима.

– Подручје Коридора VII и слива реке Дунав мора се, с једне стране, третирати интегрално („холистички”), а с друге стране морају се узети у обзир специфичности субрегионалних целина и локалних заједница.

– Благовременом елаборирању стратешких докумената (регионалне и друге сродне стратегије) које су неопходна као платформе за сарадњу са институцијама ЕУ, а нарочито за остваривање организованог и усклађеног, самосталног и заједничког наступа са суседима ка ЕУ фондовима, кроз заједничке стратешке планове и пројекте у прекограничној и другим видовима европске територијалне сарадње.

– Праћењу нове европске политике регионалног развоја, која је донела знатне помаке у односу на ранији приступ, са циљем бржег развоја недовољно развијених подручја и омогућавања раста и развоја подручја која треба да имају улогу „полуга које могу повући” општи развој (што се у првом реду односи на тзв. „пропулзивна”, „иновативна”, „креативна” и сродна подручја, од којих већина припада делу (нај)развијенијих региона).

3.2. Међународна и прекогранична сарадња на просторном развоју Коридора VII

Просторна интеграција Републике Србије у европско окружење одвија се, и одвијаће се, на неколико нивоа – нивоу ЕУ, транснационалном нивоу Југоисточне Европе (Програм сарадње за подручје ЈИЕ), прекограничном или трансграничном нивоу са локалним и регионалним територијалним јединицама суседних држава (cross-border cooperation – CBC). Основ за све наведене нивое повезивања чиниће предеоне целине, природни системи (водни и планински системи), инфраструктура, природно и културно наслеђе, заштита животне средине, социоекономске, културне и друге везе које доприносе одрживом просторном развоју и интегрисању Републике Србије у европско окружење (Просторни план Републике Србије).

Интеграција подручја Коридора VII са ширим окружењем и постизање одрживог просторног развоја оствариваће се дефинисањем, подстицањем и усклађивањем модалитета међународне/регионалне сарадње и применом одредби међународних стратешких докумената.

У примени међународних и европских конвенција, европских стратешких докумената и директива највећи директан значај за међународну и прекограничну сарадњу на одрживом развоју Коридора VII имаће имплементација Дунавске стратегије ЕУ и имплементације Плана управљања сливом реке Дунав.

Међународна сарадња на просторном развоју Коридора VII одвијаће се у склопу активности на остваривању приоритетних области утврђених Дунавском стратегијом ЕУ:

– Повезивање Подунавског региона (побољшање мобилности и интермодалности; подстицање одрживе енергетике; подстицање културе и туризма као и директних контаката међу људима);

– Заштита животне средине у Подунављу (поновно успостављање и очување квалитета вода; управљање ризицима по животну средину; очување биодиверзитета, предела и квалитета ваздуха и земљишта);

– Рад на просперитету Подунавља (развој друштва заснованог на знању кроз истраживачку делатност, образовање и информационе технологије; подршка конкурентности предузећа; улагања у људе и њихове вештине); и

– Јачање региона Подунавља (даљи развој институционалних капацитета и сарадње; заједнички рад на јачању безбедности и борби против организованог криминала).

Међународна сарадња на заштити, просторном развоју и уређењу подручја Просторног плана одвијаће се и у склопу активности на имплементацији Плана управљања сливом реке Дунав. Приоритет има успостављање сарадње са подунавским земљама на дефинисању значајних питања, приоритета и мера у остваривању циљева Оквирне директиве о водама (WFD) и Директиве о процени и управљању ризицима од поплава на делу слива реке Дунав у Републици Србији за период до 2015. године и средњорочни период, ради допуне Плана управљања сливом реке Дунав и израде националног плана управљања сливом Дунава у Републици Србији (са програмом мера) и акционог програма за одрживу заштиту од поплава. Сарадња са подунавским земљама оствариваће се на развоју и усклађивању процена статуса вода и ефеката предузетих мера на статус вода, евалуацији значаја елемената биотопа за речни екосистем и предео и елемената биолошког квалитета за процену еколошког статуса и потенцијала, информационих система, инвентара трансграничних емисија и транснационалне мреже мониторинга за слив Дунава.

Сарадња на транснационалном нивоу ће се, до завршетка свих пројеката, одвијати у склопу Транснационалног програма сарадње Југоисточна Европа 2007–2013, имплементацијом пројеката у области иновативних приступа и предузетништва, заштите и унапређења животне средине, побољшања приступачности и др. У следећем буџетском периоду ЕУ транснационална сарадња ће се одвијати у оквиру новог, Дунавског програма 2014–2020, за који се оперативни програм налази у изради, а потенцијално и у оквиру новог Јадранско-јонског програма 2014–2020. Транснационална сарадња одвијаће се и кроз примену Карпатске конвенције за унапређивање управљања природним ресурсима, заштитом животне средине и одрживим развојем.

Прекогранична сарадња од значаја за подручје Просторног плана се у периоду од 2007. до 2010. године остварује у оквиру IPA прекограничних програма Републике Србије са Румунијом, Републиком Бугарском, Мађарском и Републиком Хрватском, док су нови програми (за период 2014–2020) у припреми. Прекогранична сарадња је заступљена и у виду Еврорегиона („Дунав–Криш–Мориш–Тиса”, „Дунав 21” и др.). Неке од потенцијалних области трансграничне (прекограничне) сарадње у оквиру ових програма су: интензивирање сарадње пограничних градова на формирању заједничких информационих система о простору и животној средини, заједничког коришћења објеката јавних служби и заједничке изградње комуналних објеката; заједничко спровођење акција у спречавању појаве ризика од елементарних непогода у пограничном подручју; развијање сарадње у трансграничном запошљавању; повећавање доступности пограничних простора остваривањем модернизације саобраћајница и осавремењавањем граничних прелаза.

Поред наведеног прекограничног оквира сарадње, теме које су од заједничког интереса за сарадњу са суседним подунавским земљама – Мађарском, Републиком Хрватском, Румунијом и Републиком Бугарском на просторном развоју и уређењу Коридора VII могуће је прецизније дефинисати и кроз билатералне активности. Неке од потенцијалних области билатералне сарадње су: уређивање и инфраструктурно опремање водног пута; интегрално управљање и одрживо коришћење вода; заједнички програми и пројекти развоја енергетске инфраструктуре, заштите речног предела, прекограничних природних вредности и повезивања културног наслеђа, повезивања туристичке понуде пограничних простора и сл; израда заједничких прекограничних просторних планова и регионалних програма развоја. У претходном периоду су утврђени следећи приоритети за сарадњу: са Мађарском – инфраструктура и заштита животне средине, економија, образовање и култура; са Румунијом – економски и друштвени развој; заштита животне средине и реакција у хитним случајевима и акције „људи људима”; са Републиком Бугарском – развој мањих објеката инфраструктуре и унапређивање капацитета за заједничко планирање, решавање проблема и одрживи развој; са Републиком Хрватском – социоекономски развој.

Прекогранична сарадња засниваће се и на заједничким активностима и мерама за заштиту и одрживи развој подручја са природним вредностима (посебно у оквиру активности на формирању прекограничног резервата биосфере Дунав–Драва–Мура, карпатских подручја, мреже дунавских паркова), европског зеленог појаса (то јест доњеподунавског зеленог коридора дуж границе са Румунијом) и европског пута културе (Дунавски пут).

Европска комисија је 2006. године донела уредбу о новом инструменту сарадње – Европској групацији за територијалну сарадњу (European Grouping for Territorial Cooperation – у даљем тексту: EGTC)30 која може да обухвати сва три сегмента европске територијалне сарадње (транснационалну, међурегионалну и прекограничну сарадњу), у циљу јачања економске и социјалне кохезије, а у складу са надлежностима сваке од укључених земаља. Новина овог инструмента је што је EGTC правно лице, с тим да не може да врши јавна овлашћења у домену унутрашњих послова, правде и спољне политике и нема регулаторну функцију. Предуслов за учешће у EGTC је да свака земља овај инструмент интегрише у своје законодавство. EGTC чине институције из најмање две земље, при чему морају бити заступљене најмање две чланице ЕУ. Чланице EGTC могу бити државе, регионални и локални нивои управе, државне и институције јавног значаја, као и њихове асоцијације. Према подацима које је 26. новембра 2013. године објавио Комитет региона до сада је регистрована 41 EGTC, а у припреми је још њих 15. Мађарска, на пример, учествује у 15 групација (углавном са Словачком Републиком и Румунијом), што је највећи број групација у којима до сада учествује нека земља ЕУ. Овим просторним планом подстиче се што скорије препознавање овог инструмента у законима Републике Србије како би институције наше земље, посебно на локалном нивоу, могле да се што пре укључе у овај нови облик сарадње. Теме које су предмет сарадње у оквиру EGTC најближе су темама прекограничне сарадње.

––––––––––––––

30 The EGTC Regulation (EC) No 1082/2006.

4. КОНЦЕПТ И ПЛАНСКА РЕШЕЊА ОДРЖИВОГ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА КОРИДОРА ВОДНОГ ПУТА

Концепт развоја и планска решења развоја коридора водног пута Дунава усклађени су међународно дефинисаним политикама и принципима развоја, усвојеним декларацијама, стандардима и другим документима од значаја за развој, заштиту и уређење оваквих подручја, као и са релевантним искуствима планирања и уређења водних путева у Републици Србији и земљама са вишим степеном развоја коридора водних путева (пре свега Савезне Републике Немачке, Републике Аустрије, Краљевине Холандије и др).

4.1. Пловни пут

За пловни пут Дунава на подручју Републике Србије неопходно је обезбедити европске услове везане за уређење, коришћење и заштиту водних путева. При томе се мора имати у виду да је пловни пут на Дунаву у потпуности дефинисан међународним прописима са становишта правне, техничке и безбедносне регулативе. Овом регулативом су прописани габарити, услови пловидбе, мере за одржавање и унапређење пловног пута, као и прописи од значаја за пратећу пловидбену инфраструктуру (која обухвата луке, пристаништа, зимовнике и склоништа, сидришта, марине, бродске преводнице, бродоградилишта и објекте за обележавање и сигнализацију пловног пута). Применом савремених информационих технологија подиже се ефикасност коришћења пловног пута, обезбеђење сигурне пловидбе и интеграција водног транспорта са осталим видовима транспорта, као и очување животне средине (унапређењем технологија у процесу извођења регулационих радова, одржавања и експлоатације пловног пута).

Дунав од српско-мађарске границе код Бездана (1.433 p km) до зоне Београда (1.167 p km) спада у VIc класу водног пута, а низводно од Београда до српско-бугарске границе (845 p km) у VII класу. Низводно од ХЕ „Ђердап 2” планиран је хидроенергетски објекат ХЕ „Турну Магуреле–Никопољ” (као заједнички објекат Румуније и Републике Бугарске), при чему би се успор протезао и на подручје Републике Србије, све до доње воде ХЕ „Ђердап 2”, чиме би били задовољени сви услови прописани класом VII водног пута и на овом потезу.

Планско опредељење је:

1) отклањање бројних природних ограничења на делу Дунава од Бездана до Београда (од око p km 1.433 до око 1.167 ) где је потребно је задовољити класу VIc, и то на 24 критична сектора (од којих је 17 на заједничкој деоници пловног пута између Републике Србије и Републике Хрватске) са неповољним морфолошким карактеристикама (са недовољним ширинама или дубинама пловног пута при ниском водостају, као и недовољним габаритима пловног пута код привременог моста у Новом Саду) што је приказано у Табели II-1; и

2) одржавање прописане VII класе пловног пута на делу Дунава од Београда до ђердапских акумулација (оквирно од p km 1.167 до 863) који је у зони значајнијег успора од акумулација ХЕ „Ђердап 1” (p km 943) и ХЕ „Ђердап 2” (p km 863 ) до српско-бугарске границе (845 p km).

Пловидбени услови на делу Дунава од Београда до ђердапских акумулација суштински зависе од режима експлоатације ових хидроенергетских система. Да не би дошло до угрожавања пловидбе режимом леда на овом сектору, два корисника система (српски и румунски) обавезала су се да одговарајућим мерама, уз коришћење ледоломаца, спречавају стварање ледених загушења у периоду појаве ледохода. Савлађивање денивелације у зони обе хидроенергетске степенице реализовано је изградњом бродских преводница, које омогућавају несметано пропуштање пловила/састава прописаних класом VII. Габарити преводница су при пројектовању предвиђени и за прихват већих самоходних пловила, тако да се могу преводити речно-морски бродови носивости 5.000 t, под условом да се и низводно од ХЕ „Ђердап 2” остваре предуслови за пловидбу ових пловила. На брани ХЕ „Ђердап 1” реализоване су по две двостепене преводнице, на српској и на румунској страни. Дужина преводница је 310 m, ширина 34 m, минимална дубина на прагу је 5 m, што омогућава једновремено превођење конвоја састављеног од тегљача (потискивача) и девет потисница укупне носивости 14.500-27.000 t, или два брода носивости по 5.000 t. Комплетно превођење кроз обе коморе траје 65–75 минута. Ради омогућавања безбедног приласка/одласка бродова и њиховог превођења, изграђена су одговарајућа узводна и низводна претпристаништа, ширине 100 m, дужине 580–600 m. На брани ХЕ „Ђердап 2” изграђене су, како на српској, тако и на румунској страни, једностепене преводнице димензија 310х34 m, дубине на прагу 5 m, које омогућавају превођење истих састава као на преводницама ХЕ „Ђердап 1”. Трајање превођења износи 45 минута. Због захтева пловидбе, снижење коте успора на брани ХЕ „Ђердап 2” не може бити испод коте 38,5 mnm. Годишњи капацитет преводница на ХЕ „Ђердап 1” и ХЕ „Ђердап 2”, под претпоставком наизменичног превођења у оба смера, износи око 50 милиона тона. Деценије експлоатације преводница на ХЕ „Ђердап 1” (од 1972) и на ХЕ „Ђердап 2” (од 1985) намећу озбиљне захвате на ремонту хидромеханичке опреме.

Табела II-1: Критични сектори Дунава од Бездана до Београда

Број сектора	Сектор	Стационажа (p km)	Број сектора	Сектор	Стационажа (p km)
1	Бездан	1.429,0 – 1.425,0	13	Вуковар	1.332,0 – 1.325,0
2	Сига-Казук	1.424,2 – 1.414,4	14	Сотин	1.324,0 – 1.320,0
3	Апатин	1.408,2 – 1.400,0	15	Опатовац	1.315,4 – 1.314,6
4	Чивутски рукавац	1.397,2 – 1.389,0	16	Мохово	1.311,4 – 1.307,6
5	Ушће Драве	1.388,8 – 1.382,0	17	Бачка Паланка	1.302,0 – 1.300,0
6	Аљмаш	1.381,4 – 1.378,2	18	Сусек	1.287,0 – 1.281,0
7	Стаклар	1.376,8 – 1.373,4	19	Футог	1.267,4 – 1.261,6
8	Ердут	1.371,4 – 1.366,4	20	Нови Сад	1.255,4 – 1.254,2
9	Богојево	1.366,2 – 1.361,4	21	Аранкина Ада	1.247,0 – 1.244,8
10	Даљ	1.357,0 – 1.351,0	22	Чортановци	1.241,6 – 1.235,0
11	Борово 1	1.348,6 – 1.343,6	23	Бешка	1.232,0 – 1.226,6
12	Борово 2	1.340,6 – 1.338,0	24	Прелив	1.207,0 – 1.195,0

За потез Дунава узводно од p km 1.175 разматрају су могућности изградње ХЕ „Нови Сад” у зони Футога, чија реализација је условљена договором са Републиком Хрватском. Већи део успора, од Нештина узводно до близу Бездана, налази се на граничном потезу Дунава између Републике Србије и Републике Хрватске, што подразумева да за реализацију овог хидроенергетског објекта морају бити заинтересоване обе стране.

Везе Дунава са мрежом пловних путева су:

1) на територији Републике Србије са:

– улазним каналом ХС ДТД (код Бездана) – лева обала р km 1.425,5, бетонска преводница, улаз у канал Бездан–Врбас–Бечеј;

– каналом Богојево–Бечеј (код Богојева) – лева обала р km 1.363,4, преводница, сектор Богојево–Бечеј, III класа, дужина 90 km, дозвољена ширина пловила 11 m, газ 2,15 m, минимална висина моста 6,2 m, три преводнице, у функцији везе пловног пута са каналом ХС ДТД;

– спојем бачког дела канала ХС ДТД према Дунаву (код Новог Сада) – лева обала р km 1.253,5, улаз у канал Нови Сад – Савино село (Мали Бачки канал), преводница на 4,5 km, сектор Савино село – Нови Сад, IV класа, дужина 39 km, дозвољена ширина пловила 11,4 m, газ 2,5 m, минимална висина моста 12 m, једна преводницa, у функцији везе пловног пута са каналом ХС ДТД;

– реком Тисом Е 80-01 (код Старог Сланкамена) – лева обала р km 1.215,5, IV класа, дужина 519 km, дозвољена ширина пловила 9,5 m, газ 2,5 m, три преводнице, у функцији везе пловног пута са реком Тисом;

– реком Савом Е 80-12 (код Београда) – десна обала р km 1.170, локација царинске службе, речне полиције, лучке капетаније, сектор Шамац-Београд, Vа класа, дужина 306 km, дозвољена ширина пловила 11,4 m, газ 2,5 m, у функцији везе пловног пута са реком Савом;

– реком Тамиш (код Панчева) – лева обала р km 1.154,2 преводница, у функцији везе пловног пута са реком Тамиш (која је пловна око 3 km узводно од Панчева, а при високом водостају и даље);

– излазним спојем банатског дела канала ХС ДТД према Дунаву (код Кајтасова – Банатске Паланке) – лева обала р km 1.076,5, улаз у канал Дунав–Тиса–Дунав, сектор Паланка–Бечеј, III класа, дужина 147 km, дозвољена ширина пловила 11 m, газ 2,15 m, минимална висина моста 5,6 m, три преводницe, у функцији везе пловног пута са каналом ХС ДТД; и

– Моравом (код Дубравице – дугорочно) са потенцијалним каналом Морава – Вардар – Егејско море – десна обала р km 1.102,9.

2) на територији Републике Хрватске са:

– Дравом Е 80-08 (код Аљмаша) – десна обала р km 1.382,5, II класа, дужина 130 km, дозвољена ширина пловила 6,6 m, газ 1,4 m, минимална висина моста 3 m, у функцији везе пловног пута са реком Дравом; и

– потенцијалним вишенаменским каналом Дунав–Сава Е 80-10, од Вуковара до Шамца – десна обала р km 1.333,1, Vb класа, дужина 61,5 km, дозвољена ширина пловила 11,4 m, газ 2,5 m.

4.2. Прогноза робног промета

Концепције и пропозиције развоја унутрашње пловидбе на Дунаву кроз Републику Србију у перспективи суштински зависе од општег привредног развоја Републике Србије. С обзиром на опште економске прилике у Републици Србији и окружењу у овом тренутку, сагледавање концепције и могућности развоја унутрашњег водног транспорта на Коридору VII базира се на одређеним, раније утврђеним, претпоставкама и анализама31. Могу се претпоставити три сценарија економског развоја привреде Републике Србије у периоду до 2025. године и три транспортне стратегије. Прогнозом су обухваћена два периода: средњорочни од 2009–2015. године и дугорочни од 2016–2025. године.

Претпостављене су следеће три транспортне стратегије:

– Стратегија „Status Quo”, која подразумева задржавање постојећег стања, без улагања у пловидбену инфраструктуру. У оквиру ове стратегије се претпоставља да ће учешће унутрашњег водног транспорта у укупном робном транспорту остати на садашњем нивоу од 7%;

– Стратегија „Међународни стандарди”, која подразумева унапређење инфраструктуре и организацију унутрашње пловидбе до нивоа прописаног усвојеном класом водног пута. Претпоставља се учешће водног транспорта у транспорту роба око 14%, колико је износио почетком 90-тих година; и

– Стратегија „Високи стандарди”, према којој би дубине пловног пута на Дунаву у Републици Србији биле 3,50 m на целој дужини од 588 km. Претпостављено је учешће водног транспорта до 20% у 2025. години.

За пројекцију годишњег робног промета пошло се од три сценарија стопе раста индустријских активности у региону Балкана: „песимистички” или сценарио ниског степена развоја који је дефинисан текућим статусом Републике Србије унутар Европе до 2025. године; „умерени” или сценарио средњег степена развоја, у коме се предвиђа да ће Република Србија постати чланица ЕУ након 2015. године, али да ће економска интеграција почети у периоду од 2009. до 2015. године и „оптимистички” или сценарио високог степена развоја у коме се предвиђа да ће Република Србија постати чланица ЕУ до 2015. године.

У даљим анализама, као највероватнији, усвојен је „умерени” сценарио раста индустријских активности, према коме би у комбинацији са транспортном стратегијом „Међународни стандарди”, укупни водни транспорт на мрежи унутрашњих пловних путева Републике Србије 2025. године, износио око 50.000.000 t/год, од чега на Дунаву око 42.000.000 t/год.32

––––––––––––––

31 Увидом у расположиву документацију у којој се третира питање робног промета у водном саобраћају у Републици Србији, може се констатовати да је најкомплетнија анализа извршена у Генералном плану и студији изводљивости за унутрашњи водни транспорт у Србији (2006).

32 Ови подаци могу се користити као оријентациони при разматрању концепције развоја водног транспорта на Дунаву.

4.3. Пратећа инфраструктура водног пута

Пратећа пловидбена инфраструктура обухвата: луке, пристаништа, сидришта, зимовнике, марине, бродске преводнице, бродоградилишта и објекте за обележавање и сигнализацију водног пута. Просторним планом дефинисани су основни критеријуми развоја и правила уређења водног пута за пратеће садржаје пловидбене инфраструктуре (луке, пристаништа, зимовници, марине, бродоградилишта) у складу са прописаним класама водног пута.

Наведени услови, критеријуми и препоруке су усмеравајући за планирање пратећих садржаја у коридору, израду одговарајуће урбанистичке и техничке документације за те садржаје, као и њихову реализацију.

У планирању и реализацији пратећих садржаја у коридору међународног водног пута Е80 – Дунав, неопходно је придржавати се, између осталог, и наутичких услова који обухватају поштовање:

– хидрографских, хидролошких, геолошких и пловидбених подлога, у реону претећег садржаја33;

– критеријума безбедности – планирање висине/коте приобаља пратећег садржаја у односу на максималну амплитуду водостаја (до око 10 m); анализе утицаја висине таласа који се могу појављивати услед ветра; анализе утицаја кретања леда; анализе кретања вученог наноса који ствара опасност смањења дубина поред оперативне обале, односно на улазу у базен; анализе кретања суспендованог наноса који може у извесним случајевима изазвати јаче замуљивање базена;

– техничких захтева пловидбе – потребних површина и дубина акваторије као и дубина и дужина оперативних обала; и

– безбедности пловидбе – у оквиру лучке и пристанишне акваторије која не сме да сузи ширину пловног пута испод прописаних габарита; и др.

Утврђују се следећи усмеравајући критеријуми за размештај пратећих садржаја у коридору међународног водног пута Е80 – Дунав:

1) размештај пратећих садржаја обезбедиће функционално задовољавање: основних захтева безбедности речног саобраћаја; комфора корисника водног пута и квалитета услуга корисника пратећег садржаја; и основних захтева у погледу садашњих и будућих потреба и могућност фазне реализације пратећих садржаја у зависности од пораста речног транспорта, наутичког туризма, потреба градова и насеља, и неопходних реконструкција;

2) поштовање функционалних растојања између пратећих садржаја, уз уважавање специфичности водног пута и затеченог стања, односно стечених обавеза везаних за постојеће објекте за које су издате грађевинске и употребне дозволе;

3) обезбеђење користи за локалну заједницу, могућност запошљавања, приход локалних заједница од пореза на профит туристичких/наутичких и др. комерцијалних објеката и др.; и

4) стационажа одређеног садржаја представља стационажу речног километра Дунава на контакту са водним путем (улазним-излазним каналом) или у односу на средину дужине садржаја; стационаже планираних садржаја су оријентационе и ближе ће се дефинисати кроз примену Просторног плана.

У изградњи пратећих садржаја у коридору водног пута препоручује се поштовање принципа: био-климатске архитектуре и еколошких критеријума са малим степеном утицаја на средину; коришћења обновљивих извора енергије и напредних техника градње које користе сунце за грејање и ветар за климатизацију, као и локалне грађевинске материјале; уклапања у пејзаж приобаља; и др.

––––––––––––––

33 Хидрографска подлога се састоји од топографско-геодетских података у виду ситуационих планова обале и приобалног земљишта са висинским подацима и ситуационог плана речног корита са хидрографским подацима и назначеним дубинама, изобатама. Хидролошка подлога се састоји од података о кретању и трајности водостаја у реону луке, пристаништа, марине и др. (за дужи временски период), о брзини и правцу водених струја, о кретању, трајању, висини и дебљини леда, о количини и кретању вучног и лебдећег наноса ради предвиђања одговарајућих мера од замуљивања. Геолошка подлога се састоји од података о саставу земљишта и положају подземне воде. Метеоролошка подлога се састоји од података о ветровима, магли, леду, смеру и брзини водене струје, таласима и времену трајања навигационог периода у односу на временске услове. Пловидбена подлога се састоји од података о типовима пловила која се предвиђају за рад и боравак у луци, пристаништу, марини и др.

4.3.1. Луке

Лука представља водни и са водом непосредно повезани копнени простор са објектима намењеним за пристајање, сидрење и заштиту пловила, као и за укрцавање и искрцавање путника и робе, у којој се обављају делатности које су с робом или пловилом у непосредној економској, саобраћајној или технолошкој вези. Лучке услуге су: наутичке услуге (привезивање и одвезивање пловила, пилотажа, боксажа, прихват и опслуживање пловила на сидришту, снабдевање пловила, посаде и путника) и транспортне услуге (укрцавање, искрцавање, прекрцавање, пренос и слагање терета, складиштење, депоновање и транспортне операције у зависности од врсте терета, припрема и обједињавање терета за транспорт, услуге прихвата и отпреме путника, као и пријем и отпрема отпада са пловила и пловних објеката). Остале привредне делатности у луци укључују дистрибуцију и логистику терета, дораду и оплемењивање робе, као и индустријске производне делатности, а све у циљу потпуније искоришћености лучких капацитета.

Просторним планом се утврђују планске смернице развоја лука. Ближе локације, правила и критеријуми уређења лука утврђене су Стратегијом развоја водног саобраћаја Републике Србије („Службени гласник РС”, број 3/15), а биће утврђене и уредбом о условима које морају да испуњавају луке, пристаништа и привремена претоварна места, као и планом детаљне регулације, на основу одговарајућих истраживања и техничке документације34. Утврђују се следећи усмеравајући критеријуми за развој лука: положај на водном путу; опремљеност капацитета; услови повезивања са залеђем и афирмација мултимодалног саобраћаја; изградња, модернизација и одржавање лучке инфраструктуре; расположив простор за могуће проширење лучких капацитета; привредни и индустријски развој гравитационог подручја и потреба за услугама водног транспорта и лука; безбедан прихват пловила и обављање лучких делатности у складу са наменом луке; редовно одржавања лучке акваторије и објеката безбедности пловидбе на лучком подручју; заштита лучког подручја и акваторије од загађења; одговарајућа површина и дубина акваторије пристаништа (укључујући гарантовани газ од најмање 2,5 m а пожељно је 3,5 m, који осигурава сигурну пловидбу и маневар бродова) и дужина оперативних обала у односу на садашње и будуће меродавне највеће димензије пловила која саобраћају на водном путу Е80 (минимум 110 m); и др. Поред тога, важан критеријум је поштовање начела рада лука који обухвата: јавни карактер лука и доступност лучких капацитета свим корисницима и осигуравање високих стандарда сигурности, заштите природе и животне средине.

Основни садржаји лука (грађевине, објекти, интермодални центри и други делови луке) су:

– лучка инфраструктура: изграђене обале за пристајање пловила (кејски зидови и слично), лучке саобраћајнице (путеви, стазе, железнички колосеци са припадајућим железничким уређајима), водоводне, канализационе, енергетске и комуникационе мреже, расвета, ограде, као и друге грађевине и уређаји који по својој намени служе за безбедан прилаз и привезивање пловила; и

– лучка супраструктура: грађевине изграђене на лучком подручју (управне зграде, складишта, силоси, резервоари), као и посебна опрема (контејнерске дизалице, пријемне станице за отпад са пловила и пловних објеката, постројење за прихватање каљужних вода, отпадних уља и опасног отпада, кранови, пристани за укрцавање и искрцавање путника и слично).

У Републици Србији на Коридору Е-80 постоји девет лука отворених за међународни саобраћај у којима лучку делатност обављају лучки оператери („Напредак” а.д. Апатин – p km 1.401; „Дунав–Богојево” д.о.о. у Богојеву – р km 1.366, лева обала; „Бачка Паланка” АД – p km 1.295; „Беочин” – p km 1.270 km; „Нови Сад” а.д. – p km 1.253,5; „Београд” а.д. – p km 1.167,3; „Дунав” а.д. Панчево – p km 1.152,8; Смедерево (стара лука и нова лука – Железара Смедерево) – p km 1.116–1.111; и Прахово а.д. „Крајина” – p km 861) чији терминали треба да испуњавају техничке и оперативне услове (према AGTC споразуму): положај на главном међународном пловном путу; повезаност са главним путевима и железничким пругама, и припадност мрежи међународних путева и пруга; капацитет за годишњи претовар од 30.000 до 40.000 TEU (контејнера); постојање добрих услова за развој лучке индустријске зоне као и обављање трговинских и царинских процедура везаних за међународну робну размену; ограничење временског периода од пријема контејнера до испловљавања брода као и од доласка брода до почетка истовара контејнера на један сат; скраћење периода чекања за друмска возила којим се допремају или отпремају контејнери на највише 20 минута; обезбеђење објекта за пријем отпада са бродова како би се осигурала заштита животне средине; обезбеђење ефикасних капацитета за претовар и складиштење контејнера и осталих јединица у интермодалном транспорту; пружање одговарајућих пратећих услуга везаних за транспорт контејнера (складиште празних контејнера, објекти за поправку контејнера, шпедитерске услуге).

У коридору међународног водног пута Е80 – Дунав, предвиђено је 12 лука (од тога две планиране и једна потенцијална) на следећим локацијама:

1) Лука у Апатину – p km 1401, лево (лучки оператер „Напредак” а.д). У луци постоје: царинска служба; веза, друмском и железничком саобраћајницом, са залеђем (међутим, ова пруга није у функцији у дужем временском периоду); оперативна обала дужине 340 m (240 m вертикалног и 100 m косог кеја); опрема која служи за претовар генералних и расутих терета (доминантно песка и шљунка, вештачког ђубрива, алуминијум хидрата и др.). Акваторија луке се користи и као зимовник, а у рукавцу се налази бродоградилиште и марина. Лука не располаже уређајима за прихват чврстог отпада и отпадних вода. Планира се њено измештање у постојећи робно-транспортни центар (РТЦ).

2) Лука у Апатину (планирана) – p km 1.400–1.398, лева обала (низводно од градске зоне, у оквиру постојећег РТЦ и планиране слободне зоне, у оквиру међународног логистичког транспортног центра). Планира се проширење акваторије (у циљу обезбеђења потребних дубина), продужење вертикалног кеја оперативне обале дужине 2 km (за несметан рад покретних дизалица) и др. Планира са усмерење луке на контејнере у циљу бољег искоришћења логистичких потенцијала пловног пута.

3) Лука у Богојеву – p km 1.366, лева обала (лучки оператер „Дунав Богојево” д.о.о). У луци постоје: царинска служба; железничка и друмска веза са залеђем (пруга није у функцији у дужем временском периоду); оперативна обале у виду вертикалног кеја дужине око 160 m (од чега је нови кеј око 88 m метара, и стари, у лошем стању, око 71 m); опрема која служи за претовар расутих терета – житарица (силос капацитета 30.000 t, три хале за складиштење, три усипна (пријемна коса), сушара и др) и терета у контејнерима (уз службе за одржавање, поправку и складиштење контејнера). Лука не располаже објектима и уређајима за прихват чврстог отпада и зауљених отпадних вода. Планира се да лука прерасте у интермодални логистички терминал са разноврснијом понудом услуга и планираног обима транспорта од 1.500.000 t. Општина Оџаци планира изградњу логистичког центра Богојево на простору од 170 ha наспрам Луке у Богојеву.

4) Лука у Бачкој Паланци – p km 1.295, лева обала (у рукавцу), (лучки оператер „Бачка Паланка”, а.д.). У луци постоје: слободна царинска зона; вертикални кеј дужине око 50 m; друмска веза са залеђем; отворена и покривена складишта; уређаји за претовар генералних и расутих терета (приоритетно пољопривредних производа и житарица, вештачког ђубрива, песка и шљунка) као и контејнера; објекти за прихват чврстог отпада, али не и за прихват зауљених отпадних вода. Планира се развој и уређење зона терминала, складишно-производно-претоварних површина, пословно-управљачког центра, акваторије луке, насипа прве одбрамбене линије од високих вода Дунава и инфраструктурних коридора (железничка веза) као и могућност продужења кеја за нових 350 m.

5) Лука у Беочину – p km 1.270, десна обала, у склопу комплекса корпорације „Lafarge BFC” а.д. – фабрике цемента (лучки оператер). Лука је инфраструктурно опремљена (са бизнис парком „Беочин”) и повезана са европским транспортним коридорима. Локација представља перспективно лучко подручје луке у Новом Саду (један од терминала).

6) Лука у Новом Саду – p km 1.253,5, лева обала, (у каналу Нови Сад – Савино село), (лучки оператер „Нови Сад” а.д). У луци постоје: царинска служба; оперативне обале дужине око 800 m (126 m вертикалног и 674 m полувертикалног кеја); железничка и друмска веза са залеђем; уређаји за претовар контејнера, расутих терета, комадне робе и житарица, нафте и деривата, као и природног гаса; отворена и покривена складишта, царинска складишта, силоси за житарице, сточну храну, ђубриво и остало. У луци постоји радионица за одржавање, поправку и одлагање контејнера, објекти за одлагање чврстих отпадних материја и зауљених отпадних вода, и др. Акваторија се користити и као зимовник. Планира се: афирмација примене мултимодалног и интермодалног саобраћаја, изградња и опремање контејнерског терминала, реконструкција појединих дизалица у смислу повећања носивости и модернизација информационог система, а постоји и могућност за изградњу додатног кејског зида и повећање претоварних капацитета (за вештачко ђубриво, житарице и др.).

7) Лука у Београду – p km 1.167,3, десна обала (улаз у базен), (лучки оператер „Београд” а.д.). У луци постоје: царинска служба; железничка и друмска веза са залеђем; оперативне обале дужине 3.643 m (од чега 612 m вертикалног и 338 m полувертикалног кеја); опрема за претовар и складиштење различитих врста терета, с тим што доминирају расути и генерални терети, као и контејнери; hucke-pack терминал; објекти за одлагање чврстих отпадних материја и зауљених отпадних вода; и др. У луци се налази Управна зграда царинарнице Београд и Царинска испостава Лука Београд. Базен луке може се користи и као зимовник. Планира се: изградња Ro-Ro рампе, афирмација примене мултимодалног и интермодалног саобраћаја, развој савременог информационог система; постепено напуштање претовара сувог расутог терета у циљу обезбеђења капацитета за претовар тзв. „чистих” терета и др; а у перспективи постоји и могућност трансформације при чему се предвиђа рехабилитација саобраћајница, постојећих складишта и проширење постојећег контејнерског и hucke-pack терминала.

8) Лука у Београду35 (планирана), уз предуслов обезбеђења неопходних површина, како за саму луку, тако и за прилазне саобраћајнице и осталу пратећу инфраструктуру, повезаност пловног пута са железницом и путном мрежом, постојање контејнерског терминала (и уз неопходан наставак анализе и израде одговарајуће техничке документације) са алтернативним локацијама:

– низводно од Панчевачког моста на левој обали Дунава у зони Крњаче, од p km 1.167 до 1.160–1.159, са минималном површином од око 0,43 km2, уз могућност проширења до око 6 km2; или

– узводно од Винче на десној обали Дунава у зони Великоселског рита (око p km 1.147 ).

9) Лука у Панчеву – p km 1.152,8, лева обала (улаз у базен), (лучки оператер „Дунав” а.д. Панчево). У луци постоје: царинска служба; железничка и друмска веза са залеђем; оперативне обале дужине 860 m у виду вертикалног кејског зида; опрема са претоварном механизацијом за расуте и генералне терете, као и за прихват и отпрему контејнера (терминал са радионицама за одржавање и поправку контејнера); отворена и покривена складишта, силоси за житарице, цемент и вештачко ђубриво; објекти и уређаји за прихват чврстог отпада и зауљених отпадних вода; и др. Базен луке „Дунав” може се користи и као зимовник. Планира се: у перспективи могућност проширења садржаја; заокруживање технолошко-транспортних функционалних целина и увођење мултимодалних система транспорта, изградња терминала интегралног транспорта (контејнерски, Ro-Ro, hucke-pack), рехабилитација саобраћајница, складишта и кејског зида, изградња терминала за путничке аутомобиле, терминала за ринфузне робе, терминала за цемент, изградња специјализованих терминала и продужење источног пристана; и др.

10) Лука у Смедереву – p km 1.116 (стара лука у граду код Смедеревске тврђаве) и p km 1.111 (нова лука), десна обала. Стара лука је са залеђем повезана друмским и железничким саобраћајницама, а нова само друмском саобраћајницом. Укупна дужина оперативне обале у обе луке износи 572 m, (у старој луци 400 m, а у новој 172 m, од чега, дужина вертикалне оперативне обале износи 372 m и полувертикалне 200 m). У луци доминирају расути терети (руде гвожђа и кокс) и комадна роба (хладно и топло ваљане ролне, пакети лимова), који се претоварују различитим типовима претоварне механизације. Лука располаже отвореним и покривеним складиштима, слободном царинском зоном, царинским складиштем и царинарницом. У луци не постоје објекти за одлагање отпадних материја и отпадних вода и третман и евакуацију отпадних вода. Планира се: смањење делатности старе луке, која ће се временом свести на путничко пристаниште (уз дислокацију капацитета за претовар терета у зону нове луке), а постоји и могућност за изградњу и проширење оперативне обале и капацитета, набавку нових порталних кранова, претовар сировина и готових производа за потребе железаре, као и за реализацију железничке пруге од нове луке до Железаре;

11) Лука у Ковину, (потенцијална) – p km 1.108, лева обала;

12) Лука у Прахову – p km 861, десна обала (отворена обала и базен). У луци постоје: царинска служба; железничка и друмска веза са залеђем; оперативне обале дужине 560 m (од тога дужина вертикалне оперативне обале износи 320 m и полувертикалне 240 m); опрема и механизација за претовар расутих терета (угаљ, кокс и фосфати) и генералних терета (лимови, бетонско гвожђе и др.); отворена и покривена складишта, као и царинска складишта; контејнерски терминал са уређајем за пуњење и пражњење контејнера, њихово складиштење, као и радионица за њихово одржавање. У луци не постоје објекти за одлагање отпадних материја и прихват, третман и евакуацију отпадних вода. Лука у Прахову може се по потреби користити и као зимовник. У перспективи постоји могућност за формирање слободне царинске зоне, изградњу интермодалног центра, изградњу нове управне зграде, уређење зимовника, изградњу новог складишног простора, изградњу терминала за прихват коришћених уља и отпадних вода са бродова, модернизацију претоварних уређаја и лучких транспортних средстава, и др.

У коридору међународног водног пута Е80 – Дунав, предвиђена су следећа пристаништа/терминали за снабдевање бродова горивом, и то у оквиру лучких подручја: на сектору Дунава ка граници са Републиком Хрватском (планирано), лева обала; „Нови Сад”, око p km 1.255, лева обала; „Београд” (планирано), око p km 1.168, десна обала; „Смедерево” (планирано), око p km 1.116, десна обала.

––––––––––––––

34 Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама, утврђено је да су луке и пристаништа добра од општег интереса и да су лучко земљиште и лучка инфраструктура у јавној својини. У том случају управљање лукама врши Агенција за управљање лукама, без обзира на својински статус луке.

35 У периоду од 2007. до 2009. године аустријска фирма TINA Vienna Urban Technologies and Strategies (коју је основао град Беч) урадила је (у конзорцијуму са фирмама Ehting, via donau, DonauConsult, Bluewaters, Snizek+Partner, Regional Consulting und Siegmar Hanser) Претходну студију оправданости за потребе изградње нове (робне) луке у Београду, са тим да је потребно касније приступити изради техничке документације. Град Беч је члан Радне заједнице подунавских земаља (ARGE Donauländer) и председава Радном групом за транспорт и пловидбу (преко представника своје фирме TINA Vienna Urban Technologies and Strategies, која уједно управља Коридором VII и има улогу секретаријата за овај коридор).

4.3.2. Пристаништа

Пристаниште представља водни и са водом непосредно повезани копнени простор са објектима намењеним за пристајање, сидрење и заштиту пловила, као и укрцавање и искрцавање путника и робе са бродова домаће заставе. Пристаниште се може основати за: (1) посебне намене (путничко пристаниште, војно пристаниште, индустријско пристаниште, пристаниште за опасне робе, марина и слично); и (2) сопствене потребе (за шљунак и песак, пристаниште за грађевински материјал и слично). Путничко пристаниште може представљати и део луке отворен за међународни и унутрашњи саобраћај специјализован за пријем и отпрему путника са бродова стране и домаће заставе. У пристаништу се може обављати мањи број лучких делатности или лучких делатности у мањем обиму, уколико су испуњени прописани услови.

На Дунаву кроз Републику Србију доминирају путничка пристаништа везана за речни саобраћај на којима се путници већином задржавају у Београду. Терминал за међународни путнички саобраћај „Луке Београд” а.д. на Сави имао је током 2012. године укупно 480 пристајања 72 различита брода, при чему је било око 61.000 путника и око 19.750 чланова посада. Планско опредељење је развој туризма на водном путу Дунава и другим водним путевима Републике Србије, као и развој локалног речног путничког саобраћаја. Претпоставка је да ће број пловила порасти на око 1.300 до 2025. године, уз подизање квалитета опремљености путничких пристаништа и терминала и повезивање са туристичким атракцијама у приобаљу и у непосредном окружењу Дунава.

Просторним планом се утврђују планске смернице развоја пристаништа. Ближе локације, правила и критеријуми уређења пристаништа утврђени су Стратегијом развоја водног саобраћаја Републике Србије („Службени гласник РС”, број 3/15), а биће утврђени и уредбом о условима које морају да испуњавају луке, пристаништа и привремена претоварна места, као и планом детаљне регулације, на основу одговарајућих истраживања и техничке документације. Утврђују се следећи усмеравајући критеријуми за развој путничких пристаништа: технички и безбедносни захтеви пловидбе; близина већих или мањих насеља, као и природних и културних атракција у непосредном окружењу приобаља; простор за паркиралиште за аутомобиле, теретна возила и аутобусе (у циљу бржег контакта са понудом приобаља); простор у акваторији за привез наутичких пловила; опремљеност или погодност локације за опремање комуналном инфраструктуром (за воду за пиће и санитарни чвор), телекомуникационим сигналима и везама и др.

Основни садржаји пристаништа за (а) међународне путничке терминале (у даљем тексту: МПТ) и (б) линијски превоз путника, су: пристанишна обала (вертикални кеј) или пристани (на шиповима или везани за обалу) са адекватном везом (приступом мостом) која омогућава укрцај/искрцај путника при свим водостајима; табла са називом пристаништа (информације о непосредном окружењу и његовим мотивима, природним и културним добрима и др, основним информацијама о сектору водног пута) уз пејзажно уређена приобаља; привез за наутичка пловила; јавна чесма, санитарни чвор; мањи кафе, игралиште или играоница за децу, и места за одмор и седење за минимум 40 особа, надстрешнице, телефонска говорница; простор за приручна средства прве помоћи и помоћи на водном путу; паркинг путничких аутомобила са минимум 20 места. Посебни садржаји за МПТ су: простор за потребе администрације (царине и полиције или др.); простор за изолацију болесних путника, простор за фитопатолошку и ветеринарску контролу, паркинг аутобуса са минимум два места; продавница; мини-пијаца за продају локалних пољопривредних и традиционалних занатских производа са пратећим санитарним уређајима; информативно-туристички пункт у функцији промоције туризма; и службени објекат за нужни смештај запослених на пристаништу и смештај полиције; и др.

У коридору међународног водног пута Е80 – Дунав предвиђено је 33 пристаништа (од тога 21 планиранo) 30 путничких и три теретна, која су углавном везана за насеља на Дунаву, и то на следећим локацијама:

1) путничко пристаниште „Бездан” – p km 1.425, лева обала;

2) путничко пристаниште „Апатин” – p km 1.401,5 лева обала;

3) путничко пристаниште „Богојево” (планирано) – p km 1.367 лева обала;

4) путничко пристаниште „Футог” (планирано) – р km 1.270 лева обала;

5) путничко пристаниште „Лединци” (планирано) – р km 1.261,3 десна обала;

6) путничко пристаниште „Нови Сад – Сремска Каменица” (планирано) – р km 1.259 десна обала;

7) путничко пристаниште „Нови Сад–IV” – р km 1.255,4 (планирано) десна обала;

8) путничко пристаниште „Нови Сад–II” – р km 1.255,2 (постојеће) лева обала;

9) путничко пристаниште „Нови Сад–I” – р km 1.254,8 (постојеће) лева обала;

10) путничко пристаниште „Нови Сад–III” – р km 1.254,6 (постојеће) лева обала;

11) путничко пристаниште „Сремски Карловци” (планирано) – p km 1.245 десна обала;

12) путничко пристаниште „Чортановци” (планирано) – p km 1.237 десна обала;

13) путничко пристаниште „Сланкамен” (планирано) – p km 1.215 десна обала;

14) путничко пристаниште „Земун” (планирано) – p km 1.173 десна обала;

15) путничко пристаниште „Београд–Сава” – p km 1.170 (p km 0,7 ушће Саве у Дунав), десна обала;

16) путничко пристаниште „Београд–Дунав” (планирано) – p km 1.168 (у оквиру луке у Београду”), десна обала;

17) путничко пристаниште „Панчево” (планирано) – p km 1.152,8 лева обала;

18) путничко пристаниште „Винча” (планирано) – p km 1.145,5 десна обала;

19) путничко пристаниште „Смедерево” – p km 1.116,27 и p km 1.111,00 десна обала;

20) теретно пристаниште рафинерије у „Смедереву”, (планирано), – p km 1.109 десна обала;

21) путничко пристаниште „Ковин” (планирано) – p km 1.111,5 лева обала;

22) путничко пристаниште „Виминацијум” (планирано) – p km 1.095 десна обала;

23) теретно пристаниште Костолац – ТЕ „Костолац А” (планирано) – p km 1.095 (у рукавцу Дунава), десна обала;

24) путничко пристаниште „Стара Паланка”, за велике путничке бродове уз лукобран марине, (планирано) – p km 1.078 лева обала;

25) путничко пристаниште „Велико Градиште” (планирано) – p km 1.059 десна обала, (које може обављати и мањи број лучких делатности или лучких делатности у мањем обиму, уколико су испуњени прописани услови36);

26) путничко пристаниште „Голубачки град” (планирано) – p km 1.040 десна обала;

27) теретно пристаниште Голубац – „Јеленске стене” – p km 1.035 десна обала;

28) путничко пристаниште „Лепенски Вир” (планирано) – p km 1.004 десна обала;

29) путничко пристаниште „Доњи Милановац” – p km 991 десна обала;

30) путничко пристаниште „Текија” – p km 956,6 десна обала;

31) путничко пристаниште „Кладово” – p km 933 десна обала;

32) путничко пристаниште „Брза Паланка” (планирано) – p km 883,5 десна обала; и

33) путничко пристаниште „Прахово” – p km 861 десна обала.

––––––––––––––

36 Планирана лука према Просторном плану Републике Србије

4.3.3. Зимовници, склоништа и сидришта

Зимовник представља изграђени или природни водни простор на водном путу, који је уређен и оспособљен тако да представља сигурно склониште за пловила од оштећења ледом, услед високог водостаја или осталих временских непогода.

Склониште је природни део водног простора на водном путу, који служи за нужни смештај пловила ради заштите од метеоролошких и хидролошких непогода.

Сидриште је опремљени и обележени део водног пута на којем се може вршити безбедно сидрење и маневрисање пловила.

Утврђују се следећи критеријуми за успостављање зимовника: технички и безбедносни захтеви пловидбе; погодна локација са природним заклоном на водном путу или у оквиру лучких подручја; уређаји за безбедно везивање пловила и приступ аутомобила на обалу; уређаји за прихват отпадних материја са пловила; напајање електричном енергијом и водом за пиће, санитарним чвором и осталом неопходном инфраструктуром (приступне саобраћајнице, телекомуникациони сигнали и везе, продавнице за потребе посада) и др, у складу са Уредбом о условима које морају да испуњавају зимовници отворени за зимовање страних бродова на унутрашњим пловним путевима на којима важи међународни или међудржавни режим пловидбе („Службени лист СРЈ”, број 28/98.)

У коридору међународног водног пута Е80 – Дунав прелиминарно су одређена четири зимовника (према „Предлогу одлуке о одређивању зимовника за зимовање страних бродова на унутрашњим пловним путевима на којима важи међународни режим пловидбе”, мај 1998. године, Савезно Министарство за саобраћај СРЈ), и то:

1) Апатин – лева обала (p km 1.401,5);

2) Нови Сад – лева обала (p km 1.258), уз могуће пресељење на нову локацију на ушћу канала ХС ДТД у Дунав;

3) Иваново – лева обала (p km 1.136) и

4) Ковин – лева обала (p km 1.108,3).

Просторним планом се дају препоруке да се у оквиру појединих лука као мултифункционалних објеката и делова акваторије, могу, по потреби, формирати зимовници или склоништа:

– Барачка – лева обала (p km 1.426,15);

– Бачка Паланка – лева обала (p km 1.295) у оквиру луке на отвореној обали;

– Београд – десна обала (p km 1.168) у оквиру постојеће луке базенског типа;

– Панчево – лева обала (p km 1.153) у оквиру постојеће луке базенског типа;

– Смедерево – десна обала (p km 1.116) поред постојеће луке на отвореној обали;

– Велико Градиште37 – десна обала (p km 1.062);

– Прахово – десна обала (p km 861) у оквиру постојеће луке базенског типа; и др.

С обзиром да питања формирања зимовника, склоништа и сидришта није на одговарајући начин уређено постојећим прописима (одлуке и уредбе), неопходно је питање ових објеката што пре уредити одговарајућим правилницима.

––––––––––––––

37 Локација је позната под називом „Кисиљево”, а Просторним планом се препоручује промена назива, с обзиром да насеље Кисељево после формирања Сребрног језера више не излази на обалу Дунава.

4.3.4. Марине (прихватни објекти наутичког туризма)

Марина је пристаниште за посебне намене на водном путу намењено за прихват, чување и опрему пловила која служе за рекреацију, спорт и разоноду, односно наутички туризам. Са аспекта наутичког туризма основни прихватни објекти су марине и наутичко-туристички центри. Марина је специјализован прихватни

објекат наутичког туризма (минималног капацитета 50 везова у уређеном делу акваторије и на изграђеној и уређеној обали – суви вез), који служи за снабдевање, чување, одржавање и сервисирање пловних објеката, пружање угоститељских услуга, услуга изнајмљивања пловних објеката, као и других услуга у складу са захтевима наутичког туризма. Наутичко-туристички центар јесте марина највише категорије (капацитета више од 100 везова) са свим воденим (акваторијалним) и обалним (територијалним) садржајима, који укључују и организовану школску обуку за најмање једну врсту спортско-наутичких активности на води (мотонаутика, једрење, једрење на дасци, скијање на води, кајак и веслање и др.), и приступ изграђеним објектима и пратећој опреми за најмање две врсте спортских или рекреативних игара (тенис, голф, пливање, јахање итд.). С обзиром на основну намену, марине се могу поделити на комерцијалне, мешовите и клупске. Остале врсте прихватних објеката наутичког туризма су наутичка сидришта, привезишта и туристичка пристаништа.

Основни елементи за уређење и категоризацију марина су: (1) обезбеђење и заштита акваторијалног простора од дејства таласа, ветра, речног наноса, ледених санти, пливајућих предмета; и (2) обезбеђење безбедног приступа, кретања и задржавање пловила (дубина акваторије марине и прилазног навигационог дела, кота дна – која у периоду ниског пловидбеног нивоа мора бити већа од највећег газа наутичког пловног објекта за чији је прихват марина технички оспособљена, безбедност кретања пловила и за време најнижег водостаја и сложених метеоролошких и ноћних услова); и (3) обезбеђење директног пешачког приступа акваторијалном и обалном простору на ком се врши привез пловила (уз означавање веза). Остала правила за категоризацију марина и реализацију осталих прихватних објеката наутичког туризма детаљно су разрађени у оквиру Правилника о минималним техничким условима за изградњу, уређење и опремање наутичких објеката и стандардима за категоризацију марина („Службени гласник РС”, број 56/11), по ком се реализација наутичких објеката и категоризација марине врши према стандардима у погледу уређења и опреме, као и према врстама услуга које морају испуњавати (обавезни елементи), и другим условима и садржајима којима располажу.

Просторним планом се утврђују планске смернице развоја марина. Ближе локације, правила и критеријуми уређења марина утврђени су Стратегијом развоја водног саобраћаја Републике Србије („Службени гласник РС”, број 3/15), а биће утврђени и уредбом о условима које морају да испуњавају луке, пристаништа и привремена претоварна места, као и планом детаљне регулације, на основу одговарајућих истраживања и техничке документације. Утврђују се следећи усмеравајући критеријуми за избор локација и развој марина: локација ван пловног пута на удаљености на којој не омета безбедну пловидбу бродова и уређени обални простор (уз услове меродавних институција); технички и безбедносни захтеви (довољно пространа акваторија за сигурно задржавање и несметано кретање пловних објеката и за време најнижег водостаја, сигуран приступ водној површини на начин који омогућује истовремену несметану и сигурну пловидбу више пловних објеката, безбедно везивање, извлачење и зимовање пловних објеката); уређење акваторије и прихватних капацитета марине; пограничне локације; места укрштања Коридора VII и Коридора X; близина већих или мањих насеља; ушће већих притока Дунава или спојеви са мрежом канала, посебно ХС ДТД; међурастојање марина са аспекта дневних кретања/пловидбе; приступ (водени и копнени са обезбеђеним паркингом) и повезаност са јавном мрежом саобраћајне инфраструктуре; адекватан улаз, пријем и одлазак гостију и пловних објеката; адекватан број места привеза наутичких пловила (везова, од којих је део на располагању транзитним пловилима, односно јахтинг туристима); опремљеност или погодност локације за опремање комуналном инфраструктуром (пијаћа вода, санитарни чвор и др), електричном енергијом, телекомуникационим сигналима, угоститељским објектима и др; решено одлагање отпадних чврстих и течних материја у складу са санитарним прописима и прописима о заштити животне средине; локација на воденом појасу ван излива градске индустријске или неке друге отпадне течне и чврсте материје; могућност поправке мотора и корита пловила; садржајна туристичка понуда окружења у радијусу 20–30 km; обезбеђење снабдевања пловила горивом (бензин, дизел, плин) и потреба посада и туриста. Снабдевање горивом (према европским искуствима) је прихватљиво на пет-седам часова вожње, односно на 130–160 km дистанце станица за горива, при брзини пловидбе 20–30 km/h (што је за прву фазу развоја приказано у Табела II-2, уз повећање прихватних пунктова са станицама за гориво у наредним фазама у складу са развојем наутичког туризма).

Основни садржаји марина су:

– техничко оспособљено привезиште са простором, пловећим платформама и др, за пристајање и прихват наутичких пловних објеката;

– службени објекат за чување и надзор пловних објеката на води и копну;

– објекат управе марине са клубом, пријемно-информационим пунктом и, по потреби, службени објекат за нужни смештај запослених (као и други садржаји и сервиси код наутичко-туристичких центара: изнајмљивање чамаца, служба спасавања, амбуланта, апотека, испостава поште и банке и др; зона стационарних туристичких капацитета у приобаљу и др.);

– довољан број паркинг места за путничке аутомобиле (минимум 40% од броја везова);

– довољан број места за чување и сервисирање пловних објеката на копну (минимум 30% од броја везова);

– складиште опреме пловних објекта (минимум 20% од броја везова);

– сервисни део изграђене обале са: директним пешачким приступом акваторијалном и обалном простору на ком се врши привез пловила; рампом за извлачење и опремом за дизање и премештај пловног објекта у случају интервенција на пловним објектима, моторима и опреми; радионицама и сервисима за мање поправке пловних објеката и мотора;

– спортски терени и дечја игралишта; ресторан и угоститељски садржаји; продавнице животних намирница и дневних потреба;

– стална станица за гориво (или могућност интервентног снабдевања), као и посуде за одлагање чврстих и течних отпадних материја, у складу са санитарним прописима о заштити вода и животне средине;

– постројење за прихватање каљужних вода, отпадних уља и опасног отпада;

– најмање један интервентно уређен вез, који је осигуран и обележен за ту намену;

– санитарни уређаји и кабине за посетиоце, обезбеђен стални прикључак на комуналну инфраструктуру (снабдевање довољним количинама хигијенски исправне воде, електричном енергијом, телефоном, прикључак на канализацију или уређаје за пречишћавање у складу са санитарним прописима о заштити вода и животне средине, и сл.); и

– табла са називом марине на српском и енглеском језику (информације о маринама, непосредном окружењу сектору водног пута); простор за приручна средства прве помоћи и помоћи на водном путу; и др.

У коридору међународног водног пута Е80 – Дунав, предвиђене су (минимум) 42 маринe од тога 23 планиране, и то на следећим локацијама38:

(1) „Барачка” Бездан (планирана) – p km 1.426, лева обала;

(2) „Апатин” – p km 1.402,2, лева обала;

(3) „Богојево” (планирана) – p km 1.368, лева обала;

(4) „Оџаци” (планирана) – p km 1.364, лева обала;

(5) „Бачко Ново Село” (планирана) – p km 1.319, лева обала;

(6) „Тиквара” Бачка Паланка (планирана), око p km 1.298, лева обала;

(7) „Нови Сад”, „Шодрош” и „Петроварадин” (планиран наутички центар са пратећим и спортско-рекреативним садржајима), p km 1.257, лева обала;

(8) „Сремски Карловци” (планирана) – p km 1.245, десна обала;

(9) „Стари Сланкамен” – p km 1.215, десна обала;

(10) Чента – „Караш” (планирана) – p km 1.210, лева обала;

(11) „Стари Бановци” (планирана) – p km 1.192, десна обала;

(12) „Земун” – p km 1.173, десна обала;

(13) „YC Земун” – p km 1.172,3, десна обала;

(14) „Маринеро” – p km 1.172,2, десна обала;

(15) „Nautec” – p km 1.172,1, десна обала;

(16) „Бонд” – p km 1.172, десна обала;

(17) „Свети Никола” – p km 1.171,65, десна обала;

(18) „Гога” – p km 1.171,6, десна обала;

(19) „Храбро срце” – p km 1.171,1, десна обала;

(20) „Југославија” (планиран наутички центар) – p km 1.170, десна обала;

(21) Дорћол – „Стара централа” – p km 1.169, десна обала;

(22) „Карабурма” – p km 1.164, десна обала;

(23) „Лепи Мика” – p km 1.163,9, десна обала;

(24) „Shark” – p km 1.163,7, десна обала;

(25) „Галија” – p km 1.163,5, десна обала;

(26) „Панчево” (планирана), лева обала (око p km 1.154);

(27) „Гроцка” (планирана) – p km 1.133, десна обала;

(28) „Смедерево” (планирана) – p km 1.115, десна обала;

(29) „Ковин” (планирана) – p km 1.008), лева обала;

(30) „Костолац” (планирана) – p km 1.095-1.094, десна обала;

(31) „Рам” (планирана) – p km 1.079, десна обала;

(32) „Стара Паланка” (планирана) – p km 1.078, лева обала;

(33) „Сребрно језеро” код Великог Градишта – p km 1.062, десна обала;

(34) „Велико Градиште” (планирана) – p km 1.060), десна обала;

(35) „Голубац” Ђердап запад (планирана), p km 1.042, десна обала;

(36) „Доњи Милановац” (планирана) – p km 992, десна обала;

(37) „Поречки залив” Ђердап средина (планирани наутички центар) – p km 989, десна обала;

(38) „Текија” Ђердап исток, (планирана) – (око p km 956,6) десна обала;

(39) „Кладово” (планирана) – p km 934, десна обала;

(40) „Брза Паланке” (планирана) – p km 883, десна обала;

(41) „Михајловац” (планирана) – p km 872, десна обала;

(42) „Радујевац” (планирана) – p km 852, десна обала;

(43) и друге потенцијалне локације (Бач, Беочин, Инђија, Стара Пазова, Винци, Усије, ушће Туманске реке, ушће реке Брњице, Добра, и др.).

Табела II-2. Приоритетне локације прихватних наутичких пунктова и пристаништа39

––––––––––––––

38 Тренутно је регистровано 16 марина и преко 40 привезишта. Уређење постојећих и изградња нових марина и привезишта је у надлежности локалних самоуправа и реализује се средствима приватног сектора или јавно-приватним партерством.

39 Предлог приоритетних пунктова у функцији наутичког водног пута је усаглашен са „Студијом мреже марина на Дунаву у АП Војводини”.

4.3.5. Бродоградилишта

У коридору међународног водног пута Е80 – Дунав, налази се шест бродоградилишта (за које се планира модернизација погона и опреме) и у којима су активна следећа привредна друштва: у Бездану – лева обала (р km 1.424) „Бродоградилиште Дунав” д.о.о; у Апатину – лева обала (р km 1.402,2); „ТИМ”40 у Новом Саду – лева обала (р km 1.259); „ЈРБ Ремонт” у Панчеву – лева обала (p km 1.154); „Бродоремонт ПИМ” у Брњици – десна обала (p km 1.033); и „Кладово” – десна обала (p km 935). У бродоградилиштима су тренутно активна следећа привредна друштва: „Brodico” д.о.о, Панчево, „Југословенско речно бродарство” а.д, Београд, „PIMI” d.o.o., Предузеће за производњу, унутрашњу и спољну трговину, Београд и „RHINE – DANUBE” д.о.о., Кладово. Упоредо са унапређењем и развојем водног (транзитног и интерног) транспорта могу се створити услови и за развој нових бродоградилишта.

––––––––––––––

40 Бродоградилиште „ТИМ” спада у привредне капацитете који не задовољавају просторне, еколошке и друге критеријуме и предвиђа се његово пресељење на нове локације.

4.3.6. Речна флота

Речну флоту у Републици Србији карактерише више власника, при чему се велики број превозника бави искључиво домаћим транспортом (углавном песка и шљунка). Укупан број регистрованих пловила на унутрашњим пловним путевима у Републици Србији износи 1.000 (од чега се користи око 300), што је изузетно скромно (Просторним планом се препоручује да Република Србија у складу са релевантним правним изворима у оквиру правних тековина ЕУ (acquis communautaire) дефинише подстицајне програме за унутрашњи водни транспорт и обнову флоте). Највеће бродарске компаније су: „Дунав група Агрегати” (приватно предузеће која се бави искључиво унутрашњим транспортом песка и шљунка) и Југословенско речно бродарство – ЈРБ (у својинској трансформацији, које поред превоза песка и шљунка, транспортује и нафту, житарице и расутe теретe), док остали превозници поседују једно или два пловила којима обављају своју услужну делатност.

4.4. Информациони и комуникациони системи

Примена информационих и комуникационих система у водном транспорту треба да омогући бржи развој и интеграцију водног транспорта са осталим видовима саобраћаја. Како је примена ових система предуслов за интегрисање унутрашњих пловних путева у Републици Србији са европском пловидбеном мрежом, то се приступило имплементацији RIS-а. Пројекат који подржава ефикасну и безбедну пловидбу Дунавом усклађен је са постојећим европским стандардима. За потребе пројекта формиран је и RIS центар из кога се врши лоцирање и праћење бродова у реалном времену.

Речни информациони сервиси базирају се на усаглашеним телекомуникационим услугама и информационим системима за подршку унутрашњој пловидби и њену везу са осталим видовима саобраћаја. Овај концепт обухвата системе за лоцирање и праћење бродова, приказ електронских навигационих карата, пружање информација о водном путу, као и друге услуге. Информације се базирају на примени ГИС-а, GPS-а и радио комуникационог система.

Процеси са RIS информационом подршком су: навигациони процеси на броду, планирање путовања, управљање преводницама, управљање лукама и терминалима, управљање теретом и транспортом, управљање саобраћајем и спречавање незгода. Применом RIS-а суштински ће се подићи ниво услуга и безбедности у водном транспорту на Дунаву.

4.5. Водопривредна инфраструктура

Кључне концепције и пропозиције развоја хидротехничке инфраструктуре засноване су на остваривању интегралног система уређења, коришћења и заштите вода у Дунавском речном систему.

Хидроенергетика

Режим експлоатације Дунава је прецизно дефинисан (у управљачком и развојним смислу) Законом о потврђивању Конвенције између Савезне владе СРЈ и Владе Румуније о експлоатацији и одржавању хидроенергетских и пловидбених система „Ђердап 1” и „Ђердап 2”, на бази ког су издате и одговарајуће дозволе (укључујући и водопривредну). Истим прописом је тачно прецизиран и режим који је сада на снази, тзв. режим „69,5 и више”/63 m н.в. (извод дат у Табели II-3).

Са режимом који је дефинисан поменутим прописом практично су исцрпљене могућности да се још неким изменама повећају производне перформансе ХЕ „Ђердап 1” даљим подизањем успора на том објекту. То се може постићи само променама на опреми при обнови агрегата, што је и предвиђено пројектом обнове, уз следеће енергетске ефекте: укупна активна снага на српској страни повећава се за 90 МW (15 МW по агрегату), повећава се дневна варијабилност тако што је могуће из ниже тарифе пребацити до 1.000 МWh у вишу тарифу (скупља струја), производња се додатно повећава до око 70 GWh/год за дотоке изнад 9.000 m3/s, имајући у виду трајање дотока преко 9.000 m3/s али и смањење снаге због снижавања пада при овим дотоцима. За предвиђену додатну производњу енергије Република Србија треба да добије посебне субвенције у складу са Кјото протоколом, јер ће то представљати новоостварену количину чисте обновљиве енергије. Постоји покушај да се режим „69,5 и више” још више подигне, тако да се у краткотрајном режиму ниво на ушћу Нере повећа са 70,40 m н.в. чак на 70,90 m н.в. За такав екстремно висок режим не би требало дати дозволу, јер системи заштите приобаља и при садашњем режиму раде у веома напрегнутом стању, са пробојима критеријума о залегању подземне воде, нарочито на пољопривредном земљишту.

Табела II-3: Коте које се морају одржавати на ушћу Нере (контролне тачке на почетку заједничке деонице успора)41

Средњи дневни дотоци Дунава код ушћа Нере	Ниво Дунава на контролном профилу код ушћа Нере (m н.в.)
m3/s	Мин. средњи дневни	Макс. средње дневни	Макс. краткотрајни
До 3.000	Нивои који одговарају средњим дневним нивоима на брани при max. коти 69,59 m н.в.
3.000	69,52	69,70	69,81
6.000	69,95	70,00	70,17
Од 8.400 до QI	70,30	70,30	70,40
Преко QI	Нивои који одговарају нивоу воде на брани на коти 63,00 m н.в.

Веома је битно да се реализује захтев из водопривредне дозволе да се обнови цео систем телелимниметријских станица на потезу акумулације, како би се континуирано и одмах добијали подаци о реализованим нивоима на појединим контролним профилима у акумулацији, укључујући и најважнији контролни профил – ушће Нере, на основу кога се доносе стратешке одлуке о отварању устава на брани „Ђердап 1” у периоду великих вода.

У случају ХЕ „Ђердап 2”, даљи развој система и побољшање производних перформанси се могу постићи повећањем коте нормалног успора (у даљем тексту: КНУ). Сада ХЕ „Ђердап 2” ради са КНУ=41,00 m н.в , са режимом „41/39,5”. То подразумева да се ниво горње воде подиже до коте 41,00 m н.в. и спушта до 39,5 m н.в. Адаптацијом опреме сегментних устава на преливу, као и извесним грађевинским адаптацијама на објектима бране, могуће је да се нормални успор подигне до коте 41,40 m н.в. То би омогућило да ХЕ „Ђердап 2” пређе на рад са извесним варијабилним режимом, што би значајно увећало његове енергетске перформансе. То треба прихватити уз услов да се одговарајућом доградњом система заштите приобаља, укључив и корекцију насипа у Грабовичком пољу, као и доградњом и обновом дренажних система, потпуно обезбеди испуњење усвојених критеријума заштите приобаља, посебно насеља у том делу долине Кључа. Том приликом треба узети у обзир и чињеницу да се показало да заштитна висина насипа нема довољну висину у случају великих таласа од ветра. Такође је врло битно да се реализује захтев из водопривредне дозволе да се поштује режим по коме дневне варијације нивоа Дунава на профилу код ушћа Тимока остају у опсегу ± 30 cm, и да се тај услов може контролисати системом телелимниметара. Још једна могућност побољшања рада ХЕ „Ђердап 2” је при обнови/замени агрегата, када се могу побољшати карактеристике турбина, тако да се остваре већи коефицијенти корисног дејства.

Наведеним предлозима исцрпљене су могућности даљег развоја ХЕ „Ђердап 1” и ХЕ „Ђердап 2”. Даљи развој и повећање искоришћења потенцијала Дунава се може остварити у следећим правцима:

– Искоришћење дела потенцијала на потезу узводно од Новог Сада – пошто део потенцијала узводно од Бачке Паланке припада Републици Србији и Републици Хрватској, реализација тог постројења условљена је договором између две државе. Постројење је предвиђено у зони Беочин–Футог, а оквирне перформансе, добијене студијом система, биле би: КНУ = 80,0 m н.в, инсталисана снага 250 MW, просечна годишња производња 1.100 GWh/год (при чему треба рачунати и на потенцијално каналисање – изградњу хидроенергетских степеница на сектору од Новог Сада до Београда, формирањем пловног пута дубине 3,5 m). Најважнији изазов за тај пројекат је потпуно очување влажних станишта Горњег Подунавља на нашој страни и Копачког рита у Републици Хрватској. Тај се проблем може успешно решити преливним насипима са уставама, којима би се прецизно дириговали водни режими плављења према потребама екосистема. Успор би се простирао приближно до Бездана и не би мењао режиме нивоа у Мађарској. Управљањем водним режимима у зонама резервата остваривали би се тачно они режими који су најповољнији по њихове екосистеме, по критеријумима које захтевају службе управљања тим резерватима.

– Потенцијал на делу тока Дунава низводно од ХЕ „Ђердап 2” до ушћа Тимока – може се искористити у оквиру ХЕ „Турну Магуреле – Никопољ”, те га треба резервисати за ту намену. Тиме би се на овом потезу омогућило и лоцирање индустрија које троше велике количине технолошке воде. За такве кориснике треба резервисати простор изнад коте нивоа за велику воду Q0,2%, коју треба да одреди корисник тог простора на основу тадашње морфологије корита.

– У зони око 3 km узводно од Лепенског Вира, на обронцима Северног Кучаја, разматрана је могућност реализације РХЕ „Ђердап 3”. На водотоку Песача је разматрана могућност изградње бране, која би формирала горњи басен/акумулацију Песача, запремине 32,5×106 m3 (са КНУ у коначној фази 470 m н.в). Касније је пројекат проширен на још једну акумулацију – Бродицу, на истоименој реци – притоци Пека, запремине 545×106 m3, која би тунелом била спојена са Песачом. Песача и Бродица би имале карактер горњих акумулација РХЕ, док би постројење РХЕ било на самој обали Ђердапске акумулације (која би служила као доњи базен), око 3 km узводно од Лепенског Вира, са котом 70 m н.в. Заједничко деловање две горње акумулације се обезбеђује тунелом дужине 8.100 m, пречника Ø 4,8 m. Од акумулације Песача до РХЕ водили би тунелско-цевоводни доводи дужине 2.760 m, по један за сваку фазу. Сагледавана је могућност фазног ширења РХЕ (4×600 MW). Енергетска анализа из 1989. године показала је да би могла да се реализује само I фаза (2×300 MW). Ради се о технолошки могућем, али изузетно скупом објекту, за који је неопходна израда претходне студија оправданости42.

––––––––––––––

41 Проток QI је велика вода при којој се за оборен ниво на брани на 63 m н.в. остварује кота на ушћу Нере од 70,30 m нв. То је проток који је некада износио приближно око 11.500 m3/s. Међутим, због ефаката засипања акумулације тај проток ће се мењати, односно смањивати. Та кота ће се остваривати због додатног успора са све мањим протоком, те га треба повременим мерењима проверавати. Да би се избегле нејасноће и различита тумачења термина у четвртој колони, јасно је дефинисано да се под термином „максимални краткотрајни ниво” подразумева да се ти нивои не смеју одржавати дуже од пет сати у току једног дана.

42 Специфични показатељи брана су: да би се остварила запремина од 32,5×106 m3 у акумулацији Песача треба направити насуту брану од 108 m, запремине тела бране 6×106 m3 (однос запремине бране према запремини акумулације 1:5,4, што је веома неповољно). Запремина бране Бродица од 19×106 m3 (за II фазу) приближнa је суми запремине свих до сада изграђених насутих брана у Републици Србији. Велике осцилације нивоа у оба језера су еколошки врло неповољне и такве акумулације нису погодне за било какав вид туризма и рекреације на водама. Због честих осцилација нивоа у доста широком опсегу од више десетина метара требало би подробно испитати утицај на геотехничку стабилност падина. РХЕ „Ђердап 3” би се могла реализовати само у случају да ЕУ буде заинтересована за такав објекат, повезујући га посебним далеководима и управљачки уклапајући у европске електроенергетске системе вишег реда. Чак и у том случају треба бити врло обазрив са анализама утицаја на окружење, посебно у погледу геотехничке сигурности формација Северног Кучаја. У међувремену је и Румунија најавила сличан такав објекат, што у анализу уноси нову неизвесност.

4.5.1 Системи заштите од вода

Основна конфигурација система за заштиту од спољних и унутрашњих вода је потпуно детерминисана (систем се гради већ око 200 година). Захваљујући томе, дуж целог Дунава су успостављени континуирани системи заштите од поплава. Сви даљи развојни пројекти на том плану биће реализовани на начин да се њима поуздано могу обезбедити дефинисани критеријуми заштите: (а) заштита од воде вероватноће 1%, са заштитном висином од 1,2–1,7 m, (б) заштита од унутрашњих вода са најмањим дубинама залегања подземних вода које су већ дефинисане: 0,8–1 m за пољопривредно земљиште, 2 m за мања насеља и 3 m за већа насеља. Наведене критеријуме треба задржати и у будућности. Међутим, због погоршавања режима великих и малих вода, као и због засипања акумулације „Ђердап 1” које ствара додатни успор, неопходно је да се повремено преиспитају рачунске велике воде и рачунски нивои, како би се установили стварни, заиста остварени степени заштите и реализација наведених критеријума. Сасвим је извесно да ће се због наведених процеса јавити потреба за реконструкцијом насипа I одбрамбене линије, како би се одржао критеријум заштите. То поставља важну обавезу на заштити простора – заштиту трака довољне ширине водног земљишта са брањених страна приобаља, које су неопходне да се могу несметано обавити реконструкције заштитних система када то постане неопходно.

На више сектора дуж тока Дунава треба приступити обнови и формирању II линије одбране и постепеном оформљавању заштитних касета. Дуж Горњег Подунавља за то је погодна некадашња линија одбране, којим су до изградње насипа Сига–Казук брањена подручја око Бачког Моноштора и Купусине, затим Хеферинзелски насип код Кучке, путеви Бездан – Чешка ћуприја, Сонта – Богојево, насипи железничких пруга Бачки Брег – Бездан и Сомбор – Богојево. На неким местима су за то погодне депоније дуж основне каналске мреже (у даљем тексту: ОКМ) ХС ДТД. За формирање насипа II линије одбране може се користити и материјал који се добија приликом продубљивања постојећих канала ОКМ, током ревитализације и обнове ХС ДТД. Планира се допуна/изградња на две деонице у непосредној близини насеља Челарево и Черевић са око 8 km насипа.

Друга развојна обавеза на плану заштите од вода је преиспитивање функционисања и ефективности система за заштиту од унутрашњих вода. Ти системи временом смањују своју ефективност чак и у условима доброг одржавања каналске мреже, јер је потребно замењивати бунаре који су колмирали и смањили своје дренажне функције. И ти системи су највећим делом просторно и конфигурацијски детерминисани. Потребно је вршити редовна испитивања ефективности система за заштиту од унутрашњих вода и у складу са тим обнављати систем, као мере инвестиционог и текућег одржавања. На основу искуства током одбране од поплава 2006. године детерминисана су места на којима ти критеријуми нису били задовољени и они имају приоритет у допуни система. Током одбрана од поплава показало се да се не остварују критеријуми заштите у појединим насељима. Због колмирања дренажних бунара нивои залегања подземних вода у Голупцу не испуњавају критеријум заштите. Критеријуми се не испуњавају ни у насељима Брњица, Усје, Стари Костолац. Последња поплава је показала да су и у Смедереву постојећи дренажни бунари недовољни, да се смањила њихова ефективност, али да је систем исправно конципиран и да само треба да буде допуњен.

ХС ДТД је најважнији вишенаменски систем Војводине, чије су функције сада најизраженије у одвођењу сувишних унутрашњих вода Бачке и Баната. Кључни објекти тог система се налазе на обали Дунава. Предвиђена је обнова ХС ДТД у погледу: повећања проточности, убрзанијег развоја система за наводњавање; оспособљавања за пловидбу засутих деоница, спречавања садашње неодрживе ситуације да се ХС ДТД користи као пријемник највећих количина отпадних вода у Републици Србији, доградње МХЕ уз поједине хидрочворове са већим денивелацијама. Потребно је обезбедити просторне услове за реконструкцију свих објеката тог система који се налазе на подручју Просторног плана.

4.5.2 Заштита изворишта вода

На подручју Просторног плана је релативно ограничен број квалитетних регионалних изворишта воде за снабдевање насеља (извориште Шалинац, Годомин и Ковин–Дубовац), а у непосредној зони хидрауличког утицаја су и два највећа изворишта Републике Србије – београдско и новосадско. Посебна пажња биће посвећена одрживом вишенаменском коришћењу простора на потезу Бездан – Богојево, које је једно од три највећа планирана изворишта воде у Војводини за регионално водоснабдевање, а наслоњено је на алувијум Дунава. Од великог значаја су и бројна мања и средња изворишта (од Голупца низводно до Неготина), јер се из њих снабдевају локални или групни водоводи, за које не постоји адекватна замена. Нека локална изворишта су угрожена депонијама, које се налазе у зони хидрауличког утицаја (депоније Кладова, Сипа, Вајуге, итд), или их угрожавају канализациони изливи у близини водозахвата (Текија). Због тога је од изузетног значаја да се хитно реализују мере заштите свих наведених изворишта, почев од успостављања прописаних зона санитарне заштите, па до реализације потребних мера, пре свега измештања депонија, санације терена и побољшања санитације насеља (завршетак канализација и ППОВ).

4.5.3 Наводњавање

Реализација система заштите од спољних и унутрашњих вода створила је услове да се на земљиштима највиших бонитетних класа у приобаљу развијају системи за наводњавање. То је посебно погодно на пољопривредним површинама на којима се нивои залегања подземних вода одржавају у прописаним границама, тако да се и на мањим парцелама, применом локалних система, може организовати интензивна пољопривредна производња, посебно повртарских култура, применом пластеника и стакленика.

Пошто се делови Бачке и читав јужни Банат, са уређеним водним режимима и са земљиштима високих класа, ослањају непосредно на Дунав, суштинско питање је због чега наводњавање заостаје у односу на могућности и због чега пропадају постојећи системи.

Наводњавање се не сме третирати као до сада, само као допунска мера за стабилизацију пољопривредне производње у њеној садашњој структури и на садашњем нивоу организованости. Дугорочни опстанак и несметан развој мелиорационих система може се остварити само уколико се створе такви економски и организациони оквири у којима се целокупан пољопривредни сектор и све његове пратеће области (сточарство, откуп, прерада до највиших нивоа финализације, промет, извоз, итд) трансформишу у складу са примарном производњом која се остварује путем наводњавања. Комплетна структура и организација прехрамбене индустрије, све до највиших нивоа финализације пољопривредних производа, мора се трансформисати и развијати имајући у виду сасвим нову ресурсну, економску и производну основу која наступа у условима развоја пољопривреде са наводњавањем. Пољопривреда у условима наводњавања треба да доведе до корените промене односа друштва према аграрном сектору који, у условима интензивне и потпуно стабилне пољопривредне производње, потпуно заокружује и затвара производне и прерађивачке циклусе, доводећи их до највиших нивоа финализације, са производњом оних производа који могу економски да оправдају и учине високо профитабилним иригационе системе. Тиме се стварају услови за нормално одржавање система за наводњавање и обезбеђује профит који омогућава улагање у проширену репродукцију. Развој наводњавања засниваће се на уређењу ХС ДТД и повећању водозахватног капацитета на Дунаву (црпна станица „Бездан I”) и др.

4.5.4 Утицај развоја хидротехничких система на просторни развој

Када се разматрају развојне интеракције хидротехничких система са другим системима, као и просторни захтеви и евентуалне колизије интереса на подручју Просторног плана, могу се издвојити следеће позитивне и негативне чињенице и интеракције:

1) Системи заштите од спољних вода су просторно и у погледу конфигурације готово у целости детерминисани (бар када се ради о I одбрамбеној линији). У Горњем Подунављу системи се граде и стално допуњавају већ дуги низ година, тако да су локацијски детерминисани, прихваћени у простору као најважнији системи и немају сукобе интереса са другим системима у простору. Сукоба интереса има када се ради о линијама одбране које су напуштене, које би требало реконструисати у II заштитну линију. Та подручја су без заштите, занемарена и неодржавана, те је почело њихово коришћење за неке друге намене, а на некадашњим насипима се јавља нелегална изградња објеката која представља њихову деструкцију као заштитних система II линије одбране. Плански приоритет је да се сви некадашњи насипи, који су остали у залеђу изградњом I линије одбране ближе Дунаву, морају задржати у систему заштите од поплава и оспособити да буду део заштитних касета II линије одбране.

2) Потпуно је детерминисана и основна просторна конфигурација ХС ДТД, који се наслања на коридор водног пута. Тај систем је једини и најважнији систем за заштиту од унутрашњих вода Бачке и Баната. Успостављене су и управљачким уставама потпуно контролисане касете и изведени су кључни улазно-излазни објекти на самој обали Дунава (хидрочворови Бездан, Богојево, Нови Сад, Чента, Опово, Панчево, Кајтасово). Ни код овог система нема конфликта са другим корисницима простора јер су сви хидрочворови на обали, најчешће на самим крунама насипа, и сви се од стране других корисника простора третирају као неприкосновена категорија. Приоритет има заштита простора за потребну обнову и проширење хидрочворова. Планиране нове функције појединих хидрочворова (нпр. у оквиру хидрочвора Кајтасово се планира и мала хидроелектрана) могу да се реализују у оквиру простора резервисаног за њихово проширење.

3) Просторно су доста јасно лоцирани и ограничени и системи заштите од унутрашњих вода који су реализовани током грађења ХЕ „Ђердап 1” и ХЕ „Ђердап 2”, као њихов саставни део. То је простор који у свим развојним и просторним плановима требало да има апсолутни приоритет резервисања само за дренажне системе и очување њихове планиране заштитне функције, са обезбеђењем простора за несметан приступ механизације за чишћење, измуљивање и одржавање канала, као и простора за реализацију нових бунара (за замену постојећих или за реализацију нових), уколико је потребно повећати ефективност система у складу са критеријумима. То се посебно односи на брањене пољопривредне комплексе у близини насеља, којима прети највећа опасност од пренамене површина и угрожавања дренажних система. Највећи број система је са потпуно јасно детерминисаном конфигурацијом и нема нових просторних захтева:

– Систем Винци – Пожежено – Пек – Велико Градиште: систем је добар и функционалан, треба га допунити цевном дренажом у зони црпне станице (у даљем тексту: ЦС) Винци, и извршити допуну самоизливних бунара;

– Систем на подручју Градиштанског рита и острва: неопходно је побољшати испуњеност критеријума, пре свега доградњом нових самоизливних бунара, што не захтева ново ангажовања простора, већ само интервенције унутар већ реализованих система;

– Доње Костолачко острво са Рамско-Кличевачким ритом, низводно од ушћа регулисане Млаве: постоје делови брањене територије на којима су пробијени критеријуми, па је терен забарен, пре свега због тога што није на време вршено измуљивање Дунавца и канала, што је интеревенција од највећег значаја;

– Горње Костолачко острво: систем је у доброј функцији, потребно је допунити га са још неколико самоизливних бунара што не захтева нов простор;

– Дубравичка касета, до ушћа Мораве: функционалан систем, али га угрожавају дивље саграђене викендице у зони споја моравског и дунавског насипа, што угрожава безбедност на том врло деликатном споју два заштитна система;

– Подручје Годоминског рита, потпуно фиксиран систем, на коме се перманентно спроводе активности на реконструкцији и одржавању дренажне каналске мреже;

– Систем Нера – мрежа канала ХС ДТД још увек функционално задовољава, мада захтева чишћење канала,

– Мрежа канала ХС ДТД – Дубовац: функционално добар систем, без колизија у простору, а побољшање реализације критеријума се може остварити само оптимизацијом управљања са три црпне станице, ЦС Караш 1, ЦС Караш 2 и ЦС Кајтасово;

– Подручје Дубовац–Ковин: због тога што је систем реализован на терену који је врло тежак за одводњавање, поред две постојеће ЦС изграђене су још четири нове. Како су делови села Дубовац (Старо село) недовољно заштићени, потребна је изградња додатних бунара и реконструкција ЦС Врба, без додатних просторних захтева;

– Подручје Ковин–Иваново: систем одлично функционише и испуњавају се критеријуми нивоа подземних вода;

– Подручје Иваново–Панчево: конфигурација генерално добра, али се неки канали лоше одржавају због чега је смањена функционалност у неким зонама (канал ка ЦС Маријино поље, подсистем Топола, итд.);

– Систем Панчевачког рита, оивичен Дунавом, Тамишем и Карашцем: систем је изузетно важан, одлично планиран и има дефинисану конфигурацију, али је најубедљивије лош пример последица насртаја дивље урбанизације на витално важан систем за одржавање режима подземних вода. У том изузетно важном систему, са мрежом одводних канала и бунара, бесправна изградња кућа, без икакве државне контроле, избацила је из функције поједине виталне делове система. Тај конфликт је изузетно изражен, посебно због тога што у неким зонама сада практично не могу да се остваре дренажне функције система. Никако се не сме легализовати бесправна изградња на том подручју, јер је сасвим извесно да се те куће не могу бранити од сталних поплава. Иако је проблем социјално деликатан, рушење бесправно изграђених објеката је једино решење. Канали за одводњавање су хотимице засипани и преграђивани како би власници кућа могли да саграде прилазе својим кућама, а затим током честих поводања траже да се вода испумпава из њихових домова;

– Тителско-Гардиновачки рит, узводно од Тисе: тај важан систем није реализован до краја; реализоване су две ЦС: „Тител” и „Лок”, али је изостала изградња пројектоване каналске мреже, за коју треба обезбедити простор и спречити дивљу градњу у том простору;

– Ковиљско-Каћки рит: изведене су три ЦС, али је изостала изградња планиране каналске дренажне мреже и постављање цевне дренаже, што је први приоритет.

– Подручје Тителски брег – Јегричка: одводњава се мрежом канала преко три ЦС – Мошорин, Ђурђево, Врбица. Функција се може побољшати изградњом још једног канала, паралелног водотоку;

– Подручје Книћанин–Чента, у левом приобаљу Тисе: систем је у доброј функцији, што се критеријума тиче, али му је неопходно хитно одржавање, пре свега чишћење канала; и

– У Грабовичком пољу (Систем „Ђердап 2”) систем је добро пројектован, али није изведен према пројекту (нису изграђени сви самоизливни бунари, секундарни канали и цевна дренажа, нивои код ЦС Грабовица су одржавани на вишим котама од пројектованих). Завршавање тог система је предуслов за издавање дозволе за прелазак ХЕ „Ђердап 2” на нови режим експлоатације. Нема просторних конфликата, јер је основна конфигурација дефинисана.

4) Дренажни системи су реализовани и у низу насеља дуж обе акумулације. Ти системи су и планирани за деловање у условима насеља, тако да се састоје од система бунара и подземних колектора. Системи нису у колизији са осталим урбаним садржајима. У више места је неопходна њихова допуна, или замена бунара, како би се у целости остварили захтевани критеријуми залагења воде: Голубац, Брњица, Усје, Винци – викенд насеље, Стари Костолац, подручје Малог Града и индустријске зоне Смедерева, индустријска зона Ковина, а на подручју ХЕ „Ђердап 2”: Грабовица и Љубичевац. У свим осталим насељима неопходно је систематско праћење понашања система и замена бунара када дубина залегања подземне воде пређе дефинисане критеријуме.

5) У Горњем Подунављу само наизглед постоји конфликт на релацији: заштита од спољних вода – потребе екосистема влажних станишта СРП Горње Подунавље у брањеном залеђу тих система. Одговарајућим управљањем у периоду великих вода тај сукоб интереса се лако превазилази и претвара у кооперативни однос: дозираним упуштањем великих вода да поплаве у део СРП, према потребама екосистема, могу се остварити повољнији водни режими од оних који би били у природним условима. Систем треба управљачки довршити, чиме се проблем дефинитивно превазилази. Уколико би дошло до изградње ХЕПС „Нови Сад”, могли би се остварити потпуно исти дириговани водни режими и у СРП Горње Подунавље и у Копачком риту у Републици Хрватској, преливним бранама са уставама (могуће су и врећасте уставе на деловима насипа). У складу са захтевима еколошких експерата, који управљају тим уникатним мочварним стаништима, могли би се остварити дириговани водни режими.

6) Постојећа хидротехничка инфраструктура има само позитивне интеракције на НП „Ђердап”, а са НП „Фрушка гора” практично нема интеракција. У НП „Ђердап” планирана заштита мањих водотока у зони Мироча, Великог Гребена и у залеђу Кључа само је једна од позитивних интеракција. Друга је планирана санитација насеља, уклањање дивљих депонија, уређење водних режима у приобаљу. На рекама у зони НП „Ђердап” не би требало дозволити градњу МХЕ, поготову оних које се заснивају на деривацији воде. При разматрању евентуалног пројекта РХЕ „Ђердап 3” кључна би била студија утицаја на окружење, посебно са гледишта стабилности падина и утицаја на фауну и флору.

7) У вези са извориштима треба истаћи потенцијални конфликт интереса у зони Ковин–Дубовац. Тај простор је у свим планским документима у области вода (укључујући и Просторни план Републике Србије) третиран као извориште регионалног значаја, за потребе Јужнобанатског регионалног система за снабдевање водом. Међутим, све чешће се помиње могућност да се на том подручју отвори површински коп лигнита, као левообални наставак костолачких копова. Проблем би, евентуално, могао донекле да се превазиђе на тај начин да се бунари који служе за обарање нивоа подземних вода у зони копа користе као бунари регионалног система.

8) Највећи сукоб интереса хидротехничких система је са неконтролисаном градњом, која се наставља. Изражена је тенденција дивље градње (чим се поједина, до тада угрожена подручја, хидротехнички среде, обезбеде од поплава и плављења унутрашњим водама) којом се без икакве контроле запоседају сами објекти (насипи) и приобаље које има карактер водног земљишта и које мора да буде потпуно заштићено. До сада није ништа урађено да се спречи овај конфликт, који прети да угрози највиталније објекте I одбрамбене линије, од којих зависи животна сигурност великог броја људи. Помањкање бриге за заштиту односи се и на исто толико важне система за заштиту од унутрашњих вода. Допушта се да се хаотичном урбанизацијом без елементарне комуналне инфраструктуре обезвређују еколошки високо вредни објекти као што је случај са Сребрним језером, које из I класе квалитета поступно прелази у акваторију угрожену еутрофикацијом.

4.6. Полазишта и принципи за релативизацију конфликтних интереса

За дефинисање концепта и планских решења одрживог развоја и заштите на подручју Просторног плана неопходно је идентификовати основне конфликте и утврдити начин релативизације конфликата (супротних интереса) који се јављају у домену утицаја посебних намена простора. То се пре свега односи на утицаје водног пута Дунава и остале водопривредне инфраструктуре, а делом и саобраћаја, туризма, пољопривреде, индустрије и других аспеката на одрживо коришћење природних и створених ресурса.

Могу се издвојити следећи основни конфликти и полазишта са принципима за њихово решавање:

Конфликт 1	Између потребе развоја водног транспорта и морфолошко-функционалних ограничења тока Дунава
Полазиште	Елиминација „уских грла” на 24 критична сектора Дунава са неповољним морфолошким карактеристикама (недовољне ширине или дубине пловног пута при ниском водостају, недовољни габарити пловног пута код привременог моста у Новом Саду).
Принципи релативизације:	– Реализација регулационих радова на критичним секторима Дунава ради довођења у прописану класу водног пута; и – Сарадња са Републиком Хрватском у циљу одржавања заједничке деонице пловног пута;
Конфликт 2	Између развоја водног пута и заштите животне средине, природних и културних вредности
Полазиште	Превазилажење негативног утицаја водног пута на животну средину (услед неадекватне промене водних режима, застарелости речне флоте, неодржавања лучке инфраструктуре, неконтролисане експлоатације песка и шљунка, неконтролисаног одлагања багерованог наноса, неконтролисаног сидрења ислужених пловила, итд.) и оптимизација користи од ове две активности; ревитализација станишта и поновно успостављање контакта реке са старим речним рукавцима по посебним пројектима.
Принципи релативизације:	– Поштовање водних режима у плавним деловима заштићених подручја у оквиру параметара и карактеристика које су утврђене актом о заштити; очување природне структуре обала на деоницама водотока кроз заштићена подручја или његове минималне измене; – Повећање површина под воденим огледалима у резерватима природе – остваривање доброг еколошког статуса (посебно на локалитетима Карапанџа, Широки рит, Моношторски рит северна варијанта, Бестремент, Штрбац и Кошаре (обезбеђивање сталног нивоа воде у брањеном делу резервата и ревитализовање воденог екосистеми – рукавци, баре и мочваре). Ажурирање већ постојећих пројеката (Сига–Казук, Каландош), извођење грађевинских радова (прокопавање канала, пропуста и постављање устава за регулацију протока воде) на дунавцима где је доток воде онемогућен или отежан (Стакларски дунавац, Мишвалд, Лашуфок, Дондо и др.), и регулација протока и нивоа воде у брањеном делу; – Очување рибљих мрестилишта и услова за попречне и уздужне миграције риба и других организама; – Очување и обнављање односно активирање мреже рукаваца, мртваја и других акваторија као неопходна компензациона мера нарушавању интегритета водених станишта развојем речног транспорта (загађујуће материје, бука, таласи); очување природних ресурса, санација деградираних подручја насталих као последица уређења водног пута; – Ограничавање грађевинских радова на водном путу до нивоа који неће утицати на измену параметара квалитета животне средине и карактеристика природних и културних вредности; – Реализација нових развојних могућности водног пута и комплементарних делатности (наутичког туризма и др.) у очувању и унапређењу природног и културног наслеђа; – Дефинисање одговорности за учињену штету у погледу нарушавања квалитета вода (испуштање отпадних вода и опасних материја са пловила), без обзира на статус починиоца; дефинисање одговорности за активности које доводе до загађења ваздуха и буке у лукама и пристаништима; – Ограничавање саобраћаја малих рекреативних моторних чамаца у заштићеним подручјима; – Усмеравање дела профита из развоја водног пута за финансирање програма и пројеката заштите и презентације природних и културних вредности подручја; и – Израда стратешке процене утицаја водног пута на животну средину за планове и пројекте у циљу дефинисања мера и активности за превазилажење конфликата водног пута и заштите; као и спровођење оцене прихватљивости и прелиминарно тестирање пројеката уређења и одржавања водног пута.
Конфликт 3	Између интереса развоја лука и водног транспорта (услед начина приватизације лука којом је угрожена њихова јавна функција, њихов даљи развој и др.)
Полазиште	Третман лука и пристаништа као добара од општег интереса (у складу са Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама, којим се утиче на спречавање девастације функције ових саобраћајних чворова).
Принципи релативизације	– Развојни третман лучког земљишта и лучке инфраструктуре као јавне својине; – Управљање лукама од стране Aгенције за управљање лукама, без обзира на својински статус луке; – Нови власници, приватници, бавиће се искључиво лучком делатношћу, с тим да неће моћи да мењају намену лучког земљишта; – Усклађивање потребе инвестицијских улагања у лучку инфраструктуру и финансијских могућности државе, односно инвестирање у приоритетне пројекте; – Осигурање флексибилности у дефинисању лучких накнада; и – Унифицирање поступка управљања лучким процесима и интегрисање лука у речне информационе сервисе.
Конфликт 4	Између развоја привредних активности у ширем заштитном појасу коридора и очувања животне средине и природних вредности
Полазиште	Превазилажење конфликата између развоја привреде и заштите природе и животне средине и оптимизација користи од ове две активности.
Принципи релативизације:	– Заустављање неодговарајућег третмана и одлагања индустријског отпада које загађује површинске и подземне воде и земљиште и смањује доступност чистој води за пиће и дефинисање општих услова за измештање депонија у регионалне сабирне центре; – Дефинисање катастра загађивача из индустрије, нарочито оних чије се отпадне воде директно изливају у Дунав и санација негативног утицаја изградњом система за примарни и секундарни третман отпадних вода; – Спречавање хемијских удеса из SEVESO постројења реализацијом Плана заштите од удеса као и кроз примену UNECE Закон о потврђивању конвенције о прекограничним ефектима индустријских удеса („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 42/09); и – Дефинисање мера компензације за индустрије у домену заштите животне средине и усклађивање са принципима нове индустријске политике ЕУ и директивама о трговању емисијама CO2, Кјото протокола, директива (CCS, IPPC, SEA, EIA и ETS) и стандарда EMS/ISO.
Конфликт 5	Између интереса водопривреде и пољопривредних активности
Полазиште	Развој пољопривредне производње базиране на ефикасном функционисању водопривредних система, почев од: заштите од спољашњих и унутрашњих вода до коришћења вода за наводњавање, као и заштита вода од негативног дејства пољопривредних активности.
Принципи релативизације	– Обезбеђивање уреднијег и ефикаснијег одржавања дренажних канала (од Сомбора до Бачке Паланке, на територији Београда, Ковина, Смедерева, Ђердапске акумулације, Неготинске низије), који се преливају и због присуства отпадних вода загађују пољопривредно земљиште; побољшавање перформанси и обнова постојећих система; – Смањење органских загађења ради обезбеђивања већег квалитета дунавске воде којом се наводњавања пољопривредно земљиште у горњем току реке; – Доградња одбрамбених насипа са пратећим објектима, извођење регулационих грађевина у коритима потока, регулисање ушћа и изградња акумулација у сливу Дунава на подручју Фрушке горе; – Смањење нивоа упуштања азотних и фосфорних једињења у банатске водотоке који се уливају у Дунав и повећање могућности самопречишћавања вода; – Примена мера одбрана од утицаја високих вода у Великоселском риту, Ковину, Неготинској низији; и – Обезбеђење одговарајуће компензације локалном становништву по основу поплављених пољопривредних површина.
Конфликт 6	Између интереса водопривреде и потенцијалног простора за експлоатацију угља у Ковинском лигнитском басену
Полазиште	Истраживање могућности коегзистенције између експлоатације лигнита и развоја, са једне, и заштите изворишта регионалног значаја за потребе Јужнобанатског регионалног система, са друге стране.
Принципи релативизације	– Коришћење бунара за спуштање нивоа подземних вода у зони копа као бунара регионалног система; и др.
Конфликт 7	Између интереса водопривреде и развоја туризма
Полазиште	Превазилажење негативног утицаја водопривреде на развој наутичког туризма (угроженост мањих водних јединица од таласа на везовима у приобаљу и, за сада, мањи број конфликата због непоштовања предности великих водних јединица, утицај постојећих и планираних хидро-енергетских система на туристичке ресурсе).
Принципи релативизације	– Установљавање рекреативног водног пута и избор заштићених локација за марине, пристаништа и сидришта; и – Заинтересованост туризма за очување ритских зона Горњег Подунавља као јединствене еколошке оазе и атрактивних туристичких ресурса Доњег Подунавља.
Конфликт 8	Између интереса експлоатације кречњака и заштите природних добара на контакту са водним путем
Полазиште	Истраживање могућности коегзистенције експлоатације кречњака и заштите природних добара (НП „Фрушка гора”, НП „Ђердап”).
Принципи релативизације	– Наставак експлоатације кречњака у оквиру билансних површина уз истовремену компензациону рекултивацију (у складу са пројектима затварања), а на основу одговарајућих урбанистичких планова и процене утицаја.

Реализација ових принципа подразумева: максимално усклађивање концепта развоја водног пута са режимима заштите природних и културних вредности, у сврху релативизације конфликата; реализацију објеката водног пута у складу са еколошким капацитетима простора уз обавезу неутрализације потенцијалних негативних утицаја на животну средину и мултифункционално коришћење простора усмерено ка више ефеката и користи (међународни водни пут – мали водни путеви за рекреативну пловидбу – наутички туризам – презентација природних вредности).

III. ПЛАНСКА РЕШЕЊА
(са утицајима посебне намене на развој појединих области)

1. ПРИРОДНИ СИСТЕМИ И РЕСУРСИ

Утицаји водног пута на природне системе и ресурсе проистичу из активности на његовом одржавању и уређивању (регулисање водостаја, изградња и одржавање обалоутврда и насипа, багеровање и насипање материјала, инфраструктурно опремање и др). Ове активности могу потенцијално негативно да утичу на одржање водног режима у плавним зонама, као и да доведу до девастације природне структуре обала и интегритета водених станишта на деоницама Дунава кроз заштићена подручја, до смањења степена очуваности рибљих мрестилишта и услова за миграције риба и др.

Директна интеракција водног пута Дунава на пољопривреду се огледа у: управљању водним режимима преко хидрочворова (наводњавању, одводњавању и др. у корелацији са ХС ДТД), активностима које се одвијају у објектима водног пута (лукама, пристаништима), али и у појави загађења вода које се користе за наводњавање (висок ниво азотних и фосфорних једињења, појачана седиментација, таложење нутријената у муљу) услед непостојања ППОВ у градовима и насељима, као и нефункционисању дренажних система за одводњавање у раду хидроенергетских система и др.

Директни позитивни ефекти развоја коридора водног пута Дунав и његовог окружења очекују се од развоја туризма, а посредно и од валоризације шумских и ловних потенцијала за развој туризма. За одрживи развој туризма и рекреације на шумском земљишту коридора водног пута неопходно је обезбедити обележавање праваца кретања кроз шумски комплекс оријентишући се на постојеће шумске путеве и стазе, уредити ливаде унутар шумског комплекса, изградити неопходне инфраструктурне објекте, вршити презентацију туристичке понуде и спроводити мониторинг посете. Највећи утицај коридора водног пута на шуме и шумско земљиште извршен је изградњом Ђердапског језера које је допринело стварању посебне врсте климата и промени хидрографских услова (подизањем нивоа воде). Негативан утицај на шуме и шумско земљиште у коридору водног пута имају и просечени коридори за аутопутеве, гасоводе и електроводове високе преносне моћи (што утиче на биоеколошку стабилност ритских и шумских екосистема, и додатно оптерећује слику предела кроз који пролази).

Хидролошка анализа Дунава и најважнијих притока показује да су водни режими доста неравномерни и да постоји тенденција да се и даље погоршавају. Због искључивања инундација регулационим радовима у узводним државама, због промена екстремних хидролошких феномена услед климатских промена, скраћују се времена концентрације поводња, повећавају се рачунске велике воде, а продужавају се трајања малих вода, уз смањење њихових минимума. На смањење малих вода утиче и све веће захватање воде у узводним државама, посебно у маловодним периодима. То захтева повремено преиспитивање хидролошких показатеља меродавних за стратешке планске одлуке о системима на Дунаву кроз Републику Србију (меродавне рачунске воде за заштитне системе, итд).

На подручју Просторног плана и његовом непосредном окружењу заступљене су активности експлоатације минералних сировина и то: експлоатација лигнита, нафте, гаса, кречњака, лапорца, грађевинског камена, шљунка и песка. Експлоатација лигнита врши се у Костолачком угљеном басену и у руднику „Ковин” (подводна експлоатације угља испод Дунава), а потенцијално ће се наставити и на појединим локалитетима дуж десне обале Дунава (Черевић, Баноштор и Сремска Каменица).

Резерве угља су значајне и представљају важан енергетски извор Републике Србије, који се највећим делом користи у ТЕ-КО „Костолац” (експлоатација на копу „Дрмно” ограничена је на 280 мил. t угља, што уз новопројектовани капацитет од 12 мил. t омогућује експлоатациони век од 23 године и задовољава потребе ТЕ „Костолац А” и ТЕ „Костолац Б” до 2020. године). Значајне су и количине преосталих резерви лигнита у лежишту „Ћириковац” од @ 119 мил. t, и врло повољни геолошки услови који фаворизују подземну експлоатацију (на којој је могуће остварити годишњи капацитет од око 2 мил. t угља, са веком експлоатације од око 60 година). Лапорац и кречњак експлоатишу се у: Беочину са два површинска копа (за потребе фабрике цемента „Lafarge BFC” а.д., са укупним резервама од око 40 мил. t, уз производњу од око 1.3 мил. t ровне руде годишње, чиме се обезбеђује експлоатација за наредних 20 година); и на локалитету „Јеленске стене” код Голупца. Лежиште угља Добра, на подручју НП „Ђердап”, до сада неексплоатисано, садржи угаљ доње топлотне моћи од 14,6 до 20,9 МЈ/kg са садржајем пепела од 25% до 50%, а билансне резерве нису истражене. Налазиште гаса код села Острово у близини града Костолца, располаже са геолошким резервама верификованим на око 220 милиона m3. Хидро-геолошка структура налазишта гаса је повољна за изградњу подземног складишта.

Експлоатација шљунка и песка заступљена је на више локација дуж тока Дунава. У близини подручја Просторног плана постоји одређен број геотермалних извора на којима су вршена прелиминарна истраживања и који имају изузетне перформансе у погледу термичких градијената, те се очекује њихова експлоатација у наредном периоду.

На основу службене евиденције катастра експлоатационих поља које се води у министарству надлежном за рударство и енергетику утврђено је у обухвату Просторног плана, постоје следећа експлоатациона поља (Табела III-1):

Табела III-1: Експлоатациона поља

Р.б.	Предузеће	Број експлоатационог поља	Локалитет
1.	Индустријско предузеће „26. Септембар”	68
2.	Хидроелектране Ћердап д.о.о.	501	Неготин
3.	„ПИМ Иван Милутиновић”	364	Јеленска стена
4.	Индустријско-енергетски комбинат Костолац	63
5.	Индустријско-енергетски комбинат Костолац	64
6.	Рударско-енергетски комбинат Костолац	63А

Извођење геолошких истраживања минералних ресурса одобрено је на следећим локацијама: 1) ТЕ-ТО Костолац, локалитет Западни Костолац, сировина угаљ, град Пожаревац; 2) ПД „Нафтна индустрија Србије” а.д. – Нови Сад, сировина нафта и гас, на територијама средњег и јужног Баната, северне и јужне Бачке, Срема, као и јужно од Саве и Дунава, на истражним просторима 1915, 5069, 5070, 5072, 5073 и 5074.

Истражене оверене резерве минералних сировина приказане су у Табели III-2:

Табела III-2: Резерве минералних сировина

Р.б.	Предузеће	Број решења	Локалитет	Минерална сировина
1.	„ИГМ Трудбеник” а.д.	310-02-00510/2003-06	Липак	опекарска глина
2.	„ИГМ Трудбеник” а.д.	310-02-00002/2004-06	Велико Брдо	опекарска глина
3.	НИС Југопетрол нафта	310-02-00922/2004-06	Острово	гас
4.	ПД ТЕ-ТО Костолац	310-02-00906/2013-03	Дрмно	угаљ
5.	ЕПС, ЈП површински копови Костолац	310-02-00756/2004-06	Кленовник	угаљ
6.	ЕПС, ЈП површински копови Костолац	310-02-00308/2002-09	Ћириковац	угаљ
7.	ПЗП Иван Милутиновић а.д.	310-02-01002/2009-06	Јеленска Стена	кречњак ТГК
8.	Хидроелектрана Ђердап	310-02-00291/2006-06	Слатина	кречњак

Експлоатациона поља подземних вода приказана су у Табели III-3:

Табела III-3: Експлоатациона поља подземних вода

Катастарски број	Назив предузећа	Локалитет	Тип подземне воде
Е-2/1	„Delta Company” d.o.o.	Извориште Бањица у селу Река, општина Кладово, Е-2/1	питка вода
Е-33	„Ненадић” д.о.о.	Подручје Сурчина (бунар ИЕБ ПН-1/01), Е-33	термоминерална вода
Е-18	„Аутогаца” д.о.о.	Круг предузећа „Аутогаца” д.о.о. у Болечу (бунар ИЕББ-1/2003), општина Гроцка, Е-18	термална вода
-	„Promo Media” d.o.o.	Блок 11а, (бунар ИЕБ-1/08), општина Нови Београд, Е-43	питка вода
Е-58	„Coca Cola HBC Srbija” a.d.	Извориште у општини Земун, Е-58	питка вода
Е-59	Грађевинска дирекција Србије д.о.о.	Блок 29 (бунар ИЕББ5-1/08), општина Нови Београд, Е-59	питка вода
Е-54	„Holcim Srbija” d.o.o.	Извориште у Крњачи, општина Палилула, Е-54	питка вода
Е-11/лист444	„Evelin” d.o.o.	Извориште Ненадић, општина Земун, Е-11/лист 444	термоминерална вода
Е-95	„Silver Lake Investment” d.o.o.	Извориште Бели Багрем, бунар БСЛ-П1, општина Велико Градиште, Е95	питка вода
Е-82	ТЕ-КО „Kостолац” д.о.о.	Извориште (бунари ИЕД-1, ИЕД-2, ИЕД-3 и ИЕД-4) у општини Пожаревац, Е-82	питка вода
Е-87	„Advena Lux” d.o.o.	Извориште (бунар Б-1)у општини Смедерево, Е-87	питка вода

Истражна поља подземних вода приказана су у табели Табели III-4:

Табела III-4: Истражна поља подземних вода

Катастарски број	Назив предузећа односно установе	Локалитет	Тип подземне воде
V-457	град Београд – Градска управа града Београда – Агенција за инвестиције и становање	Блок 61, општина Нови Београд	подземне воде
V-318	ЈП Дирекција за изградњу Општине Велико Градиште	Простор Градиштанског острва, општина Велико Градиште	питка вода
V-436	АД „Милан Благојевић”	Извориште у Смедереву	подземне воде
V-449	ПКБ „ИМЕС” д.о.о.	Извориште у Падинској скели, општина Палилула, V-449	питка вода
V-456	Установа за физичку културу – СРЦ „Ташмајдан”	Простор СРЦ Ташмајдан и Пионир, општина Палилула	подземне воде
V-190	„Синефарм” д.о.о.		питка вода
V-506	ЈКП „Бадњево”	Извориште Михајловац, општина Неготин	питка вода
V-504	ЈКП „Бадњево”	Водозахват у Михајловцу, општина Неготин	питка вода
V-523	„Зелени хит” д.о.о.	Подручје Батајнице, општина Земун	подземне воде
V-696	„House of trust” d.o.o.	Извориште на локацији предузећа, општина Земун, V-696	питка вода
V-550	„NBGP Properties” d.o.o.	Извориште NBGP Properties на локацији предузећа хотела „Continental”, општина Нови Београд	питка вода
V-545	„GRAFIX” d.o.o.	Извориште у Крњачи, општина Палилула, V-545	питка вода
V-556	„Велетржница – Београд” д.о.о.	Извориште у општини Нови Београд, V-556	подземне воде
V-558	„Iron Gate Trade” d.o.o.	Извориште у насељу Костол, општина Кладово, V-558	питка вода
V-574	„SPA Ovča” d.o.o.	Извориште у Овчи, општина Палилула, V-574	термоминерална вода
V-581	Казнено-поправни завод Пожаревац – Забела	Извориште у Забели, општина Пожаревац, V-581	питка вода
V-702	„Дреник НД” д.о.о.	Извориште у насељу Крњача, општина Палилула, V-702	питка вода
V-707	„Jetoil Serbia” d.o.o.	Извориште у општини Смедерево, V-707	питка вода
V-651	„Градина” д.о.о.	Извориште на локацији Сурчинског поља, општина Сурчин, V-651	питка вода
V-652	АД „ИМЛЕК”	Извориште у кругу фабрике предузећа, општина Палилула, V-652	питка вода
V-665	ЈКП „Градске пијаце”	Изворишта на локацији Блок 44, општина Нови Београд, V-665	питка вода
V-668	„МикроЕлектроника” д.о.о.	Извориште подземних вода, на десној обали Дунава, општина Земун, V-668	питка вода
V-669	ЈКП „Погребне услуге”	Извориште подземних вода на Бежанијском гробљу, општина Нови Београд, V-669	питка вода
V-604	„Singidunum buildings” d.o.o.	Извориште предузећа, обилазница око Београда, општине Земун и Сурчин, V-604	подземне воде
V-606	„НИС” а.д, Блок Промет	Извориште у Прахову, бушотина Б-1 (БС Прахово), општина Неготин, V-606	питка вода
V-622	„Omega IBC” d.o.o.	Извориште на подручју општине Нови Београд, V-622	питка вода
V-643	Град Београд – Градска управа града Београда – Агенција за инвестиције и становање	Извориште на подручју насеља Овча, V-643	термална вода
V-646	ЈУП „Истраживање и развој” д.о.o.	Извориште у блоку 39, општина Нови Београд, V-646	термална вода

2. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ПРЕДЕЛА, ПРИРОДНИХ И КУЛТУРНИХ ДОБАРА

2.1. Заштита животне средине

Концепција заштите животне средине базирана је на односу заштите животне средине са реализацијом посебних намена водног пута као инфраструктурног коридора. Заштита и унапређење квалитета животне средине оствариваће се спровођењем планских концепција и решења. Основна мера коју треба спроводити на целој територији коридора водног пута је јединствени надзор над заштитом животне средине, уз стални мониторинг, посебно на тачкама које су означене као „црне тачке”, односно еколошки девастирана подручја (hot spots) уз трајно решавање овог проблема применом санационих радова. Поред тога, неопходно је спровести и читав низ следећих мера и смерница, и то:

(1) Мере заштите подземних и површинских вода

– унапређење квалитета водотокова до прописане класе квалитета, посебно на деоници Дунава од Бездана до Великог Градишта;

– строга контрола постојећих извора загађења из индустрије и енергетике;

– строга контрола промета и коришћења опасних супстанци на водном путу, као и контрола расутих терета у зони лука, пристаништа и бродоградилишта;

– препознавање и уклањање извора загађивања река: испитивањем квалитета отпадних вода и праћењем хаваријских загађења из индустрије и енергетике (према Закону о водама, члан 106); пречишћавањем отпадних вода до нивоа који одговара граничним вредностима емисије, односно до нивоа којим се не нарушавају стандарди квалитета животне средине реципијента (према Закону о водама, члан 98); успостављањем система интегралног управљања отпадом на територијама свих општина у складу са планским решењима; спречавањем одрањања и спирања смећа у Дунав са постојећих сметлишта до њиховог затварања и ремедијације; и рационалном и стручном употребом пестицида и вештачких ђубрива на подручју Просторног плана;

– повећање степена пречишћавања отпадних вода из насеља, индустрије, енергетике и пољопривреде;

– модернизација постојећих и изградња нових канализационих система и постројења за пречишћавање отпадних вода, према захтевима домаћег и европског законодавства, критеријумима и приоритетима утврђеним Планом управљања сливом реке Дунав43, а на основу претходних студија оправданости са генералним пројектима за сакупљање, пречишћавање и одвођење отпадних вода:

– примена оперативних планова ради сузбијања ширења и уклањања акцидентних загађења у водном путу;

– утврђивање узрока, врсте и опсега загађивања, оцена степена угрожености еколошке функције вода, здравља и живота људи, као и могућности ширења загађења;

– надзор над насталим загађењем и његовим ширењем, информисање јавности и корисника воде о њеном квалитету и по потреби забрана употребе вода;

– обављање санацијских радова над насталим загађењем у складу са оперативним плановима, као и уклањање узрока изненадног загађења;

– заштита постојећих и планираних изворишта водоснабдевања, успостављањем одговарајућег режима санитарног надзора и заштите животне средине у ужој и широј зони заштите изворишта;

– доследна примена Европске директиве о водама44 (2000/60/EC) и Закона о водама у домену: утврђивања и координације мера за површинске и подземне воде које припадају истом еколошком, хидролошком и хидрогеолошком сливу; спречавања или смањења утицаја незгода код којих долази до изненадног загађивања вода;

одређивања општих правила за контролу загађивања и акумулирања количине воде, како би се осигурала еколошка одрживост слива; осигуравања одговарајућих информација о планираним мерама и извештајима о напредовању њиховог спровођења, ради укључивања јавности у процес доношења и остваривања управљања речним сливовима;

– систематско праћење квалитета вода: редовно праћење вредности показатеља квалитета вода и редовно праћење састава отпадних вода пре испуштања у реципијент; и

– финализација система за прикупљање, транспорт и одлагање пепела и шљаке са блокова ТЕ „Костолац Б” у простор копа „Ћириковац”, чиме ће се спречити њихово развејавање и обезбедити заштита земљишта и подземних водотокова од загађења.

(2) Мере за смањење утицаја на квалитет ваздуха

– смањење емисија загађујућих материја из постојећих извора загађивања ваздуха прописивањем и строгом контролом граничних вредности емисија загађујућих материја од стране локалних јединица управе из стационарних и покретних извора загађивања на коридору водног пута, на основу утврђених европских и националних стандарда и то: развојем и имплементацијом савременијих мера заштите ваздуха у оквиру индустријских постројења, енергетских објеката, лука и бродоградилишта, првенствено постављањем филтера; примeном eкoлoшки пoвoљниje тeхнoлoгиje и систeмa зa прeчишћaвaњe вaздухa у индустриjи и енергетици у циљу зaдoвoљeњa грaничних врeднoсти eмисиje; смањењем емисије угљен моноксида као продукта непотпуног сагоревања фосилних горива у зони водног пута и државних путева првог и другог реда; и затварањем и санацијом постојећих неуређених депонија;

– ограничавање емисија из нових извора загађивања ваздуха: обавезним издавањем интегрисане дозволе за постојећа постројења и објекте, нове објекте и промене у начину функционисања постојећих објеката и постројења; применом најбоље доступне технологије и решења усклађених са важећим прописима, за нова постројења и објекте; и обавезном израдом процене утицаја на животну средину за свако новоизграђено постројење (поштовање принципа у области изградње и то висине димњака и других емитера загађења у ваздух, а према европским нормама); и

– систематско праћење квалитета ваздуха: контрола квалитета ваздуха на више мерних места на подручју Просторног плана, у склaду сa Eврoпскoм дирeктивoм o прoцeни и упрaвљaњу квaлитeтoм aмбиjeнталнoг вaздухa (96/62/EС)45, у оквиру државне мреже мерних станица за мерење регионалног и прекограничног атмосферског преноса загађујућих материја у ваздуху и аероседиментима у оквиру међународних обавеза а у складу са Законом о заштити ваздуха („Службени гласник РС”, бр. 36/09 и 10/13) и Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха („Службени гласник PC”, бр. 11/10, 75/10 и 63/13); и cмањење прекограничног загађења ваздуха из Турну Северина, успостављањем партнерства и сарадње са овим градом.

(3) Мере заштите земљишта

– систематско праћење квалитета земљишта: праћење концентрације тешких метала, арсена и азота у земљишту (посебно у општинама Костолац и Мајданпек и контактним зонама експлоатације минералних сировина);

– спречавање даље контаминације земљишта у Костолачком угљеном басену, спровођење техничке и биолошке рекултивације деградираних површина у површинским пољима експлоатације лигнита и минералних сировина, на привременим позајмиштима земље за активности на уређењу водног пута, локалних сметлишта и депонија;

– очување економских и екосистемских функција земљишта спровођењем техничких и биолошких радова и мера заштите на евидентираним ерозионим теренима;

– одвијање површинске експлоатације у границама валоризованих еколошких зона и постојећим границама одобрених истражних права, без отварања нових површина којима би се могао угрозити постојећи земљишни фонд;

– спречавање загађења токсичним материјама које се користе у индустрији (посебно у базној хемији) и пољопривреди: лекови, боје, пестициди, минерална ђубрива;

– огрaничaвaње нa нajмaњу мoгућу мeру кoришћeњa и фрaгмeнтaциje квaлитeтнoг пoљoприврeднoг зeмљиштa зa нeпoљoприврeднe нaмeнe, у првoм рeду зaштитoм oд трajнoг губиткa изгрaдњoм oбjeкaтa и инфрaструктурe;

– прeдузимaње мeрa зa смaњeњe ризикa oд зaгaђивaњa зeмљиштa при склaдиштeњу, прeвoзу и прeтaкaњу нaфтних дeривaтa и oпaсних хeмикaлиja у оквиру локација лука и пристаништа; и

– припрeма прeвeнтивних и oпeрaтивних мeрa зaштитe, рeaгoвaњa и пoступaкa сaнaциje зeмљиштa у случajу хaвaриjскoг изливaњa oпaсних мaтeриja у oкoлину.

(4) Мере за спречавање ризика од настанка удесних ситуација

– спровођење 24-часовног система мониторинга квалитета воде, ваздуха и земљишта;

– дефинисање обавеза оператера SEVESO постројења који мора да достави обавештење, односно да изради Политику превенције удеса или Извештај о безбедности и План заштите од удеса;

– утврђивање нових, потенцијалних постројења нижег или вишег нивоа који се могу сврстати у SEVESO постројења;

– ограничавање емисија из нових извора загађивања; и

– дефинисање обавезне интегрисане дозволе за постојећа постројења и објекте, нове објекте и промене у начину функционисања постојећих објеката и постројења.

(5) Мере за еколошко управљање комуналним и опасним отпадом

– фазно решавање депоновања комуналног отпада – измештањем сметлишта и општинских депонија из ужег и ширег коридора водног пута преусмеравањем токова отпада на планиране регионалне депоније;

– утврђивање механизма санација постојећих депонија и начина рекултивације земљишта ради привођења новим наменама (а према постојећој планској и пројектној документацији);

– дефинисање надлежности за елиминацију индустријског и отпада из енергетике ван граница простора коридора и зоне његовог непосредног утицаја;

– утврђивање локација за депоновање опасног и медицинског отпада са територије коридора водног пута, у складу са регионалним стратегијама и плановима управљања отпадом и Стратегијом управљања отпадом за период 2010–2019. године;

– утврђивање механизама за елиминацију комуналног, индустријског и опасног отпада са пловила на Дунаву; спречавање нелегалног упуштања отпада у водни ток Дунава; примена резултата транснационалних пројеката WANDA и CO-WANDA за безбедно прикупљање отпада;

– реализација мера за ефикасно спречавање, контролу и смањење испуштања, изливања или депоновања предмета или материја, укључујући деривате уља који могу да проузрокују загађење воде или створе препреке или опасности за пловидбу, из пловила и плутајућих објеката у водни пут;

– сакупљање и предаја отпада са пловног објекта у складу са националним законодавством у пријемним објектима у пристаништима или на другим местима предвиђеним за пријем отпада који настаје на пловном објекту;

– обавеза пловила је да се придржавају одредби Закона о потврђивању Европског споразума о међународном транспорту опасног терета у водном саобраћају на унутрашњим пловним путевима (ADN), као и прописа којима се уређује превоз опасног терета; и

– обавеза да се комунални отпад са пловила прикупља, сортира и предаје пријемним објектима.

(6) Мере заштите од буке и јонизујућег зрачења

– обезбеђивање мониторинга јонизујућег зрачења постављањем мерних станица на локацији Винча; и

– утврђивање надлежности за спровођење мерења буке и заштите од буке у оквиру индустријских постројења, енергетских објеката, зона лука, пристаништа и бродоградилишта, као и изграђених средина.

Полазећи од стања квалитета животне средине на подручју водног пута, утврђене су категорије животне средине (а на основу категоризације животне средине у Просторном плану Републике Србије и истраживања рађених за потребе Просторног плана), и то:

1) висок степен загађености (подручје изузетне загађености животне средине) налази се на локалитетима са прекораченим граничним вредностима имисија загађивања класичним загађивачима; у ову категорију убрајају се локалитети (hot spots) са активностима у базној хемијској индустрији и рафинеријама нафте (Панчево, Нови Сад, Београд – зона Панчевачки рит, Костолац, Неготин-Прахово); активностима у железари (Смедерево), као и SEVESO постројења нижег реда: Складиште НД „Ада Хуја” Београд (Naftachem д.о.о. Сремска Каменица), Топлана „Нови Београд” (ЈКП Београдске електране), Фриком д.о.о. Београд, Складиште НД Београд (НИС а.д. Нови Сад Блок „Промет”, Термоелектрана – топлана „Нови Сад” (Панонске ТЕ – ТО д.о.о. Нови Сад), Складиште НД Нови Сад („Speed” д.о.о. Нови Београд), „Нестро Дунав” д.о.о. Сремски Карловци, Складиште НД Смедерево („JETOIL SERBIA” д.о.о. Београд), Складиште НД „Прахово” (НИС а.д. Нови Сад); и постројења вишег реда: Погон ТНГ Београд-Овча (НИС а.д. Нови Сад), „MB-GAS OIL”, д.о.о. Београд складиште ТНГ Падинска Скела („MB-GAS OIL”, д.о.о), „Рафинерија нафте” а.д. Београд (у реструктурирању), „Галеника – фитофармација” а.д. Београд, Рафинерија Панчево (НИС а.д. Нови Сад), „ХИП петрохемија а.д. Панчево” (у реструктурирању), „ХИП азотара” д.о.о. Панчево, Складиште Нови Сад (ЈП „Транснафта” Панчево), НИС а.д. Нови Сад блок „Прерада” и блок „Промет” (НИС а.д. Нови Сад), НИС а.д. Нови Сад блок „Промет”, погон ТНГ Нови Сад (НИС а.д. Нови Сад), П.Д. Термоелектране и копови „Костолац А” д.о.о. (постројење са могућим прекограничним ефектима хемијског удеса), ПД Термоелектране и копови Костолац д.о.о. Костолац Б (постројење са могућим прекограничним ефектима хемијског удеса), „MESSER TEHNOGAS” а.д. Фабрика Смедерево, са непосредним утицајем на квалитет воде, ваздуха и земљишта у границама непосредног и ширег заштитног појаса водног пута. Индиректан утицај на предметно подручје има и рударско топионичарски басен Мајданпек и јаловиште рудника бакра и цинка Нова Молдова у Румунији, који се такође убрајају у групу еколошких црних тачака и који, иако ван граница Просторног плана, могу имати значајан утицај на измену основних параметара квалитета животне средине;

2) виши степен загађености (подручје загађене и деградиране животне средине) са великим утицајем на загађење животне средине налази се на локалитетима већих индустријских зона Београда – Горњи Земун, Новог Сада, Пожаревца, Костолца, Смедерева и Неготина са индустријским капацитетима који испуштају непречишћене отпадне воде, емитују загађујуће материје у ваздух и депонују штетне индустријске отпатке у коридору водног пута и зони његовог непосредног утицаја, са епизодним загађењем ваздуха која су изнад дозвољених вредности и незадовољавајућом контролом квалитета животне средине, са могућношћу појаве проблема угрожавања буком, непријатним мирисима, индустријским и комуналним отпадом и саобраћајем, који се налазе на растојању од око 10 km у правцу доминантног ветра великих загађивача – Панчева; и средњих загађивача – Београда, Смедерева и Пожаревца. У овој категорији се налазе и зоне депоније Винча, новосадске и панчевачке депоније (које, иако ван граница Просторног плана, имају непосредни утицај на квалитет животне средине водног пута), као и Костолачки угљени басен;

3) средњи степен загађености (подручје угрожене животне средине) са средњим утицајем на загађење животне средине имају локалитети: око ширих зона градских језгара, односно периурбане зоне са загађивањем из прехрамбене, текстилне и осталих индустрија са уграђеним системима за пречишћавање ваздуха и вода који емитују извесне загађујуће материје и штетне индустријске отпатке (Сомбор, Апатин, Оџаци, Бачка Паланка, Нови Сад, Бела Црква, Инђија, Стара Пазова, Тител, Ковин, Беочин, Бач, Неготин без Прахова, Кладово, Голубац), са бесправном изградњом и незадовољавајућим решењима контроле квалитета животне средине; у овој категорији су и локалитети малих загађивача, зоне интензивне пољопривреде, шири коридори државних путева I реда и зоне око великих сточних фарми; као и речна пристаништа Апатин, Бачка Паланка, Нови Сад, Београд, Панчево, Смедерево, Ковин и Прахово и активности у бродоградилиштима у Бездану, Апатину, Новом Саду, Панчеву, Брњици и Кладову. У ову категорију сврстане су и депоније Апатина, Бачке Паланке, Беочина, Титела, Ковина и Кладова, као и све дивље и несанитарне депоније на територији коридора водног пута;

4) мали степен загађености (подручје претежно квалитетне животне средине) имају подручја и локалитети на већем делу планског подручја са: релативно неизмењеном природном средином; неадекватно регулисаним саобраћајем; индивидуалним грејањем; нерешеним системом прикупљања и каналисања отпадних вода; неадекватном употребом агрохемијских средстава која проузрокује загађивање земљишта; у ово категорију се убрајају насеља Гроцка, Сремски Карловци и насеља око Ђердапског језера, као и туристички комплекси и места са недовољно контролисаном посетом;

5) незагађена подручја (подручја квалитетне животне средине) су подручја и локалитети са скоро неизмењеном или неизмењеном природном средином који се углавном налазе у заштићеним подручјима природних вредности и који су погодни за живот људи, уз извесни ризик од елементарних непогода (у првом реду поплава); као и сва остала рурална подручја и насеља која се по својим еколошким карактеристикама могу уврстити у ову категорију.

––––––––––––––

43 Danube River Basin Management Plan, ICPDR, 2009

44 Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2000 establishing a framework for Community action in the field of water policy

45 Council Directive 96/62/EC of 27 September 1996 on ambient air quality assessment and management, Official Journal L 296, 21/11/1996

2.2. Заштита природних и предеоних вредности

Заштита простора са природним вредностима обухвата:

А. Проглашена заштићена подручја природних вредности (приказана у Табели I-3), укупне површине 107.200 ha на подручју Просторног плана, и то: два национална парка (Фрушка гора и Ђердап), два парка природе (Тиквара и Бегечка јама), један предео изузетних одлика (Велико ратно острво), пет специјалних резервата природе (Горње Подунавље, Карађорђево, Багремара, Ковиљско-петоварадински рит и Делиблатска пешчара) и 25 споменика природе (Стари парк код Сонте, Парк челаревског дворца, Каменички парк, Парк Дворска башта, Мачков спруд, Ивановачка ада и Шалиначки луг и још 18 споменика природе површине мање од једног хектара).

Б. Подручја у поступку проглашења, укупне оквирне површине 3.890 ha на подручју Просторног плана, и то:

1) Специјални резерват природе Тителски Брег, површине око 3.700 ha, општина Тител, IBA, IPA;

2) Споменик природе Рибарско острво, оквирне површине 180 ha, град Нови Сад;

3) Споменик природе Лесни профил Чот у Старом Сланкамену, оквирне површине 5 ha, општина Инђија;

4) Споменик природе Стратиграфски стуб Филијала у Беочину, оквирне површине 5 ha, општина Беочин.

В. Подручја планирана за заштиту, укупне површине око 6.230 ha на подручју Просторног плана, и то:

1) Богојевачки рит, оквирне површине 180 ha, општина Оџаци;

2) Храстове шуме уз Мостонгу, оквирне површине 80 ha;

3) рит између Плавне и Бачког Новог Села, оквирне површине 450 ha, општина Бач;

4) ритови Подунавља, оквирне површине 550 ha, општине Оџаци и Бач;

5) Слатине јужно од Дорослова, оквирне површине 70 ha, општине Апатин и Оџаци, IPA;

6) Букински рит – Шаренградска ада, оквирне површине 850 ha, општина Бачка Паланка, IBA;

7) Дунавски лесни одсек између Сурдука и Земуна, оквирне површине 200 ha, општине Инђија, Стара Пазова и Земун, IBA;

8) Смедеревска ада, оквирне површине 350 ha, општина Ковин;

9) Фрушкогорски лесни плато/источни део, оквирне површине 100 ha, општина Инђија;

10) Потамишје, оквирне површине 300 ha, општина Зрењанин, IBA;

11) Простор око Нере и Караша, оквирне површине 250 ha, општина Бела Црква;

12) Ушће Велике Мораве, оквирне површине 350 ha, општине Смедерево и Пожаревац;

13) Голубачка пешчара, оквирне површине 500 ha, општина Голубац;

14) Мала Врбица, оквирне површине 1.900 ha, општина Кладово, IBA;

15) Кладово–Радујевац, оквирне површине 100 ha, општина Кладово, IPA.

Укупна површина заштићених и предвиђених за заштиту подручја природних вредности обухваћених Просторним планом износи око 1.173 km2 (око 1.072 km2 постојећих и око 101 km2 у поступку или планирано за заштиту), од чега око 81 km2 обухвата непосредни појас заштите водног пута (око 77,4 km2 постојећих и око 4 km2 у поступку или планирано за заштиту), а заштићена подручја излазе на обалу Дунава у укупној дужини од око 265 km (од чега око 230 km постојећих и око 35 km у поступку или планирано за заштиту).

На основу Закона о заштити природе, донета је Уредба о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10) којом се оквирно утврђују централна подручја те мреже и еколошки коридори. Централна подручја (CpEMS) меродавна за подручје коридора водног пута су: Горње Подунавље, Карађорђево, Фрушка гора, Тителски брег, Ковиљски рит, Дунавски лесни одсек, Ушће Саве, Лабудово окно, Делиблатска пешчара, Ђердап и Мала Врбица. Као кључни еколошки коридор, међународног значаја, утврђен је водоток Дунава са обалским појасом. На основу идентификације и картирања станишта, прецизно ће се одређивати границе еколошки значајних подручја и коридора у саставу националне еколошке мреже.

Појединачне мере и услове заштите станишта заштићених и строго заштићених врста као и детаљна разграничења граница станишта дефинисаће надлежни завод за заштиту природе у сарадњи са локалним самоуправама, у складу са предвиђеном законском процедуром. У примени начела и услова заштите станишта (посебно оних која су у поступку заштите) овим просторним планом се сугерише уважавање стечених обавеза у донетим плановима локалних самоуправа, посебно оних стечених обавеза које представљају пратеће садржаје водног пута Е80-Дунав (луке, пристаништа, марине и др, а које су потврђене и овим просторним планом) као и са њима повезан планирани развој туризма, спорта и рекреације (ово се посебно односи на одрживо разграничење зоне планиране заштите и зоне развоја туризма поред канала Дунав–Тиса–Дунав, од моста преко канала до ушћа канала и реке Нере у Дунав).

Подручја са утврђеним међународним заштитним статусом и планирана за стицање међународног статуса обухватају:

– Међународно значајна подручја за птице – IBA подручја (Important Bird Areas), установљена по програму Birdlife International (Горње Подунавље, Карађорђево, Фрушка гора, Тителски брег, Потамишје, Ковиљски рит, Дунавски лесни одсек, Ушће Саве у Дунав, Лабудово окно, Делиблатска пешчара, Ђердап, Мала Врбица);

– Међународно значајна биљна подручја – IPA подручја (Important Plant Areas), установљена по програму Plantlife International – PlantEuropa (Горње Подунавље, Слатинска подручја око Дорослова, Фрушка гора, Ковиљско-петроварадински рит, Тителски брег, Велико ратно острво, Шалиначки луг, Делиблатска пешчара, Ђердап, Кладово–Радујевац);

– Oдабрана подручја за дневне лептире – PBA подручја (Prime Butterfly Areas) по програму Butterfly Conservation Europe (Горње Подунавље, Фрушка гора, Делиблатска пешчара, Ђердап);

– ЕMERALD подручја (Emerald Network of Areas of Special Conservation Interest – АsCI), идентификована/установљена као део мреже подручја значајних са становишта примене Конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта (Бернска конвенција) у Републици Србији (Горње Подунавље, Тиквара, Фрушка гора, Ковиљско-петроварадински рит, Панчевачке аде, Шалиначки луг, Делиблатска пешчара, Ђердап);

– Рамсарска подручја – која су уписана (Горње Подунавље, Ковиљско-петроварадински рит, Лабудово окно и Доње Подунавље) у листу Рамсарских подручја (List of Wetlands of International Importance of the Convention on Wetlands) на основу Конвенције о мочварама које су од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица;

– Резервати биосфере – подручја планирана за установљење рeзервата биосфере по програму UNESCO „Човек и биосфера” – MaB (Горње Подунавље, Делиблатска пешчара, Ђердап);

– Карпатска подручја – подручја примене Оквирне конвенције о заштити и одрживом развоју Карпата у Републици Србији (Национални парк „Ђердап”);

– Подручја светске баштине – Национални парк Ђердап као подручје на прелиминарној UNESCO листи (Tentative List) светске баштине на основу Конвенције о заштити светске културне и природне баштине (World Heritage Convention);

– Подручја прекограничне сарадње – Горње Подунавље (посебно у оквиру активности на формирању прекограничног резервата биосфере Дунав–Драва–Мура), Фрушка гора, Делиблатска пешчара и Ђердап;

– Подручја европске еколошке мреже Natura 2000 – подручја примене Директиве о стаништима (Council Directive 92/43/EEC of 21 May 1992 on the conservation of natural habitats and of wild fauna and flora) – на основу које се идентификују и штите тзв. Special Areas of Conservation (SACs) и Директиве о птицама (Council Directive 79/409/EEC of 2 April 1979 on the conservation of wild birds) – на основу које се идентификују и штите тзв. Special Protection Areas (SPAs). Подлогу за ову мрежу, коју на основу посебних критеријума треба засновати до приступања Републике Србије ЕУ, чине подручја националне Еколошке мреже Србије (у даљем тексту: EMS).

Приоритетне активности на заштити природних вредности односе се на:

1) просторну идентификацију и картирање станишта и еколошки значајних подручја и еколошких коридора обухваћених Просторним планом;

2) доношење аката о проглашењу заштићених подручја за која је тај поступак започет израдом студија заштите и предлога аката о проглашењу, као и доношење посебних закона за националне паркове Фрушку гору и Ђердап. За подручја која су планирана за заштиту, приоритет је завршетак истраживања и проглашење заштите подручја Шаренградске аде (односно проширења постојећег СРП Карађорђево), одсека сремског лесног платоа на десној страни Дунава између Сурдука и Земуна, значајних станишта дивље флоре између Кладова и Радујевца и подручја око рибњака у Малој Врбици код Кладова;

3) систематски мониторинг природних вредности обухваћених Просторним планом, за који je потребно припремити одговарајући пројекат за који би се обезбедило корпоративно финансијско учешће. Мониторинг је сада организован парцијално, пре свега у области орнитофауне, а ради праћења интеракције водног пута и еколошког статуса Дунава треба да има обележја потпуног, системског и комплексног приступа;

4) развој система заштите Дунава на локалном, регионалном, националном нивоу и трансграничном нивоу (у оквиру локалне сарадње у оквиру Еврорегиона „Дунав 21”, мултилатералне сарадње са Дунавском комисијом, билатералне сарадње са суседним земљама – Мађарском и Републиком Хрватском у погледу резервата биосфере Дунав–Драва–Мура и др); Румунијом у погледу европског зеленог појаса (то јест зеленог коридора дуж границе са Румунијом) и успостављање заједничког природног добра/културног предела прекограничног подручја Ђердапа (које ће обухватити НП „Ђердап” на српској и ПП „Portile de Fier” на румунској страни) и предлагање за упис на UNESCО Листу светске баштине, и Републиком Бугарском (европски зелени коридор дуж Дунава и границе са Републиком Бугарском); и

5) санацију дивљих депонија и редовну евакуацију отпада ван подручја националних паркова и других заштићених подручја.

2.3. Заштита непокретних културних добара

Подунавско културно подручје, утврђено Просторним планом Републике Србије на основу изражене концентрације непокретних културних добара, њихове историјске, културне и стилске повезаности, представља заједно са заштићеним природним вредностима полазиште за очување идентитета коридора водног пута и његовог окружења.

Планско опредељење јесте очување и заштита свих добара са споменичким вредностима, независно од њиховог формалног статуса (категорисано, евидентирано, регистровано и идентификовано добро), како због њихове будуће заштите тако и због могућег одрживог коришћења за развој туризма и других активности. Приоритет јесте: (а) утврђивање статуса и категоризације за истражено културно наслеђе; (б) утврђивање граница заштићене околине за сва непокретна културна добра са зонама заштите диференцираних режима заштите и коришћења простора; и (в) заустављање непланске изградње, санација и унапређење стања постојеће изградње у заштићеној околини и непосредном окружењу – зонама заштите непокретних културних добара, у првом реду за непокретна културна добра, заштићене и идентификоване урбане и руралне целине које могу да имају споменичке вредности у приобалном подручју Дунава. На недовољно истраженим деловима подручја треба наставити континуирано рекогносцирање и истраживање материјалног и нематеријалног наслеђа.

Планско опредељење јесте интегрална заштита материјалних и нематеријалних културних вредности и природних вредности подручја Просторног плана. То подразумева минимум промене аутентичности и минимум интервенција, како на непокретном културном добру, тако и у његовом окружењу. У складу с тим, приоритет има предузимање мера техничке заштите и реконструкција непокретних културних добара, презентација добара и њихове заштићене околине и интерпретација културног наслеђа. Приоритет је и утврђивање територијално (предеоно) диференцираних елемената урбаног и архитектонског дизајна за нову изградњу у окружењу непокретних културних добара и на заштићеним подручјима природних вредности, као и урбаним и руралним насељима у приобаљу Дунава.

Приоритет има истраживање и заштита народног градитељства, које би требало очувати у изворној намени. То се нарочито односи на очување, обнову и уређење традиционалних сеоских насеља и целина (села, заселака и издвојених склопова), народног градитељства и традиционалних облика привређивања у руралном пределу, ради повећања њихове атрактивности за развој и укључивања у туристичку понуду.

Планско опредељење јесте одрживо коришћење културног наслеђа као развојног ресурса и економског добра. Предуслов за остваривање овог опредељења је стручна оцена која културна добра могу бити у режиму економског коришћења, на који начин (капитализација објекта, давање у најам, издавање и сл) и под којим економским и конзерваторским условима. Овај приступ омогућава да се историјске целине и амбијенти, као и појединачне грађевине са споменичким обележјима, заједно са својим окружењем на адекватан начин (тј. у складу са њиховим просторним, архитектонским, етнолошким и историјским обележјима) укључују у будући развој. Најпожељније је одрживо коришћење културног наслеђа за развој културног и руралног туризма, ради остваривања очекиваног доприноса туризма заштити и очувању наслеђа и развоју локалних заједница. Добри примери су реализација пројеката заштите, уређења, презентације и интерпретације археолошких налазишта Виминацијум и Лепенски вир.

За заштиту и одрживо коришћење непокретних културних добара посебан значај има њихово укључивање у међународне програме заштите културног наслеђа и европске путеве културе. То се у првом реду односи на програм „Културно наслеђе – мост ка заједничкој будућности”, којим координира UNESCO. Циљ је јачање регионалне сарадње у области заштите и промоције културног наслеђа у Југоисточној Европи (Република Србија je укључена од 2004. године). Део пројекта који се реализује под слоганом „Тврђаве на Дунаву” (Бач, Петроварадинска тврђава, Београдска тврђава, Смедеревска тврђава, тврђава Рам, Голубачка тврђава и тврђава Фетислам) омогућиће заштиту културног наслеђа и успостављање сарадње локалних заједница у Подунављу. На делу подручја Просторног плана реализоваће се и међународни пројекат „Пут римских царева” који ће обухватити презентацију Београдске тврђаве, Виминацијума, Дијане, Трајанове табле, Трајановог пута и Понтеса.

2.4. Организација простора од интереса за одбрану и ванредне ситуације

Просторним планом се, у складу са условима и захтевима Министарства одбране за прилагођавање Просторног плана потребама одбране земље утврђује више комплекса са функцијом посебне намене и објеката уређења територије за потребе система одбране, са одговарајућим зонама заштите. Комплекси који имају статус „предато Министарству унутрашњих послова” су заштићени условима које прописује то министарство и око њих није предвиђен посебан режим заштите или ограничења градње.

За све комплексе који имају статус „мастер план” или „неперспективан” може се променити статус посебне намене. Будућа намена ових комплекса одредиће се просторним плановима локалних самоуправа, након отуђења и регулисања имовинско правних односа. Приоритет има јавна намена ових објеката (у функцији развоја јавно-социјалне инфраструктуре), а у складу са интересима локалне самоуправе, Републике Србије и других заинтересованих субјеката. У том смислу, препорука Просторног плана је да се објекти у непосредном приобаљу Дунава користе у сврху туризма и рекреације.

Око комплекса са статусом „перспективан”, Просторним планом се дефинишу зоне просторне заштите, које су условљене њиховом наменом и прописују се због безбедности околине од ових комплекса и активности у њима, у циљу заштите становништва и материјалних добара. Ове зоне представљају простор са посебним режимом коришћења, уређења и изградње, а правилима уређења дефинишу се као: а) зоне забрањене изградње (са потпуном забраном било какве градње), б) зоне контролисане градње (за које је обавезна сагласност Министарства одбране) и в) зоне ограничене градње (у којој се градња врши према дефинисаним параметрима и за које је обавезна сагласност Министарства одбране). У зоне забрањене и контролисане градње сврставају се и постојеће и перспективне локације SEVESO постројења.

Скелска места се третирају као перспективни објекти уређења територије за потребе система одбране. Око скелских прелаза одређује се зона просторне заштите, узводно и низводно у ширини од по 50 m у којој је забрањена градња. Поред скелских места у функцији јавног саобраћаја, која се по потреби укључују у систем одбране, дуж водног пута Дунава постоје и скелски прелази са искључивом улогом у систему одбране.

На коридору водног пута Дунава у циљу превенције од ванредних ситуација предузимаће се следеће активности и мере:

– организоваће се службе одбране пловног пута од леда и то на сектору: (1) од p km 1.433 до 1.333, односно од мађарско-српске границе до Вајске/Вуковара, који по међународном уговору одржавају ледоломци из Мађарске; (2) од p km 1.333 до 1.042, односно од Вајске/Вуковара до Голубца (који није у систему редовне одбране од леда, већ ангажовању по потреби); и (3) од p km 1.042 до 863 односно од Голубца до бране „Ђердап 2”, који одржавају ледоломци ХЕ „Ђердап” (досадашње ванредне ситуације одбране од леда су се дешавале у интервалу од око 30 година – 1956, 1984. и 2012); ако се због нагомилавања леда створе ледене баријере које могу проузроковати поплаве, или ако услед покретања леда у рекама дође или може доћи до оштећења заштитних водних објеката и других објеката, у кориту и приобаљу предузимају се мере и радови за разбијање леда, утврђени општим и оперативним планом;

– у функцији ванредних околности могу се користити зимовници на водном путу или у лукама, који морају да испуњавају услове за безбедан боравак пловила у њима; пловила која су спречена наглом појавом леда или другим ванредним околностима да уплове у зимовник могу се склонити у речне рукавце или друга природно заштићена места на водном путу и задржати се у тим склоништима док ванредно стање траје;

– изузетно, због безбедности пловила и пловидбе, ванредних услова (магла, олуја, смањена видљивост и слично) или уколико је то нужно због оперативних потреба транспорта, пловило се може сидрити и на ивици пловног пута, ван пловног пута и ван сидришта, на начин којим се не угрожава његова безбедност и безбедност пловидбе;

– пловила која превозе опасни терет дужна су да се придржавају одредаба Закона о потврђивању Европског споразума о међународном транспорту опасног терета на унутрашњим пловним путевима (ADN), као и прописа којима се уређује превоз опасног терета; забрањено је из пловила испуштање, изливање или избацивање у унутрашње воде, штетних предмета или материја, укључујући отпаде од терета, отпадне воде са пловила, уље, деривате уља, који могу проузроковати загађење унутрашњих вода или створити препреку или опасност за пловидбу и др;

– луке отворене за међународни саобраћај морају бити опремљена на начин да се уље, деривати уља као и друге опасне материје које се излију на оперативну обалу, не излију у воду; и

– предузимаће се остале мере и радови одбране од поплава, штетног дејства ерозије и бујица, у складу са општим и оперативним планом; и др.

3. ФУНКЦИОНИСАЊЕ НАСЕЉА

3.1. Становништво и социјални развој

Развојно-пропулзивна улога међународног водног пута Е80 – Дунав (Паневропски коридор VII) одразиће се посредно и на људске ресурсе у смислу постепених квантитативно-квалитативних промена. Концепција развоја становништва заснива се на следећим полазиштима:

– Даља концентрација и јачање привредних функција, успостављање адекватних саобраћајних веза, реактивирање водног и јачање мултимодалног саобраћаја и др, стимулативно ће деловати на могућности за запошљавање, што је одлучујући мотив за подстицање позитивних миграционих токова.

– Позитивни миграциони токови се посредно одражавају на биолошко обнављање становништва с обзиром да највећи део контигента досељених чини млађе становништво у фертилној доби.

– Уважавајући чињеницу старења становништва и јачања удела старе популације, пажња ће се једнако усмерити на промовисање међугенерацијске и интрагенерацијске сарадње ради предупређивања социјалне искључености, као и на смањење сиромаштва старијих лица.

– Дунав, као окосница регионалног повезивања и коришћења социоекономских потенцијала, отвориће могућности различитих видова прекограничне сарадње, као и могућности за унапређење животних услова кроз укупно јачање и повећање доступности саобраћајне и друге инфраструктуре.

– На основу карактеристика популације, досадашњих развојних тенденција праћених у периоду од 1981–2002. године, планираних мера и њихових очекиваних ефеката на демографски развој подручја Просторног плана, као и на основу прогнозираног социоекономског развоја, предвиђа се укупни пораст становништва на крају планског периода 2026. године. Утврђено је да ће број становника на подручју Просторног плана у почетку (губитак око 2000 становника) да би, као последица дугорочног ефекта позитивних демографских промена, укупан број становника порастао на око 298.000 у 2026. години, што је за 12% више у односу на 2002. годину. Прогнозиран је пораст укупног становништва у припадајућим деловима општина/градова: Бачка Паланка, Беочин, Нови Сад, Сремски Карловци, Инђија, Стара Пазова, Гроцка, Ковин и Велико Градиште, док ће се у осталим деловима подручја Просторног плана наставити депопулација.

3.2. Смернице развоја и уређење мреже насеља и утицаји
урбаних центара и коридора

У систему насеља дунавске развојне осовине успостављена је комплексна хијерархија. У првој хијерархијској равни је метрополско подручје Београда (са доминантном позицијом, укључујући и Панчево), у другој је Нови Сад (субцентар београдско-новосадског метрополског подручја), у трећој су Смедерево и Пожаревац, у четвртој су Бачка Паланка, Апатин, Инђија, Стара Пазова, Ковин и Кладово, и у петој су Бач, Велико Градиште, Голубац и Доњи Милановац.

Поред метрополских подручја у окружењу подручја Просторног плана постоји одређен степен функционалне умрежености насеља изражен кроз више форми, као што су сложенији регионални функционално-урбани системи, мање и веће урбане агломерације те мањи урбани ареали.

Концепт просторне организације система насеља засниваће се на интеракцији следећих подручја:

1) Београдско-новосадско метрополско подручје европског значаја, које се може посматрати као полицентрична агломерација у којој доминира интеракција функционалних подручја Београда и Новог Сада. Интеракција ових функционалних подручја се интензивира и одражава на процес просторног интегрисања/срастања већих и мањих урбаних центара дуж Коридора VII и Коридора X, а и на постепено формирање београдско-новосадског метрополског подручја.

2) Смедерево и Пожаревац припадају сложеним регионалним функционално-урбаним системима сачињеним од више насеља, чија интегративност произлази из интеракција успостављених међу њиховим структурним елементима, насељима различитог типа и различите хијерархије. Они имају карактер функционално-урбаних тј. мањих метрополских регија.

3) Апатин, Бачка Паланка, Инђија, Ковин и Кладово припадају мањим и већим агломерацијама градских насеља, функционално умрежених са својим окружењем тј. са урбанизованим периурбаним селима. Апатин, Бачка Паланка и Кладово су потенцијални центри прекограничне сарадње са Републиком Хрватском, Мађарском и Румунијом.

4) Бач, Сланкамен, Бановци, Велико Градиште, Голубац и Доњи Милановац су мањи урбани ареали у руралном окружењу настали локалном концентрацијом становништва и функција која су захваљујући лоцирању индустрије трансформисана од аграрних, занатских, трговинских и управних центара у насеља градског типа са развијеним функцијама центара рада.

У успостављању структурно квалитетнијих међунасељских веза потребно је инсистирати на повезивању урбаних центара одређених регионалних целина путем процеса синхронизованог развоја комплементарних делатности из области рада (комплементарна привреда – усаглашавање производних програма и привредних капацитета – формирање кластера, рационално коришћење природних и друштвених ресурса, слободно кретање радне снаге, заједнички наступ на тржишту и др), услуга и јавно-социјалне инфраструктуре (трговина, саобраћај, здравство, образовање, информације, и др) и екологије, уз елиминисање баријера административних границе свих нивоа.

Поред овога, неопходно је инсистирати на функционалној специјализацији мањих урбаних центара и њихових мрежа или агломерација, која ће им помоћи у укључивању у савремене економске процесе, односно омогућити да пронађу своје место у домаћој и међународној расподели рада. У том процесу је неопходно позиционирати улоге, посебно: Инђије, Старе Пазове, Великог Градишта, Голупца, Доњег Милановца и Кладова.

Просторно-функцијски развој подручја Просторног плана и његовог окружења засниваће се на моделу осовине развоја која повезује и интегрише урбане центре и њихове нодалне регије различитог функционалног и територијалног обухвата на принципима полицентричне концентрације. У том смислу, осовине развоја и мање или веће полицентричне агломерације које оне повезују, добиће улогу инструмента рационалног просторног, демографског, економског и општег друштвеног развоја (мање-више уравнотеженог или ,,подношљиво неуравнотеженог”). С тим у вези тежиће се хармоничним, рационалним и међусобно усклађеним односима појединих територијалних јединица у чијим средиштима су урбани или општински центри, у циљу оптималне унутаррегионалне и међурегионалне организације, као и у решавању специфичних регионалних проблема.

3.3. Привредне делатности

3.3.1. Развој и размештај привредних активности

Перспективни правци одрживог развоја привреде су:

1) унапређење пловидбеног система, саобраћајних и складишно-логистичких услуга, интензивним коришћењем положаја на Коридору VII;

2) енергетика, посебно производња електричне енергије на основу хидроенергетског потенцијала Дунава, изградња нових термоенергетских капацитета у костолачком басену и развој нових и обновљивих извора енергије (ветра, сунца, биомасе). Евидентан је интерес страних компанија за улагање у изградњу ХЕ на Дунаву, капацитета 2.500 МW (Ђердап 3, Нови Сад);

3) даљи развој сектора вађења руда, пре свега експлоатација угља у костолачком и ковинском басену, модернизација и еко-реструктурирање комплекса обојене металургије (РТБ Бор Група – РТБ Бор д.о.о) и црне металургије (Железара Смедерево д.о.о) који су функционално и гравитационо повезани са Подунављем, као и експлоатација и прерада неметала (лапорца, техничког камена, песка и шљунка, и др), у складу са принципима одрживог развоја и коришћења ресурса;

4) диверзификовани развој прерађивачког сектора индустрије (прехрамбени комплекс, прерада метала и машиноградња, електроиндустрија, хемијски и фармацеутски комплекс, индустрија грађевинских материјала, прерада дрвета, текстил, обућа, и др) заснован на примени савремене технологије, знања, иновација, истраживачко-развојне активности. Перспективно, очекује се развој регионалног кластера МСП у сектору прераде бакра, металском комплексу, прехрамбеном комплексу, агробизнису, туризму и др;

5) пољопривреда и рибарство, засновани на ефикасној производњи, малим погонима за прераду, пласману производа, развоју сточарства, воћарства, повртарства, повећању величине поседа и брендирању производа, удруживању произвођача; значајну шансу развоја пољопривреде чини синергија са туризмом кроз пласман производа, ангажовање у руралном туризму, мотивисање младих и др;

6) развој водопривреде, шумарства и ловства;

7) развој креативне економије (култура, уметност, мода, едукација, филм, спорт, и др) у метрополском подручју Београда и Новог Сада;

8) интензиван развој туризма, са туристичким производима примарног туристичког простора Дунава; што ће допринети побољшавању стандарда и запослености локалног становништва, истовремено подстичући развој пољопривреде и подизање атрактивности региона за инвестирање и побољшање демографске структуре; и

9) развој и диверзификација сектора услуга, посебно трговине, послова са некретнинама, пословних услуга, финансијских, информатичких, техничких, занатских, личних услуга, услуга јавних служби – здравства, школства, социјалне заштите, културе, комуналних услуга.

Стратешка опредељења привредног развоја подразумевају изградњу основне регионалне и локалне инфраструктуре као допуне индустријских, привредних, туристичких зона (у области водоснабдевања, саобраћајне мреже и објеката, комуналне инфраструктуре, одлагања отпада). Концепт привредног развоја укључује развој МСП, као основни облик организовања фирми и генератор развоја, конкурентности и запошљавања.

Реализација нових производних капацитета и МСП усмераваће се на следећи начин:

1) гринфилд и браунфилд улагањима у постојеће привредне зоне и планиране индустријске зоне, технолошке и/или индустријске паркове, нове слободне зоне, лучке, предузетничке зоне;

2) обезбеђењем засебних инфраструктурно опремљених локација површине 1-2 hа за смештај погона у центрима заједнице насеља и у насељима која имају интерес за развој МСП на руралном подручју Подунавља;

3) изградњом микро погона у постојећем урбаном/стамбеном ткиву насеља, уз поштовање правила изградње и уређења простора и услова заштите животне средине; и

4) активирањем и побољшањем инфраструктурне опремљености постојећих локација и напуштених објеката (нпр. производних хала, складишта, војних објеката – браунфилд локалитета).

Концепција просторне дистрибуције
привреде/индустрије

Усмеравање размештаја будућих производних погона засниваће се на следећим критеријумима: уважавању позитивних трендова у размештају привреде, због уштеда у простору и екстерних економија; друштвене и интерне ефикасности и степена задовољавања потреба и интереса; усаглашавању локационих захтева нових погона са условима заштите животне средине, природног и културног наслеђа на основама одрживог развоја; уважавању трошкова отварања радних места, инфраструктурног опремања земљишта; усклађивању развоја привредних активности ради коришћења изграђених фондова, смањења трошкова путовања запослених и експлоатационих трошкова локалитета; критеријумима еко-ефикасности у коришћењу локалитета; примени и развоју еколошки ефикасних технологија; постепеном затварању еколошки ризичних погона или процеса; критеријумима безбедности окружења и екосистема у случају акцидената и елементарних непогода, уз примену Кјото протокола, SEVESO директиве, UNECE Конвенције о прекограничним ефектима индустријских удеса („Службени гласник РС”, број 42/09), директива CCS, IPPC, SEA, EIA, ETS и стандарда EMS/ISO.

Концепција просторне организације индустрије заснива се на:

– постојећој просторној организацији индустрије – бољем коришћењу постојећих индустријских локалитета, ревитализацији дела браунфилд локалитета и на рационалном планирању привредно-индустријских локалитета;

– диференцијацији простора и политика локације привредних делатности на следеће категорије:

(а) могућа повољна подручја, (б) подручја за интензивни развој, и (в) подручја за регенерацију и опоравак индустрије;

– подржавању дисперзије производних погона (локационо флексибилних, радно-интензивних) у микроразвојне центре на руралном подручју који располажу реалним економским потенцијалом и минимумом просторно-урбанистичких услова;

– активирању нових просторних/локационих модела привредно-индустријске инфраструктуре (индустријска зона, привредна/предузетничка зона, пословни инкубатор, слободна зона, и др);

– развоју регионалних привредних кластера МСП у кључним секторима производње и услуга, што подразумева умрежавање и јачање функционалних веза произвођача, добављача, коопераната, купаца формирањем кластера МСП ради раста конкурентности и заустављања дезинтеграције и фрагментисаности простора Подунавља; и

– побољшању енергетске ефикасности привредних делатности, предузећа, производа и услуга.

У просторној структури привреде Подунавља водећу улогу имаће и даље постојећи привредно-индустријски центри и зоне рударско-енергетско-индустријског комплекса, као и постојеће и планиране индустријске зоне у урбаним центрима.

За развој привредних делатности, посебно индустрије и рударства, до 2020. године предвиђа се:

– активирање нових локалитета и просторних модела индустрије и МСП (индустријске зоне/паркови) у оквиру постојећих и планираних привредних и индустријских зона;

– дисперзија производних и услужних капацитета МСП у оквиру мањих локација у урбаним и сеоским насељима;

– заузимање нових површина ради експлоатације угља, руде бакра површинским и подземним коповима, као и експлоатације неметала, песка и шљунка, и др; и

– коришћење локација у оквиру постојећих рударско-индустријских зона и ревитализација браунфилд локалитета.

Постојећи и локалитети повољни за смештај нових привредних/индустријских МСП су у: Апатину, Бачкој Паланци, Беочину, Новом Саду (Север, Југ и ИТ парк), Ковину, Београду (Горњи Земун, Аутопут, Сурчин-Добановци, Панчевачки рит-Рева, Нови Београд, Батајница, Сурчин-РТЦ, Врчин, Болеч и Великоселски рит), Панчеву, Смедереву (Стара железара, Годоминско поље, Слободна зона, Индустријски парк, „Годоминске штале”, Железара Смедерево), Пожаревцу, Костолцу, Великом Градишту, Радошевцу (Голубац), Мосни (Доњи Милановац), Мајданпеку, Кладову, Радујевачком путу (Неготин) и Прахову. За локације нових привредних/индустријских МСП у Новом Саду, Београду, Панчеву, Смедереву, Костолцу, Мајданпеку и Прахову треба узети у обзир и непосредну близину SEVESO постројења која представљају потенцијални ризик од хемијских удеса.

3.3.2. Развој пољопривреде

Имајући у виду високу еколошку осетљивост приобаља реке Дунав (заштита вода и бројних високовредних заштићених влажних подручја), последице које интензивна биљна производња и стајски узгој стоке производе на квалитет земљишта, воде, ваздуха, биодиверзитета и пејзажних вредности и нове изазове везане за климатске промене, производњу биогорива и генетски модификованих организама (у даљем тексту: ГМО), пољопривреду на подручју Просторног плана треба усмеравати ка одрживом развоју на принципима међународно прихваћеног концепта одрживог пољопривредног и руралног развоја (Sustainable Agriculture and Rural Development = SARD).

Стратегија развоја хидромелиоративних система за будући период тежиште ставља претежно на побољшавање перформанси и обнову постојећих система за одводњавање и њихово оспособљавање за двоструку функцију (наизменичног одводњавања и наводњавања), укључујући системе у оквиру ХС ДТД и Неготинске низије, и одбрану приобаља Дунава од провирних вода у зони успора од ХЕ „Ђердап 1” и ХЕ „Ђердап 2”. Системи морају функционисати као интегрални мелиорациони системи (одводњавање, наводњавање, заштита од спољних вода), укључујући све неопходне хидротехничке и агротехничке мелиорације. Неопходна је обнова каналске мреже, повећање њене проточности и изградња постројења за пречишћавање комуналних и индустријских отпадних вода, дуж читавог тока Дунава, као и опремање одговарајућим објектима и опремом сточарских фарми, уз поштовање одредби о заштити вода и услова коришћења и квалитета воде за наводњавање из Закона о водама. Дефинишу се следећи рејони пољопривредне производње, са доминантно заступљеним производним секторима:

А. Подручје високоинтензивне пољопривреде и интегрисане економије

1. Рејон интензивне ратарско-говедарске производње обухвата две одвојене просторне целине: територију града Сомбора и општине Апатин, на северу Бачке и северни и централни део града Зрењанина у Средњебанатској области. Рејон поседује одличне природно-ресурсне услове за производњу сточне хране и узгој млечних крава и прерађивачке капацитете за прераду млека и производњу млечних производа.

2. Рејон интензивне ратарско-повртарске производње и мешовитог сточарства, од Апатина до обронака Фрушке горе, у општини Бачка Паланка, и већим делом општина Тител, Ковин и Бела Црква. Доминантна производња на овом подручју јесте и остаће ратарска производња: соје, кукуруза, пшенице, шећерне репе и сунцокрета. Плодно земљиште, густа мрежа мелиорационих канала, као и близина прерађивачких капацитета (Бачки Маглић, Селенча–Бач, Бачка Паланка) и тржишта Новог Сада стварају услове јачање производње поврћа и лековитог и ароматичног биља. Одређени број крупних привредних друштава поседује фарме говеда, свиња, оваца и живине, које успешно послују и носиоци су развоја пољопривреде овог дела Војводине. Међу породичним газдинствима је мали број крупних тржишно оријентисаних узгајивача стоке, што треба кориговати подршком укрупњавању газдинстава и инвестирању у опрему и механизацију.

3. Рејон повртарско-воћарско-виноградарске производње и пашњачког сточарства резервисан је за посебне природне погодности фрушкогорског и белоцркванског виногорја, Делиблатске пешчаре, воћњаке и пашњаке Делиблатске пешчаре, Тителског брега и, у мањем обиму, подручја Старог Бегеја–Царске баре. Област Бачке Паланке, Беочина, Инђије и Беле Цркве (источни део општине и делта Нере) располаже великим могућностима за производњу раног поврћа и интегралну производњу континенталног воћа. Заступљено је и пашњачко сточарство – овчарство (Тителски брег и околина) и узгој говеда и оваца контролисаном испашом у систему органског сточарства, укључујући и аутохтоне расе, фармерски узгој дивљачи, пчеларство и сакупљање лековитог биља и шумских плодова (Делиблатска пешчара). Ван заштићених добара могуће је подизати мале погоне за прераду меса и млека традиционалним методама, везаног за заштићена подручја, сабирних центара за мед, лековито биље, печурке и шумске плодове, погона за конзервирање печурака, сушење воћа и поврћа, прераду и паковање чајева и зачинског биља. Овај рејон познат је по низу заштићених подручја на Дунаву (влажна ритско-мочварна подручја, пешчара), богатим ловиштима (Карађорђево, Драгићев хат и др), и рибњацима (Мостонга, Ечка и др). Традиционална пољопривреда у еколошки вредним подручјима је природно везана за одрживи туризам, који је главни канал за пласман пољопривредних производа, а гастрономска понуда салаша и винарија важан елемент туристичке понуде.

Б. Подручје урбане и периурбане пољопривреде

1. Рејон интра-урбане пољопривреде резервише пољопривредне енклаве и баште окућница и викендица, као и некоришћено градско земљиште унутар градског језгра градова Новог Сада и Београда. Ради се о малим поседима на којима се екстензивно, рекреативно или ради допуне прихода, еколошки подобним методама узгајају рано поврће, зачинско биље, јагоде, украсно шибље и цвеће, печурке и др, за потребе домаћинства и малих пијаца у непосредној близини. Градска управа овакав вид производње треба да подржи, формирањем и инфраструктурним опремањем јавних градских башти, унутар којих би грађани закупљивали парцеле, а имајући у виду бројне позитивне, првенствено еколошке и социјалне утицаје на квалитет живота градског становништва, посебно социјално угрожених и маргиналних група.

2. Рејон пери-урбане пољопривреде метрополског подручја Београд-Нови Сад, односно ширег, урбаног подручја Подунавља, са доминантном заступљеношћу:

– интензивне ратарско-сточарске производње (периферни делови града Новог Сада и сам град Нови Сад, општине Стара Пазова, Палилула, Сурчин (делови града Београда), Панчева, Смедерева и Пожаревца – долина Велике Мораве и Стиг). Приоритетне активности на овом подручју везане су за обезбеђење квалитета и здравствене безбедности хране и заштиту природних ресурса и животне средине. Неопходно је заштитити пољопривредно земљиште од непланског заузимања у непољопривредне сврхе, осигурати безбедно одлагање стајњака, обезбедити пречишћавање отпадних вода, доградњу и чишћење мелиорационих канала, набавку заливних система и контролу плодности земљишта и употребе хемијских средстава у производњи, убрзати реструктурирање и модернизацију капацитета примарне производње и прераде у привредним друштвима и на газдинствима, помоћи стандардизацију производње и ојачати удружења произвођача, задруге и кластере;

– воћарско-виноградарске производње (општине Петроварадин, Сремски Карловци, Гроцка и шумадијска зона градова Смедерева и Пожаревца). Упоредо са обновом и подизањем нових воћњака и винограда (фрушкогорско, грочанско, дубонско, смедеревско и браничевско виногорје), са одабраним воћним и лозним сортиментима, усклађеним са захтевима тржишта, неопходно је јачати предузетништво на газдинствима (породичне винарије, погони за прераду воћа и производњу ракија од воћа и грожђа) и у удружењима произвођача (сабирни и дорадни центри за откуп, складиштење, хлађење, калибрирање и паковање воћа и грожђа), а заједно са туристичким сектором радити на укључивању подручја у „Винске путеве Подунавља”;

– екстензивне ратарске и воћарске производње и агрошумарства на рекултивисаном земљишту у Костолачком лигнитском басену. Велике површине деградираног пољопривредног земљишта чекају на техничку и биолошку рекултивацију. Одговарајуће стручне службе и планови су обезбеђени и функционишу при угљенокопима, а почетни резултати на пољима засејаним индустријским и крмним биљем, воћним и шумским садницама и травним заједницама су задовољавајући. Брзина којом ће се планирани радови одвијати у будућности зависи од обезбеђења потребних финансијских средстава, у чему, поред угљенокопа, који су на привођење деградираног земљишта намени обавезани законом, мањим делом учествује и држава буџетском подршком;

– интегралне/органске производње у ратарству, воћарству и виноградарству и малих производних програма у пољопривреди (пчеларство, мале фарме коња, дивљачи, ређих врста живине и сл.) у еколошки подобним срединама, са потенцијалима за развој руралног туризма (Петроварадин, Сремски Карловци, Гроцка, Смедерево и Пожаревац). Поред производње свежих производа за масовно тржиште и прерађивачку индустрију, вишу куповну моћ потрошача у метрополском подручју, која омогућава пласман производа вишег нивоа квалитета, треба искористити за јачање производње органских и других производа за тржишне нише из тзв. малих производних програма на породичним газдинствима и то комбиновати са туризмом заснованим на природи у еколошким оазама у периурбаном подручју. Тиме урбана пољопривреда добија на мултифункционалности, штити и унапређује животну средину и подиже квалитет живота у градовима.

В. Планинско подручје са економијом базираном на природним ресурсима

1. Рејон пољопривреде усмерене заштити биодиверзитета обухвата заштићено брдско-планинско подручје унутар II и III зоне заштите НП „Ђердап” (делови општина Голубац, Мајданпек и Кладово). Уз поштовање прописаних услова заштите, пољопривредне активности на подручју НП „Ђердап” усмерене су ка заштити ливадско-пашњачких екосистема и развоју пашњачког сточарства, интегралне/органске производње воћа и, местимично, ретких врста жита (раж, просо, хељда и сл), развоју пчеларства и исхране ловне дивљачи. Ливаде и пашњаци одржавају се контролисаном испашом, у складу са биокапацитетом простора, који се мора егзактно утврдити након испитивања биоценолошких карактеристика вегетације и степена угрожености терена ерозијом. Висококвалитетне, органски произведене сточарске производе, воће, мед, рибу и дивљач потребно је економски валоризовати везивањем порекла за територију НП и пласманом у туристичким капацитетима.

2. Виноградарско-ратарско-сточарски рејон обухвата, са источне и југоисточне стране подручја Просторног плана плодну кључку и неготинску равницу, а са западне општину Велико Градиште и ниже терене општине Голубац. Рејон је познат по изузетним микроклиматским, педолошким и конфигурацијским условима за производњу грожђа и вина. Захвата кључко, брзопаланачко, михајловачко, неготинско и рајачко виногорје и мање површине винограда на подручју Голупца и Великог Градишта, које гравитирају браничевском виногорју. Боље искоришћавање локалних потенцијала за развој виноградарства заслужује посебну подршку и са становишта обогаћивања асортимана туристичке понуде НП „Ђердап”. Прилагођавање производње захтевима тржишта је условљено осавремењавањем сортимента гајене винове лозе и унапређењем техничко-технолошких услова производње и прераде грожђа. На подручју Великог Градишта, Кључа и Неготинске низије развијена је и ратарска и повртарска производња. Овај рејон је, уз поштовање еколошких стандарда, погодан и за стајски узгој стоке.

3. Воћарско-сточарски пашњачки рејон обухвата северни обод општина Неготин и Кладово и брдско-планинске делове општина Голубац и Мајданпек, ван територије НП „Ђердап”. У брежуљкастом делу општине Велико Градиште заступљена је воћарска производња. Ливаде и пашњаци северног обода општине Неготин и Кладово пружају одличне услове за пашњачки узгој говеда и оваца и за производњу високо квалитетног овчијег и говеђег меса, млека и прерађевина познатог географског порекла. Сточарска производња у централним деловима области више је окренута овчарству. Брдски терени општина Голубац и Мајданпек, као и брежуљци Великог Градишта и Неготина погодни су за развој интегралне воћарске производње, у чијој структури се могу наћи и аутохтоне сорте, местимично и јагодичасто воће. Гајење лековитог биља и пчеларска производња, такође имају добре потенцијале, а велике површине под шумама богате су самониклим лековитим биљем и шумским плодовима.

Концепцијско-институционална полазишта и производна рејонизација представљају основу за разраду и примену просторно диференцираних мера подршке развоју пољопривреде и одрживом коришћењу пољопривредног земљишта подручја Просторног плана, у складу са хетерогеним ресурсним, структурним, техничко-технолошким и социоекономским обележјима специфичних производних рејона. У тим оквирима приоритетна је подршка следећим активностима:

А. Подручје високоинтензивне пољопривреде и интегрисане економије

– улагањима у проширење поседа, системе за наводњавање, савремене сточарске фарме и развоју сточарства, првенствено млечног говедарства, набавци опреме за чување и хлађење млека и изградњи објеката и набавци опреме за складиштење стајњака, у спрези са развојем еко и етно-туризма на салашима (рејон Горњег Подунавља и Средњег Баната);

– развоју органске производње поврћа и воћа и производње лековитог и ароматичног биља (Бач и Бачки Петровац); изградњи система за наводњавање, стакленика и пластеника за производњу раног поврћа, подизању засада континенталног и јагодичастог воћа и винове лозе, обнови винских подрума и њиховом укључивању у „Винске путеве Подунавља” и развоју туризма заснованог на природи (рејон Фрушке горе, белоцркванског и виногорја Делиблатске пешчаре);

– развоју пашњачког сточарства, узгоју аутохтоних раса стоке и дивљачи, развоју пчеларства и рибарства, изградњи погона за сакупљање, дораду, паковање и пласман лековитог биља и шумских плодова, меда и рибе, успостављању органске производње и сертификацији, регионалном брендирању, промоцији и пласману органских производа, уз опремање туристичких капацитета на газдинствима и у етно-селима (рејон СРП „Стари Бегеј – Царска бара” и „Делиблатска пешчара”).

Б. Подручје урбане (интра-урбане и пери-урбане) пољопривреде

– заштити и рекултивацији деградираног пољопривредног земљишта, рехабилитацији система за одводњавање, оспособљавању и изградњи система за наводњавање и пречишћавање отпадних вода, односно обезбеђења квалитетне воде за наводњавање из водотока;

– имплементацији и сертификацији система безбедности и квалитета хране (GLOBAL GAP, HACCP) и подизању сабирних центара за складиштење, хлађење, калибрирање, паковање, промоцију и пласман воћа и поврћа ка великим трговинским ланцима и извозницима;

– јачању производње за тржишне нише, интегралном и органском методом, и у оквиру тзв. малих производних програма на породичним газдинствима, у комбинацији са развојем туризма заснованим на природи, угоститељству и „wellness” програмима у еколошким оазама у периурбаном подручју.

В. Подручје планинске области, са економијом базираном на природним ресурсима

– изради привредно-еколошких планова коришћења и заштите ливада и пашњака, у првом реду, у границама НП „Ђердап”; обнови пашњачког сточарства и отварању мини-кланице за јагњад, мини-млекаре за прераду овчијег и козијег млека;

– ревитализацији Неготинског виногорја (наставак пројекта „Крајински виногради”, „Крајина вино” а.д, подизање 1.000 ha плантажног винограда, са савременим системом за наводњавање), обнови и подизању дугогодишњих засада у воћарству и отварању погона за прераду воћа, мини-сушара и пакирница за воће, мед, лековито биље и шумске плодове;

– јачању комплементарности између пољопривреде и туризма, предузимањем активности на привођењу намени сеоских домаћинстава за потребе и смештај туриста, едукацијом становништва о могућностима валоризације пољопривредних производа путем развоја одрживог руралног туризма и анимирањем становништва на раду у иностранству за повратак на имања и улагања у оживљавање локалне привреде.

На целом подручју Просторног плана приоритетна је подршка: млађим пољопривредницима у преузимању и вођењу газдинства и проширењу поседа; развоју и имплементацији нових знања и вештина пољопривредника, обезбеђењем већег присуства стручно саветодавне службе и научно-истраживаче организације (у даљем тексту: НИО) на газдинствима и у асоцијацијама произвођача; формирању и јачању удружења произвођача и кластера, подизању капацитета за дораду, прераду, складиштење и транспорт, увођење савремених стандарда и система контроле квалитета, унапређење маркетинга и заштиту географског порекла производа.

3.3.3. Развој шумарства и ловства

Уређење и коришћење шума и шумског земљишта у коридору водног пута и зони његовог непосредног утицаја спроводиће се трајним коришћењем шума на принципима одрживог развоја.

Унапређење и уређење шума предвиђено је њиховим обнављањем природним путем, индиректном конверзијом изданачких шума у високе, мелиорацијом деградираних шума у високопродуктивне састојине, директном конверзијом изданачких и неквалитетних шума у квалитетније, подржавањем природног обнављања, повећањем површина под шумом у складу са глобалном рејонизацијом и категоризацијом простора и др.

У остваривању планираног унапређења стања постојећих шума и повећања површина под шумама примењиваће се следеће мере:

– газдовање шумама – рационално коришћење укупних производних потенцијала шума; повећање укупне обраслости и попуњавање недовољно обраслих површина; нега постојећих састојина и интензивирање шумско-узгојних радова; организовање чувања шуме и форсирање мера превентивне заштите како се не би нарушила биолошка и еколошка стабилност шума; праћење евентуалних појава сушења шума и биљних болести и благовремено обавештавање специјалистичке службе која ће поставити дијагнозу и прописати адекватне мере сузбијања; забрана пашарења на површинама где је процес обнављања у току и у шумским културама (према плану гајења шума); заштита подмлатка од дивљачи (посебно је важна у деградираним састојинама); довођење у ред сечишта, контролисано коришћење шумских плодова и лековитог биља; и др; и

– управљање шумама – успостављање јединственог и једнаког статуса свих шума без обзира на власништво; обезбеђење услова и средстава за унапређивање стања и функција шуме од стране власника или корисника шума и шумског земљишта; компензацијама власницима шума од стране државе или корисника за штете услед ограничења у коришћењу шума и шумских подручја; и др.

Одрживо ловно газдовање популацијама дивљачи у подручју зоне непосредног утицаја коридора водног пута одвијаће се на начин и у обиму који не води ка дугорочном смањењу бројности, генетичке разноврсности и ареала њихових популација. За одрживо газдовање ловним подручјима неопходно је обезбедити значајно повећање бројности популације ситне и пернате дивљачи (зец, фазан, пољска јаребица, дивља патка) и крупне дивљачи (горски јелен, осим у Браничеву, дивља свиња, срна и на кршевитим деловима Ђердапа дивокоза) у складу с бонитетом станишта; побољшање структуре (полне и старосне) популације крупне дивљачи (горског јелена, дивље свиње, срне као и дивокозе на Штрбачком кориту) и квалитета трофеја, очување ретких и угрожених врста ловне дивљачи и остале фауне. Заштита дивљачи ће се обезбедити предузимањем мера којима се обезбеђују услови за опстанак и развој популације одређене врсте дивљачи, као и за њену заштиту од противзаконитог коришћења.

Основни приоритети у газдовању шумама су: унапређивање стања шума на подручју Просторног плана у складу са функционалним оптимумима утврђеним у односу на полифункционални аспект коришћења шумских екосистема; увећање степена шумовитости пошумљавањем делова обухваћеног подручја; шумска рекултивација и мелиорација јаловишта и одлагалишта површинских копова Костолачког лигнитског басена и предузимање мера за заштиту шума. Мере за заштиту шума обухватају: снимање, праћење појаве сушења по степену, интензитету и правцу и предузимање мера санације; мере противпожарне заштите; мониторинг штеточина ентомолошког и фитопатолошког порекла да би се утврдила прогноза напада и правовремено планирале и организовале одговарајуће заштитне мере.

Приоритети одрживог газдовања ловним подручјима су: значајно повећање бројности, полне и старосне структуре популација ситне, пернате и крупне дивљачи у складу с бонитетом станишта; интензивнија контрола бројности и очување ретких и угрожених врста ловне дивљачи.

3.3.4. Развој туризма

Дунав представља један од примарних туристичких простора Републике Србије који интегрише три туристичка кластера (Војводину, Београд и Југоисточну Србију), односно повезује више дестинације са различитим учешћем целогодишње туристичке понуде. Дунав је најзначајнији туристички водни правац који је потребно уредити и опремити за пловидбу и наутички туризам и на ком је потребно установити тематске путеве/туре као што су: наутички пут, путеви културе, вински пут, римски лимес, ритови Подунавља, аде и спрудови Дунава, градови и паланке на Дунаву, народи/живот и обичаји на Дунаву.

Са аспекта туристичког развоја, на подручју Просторног плана могуће је определити три специфичне просторне целине које се међусобно прожимају и диференцирају према следећим доминантним карактеристикама:

– Горње Подунавље, као претежно еколошка зона (на сектору Бездан – Нови Сад – Бешка), где ће се развој примарно заснивати на туристичкој валоризацији биодиверзитета. Ова зона представља очувано аутентично Подунавље, богато ритским зонама, рукавцима, каналима и акваторијумима значајних површина, у којој ће се развијати следећи међународно конкурентни туристички производи: комплекс наутике и бродског туринга (односно свих видова рекративне пловидбе, крузинга на водном путу и линијске пловидбе, као и новији трендови у наутичком туризму – бајкинг (комбинација крстарења и кратких рекреативних бициклистичких тура), барџинг (коришћење адаптираних теретних бродова који могу да пристају на сва пристаништа у Републици Србији и сл), специјални интереси (бициклизам, јахање, чун-сафари, лов, риболов, фото сафари и друге сличне активности у амбијенту старих ритских шума и трстика, станишта царског јелена, срна, дивљих свиња, дивљих мачки, најбројнијих врста птица и изобиља речне рибе), рурални туризам приобалних села и салаша са својом мултиетничком понудом, здравствени (Spa, Wellness) туризам (нпр. у Јунаковић Бањи недалеко од Апатина, где се налази марина и терминал за путничке бродове), градски туризам у непосредном окружењу (Апатину, Сомбору, Новом Саду) и догађаји (фестивал EXIT), пословни + MICЕ производи, као и планине и језера (део НП Фрушка гора). У овом сектору ударну тачку, на улазу Дунава из Мађарске у Републику Србију, представља зона коју чине – зимовник Барачка са могућим сидриштем и марином, улаз у Велики и Мали канал ХС ДТД, мост преко Дунава – веза Бездана и Батине у Републици Хрватској, и изузетно архитектонско здање музеја Батинске битке, које би могло прихватити и функцију приоритетног визиторског центра (центра добродошлице) Дунава на овом улазу у Републику Србију. Ритске зоне Карапанџе, Моношторског и Апатинског рита представљају организована ловишта са репрезентативним ловачким кућама. Развој туризма у овом сектору требало би спроводити у спрези са Републиком Хрватском и Мађарском (ритским зонама суседног Копачког рита и НП „Дунав–Драва”). Овом сектору припадају и следећи комплекси: Карађорђево, које би повезивањем са наутичким путевима Дунава значајно допунило туристичку понуду; Бачка Паланка, са планираном марином и резерватом Тиквара; ритска зона Ковиљског рита (низводно од Новог Сада до моста Бешка); контактна зона НП Фрушка гора (која десном обалом прати Дунав од Илока – Бачке Паланке до Чортановца и Бешке).

– Средње Подунавље, као претежно урбано-индустријска зона (на сектору Бешка–Београд–Голубац), која ће развој заснивати и на туризму у оквиру „Дунавске ривијере Србије” (која се дуж водног пута протеже у дужини од око 220 km ). Саобраћај на води и у приобаљу (водни и аутобуски) могао би допринети да овај сектор Дунава постане атрактиван за веће градове и насеља (посебно активирањем редовне локалне и реонске пловидбе која може добити статус „мале беле флоте”). Зону Средњег Подунавља у туристичком смислу обележавају: (1) на десној обали Дунава викенд-туристичка насеља на атрактивним локацијама која се прожимају са руралним насељима од Чортановца до Голупца, у оквиру којих је и „Сребрно језеро”46, са атрактивном понудом у непосредном окружењу Дунава (Љубичево и др); (2) на левој обали Дунава, осим Титела и Панчева, сеоска насеља са руралним и еколошким атрактивним зонама као што су: Ковиљски рит, Крчединска ада, ушће Тисе са форландима према Дунаву и везом за највећи рибњак Европе Бело Блато/Ечка и строги природни резерват Царска бара и Стари Бегеј, каналска веза Дунава и Тамиша са хидрочвором Караш – Опово (преко Ченте), Ковачица и рибњак „Мика Алас”- Велико блато, Ада Чапља са Јојкића Дунавцем (у зони Београда), ушће Тамиша код Панчева, Ивановачки Дунавац, Црна Бара код Ковина и Лабудово окно са Делиблатском пешчаром у залеђу, Дунавска Венеција код Беле Цркве са спојем ХС ДТД и Дунава и ушћем Нере и са реконструкцијом старе железничке пруге (Вршац – Бела Црква – Нера – Базјаш у Румунији) за туристичку намену; као и (3) бројне аде (аутентични еколошки простори са мноштвом плажа и спрудова, који нуде изузетне услове за рекреацију – као што су ада Чибуклија, Стојкова ада и др), мали рекреативни водни путеви, као и бициклистичке стазе дуж обе обале Дунава.

– Доње Подунавље, као претежно историјско-еколошка зона (на сектору Голубац – ушће Тимока), која ће развој заснивати на туризму ослоњеном на бројне културно-историјске и природне вредности. Зону Доњег Подунавља у туристичком смислу обележавају: (1) Ђердапска клисура са НП „Ђердап”; (2) хидроенергетски и пловидбени системи „Ђердап 1” и „Ђердап 2”; (3) бројни археолошки локалитети – Лепенски Вир, остаци Римског лимеса, Трајанова табла, Трајанов мост, тврђава Дијана, византијско-српски утврђени градови Рам, Голубац и др; (4) jезерски амбијент Ђердапског језера који пружа пуну сигурност пловидбе свим наутичким водним јединицама и представља најатрактивнију наутичко-рекреативну зону Дунава; и (5) могућност повезивања са атрактивном понудом у непосредном окружењу Дунава (као што су пимнице у Неготинској крајини, манастири и пећине у Хомољу, Пут римских царева од Лимеса преко Гамзиграда до Ниша и др). Развој туризма у овој зони требало би спроводити у спрези са Румунијом (ПП „Portile de Fier” на румунској страни).

Развој туризма на водном путу Дунава захтева и формирање и уређење рекреативних – малих водних путева (са обе стране међународног пловног пута) односно наутичког пута Дунавом кроз Републику Србију47. Основни критеријуми за избор локација наутичке инфраструктуре, који су везани за фазе развоја туризма, су:

– критеријуми за I фазу: време путовања; ослонац на инфраструктуру урбаних средина и ослонац на надлежне службе за пловидбу; дистанце у функцији времена путовања средње брзих, најбројнијих наутичких јединица (20-30 km/h); време путовања у функцији карактеристика водног пута – брзине и типа водотока (речни, језерски) и хидролошког режима у функцији годишњег доба (велике, нормалне и мале воде); урбане агломерације као претпоставка инфраструктурне опремљености, организованих постојећих служби од интереса за наутичаре и већ уходане туристичке понуде; садржајне туристичке понуде у окружењу (ритови, аде, спрудови, ловишта, риболовне зоне, салаши, чарде, зимовници, марине, културно-историјске знаменитости, традиционалне манифестације, градови – култура, забава, трговина, историја);

– критеријуми за II фазу: атрактивности туристичке понуде приобаља и акваторија, који се могу дефинисати кроз наменске „пакете” и то: културолошко-историјски (од праисторије до данашњих дана), еколошко-истраживачки (од фото-сафарија до истраживачких станица), спортско-рекреативни (од такмичења до забавних манифестација), етно-гастрономски (од традиционалних манифестација до берби и винских тура), ловно-риболовни (од високе трофејне дивљачи до патака и спортског риболова са такмичењима); и

– критеријуми за III фазу: путем анкета посетилаца утврђиваће се мотивисаност потенцијалне клијентеле, што ће директно утицати на осмишљавање и развој конкретне понуде на бројним локалитетима. Са аспекта мотивисаности могу се издвојити два опредељења наутичара: прво – транзит кроз наше воде Дунава у кретању ка неким даљим дестинацијама, као што је Делта Дунава или пролаз ка Црном мору, Кијеву и Северно-европском наутичком путу; друго – циљни доласци у наше воде Дунавом, ради обиласка Ђердапске клисуре као примарног дунавског феномена, посете заштићеним природним добрима, ритовима или културном наслеђу као што су Лепенски Вир, Винча, Винимацију и др.

Са аспекта значаја за развој наутичког туризма и наутичке инфраструктуре утврђује се следећа диференцијација насеља и локалитета у приобаљу Дунава:

– транзитни пунктови, који представљају прихватне објекте наутичког туризма ослоњене на инфраструктуру приобалних градова у функцији међудистанци/времена путовања (задржавање једна ноћ/дан); основне функције су: безбедно преноћиште, комплетно снабдевање, комплетне информације и комплетан сервис;

– транзитно-циљни пунктови, који представљају велике градске центре у приобаљу са прихватним објектима наутичког туризма; поред доступности основних функција, наутичари желе да упознају град, народ, културу и обичаје (задржавање 2–4 дана), као и културно-историјске споменике у приобаљу (задржавање неколико сати до јадан дан);

– циљне сафари зоне, које представљају подручја специјалних интересовања које могу бити циљ путовања (задржавање више дана): ритови као последње оазе аутентичног Подунавља са ексклузивном еколошком туристичком понудом (поред доступности основних функција неопходне су и посебне службе изнајмљивања чунова, теренских и путничких возила, бицикала, мотоцикала, јахаћих коња, запрега, риболовне и ловачке опреме; задржавање до 15 дана); аде и спрудови као места дневних и вишедневних везова на реци без основних функција и др.

Критеријуми за избор приоритетних туристичких локација на Дунаву су: пограничне локације; места укрштања Коридора VII и Коридора X; близина главног града Републике Србије и Аутономне покрајине Војводине; ушће већих притока Дунава; улази у ХС ДТД; преводнице на Дунаву.

На основу претходно утврђених критеријума, Просторним планом дефинисана су најатрактивнија насеља и локације наутичко-туристичких пунктова у коридору водног пута и зони његовог утицаја, и то:

1) 11 најзначајнијих локација на Дунаву са аспекта наутичког туризма и то: Барачка и Апатин (улаз Дунавом у Републику Србију из Мађарске и излаз из Републике Србије, и веза Дунава са мрежом канала ХС ДТД и Сомбором); Прахово (излаз Дунава из Републике Србије у Републике Бугарску и улаз из Бугарске и ушће Тимока); Бешка (тачка укрштања Дунава – Коридора VII и аутопута – Коридора Х, могућност поринућа и извлачење наутичких пловила из Средње и Северне Европе); Нови Сад (покрајински центар и тачка укрштања Дунава са мрежом канала ХС ДТД); Београд (главни град Републике Србије, тачка укрштања Дунава и Саве, Аеродром, RENT-а Boat и др.); Панчево (ушће Тамиша); Смедерево (Дубравица, тачка укрштања Дунава и Мораве); Стара Паланка (р km 1.080, веза канала ХС ДТД на Дунаву–Караш, контакт са Нером и румунском границом); ХЕ „Ђердап 1” (преводница); и ХЕ „Ђердап 2” (преводница);

2) комплекси градова – репрезената народа, културе и историје, и то: Нови Сад – Петроварадин – Сремски Карловци, Београд–Земун–Панчево и Смедерево – Велико Градиште – Голубац;

3) 19 градова и других насеља у непосредној приобалној зони Дунава као наутичко-туристичких пунктова, и то: Апатин, Бачка Паланка, Нови Сад, Петроварадин, Сремски Карловци, Тител, Земун, Београд, Панчево, Ковин, Гроцка, Смедерево, Костолац, Велико Градиште, Голубац, Доњи Милановац, Кладово, Брза Паланка и Прахово;

4) 11 насеља градског карактера у непосредној приобалној зони Дунава као потенцијалних наутичко-туристичких пунктова и то: Черевић, Беочин, Сремска Каменица, Стари Сланкамен, Батајница, Дубравица, Добра, Текија, Корбово, Михајловац и Радујевац; и

5) 44 сеоска насеља у непосредној приобалној зони Дунава као потенцијалних наутичко-туристичких пунктова, и то: Богојево, Жива, Бачко Ново Село, Челарево, Бегеч, Футог, Сусек, Ковиљ, Гардиновци, Чортановци, Крчедин, Сурдук, Белегиш, Стари Бановци, Нови Бановци, Чента, Велико Село, Винча, Ритопек, Брестовик, Иваново, Стара Паланка, Рам, Затоње, Кисељево, Винци, Усије, Брњица, Бољетин, Мосна, Голубиње, Сип, Давидовац, Костол, Велика Врбица, Ртково, Вајуга, Милутиновац, Велесница, Грабовица, Купузиште, Слатина, Мала Каменица и Кусјак.

Просторним планом се сугерише уважавање стечених обавеза у донетим плановима локалних самоуправа, посебно оних стечених обавеза које представљају пратеће садржаје водног пута Е80 – Дунав, као и са њима повезан планирани развој туризма, спорта и рекреације.

––––––––––––––

46 Постојећа понуда је неорганизована и ван комерцијалних и тржишних токова и циљ је да се већина објектата који могу бити у функцији туризма ставе у комерцијалну функцију кроз одговарајући систем организовања по принципу јавно-приватног партнерства (којим би се скинули трошкови одржавања и друге финансијске обавезе садашњим власницима и обезбедио њихов део од добити из оствареног промета-профита, и где би јавни сектор инфраструктурном логистиком елиминисао негативне еколошке утицаје, углавном импровизованих излива фекалних вода у Дунав).

47 Рекреативна пловидба у водама Дунава кроз Републику Србију још увек је нерегулисана. Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама дефинисани су прописи који се односе и на крузинг бродове и бродове линијске пловидбе (сигнализација на међународном водном путу, коришћење пристаништа и лука и др). Учињен је покушај установљавања стандарда за рекреативне водне путеве, сагласно међународним стандардима и искуствима кроз израду „Програма уређења основног наутичког пута Дунавом кроз Републику Србију” (Министарство трговине, туризма и услуга, 2005) који је припремио Међународни научни форум „Дунав река сарадње”.

3.3.5. Развој рударства

Планско опредељење јесте одрживо коришћење енергетских минералних сировина на подручју Просторног плана, које ће се усклађивати са општом концепцијом коришћења минералних ресурса Републике Србије. Одрживо коришћење минералних сировина засниваће се на: стварању услова за знатно интензивније и комплексније коришћење истраженог и билансираног минералног богатства; интензивирању геолошких истраживања у утврђеним перспективним подручјима; принципу минимизирања техногеног отпада и његове трансформације у техногену сировину која се користи у одговарајућем производном процесу; санирању деградиране (загађене, девастиране) површине око постојећих рударских објеката (одлагалишта из рударских радова, флотација, и др) и развоју пројеката који минимално угрожавају животну средину, применом тзв. „зеленог инжењерства” и „технологије без или са минимумом отпадака”; стимулисању рударства малих капацитета, односно оптималног коришћења малих лежишта, што је посебно интересантно код злата и квалитетнијег грађевинско-техничког камена; стратегији и дугорочним плановима образовања потребних кадрова за геолошка истраживања, рударство и друге релевантне струке, имајући у виду и локалне образовне институције и структуре; дугорочној стратегији давања истражних права и, првенствено, концесија за истраживање и експлоатацију минералних сировина, полазећи од републичких и локалних интереса и услова заштите животне средине.

4. ОДНОС ПРЕМА ДРУГИМ ТЕХНИЧКИМ СИСТЕМИМА

4.1. Саобраћај

Планирани развој путне инфраструктуре48 обухвата:

– комплетирање обилазница око Београда – сектори: Батајница – Добановци, Орловача – Бубањ Поток и Бубањ Поток – Винча – Панчево (са изградњом путно-железничког моста преко Дунава);

– реализација северне обилазнице око Београда – транзитна веза која спаја државне путеве А1 (ДП I бр. 22) и IБ 10 (ДП I бр. 1.9) са планираним мостом преко Дунава између Земуна и Борче;

– изградњу новог „Жежељевог” друмско-железничког моста у Новом Саду, приближно на месту привременог друмско-железничког моста;.

– реализацију Банатске магистрале – на потезу од границе са Румунијом, преко Панчева до Ковина, највећим делом на правцу државних путева IБ-13 (ДП I бр. 24.1) и IБ 14 (ДП I бр. 24);

– реализацију „источне магистрале” – на потезу од Кикинде (веза са Румунијом), преко Вршца ка Белој Цркви (веза са Румунијом – Калуђерово), трасом IБ18 (ДП I бр. 7.1), и даље ка Банатској/Старој Паланци, одакле се потенцијално новим мостом преко Дунава (на потезу између Дубравице и Рама, приближно у коридору јавних путева, према претходно важећој категоризацији државних путева II реда бр. 115.1 и бр. 105, може успоставити веза са државним путевима IБ 34 (ДП I бр. 25.1) до НП „Ђердап” и IБ 14 (ДП I бр. 24) до Неготина и Тимочке крајине;

– реализацију планиране деонице државног пута (са пешачко-бициклистичком стазом), спајањем постојећих државних путева I и II реда и општинских путева, од Шалинца до Рама (око 36 km), чиме би се повезала насеља и добио јединствен коридор дуж десне обале Дунава од Београда до Неготина;

– у перспективи изградњу коридора ДП I реда, (аутопутски коридор) Кладово/ХЕ „Ђердап 2”– Зајечар – Ниш (државни пут IБ 35, тј. ДП I бр. 25); односно у првој фази доградња и изградња постојећих деоница Кладово – Неготин;

– рехабилитацију и реконструкцију и довођење на законом прописани ниво постојећих деоница мреже државних путева I и II реда и општинских путева, и др.;

– реализацију пута ДП IБ 21 (М-21) Рума – Нови Сад са мостом преко Дунава (реализација у току).

Планирани развој железничке инфраструктуре обухвата:

– реализацију деонице магистралне пруге која је део Коридора X, а пружа се паралелно Коридору VII на сектору од Ресника ка Раљи;

– реализацију магистралне пруге Београд–Панчево–Вршац;

– реализацију регионалне пруге од Ниша, преко Зајечара до Прахова;

– реализацију магистралне пруге која је део београдског железничког чвора (у даљем тексту: БЖЧ) на сектору од Белог Потока, преко Винче до Панчева са изградњом железничко-друмског моста преко Дунава;

– рехабилитацију и реконструкцију појединих деоница мреже магистралних, регионалних и локалних пруга;

– разматрање могућности изградње железничког моста преко Дунава код Ковина којим би се спојиле железничке пруге на левој и десној обали, као и колосечне везе између аеродрома „Никола Тесла” у Београду и БЖЧ-а (уз израду одговарајуће студијско-техничке документације).

У наредном периоду улагања ће се усмерити у приоритетне инвестиционе програме, односно пројекте од стратешког значаја и то за обезбеђење техничке базе за примену технологије интермодалног транспорта изградњом и реконструкцијом слободних UIC-C профила тунела и мостова, и обезбеђење техничке базе за примену технологије интермодалног транспорта изградњом интермодалних терминала.

Планирани развој аеродрома обухвата: проширење и модернизацију аеродрома „Никола Тесла” у Београду (уз могућност да добије и својства интерконтиненталног аеродрома уколико се покаже оправданим); и развој мреже регионалних аеродрома са локацијама од значаја за непосредно окружење подручја Просторног плана у: Батајници, Ковину и Ченеју, те условно у Бору и Вршцу.

Промоција и развој бициклистичког саобраћаја у коридору „Eurovelo 6” представља један од приоритета (кроз све подунавске земље од Северног мора до Црног мора), који се на подручју Просторног плана пружа кроз Бачки Брег, Сомбор, Богојево, Бачку Паланку, Нови Сад, Београд, од Београда према Ковину, потенцијално и према Гроцкој и Смедереву, и дуж Дунава до Голупца, дуж Ђердапске магистрале ка Неготину и даље ка Републици Бугарској са алтернативним улазима ка НП „Ђердап”, меандрима Дунава, археолошким локалитетима и др. Прелазак бициклистичког саобраћаја у коридору „Eurovelo 6” требало би предвидети планираним мостом на правцу Стара Паланка – Рам. Поред овог бициклистичког коридора, планирана је међународна бициклистичка стаза на правцу Румунија – Бела Црква – Стара Паланка – веза са „Eurovelo 6”.

Планирана изградња интермодалних центара обухвата:

– формирање логистичке платформе Београда: на простору градова: Београд (између више локација најповољније могућности за развој тзв. „суве луке” пружа простор између станице железничког чвора „Београд – Ранжирна” и пута Београд – Обреновац на Макишком пољу, као и простор између железничке станице „Батајница” и аутопутске петље „Батајница” због близине друмско-железничког и водног коридора), Смедерево и Панчево преко три интермодална терминала и аеродрома „Никола Тесла” (Коридор X и Коридор VII);

– локацију Новог Сада, где се може формирати терминал на ком ће се остварити веза друмског, водног и железничког саобраћаја (Коридор X и Коридор VII); и

– комплетирање мреже интермодалних центара изградњом малих терминала у местима у којима се налазе корисници који генеришу одговарајуће токове роба; терминали морају бити лоцирани и пројектовани у близини укрштања важне транспортне инфраструктуре (друм-железница-река) уз флексибилност и могућност проширења у складу са потребама тржишта.

Планирани развој граничних прелаза пратиће развој саобраћајне инфраструктуре. Поред друмских и железничких граничних прелаза (приказаних у глави I, пододељак 3.1. овог просторног плана, под 3.1.3. Остали инфраструктурни системи), посебан значај имаће речни прелази (Бездан/Mohač ка Мађарској; Вајска/Vukovar ка Републици Хрватској, Велико Градиште/Belobreška, Голубац/Moldova Veke, Доњи Милановац/Svinjica, Текија/Oršava, Кладово/Turnu Severin, и Прахово–Ђердап 2/Portile de Fier 2 ка Румунији), који ће се уређивати у склопу пратећих садржаја водног пута, уз развој нових функција (речни фериботи, информативни туристички пунктови и др).

Табела III-5: Укрштање водног пута са саобраћајним инфраструктурним системима

Р.б	Стац. р km	Објекат	Стање	Опис објекта
1.	1.424,5	Мост	постојеће	Друмски мост „51. дивизије” на ДП IБ-30 (бр. 17.1)
2.	1.366,5	Мост	постојеће	Друмски мост „Богојево” на ДП IБ-31 (бр. 3) и гранични прелаз ка Републици Хрватској
3.	1.366,3	Мост	постојеће	Железнички мост „Богојево” гранични прелаз ка Републици Хрватској
4.	1.297	Мост	постојеће	Друмски мост на некадашњем ДП I реда бр. 18.1, Бачка Паланка – Илок (HRV) и гранични прелаз ка Републици Хрватској
5.	1.259,5	Мост	планирано	Друмски мост у продужетку Булевара Европе
6.	1.257,6	Мост инфра. коридор	постојеће	Друмски мост „Мост Слободе”
7.	1.255	Мост инфра. коридор	постојеће	Друмски мост „Дуга”
8.	1.254,2	Мост инфра. коридор	постојеће/ планирано	привремени друмско-железнички мост, пруга Београд – Нови Сад, гасовод РГ-02-08 и планирани друмско-железнички мост – Нови Жежељев мост
9.	1.250	Мост инфра. коридор	планирано	Друмски мост на планираном ДП IБ-13 (бр. 21)
10.	1.232,2	Мост инфра. коридор	постојеће	Друмски мост ДП IА-1 (бр. 22) аутопут Е-75
11.	1.176	Мост инфра. коридор	постојеће	Друмски мост Земун–Борча, мост „Михајло Пупин” на планираној северној тангенти (ГУП Београда).
12.	1.166,5	Мост инфра. коридор	постојеће	Мост на ДП IБ-11 (бр. 24.1) „Пан