На основу члана 9. став 9. Закона о инспекцијском надзору („Службени гласник РС”, број 36/15) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 − исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 − УС, 72/12, 7/14 − УС и 44/14),
Влада доноси
УРЕДБУ
о заједничким елементима процене ризика у инспекцијском надзору
"Службени гласник РС", број 81 од 24. септембра 2015.
Члан 1.
Овом уредбом прописују се заједнички елементи процене ризика у инспекцијском надзору.
Члан 2.
Процена ризика у току припреме плана инспекцијског надзора врши се тако што инспекција у праћењу и анализи стања у области инспекцијског надзора која је у њеном делокругу идентификује ризике по законом и другим прописом заштићена добра, права и интересе, који могу настати из пословања или поступања надзираног субјекта и, према одговарајућим критеријумима, процењује тежину штетних последица и вероватноћу њиховог настанка, тако да се добије процењени степен ризика.
У складу са посебним прописима, ризике може да идентификује орган у чијем саставу је инспекција или други овлашћени орган и организација, укључујући овлашћену међународну организацију, и о томе обавештава инспекцију.
Идентификација ризика укључује утврђивање унутрашњих и спољних узрока ризика, укључујући главни узрок, и вероватних, односно могућих штетних последица у случају остварења ризика, што укључује дефинисање добара, права и интереса који се остварењем ризика повређују или угрожавају, односно на које остварење ризика може да утиче неповољно.
Пре приступања процени ризика за одређене надзиране субјекте, ризик се може проценити за одређене делатности или активности, производе, групу надзираних субјеката са заједничким карактеристикама или повезане пословним односом или на други начин, у складу са делокругом инспекције и потребама инспекцијског надзора.
Инспекција у поступању из овог члана узима у обзир стручна мишљења и расположиве научне доказе.
Члан 3.
Критеријуми за тежину и вероватноћу настанка штетних последица, који су утврђени у Закону о инспекцијском надзору, конкретизују се и прилагођавају појединачним областима инспекцијског надзора.
Зависно од области инспекцијског надзора, могу се користити и други прописани критеријуми (посебни критеријуми), као и подкритеријуми у оквиру критеријума.
Координациона комисија разматра и даје мишљење на предлоге подзаконских прописа којима се уређују питања критеријума за процену ризика.
Члан 4.
За сваки критеријум за процену тежине штетних последица и вероватноће њиховог настанка даје се одређени број бодова, у распону од најмањег до највећег утврђеног броја бодова, а сразмерно утицају и величини, и додељује пондер утврђен у складу са значајем критеријума, тако да се за сваки критеријум добије нумеричка вредност исказана у бодовима.
Члан 5.
Нумеричке вредности тежине штетних последица, вероватноће њиховог настанка и степена ризика исказују се у бодовима.
Нумеричка вредност тежине штетних последица добија се множењем нумеричких вредности за критеријуме природе штетних последица и обима штетних последица.
Нумеричка вредност вероватноће настанка штетних последица добија се множењем нумеричких вредности за критеријуме ове вероватноће.
Нумеричка вредност степена ризика добија се множењем нумеричких вредности тежине штетних последица и вероватноће њиховог настанка.
Члан 6.
Процењени степен ризика добија се када се утврди ком степену ризика, према правилником, односно упутством дефинисаним распонима у броју бодова за сваки степен, припада његова нумеричка вредност.
Члан 7.
Процена ризика технички се врши коришћењем софтверских алата и информација и података из функционалног јединственог информационог система у циљу ефикасног вршења инспекцијског надзора.
У процени ризика могу се користити и: информације и подаци из доступних домаћих, иностраних и међународних база информација и података, укључујући системе брзог обавештавања и узбуњивања; информације и подаци добијени праћењем и анализом стања у области инспекцијског надзора; информације и подаци добијени од других инспекција и других овлашћених органа и организација, укључујући овлашћене међународне организације; процене ризика коју је сачинило надлежно, односно овлашћено стручно тело, стручна група (стручни савет и др.) или организација, односно овлашћено стручно лице и њихова стручна и научна мишљења, налази и извештаји; извештаји о самопровери испуњености захтева из контролне листе и самопроцени ризика које су сачинили и доставили надзирани субјекти; друге доступне информације и подаци.
Члан 8.
Надзирани субјекти сачињавају извештај о самопровери испуњености захтева из контролне листе и самопроцени ризика према свом најбољем знању, умећу и правилима струке, поступајући са дужном пажњом, савесно и поштено.
Извештај из става 1. овог члана не замењује нити искључује поступање инспектора у складу са законом и другим прописом, нити налазе инспекцијског надзора.
Лажно приказивање или прикривање чињеница у извештају из става 1. овог члана, у циљу довођења инспекције у заблуду у погледу испуњености захтева из контролне листе и процене ризика код надзираног субјекта, подлеже правним последицама због састављања исправе неистините садржине ради довођења надлежног органа у заблуду и стављања надзираног субјекта у повољнији положај. Правне последице укључују повећање вероватноће настанка штетних последица у оквиру процене ризика код тог надзираног субјекта.
Члан 9.
Процену ризика у току припреме плана инспекцијског надзора и пре инспекцијског надзора врше инспектори, односно посебна организациона јединица унутар инспекције или органа у чијем саставу је инспекција, односно запослени који су на то овлашћени.
Члан 10.
Како би процена ризика у највећој могућој мери одговарала стварном стању ризика, инспекција у току припреме плана инспекцијског надзора и пре инспекцијског надзора може користити корективни фактор у процени ризика, дефинисан на основу расположивих информација и података, стручних, научних и техничких мишљења, достигнућа и сазнања и својих знања и искустава.
Корективни фактор у процени ризика треба користити када се основано сматра да процењени степен ризика исказан у бодовима не одговара стварном стању ризика, као и када није могуће обезбедити одговарајуће информације и податке за све критеријуме.
Расположиве информације и подаци, стечено знање и искуство инспекције из става 1. овог члана укључују и претходне процене ризика код других субјеката који обављају делатност или врше активност у истој или сродној области у којој то чини надзирани субјекат или то чине на истој територији, код којих постоји следљивост у пословању одређеним предметима (фазе које могу да обухватају производњу, увоз, прераду, дораду, обраду, дистрибуцију, промет, потрошњу или коришћење, извоз, уништавање итд.) или који имају друге заједничке карактеристике од значаја за процену ризика и вршење инспекцијског надзора.
Коришћење корективног фактора у процени ризика образлаже се у плану инспекцијског надзора, односно у налогу за инспекцијски надзор.
Члан 11.
Процену ризика у току инспекцијског надзора инспектор, односно службено лице овлашћено за вршење инспекцијског надзора врши помоћу контролне листе.
Процена ризика у току инспекцијског надзора врши се и проценом спремности и способности надзираног субјекта да обезбеди законитост и безбедност свог пословања и поступања и да отклони или умањи вероватноћу настанка и вероватну тежину штетних последица, на основу расположивих информација и података, непосредног опажања, знања и искуства инспектора, односно службеног лица овлашћеног за вршење инспекцијског надзора, као и употребом других метода и техника које се користе у инспекцијском надзору.
Ако се степен ризика процењен у току инспекцијског надзора разликује у односу на степен ризика процењен у току припреме плана инспекцијског надзора, односно пре инспекцијског надзора, то се посебно образлаже у записнику о инспекцијском надзору.
Претходно процењени степен ризика усклађује се са степеном ризика процењеним у току инспекцијског надзора.
Члан 12.
Инспекција, по потреби, а најмање једном годишње, анализира резултате извршених инспекцијских надзора и стручна, научна и техничка мишљења, достигнућа и сазнања у области инспекцијског надзора и процене ризика, ради утврђивања поузданости и подобности критеријума.
Инспекција је овлашћена да иницира увођење нових или брисање, односно измене и допуне постојећих критеријума.
Инспекција је овлашћена да предложи Координационој комисији иницирање мера које се односе на питања у вези са софтверским решењима за процену ризика у оквиру функционалног јединственог информационог система у циљу ефикасног вршења инспекцијског надзора.
Члан 13.
На основу процене ризика, инспекција управља ризиком изричући сразмерне управне мере управљене према надзираном субјекту и делујући превентивно и корективно, што укључује случајеве када се утврди да постоје рани знаци вероватноће настанка штетних последица, као и када је потребно предузети мере управљања ризиком у складу са начелом предострожности утврђеним посебним законом.
Инспекција, у складу са законом, обавештава надзираног субјекта и заинтересоване стране о процењеном степену ризика.
Члан 14.
До успостављања функционалног јединственог информационог система у циљу ефикасног вршења инспекцијског надзора, процена ризика у току технички се врши коришћењем: информација и података из постојећих система и доступних домаћих, иностраних и међународних база информација и података, укључујући системе брзог обавештавања и узбуњивања; информација и података добијених праћењем и анализом стања у области инспекцијског надзора; информација и података добијених од других инспекција и других овлашћених органа и организација, укључујући овлашћене међународне организације; процена ризика које су сачинила надлежна, односно овлашћена стручна тела, стручне групе (стручни савети и др.) и организације, односно овлашћена стручна лица и њихових стручних и научних мишљења, налаза и извештаја; извештаја о самопровери испуњености захтева из контролне листе и самопроцени ризика које су сачинили и доставили надзирани субјекти; других доступних информација и података.
Члан 15.
Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 30. априла 2016. године.
05 број 110-9962/2015
У Београду, 19. септембра 2015. године
Влада
Председник,
Александар Вучић, с.р.