Неважећи акт
На основу члана 5. став 4. Закона о приватном обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 104/13 и 42/15) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14),
Влада доноси
УРЕДБУ
о ближим критеријумима за одређивање обавезно обезбеђених објеката и начину вршења послова њихове заштите
"Службени гласник РС", број 98 од 8. децембра 2016.
Члан 1.
Овом уредбом ближе се уређују критеријуми за одређивање објеката који се обавезно обезбеђују и начин вршења послова њихове заштите.
Члан 2.
Обавезно обезбеђени објекти, у смислу ове уредбе, јесу објекти енергетике, саобраћаја, водопривреде, индустрије, заштите животне средине и други објекти, и то:
1) објекти који су законом, посебним прописом или одлуком надлежног органа одређени као објекти од посебног значаја за одбрану земље;
2) објекти који су законом, посебним прописом или одлуком надлежног органа одређени као објекти од стратешког или посебног значаја за Републику Србију и њене грађане;
3) објекти органа града – јединице локалне самоуправе;
4) затворени објекти, дворане, хале и други објекти намењени за окупљање грађана капацитета смештаја 5000 грађана и више;
5) отворени објекти, стадиони и други објекти намењени за окупљање грађана капацитета смештаја 20.000 грађана и више;
6) тржни центри отвореног и затвореног типа површине 10.000 m² и више;
7) објекти саобраћајне инфраструктуре (аутобуске и железничке станице) за град од 50.000 и више становника;
8) простор на коме се налазе објекти из тач. 1)–6) овог става и чине њихов саставни део, као и пратећи објекти који су у функцији тих објеката.
Мере обавезног обезбеђења објеката из става 1. овог члана, предузима правно лице коме тај објекат припада, на начин предвиђен општим актом о организацији и систематизацији.
Одредбе ове уредбе не односе се на објекте из става 1. овог члана, чије обезбеђење врше за то намењене организационе јединице полиције, војске, правосудне страже и других државних органа Републике Србије.
Члан 3.
Заштита обавезно обезбеђених објеката врши се применом мера физичке, техничке и физичко-техничке заштите на основу акта о процени ризика у заштити лица, имовине и пословања, као пословна функција правног лица коме ти објекти припадају, на начин прописан општим актом о организацији и систематизацији, као:
1) организована самозаштитна делатност;
2) на основу уговора о ангажовању субјеката лиценцираних за обављање делатности приватног обезбеђења.
Акт о процени ризика из става 1. овог члана, ажурира се периодично у складу са променом унутрашњих и спољних услова којима се мења ниво ризика, а најмање једном у три године.
Општим актом о организацији и систематизацији одређује се одговорно лице у правном лицу за спровођење организационих мера заштите у објекту.
Члан 4.
Мере физичке, техничке и физичко-техничке заштите обавезно обезбеђених објеката предузимају се ради:
1) онемогућавања неовлашћеног приступа објекту;
2) онемогућавања уношења у објекат оружја, експлозивних, радиоактивних, биолошких и других опасних предмета и материја;
3) вршења радњи усмерених на спречавање кривичних дела и других идентификованих ризика;
4) контроле спровођења прописаних мера заштите и унутрашњег реда у објекту и деловима објекта под посебним режимом.
Члан 5.
Акт о процени ризика и друга документа за заштиту обавезно обезбеђених објеката представљају пословну тајну.
Члан 6.
Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара, казниће се за прекршај правно лице коме припадају обавезно обезбеђени објекти, односно правно лице за приватно обезбеђење ако:
1) не поседује акт о процени ризика и опште акте за заштиту објеката (члан 3. став 1);
2) не изврши периодично ажурирање акта о процени ризика (члан 3. став 2);
3) не одреди лице за спровођење организационих мера заштите у објекту (члан 3. став 3);
4) ако није предузело прописане мере заштите објекта (члан 4).
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се предузетник коме припадају обавезно обезбеђени објекти, односно предузетник за приватно обезбеђење новчаном казном од 50.000 до 250.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана, новчаном казном у износу од 5.000 до 50.000 динара казниће се одговорно лице у правном лицу.
Члан 7.
Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара, казниће се за прекршај правно лице коме припадају обавезно обезбеђени објекти, односно правно лице за приватно обезбеђење, ако:
1) омогући неовлашћен приступ објекту (члан 4. тачка 1);
2) омогући уношење у објекат оружја, експлозивних, радиоактивних, биолошких и других опасних предмета и материја (члан 4. тачка 2);
3) не предузме вршење радњи усмерених на спречавање кривичних дела и других идентификованих ризика (члан 4. тачка 3);
4) не врши контролу спровођења прописаних мера заштите и унутрашњег реда у објекту и деловима објекта под посебним режимом (члан 4. тачка 4).
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се предузетник коме припадају обавезно обезбеђени објекти, односно предузетник за приватно обезбеђење новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана, новчаном казном у износу од 25.000 до 80.000 динара казниће се одговорно лице у правном лицу.
Члан 8.
Правнo лицe комe припада обавезно обезбеђени објекaт дужнo je да усклади своје пословање са одредбама ове уредбе у року од годину дана од дана ступања на снагу ове уредбе.
Члан 9.
Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
05 број 110-11537/2016
У Београду, 7. децембра 2016. године
Влада
Председник,
Александар Вучић, с.р.