На основу члана 31. став 1. Закона о робним резервама („Службени гласник РС”, бр. 104/13, 145/14 – др. закон и 95/18 – др. закон) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),

Влада доноси

УРЕДБУ

о утврђивању Програма мера у случају када је угрожена сигурност снабдевања енергијом и енергентима – Кризни план

"Службени гласник РС", број 63 од 4. септембра 2019.

Члан 1.

Овом уредбом утврђује се Програм мера у случају када је угрожена сигурност снабдевања енергијом и енергентима – Кризни план, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део.

Члан 2.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

05 број 110-8309/2019

У Београду, 29. августа 2019. године

Влада

Председник,

Ана Брнабић, с.р.

Програм мера
у случају када је угрожена сигурност снабдевања енергијом и енергентима – Кризни план

1. Предмет

Програм мера у случају када је угрожена сигурност снабдевања енергијом и енергентима – Кризни план (у даљем тексту: Програм) садржи поступке и критеријуме за утврђивање поремећаја у снабдевању, надлежности и одговорности ради отклањања поремећаја у снабдевању и поступке за нормализацију снабдевања тржишта Републике Србије. Програм садржи и поступање у случају доношења међународне одлуке о пуштању обавезних резерви на тржиште.

2. Циљ

Циљ Програма је да успостави процедуре и поступке који ће бити предузети од стране главних учесника у Републици Србији током кризе у снабдевању нафтом и дериватима нафте, односно енергијом и енергентима. Програм доприноси да се успостави заједничко разумевање надлежности и одговорности свих учесника.

Кризна ситуација у смислу овог програма односи се на ситуацију која је настала искључиво услед поремећаја у ланцу снабдевања тржишта нафтом и дериватима нафте, а не односи се на ситуације које уређују посебни прописи о ванредним ситуацијама, у ширем смислу, попут катастрофа, техничко-технолошких несрећа и елементарних непогода, у контексту угрожавања безбедности, живота и здравља већег броја људи, материјалних и културних добара или животне средине.

3. Основни принципи поступања у кризној ситуацији

Основни принципи за доношење одлуке Владе о активирању мера за кризне ситуације су следећи:

– кризне мере садржане у Програму разматраће се једино у случају озбиљног поремећаја у снабдевању нафтом и дериватима нафте;

– кризне мере се неће разматрати у ситуацијама када је основна сврха да се утиче на цене деривата нафте или да се пружи подршка одређеном снабдевачу да стекне предност на тржишту;

– одговорност за снабдевање тржишта у случају кризе остаје на привредним друштвима која су лиценцирана за обављање енергетских делатности из области нафте и који послују на тржишту Републике Србије;

– мере које предузима Влада у кризним ситуацијама имају за циљ да помогну да се одржи или обнови ниво снабдевања нафтом и дериватима нафте, односно енергијом и енергентима током привременог периода, док се поново не успостави нормално функционисање тржишта;

– мере које ће се предузимати током кризе треба да буду сразмерне нивоу поремећаја;

– сва привредна друштва која су лиценцирана за обављање енергетских делатности из области нафте имаће равноправан третман у односу на права и обавезе које произлазе из Програма;

– потрошачи треба да буду оптерећени у најмањој могућој мери приликом спровођења кризних мера;

– приоритетни сектори чије нормално функционисање утиче на виталне делове друштва треба да буду одређени;

– мере које предузима Влада треба да буду потпуно транспарентне, при чему ће се узети у обзир могућа потреба за поверљивошћу информација током спровођења мера.

4. Преглед главних субјеката – носиоца активности, енергената и инфраструктуре

Програм се односи на догађаје који утичу на снабдевање нафтом и дериватима нафте и/или објекте и/или друга средства која доприносе снабдевању тржишта деривата нафте у Републици Србији.

4.1. Главни субјекти – носиоци активности

Главни субјекти – носиоци активности у кризним ситуацијама које обухвата Програм укључују јавне и приватне субјекте.

Јавни субјекти су министарство надлежно за послове енергетике (у даљем тексту: Министарство) које обавља послове државне управе који се односе на, између осталог, енергетику, енергетску политику и планирање развоја енергетике у области електричне енергије, природног гаса, нафте и деривата нафте, енергетски биланс Републике Србије, као и нафтну и гасну привреду, као и други државни органи који поступају у кризним ситуацијама у складу са законом утврђеним надлежностима.

Приватни субјекти су сва привредна друштва која послују на тржишту Републике Србије и лиценцирани су за енергетске делатности из области нафте.

Министарство води и периодично ажурира списак контакт информација приватних субјеката.

4.2. Енергенти

Програм обухвата следеће енергенте:

– сирову нафту;

– горива за моторни погон (безоловни бензин, гасно уље, млазно гориво, течни нафтни гас (ТНГ));

– гасно уље екстра лако;

– уља за ложење.

Програм не обухвата остале производе као што су гориво за бункерисање, примарни бензин, мазива, итд.

4.3. Објекти

Битна нафтна постројења и инфраструктура за снабдевање Републике Србије сировом нафтом и дериватима нафте укључују:

– регионалну луку за снабдевање сировом нафтом (Омишаљ у Републици Хрватској);

– регионалне луке за снабдевање дериватима нафте (Констанца, Мидија и Северин у Румунији и Русе у Републици Бугарској);

– регионалне рафинерије (Сзазхаломбата у Мађарској, Швехат у Републици Аустрији, Плоешти, Питешти и Наводари у Румунији, Бургас у Републици Бугарској и Братислава у Словачкој Републици);

– регионалне цевоводе за транспорт сирове нафте (ЈАНАФ, ЦОНПЕТ, Дружба, АДРИА);

– домаће рафинерије (Панчево (сирова нафта) и Оџаци (производња ТНГ));

– домаће цевоводе за транспорт сирове нафте (ТРАНСНАФТА, систем НИС за транспорт сирове нафте произведене у Републици Србији);

– домаћа складишта у склопу рафинерија (Панчево и Нови Сад), луке на Дунаву (Ада Хуја, Лединци, Нови Сад, Прахово, Смедерево и Сремски Карловци) и Сави (Барич и Остружница), као и у унутрашњости (Дољевац, Јаково, Ниш, Пожега, Прокупље и Сурчин);

– магистралне путеве, железнички и речни саобраћај;

– станице за снабдевање горивом.

Министарство води и периодично ажурира детаљну листу која укључује техничке спецификације битне нафтне инфраструктуре у Републици Србији која се односи на производњу, прераду, увоз и дистрибуцију сирове нафте и деривата нафте, као и мапу Републике Србије, односно регионалне мапе, са означеном битном нафтном инфраструктуром.

5. Критеријуми за утврђивање поремећаја у снабдевању

Поремећај у снабдевању који захтева спровођење кризних мера може да настане уколико је наступила једна од следећих околности:

– прекид или нагли пад у снабдевању сировом нафтом и/или дериватима нафте због међународних економских или политичких тензија;

– локални или регионални прекид у логистичком ланцу снабдевања сировом нафтом и дериватима нафте због елементарних непогода, великих индустријских несрећа или грађанских немира;

– нагли скок потражње за дериватима нафте услед супституције енергената изазване поремећајем у снабдевању природним гасом или електричном енергијом;

– учешће у међународним координисаним акцијама реаговања у кризним ситуацијама;

– непланирани прекид рада Рафинерије Панчево;

– непланирани прекид протока нафте кроз нафтоводе ЈАНАФ и Јавног предузећа Транснафта;

– изузетно висок/низак ниво Дунава који ограничава испоруку горива баржама.

Непланирани прекид рада Рафинерије Панчево представља најозбиљнију претњу сигурности снабдевања српског нафтног тржишта. Међутим, било која комбинација горе поменутих околности би готово сигурно довела до активирања мера за хитно поступање у Србији, посебно ако поремећај утиче и на суседне земље са значајним капацитетима за прераду нафте и извоз деривата нафте (нпр. Република Аустрија, Република Бугарска, Мађарска и Румунија).

6. Поступци за нормализацију снабдевања у кризним ситуацијама

Министар надлежан за послове енергетике (у даљем тексту: Министар) у случају поремећаја у снабдевању нафтом и дериватима нафте, може актом да одобри употребу оперативних резерви сагласно пропису којим се уређују оперативне резерве. Таква активност представља први корак за ублажавање поремећаја понуде/потражње, док се разматра потреба за додатним мерама за поступање у кризним ситуацијама.

Уколико Министар процени да су потребне додатне мере, биће израђен посебан Акциони план за ублажавање и отклањање последица поремећаја у снабдевању нафтом и дериватима нафте, односно енергијом и енергентима (у даљем тексту: Акциони план) и предложен Влади.

Влада доноси Акциони план који садржи кризне мере које се предузимају у случају када се реаговање привредних друштава која су лиценцирана за обављање енергетских делатности из области нафте и која послују на тржишту Републике Србије буде сматрало недовољним, када је потребно умањити ефекте поремећаја у снабдевању у Републици Србији или када се учествује у међународно координисаној акцији, а које укључују и коришћење обавезних резерви нафте и деривата нафте.

Предвиђеним кризним мерама може да се повећа расположиво снабдевање или да се смањи потражња. Мере имају за циљ да обезбеде додатне количине деривата нафте на тржишту, тако да се, у највећој мери, омогући нормална, тржишно заснована расподела расположивих количина деривата нафте. Ако је неопходно, Акционим планом може да се омогући додатно снабдевање повлачењем обавезних резерви на одређене локације или да расподелом одређеним групама корисника на основу приоритета. Мере опште или посебне рестрикције потрошње деривата нафте могу се предузети за одређене сврхе или у појединим секторима.

7. Преглед релевантних закона и других аката

Следећи закони и подзаконски акти чине основу правног система за реаговање у кризној ситуацији у Републици Србији:

– Закон о робним резервама („Службени гласник РС”, бр. 104/13, 145/14 – др. закон и 95/18 – др. закон);

– Закон о енергетици („Службени гласник РС”, бр. 145/14 и 95/18 – др. закон);

– Уредба о методологији прикупљања и обраде података и обрачуну просечног дневног нето увоза, просечне дневне потрошње и количина обавезних резерви нафте и деривата нафте („Службени гласник РС”, број 108/14);

– Закон о накнадама за коришћење јавних добара („Службени гласник РС”, бр. 95/18 и 49/19);

– Правилник о утврђивању годишњег програма формирања и одржавања обавезних резерви нафте и деривата нафте за 2019. годину („Службени гласник РС”, број 33/19);

– Правилник о вођењу регистра обавезних резерви нафте и деривата нафте и састављању месечних статистичких извештаја о количини, квалитету, структури и размештају обавезних и других резерви нафте и деривата нафте („Службени гласник РС”, број 38/15);

– Дугорочни план постепеног формирања и одржавања обавезних резерви нафте и деривата нафте за период од 10 календарских година;

– Средњорочни програм формирања и одржавања обавезних резерви нафте и деривата нафте за период од три календарске године;

– Правилник о роковима, садржају и начину достављање података о набавци и продаји нафте, деривата нафте, биогорива и компримованог природног гаса („Службени гласник РС”, број 35/19);

– Правилник о подацима који се достављају министарству надлежном за послове енергетике у вези са развојем и инвестицијама, ремонтом и прекидом рада постројења („Службени гласник РС”, број 88/17);

– Одлука Министарског савета Енергетске заједнице из октобра 2012. године (Одлука D/2012/03/MC-EnC).

8. Ажурирање информација

Информације садржане у Програму биће периодично ревидиране како би биле ажурне. Информације о битној нафтној инфраструктури и главним субјектима ће се стално ажурирати и биће проверена њихова тачност најмање једном годишње од стране Министарства. Сви главни субјекти наведени у овом програму имају обавезу да благовремено извештавају Министарство о свим релевантним променама (нпр. контакт податке, пословне активности, техничке могућности).

9. Носиоци активности за реаговање у кризним ситуацијама и основне улоге

Носиоци активности у Републици Србији одговорни за поступање у случају поремећаја у снабдевању нафтом и дериватима нафте и њихове основне улоге и одговорности у случају кризне ситуације су следећи:

9.1 НЕСО

НЕСО (Организација за националну стратегију за кризне ситуације) представља општи оквир за поступање у кризним ситуацијама у нафтном сектору. Највећи број чланова сталног тела НЕСО се налази у делу за нафту Министарства, и њиме председава државни секретар Министарства, а укључује и представнике из Републичке дирекције за робне резерве, Републичког завода за статистику, министарства надлежног за послове трговине, министарства надлежног за послове финансија с припадајућим управама (пореска и царина), министарства надлежног за унутрашње послове, министарства надлежног за саобраћај и нафтних компанија које послују на тржишту Републике Србије; проширени НЕСО, према потреби, обухвата сва друга релевантна министарства и тела која у случају кризе координирано раде са Министарством и представницима нафтне индустрије.

НЕСО је од кључног значаја за пружање кључних информација и помоћ при реаговању Владе на поремећај у снабдевању нафтом и дериватима нафте. У току поремећаја у снабдевању НЕСО ће служити као радно тело за реаговање у кризним ситуацијама; централни део НЕСО ће припремити, на основу инпута учесника проширеног НЕСО, конкретан предлог (Акциони план) за реаговање на одређену кризу; тај Акциони план биће достављен Министру, који ће га уколико је сагласан, доставити Влади на усвајање.

Слика 1 – Структура поступања у случају кризе у нафтном сектору (НЕСО)

9.2. Државни органи

9.2.1. Влада

Одлучује о доношењу Акционог плана који је предложио Министар. Влада, такође, доноси одлуке о изменама, проширењу и укидању Акционог плана.

9.2.2. Министарство

Министарство има кључну улогу у реаговању у кризним ситуацијама. Министарство у кризној ситуацији координира рад и активности свих надлежних органа и релевантних субјеката, од процене кризне ситуације, преко давања предлога Влади, па све до активирања кризних мера и надзора током примена таквих мера.

У Министарству постоје детаљније надлежности на различитим нивоима, приказане у наставку:

Министар

Министар може да предложи конкретан Акциони план за кризне ситуације Влади. Након доношења Акционог плана, Министар је одговоран за његово спровођење. На основу континуираног праћења, Министар доставља предлоге Влади у вези са свим неопходним допунама или изменама Акционог плана, као и коначно укидање мера за реаговање.

У случају међународно координисане акције, Министар представља Републику Србију у разговорима на високом нивоу и одлукама Међународног координационог тела/координационих тела у који је Република Србија укључена, у вези са целисходношћу таквог колективног деловања. Акциони план у том случају представља конкретан допринос Републике Србије координисаној акцији.

Државни секретар у Министарству

Државни секретар председава НЕСО; надлежан је за спровођење активности НЕСО, и у кризним и не-кризним периодима; надлежан је за континуирано спровођење Акционог плана.

Током кризе, Председавајући НЕСО одређује колико често ће се одржавати састанци на тему кризних ситуација, одређује одговарајући ниво проширења листе учесника НЕСО (нпр. укључивање других министарстава, представника индустрије, итд.) и сарађује са Министром. Председавајући је надлежан и за надзор целокупне комуникационе стратегије (изјаве за медије, одређивање периода обавештавања јавности, као и за интервјуе).

У не-кризним периодима, Председавајући НЕСО је надлежан за вођење рада НЕСО током планирања и припреме за кризне ситуације.

У случају међународно координисане акције, Председавајући НЕСО представља Републику Србију у разговорима на високом нивоу у вези са целисходношћу таквог колективног деловања.

У случају одлуке да се повуку обавезне резерве нафте која није повезана са међународно координисаном акцијом, Председавајући НЕСО је надлежан за информисање међународног тела/међународних тела пред којима се Република Србија обавезала да ће одржавати обавезне резерве нафте.

Сектор за нафту и гас

Сектор за нафту и гас је надлежан за континуирано праћење, кроз блиску сарадњу са привредним друштвима која су лиценцирана за обављање енергетских делатности из области нафте стања понуде и тражње на тржишту деривата нафте у Републици Србији, као и за препознавање и процену могућих ризика за безбедно снабдевање нафтом и дериватима нафте у Републици Србији. Запослени у Сектору за нафту и гас су део ужег НЕСО. У кризној ситуацији (која је започела или је извесна), Сектор за нафту и гас припрема, у сарадњи са члановима НЕСО групе, Акциони план који је усклађен са конкретним условима избијања кризе. Акциони план који се односи на конкретну кризну ситуацију представља основ за давање препорука и смерница Министру о даљим корацима и мерама које треба предузети.

Главне активности Сектора за нафту и гас су:

– обавља функцију сталног секретаријата НЕСО;

– одржава везу с међународним организацијама (по потреби);

– консултује се са релевантним органима државне управе и телима Владе;

– прикупља додатне податке од представника нафтних компанија који се односе на ниво резерви, токове снабдевања, нафтну инфраструктуру и цене нафте и деривата нафте;

– припрема препоруке и смернице за одлучивање Министра;

– надгледа примену кризних мера.

У случају међународно координисане акције, Сектор за нафту и гас је надлежан за припрему предлога о томе на који начин би Република Србија могла да испуни свој део заједничке акције и да комуницира са Међународним координационим телом како би се осигурало да Република Србија испуњава све услове у вези са извештавањем о кризи.

Осим ако није другачије наведено у овом документу, позивање на радње предузете од стране НЕСО или комуникација са НЕСО могу се схватити као Сектор за нафту и гас.

Управа за резерве енергената (у даљем тексту: Управа)

Управа, која је у саставу Министарства, има задатак да прибави, одржава и обезбеди расположивост и физичку доступност обавезних резерви нафте. У контексту Акционог плана који усваја Влада, Управа је надлежна за спровођење неопходних процедура за пуштање на тржиште обавезних резерви и обезбеђивање услова за њихово поновно формирање након укидања кризних мера, односно окончања кризне ситуације. У спровођењу својих надлежности, Управа усклађује своје активности са Републичком дирекцијом за робне резерве и релевантним привредним друштвима која су лиценцирана за обављање енергетских делатности из области нафте У сврху пуштања обавезних резерви нафте и деривата нафте на тржиште, Управа води евиденцију о обрачунима неопходним за утврђивање права на сразмерни удео у куповини обавезних резерви сваке од нафтних компанија, и то за сваку категорију деривата нафте.

Управа и Сектор за нафту и гас непосредно сарађује у спровођењу свих активности везаних за кризне ситуације.

Радна група за сигурност снабдевања

Радна група је формирана од стране Министра са функцијом надгледања питања везаних за сигурност снабдевања енергијом и енергентима. Радна група је у контакту са НЕСО групом, поготово у случају да поремећај у снабдевању електричном енергијом и природним гасом захтева њихову замену дериватима нафте што може да доведе до повећане потрошње течних горива (нпр. прекид у снабдевању природним гасом доводи до пораста потражње за дериватима нафте).

9.2.3. Републичка дирекција за робне резерве
(у даљем тексту: РДРР)

РДРР одржава резерве деривата нафте које нису интегрални део обавезних резерви у контексту овог програма. РДРР, с друге стране, обезбеђује складишне капацитете за Управу и пружа техничку помоћ у случају повлачења и пуњења обавезних резерви нафте и деривата нафте којима располаже Управа. У кризној ситуацији, као подршка Акционом плану, може се размотрити координација са активностима РДРР везано за повлачење резерви деривата нафте које нису део обавезних резерви.

9.2.4. Републички завод за статистику

Републички завод за статистику од Министарства преузима податке о резервама нафте и деривата нафте, које у форми образаца достављају енергетски субјекти који обављају енергетску делатност производње деривата нафте и делатност трговине нафтом, дериватима нафте, биогоривима и компримованим природним гасом, а који увозе и/или извозе нафту и деривате нафте, и на основу тих података израђује збирни месечни Извештај о снабдевању сировом нафтом, течностима природног гаса, рафинеријским сировинама, адитивима и осталим угљоводоницима, као и Извештај о снабдевању готовим производима на нивоу Републике Србије.

Као део НЕСО учествује у праћењу и анализи поремећаја у снабдевању нафтом и дериватима нафте и припреми Акционог плана за кризне ситуације, као и спровођењу послова из своје надлежности.

9.2.5. Министарство надлежно за послове трговине

Министарство надлежно за послове трговине, обавља послове државне управе који се, између осталог, односе на функционисање тржишта; стратегију и политику развоја трговине; унутрашњу трговину; промет робе и услуга; праћење укупних трговинских токова и предлагање одговарајућих мера; снабдевеност тржишта и цене; спречавање монополског деловања и нелојалне конкуренције; заштиту потрошача; инспекцијски надзор у области трговине, као и друге послове одређене законом.

Као део НЕСО учествује у праћењу и анализи поремећаја у снабдевању нафтом и дериватима нафте и припреми Акционог плана за кризне ситуације, као и спровођењу утврђених мера из своје надлежности.

9.2.6. Министарство надлежно за послове финансија и одговарајући органи управе (Пореска управа и Управа царина)

Министарство надлежно за послове финансија обавља послове државне управе који се, између осталог, односе на систем и политику пореза, такси, накнада и других јавних прихода; јавне набавке; царински систем, царинску тарифу, мере ванцаринске заштите и слободне зоне; као и друге послове одређене законом. Органи управе у саставу Министарства финансија значајни за рад НЕСО су Пореска управа и Управа царина.

Министарство надлежно за послове финансија учествује у праћењу и анализи поремећаја у снабдевању нафтом и дериватима нафте и припреми Акционог плана за кризне ситуације, као и спровођењу утврђених мера из своје надлежности.

9.2.7. Министарство надлежно за унутрашње послове

Министарство надлежно за унутрашње послове обавља послове државне управе који се, између осталог, односе на заштиту живота, личне и имовинске безбедности грађана; одржавање јавног реда и мира; пружање помоћи у случају опасности; склоништа; безбедност, регулисање и контролу саобраћаја на путевима; безбедност државне границе и контролу преласка границе и кретања и боравка у граничном појасу; као и друге послове одређене законом.

Министарство надлежно за унутрашње послове учествује у праћењу и анализи поремећаја у снабдевању нафтом и дериватима нафте и припреми Акционог плана за кризне ситуације, као и спровођењу утврђених мера из своје надлежности.

9.2.8. Министарство надлежно за послове саобраћаја

Министарство надлежно за послове саобраћаја обавља послове државне управе обавља послове државне управе у области железничког, друмског, водног и ваздушног саобраћаја.

Министарство надлежно за послове саобраћаја учествује у праћењу и анализи поремећаја у снабдевању нафтом и дериватима нафте и припреми Акционог плана за кризне ситуације, као и спровођењу утврђених мера из своје надлежности.

9.3. Индустрија

Индустријски субјекти имају значајну улогу у одговору на кризу ситуацију, јер примарна одговорност за снабдевање тржишта нафтом и дериватима нафте током кризе остаје на привредним друштвима која су лиценцирана за обављање енергетских делатности из области нафте које послују на тржишту Републике Србије.

Сви субјекти у нафтној индустрији имају обавезу да одмах извештавају НЕСО о било каквом поремећају или могућем поремећају, било да се ради о непредвиђеним догађајима или планираним пословним операцијама (нпр. поремећаји због обнове/одржавања), које потенцијално могу негативно утицати на испоруке нафте и деривата нафте у Републици Србији.

Достављање упозоравајућег обавештења НЕСО групи: Како би се НЕСО групи пружила помоћ у препознавању могуће или текуће кризне ситуације у снабдевању нафтом и дериватима нафте у Републици Србији (чиме би се, уколико је потребно, на време припремио ефикасан Акциони план поступања у кризној ситуацији), очекује се да сви индустријски субјекти одржавају активну комуникацију са НЕСО. Обавештавање НЕСО групе треба да буде посредством електронске поште, а само обавештење треба да садржи извештај о врсти и количини нафте или деривата нафте чије је снабдевање угрожено, процену о могућностима алтернативног снабдевања (покренуте или планиране активности), као и очекивани развој ситуације. Приликом припреме конкретног Акционог плана поступања у кризној ситуацији на тржишту нафте (за текућу или очекивану кризну ситуацију), НЕСО може захтевати од субјеката да доставе специфичне податке и информације које се могу сматрати неопходним у датом тренутку. Сви субјекти су дужни да одговарају у најкраћем могућем року, уз достављање свих потребних информација, у складу са прописаним роковима и уз гаранцију поверљивости прикупљених података.

Оператери битне нафтне инфраструктуре у Републици Србији (Рафинерија, складишни капацитети, нафтоводи, луке) су дужни да одржавају инфраструктуру у складу са прописаном наменом и дефинисаним параметрима, који омогућавају да се у случају кризне ситуације њихови капацитети у потпуности ставе у функцију.

Корисници битне нафтне инфраструктуре у Републици Србији одговорни су да на складиштење, превоз и прераду дају искључиво такву нафту и деривате нафте који у сваком тренутку (укључујући и кризну ситуацију) у потпуности одговарају техничким, оперативним и безбедносним захтевима оператера.

9.3.1. Произвођачи нафте

Привредна друштва која врше експлоатацију нафте треба да на годишњем нивоу достављају своје планове производње (изражене у тонама по дану) и податке о могућности да примене краткорочна повећања производње у оквиру 30 дана (такође изражене у тонама по дану). Привредна друштва треба да у најкраћем року обавесте Министарство уколико дође до било каквих промена које би могле да утичу на промену постојећих планова.

9.3.2. Произвођачи деривата нафте

Енергетски субјекти лиценцирани за производњу деривата нафте (произвођачи деривата нафте) треба да на територији Републике Србије обезбеди оперативне резерве у складу са Законом о енергетици и одговарајућим подзаконским актима и треба да закључе уговор о преради са Управом за резерве енергената, којим се успостављају правила и услови за прераду сирове нафте која се налази у обавезним резервама у деривате нафте. Од произвођача деривата нафте се у кризној ситуацији може захтевати да повећају обим прераде кроз максимизацију производње одређених врста горива. У случају одустајања од стандардних спецификација деривата нафте, произвођачи деривата нафте НЕСО групи достављају процену утицаја на производњу деривата, који су последица таквих нарочитих промена у спецификацији.

9.3.3. Трговци нафтом и дериватима нафте

Енергетски субјекти лиценцирани за трговину нафтом и дериватима нафте, који увозе деривате нафте (увозници деривата нафте) треба да обезбеде оперативне резерве у складу са Законом о енергетици и одговарајућим подзаконским актима. Оперативне резерве се морају складиштити на територији Републике Србије и служе као први степен одбране у случају кризне ситуације у снабдевању нафтом и дериватима нафте. Од увозника нафте се очекује да предузму све могуће кораке да осигурају алтернативне видове снабдевања којима би се надокнадиле количине које су смањене услед поремећаја. НЕСО може захтевати од увозника извештавање о стопи искоришћености складишних капацитета које користе (у власништву или у закупу), а може и дати инструкције увозницима да одређене складишне капацитете ставе на располагање како би се пратили токови целокупног увоза.

9.3.4. Удружења у оквиру нафтне индустрије

Улога удружења нафтних компанија важна је у смислу приправности за кризне ситуације и реаговање у кризним ситуацијама, укључујући одржавање ажурираних информација о компанијама чланицама, које су неопходне за кризне ситуације; координација/праћење пред-кризног планирања компанија чланица. У случају кризне ситуације, удружење заступа чланице у разговорима у оквиру НЕСО који се односе на кризне мере и кораке који се предузимају за њихову примену, као и прикупљање података. Удружење, такође, преузима водећу улогу у комуникацији са широм јавности када је реч о напорима које нафтне компаније предузимају да би се осигурало снабдевање тржишта дериватима нафте, уз усаглашавање у оквиру НЕСО.

9.3.5. Складиштари

Енергетски субјекти лиценцирани за складиштење деривата нафте (складиштари) Складиштар је дужан да, на основу података које му достави корисник складишта, достави НЕСО телу све тражене информације и податке које се односе на капацитете за претакање и складиштење, а током трајања кризне ситуације да на дневном нивоу доставља податке о резервама, доступним складишним капацитетима, као и дневном капацитету. У зависности од мера које прописује Акциони план, од складиштара се може очекивати да продужи радно време или да на другачији начин усагласи свој рад са мерама које садржи Акциони план.

9.3.6. Оператери нафтовода

У случају непредвиђеног поремећаја у току нафтовода, енергетски субјект лиценциран за транспорт нафте нафтоводом (оператор нафтовода) је дужан да извештава НЕСО тело о развоју ситуације на дневном нивоу, као и о тренутним мерама које се предузимају којима се може превазићи проблем који је настао и процену временског оквира за успостављање нормалних операција. Оператер нафтовода је одговоран за вођење комуникације са међународним партнерима, као и да информише НЕСО о току разговора који се односи на операције, у случају да до прекида у току нафтовода дође изван граница Републике Србије.

9.3.7. Станице за снабдевање горивом

Улога енергетских субјеката лиценцирани за трговину моторним и другим горивима на станицама за снабдевање превозних средстава у оквиру мере ограничавања потражње је важна са аспекта комуникације са крајњим потрошачима.

НЕСО ће успоставити и одржавати, у блиској сарадњи са енергетским субјектима лиценцираним за трговину моторним и другим горивима на станицама за снабдевање превозних средстава, листу одређених станица за снабдевање горивом у кризним ситуацијама. Енергетски субјекти који обављају делатност на овим станицама за снабдевање горивом, одговорни су за спровођење посебних смерница у оквиру активирања Акционог плана који укључује ограничавање потражње.

Енергетским субјектима који обављају делатност на станицама за снабдевање горивом у кризним ситуацијама са листе може се наложити да предузму активности у складу са мерама за ограничавање потражње из Акционог плана, као: забрана стварања личних залиха (примена ограничења на канистре за пуњење); максималне испоруке горива (ограничавање износа по кориснику); следовање горива (снабдевање само купцима са специфичним дозволама); ограничавање радног времена станица за снабдевање горивом.

Енергетским субјектима који обављају делатност на станицама за снабдевање горивом са листе у кризним случајевима може се захтевати да постављају одређена обавештења и/или да дистрибуирају информативне брошуре у складу са следећим мерама за ограничавање потражње (поред мера наведених у претходном ставу): смањење ограничења брзине; промовисање техника вожње које су ефикасније у потрошњи горива („еко-вожња”); ограничења/забрана вожње.

Енергетских субјекти лиценцирани за трговину моторним и другим горивима на станицама за снабдевање превозних средстава су одговорни за директно комуницирање са енергетским субјектима који обављају делатност на станицама за снабдевање горивом у кризним случајевима са листе, у вези са припремама које се предузимају пре кризе и достављање смерница које је усвојио НЕСО активирањем Акционог плана.

9.3.8. Привредна друштва за транспорт горива

Привредним друштвима за транспорт горива које пружају услуге на рекама, путевима и железници у случају прекида у снабдевању нафтом и дериватима нафте Акционим планом могу бити утврђена посебна упутства за рад. Таква упутства могу укључивати продужење радног времена или другачије ограничавање операција испоруке на дестинације изван Републике Србије; испоруку количина на одређене локације или преко одређених рута; или извештавање о расположивим капацитетима за додатни транспорт горива.

9.3.9. Најважнији потрошачи (нпр. произвођачи топлотне и електричне енергије)

Енергетски субјекти лиценцирани за производњу топлотне и/или електричне енергије, који имају могућности супституције погонског горива (на деривате нафте) у случају поремећаја у њиховим нормалним изворима снабдевања горивом морају да пруже НЕСО информације о специфичним дериватима нафте потребним за превазилажење одређеног поремећаја. Оперативне резерве које се држе у резерви за такве поремећаје треба пријавити НЕСО. Такви велики потрошачи су одговорни да одржавају своју инфраструктуру неопходну за рад са дериватима нафте, укључујући и капацитете за пријем и складиштење течних горива у потребним количинама.

10. Процедуре за поступање у кризним ситуацијама

Процедуре за поступање у кризним ситуацијама, односно кризне мере, могу се активирати у два случаја:

1) у случају поремећаја који директно утиче на домаће снабдевање нафтом и дериватима нафте у Републици Србији (без обзира да ли је извор поремећаја локалног, регионалног или глобалног карактера), а када привредна друштва која обављају енергетске делатности из облати нафте нису у могућности да обезбеде довољне количине алтернативним видовима снабдевања (детаљније у Табели 1);

2) у случају међународно координисане колективне акције (детаљније у Табели 2).

У првом случају одлука о активирању кризних мера се доноси на основу процене НЕСО, док се у другом случају мере активирају на основу колективне одлуке чланица међународног координационог тела, чији је Република Србија члан.

10.1. Одлучивање о проглашењу кризне ситуације и фазе кризне ситуације

10.1.1. Проглашење кризне ситуације/активирање кризних мера

Проглашење кризне ситуације засновано је на одлуци која је донета на основу процене ситуације, НЕСО разматра постојеће околности и податке доступне у тренутку избијања, односно најаве кризе и на основу процене свих чинилаца доноси одлуку да ли и на који начин треба реаговати кризним мерама.

10.1.2. Фазе кризне ситуације

Процедуре за поступање у оба случаја се спроводе у следећим фазама поремећаја у снабдевању нафтом и дериватима нафте:

– прелиминарно упозорење (извештава се, односно истражују се околности или конкретан догађај који могу утицати на поремећаје нафтног тржишта у Републици Србији);

– упозорење (прикупљају се додатни подаци и информације и разматрају се могућности нафтних компанија за алтернативним видовима снабдевања, као и потреба за усвајањем Акционог плана);

– кризна ситуација (активира се посебан Акциони план);

– укидање кризне ситуације (период успостављања стања пре кризе).

Преглед кључних фаза кризе и активности и мера којима се реагује на поремећај(е) у снабдевању на домаћем тржишту нафте и деривата нафте може се наћи у Табели 1, процедуре за поступање у случају међународно координисане акције приказане су у Табели 2, док се у Прилогу 2 налазе процедуре за генералне сценарије реаговања.

10.2. Поремећај на домаћем тржишту

10.2.1. Континуирано праћење

Сектор за нафту и гас са Управом за резерве енергената константно прати стање понуде и потражње на тржишту деривата нафте Републике Србије и статус функционисања кључне нафтне инфраструктуре.

Сваки субјект нафтне индустрије дужан је да одмах обавести Сектор за нафту и гас о било каквим поремећајима нормалног тока снабдевања (који су присутни или се непосредно прете) који могу да угрозе тржиште нафте и деривата нафте у Републици Србији. НЕСО разматра догађаје који непосредно могу да доведу до поремећаја снабдевања нафтом и дериватима нафтом у Републици Србији, попут ненајављеног прекида рада Рафинерије нафте Панчево или поремећаја снабдевања Дунавом, нафтоводом којим управља ЈАНАФ, односно Јавно предузеће Транснафта, и доноси процену озбиљности могуће кризне ситуације и потребних кризних мера за отклањање или ублажавање последица кризне ситуације.

Конкретно, фаза поремећаја у снабдевању – прелиминарно упозорење постоји у случају да дође до ситуације која укључује, али се не ограничава на следеће ситуације:

– обавештење о најављеном прекиду снабдевања нафтом системом нафтовода којим управља Јавно предузеће Транснафта;

– обавештење о најављеном прекиду снабдевања нафтом системом нафтовода којим управља ЈАНАФ;

– обавештење о најављеном прекиду снабдевања нафтом системом нафтовода Дружба;

– обавештење о застоју у Босфору услед дужег периода лоших временских прилика на Црном мору и лукама у Новоросијску;

– обавештење о најављеном прекиду рада (целокупног или делимичног) Рафинерије нафте Панчево ради редовног одржавања;

– обавештење о најављеном прекиду рада (целокупног или делимичног) неког од постројења за складиштење наведених на списку кључне нафтне инфраструктуре који води Министарство;

– прогноза која најављује појаву леда на реци Дунав;

– прогноза која најављује низак ниво водостаја реке Дунав код Дунафелдвара (Мађарска);

– прогноза која најављује висок ниво водостаја реке Дунав код Баје (Мађарска);

– прогноза која најављује низак ниво водостаја реке Дунав код Дунавца (Република Бугарска);

– пад комерцијалних резерви сирове нафте на мање од 10 дана просечне прераде у претходној години;

– пад комерцијалних резерви деривата нафте на мање од седам дана просечне продаје у претходној години;

– значајан пад увоза сирове нафте преко нафтовода;

– значајан пад увоза деривата нафте баржама које плове реком Дунав;

– изненадни и значајан скок набавних цена деривата нафте који се увозе у Републику Србију.

Фаза поремећаја у снабдевању – Упозорење постоји у случају да дође до ситуације која укључује, али се не ограничава на следеће ситуације (при чему су бројчани показатељи искључиво индикативне намене и не значе аутоматско активирање мера за отклањање или ублажавање последица кризне ситуације):

– ненајављен поремећај или обустава тока нафте на систему нафтовода којим управља Јавно предузеће Транснафта;

– ненајављен поремећај или обустава тока нафте на систему нафтовода којим управља ЈАНАФ;

– ненајављен прекид у раду (потпун или делимичан) Рафинерије нафте Панчево;

– ненајављен поремећај прераде нафте у Рафинерији нафте Панчево;

– ненајављен поремећај или обустава тока нафте у складишним постројењима која припадају Рафинерији нафте Панчево;

– ненајављен поремећај или обустава тока нафте у складишним постројењима наведеним на списку кључне нафтне инфраструктуре који води Министарство;

– најављен прекид тока нафте на деоници нафтовода Сисак – Сотин – Нови Сад, у трајању дужем од пет дана;

– најављен прекид тока нафте у луци Омишаљ и деоници нафтовода Омишаљ–Сисак, у трајању дужем од седам дана;

– одлагање завршетка најављеног прекида у раду Рафинерије нафте Панчево, за више од седам дана у односу на првобитну најаву;

– увођење ограничења терета баржи које плове реком Дунав;

– замрзнута река Дунав на територији Републике Србије, Мађарске или Румуније;

– низак водостај на реци Дунав код Дунафелдвара (Мађарска);

– висок водостај на реци Дунав код Баје (Мађарска);

– низак водостај на реци Дунав код Дунавца (Република Бугарска);

– пад комерцијалних резерви сирове нафте на испод пет дана просечне прераде у претходној години;

– пад комерцијалних резерви деривата нафте на испод пет дана просечне продаје у претходној години;

– значајан пад увоза сирове нафте нафтоводом у односу на оперативни план прерађивача нафте, најмање две седмице за редом;

– пад увоза УЛСД баржама на реци Дунав на мање од 1.000 тона по дану, најмање две седмице за редом.

У фазама поремећаја у снабдевању прелиминарно упозорење и упозорење Сектор за нафту и гас прикупља неопходне информације и податке од релевантних актера нафтне индустрије о постојећем стању залиха, токовима снабдевања, нафтној инфраструктури, ценама и алтернативним видовима снабдевања. Ови подаци и информације укључују, али се не ограничавају на следеће:

– тренутно стање: а) комерцијалних резерви сирове нафте које су увезене у Републику Србију, б) комерцијалних резерви сирове нафте из домаћих извора, и ц) оперативних резерви сирове нафте; изражено у тонама, по локацији где су резерве ускладиштене;

– који деривати нафте и у којим количинама се могу добити прерадом нафте која је у доступним резервама, укључујући и обавезне резерве сирове нафте (изражене у тонама и данима просечне потрошње у Републици Србији);

– тренутно стање комерцијалних резерви сирове нафте у власништву оператера рафинерије у Републици Србији, а које се налазе у системима нафтовода изван територије Републике Србије; количина изражена у тонама и данима просечне прераде у претходном месецу, односно кварталу, по локацији и деоници нафтовода где се залихе складиште или упумпавају, као и време потребно за допремање на територију Републике Србије;

– количине сирове нафте које је оператер рафинерије у Републици Србији набавио и које су тренутно на танкерима на путу за луку Омишаљ; очекивано време приспећа у луку Омишаљ;

– доступност сирове нафте из домаћих извора за превоз и прераду у случајевима када сирова нафта из увоза није доступна за превоз;

– тренутно стање: а) комерцијалних резерви и б) оперативних резерви деривата нафте у Републици Србији; изражено у тонама и данима просечне продаје у претходној години месецу, по локацији где су резерве ускладиштене;

– дневне количине комерцијалних резерви деривата нафте у Републици Србији у претходних 30 дана; изражено у тонама и данима просечне продаје у претходној години месецу, по локацији где су резерве ускладиштене;

– количине деривата нафте за комерцијалну употребу намењених тржишту Републике Србије, али које су тренутно ускладиштене ван територије Републике Србији или су на путу ка Републици Србији; очекивано време приспећа и место уласка у Републику Србију;

– просечно трајање повратног путовања којим се деривати нафте допремају баржама са севера (Бата, Мађарска) и истока (Констанца, Румунија); тренутно и у претходних 30 дана;

– просечна тежина товара на баржама којима се деривати нафте допремају у Републику Србију, тренутно и у претходних 30 дана;

– просечно трајање повратног путовања којим се деривати нафте допремају у Републику Србију железницом или ауто цистернама из рафинерија у Мађарској, Румунији, Републици Бугарској или лука у Републици Хрватској, Републици Словенији, Румунији и Републици Грчкој;

– количина деривата нафта увезених у Републику Србију на седмичном нивоу у периоду од претходних 30 дана, по пореклу и врсти превозног средства; поређење са претходном годином;

– количина деривата нафте продатих у Републици Србији на седмичном нивоу у претходних 30 дана; поређење са претходном годином;

– постојеће уговорне обавезе према трећим лицима у Републици Србији који се односе на испоруку деривата нафте у наредних 7, 15, односно 30 дана (збирни податак, за сваку врсту деривата);

– постојеће уговорне обавезе према трећим лицима у иностранству који се односе на испоруку деривата нафте у наредних 7, 15, односно 30 дана (збирни податак, за сваку врсту деривата);

– процењена количина деривата нафте неопходних за сопствене потребе (малопродајна мрежа) у наредних 7, 15, односно 30 дана (збирни податак, за сваку врсту деривата);

– тренутно стање попуњености складишних капацитета за сирову нафту и доступни слободни капацитети, у m³ и према локацији;

– тренутно стање попуњености складишних капацитета за сваку врсту деривата нафте и доступни слободни капацитети, у m³ и према локацији;

– примљене и испоручене количине деривата нафта увезених на дневном нивоу у Републику Србију у последњих седам дана и могућности за повећањем пропусности;

– тренутна набавна цена деривата нафте увезених у Републику Србију (Platts FOB Genova/Lavera + премиум у УСД по тони), без царина, накнада, акциза и пореза на додату вредност, као и набавне цене у претходне четири седмице;

– тренутна набавна цена деривата нафте купљених код домаћих прерађивача нафте (Platts FOB Genova/Lavera + премиум у УСД по тони), без накнада, акциза и пореза на додату вредност, као и набавне цене у претходне четири седмице;

– тренутна продајна цена деривата нафте увезених у Републику Србију (Platts FOB Genova/Lavera + премиум у УСД по тони), без царина, накнада, акциза и пореза на додату вредност, као и продајне цене у претходне четири седмице;

– тренутна продајна цена деривата нафте произведених у Републици Србији (Platts FOB Genova/Lavera + премиум у УСД по тони), без царина, накнада, акциза и пореза на додату вредност, као и продајне цене у претходне четири седмице;

– тренутне просечне малопродајне цене деривата нафте у Републици Србији, као и малопродајне цене у претходне четири седмице.

10.2.2. Анализа утицаја

На основу прикупљених информација, председавајући НЕСО одређује да ли је потребно предузети прелиминарне кораке, односно, могуће мере (нпр. обавестити Министра; одредити сврсисходно проширење састава НЕСО тела – укључити у рад друга министарства, полицију, итд.; одржати састанак НЕСО тела).

НЕСО се састаје у најкраћем могућем року, у складу са потребама које налаже дата ситуација (од 24 до 48 часова), у случајевима када се очекује да дође до кризе на тржишту нафте и деривата нафте. У тим ситуацијама НЕСО треба да уради процену дате ситуације, уради анализу (пројекцију) утицаја кризне ситуације и да, уколико постоји потреба за тим, приступи изради нацрта Акционог плана за конкретну ситуацију, који се може проследити Министру на разматрање.

Могуће рано реаговање: као почетни корак у обезбеђивању додатног снабдевања дериватима нафте појединачним привредним субјектима који обављају енергетске делатности из области нафте, док процена потреба за увођењем кризних мера још увек траје, Министар може да одобри употребу оперативних резерви (које се одржавају у складу са Законом о енергетици и одговарајућим подзаконским актима и које се морају ускладиштити искључиво на територији Републике Србије), на основу њиховог захтева. Оперативне резерве би требало да служе као прва линија одбране и стога ће Министарство интензивно захтевати од произвођача и увозника деривата нафте да испуњавају ову законску обавезу.

НЕСО ће дати процену озбиљности кризне ситуације у контексту постојећих алтернативних видова снабдевања у оквиру уобичајених тржишних операција (нпр. из комерцијалних залиха, алтернативним изворима снабдевања који су доступни на тржишту, итд.) и давања сагласности за коришћење оперативних резерви.

Одобрење за употребу оперативних резерви могуће је у следећим случајевима (при чему су бројчани показатељи искључиво индикативне намене и не значе аутоматско активирање мера за отклањање или ублажавање последица кризне ситуације):

– ненајављен прекид у току нафте на деоници нафтовода Нови Сад – Панчево у трајању дужем од седам дана;

– ненајављен прекид у току нафте на деоници нафтовода Сисак – Сотин – Нови Сад у трајању дужем од 10 дана;

– ненајављен прекид у току нафте на деоници нафтовода Омишаљ–Сисак у трајању дужем од 15 дана;

– ненајављен прекид у раду (потпун или делимичан) Рафинерије нафте Панчево у трајању дужем од пет дана;

– обустава пловидбе (залеђен ток, низак водостај) реком Дунав у трајању дужем од пет дана;

– увођење ограничења терета на баржама које плове реком Дунав у трајању дужем од 15 дана.

Одобрење за употребу оперативних и обавезних резерви могуће је у следећим случајевима (при чему су бројчани показатељи искључиво индикативне намене и не значе аутоматско активирање мера за отклањање или ублажавање последица кризне ситуације):

– ненајављен прекид у раду (потпун или делимичан) Рафинерије нафте Панчево у трајању дужем од седам дана;

– ненајављен прекид у току нафте на деоници нафтовода Нови Сад – Панчево у трајању дужем од 10 дана;

– ненајављен прекид у току нафте на деоници нафтовода Сисак – Сотин – Нови Сад у трајању дужем од 15 дана;

– ненајављен прекид у току нафте на деоници нафтовода Омишаљ–Сисак у трајању дужем од 20 дана;

– обустава пловидбе (залеђен ток, низак водостај) реком Дунав у трајању дужем од 10 дана;

– увођење ограничења терета на баржама које плове реком Дунав у трајању дужем од 20 дана.

Одобрење за употребу обавезних резерви могуће је у случају ненајављеног прекида у раду нафтних токова кроз нафтне терминале који се користе за складиштење и комерцијалних и оперативних резерви.

10.2.3. Одређивање кризних мера

Интензитет примене мера треба да буде сразмеран озбиљности кризне ситуације. Географска распрострањеност кризне ситуације, односно да ли је она локалног или регионалног карактера, такође се узима у обзир приликом одређивања мера.

Приликом одређивања кризних мера треба да се узму у обзир приоритетни корисници наведени у Прилогу 1.

10.2.4. Временски оквир кризних мера

Програм полази од тога да ће мере које ће бити спроведене ради стабилизације тржишних услова обезбеђивањем додатних резерви нафте и деривата нафте (било додатним изворима снабдевања, било смањеном потражњом) трајати 30 дана. Потреба за продужењем примене кризних мера након овог периода биће разматрана у складу са развојем ситуације.

С друге стране, специфично време трајања појединачних мера које предвиђа Акциони план зависиће од природе саме мере и околности кризне ситуације.

10.2.5. Одлука Владе о примени Плана

Акциони план који предлаже Министар и прослеђује Влади на усвајање треба да садржи све неопходне детаље примене (нпр. количине и структуру обавезних резерви које се пуштају у промет, примена ограничења потражње или других мера).

10.2.6. Праћење/ажурирање

НЕСО ће континуирано да прати спровођење кризних мера и процењује потребу за даљим мерама поред мера активираних Акционим планом. Тим поводом, НЕСО треба да се редовно састаје (нпр. дневно или недељно), у складу са околностима и да саветује Министра. Уколико Министар утврди да су неопходне додатне мере, или на основу колективне одлуке у контексту међународно координиране акције, Влади ће бити достављен на усвајање ажурирани Акциони план који детаљно описује додатне мере за спровођење.

10.2.7. Укидање

Уколико Министар утврди да не постоји даља потреба за кризним мерама, на основу редовних процена које доставља НЕСО или у складу са информацијама Међународног координационог тела, предлог за окончање Акционог плана ће бити достављен на усвајање Влади. Предлог за окончање ће укључивати препоруке за кораке које треба предузети како би се степен приправности Републике Србије за кризне ситуације обновио на ниво пре кризе.

Табела 1 – Главне фазе кризе и активности које се спроводе током поремећаја снабдевања на домаћем тржишту нафте и деривата нафте

Фаза криза:	Главне активности:
Прелиминарно упозорење (уколико дозвољава ситуација)	– Свака нафтна компанија која је погођена или очекује да буде погођена значајним поремећајем свог нормалног пословања и која би могла да утиче на снабдевање нафте на српском тржишту одмах обавештава НЕСО о таквој околности, о очекиваним ефектима тих околности на нормалне нивое снабдевања и предузете акције. – НЕСО унутар 48 сати одржава састанак са подносиоцем обавештења, започиње са припремама потенцијалног посебног Акционог плана, разматра потребу за проширењем НЕСО. – НЕСО се састаје у најкраћем могућем року како би се утврдило да ли околности оправдавају разматрање преласка на следећу фазу управљања кризом; ако не, одржава се редован контакт са компанијом која је поднела захтев, како би се пратио даљи развој ситуације.
Упозорење (Разматрање потребе за реаговање на кризну ситуацију)	– Након одлуке НЕСО да је криза изгледна или неизбежна: – НЕСО контактира поједине или све нафтне компаније (по потреби), тражећи достављање конкретних података до одређеног рока. Ове податке НЕСО користи приликом процене озбиљности поремећаја и капацитета нафтне индустрије да самостално сноси терет кризне ситуације. – На основу процене, НЕСО израђује посебан Акциони план у складу са датим околностима. – Председавајући НЕСО обавештава Министра и даје препоруку за активирање израђеног посебног Акционог плана. – Министар може одобрити употребу оперативних резерви у складу са Законом о енергетици, о чему НЕСО обавештава све релевантне нафтне компаније. – Министар одлучује да ли озбиљност ситуације захтева да Влада донесе Акциони план.
Кризна ситуација (Доношење Акционог плана за кризну ситуацију)	– Након доношења Акционог плана: – НЕСО предузима кораке неопходне за примену Акционог плана, укључујући пуштање у промет обавезних резерви нафте и деривата нафте. – Министар обавештава међународно тело пред којим се Република Србија обавезала да одржава обавезне резерве нафте и деривата нафте о сваком пуштању обавезних резерви у промет. – Током примене кризних мера, и њиховог понављања по потреби, од привредних субјеката који обављају енергетске делатности у области нафте (као и других енергетских субјеката) се очекује да доставе одређене податке до одређених рокова, како би НЕСО могао да процени развој ситуације. – Током трајања кризне ситуације, НЕСО се редовно састаје (дневно или седмично) како би се размотрила потреба за даљом применом или изменом Акционог плана; уколико је потребно, НЕСО припрема допуњен Акциони план, који садржи детаље о додатним мерама које је могуће применити, или усваја план за враћање у стање пре кризе. – Председавајући НЕСО редовно извештава Министра и даје препоруку за доношење допуна Акционог плана или укидање кризне ситуације. – Уколико Министар утврди да је потребно усвајање допуна Акционог плана, предлаже текст Влади на усвајање.
Укидање	– Министар предлаже Влади укидање Акционог плана.

10.3. Одлука на основу међународне координисане акције

У случају међународно координисане акције, Министар, односно државни секретар ће представљати Републику Србију у разговорима на високом нивоу и одлучивању координационог тела у вези са сврсисходношћу такве колективне акције. У случају да је постигнут договор о реаговању путем међународно координиране акције у кризним ситуацијама, Министар ће доставити Влади на усвајање конкретан Акциони план у вези са начином на који ће Република Србија реализовати свој допринос колективној акцији.

10.3.1. Методологија за међународно координисане акције

У случају међународно координиране акције, циљ је да се обезбеде додатне количине нафте и деривата нафте на глобалном тржишту нафте и деривата нафте, било кроз повећање испорука нафте и деривата нафте или смањење потражње за нафтом и дериватима нафте, и ослањање на тржишне механизме за ефикасну расподелу нафте и деривата нафте. Удео Републике Србије у акцији треба да буде сразмеран потрошњи нафте и деривата нафте у Републици Србији. Чврста посвећеност учешћу у акцији може бити захтевана у кратком периоду од 48 сати (са додатним временом у оквиру кога се може одлучити које конкретне мере је могуће користити).

10.3.2. Допринос колективној акцији

Од Републике Србије се очекује да допринесе међународно координисаној заједничкој акцији тако што ће ставити на располагање количине обавезних резерви нафте и деривата нафте на тржиште путем продаје. Удео сваке земље у међународно координисаној акцији се изражава у барелима нафте, и може бити испуњен било којом комбинацијом сирове нафте и деривата нафте.

Конкретан Акциони план о томе како ће Република Србија испунити свој допринос колективној акцији треба да наведе конкретне начине (нпр. конкретну структуру и количине обавезних резерви нафте које ће бити пуштене на тржиште).

Преглед главних фаза кризе и процедуре за међународно координисану акцију дате су у Табели 2.

Табела 2 – Процедуре за међународно координисану акцију

Фаза кризе:	Главне активности:
Прелиминарна процена	– У раној фази поремећаја у снабдевању на тржишту нафте и деривата нафте који прети да постане прекид у снабдевању (нпр. повећане геополитичке тензије, ураган који прети да угрози нафтну инфраструктуру, итд.) међународно координационо тело шаље прелиминарну процену. – Разлог прелиминарне процене је да се кризна тела у свакој од земаља припреме за могућу надолазећу координисану акцију. – НЕСО се хитно састаје како би урадио процену и извршио прелиминарне припреме за евентуално доношење Акционог плана.
Процена којом се предлаже колективна акција	– Позив за колективном акцијом је у форми процене од стране координационог тела којом се оправдава потреба за активностима и предлаже укупна количина нафте и деривата нафте коју је потребно да све земље ставе на располагање, са предложеним уделом сваке од земаља. – Процена утврђује временски оквир за консултације; од сваке од земаља се захтева да одговори у року (нпр. у року од 48 сати). – НЕСО разматра процену; израђује посебан Акциони план; даје препоруку Министру за могуће учешће у колективној акцији. – Министар обавештава Владу, комуницира са координационим телом/другим земљама чланицама (по потреби); доставља одговор Републике Србије.
Колективна акција	– Уколико не постоји негативан одговор ниједне од земаља чланица, колективна акција се покреће (координационо тело доставља Ноту о активацији). – Министар предлаже Акциони план за кризну ситуацију Влади на усвајање. – Координационо тело одређује конкретан временски оквир за обавештење јавности (уобичајено је да то буде у наредних неколико сати) и доставља садржај кључних порука које треба да садрже национална саопштења. – НЕСО припрема/издаје саопштење за домаћу јавност у складу са смерницама. Активности у свакој од земаља се покрећу у року од 15 дана..
Извештавање о планираном доприносу	Непосредно након слања Ноте о активацији, координационо тело шаље НЕСО упитник који се односи на начин на који Република Србија планира да допринесе колективној акцији. НЕСО одговара у датом року прецизирајући мере и количину (и врсту) нафте и деривата нафте које ће учинити доступним тржишту за сваку од мера појединачно.
Подаци о кризној ситуацији (Упитник)	– Уколико није претходно већ урађено, у периоду пре процене, непосредно након пријема Ноте о активацији координационо тело обавештава све субјекте који достављају податке о потреби прикупљања података током трајања кризне ситуације (нпр. врсти података које је потребно прикупљати, роковима за достављање података).
Напредак примене	– У недељама које следе након Ноте о активацији, од НЕСО ће се захтевати извештавање о напретку у примени кризних мера којима се доприноси колективној акцији.
Ажурирање процене	– Координационо тело редовно доставља ажурирану процену стања и услова на тржишту нафте и деривата нафте и о предузетим мерама и активностима у свакој од земаља. Ажурирана процена укључује смернице о садржају саопштења за јавност за домаће јавно мњење.
Предлог за укидање колективне акције	– На основу Ажуриране процене и консултација са свим земљама чланицама, координационо тело доставља предлог за укидање колективне акције од одређеног часа и дана. Предлог укључује и предложени временски оквир за обнављање обавезних резерви, а очекује се да то буде дуже од периода трајања колективне акције.

11. Пуштање обавезних резерви

Пуштање обавезних резерви нафте и деривата нафте је примарна кризна мера како би се избегли или умањили негативни ефекти поремећаја уобичајеног снабдевања нафтом и дериватима нафте. Сврха пуштања на тржиште обавезних резерви је да се одрже, у мери у којој је то могуће, нормални токови снабдевања привредних субјеката који обављају енергетске делатности у области нафте. Због тога је неопходно да све количине обавезних резерви које се пуштају на тржиште у случају кризне ситуације директно и брзо уђу у ланац снабдевања.

Пуштање у промет обавезних резерви може бити активирано услед домаћег поремећаја у снабдевању или учешћа у међународно координисаној акцији. Акциони план развијен на основу анализе НЕСО тела, дефинише количину и структуру обавезних резерви које се пуштају у промет.

И код домаћих и код међународних поремећаја који захтевају пуштање обавезних резерви на тржиште неопходна је одлука Владе. Након усвајања одуке, потребно је испоштовати следеће принципе и процедуре:

11.1. Поремећај на домаћем тржишту нафте и деривата нафте

11.1.1 Водећи принцип за пуштање обавезних резерви нафте и деривата нафте

Приликом пуштања обавезних резерви нафте и деривата нафте у случају поремећаја на тржишту, водећи принцип треба да буде правичан и једнак однос према свим привредним субјектима који обављају енергетске делатности у области нафте који су плаћали накнаду за обавезне резерве. Количине резерви за кризне ситуације које ће се пустити на тржиште, за сваку врсту деривата нафте, биће понуђене за куповину свим наведеним привредним субјектима сразмерно укупном износу накнаде која је плаћена за тај одређени производ (узимајући у обзир цео период за који је наплаћена накнада). У случају ТНГ, услед одсуства резерви за ову врсту горива, понудиће се еквивалентна количина обавезних резерви моторног бензина. Количине које поједини привредни субјекти не преузму биће понуђене другим привредним субјектима, на основу истог принципа пропорционалности.

Управа одржава све потребне обрачуне, како би се одредио пропорционални удео права сваког привредног субјекта за куповину обавезних резерви нафте и деривата нафте, за сваку врсту деривата. Притом, сваки привредни субјект који је уплатио и/или плаћа накнаду за обавезне резерве има право да на захтев буде обавештен о томе колико је накнаде укупно уплатио и колики му је сразмерни удео у куповини обавезних резерви припада, за сваку категорију деривата нафте.

11.1.2. Појединачна помоћ привредним субјектима који обављају енергетске делатности у области нафте

Поједини привредни субјекти који обављају енергетске делатности у области нафте који се суочавају са тренутним поремећајима у свом уобичајеном ланцу снабдевања могу да поднесу захтев НЕСО за помоћ у виду откупа обавезних резерви нафте и деривата нафте. Укупна количина која се може захтевати не сме да превазиђе сразмерни удео појединог привредног субјекта у плаћеној накнади за формирање обавезних резерви, за сваки од деривата.

11.1.3. Услови за пуштање обавезних резерви нафте и деривата нафте

Примарни начин пуштања у промет обавезних резерви нафте и деривата нафте треба да буде понуда уговора за јединствену куповину/откуп (продаја и поновна куповина). Привредним субјектима који обављају енергетске делатности у области нафте ће бити понуђен откуп резерви, али са уговорном обавезом да се иста количина резерви прода назад Управи одређеног датума у будућности по истим тржишним условима. Управа може захтевати од привредних субјеката које купују обавезне резерве да доставе финансијске гаранције.

Резерве ће се разменити између купца и продавца у истом складишном објекту, а привредни субјект може захтевати тачно одређену локацију на којој жели да обави набавку тражених количина, о чему одлучује Управа за резерве енергената.

Рок повратне испоруке обавезних резерви, прецизиран уговором, биће одређен као датум у будућности. Потребно је да овај датум буде утврђен довољно дуго након очекиваног завршетка кризе.

11.1.4. Пуштање обавезних резерви сирове нафте

Обавезне резерве сирове нафте које се пуштају на тржиште биће претворене у деривате нафте на основу услова из уговора о преради нафте у деривате или уговора о замени сирове нафте за деривате нафте који треба да буде закључен између Управе за резерве енергената и прерађивача нафте. Добијене количине деривата биће понуђене привредним субјектима који обављају енергетске делатности у области нафте на основу истог принципа сразмерности који је претходно наведен.

Уколико се уговор о обавезним резервама нафте и деривата нафте не закључи између Управе и прерађивача, Влада, Акционим планом за кризне ситуације, може наложити рафинерији да преради обавезне резерве сирове нафте. Таква, хитна, прерада сирове нафте по налогу Владе биће праведно надокнађена рафинерији од стране Управе, а надокнада ће укључивати и плаћање у натури (било који деривати нафте произведени из обавезних резерви сирове нафте, али који нису укључени у програм за складиштење обавезних резерви остају прерађивачу).

Прерађивач може затражити пуштање у промет обавезних резерви сирове нафте искључиво за сопствене потребе у случају да ниједан други привредни субјекат не захтева пуштање у промет обавезних резерви или када је количина обавезних резерви деривата нафте доступна у довољној мери свим привредним субјектима, поред прерађивача.

У циљу одржавања обавезних резерви сирове нафте спремних за употребу у свако доба, Управа и прерађивач треба да закључе уговоре о размени сирове нафте. Рафинерији је дозвољено да преузме сирову нафту у власништву Управе када се у складиште у оквиру система нафтовода којим управља Јавно предузеће Транснафта, допреми еквивалентна количина сирове нафте.

11.1.5. Улога уговора о опцијској куповини у пуштању у промет обавезних резерви нафте и деривата нафте

Део обавезних резерви нафте и деривата нафте Управа поседује и у форми уговора о праву на опцијску куповину („тикети”). Ови конкретни уговори предвиђају да Управа, у случају поремећаја на тржишту, има уговорно право куповине уговорених количина и по унапред уговореној цени, а које ће бити испоручене на предвиђену локацију у Републици Србији. Ова врста обавезних резерви се пушта на начин што се права куповине преносе на поједине привредне субјекте који обављају енергетске делатности у области нафте, које потом користе право опцијске куповине. Могуће је и да Управа самостално изврши куповину деривата нафте у складу са уговорима о опцијској куповини.

11.1.6. Обнављање обавезних резерви нафте и деривата нафте након укидања кризне ситуације

Уколико нису усаглашени услови о поновном откупу нафте и деривата нафте током пуштања у промет, приход од продаје обавезних резерви треба да буде намењен искључиво за набавку количине обавезних резерви која је раније пуштена у промет.

11.2. Међународно координисана акција

Приликом пуштања на тржиште обавезних резерви нафте и деривата нафте током међународно координисане акције и када је до поремећаја на тржишту у Републици Србији дошло услед те акције, понавља се поступак описан у претходном одељку 4.1. Уколико, с друге стране, Република Србија учествује у међународно координисаној акцији, а домаће тржиште није угрожено, поред процедура описаних у претходном одељку, потребно је применити и следеће процедуре:

11.2.1. Услови за пуштање обавезних резерви нафте и деривата нафте

Примарни начин пуштања у промет обавезних резерви нафте и деривата нафте треба да буде понуда уговора за јединствену куповину/откуп (продаја и поновна куповина). Привредним субјектима који обављају енергетске делатности у области нафте ће бити понуђен откуп резерви, али са уговорном обавезом да се иста количина истог квалитета резерви прода назад Управи одређеног датума у будућности по истим тржишним условима. Количине које нису откупљене од стране домаћих привредних субјеката, тј., биће понуђене на продају у отвореном јавном поступку.

11.2.2. Приоритетни редослед пуштања обавезних резерви нафте и деривата нафте

Обавезне резерве нафте и деривата нафте пуштају се у промет током међународно координисане акције по следећем редоследу:

– обавезне резерве које се налазе изван територије Републике Србије у форми уговора о опцијској куповини,

– обавезне резерве које се налазе изван територије Републике Србије у физичкој форми,

– обавезне резерве које се налазе на територији Републике Србије у форми уговора о опцијској куповини,

– обавезне резерве које се налазе на територије Републике Србије у физичкој форми.

12. Остале кризне мере

Поред коришћења обавезних резерви нафте и деривата нафте, Акционим планом могу бити предвиђене и друге мере за поступање у кризним ситуацијама. Ове остале мере имају за циљ да се додатне количине нафте и деривата нафте учине доступним на тржишту, било повећањем снабдевања или смањењем потражње, како би се избегли или смањили негативни утицаји поремећаја на тржишту нафте и деривата нафте. Листа мера наведених у овом поглављу није коначна листа свих могућих осталих мера које би се могле применити у кризној ситуацији поремећаја у снабдевању нафтом и дериватима нафте у Републици Србији.

12.1. Остале мере за повећање снабдевања нафтом

12.1.1. Повећање домаће производње нафте

Могућност повећања производње нафте, као кризне мере у Републици Србији, разматра се у блиској сарадњи са произвођачима нафте у Републици Србији. Оваква кризна мера предвиђа се у случају непланираног прекида у нафтоводима којима се увози сирова нафта у Републику Србију. Произвођачи нафте треба да доставе своје планове производње на годишњем нивоу (приказане у тонама по дану) и податке о могућности за краткотрајно повећање капацитета производње у трајању од не више од 30 дана (у тонама по дану). Произвођачи нафте треба у најкраћем могућем року да обавесте Министарство уколико дође до било каквих промена којима се мења првобитни план.

12.1.2. Смањење стандарда квалитета

У случају када је угрожена сигурност снабдевања купаца због недовољне понуде на тржишту енергије и енергената или наступања других ванредних околности, Влада може актом одобрити измену граничних вредности одређених карактеристика квалитета деривата нафте који се могу ставити на тржиште Републике Србије за период од највише шест месеци, у складу са законом.

12.1.3. Побољшање услова за увоз деривата нафте

Министарство у сарадњи са другим надлежним министарствима треба да утврди који законски услови, ако постоје, могу да ограниче увоз деривата нафте у Републику Србију, односно како боље искористити инфраструктуру за снабдевање нафтом и дериватима нафте. Ово може укључивати, на пример, дозволу да се акцизни складишни објекти користе као царинска складишта (и обрнуто), допуштање мешања комерцијалних резерви деривата нафте које су у својини различитих власника у једном истом резервоару, или продужење радног времена складишних објеката. Акциони план треба да одреди које су законске промене неопходне како би се побољшали услови за увоз.

12.2. Мере за смањење коришћења деривата нафте (контролисање потрошње)

Мере за смањење, ограничење или контролисање коришћења деривата нафте описане су у Прилогу 3.

При формулисању и разматрању мера контролисања потражње, НЕСО приликом израде Акционог плана мора да:

– Постави јасне циљеве за спровођење мера контролисања потражње;

– Идентификује и одреди приоритете за уштеду деривата нафте по секторима, с обзиром на следеће:

– Циљеве,

– Приоритетне кориснике наведене у Прилогу 1,

– Потрошњу деривата нафте по секторима,

– Доступност ефикасних мера у одговарајућим секторима,

– Утицај који потенцијалне мере могу имати на привреду.

Избор адекватних мера за контролисање потрошње у Републици Србији има за циљ максимализацију свеукупних ефеката Акционог плана за специфичну ситуацију, компензујући пуштање у промет обавезних резерви нафте и деривата нафте.

Приликом одређивања мера, НЕСО тело треба да се усредсреди на мере које су препорука потрошачима, а не обавеза. Примену обавезних мера треба да прате мере које могу бити алтернатива крајњим корисницима (нпр. забрана вожње праћена мерама за промоцију јавног превоза).

У случају примене било које мере која контролише потрошњу деривата нафте, висок степен пажње биће посвећен стратегији комуникације са јавним мњењем, како би се избегло панично понашање популације.

Регионална координација активности и дељење информација о мерама између суседних земаља, такође може бити кључно, уколико је применљиво, нарочито када је реч о спречавању кријумчарења горива.

Мере које су описане у Табели 3 подељене су по главним секторима потрошње (саобраћај, индустрија и становништво/потрошачи), уз коришћене низа постављених циљева У зависности од околности дате кризе, једна или комбинација више мера може бити примењена. У Прилогу 3 у даљем тексту описане су индивидуалне мере за смањење коришћења деривата нафте у кризној ситуацији.

Табела 3 – Преглед кризних мера за смањење коришћења деривата нафте у кризној ситуацији

Сектор	Политика	Мера
Саобраћај	Промовисање алтернативних видова превоза (смањена употреба аутомобиле)	Промовисање јавног превоза
		Дељење вожње
	Смањење путовања на посао	Рад од куће
		Флексибилно/Скраћено радно време
	Смањење потрошње возила	Ограничење брзине
		Промоција „ЕКО-вожње”
	Ограничење употребе возила	Ограничење/забрана вожње
	Ограничење снабдевања	Ограничен рад станица за снабдевање возила
		Забрана прављења резерви
		Максимална испорука горива
		Увођење следовања
Индустрија	Ограничење снабдевања	Увођење следовања
Становништво/ Комерцијални корисници	Промоција смањења потрошње горива и електричне енергије	Смањење температуре грејања у зградама
		Смањење осветљења и струје у домаћинствима

13. Комуникација у кризним ситуацијама/извештавање

Комуникација је критична компонента сваког поступања у кризним ситуацијама. Комуникацијом ће првенствено руководити државни секретар Министарства (Председавајући НЕСО).

Благовремена и тачна комуникација са медијима, локалним властима, индустријом и другим кључним заинтересованим странама важна је током трајања поремећаја у снабдевању како би се осигурало да сви актери имају тачне информације о обиму и врсти поремећаја у снабдевању нафтом и дериватима нафте, могућим импликацијама, и како би били упознати шта Влада и привредни субјекти који обављају енергетске делатности у области нафте предузимају како би управљали ситуацијом.

Мере које се фокусирају на ограничавање потражње нужно захтевају интензивнију комуникацију са јавношћу јер ће то захтевати промену понашања да би се постигао успех. Стратегија комуникације биће прилагођена у зависности од озбиљности кризне ситуације и посебних потреба за применом мера ограничења потрошње.

Табела 4 – Стратегија комуникације током примене мера за ограничење потрошње

Врста мере	Циљ	Приступ
Мера којима се стимулише смањење коришћења нафте и деривата нафте	• Подстицање корисника да самостално смање коришћење горива • Спречавање паничне куповине и гомилање залиха/смиривање јавности	– Вођење интегрисане рекламне кампање и кампање комуникације са јавношћу којом се јавност подстиче на смањење потрошње горива – Рад са медијима, нафтним компанијама, и локалним властима како би се осигурало да су подаци који се саопштавају јавности тачни и конзистентни – Подизање свести и разумевања о стратегији за реаговање у кризној ситуацији и очекиване одговоре Владе у случају погоршања кризе – Достављање информација о развоју догађаја и новим околностима на време; што је пре могуће најавити
Обавезујуће мере за смањење потрошње	• Стимулисање крајњих корисника да наставе са напорима да смање потрошњу гориво у што већој мери • Подизање свести и разумевање о мерама које спроводи Влада за смањење потрошње горива • Смиривање јавности/смањивање јавне забринутости	– Објаснити сврху увођења обавезујућих мера; доставити јасне податке о последицама за просечног потрошача – Спровести конкретну кампању информисања јавности о свакој од мера која се уводи, како би се осигурала пуна свест и разумевање свих грађана о последицама и очекиваним догађајима – Наставити комуникацију о начину за уштеду горива и смањење коришћења аутомобила – Наставити са достављањем информација медијима са тачним и ажурираним подацима о развоју догађаја – Наставити рад са свим актерима, укључујући и локалне власти, како би се осигурало тачно и континуирано информисање јавности

Прилози

1. Списак приоритетних корисника

2. Кризни сценарији – Процедуре за генералне сценарије реаговања

3. Индивидуалне мере за смањење коришћења деривата нафте у кризној ситуацији

Прилог 1 – Списак приоритетних корисника

Сектор	Кључне услуге/кључно особље
Унутрашњи послови	– Полицијске службе
	– Затворске службе
	– Службе за условни отпуст
	– Правосуђе и правосудна администрација
	– Државни патолози/Иследници
	– Форензичке службе
Енергетика	– Поправка електро-инсталација, одржавање и безбедност
	– Енергетски субјекти за производњу струје
	– Поправка гасних инсталација, одржавање и безбедност
	– Енергетски субјекти из области гаса (транспорт, дистрибуција и снабдевање)
	– Снабдевање, дистрибуција и превоз свих домаћих горива, укључујући и пружање ванредних услуга корисницима
Комуникације	– Телекомуникационе услуге
	– Поштанске услуге
	– ТВ, радио и издавачи јавних гласила за обавештавање јавности о раду Владе
Саобраћај	– Управљање железницом, трамвајском мрежом, аутобуским превозом (без екскурзија и туристичких путовања)
	– Такси услуге
	– Услуге које користе послодавци за превоз запослених од/до посла у возилима за превоз девет или више лица
	– Управљање државним или регионалним аеродромима, контролом летења, навигацијом ваздухопловства и услуге цивилног ваздухопловства за ванредне летове
	– Навигација, бродски саобраћај
	– Управљање лукама/пристаништима (без рибарских лука)
	– Управљање услугама друмског транспорта за превоз неопходних роба укључујући храну и лекове
	– Кретање или испорука готовине или чекова
Деца и образовање	– Одређене школе, универзитети и остале образовне институције трећег степена и неопходне васпитно-образовне услуге
	– Школски превоз
Друштвене делатности и породица	– Одређене социјалне службе
	– Пренос новца за социјално благостање и друга неопходна плаћања или документација
	– Активности особа са инвалидитетом које поседује моторно возило
	– Активности моторног возила намењеног особи са инвалидитетом
Безбедност и животна средина	– Ватрогасне службе
	– Горска служба спасавања
	– Хитне комуналне услуге (вода, канализација)
	– Хитне службе неопходне за одржавање безбедности животне средине и сродних хитних служби
	– Одржавање водоснабдевања или активности на канализацијским и системима отпадних вода
Здравство	– Служба хитне помоћи
	– Болнице и центри за негу лица
	– Медицинске службе
	– Одржавање болничке опреме/веша итд.
	– Службе мртвозорника и погребне услуге
Пољопривреда и храна	– Ветеринарске услуге
	– Пољопривредна инспекција
	– Производња, прерада, складиштење, паковање, прикупљање, дистрибуција или продаја хране за људску и животињску исхрану
	– Померање или клање стоке за производњу хране или прехрану животиња или ветеринарску сврху или уклањање отпада из кланица
Финансије	– Управа царина и Пореска управа
Влада	– Чланови Владе
Кабинет председника	– Председник/Кабинет председника
Народна скупштина	– Вође партија
	– Неопходно особље за рад Народне скупштине
Спољни послови	– Дипломатске мисије у иностранству

Прилог 2 – Кризни сценарији – Процедуре за генералне сценарије реаговања

У овом прилогу разрађују се елементи потенцијалног поступања у оквиру генералног сценарија за кризне ситуације, и служиће као референтна тачка при доношењу одлука које су релевантне за активирање кризних мера.

Потенцијални сценарији за поступање Републике Србије у случају нафтне кризе могу се сврстати у три опште групе: домаћи, регионални и међународно координисане акције. Карактеристике сваке од ових категорија утиче на природу онога што би се могло сматрати као прикладније мере за реаговање Владе.

Домаћи – Домаћа нафтна криза се може окарактерисати као криза која је концентрисана на ланац снабдевања Републике Србије нафтом и дериватима нафте, изазвана било догађајем који се одвио у Републици Србији или у њеној непосредној близини. Могући сценарији из ове категорије ће укључивати природне катастрофе или догађаје услед којих је онеспособљена важна инфраструктурна тачка снабдевања. У таквим случајевима домаће кризе, регионално тржиште није угрожено или је претрпело само маргиналан утицај и стога се може користити за допуну (тј. алтернативни извори снабдевања/правци испоруке). Потенцијално, логистички проблеми (превоз горива до неопходних места за дистрибуцију у земљи) може представљати већи изазов него снабдевање из алтернативних праваца.

Регионални – Регионалну нафтну кризу одликује шире распрострањена несташице горива која утиче не само на нормалан ток снабдевања нафтом и дериватима нафте Републике Србије, већ и на алтернативне путеве снабдевања/изворе који би у супротном били доступни као извори резервног снабдевања. У случају регионалне кризе, потражња на тржишту Републике Србије мора да се такмичи са регионалним тржиштима који се ослањају на исте (ограничене) количине из комерцијалних извора снабдевања.

Међународни – сценарији за међународно координисане акције се заснивају на светском тржишту нафте, а могуће је да ће Република Србија бити позвана да допринесе колективној акцији све док се не суочи са поремећајима уобичајених услова на домаћем тржишту.

	Домаћи	Регионални	Међународни
Сигнал прелиминарног упозорења који се доставља НЕСО путем:	Локални оператор/ домаћа нафтна индустрија	Увозници нафте	Европска комисија
Главни извор алтернативног снабдевања на тржишним основама	Домаће и регионално комерцијално складиште, увоз из алтернативних извора/рута	Домаћа комерцијална складишта	Глобална тржишта
Најрелевантније резерве нафте из којих је могуће повлачење	Оперативне резерве нафте; обавезне резерве нафте које се чувају на територији државе или у непосредној близини	Обавезне резерве нафте које се чувају на територији државе или у непосредној близини	Обавезне резерве нафте које се чувају у иностранству (тикети)
Примарне мере контроле потражње	Промовисање добровољног смањења; смањење максималне дозвољене брзине на аутопутевима	Промовисање смањења употребе горива; промовисање или обавеза смањене употребе возила	Нема

Категорија кризног сценарија: Домаћи

Догађај: целокупна производња из Рафинерије Панчево је заустављена на неодређени временски период.

Примарни циљ реаговања у кризној ситуацији: предузети брзу акцију како би се избегао физички недостатак снабдевања на домаћем тржишту омогућавањем флексибилности снабдевања (приступ оперативним резервама и обавезним резервама) и привремено смањење домаће потрошње деривата нафте.

Акциони план за кризне ситуације: одобрено коришћење оперативних резерви; смањење максимално дозвољене брзине кретања ауто-путевима; пуштање на тржиште обавезних резерви деривата нафте који се чувају на националном и регионалном нивоу.

Фазе кризе:	Главне акције:
Прелиминарно упозорење (ако ситуација дозвољава)	– Рафинерија обавештава НЕСО о очекиваном застоју производње и потенцијалним ефектима. – НЕСО предузима прелиминарне кораке ради припреме могућих кризних мера (информисање Министра; одређивање одговарајућег проширења састава НЕСО учесника (нпр. друга министарства, полиција, итд.); почетак израде потенцијалног садржаја Акционог плана).
Упозорење	– Рафинерија обавештава НЕСО о застоју у пословању и доставља све познате чињенице (врсте горива и обухваћене количине, започете или планиране мере отклањања проблема) и очекивани развој решења. – Све нафтне компаније на које је криза утицала обавештавају НЕСО и достављају планове о корективним мерама. – НЕСО шаље имејл свим најважнијим актерима у индустрији, обавештавајући их о ситуацији и захтевајући информације о очекиваном утицају на њихово уобичајено пословање, очекиваном трајању постојећих залиха, могућим алтернативним изворима снабдевања у одсуству домаће рафинерије; очекиваној потреби за коришћењем оперативних/обавезних резерви. – НЕСО припрема процену ситуације и саставља конкретан Акциони план. – НЕСО се консултује са Енергетском заједницом /Европском комисијом (обавештава о намери коришћења резерви).
Кризна ситуација	– Министар утврђује да ли да одобри коришћење оперативних резерви; обавештава рафинерију и /или друге компаније о одобрењу. – Министар утврђује да ли постоји потреба да се активира предложени Акциони план, доставља Влади на одлучивање.
Имплементација	– Релевантни органи постављају сигнализацију са нижом дозвољеном брзином кретања, покретање комуникационе кампање за информисање јавности о разлогу за промену, казне за прекорачење брзине, појачана полицијска контрола брзине кретања. – Управа за енергетске резерве покреће процес за повлачење обавезних резерви. – НЕСО анкетира све најважније актере у индустрији (путем имејла или телефоном према потреби), онолико често колико се сматра потребним (нпр. дневно) у вези са развојем постојећих залиха. – НИС доставља дневне информације у ситуацији у рафинерији. – НЕСО припрема дневну процену ситуације за Министра, укључујући препоруке, према потреби, за проширење, измене или прекид акције.
Наставак/Укидање	– Министар, на основ препоруке НЕСО, одлучује о потреби за проширењем /наставком (нпр. мања дозвољена брзина кретања, додатно пуштање залиха на тржиште) или укидање кризних мера. – НЕСО обавештава све најважније актере о свим одлукама Министра.

Категорија кризног сценарија: Регионални

Догађај: [сценарио који је довео до смањења снабдевања у Републици Србији и околним земљама].

Примарни циљ реаговања у кризној ситуацији: свођење на минимум негативних економских ефеката смањеног снабдевања омогућавањем флексибилности у снабдевању (приступ обавезним резервама) и смањење дискреционе домаће потражње за нафтом.

Акциони план за Кризне ситуације: коришћење обавезних резерви које се чувају у земљи; имплементација мера за контролу потражње ради смањења коришћења аутомобила и промовисање мање потрошње горива (заједнички превоз, јавни превоз, кампање еко-вожње); истраживање додатних мера тражње.

Фазе кризе:	Главне акције:
Прелиминарно упозорење (ако ситуација дозвољава)	– Увозник/Енергетска заједница/Европска комисија обавештава НЕСО о очекиваном застоју нормалних токова снабдевања и потенцијалним ефектима. – Централни тим НЕСО предузима прелиминарне кораке ради припреме НЕСО (информисање Министра; одређивање одговарајућег проширења састава НЕСО учесника; почетак израде потенцијалног садржаја Акционог плана).
Упозорење	– Увозници обавештавају НЕСО о прекиду у уобичајеним токовима снабдевања (врсте горива и обухваћене количине, очекиваним могућностима да се пронађе алтернативно снабдевање (започете или планиране мере) и очекивани развој ситуације. – Нафтне компаније на које је криза утицала обавештавају НЕСО и достављају планове о корективним мерама. – НЕСО шаље имејл свим најважнијим актерима у индустрији, обавештавајући их о ситуацији и захтевајући информације о очекиваном утицају на њихово уобичајено пословање, очекиваном трајању постојећих залиха, могућим алтернативним изворима; очекиваној потреби за коришћењем оперативних/обавезних резерви. – НЕСО се консултује са Европском комисијом/Енергетском заједницом. – НЕСО припрема процену ситуације и саставља конкретан Акциони план.
кризна ситуација	– Министар утврђује потребу/степен одобрења коришћења оперативних резерви. – Министар утврђује да ли постоји потреба да се активира предложени Акциони план путем одлуке Владе.
Имплементација	– НЕСО иницира планирану медијску кампању за промовисање еколошких техника вожње, добровољне напоре за смање коришћења нафте путем заједничког превоза аутомобилима и преласка на јавни саобраћај. – Увозници повлаче оперативне/обавезне резерве да би надоместили количине које се уобичајено снабдевају из увоза.
	– НЕСО анкетира све најважније актере у индустрији (путем имејла или телефоном према потреби), онолико често колико се сматра потребним (нпр. дневно) у вези са развојем постојећих залиха. – НЕСО се на дневној бази консултује са Европском комисијом/Енергетском заједницом ради потврде иновираних информација о ситуацији. – НЕСО припрема дневну процену ситуације за Министра, укључујући препоруке, према потреби, за проширење, измене или прекид акције.
Наставак/Укидање	– Министар, на основу препоруке НЕСО, одлучује о потреби за изменом, проширењем или укидањем кризних мера. – НЕСО обавештава све најважније актере о свим одлукама Министра.

Категорија кризног сценарија: Међународни

Догађај: Прекид у снабдевању из најважнијих земаља произвођача нафте на блиском истоку доводи до међународно координиране колективне акције.

Примарни циљ реаговања у кризној ситуацији: допринос колективној акцији стављањем на располагање обавезних резерви на међународно тржиште у количини која је једнака доприносу Републике Србије колективној акцији.

Акциони план за кризне ситуације: употреба обавезних резерви нафте и деривата нафте који се чувају на европским нивоима.

Фазе кризе:	Главне акције:
Прелиминарно упозорење (ако ситуација дозвољава)	– Европска комисија обавештава НЕСО о могућем или очекиваном позиву за колективну акцију (Прелиминарна процена). – Централни тим НЕСО предузима прелиминарне кораке ради припреме НЕСО (информисање Министра; одређивање реаговања Републике Србије и сходно томе садржаја Акционог плана).
Упозорење	– Европска комисија обавештава Министра и НЕСО о својој процени да је неопходна колективна акција (Иницијална процена) и предлаже План иницијалне процене за кризне ситуације, укључујући предложене уделе сваке земље у целокупној акцији. – НЕСО процењује предлог, консултује се са главним актерима за које сматра да су одговарајући у датим околностима и информише Министра предлажући конкретан Акциони план којим ће се допринети колективној акцији. – Министар, у консултацији са другим земљама чланицама ЕУ и Европском комисијом, а на основу препорука НЕСО, одлучује да ли ће се учествовати у колективној акцији или не.
Кризна ситуација	– Европска комисија доставља обавештење Министру и НЕСО да је покренута колективна акција. – Влада доноси Акциони план . – НЕСО прати реализацију плана повлачења обавезних резерви (као што је претходно утврђено) у количинама и облику који је утврђен Акционим планом.
Имплементација	– Управа за резерве енергената покреће процес за повлачење обавезних резерви, у количинама у складу са Акционим планом и у складу са установљеним планом повлачења резерви. – НЕСО анкетира све увознике (путем имејла или телефоном према потреби), онолико често колико се сматра потребним (нпр. дневно/недељно) у вези са стањем токова снабдевања нафтом у Републици Србији. – НЕСО доставља Европској комисији све тражене информације и редовно ажуриране податке.
Наставак/Укидање	– Европска комисија /ИЕА Секретаријат достављају процене ситуације на светском тржишту, укључујући препоруке, према потреби, за проширење, измене или укидање акције. – НЕСО припрема препоруке, на основу процене Европске комисије /ИЕА, за Министра. – Министар, на основу препорука НЕСО, дефинише реакције Републике Србије на предлог ИЕА Секретаријата. – НЕСО обавештава све најважније актере о свим одлукама Министра.

Прилог 3 – Индивидуалне мере за смањење коришћења деривата нафте у кризној ситуацији

1 – Сектор саобраћаја
Највећи део потрошње деривата нафте се одвија у саобраћају, дакле привремене мере за смањење употребе деривата нафте у овом сектору пружају највећи потенцијал за ефикасан одговор на кризу.
Политика	Мера	Опис; планирање и припрема неопходни пре наступања кризне ситуације
Промовисање алтернативног транспорта (смањење употреба аутомобила)	Промовисање коришћења јавног превоза	Мере за промовисање јавног превоза у кризи треба да се фокусирају на напорима да се јавни превоз представи као атрактивнија алтернатива превозу приватним аутомобилима (нпр. смањује време путовања) и да се користи у комбинацији са другим мерама у циљу смањења употребе возила.  Побољшање услуга ван шпица нпр. проширење услуга аутобуског/железничког саобраћаја: • Повећање услуга у подне и другим терминима ван шпица. Ово такође може допринети већој атрактивности алтернативних опција, као што је флексибилније радно време; • планирање пре кризе треба да обухвати састављање планова за кризне околности при чему транзитни органи треба да одржавају услуге ван шпица.  Побољшана приоритетизација коловозне траке за аутобусе: • образовање наменске аутобуске траке; продужити време функционисања постојећих наменских трака до 24 сата и викендом; • планирање пре кризе требало би да укључује утврђивање праваца, успостављање планова за кризне околности са транзитним органима, припрему сигнализације.  Смањење накнаде/ укидање: • може повећати вероватноћу да ће људи да користе јавни превоз уместо возила за превоз средином дана, и допринеће већој атрактивности других алтернативних могућности, нпр. заједничке вожње. Кампање јавног информисања треба да нагласе краткорочна побољшања, као што је повећање фреквенције возова/ аутобуса, смањења времена чекања, краће време путовања (аутобуске траке у односу на саобраћај у другим тракама) и смањене цене. Може се указати и на везу са компатибилношћу да другим мерама, као што су заједничка вожња или флексибилно радно време, као и на алтернативу коју нуди у односу на увођење рестриктивнијих мера (на пример забрана вожње).
	Заједнички превоз аутомобилима	Подстицање заједничке вожње аутомобила да би се смањила приватна употреба возила ( вожња аутомобилом за само једну особу).  Успостављање траке намењене за аутомобиле за заједничку вожњу: • Пред-кризно планирање укључује успостављање наменске траке за возила са већим бројем путника (ХОВ); означавање рута које су привремено намењене за ХОВ траке током кризе; споразум са (полицијским) органима о спровођењу.  Промовисање организоване иницијативе заједничког коришћења аутомобила у компанији или на нивоу заједнице која може бити промовисано у кризној ситуацији: • Пред-кризно планирање укључује комуникацију са великим послодавцима како би разговарали о могућности за организовање шеме заједничког коришћења аутомобила који ће се промовисати у кризној ситуацији.  План методе за уклапање потенцијалних корисника заједничког превоза: • Одредити организована места окупљања (на пример постојећи паркинзи), успоставити интернет алате за комуникацију возача са путницима.  Размотрити додатне подстицаје да се промовише шира употреба, на пример посебне картице за куповину бензина са попустом, преференцијални паркинг, или комерцијална роба (нпр. купони за попуст ) од компанија спонзора: • Пред-кризно планирање треба да укључи осмишљавање система за регистровање корисника заједничког превоза, успостављање система потенцијалних компанија спонзора за промовисање заједничке вожње аутомобилима. Кампање јавног информисања треба да објасне користи од смањења појединачне употребе возила и предности учешћа (било алтруизам или подстицаји). Потребно је успоставити јасан опис како јавност може да учествује у програму.
Смањење пута до посла	Рад на даљину (рад од куће)	Ова опција политике се фокусира на смањење броја редовних путовања која су појединцима неопходна да би се укључили у радне активности подстицањем више послова који се раде од куће.  Пријава великих послодаваца у програм рада на даљину на основу којег ће одређени запослени да раде од куће најмање неколико дана у недељи током проглашења кризног стања услед несташице горива: • Пред-кризно планирање треба да укључи да велики послодавци у одговарајућим индустријама утврде способност појединих запослених да раде од куће (нпр. куцни рачунари, приступ интернету, итд.) и да договоре план за непредвиђене ситуације за активирање дана „рада од куће”. Кампање јавног информисања треба да објасне користи од смањења броја недељних одлазака на посао, и тиме би се смањио број индивидуалних вожњи на дане када се ради од куће (нпр. одласци у куповину или друге обавезе).
	Флексибилно/сабијање радног времена	Смањити број редовних путовања у сврху одласка на постао тако што се запосленима омогућава да раде пуно радно време по радном времену које се разликује од конвенционалних пет дана рада у недељи. То би се спровело или преко сабијања радне седмице у мање дана (чиме се елиминишу нека путовања до посла) или нуђењем флексибилнијег радног времена и омогућавањем коришћења других мера за контролу потрошње (нпр. време путовања ван шпица јавним превозом).  Укључити послодавце да омогуће запосленима флексибилно или сабијено радно време током кризе са горивом: • Ово треба посматрати у вези са мерама за унапређење јавног превоза и заједничку вожњу; • Пред-кризно планирање треба да укључи комуникацију са послодавцима у одговарајућим индустријама, објашњавајући предности таквих мера током кризе. Размотрити могуће подстицаје који могу бити понуђени компанијама да се пријаве за ову шему. Успоставити план за кризне ситуације са компанијама учесницама за активирање периода „флексибилног радног времена” у кризи. Кампање јавног информисања треба да објасне користи од смањења броја путовања на посао недељно и да нагласе коришћење алтернативних видова транспорта (на пример јавног превоза).
Смањење потрошње горива за возила	Смањење ограничења брзине	Смањење ограничења брзине на аутопутевима може бити врло ефективан начин уштеде горива, будући да аутомобили и камиони користе много више горива по километру када се брзина повећа изнад 90 километара на сат. Међутим, успех зависи од адекватног режима спровођења: • Унапред треба планирати прописе/ припремне радње за спровођење смањења ограничења брзине (нпр. адекватни ресурси полицијских снага који се примењују за надзор брзине саобраћаја, постављање камера за контролу брзине); треба установити казне за кршење прописа. • Унапред треба успоставити инфраструктуру која омогућује брзу промену постављених ограничења брзине (као што су варијабилни знакови за ограничење брзине). Кампање јавног информисања треба да укажу на јаку везу између ниже брзине и уштеде горива и на тај начин се може повећати степен поштовања прописа током кризне ситуације. Треба давати и упозорења о казнама како би се подстакло поштовање прописа.
	Промоција „еко вожње”	Еко вожње обухвата широк спектар промена у понашању како би се смањила потрошња горива током вожње. Агресивна и свеобухватна кампања јавног информисања о предностима еко вожње, нарочито током кризе када је јавност свеснија потребе за очувањем енергије, могла би довести до значајне уштеде горива (процењен ред величине око 5% од укупне потрошње горива у друмском саобраћају).  Код еко вожње потребно је поштовати неколико основних правила: − Пребацивати у већу брзину што пре; − Одржавати постојану брзину; − Предвидети проток саобраћаја; − Смањити брзину лагано; − Искључити мотор приликом краткотрајних заустављања; − У мери у којој је то могуће смањити тежину возила (нпр. уклонити непотребне ствари из пртљажника); − Избегавати постављање додатне опреме на аутомобил која ће нарушити аеродинамику возила (нпр. носача за пртљаг); − Гуме треба да буду правилно/прописно напумпане; − Користити моторна уља ниског вискозитета.  Пред-кризно планирање би требало да обухвати припрему садржаја информативне кампање (нпр. информативних листова/брошура које треба делити на бензинским станицама, саопштења за јавности на телевизији, у новинама, на веб страницама, итд.) у којој се износе кључне поруке. Треба извршити процену потенцијалних уштеда, како би се јавности представиле кључне бројке. Кампање јавног информисања треба да укажу на значајне уштеде које могу да се остваре захваљујући основним мерама еко вожње, било када су питању уштеде појединаца или друштва као целине. Једноставна мера одржавања правилног притиска у гумама може да се користи ка пример како се лако може смањити потрошња горива за аутомобиле.
Ограничења употребе возила	Ограничења вожње/забране	Ограничења вожње (као што су забрана вожње парним/непарним данима или забране саобраћаја у одређеним подручјима или у доба дана) може потенцијално обезбедити веома велике уштеде нафте. Међутим, ове мере могу бити непопуларне и ограничити мобилност много више него неке друге мере; таква ограничења треба да буду у комбинацији са политиком промовисања алтернативних могућности, као што су јавни превоз, заједничка вожња аутомобила и / или рад на даљину.  Анализа треба да буде спроведена да се утврди која врста ограничења је најпогоднија (нпр. радним даном/викендом; парни/непарни бројеви на регистарским таблицама и сл.).  Успех таквих ограничења зависи од адекватног режима извршења: • Систем извршења, укључујући ниво новчаних казни због прекршаја, треба планирати унапред; • Пред-кризно планирање треба да утврди ко ће бити изузет (одређене јавне службе, лекари итд.) и како да се лако идентификују такви корисници (на пример налепница/потврда ветробранском стаклу); • Припрема пре кризе захтева координацију са надлежним органима у припреми за спровођење (општине, полиција, Министарство правде, саобраћаја, итд.) и са суседним земљама; • Припрема пре кризе треба да укључује планирање зона ограничења, припрему потребне сигнализације и развој стратегије комуникације са јавношћу. Кампање јавног информисања треба да нагласе разлоге за неопходност таквих мера и потенцијалне уштеде нафте које се очекују, као и казне за прекршаје. Потребно је успоставити везу са другим мерама политике (ако постоје) да се промовише алтернативни превоз (нпр. јавни превоз, дељење аутомобила).
Ограничења снабдевања	Ограничено радно време бензинских станица	Непосредна реакција јавности на смањење залиха горива може бити паника и гомилање залиха, што доводи до великог раста потражње и поремећаја у ланцу снабдевања. Током такве ситуације, може бити потребно да се управља расположивим постојећим залихама нафте. Ограничавање или на други начин регулисање радног времена на бензинским пумпама, са казнама за прекршаје, представљало би покушај да се управља расположивим залихама нафте у циљу регулисања употребе горива.  Анализа услова под којима би ограничавање бензинских станица било потребно и географски оквир неопходан да би се избегло једноставно премештање куповине горива на друге регионе.  Успостављање протокола за активирање нових правила о радном времену, укључујући и одговарајућу брзину реализације у оквиру различитих сценарија за прекид у снабдевању. Кампање јавног информисања треба да буде пажљиво осмишљене како би се избегло изазивање паничне куповине, објашњавајући зашто је неопходно такво ограничење.
Ограничења снабдевања	Мере против стварања залиха/непотребног пуњења резервоара	С обзиром да понашање шире јавности под условима несташица деривата нафте може да се разликује од понашања под нормалним околностима, могу бит неопходне мере за избегавање негативних ефеката потрошача који журе да напуне своје резервоаре када то иначе не би радили (непотребно пуњење) или стварања залиха горива пуњењем канистера. Такве активности могу да изазову скок потражње који потом доводе до регионалне несташице горива до које у противном не би дошло. • утврдити евентуалне мере, као што су минимална продаја (мера против непотребног пуњења резервоара) или забране за пуњење канистера (мера против стварања залиха). • Припрема спровођења плана са малопродајним сектором и полицијским снагама/општине. Кампање јавног информисања треба да нагласе негативне ефекте непотребног пуњења резервоара и стварања залиха горива.
	Максималне испоруке горива	Утврђивање максималне испоруке по возилу у малопродајним објектима може да се користи као мера за смањење стварања залиха и за бољу расподелу постојећих залиха потрошачима, као и да помогне да се подигне ниво свести потрошача о потреби да се ограничи потрошња.  Пред-кризно планирање треба да садржи: • Успостављање протокола са бензинским станицама за спровођење ограничења на станицама; • Распоређивање органа реда на главним бензинским станицама у случају инцидента. Јавне информативне кампање бити у облику путне сигнализације и књижења у сервисима, и саопштења за јавност на аутомобил рута радио станица, обавештавајући возаче привремених ограничења на возилу због кризе снабдевања. Кампање јавног информисања у облику путне сигнализације и знакова на бензинским станицама и јавна обавештења путем ауто-мото радио станица, информисање возача о привременим ограничењима по возилу услед кризе у снабдевању.
	Рационализација горива	Друге мере за смањење употребе горива кроз напоре да се ограничи снабдевање би, у случају тешког прекида у снабдевању, укључивале расподелу испорука горива кроз систем рационализације на основу приоритета потрошача или појединим сегментима друштва (нпр. виталне функције, као што су полиција, ватрогасци и здравствене услуге).  Пред-кризно планирање треба да садржи: • Осмишљавање средстава за расподелу испоруке горива (на пример на велико, одређеним продајним местима или расподела утврђених количина свим продајним местима); • Осмишљавање средстава за расподелу куповине горива (на пример папирни тикети, електронске картице за куповину, наменска места испоруке за приоритетне потрошаче); • Успостављање листе приоритетних потрошача (нпр. јавне службе, лекари, итд.) који ће добити преференцијални третман у рационализацији снабдевања горивом; • Израда протокола за локалне власти, полицију и служби безбедности, као и особље одређених малопродајних бензинских станица да следе шеме рационализације. Кампање јавног информисања треба да буде пажљиво осмишљене како би се избегло изазивање панике. Потребно је успоставити везу са другим мерама политике (ако постоје) да се промовише алтернативни транспорт (нпр. јавни превоз).

2 – Индустријски сектор
Ограничења испоруке деривата нафте индустријском сектору утичу на различите под-секторе, укључујући хемијску, петрохемијску, грађевинску индустрију, производњу хране, индустрије гвожђа и челика. Уколико не постоји замена за деривате, такве мере могу довести до економске штете и треба их сматрати за крајњу могућност.
Политика	Мера	Опис; планирање и припрема неопходни пре наступања кризне ситуације
Ограничено снабдевање нафте	Рационализација горива	Распоредити снабдевање великим индустријским потрошачима. Пред-кризно планирање:  Процена да ли индустријски потрошачи деривата нафте обично држе резервне залихе или могу да користе алтернативе за нафту за процес производње; склопити споразуме са овим потрошачима како би се смањила тражња за дериватима нафте за време кризе: • Одређивање количине сачуване кроз уговоре са могућношћу прекида ; • Утврђивање потенцијалних резервних залиха у индустрији.  Током дуготрајних, тешких поремећаја у снабдевању, рационализација горива у индустрији може бити крајња опција; припремити план за рационализацију: • Изабрати под-секторе за рационализацију, на основу утицаја на економске активности, капацитет за промену пребацивање горива и расположивост резервних залиха горива; • Осмислити средства за доделу куповине горива (на пример папирни тикети, електронске картице за куповину). Кампање јавног информисања треба да буду усмерене на ове индустрије и да објасне разлоге за рационализацији горива у индустрији, укључујући и потенцијалне уштеде горива.

3 – Сектор становништва/комерцијални сектор
Када се деривати нафте користe за производњу топлотне и електричне енергије, мере за смањење њене употребе могу да се спроводе у случајевима прекида у снабдевању дериватима нафте. Ово се најбоље може применити у комбинацији са мерама за смањење употребе деривата нафте у сектору трансформације/енергетском сектору, где се производи електрична енергија.
Политика	Мера	Опис; планирање и припрема неопходни пре наступања кризне ситуације
Промовисање смањења употребе горива и електричне енергије	Смањење температуре грејања у објектима	У зависности од употребе деривата нафте за грејање или производњу електричне енергије, снижавање температуре у зградама може допринети уштеди деривата нафте. Ово ће бити промовисано путем кампања јавног информисања.  Пред-кризно планирање треба да обухвати припрему, и дистрибуцију током кризе, упутства за промоцију смањења подешавања температуре: • Одређивање одговарајуће температуре у кућама и пословним/јавним зградама, с обзиром на сезонске варијације; • Анализа употребе деривата нафте за грејање у приватним домаћинствима и јавним зградама. Кампање јавног информисања треба да објасне предности снижавања температуре у кућама и зградама, укључујући и потенцијалне уштеде горива.
	Мања употреба осветљења и електричне енергије у домаћинствима	Смањење употребе осветљења, нарочито у урбаним срединама, може да омогући релативно мале уштеде деривата нафте, али промоција таквих мера може да подигне ниво свести јавности о важности да се уздрже од потрошње електричне енергије која није неопходна.  Пред-кризно планирање треба да садржи: • Припрему смернице за унапређење мера смањења употребе осветљења/електричне енергије; • Одређивање циљних области и сати. Кампање јавног информисања треба да објасне разлоге за промовисање смањења употребе осветљења, укључујући и потенцијалне уштеде горива, и осмишљене су да подстакну људе да троше мање струје у целини, уздржавањем од потрошње електричне енергије која није неопходна (слично као упозорења на суше).