Zakon

На основу члана 35. став 2. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19 и 37/19 – др. закон) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),

Влада доноси

УРЕДБУ

о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене манастира Студеница

"Службени гласник РС", број 2 од 15. јануара 2020.

Члан 1.

Утврђује се Просторни план подручја посебне намене манастира Студеница (у даљем тексту: Просторни план), који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део.

Члан 2.

Просторним планом утврђује се плански основ за: заштиту, уређење и одрживо коришћење подручја Просторног плана; одрживи развој обухваћених локалних заједница на деловима територија града Краљева и општине Ивањица; развој посебних намена комплементарних основној посебној намени и директно спровођење у складу са законом.

Члан 3.

Просторни план се састоји из текстуалног делa и графичких приказа.

Текстуални део Просторног плана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Графички прикази су рефералне карте и карта детаљне разраде, и то:

1) Реферална карта 1 – „Посебна намена простора”, израђена у размери 1:50 000;

2) Реферална карта 2 – „Мрежа насеља и инфраструктурни системи”, израђена у размери 1:50 000;

3) Реферална карта 3 – „Природни ресурси, заштита животне средине, природних и културних добара”, израђена у размери 1:50 000;

4) Реферална карта 4 – „Карта спровођења”, израђена у размери 1:50 000;

5) Карта детаљне разраде 1 – „Заштићена околина манастира Студеница”, израђена у размери 1:2 500, и то: карта 1.1. „Постојећа намена површина ”, карта 1.2. „Планирана намена површина”, карта 1.3. „План регулације, нивелације и грађевинских линија, са саобраћајним решењем” и карта 1.4. „Синхрон план инфраструктуре”.

Графичке приказе из става 3. овог члана, израђене у девет примерака, својим потписом оверава овлашћено лице органа надлежног за послове просторног планирања.

Члан 4.

Просторни план ће се спроводити:

1) директно:

(1) на простору који је одређен овим просторним планом за посебне намене, кроз издавање информације о локацији и локацијских услова за делове територије Просторног плана, који нису обухваћени разрадом урбанистичким плановима/пројектима, као и на основу детаљне разраде (заштићена околина манастира Студеница) која је саставни део Просторног плана;

2) индиректно:

(1) применом усаглашених планских решења других просторних планова подручја посебне намене, чији се обухват преклапа са подручјем Просторног плана,

(2) применом просторних планова јединица локалне самоуправе, ван подручја посебне намене дефинисане Просторним планом, уз могућност корекције и детаљнијег одређивања основне намене на том подручју, кроз израду уређајних основа за сеоска насеља, као и измене и допуне, односно усклађивање просторних планова јединица локалне самоуправе (општине Ивањица и града Краљева),

(3) применом донетих урбанистичких планова (плановa генералне и детаљне регулације), на начин утврђен овим просторним планом,

(4) разрадом планских решења Просторног плана, израдом урбанистичких планова (плановa генералне и детаљне регулације) и урбанистичких пројеката, на начин утврђен овим просторним планом.

Члан 5.

Графички прикази из члана 3. ст. 3. и 4. ове уредбе, чувају се трајно у Влади (један комплет), Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (два комплета), Министарству културе и информисања (један комплет), Републичком заводу за заштиту споменика културе (два комплета), манастиру Студеница (један комплет), граду Краљево (један комплет) и општини Ивањица (један комплет).

Члан 6.

Документациона основа Просторног плана израђује се у два примерка (у аналогном и дигиталном формату) и трајно се чува у министарству надлежном за послове просторног планирања.

Члан 7.

Просторни план је доступан заинтересованим лицима у електронском облику, преко Централног регистра планских докумената, који води орган надлежан за послове државног премера и катастра.

Члан 8.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

05 број 110-13250/2019

У Београду, 30. децембра 2019. године

Влада

Председник,

Ана Брнабић, с.р.

ПРОСТОРНИ ПЛАН
ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ МАНАСТИРА СТУДЕНИЦА

УВОД

Просторни план подручја посебне намене манастира Студеница (у даљем тексту: Просторни план), урађен је на основу Одлуке о изради Просторног плана подручја посебне намене манастира Студеница, „Службени гласник РС”, број 50/18 (у даљем тексту: Одлука) и Одлуке о изради Стратешке процене утицаја Просторног плана подручја посебне намене манастира Студеница на животну средину („Службени гласник РС”, брoj 37/18).

Планирање, коришћење, уређење и заштита простора у обухвату Просторног плана засниваће се на принципима уређења и коришћења простора утврђеним чланом 3. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19 и 37/19 – др. закон), као и начелима заштите и одрживог коришћења природних и створених ресурса, вредности и добара утврђених Законом о културним добрима („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 – др. закон и 99/11 – др. закон), Законом о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка, 14/16 и 95/18 – др. закон), Законом о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон, 72/09 – др. закон, 43/11 – УС, 14/16, 76/18, 95/18 – др. закон и 95/18 – др. закон), Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 88/10), Уредбом о режимима заштите („Службени гласник РС”, број 31/12), Националном стратегијом одрживог коришћења природних ресурса и добара („Службени гласник РС”, број 33/12), Правилником о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања („Службени гласник РС”, број 32/19) и другим законским и подзаконским актима и документима Републике Србије (документи развојног планирања, јавних политика и остали плански документи) којима се уређује ова област.

Предмет Просторног плана (подручје посебне намене), представљају културне и природне вредности утврђене Одлуком о утврђивању непокретних културних добара од изузетног значаја и од великог значаја („Службени гласник СРС”, број 14/79) и Одлуком о утврђивању граница непосредне околине и заштити природног простора манастира Студеница („Службени лист општине Краљево”, број 13/88).

Просторни план садржи детаљну разраду за заштићену околину манастира Студеница, као и правила уређења, грађења и коришћења подручја према утврђеном режиму заштите природних и културно-историјских целина. Заснован је на планској, студијској, техничкој и другој документацији, резултатима досадашњих истраживања и важећим документима у Републици Србији. Просторни план се доноси за временски хоризонт до 2030. године и обухвата приоритетна планска решења за период до 2025. године.

Извештај о стратешкој процени утицаја Просторног плана подручја посебне намене манастира Студеница на животну средину је саставни део Документационе основе.

I. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ

1. ОБУХВАТ И ОПИС ГРАНИЦА ПОДРУЧЈА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА СА ГРАНИЦАМА ЦЕЛИНА И ПОДЦЕЛИНА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

1.1. Обухват и опис граница подручја просторног плана

Подручје Просторног плана укупне површине 609,05 km², обухвата делове територија града Краљева и општине Ивањица, и то:

– на територији града Краљева, целе катастарске општине (у даљем тексту: КО) Бзовик, Брезова, Врх, Долац, Дражиниће, Ђаково, Засад, Милиће, Мланча, Орља Глава, Река, Рудно, Савово, Тадење и Ушће (источни део планског подручја, површине 310,3 km²);

– на територији општине Ивањица, целе КО Брусник, Вионица, Врмбаје, Градац, Дајићи, Добри До, Коритник и Чечина (западни део планског подручја, површине 298,75 km²).

Опис граница Просторног плана креће на северу од тромеђе КО Орља Глава и Толишница на територији Краљева и Осонице на територији Ивањице и иде на исток кроз територију Краљева границама КО Толишница са Орља Глава и Савово, Бресник са Савово и Ђаково, Полумир са Ђаково, Засад и Ушће, Ушће са Церје, Рудњак и Баре, одакле наставља на запад границом Града Краљева и Општине Рашка до њихове тромеђе са Општином Ивањица, одакле наставља на југ границом Општине Рашка са Општином Ивањица до њихове тромеђе са Градом Новим Пазаром, где скреће на запад границом Општине Ивањица са Градом Нови Пазар и даље Општином Сјеница до тромеђе КО Дајићи и Медовине у Општини Ивањица и Шаре у Општини Сјеница. Одавде опис скреће на север кроз територију Општине Ивањица границом КО Дајићи са Медовине, Вучак, Глеђица и Куманица, Добри До са Куманица, Комадине, Будожеља и Осоница, одакле наставља на североисток границом Општине Ивањица (КО Осоница) са Градом Краљево (КО Мланча и Орља Глава) до почетне тачке овог описа.

1.2. Опис граница целина и подцелина посебне намене

Овде је дат опис границе непосредне околине и природног простора манастира Студеница по зонама заштите.

Граница непосредне околине и природног простора манастира Студеница представља заштићену околину споменика културе изузетног значаја (манастир Студеница), налази се на подручју града Краљева (делови КО Засад, Ушће, Брезова и Долац) и обухвата површину од 269,34 ha, a према Одлуци о утврђивању граница непосредне околине и заштити природног простора манастира Студеница.

Полазна тачка описа границе зоне са режимом заштите I степена, почиње на тромеђи парцела кп бр. 1485/1, 1486 и 5237 (река Студеница), све КО Брезова. Креће узводно десном страном реке Студенице до тромеђе парцела 1485/1, 1478 и 5237 (река Студеница), где скреће према западу обухватајући парцелу 1485/1 до парцеле 1476 коју обухвата и стиже до парцеле бр. 5235 (поток) где скреће узводно његовом десном страном до пута Ивањица – Ушће (државни пут IБ реда број 30). Граница сече пут и даље наставља границом парцеле 1539 и 1542 које обухвата до пута 1536 који пресеца и његовом десном страном скреће према југоистоку до пута 1497 који је обухвата и чијом левом страном наставља у истом смеру до тромеђе парцеле 1492/2, 1496/1 и 1487 где скреће према истоку обухватајући парцеле 1492/2, 1495 и 1431/1 пресеца пут Ивањица – Ушће и јужном страном парцеле бр. 1485/1 и стиже до почетне тачке овог описа. Зона са режимом заштите I степена обухвата површину од 20,92 ha и то:

– комплекс манастира Студеница (1,16 ha);

– површине/објекте у непосредном окружењу манастирског комплекса – гостинске конаке манастира; економију манастира; објекте здравства (амбуланта), културе (библиотека), школства (основна школа), управе/администрације (месна заједница „Студеница”, полицијска станица, пошта), земљорадничке задруге и пословања (угоститељство, трговина, занатство); гробља (2); саобраћајне површине – паркинг, саобраћајнице, стазе;

– шуме, воћњаке, њиве, ливаде и друго заштитно зеленило у непосредном окружењу манастирског комплекса.

Полазна тачка описа границе зоне са режимом заштите II степена, почиње на тромеђи КО Засад, Ушће и Долац тј. парцела бр. 1395, 177 и 1484 и иде према северу међом парцела бр. 1395 и 177 до четворомеђе парцеле 1395, 177, 187 и 176 где улази у КО Ушће, обухвата парцеле 176, 175, и 174 и долази до парцеле бр. 2120 (пут), чијом десном страном наставља према северу до укрштања са парцелом бр. 103 (пут), где граница наставља његовом десном страном до границе КО Ушће и КО Засад. Ту граница улази у КО Засад и наставља парцелом бр. 1370 (пут) до тромеђе 1370, 1369 и 1360 где скреће према северу обухватајући парцеле бр. 1368, 1339 и 1338, пресеца парцеле бр. 1359 (пут) и 1345 (пут) и долази до парцеле бр. 1421 (пут), чијом десном страном скреће према западу до парцеле бр. 1242/1 (пут), којим граница наставља према северозападу, пресеца парцелу бр. 1419 (пут) до парцеле бр. 1406 (пут). Граница даље наставља десном страном парцеле бр.1406 (пут) пресеца парцелу бр. 1405 (пут) и наставља парцелом бр. 1073 (пут) до тромеђе парцела бр. 1073, 1071/1 и 1072/1, обухвата парцеле 1072/1 и 1072/2 и парцелом бр. 1411/2 (пут) скреће према северу до парцеле бр. 891 коју обухвата, пресеца парцелу бр. 1412 (пут) обухватајући парцеле бр. 885 и 887, пресеца реку Студеницу и улази у КО Брезова. У КО Брезова граница пресеца пут Ивањица – Ушће (државни пут IБ реда број 30) и парцелу бр. 1351 (пут) обухватајући парцеле бр. 1391, 1392, 1393, пресеца парцелу бр. 1402 (пут) и наставља према југу обухватајући парцеле бр. 1424, 1466, 1467 и 1468 до парцеле бр. 5235 (поток) који пресеца, па обухватајући парцеле бр. 1545, 1546, 1558 и 1538 избија на парцелу бр. 1536 (пут). Парцелом бр. 1536 (пут) граница иде према југу до парцеле бр. 1506 (пут), којим наставља до парцеле бр. 818 (пут – граница КО Брезова и Долац), којом наставља до четворомеђе парцела бр. 818, 898/1, 912 и 899/1, и улази у КО Долац где обухвата парцеле бр. 912/1, 911, 915, 918/1, 1458 и долази до тромеђе КО Засад, Ушће и Долац тј. до почетне тачке овог описа. Зона са режимом заштите II степена обухвата површину од 248,42 ha и то:

– зоне постојећег становања ниских густина – пољопривредног, мешовитог и непољопривредног;

– површине за спорт и рекреацију; саобраћајне површине (паркинг, саобраћајнице, стазе); водотоке и водне површине (река Студеница и потоци); каменолом и малу хидроелектрану на реци Студеници; угоститељски објекат – хотел;

– шуме, воћњаке, њиве, ливаде и друго заштитно зеленило.

Према елаборату Рeпубличког зaвoда зa зaштиту спoмeникa културe „Зoнe зaштитe, мeрe зaштитe, услoви чувaњa и кoришћeњa културнoг нaслeђa сa идeнтификaциjoм и oчувaњeм културнoг прeдeлa мaнaстирa Студeница” (2018. године), урађеном за потребе израде овог Просторног плана, утврђено је да изузeтaн културнo-истoриjски знaчaj пoдручja сливa рeкe Студeницe (у кoмe дoминирa кaрaктeр сaкрaлнe тoпoгрaфиje и гдe je духoвнa бaштинa у сaдejству сa мaтeриjaлним нaслeђeм кoгa oкружуje oсoбeн прирoдни прeдeo), зaхтeвa пoсeбaн приступ плaнирaњу и упрaвљaњу, интeгрaтивнoj зaштити и oчувaњу oвoг прoстoрa. Ово подразумева увoђeњe кoнцeптa културнoг прeдeлa „Слив рeкe Студeницe”, чије језгро представља мaнaстир Студeница, чиме се успoстaвљa чврстa вeзa измeђу нajзнaчajниjих спoмeникa културe и прирoднoг oкружeњa у кoмe су oни нaстaли и идeнтификуjу прoстoрни систeми у кojимa je мoгућe фoрмирaти прeдстaву o знaчajу и кoнтинуитeту живoтa нa oвoм прoстoру.

1.3. Посебне намене подручја

Концепцију планских решења опредељују следеће посебне намене планског подручја: кључна и остале посебне намене.

Кључна (основна) посебна намена: Манастир Студеница, споменик културе изузетног значаја (XII век), са својом заштићеном околином (граница непосредне околине и природног простора манастира Студеница), која обухвата површину од 269,34 ha (делови КО Засад, Ушће, Брезова и Долац, град Краљево). Манастир је утврђен за споменик културе 1947. године, док је за непокретно културно добро од изузетног значаја утврђен 1979. године. Заштићена околина (граница непосредне околине и природни простор манастира) је утврђена 1988. године. На Унескову Листу Светске баштине уписан је 1986. године, као споменик културе који са непосредном околином чини сагледиву културно-пејзажну целину. Манастир Студеница, заједно са групацијом споменичког наслеђа долине Ибра (Жича, Градац, Ђурђеви Ступови, Сопоћани), представља део међународне културно-туристичке руте „Трансроманика”, која повезује европско наслеђе романичког периода. Заштићена околина манастира Студенице предмет је детаљне разраде Просторног плана, уз дефинисање посебних правила уређења, грађења и коришћења подручја, према утврђеним режимима заштите простора.

На подручју слива реке Студенице, у коме гравитациони центар чини манастир Студеница, идентификован је велики број споменика културе и евидентираних културних добара. Изузетан културно-историјски значај овог простора у коме доминира карактер сакралне топографије, свакако је условљен снажном улогом манастира Студеница. Његове вредности изразите су са аспекта духовне (нематеријалне) баштине, а испољавају се у садејству са материјалним наслеђем кога окружује особен природни предео. Приступ интегративне заштите и очувања овог простора подразумева унапређење интеракције између културног и природног наслеђа, односно духовних, материјалних и предеоних вредности, кроз увођење концепта културног предела, а у складу са међународном Конвенцијом о заштити Светске културне и природне баштине, Европском конвенцијом о пределу и другим ратификованим међународним и националним документима (Закон о потврђивању Европске конвенције о пределу, Закон о Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године („Службени гласник РС”, брoj 8/10), Правилник о критеријумима за идентификацију предела и начин процене њихових значајних и карактеристичних обележја и др.), који су основ за увођење овог концепта, односно којим се регулише планирање, управљање, заштита и очување културних предела. Из тог разлога се као посебна намена (везана за манастир Студеница) издваја и културни предео „слив реке Студенице”, као примарна предеона одлика планског подручја, за који се дефинише посебан режим заштите и успостављају мере за унапређење предеоних одлика.

Остале посебне намене су: Парк природе Голија, планинско подручје Голије, подручја са могућношћу коришћења хидропотенцијала и подручја реализације коридора магистралне/регионалне инфраструктуре.

Парк природе Голија, утврђен за природно добро 2001. године. Увршћен је у еколошки значајна подручја (Голија – ЕМЕРАЛД RS0000030, Голија – IPA, Голија – IBA RS029IBA и Голија – PBA 09, а планирано је и уписивање у Рамсарску листу). Део Парка природе Голија је 2001. године стекао и међународни статус заштите (уписан је у Листу резервата биосфере МАB програма UNESCO, као Резерват биосфере „Голија–Студеница” и уз „Бачко Подунавље” представља једино природно добро на подручју Србије са тим статусом). Режим I степена заштите („core area”) на планском подручју обухвата 13 локалитета на укупно 485,1 ha (0,8% планског подручја), док режим II степена заштите („buffer area”) обухвата 14 делова планског подручја на укупно 2.951,2 ha (око 5% планског подручја). Режим III степена заштите („transition area”) се примењује на осталом делу простора Парка природе у обухвату Просторног плана, односно на 38.925 ha (око 64% планског подручја). У обухвату Просторног плана, Парк природе Голија заузима површину од 42.361 hа (око 70% територије плана). Резерват биосфере „Голија–Студеница” је у целини унутар подручја Парка природе, па се наведени локалитети и делови простора у режиму I и II степена заштите налазе и у Резервату биосфере.

Планинско подручје Голије представља примарну туристичку дестинацију (планински ризорт „Голија”) са комплетном целогодишњом туристичком понудом (регионална целина интегрисане понуде унутар туристичког кластера „Средишња и Западна Србија”). Одрживи развој туризма на Голији, са Радочелом и Чемерном (као високопланинским подручјем од националног значаја, са повољним положајем у односу на потенцијалну туристичку тражњу), стратешко је питање привредног и социјалног развоја централне и западне Србије. Oвај развој ће се базирати на презентацији и одрживом коришћењу културних и природних вредности (уз њихову интеграцију у јединствену туристичку понуду овог подручја и окружења), развоју туристичке инфраструктуре и ресурса, као и интегрисању у шире туристичке просторе (планинска зона I реда „Увац–Голија–Копаоник”; Ивањичко-Голијски туристички комплекс; туристички појас „Долина јоргована” – део европског пута културе „Трансроманика”).

Најзначајнији туристички ресурси планског подручја су:

1) потенцијално скијашко подручје Голије протеже се 6,5 km северно и 7,5 km источно од локалитета Врхови – Одвраћеница (око 20 km² у обухвату Просторног плана) и подразумева изградњу модерног скијашког центра (ски центар „Голија”), са свим припадајућим садржајима туристичке инфраструктуре (скијашке стазе, ски-лифтови, ски-стадиони и др.). Капацитет скијашког подручја дефинисан ППППН Парка природе Голија, што је узето као укупни економски, социјални и еколошки прихватни потенцијал планине на дуги рок (око 17.000 истовремених скијаша), претпоставља развој одговарајућег смештајног капацитета за целогодишње коришћење (око 25.000 лежајева у коначној фази). Треба напоменути да је Влада Републике Србије донела Закључак о давању сагласности да је Пројекат извођења радова и активности на заштићеном подручју Парка природе Голија, на локацији Врхови–Одвраћеница, а у вези са изградњом и уређењем објеката јавног скијалишта, као и инфраструктурних објеката у функцији скијалишта, пројекат од општег интереса и националног значаја за Републику Србију (Закључак 05 број 332-12355/2016 од 23. децембра 2016. године).

2) туристички локалитети:

(1) туристичке целине у оквиру планинског ризорта „Голија” (чине јединствени туристички ризорт који је повезан скијалиштем):

– Врхови – Одвраћеница – туристички локалитет на гребен-развођу планине, једним делом у обухвату Просторног плана (КО Брусник и КО Коритник). Центар за зимски спортско-рекреативни туризам;

– Голијска Река – вишенаменски туристички, шумарски и сточарски локалитет, на путном правцу ДП IIA реда број 197 (испод врха Јанков камен), једним делом у обухвату Просторног плана (КО Дајићи). Центар за зимски спортско-рекреативни туризам и секундарни центар Парка природе Голија;

– Беле воде – Дајићи – у целости у обухвату Просторног плана (КО Дајићи). Примарни центар Парка природе Голија;

– Шереметовица–Кути–Плешин – непосредно ван обухвата Просторног плана. Вишенаменски туристички, шумарски, научно-образовни и рекреативни локалитет.

(2) насеља са израженим туристичким функцијама:

– Ушће (КО Ушће) – улазни пункт у планински ризорт и Парк природе „Голија” (са Ибарске магистрале);

– Студеница (подручје заштићене околине манастира Студеница, са припадајућим насељима у КО Засад, Ушће, Брезова и Долац) – примарни центар духовности и културе;

– Градац (подручје заштићене околине манастира Градац, ван обухвата Просторног плана) – центар духовности и културе;

– Рудно (КО Рудно) – секундарни центар на потезу Студеница – Градац, који помаже интеграцију споменичког наслеђа на међународној културно-туристичкој рути „Трансроманик”, у јединствену туристичку понуду;

– Придворица (КО Врмбаје) – секундарни центар на потезу реке Студенице, који помаже интеграцију споменичког наслеђа у сливу Студенице (група цркава проглашених споменицима културе од великог значаја), у јединствену туристичку понуду;

– Девићи (КО Вионица и КО Чечина) – етно-село;

– Остатија (КО Коритник) – етно-село.

Подручја са могућношћу коришћења хидропотенцијала:

– резервисан простор за изградњу вишенаменске хидроакумулације „Препрана” на реци Студеница (КНУ = 665 mnm), са ужом зоном заштите. Простор се резервише до усвајања решења концепције коришћења вода реке Студенице. Акумулација је планирана у горњем току реке Студенице (на око 17 km од Ушћа, а око 30 km од извора реке) и спада у тзв. веће акумулације, које су сврстане у изворишта вода од регионалног и републичког значаја, за комплексно решење водоснабдевања становништва. Могуће намене акумулације – снабдевање водом становништва, енергетика, заштита од поплава, оплемењавање малих вода, рибарство и одрживи туризам (у складу са регулативом о заштити вода);

– резервисан простор за изградњу система хидроелектрана на Ибру (директна примена ППППН система ХЕ на Ибру). „Ибарске каскаде” представљају систем од десет проточних хидроелектрана у границама мајор корита Ибра и саобраћајница. Три профила ХЕ (профили Ушће, Гокчаница и Бојанићи), налазе се на самој граници обухвата Просторног плана, док је профил Главица непосредно изван планског подручја. На сваком профилу могу се издвојити: брана и хидроелектрана са пратећим објектима (машинска зграда, трафостаница (у даљем тексту: ТС), приступни пут, преводница и др.), акумулација одређена котом нормалног успора, као и објекти у функцији туризма (ресторан, етно-кућа, објекат за водене спортове и др.).

Подручја реализације коридора магистралне/регионалне инфраструктуре:

1) енергетска инфраструктура:

– далековод 2x110 kV „Краљево 3 – Нови Пазар 1”, са заштитним појасом и подручјем које је у непосредној физичкој и функционалној вези са коридором (објекти и површине које је неопходно штитити од негативних утицаја коридора), укључујући припадајућа чворишта и места укрштања са другим инфраструктурним системима (директна примена ППППН ИК високонапонског ДВ 2x110 kV „Краљево 3 – Нови Пазар 1”);

2) саобраћајна инфраструктура:

– обилазница око манастира Студеница, на државном путу I Б реда број 30, у циљу заштите манастирског комплекса. Дужина планиране обилазнице је око 3 km (варијанта 4,7 km);

– измештање дела државног пута I Б реда број 30, од Бажалских Кршева до Придворице, уколико дође до реализације акумулације „Препрана” на реци Студеници. Дужина планираног измештања је око 8,8 km. Траса измештања се мора дефинисати кроз израду адекватне техничке и планске документације везане за реализацију акумулације „Препрана”, у складу са важећом регулативом.

2. ОБАВЕЗЕ, УСЛОВИ И СМЕРНИЦЕ ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ДРУГИХ РАЗВОЈНИХ ДОКУМЕНАТА

2.1. Закон о Просторном плану Републике Србије за период од 2010. до 2020. године

Законом о Просторном плану Републике Србије за период од 2010. до 2020. године (у даљем тексту: ППРС), утврђене су дугорочне основе организације, уређења, коришћења и заштите простора Републике Србије у циљу усаглашавања економског и социјалног развоја са природним, еколошким и културним потенцијалима и ограничењима на њеној територији. У делу о обавезама и смерницама за планску разраду, утврђује се обавеза израде просторних планова подручја посебне намене за просторне целине чију посебност одређује једна или више опредељујућих намена, активности или функција у простору које су од републичког интереса. За подручје овог просторног плана релевантне су следеће одредбе дефинисане ППРС:

– Mанастир Студеница, уписан на Унескову Листу Светске баштине, један је од споменика који са непосредном околином чини сагледиву културно-пејзажну целину. Објекти културног наслеђа заштићени су (према међународним стандардима) као карактеристичне целине и објекти апсолутног и релативног идентитета, од значаја за просторни развој Републике Србије;

– резерват биосфере Голија – Студеница (који се у целини налази у обухвату Парка природе Голија) је природно добро које је стекло међународни статус заштите (уписано 2001. године у Листу резервата биосфере, актом Интернационалног координационог савета MAB програма UNESCO). У области заштите природног наслеђа, приоритетна активности је уписивање Голије у међународну листу еколошки значајних подручја – Рамсарску листу;

– приоритетна подручја, за која је обавезна израда пројеката „карактеризације предела”, као основе за заштиту, планирање и управљање њиховим развојем, су подручја посебних природних/културних вредности: Голија са Студеницом (подручје интегралних природних и културних вредности); Парк природе Голија (подручје заштићених природних вредности); планинско подручје Голије (туристичка дестинација);

– Голија (са Радочелом и Чемерном) припада високопланинским подручјима од националног значаја (са средње планинским окружењем), са повољним положајем у односу на потенцијалну туристичку тражњу. С тим у вези, стратешки приоритети развоја и заштите подручја Голија обухватају: одрживи развој туризма, инфраструктурно опремање, повезивање села уз унапређење пољопривреде и других комплементарних делатности, унапређење статуса заштићеног природног добра (МАВ);

– развој високопланинског туризма на Голији треба да помогне јачању привредног и социјалног развоја централне и западне Србије. С тим у вези, Голија је издвојена као примарна туристичка дестинација (регионална целине интегрисане понуде унутар туристичког кластера „Средишња и Западна Србија”) са комплетном целогодишњом понудом;

– резервисан је простор за вишенаменску акумулацију „Препрана” на реци Студеница (КНУ = 665 mnm), до усвајања решења концепције коришћења вода реке Студенице (намена – снабдевање водом становништва, енергетика, заштита од поплава, оплемењавање малих вода, рибарство и одрживи туризам, све у складу са регулативом о заштити вода);

– резервисан је простор за изградњу „Ибарске каскаде” – система проточних хидроелектрана у границама мајор корита Ибра и саобраћајница (у складу са Просторним планом подручја посебне намене система хидроелектрана на Ибру).

2.2. Регионални просторни планови

Регионални просторни план за подручје Шумадијског, Поморавског, Рашког и Расинског управног округа („Службени гласник РС”, број 39/14)

Регионални просторни план за подручје Шумадијског, Поморавског, Рашког и Расинског управног округа (у даљем тексту: РПП ШПРРО), обухвата територију града Краљева (површине 310,3 km², тј. 51% обухвата Просторног плана). За подручје овог Просторног плана релевантне су следеће одредбе дефинисане РПП ШПРРО:

– манастир Студеница (заједно са манастирима Жича, Градац, Ђурђеви Ступови и Сопоћани – групација споменичког наслеђа долине Ибра) представља део међународне културно-туристичке руте „Трансроманика”, која повезује европско наслеђе романичког периода („Трансроманика” је уврштена у програм „Главни европски путеви културе”, јер повезује и промовише заједничко наслеђе Европе);

– долина Ибра је целовито подручје са најзначајнијим споменицима културе (од којих су два на Унесковој Листи Светске баштине), и мора се развијати као посебан национални програм (у циљу афирмације и презентације културне баштине), а не као комплементарни програм туристичке понуде Копаоника или Голије;

– у планској разради РПП утврђује се обавеза израде Просторног плана подручја посебне намене манастира Студеница, као просторне целине чију посебност одређује једна или више опредељујућих намена, активности или функција у простору које су од републичког интереса;

– заштићени простор културно-историјске вредности манастира Студеница (непокретна културна добра (у даљем тексту: НКД) од изузетног значаја, културно историјска целина уписана на Унескову Листу Светске баштине) обухвата 269,34 ha на територији КО Ушће, Засад, Брезова и Долац (град Краљево). Група цркава у околини манастира Студеница, на територији КО Ушће, Река, Врх, Савово, Милиће и Долац, проглашена је споменицима културе од великог значаја;

– Парк природе Голија (75.183 ha) представља еколошки значајно подручје увршћено у EMERALD мрежу (Голија – ЕМЕРАЛД RS0000030), IPA (Голија – IPA), IBA (Голија – IBA RS029IBA) и PBA (Голија – PBA 09). Део Парка природе Голија (53.864 ha) је UNESCO MAB савет у оквиру програма „Човек и биосфера”, прогласио за Резерват биосфере „Голија – Студеница” (једно од два природна добра на подручју Србије заштићена као МаВ Резерват биосфере);

– у циљу заштите манастирског комплекса, планирана је изградња обилазнице око манастира Студеница (на државном путу I Б реда број 30). Такође, у циљу развоја друмског саобраћаја, планирана је и изградња деонице државног пута I Б реда број 30 (некадашњи ДП IБ–36) на територији општине Краљево, као и доградња и реконструкција деоница државних путева II реда у функцији туризма према Голији;

– туристичке целине (туристичке зоне и правци), диференциране према природним карактеристикама, расположивим туристичким ресурсима, географско-саобраћајном положају и планираним садржајима: Долина јоргована (долина Ибра, кроз коју пролази Ибарска магистрала) где су створени темељи српске средњовековне државе, њене духовности и културе (стари град Рас – прва српска престоница, манастир Жича – прва српска архиепископија и манастири Градац, Студеница и Сопоћани, као део европске и светске културне баштине). Овај појас просеца Планинску зону и погодан је за развој културног, манифестационог, едукативног и истраживачког туризма; и Планинска зона првог реда – Голија, Копаоник, Жељин, Столови и околина која се надовезује на планине суседних региона. Погодна за планински, ловни, спелеолошки, сеоски, еко, агро, спортско-рекреативни, манифестациони, излетнички, културни, верски и друге видове туризма, на препознатим природним, антропогеним и манифестационим реперима.

Регионални просторни план Златиборског и Моравичког управног округа („Службени гласник РС”, број 1/13)

Регионални просторни план Златиборског и Моравичког управног округа (у даљем тексту: РПП ЗМО), обухвата територију општине Ивањица (површине 298,75 km², тј. 49% обухвата Просторног плана). За подручје овог Просторног плана релевантне су следеће одредбе дефинисане РПП ЗМО:

– културно наслеђе ће се штитити, уређивати и презентовати као развојни ресурс, на начин који ће допринети афирмацији регионалног и локалног идентитета. Очување, унапређење и заштита предела и амбијента око непокретних културних добара ће се вршити у оквиру комплексног уређења и презентације ових целина;

– ово подручје је једно од воднијих и еколошки очуванијих подручја Србије и у свим стратешким документима водопривреде Србије третира се као подручје у коме има највише изворишта регионалних система. Интегрално коришћење, уређење и заштита водних ресурса је основни циљ у области водопривреде. Ово подразумева развој два вишенаменска водопривредна система – Регионалног система за снабдевање водом насеља (Западноморавско-рзавски систем и Ибарско-шумадијски систем) и Речног система за коришћење, уређење и заштиту вода (Западноморавски речни систем и Речни систем Дрине, Лима и Увца). У склопу водопривредних система, планира се изградња већег броја вишенаменских акумулација. Надпросечни водни потенцијал се најбоље уочава када се специфични показатељи анализирају за карактеристичне профиле на рекама на којима се планирају акумулације;

– туристички простор, као део туристичког кластера „Средишна и Западна Србија” обухвата примарну туристичку дестинацију планине и Парка природе Голија, са комплетном целогодишњом понудом. Главна туристичка понуда „Моравско-Драгачевског туристичког рејона са Голијом”, биће организована у оквиру Чачанско-Драгачевског и Ивањичко-Голијског туристичког комплекса, уз интеграцију са бројним туристичким ресурсима и природним и културним вредностима овог подручја и окружења (потенцијално скијалиште на Голији, етно село Девићи, река Студеница и др.);

– побољшање саобраћајне доступности, повећање капацитета и побољшање нивоа саобраћајних услуга на путној мрежи оствариће се применом следећих решења: реализација аутопутског коридора Београд – Јужни Јадран (Генерални пројекат деонице Пожега–Бољари даје предност Источном (Ивањичком) коридору, који има три варијанте); ревитализација, реконструкција и модернизација државних путева, на основу анализе техничко-експлоатационих карактеристика, а у циљу довођења у склад са њиховим ширим значајем и формирања ефикасног система; изградња недостајућих деоница државних путева II реда; санација клизишта на деоницама које пролазе кроз брдско-планинске пределе; изградња нових општинских праваца у циљу бољег међусобног повезивања насеља са општинским центрима, центрима заједнице насеља, насељима у суседним општинама и туристичким локалитетима;

– ППППН Парка природе „Голија” („Службени гласник РС”, брoj 16/09), усклађен је са овим РПП и може се примењивати у целости. Прописана је израда ППППН сливова акумулација Рокци, Куманица и Дубравица (Ивањица), као и Бела Вода/Људска река (Сјеница).

2.3. Просторни планови подручја посебне намене

Просторни планови подручја посебне намене донети за подручја Парка природе Голија, система хидроелектрана на Ибру и инфраструктурни коридор високонапонског далековода 2x110 kV Краљево 3 – Нови Пазар 1, својим обухватом, преклапају се са подручјем овог просторног плана.

Просторни план подручја посебне намене Парка природе Голија („Службени гласник РС”, број 16/09)

Просторни план подручја посебне намене Парка природе Голија обухвата:

– Парк природе Голија проглашен Уредбом о заштити Парка природе Голија („Службени гласник РС”, бр. 45/01 и 47/09);

– резерват биосфере Голија – Студеница, проглашен актом Интернационалног координационог савета MAB програма UNESCO (2001. године), који се у целини налази у оквиру граница Парка природе Голија;

– део територије општине Ивањица – целе КО Брусник, Вионица, Врмбаје, Вучак, Гленица, Градац, Дајићи, Добри До, Коритник, Куманица и Чечина; и делове КО Ерчеге Братљево, Медовине и Смиљевац;

– део територије града Краљева – целе КО Брезова, Бзовик, Врх, Долац, Дражиниће, Милиће, Река и Рудно; и делове КО Савово, Орља глава, Ушће и Засад.

Режими заштите:

– режим I степена заштите („core area”) обухвата 18 локалитета на укупно 553,8 ha или 0,74% територије Парка природе;

– режим II степена заштите („buffer area”) обухвата 20 делова подручја на укупно 3.883,10 ha или 5,16% територије Парка природе;

– режим III степена заштите („transition area”) се примењује на осталом делу простора Парка природе од 70.746,1 ha или 94,1% територије Парка природе.

Организација насеља:

– субопштински центар – Ушће (улазни пункт у Парк природе са Ибарске магистрале);

– центри заједнице насеља – Студеница и Градац (улазни пунктови у Парк природе), као и Беле Воде – Дајићи, Девићи и Рудно (централна насеља);

– локални центри – Братљево, Ерчеге, Остатија.

Туристичка насеља – центри Парка природе:

– Врхови – Одвраћеница (новоформирани туристички локалитет на гребен-развођу планине, који ће имати значајно место у будућој концепцији развоја туризма. Поседује просторне услове за плански дефинисано ширење и изградњу, под условом стриктног поштовања услова заштите природе. Планиран је као центар за зимски спортски и рекреативни туризам);

– Голијска Река (вишенаменски туристички, шумарски и сточарски пункт, испод Јанковог камена, на регионалном путном правцу Ивањица – Дуга Пољана. Планиран је као центар за зимски спортско-рекреативни туризам и секундарни центар Парка природе);

– Шереметовица–Кути–Плешин (планиран је као вишенаменски туристички, шумарски, научно образовни и рекреативни центар Парка природе);

– Беле воде – Дајићи (центар Парка природе).

Туристички центри:

– насеља: Девићи, Остатија–Коритник, Студеница, Рудно, Градац;

– туристички локалитети/целине: Беле Воде – Дајићи; Голијска Река; Врхови – Одвраћеница; Шереметовица–Кути–Плешин, као јединствени туристички ризорт који је повезан скијалиштем „Голија”.

Скијашко подручје Голије:

– протеже се 6,5 km северно и 7,5 km источно од базног ризорта Врхови – Одвраћеница. Подразумева изградњу модерног скијашког центра са свим припадајућим садржајима туристичке инфраструктуре (скијашке стазе, ски-лифтови, итд.). Дефинисани капацитет скијашког подручја у коначној фази (око 17.000 истовремених скијаша), може се узети као укупни економски, социјални и еколошки прихватни потенцијал планине на дуги рок и претпоставља развој смештајног капацитета од око 25 хиљада лежајева (за коришћење у летњој и зимској сезони).

Електроенергетика:

– на напонском нивоу 35 kV планира се изградња шест трансформаторских станица 35/10 kV са пратећим водовима 35 kV. Градња нових ТС је неопходна, првенствено ради решавања проблема у квалитету снабдевања електричном енергијом (велика дужина водова 10 kV, чести и дужи испади напајања), а и због планираног убрзаног развоја зимског туризма. Крајњи циљ планираног решења је затварање прстена напајања на нивоу 35 kV.

Планиране акумулације, тзв. већe акумулацијe, које су сврстане у изворишта вода од регионалног и републичког значаја, за комплексно решење водоснабдевање становништва:

– „Рокци” – профил за изградњу бране и формирање акумулације налази се на реци Ношници, притоци Моравице, око 2 km узводно од ушћа Ношнице у Моравицу (око 12 km од Ивањице);

– „Препрана” – у горњем току реке Студенице, око 17 km од Ушћа, односно око 30 km од извора реке;

– „Људска Река” – на Људској реци, притоци реке Рашке, на око 28 km од Новог Пазара;

– „Куманицa” – на реци Моравици, на око 0,5 km низводно од ушћа Голијске реке, тј. на око 18 km узводно од Ивањице;

– „Градац” – на Градачкој реци, притоци Брвенице, око 1 km низводно од ушћа Лучке реке.

Просторни план подручја посебне намене система хидроелектрана на Ибру („Службени гласник РС”, број 58/12)

Доношењем овог плана створен је плански услов за реализацију система хидроелектрана на подручју реке Ибар, тј. дефинисано је просторно уређење, организација, заштита, коришћење инамена простора, као и други елементи значајни за подручје реке Ибар и систем хидроелектрана, а нарочито елементи за директну примену (подручје детаљне разраде плана).

Микролокације десет прибранских хидроелектрана (профили Лакат, Маглич, Добре Стране, Бела Глава, Градина, Церје, Главица, Ушће, Гокчаница и Бојанићи), као целина у којима долази до битних промена у коришћењу, уређењу, изградњи и заштити простора, се детаљно разрађују. У оквиру сваке микролокације могу се издвојити: објекти бране и хидроелектране са пратећим објектима (машинске зграде, ТС, приступни путеви, преводнице, итд.); акумулације, одређене котама нормалног успора; објекти у функцији туризма (ресторани, етно куће, продавнице, објекти за водене спортове, итд.; локације потребне за измештање/изградњу инфраструктуре (пет локација/деоница у близини профила Маглич, Добре Стране, Бела Глава, Церје и Главица).

Подручје овог плана на територији града Краљева захвата целе КО: Баре, Богутовац, Бресник, Брезна, Гокчаница, Замчање, Маглич, Матаруге, Полумир, Прогорелица, Рудњак, Ушће и Церје.

Просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора високонапонског далековода 2x110 kV Краљево 3 – Нови Пазар 1 („Службени гласник РС”, број 61/16)

Посебна намена обухвата заштитни појас далековода 2x110 kV Краљево 3 – Нови Пазар 1 и подручје које је у непосредној физичкој и функционалној вези са далеководом, са припадајућим чвориштима и местима укрштања са другим инфраструктурним системима, као и подручјима која су у непосредној физичкој и функционалној вези са коридором (заштитни појас и објекти и површине које је неопходно штитити од негативних утицаја коридора), односно утицајним зонама. Посебна намена дефинисана је детаљном разрадом са елементима за директно спровођење, односно за изградњу планираног далековода 2x110 kV Краљево 3 – Нови Пазар 1;

Подручје овог плана на територији града Краљева захвата целе КО: Ратина, Метикош, Драгосињци, Каменица, Мељаница, Брезна, Церје, Рудњак, Ушће и Тадење.

2.4. Остали релевантни документи

Просторни план усаглашен је са националним документима јавних политика:

– Стратегијом развоја туризма Републике Србије за период 2016–2025. („Службени гласник РС”, број 85/14);

– Националном стратегијом одрживог развоја („Службени гласник РС”, број 57/08);

– Националним програмом заштите животне средине („Службени гласник РС”, број 12/10);

– Стратегијом биолошке разноврсности Републике Србије за период од 2011. до 2018. године („Службени гласник РС”, број 13/11);

– Националном стратегијом одрживог коришћења природних ресурса и добара;

– Стратегијом развоја пољопривреде и руралнoг развоја Републике Србије за период 2014–2024. године („Службени гласник РС”, брoj 98/16);

– Стратегијом развоја шумарства Републике Србије („Службени гласник РС”, број 59/06);

– Стратегијом управљања отпадом за период 2010–2019. године („Службени гласник РС”, број 29/10) и др.

При изради Просторног плана, консултовани су и други плански документи у обухвату, и то на територији општине Ивањица и града Краљева.

На територији општине Ивањица:

– Просторни план општине Ивањица („Службени лист општине Ивањица”, број 3/13);

– План генералне регулације туристичке целине Беле Воде – Дајићи, у склопу планинског ризорта Голија, са детаљном регулацијом зоне викенд насеља („Службени лист општине Ивањица”, број 5/10);

– План генералне регулације туристичке целине Врхови – Одвраћеница, у склопу планинског ризорта Голија, са детаљном регулацијом зоне дела Одвраћенице испод врха Кула („Службени лист општине Ивањица”, број 5/10);

– План детаљне регулације туристичке целине Голијска река, у склопу планинског ризорта Голија („Службени лист општине Ивањица”, број 5/10);

– План детаљне регулације за насељено место Девићи („Службени лист општине Ивањица”, број 9/15);

– План детаљне регулације за ски центар Голија на територији општине Ивањица („Службени лист општине Ивањица”, број 5/17);

– План детаљне регулације коридора инфраструктуре на подручју Просторног плана Парка природе „Голија” на територији општине Ивањица („Службени лист општине Ивањица”, број 5/18).

На територији града Краљева:

– Просторни план града Краљева („Службени лист града Краљева”, број 7/11);

– План генералне регулације Ушћа (измена) („Службени лист града Краљева”, број 8/09);

– План детаљне регулације за изградњу коридора инфраструктуре у обухвату Просторног плана подручја посебне намене Парка природе „Голија” (на територији града Краљева) („Службени лист града Краљева”, број 16/18).

Просторни план општине Ивањица

Просторним планом општине Ивањица утврђено је:

– у области развоја друмског саобраћаја, третиране су трасе „туристичког пута” у складу са смерницама из ППППН Парка природе Голија;

– у области развоја водопривредне инфраструктуре, планиране су акумулације за локално водоснабдевање, „Колешница”, „Црна река” и „Вучак”;

– у области развоја електроенергетске инфраструктуре, од постојеће ТС 35/10 kV „Куманица”, планиран је далековод 35 kV до планиране ТС „Дајићи” и даље ка ТС „Рудно” (град Краљево).

Просторни план града Краљева

Просторним планом града Краљева утврђено је:

– у области развоја друмског саобраћаја, планирана је изградња обилазнице око манастира Студеница (државни пут I Б реда бр. 30), потпуна или делимична реконструкција општинских и некатегорисаних путева и изградња нових;

– у области развоја електроенергетске инфраструктуре, планирана је ревитализација и модернизација дистрибутивне мреже и постројења напона 35/10 kV и 10/0,4 kV.

3. СКРАЋЕНИ ПРИКАЗ И ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА

3.1. Постојеће стање

3.1.1. Културна добра

На планском подручју, према подацима надлежних Завода за заштиту споменика културе, налазе се следећа утврђена НКД – споменици културе:

1) непокретно културно добро од изузетног значаја, уписано на Унескову Листу Светске баштине:

(1) Манастир Студеница (Брезова, град Краљево), XII век. Заштићена околина манастира Студеница: границе непосредне околине и природни простор манастира Студеница (КО Засад, Ушће, Брезова и Долац, град Краљево), укупне површине 269,34 hа.

За све радове на манастиру Студеница и његовој заштићеној околини, неопходно је прибавити услове Републичког завода за заштиту споменика културе.

2) Непокретна културна добра од великог значаја – група цркава у околини манастира Студеница, утврђена за НКД од великог значаја Одлуком о утврђивању непокретних културних добара од изузетног и од великог значаја, „Службени гласник СРС”, број 28/83:

(1) Црква Светог Николе у Палежу (КО Река, град Краљево), XIV век. Решење о утврђивању за НКД – споменик културе бр. 1350/48 од 17. августа 1948. год. (Завод за заштиту и научно проучавање споменика НРС);

(2) Стара црква (Црква Светог Ђорђа) у селу Врх (КО Врх, град Краљево), XVII век. Решење о утврђивању за НКД – споменик културе бр. 1348/48 од 17. августа 1948. год. (Завод за заштиту и научно проучавање споменика НРС);

(3) Црква Свете Богородице у Долцу (КО Долац, град Краљево), обновљена у XV веку. Решење о утврђивању за НКД – споменик културе бр. 1349/48 од 17. августа 1948. год. (Завод за заштиту и научно проучавање споменика НРС);

(4) Гробљанска црква Свете Катарине у Тадењу – засеок Косурићи (КО Тадење, град Краљево), XVI век. Одлука о проглашењу за културно добро – споменик културе бр. 633-4/93 од 7. маја 1993. год. (СО Краљево);

(5) Гробљанска црква Светог Николе у Тепечима – засеок Железница (КО Тадење, град Краљево), XVII век. Одлука о проглашењу за културно добро – споменик културе бр. 633-3/93-I од 2. априла 1993. год. (СО Краљево);

(6) Гробљанска црква Светог Алексија (Богочовека) у Милићима (КО Милиће, град Краљево), XVII век. Одлука о проглашењу за културно добро – споменик културе бр. 633-5/93 од 7. маја 1993. год. (СО Краљево);

(7) Горња испосница у Савову (КО Савово, град Краљево), XIII век. Одлука о проглашењу за културно добро – споменик културе бр. 633-8/83 од 31. маја 1983. год. (СО Краљево);

(8) Доња испосница у Савову (КО Савово, град Краљево), XIII век. Одлука о проглашењу за културно добро – споменик културе бр. 633-8/83 од 31. маја 1983. год. (СО Краљево);

(9) Црква Светог Николе у Ушћу (КО Ушће, град Краљево), XIV век. Одлука о утврђивању за културно добро – споменик културе бр. 633-9/85 од 25. јануара 1985. год. (СО Краљево);

(10) Црква посвећена Светом Преображењу у Придворици (КО Врмбаје, општина Ивањица), XIII век. Решење о проглашавању за НКД – споменик културе бр. 628/54 од 10. јула 1954. год.(Завод за заштиту и научно проучавање споменика НРС).

3) НКД:

(1) Црква Никољача у Рудном (КО Дражиниће, град Краљево). Решење о утврђивању за НКД – споменик културе бр. 1351/48 од 17. августа 1948. год. (Завод за заштиту и научно проучавање споменика НРС);

(2) Стара школа у Ушћу (КО Ушће, град Краљево). Одлука о утврђивању старе школе у Ушћу за споменик културе, „Службени гласник РС”, број 126/07 од 28. децембра 2007. год.;

(3) Кућа у којој је живео и радио Венјамин Маринковић у Вионици (КО Чечина, општина Ивањица), крај XIX века. Одлука о проглашавању за НКД – споменик културе бр. 633-1/85 од 7. маја 1985. год. (СО Ивањица);

(4) Црква Преображења у Дајићима – засеок Средња Река (КО Дајићи, општина Ивањица). Одлука о утврђивању цркве Преображења у Дајићима за споменик културе, „Службени гласник РС”, број 51/97 од 13. новембра 1997. год.;

(5) Грачки крст (КО Градац, општина Ивањица), XVIII век. Одлука о утврђивању Грачког крста за споменик културе, „Службени гласник РС”, број 32/01 од 7. јуна 2001. год.;

(6) Црква Светог Кузмана и Дамјана у Остатији (КО Коритник, општина Ивањица), XVII век. Одлука о проглашавању цркве Светог Кузмана и Дамјана у Остатији за НКД – споменик културе бр. 633-2/92 од 27. новембра 1992. год. (СО Ивањица).

На непокретним културним добрима од великог значаја и непокретним културним добрима, као и у њиховој непосредној околини, не смеју се изводити било какви радови без претходно прибављених услова надлежног Завода за заштиту споменика културе у Краљеву.

Досадашњим истраживањима утврђено је постојање бројних локалитета са археолошким садржајем и других градитељских објеката од интереса за службу заштите. Регистрована археолошка налазишта су из старијег гвозденог доба, са спорадичним налазима из старијих периода, а прате се и трагови материјалне културе из доба антике (све до краја VI века), док је период до XII века недовољно истражен и материјални остаци се не могу са сигурношћу датовати. У XII веку цело подручје је било значајно развијено, јер се налазило у средишту српске државе Рас.

4) Локалитети са археолошким садржајем и други евидентирани објекти од интереса за заштиту:

Град Краљево, КО Дражиниће:

(1) Грчке колибе, насеље;

(2) Старо гробље на Ливадама;

(3) Стара кућа у Антонијевићима;

(4) Стара кућа у Аксентијевићима;

(5) Кућа Перише Дамљановића у Дражинићима (крај XIX века);

(6) Штала у Дражинићима, народно градитељство.

Град Краљево, КО Рудно:

(7) Црквина и Селиште, црква и насеље;

(8) Старо гробље под Молитвом;

(9) Гроб Мартић Радојице;

(10) Турско гробље, некропола;

(11) Пинге, рударство;

(12) Тумул, некропола;

(13) Старо село, насеље.

Град Краљево, КО Бзовик:

(14) Грчко гробље, некропола;

(15) Старо гробље;

(16) Чиста у долини Бревине, металургија;

(17) Грчко гробље у Гојићима, некропола.

Град Краљево, КО Река:

(18) Грчко гробље у Дубу, некропола;

(19) Црквина Св. Петра, објекат;

(20) Старо село, насеље.

Град Краљево, КО Врх:

(21) Грчко гробље, некропола;

(22) Корита, локалитет;

(23) Каменолом Бревина, локалитет.

Град Краљево, КО Долац:

(24) Старо гробље, некропола;

(25) Црквина у Врањеву (XIII–XIV век), објекат;

(26) Црквина у Годовићима (XIV–XV век) и шљака, објекат и металургија;

(27) Кућа Јордана Дугалића у Врањеву, народно градитељство;

(28) Каменолом Годовић, локалитет.

Град Краљево, КО Брезова:

(29) Стари водовод, инфраструктура;

(30) Црква (Светог Николе) и старо гробље (XVI–XVII век), објекат и гробље;

(31) Зидине, објекат;

(32) Трапина, металургија;

(33) Црквина у Годовићима (XIV–XV век) и шљака, објекат и металургија.

Град Краљево, КО Ушће:

(34) Црквина у Белобраћи (XVI–XVII век), објекат и некропола;

(35) Плавци, некропола;

(36) Водично – Латинско гробље;

(37) Црква Плавци;

(38) Џелепи, код активног гробља;

(39) Пећина испосница у Коњици (XIII–XIV век).

Град Краљево, КО Засад:

(40) Црквина Св. Илије у Батини, објекат;

(41) Тумули, некропола;

(42) Градачко брдо, утврђење.

Град Краљево, КО Орља Глава:

(43) Дебели јасен и трагови рударења у долини јасенске реке;

(44) Пинге, рударење;

(45) Грчко гробље на Рашћу (Бажале), некропола;

(46) Старо гробље у Бажалама;

(47) Старо гробље у Орљој Глави;

(48) Црквина у Бажалици (XVI–XVII век), објекат;

(49) Кућа Радојка Бажалца (Бажале), народно градитељство;

(50) Кућа Вукашина Бажалца (Бажале), народно градитељство.

Град Краљево, КО Милиће:

(51) Дуварине и Средње Ливаде, насеље и металургија;

(52) Шићи – Грчко гробље, некропола;

(53) Витловача, насеље;

(54) Јажа, трагови рударења;

(55) Блекино брдо, насеље;

(56) Молитва, некропола и објекат;

(57) Грчко гробље и старо гробље;

(58) Кошара сибара у Раленовићима, народно градитељство.

Град Краљево, КО Ђаково:

(59) Старо гробље;

(60) Селиште, насеље;

(61) Џиновско гробље, некропола;

(62) Старо гробље и Селиште, гробље и насеље;

(63) Црквина (Живичка), објекат;

(64) Градина, утврђење;

(65) Кућа, штала и сенара Александра Ракића у Калудри, народно градитељство.

Град Краљево, КО Савово:

(66) Црква Св. Јована (XIII век), црквина и гробље;

(67) Градина, утврђење.

Град Краљево, КО Мланча:

(68) Грчко гробље, некропола;

(69) Стара кућа и домаћинство.

Град Краљево, КО Тадење:

(70) Савранџија – Иванов гроб;

(71) Потез Видовача у Железници, некропола;

(72) Црквина у Тепечима (XVI–XVII век);

(73) Кућа Миодрага Вучковића у Железници, народно градитељство.

Општина Ивањица, КО Врмбаје:

(1) Јеринин град у Придворици, утврђење;

(2) Тумул;

(3) Црквина;

(4) Келије у Придворици, утврђење;

(5) Крајпуташи;

(6) Кућа и штала Љубише Станића у Врмбаји, народно градитељство.

Општина Ивањица, КО Добри До:

(7) Грчке куће;

(8) Црквина (посвећена Благој Марији) и старо гробље у Головши (XV век);

(9) Тумул;

(10) Дуварине;

(11) Црква брвнара (XVI–XVII век) у Грабљу (Вељовићи) и грчко гробље;

(12) Кошара сибара у луговима изнад Вељовића, народно градитељство.

Општина Ивањица, КО Чечина:

(13) Црквина (XV век);

(14) Грчко гробље;

(15) Римска чесма;

(16) Старо гробље на Молитви;

(17) Старо гробље у Девићима (са Црквом Св. Луке – поч. XX века, на старијим темељима);

(18) Кућа Славољуба Гиздавића у Чечини, народно градитељство;

Општина Ивањица, КО Коритник:

(19) Црквина;

(20) Црква и старо гробље под Молитвом;

(21) Дуварина;

(22) Градиште;

(23) Самоковска река (обале реке и непосредна околина);

(24) Градина у Остатији, утврђење;

(25) Црквина у Остатији;

(26) Тоцилина;

(27) Рударење;

(28) Грчко гробље;

(29) Кућишта;

(30) Гробље у Плочнику.

Општина Ивањица, КО Вионица:

(31) Црква (Св. Спиридона) и старо гробље у Доњим Перишићима.

Општина Ивањица, КО Брусник:

(32) Грчко гробље;

(33) Црква (Свете Ане) у Муњићима (Карадак) – почетак XX века (на старијим темељима);

(34) Црквина (XV–XVI век);

(35) Тумул;

(36) Колибе.

Општина Ивањица, КО Дајићи:

(37) Шумске куће на Голијској реци;

(38) Кулина;

(39) Грчке куће;

(40) Споменик у ливади.

Општина Ивањица, КО Градац:

(41) Црквина у Бабићима (XVI–XVII век);

(42) Градина;

(43) Стара црква.

На наведеним локалитетима са археолошким садржајем и другим евидентираним објектима од интереса за заштиту, као и у њиховој непосредној околини (пречник 150 m), није дозвољено извођење било каквих земљаних радова без посебних услова надлежног Завода за заштиту споменика културе у Краљеву.

Уколико се приликом извођења земљаних радова открије до сада непознат културни слој, извођач радова и инвеститор су дужни да радове обуставе и о томе обавесте надлежну службу заштите, како би се предузеле одговарајуће мере заштите откривеног археолошког материјала, а након увида у овај материјал и друге одговарајуће мере и истраживања.

На планском подручју се примењују и одредбе међународних конвенција које је потписала и ратификовала Република Србија, а којима се регулише заштита и очување културног наслеђа и културних предела.

Манастир Студеница

Студеница, као најзначајнији манастирски комплекс средњовековне Србије и данас представља велики културни и духовни центар српског народа. Од XII века, када је основана од стране Стефана Немање (Свети Симеон), ова монашка заједница ни у једном тренутку није прекидала свој вишевековни живот, чији се културни слојеви препознају у низу градитељских и сликарских остварења. Задужбина и гробница родоначелника династије Немањића, служила је као узор многим владарима ове лозе, не само као подстицај за подизање маузолеја који би наликовали Богородичиној цркви, већ и као место где би могли дати свој лични допринос.

Манастирски комплекс се састоји од низа грађевина које чине особену архитектонску целину, затворену скоро кружним зидом, ојачаним са две утврђене капије. Комплекс је лоциран на пространој заравни изнад реке Студенице, окружен претежно пошумљеним падинама и огранцима околних планина. Средњовековно језгро манастира Студеница чине: главни храм посвећен Богородици, тзв. Богородичина црква (саграђен између 1183. и 1198. год.), са спољном, тзв. Радослављевом припратом (око 1230); црква Светог Николе, тзв. Никољача (3–4. деценија XIII века); црква Св. Јоакима и Ане, познатија као Краљева црква (до 1314); остаци цркве Св. Јована и конака (XIII–XIV век); трпезарија (XIII век); бедеми са кулама и остаци темеља више грађевина сакралне или профане намене. Каснијем добу припада конак из XVI века и новије зграде намењене становању и обављању других манастирских функција. Манастир поседује богату ризницу (иконе, богослужбени предмети), лапидаријум, библиотеку и архив, који сведоче о непрекинутом току монашког живота у Студеници, кроз векове. Изван манастирског комплекса постоји низ објеката функционално и културно-историјски везаних за манастир: испоснице, цркве, остаци средњовековних насеља и путева, водовод, мајдани и др. Упоредо са неимарима, у Студеници су радили и бројни сликари, од оних који су ремек-делима византијског живописа XIII века обележили пут српског средњовековног сликарства, до зографа XIX века.

Најважнији споменик манастирског комплекса представља Богородичина црква, најзначајније и најрепрезентативније остварење архитектонског стила названог „рашка школа” (формиран крајем XII века, а последње значајне изданке дао средином XIV века). Настао као одраз специфичног положаја и политичке оријентације српске државе, овај стил, имајући изворе и у Византији (план, простор и структура грађевине) и на Западу (романичка концепција спољних облика и архитектонских детаља), дао је јединствена уметничка остварења. Богородичина црква је једнобродна, са куполом, споља озидана белим мермером, док њене портале, прозоре и конзоле краси архитектонска скулптура која спада у врхунске домете средњовековне пластике. Зидне слике Богородичине цркве (из 1208/9. год., допуњене зидним сликама из 1569. год.), су прво очувано дело монументалног стила, који одликују једноставност и ширина обраде, мирноћа и свечаност фигура, уздржане емоције и тежња ка апстрактном и трансцеденталном. Након Немањине смрти, ктиторска права над манастиром наслеђују његови синови и њихови наследници, а владар заправо постаје ктитор. Немањин унук Радослав дозидао је пространу спољну припрату уз Богородичину цркву, а праунук Милутин подигао је почетком XIV века у студеничкој порти тзв. Краљеву цркву. Добро очуване фреске Милутинове задужбине, по стилској префињености, колористичкој хармонији и брижљивој уметничкој обради немају премца у српском сликарству тога времена.

Манастир Студеница је споменик културе изванредне универзалне вредности на којем се непрекидно изводе заштитни радови, како би се сачувао комплетан и нетакнут скуп атрибута који преносе ову вредност (обликовност, материјализација, функција и др.). Конзерваторско-рестаураторски радови се спроводе оригиналним материјалима и традиционалним техникама, и не представљају претњу аутентичности споменика културе. Прате их детаљна архитектонска, уметничка, археолошка и историјска документација, која оправдава њихов избор и осигурава њихову аутентичност.

Решења и одлуке о заштити манастира Студеница и његове околине (правна заштита):

– Решење о утврђивању манастира Студеница за непокретно културно добро – споменик културе, број 421/47 од 25. октобра 1947. год. (решење је донето од стране Завода за заштиту и научно проучавање споменика НРС – основ за упис у централни регистар Републичког завода за заштиту споменика културе, редни број СК 158 од 5. априла 1982. год., односно локални регистар Завода за заштиту споменика културе Краљево, број 4 од 3. фебруара 1982. год.);

– Одлука о утврђивању непокретних културних добара од изузетног и од великог значаја, (овом одлуком је манастир Студеница утврђен за непокретно културно добро – споменик културе од изузетног значаја);

– Одлука о утврђивању границе непосредне околине и заштити природног простора манастира Студеница, број 350-22/88 од 29. децембра 1988. год. (одлука је донета од стране Скупштине општине Краљево и објављена у „Службеном листу општине Краљево”, број 13/88 од 29. децембра 1988. год. – заштићена околина укупне површине 269,34 ha обухвата парцеле које се налазе у оквиру КО Засад, Ушће, Брезова и Долац);

– Решење о стављању под заштиту државе стабла зеленике/божиковине (Ilex aguifolium) у дворишту споменика културе манастира Студеница, број 633/3 од 30. октобра 1970. год. (решење је донето одстране Скупштине општине Краљево).

Манастир Студеница је уписан 1986. године на Унескову Листу Светске баштине, под бројем С 389, на основу одлуке донете на седници Комитета за светску баштину, одржаној 24–28. новембра 1986. год., према следећим критеријумима:

– критеријум 1: у Краљевој цркви налазе се најлепше фреске које су сликали Михаел и Еутихиос из Солуна, међу којима се посебно истиче циклус из живота Богородице, који спада међу најлепше византијске живописе;

– критеријум 2: Богородичина црква служила је као модел за друге цркве изграђене у препознатљивом стилу Рашке школе, која чини посебну грану у источној средњовековној црквеној архитектури (Бањска, Дечани, Св. Архангели у Призрену). Зидне слике изведене 1208/09. године спадају међу прве примере „монументалног стила”, који се појавио у различитим регионима након пада Цариграда (1204. године), и представља прекретницу у историји византијске, али и западне уметност;

– критеријум 4: Студеница је изузетан пример манастира у Српској православној цркви. Осим што унутар свог кружног зида чува низ изванредних споменика (цркве, трпезарије и монашки конаци из периода од XIII до XVIII века), има и изузетно значајно окружење. У заштићеној околини налази се низ цркава и испосница, каменолом мермера од кога су исклесани блокови Богородичине цркве, као и остаци средњовековног насеља за обрађиваче камена;

– критеријум 6: Студеница представља значајну тачку средњевековне српске историје. Ту су посмртни остаци родоначелника династије Немањића и оснивача Студенице, Стефана Немање (Св. Симеона) и његове супруге Анастазије, као и посмртни остаци, покров и ковчег првог српског краља, Стефана Првовенчаног. Одавде је Св. Сава основао аутокефалну Српску православну цркву. Све до данас Студеница је остала културни и духовни симбол српског народа.

Овим просторним планом предвиђена је детаљна разрада (на нивоу регулационог плана) заштићене околине манастира Студеница (непосредна околина и природни простор манастира), уз дефинисање посебних правила уређења, грађења и коришћења подручја, према утврђеним режимима заштите простора (природна и културна добра), а за потребе директног спровођења плана и стварања планског основа за утврђивање јавног интереса.

3.1.2. Природни системи, природне вредности, предели и животна средина

Рељеф се одликује значајном морфолошком разноврсношћу и има планински карактер, с обзиром да највећи део територије лежи изнад 500 mnm. Најнижа тачка на подручју се налази на ушћу реке Студенице у Ибар (око 330 mnm), а највиша тачка је врх Јанков камен (1.834 mnm). Доминантно место заузимају планине Голија, Радочело и Чемерно. Карактеристични су морфоструктурни облици као што су планински врхови, хорстови, псеудовулканске купе и крашке појаве (вртаче, увале, суве долине, јаме и пећине). У моделирању тектонских облика рељефа значајну улогу је имала хидрографска мрежа, усецајући бројне клисуре и дубодолине.

Хидрографска мрежа припада Црноморском сливу, веома је развијена и густина мреже се процењује на преко 2.100 m/km². Хидрографску мрежу одређују сливови Студенице (улива се у Ибар код Ушћа), Моравице (са десним притокама); Ибра (са левим притокама) и других мањих водотока. Унутаргодишња расподела вода на речним токовима има одлике снежно-кишног режима, са обилним водама у пролеће. На планском подручју и у његовој околини се налази већи број минералних извора (најзначајнији у приобаљу реке и на подручју манастира Студенице, и на Одвраћеници), који се делимично користе или су предмет истраживања, а који представљају значајан развојни потенцијал (флаширање воде).

Инжењерскогеолошке карактеристике – распаднутост стенске масе, уз неповољне морфолошке услове, погодује развоју ерозионих процеса, као и бујичних активности планинских водотокова. Продукција наноса и његово трајно одношење нису равномерно распоређени на целом подручју. Од савремених егзогених процеса, јављају се и други облици и појаве, као што су: клизишта, јаружање и спирање, бујични токови, одроњавање и процеси карстификације. На планском подручју су издвојена поједина рудна поља (металогенетске јединице нижег реда) и регистровано је више појава чија експлоатациона вредност није утврђена.

Климатске карактеристике – разликују се три основна климатска рејона: долински са брдским (до 700 mnm, са умерено-континенталном климом, модификованом утицајем околних планина); прелазни-континентални (од 700 до 1.300 mnm, са кратким и свежим летима, топлих дана и свежих ноћи и дугим и оштрим зимама са доста снежних падавина); планински (преко 1.300 mnm, са оштрим и хладним зимама и кратким прохладним летима; највиши предели овог подручја одликују се субалпском климом).

Земљиште – примарно шумска земљишта ниских производних капацитета, угрожена ерозијом. Најнижи потенцијал имају плитка земљишта (литосоли и регосоли), која се појављују махом услед негативног утицаја човека (сечом шуме, гајењем кромпира и неких стрнина по стрмим нагибима, преоптерећивањем и разоравањем пашњака), што потенцира одношење земљишта ерозијом, водом, и ветром. Земљишта већег потенцијала не заузимају веће површине, а подложна су и ерозији ако су под ораницама, па се за њих мора применити тзв. заштитно искоришћавање, укључујући контурну обраду, обраду по изохипсама, увођење трава у плодоред, ђубрење стајским и минералним ђубривима која садрже калцијум и др. Највећи потенцијал и површину имају ранкери на различитим супстратима (дубоки су преко 20 cm, веома хумусни и налазе се махом под травњацима).

Вегетација, флора и фауна – планско подручје се издваја по већем квантитативном присуству терцијарних глацијалних реликтних врста, а утврђено је и присуство ендемичних и субендемичних врста. Због висинске разлике од око 1.500 m, на овом подручју се среће репрезентативан спектар (око 20) шумских заједница. Доминирају чисте састојине у односу на мешовите. Евидентирано је више од 45 врста дрвећа, уз присуство племенитих лишћара, дивљих воћкарица, као и ретке и карактеристичне врсте жбуња и приземне флоре. У дрвном фонду бројније су лишћарске од четинарских врста. Ливаде и пашњаци су мозаично распрострањени на подручју и у односу на висински положај имају брдски, брдскопланински и планински карактер, а евидентирано је 15 ливадских фитоценоза. Констатоване орнитофаунистичке вредности указују на велику биолошку разноврсност, па се подручје може сматрати важним европским центром орнитолошке специјске и генетичке разноврсности.

Око 70% планског подручја је заштићено као Парк природе, односно Резерват биосфере:

– Парк природе „Голија”, на основу Уредбе о заштити Парка природе Голија, заузима површину од 75.183 ha, од чега је у обухвату Просторног плана 42.361 hа (70% територије плана). По основу критеријума заштите природних вредности, подручје Парка природе зонирано је на три степена заштите, и то: I степен – 553,8 ha на 18 издвојених локалитета (0,74% територије Парка природе); II степен – 3.883,1 ha на 20 издвојених локалитета (5,16% територије Парка природе); III степен – 70.746,1 ha (94,10% територије Парка природе). У границама Просторног плана биланс зонираних површина је следећи: I степен – 485,1 ha на 13 издвојених локалитета (1,14% територије Парка природе у границама Просторног плана); II степен – 2.951,2 ha на 14 издвојених локалитета (6,97% територије Парка природе у границама Просторног плана); III степен – 38.925 ha (91,89% територије Парка природе у границама Просторног плана). У одељку III 1.2.1. Заштита подручја Парка природе „Голија” и режими заштите природних вредности, осим описа границе Парка природе „Голија”, дат је и опис појединачних локалитета у режиму I и II степена заштите, уз утврђивање површине и обухвата (набрајањем шумских одељења и газдинских јединица, у складу са Уредбом и уз усаглашавање номенклатуре појединих одељења према у међувремену извршеној ревизији шумских основа);

– Резерват биосфере „Голија–Студеница” је у целини унутар подручја Парка природе „Голија” у границама Просторног плана (опис границе резервата биосфере дат је у одељку III 1.2.1. Заштита подручја Парка природе „Голија” и режими заштите природних вредности). Зонирање по основу заштите природе и режими заштите у Резервату биосфере идентични су са оним у Парку природе (локалитети и делови простора у режиму I и II степена заштите наведени у одељку III 1.2.1. Заштита подручја Парка природе „Голија” и режими заштите природних вредности).

Највећи део територије Просторног плана представља предео изразитих природних и предеоних вредности, са аспекта генетске, специјске и екосистемске разноврсности и сценских квалитета предела. У оквиру предела се издвајају комплекси биотопа са изразитим представницима врста: шуме и експлоатационе шуме, отворена подручја са појединачним дрвећем и шумарцима, отворена подручја на сувим стаништима, њиве, ливаде и пашњаци, стајаће и текуће воде, и насеља.

Животна средина – квалитет животне средине у директној је вези са оствареним степеном економског развоја, популационим потенцијалима, обимом и структуром активности/функција и расположивим природним ресурсима, али и геодинамичким процесима и појавама (клизишта, ерозија). Животна средина је најугроженија непланским одлагањем комуналног отпада (у највећем броју случајева, на изузетно неповољним локацијама са становишта угрожавања животне средине, пре свега у речним долинама), као и ниским степеном комуналне опремљености (пре свега непостојањем система за евакуацију фекалних и отпадних вода), што потенцијално угрожава у овом тренутку висок квалитет површинских и подземних вода. Иако није изражен проблем прецрпљивања издани, каптирање се често врши на санитарно и технички неисправан начин, што (уз нерешено питање евакуације отпадних вода) загађује подземне воде и угрожава заштићене зоне изворишта регионалног и локалног значаја:

– Ваздух – загађење ваздуха је присутно у насељима по ободу подручја и у зонама рудника и каменолома (реч је о вредностима које су у границама максимално дозвољених концентрација, што указује на мали емисиони потенцијал присутних загађивача). Измерене вредности просечних годишњих депозиција сумпора, азота и тешких метала, указују на очуваност и висок квалитет ваздуха. На планском подручју не постоје мерне станице зa праћење квалитета ваздуха;

– воде (површинске) – квалитет површинских вода је у већем делу подручја очуван. Квалитет воде реке Студенице, не одговара по свим критеријумима захтеваној класи (на прелазу између захтеване и лошије класе). Воде реке Студенице (мерна станица Ушће) по критеријуму „укупан остатак при испаравању” се налазе у I класи, док се по критеријуму „биохемијска потрошња кисеоника за пет дана” и „β-мезосапробност” налазе у II класи. Највише је присутно загађење органским материјама из насеља. Студеница је у изворишном делу чиста планинска реке, као и сви остали водотокови којима ово подручје обилује;

– воде (подземне) – иако се не јављају проблеми прецрпљивања издани (због мање густине насељености подручја), само каптирање се често врши на санитарно и технички неисправан начин. Такође, не врши се редовна санитарна контрола квалитета воде код каптираних изворишта. Ипак, загађивање подземних вода је, углавном, последица нерешеног питања евакуације отпадних вода, односно неадекватног третмана септичких јама у насељима. Ово је нарочито неповољно у подручјима незаштићених издани (дренирају се преко више извора) и заштићеним зонама изворишта регионалног и локалног значаја;

– земљиште – угрожено је првенствено ерозијом, неодговарајућом обрадом, узоравањем пашњака и ливада на већим висинама и нагибима, употребом вештачких ђубрива и средстава за заштиту биља, неконтролисаним одлагањем отпада, као и загађивањем у зонама рудника и каменолома (без одговарајуће ревитализације и рекултивације);

– бука – негативан утицај буке је локалног карактера (зоне рудника и каменолома, производни капацитети у насељу Ушће и др.);

– систем управљања отпадом – неадекватно поступање са отпадом у планском подручју, у вези је са нижим степеном социо-економског развоја руралног и планинског, у односу на урбано подручје. Овде су заступљене мање количине, махом комуналног отпада (отпад из домаћинстава, који није опасан), па се рурална подручја најчешће изостављају из циклуса организованог сакупљања отпада од стране јавних комуналних предузећа, што за последицу има формирање локалних сметлишта, дисперзно по целом подручју, често на најнеповољнијим локацијама са становишта угрожавања животне средине. Прецизна евиденција о броју локалних сметлишта, као ни о количинама генерисаног и прикупљеног отпада на планском подручју, не постоји. Неадекватно одлагање отпада је присутно у долинама река, дуж путева, у шумама и другим отвореним просторима, на локацијама које се користе као излетишта, уз стругаре (депоније струготине које нису заштићене од атмосферских падавина, нити од високих вода у долинама поред речних токова ) и др., што представља један од извора загађивања водних ресурса, а утиче и на загађивање и заузимање земљишта, као и на деградацију предела. Неконтролисани отпад обухвата органски биоразградиви отпад (пољопривредни и дрвни отпад), отпад из каменолома и рудника, и мање количине индустријског отпада (јавља се у близини мањих производних капацитета). На територији града Краљева, а у обухвату Просторног плана, јавно комунално предузеће организовано сакупља и трајно депонује чврст комунални отпад на подручју насеља Ушће и непосредне околине манастирског комплекса Студеница. За територију општине Ивањица не постоје подаци о прикупљању отпада са сеоских подручја у обухвату Просторног плана. Према подацимa ЈП „Србијашуме”, ЈКП „Комунално” – Ивањица je склопило уговор о сакупљању, одвожењу и депоновању отпада са ШГ „Голија” на територији Парка природе „Голија” у општини Ивањица. Не постоје прецизни подаци о степену рециклирања отпада, о продукцији и прикупљању опасног отпада, као ни о посебним токовима отпада. Местимично је заступљено организовано прикупљање струготине, која се као секундарна сировина користити у друге сврхе (производња пелета). Град Краљево је преузео низ активности на формирању региона за управљање отпадом са градовима/општинама Крушевац, Нови Пазар, Врњачка Бања, Александровац, Брус, Варварин, Рашка, Трстеник, Тутин, Ћићевац и Параћин. Регион броји 650.000 становника, са 150.000 t отпада. Градови и општине Златиборског и Моравичког округа (Ужице, Чачак, Ариље, Пожега, Бајна Башта, Лучани, Косјерић, Чајетина и Ивањица), основале су јавно комунално предузеће (ЈКП ,,Дубоко”) и изградиле регионалну санитарну депонију чврстог отпада по ЕУ стандардима. Од 2013. године, све количине отпада сакупљене на територији општине Ивањица, које се не издвајају ради рециклирања, одвозе се ради депоновања у регионалну депонију ,,Дубоко”.

3.1.3. Туризам

Према ППРС, планско подручје је део туристичког кластера „Средишња и западна Србија”. Према РПП, планско подручје припада „Ивањичко-Голијском туристичком комплексу” у оквиру „Моравско-Драгачевског туристичког рејона са Голијом”, односно туристичкој зони „Планинска зона I реда” и туристичком правцу „Долина јоргована”. У овом туристичком простору формира се регионална целина интегрисане понуде унутар туристичког кластера, која обухвата примарну туристичку дестинацију „планински ризорт Голија”– високопланинско подручје Голије са Радочелом и Чемерном, које се интегрише у шире туристичке просторе: планинска зона I реда „Увац–Голија–Копаоник”, „Ивањичко-Голијски” туристички комплекс, туристички појас „Долина јоргована” и европски пут културе „Трансроманика”.

Просторни развој туризма засниваће се на валоризацији евидентираних туристичких потенцијала, који предодређују коришћење планског подручја за развој појединих видова туризма (регионалног, националног и међународног значаја). Тако је планинска зона I реда (подручје Голије које се надовезује на суседне планине), према препознатим природним, антропогеним и манифестационим реперима, погодна за планински, ловни, спелеолошки, сеоски, еко, агро, спортско-рекреативни, манифестациони, излетнички, културни и верски туризам. Туристички појас „Долина јоргована” (долина Ибра са Ибарском магистралом), која пресеца планинску зону и представља целовито подручје са најзначајнијим споменицима културе и простор где су створени темељи српске средњовековне државе, њене духовности и културе (стари град Рас, манастири Жича, Градац, Студеница, Ђурђеви Ступови и Сопоћани, који су део међународне културне баштине – „Трансроманика”, Унескова Листа Светске баштине), погодна је за развој културног, манифестационог, едукативног и истраживачког туризма, који се мора развијати као посебан национални програм (у циљу афирмације и презентације културне баштине), а не као комплементарни програм туристичке понуде Голије или Копаоника.

Најзначајнији просторни ресурси планског подручја, као основ за будућу туристичку понуду:

– потенцијално скијашко подручје Голије (око 20 km² у обухвату Просторног плана) са ски-центром „Голија”, максималног капацитета 17.000 истовремених скијаша (дугорочни економски, социјални и еколошки прихватни потенцијал скијашког подручја, који је дефинисао ППППН Парка природе „Голија”);

– туристичке целине повезане скијалиштем, које чине јединствени планински ризорт „Голија”: туристички локалитет Врхови–Одвраћеница (делимично у обухвату Плана) – центар за зимски спортско-рекреативни туризам; вишенаменски туристички, шумарски и сточарски локалитет Голијска Река (делимично у обухвату Плана) – центар за зимски спортско-рекреативни туризам и секундарни центар Парка природе „Голија”; туристички локалитет Беле воде – Дајићи (у целости у обухвату Плана) – примарни центар Парка природе „Голија” вишенаменски туристички, шумарски, научно-образовни и рекреативни локалитет Шереметовица–Кути–Плешин (непосредно ван обухвата Плана);

– насеља са израженим туристичким функцијама: Ушће – улазни пункт у планински ризорт и Парк природе „Голија”; Студеница (подручје заштићене околине манастира Студеница, са припадајућим насељима) – примарни центар духовности и културе; Градац (подручје заштићене околине манастира Градац, непосредно ван обухвата Плана) – центар духовности и културе; Рудно – секундарни центар на потезу Студеница–Градац (интеграција споменичког наслеђа на рути „Трансроманика”); Придворица – секундарни центар на потезу реке Студенице (интеграција споменичког наслеђа у сливу Студенице); Девићи, Остатија – етно-села.

Процењује се да на планском подручју има око 1.200 лежаја, од чега је око 400 лежаја у сеоским туристичким домаћинствима и другим облицима приватног смештаја (рачунајући и понуду некатегорисаног смештаја). Попуњеност капацитета достиже највише 25%. Сви изграђени туристички капацитети нису у функцији. Процењује се, да је капацитет угоститељских објеката око 1.500 столица. Пратећи садржаји су малобројни и скромни, а чине их терени за спорт и рекреацију (трим стазе „здравља”, маркиране планинарске стазе, терени за мали фудбал/кошарку, терени за тенис, фудбалско игралиште) и скијашка инфраструктура (два ски лифта на локалитету Кула на Одвраћеници; ски-лифт и беби ски-лифт на Дајићком брду; успињача и ски стаза у Голијској реци).

Туристичка понуда је ограничена на излетнички туризам (углавном једнодневни излети), рекреативну наставу, верски туризам, ђачке екскурзије и одмор у време летњег/зимског распуста. Генерално, може се рећи да због ограниченог обима и ниже категорије смештаја, недостатка пратећих садржаја и ванпансионске понуде, као и неадекватног маркетиншког приступа, планско подручје има врло малу посету и број ноћења, а самим тим и слабе економске ефекте, како за предузетнике, тако и за локалне заједнице.

Климатски услови (дужина трајања и висина снежног покривача, количина снежних падавина), према до сада расположивим подацима, представљају потенцијал за развој зимских спортско-рекреативних активности. Због глобалних климатских промена (ефекат глобалног загревања, који утиче на погоршање снежних услова), требало би рачунати са ажурним и прецизним метеоролошким подацима, како би се испитала оправданост улагања у изградњу скијашке инфраструктуре (укључујући и време враћања уложених средстава).

3.1.4. Привредни развој

Према степену развијености јединица локалних самоуправа, а на основу Уредбе о утврђивању јединствене листе развијености региона и јединица локалне самоуправе за 2014. годину („Службени гласник РС” број, 104/14), град Краљево и општина Ивањица спадају у трећу групу, односно у групу недовољно развијених јединица локалне самоуправе, чији је степен развијености у распону од 60% до 80% републичког просека.

Главни проблеми привредног развоја су: недовољна диверзификација привредних активности (најзначајнији привредни субјекти и највећи део привредних активности се одвија у градским/општинским и индустријским центрима, ван планског подручја), слаба инфраструктурна опремљеност, депопулација, неповољна старосна и образовна структура становништва и др.

Главна привредна делатност је традиционална пољопривреда (сточарство, воћарство и ратарство), чије су основне одлике: екстензивност; ниски приноси и продуктивност; велика зависност од климатских услова; производња која је намењена задовољењу личних потреба домицилног становништва, без (или са врло мало) тржишних вишкова. Поред пољопривреде, шумарство је једна од основних делатности на планском подручју – осим експлоатације дрвета (у складу са ограничењима везаним за зоне заштите природних и културних добара и опште принципе заштите животне средине), шуме омогућавају повољне природне услове за сакупљање аутохтоног лековитог биља, гљива и шумских плодова.

Планско подручје карактерише релативно слаба развијеност делатности терцијарног сектора (трговина, угоститељство, туризам и саобраћај). С обзиром на повећање потреба за различитим врстама услуга које је у планском периоду неопходно обезбедити, сходно очекиваном развоју туризма и пројектованом броју туриста (исхрана, приступ телекомуникацијама, угоститељске, хотелијерске, туристичке и друге услуге), очекује се пораст нивоа конкурентности локалне привреде (пре свега кроз одрживи развој туризма, угоститељства, хотелијерства, пољопривреде, занатства, домаће радиности и др.), што ће као резултат имати позитиван финансијско-економски ефекат на локалне заједнице, али и на шире подручје.

Пољопривреда

Повољни природни услови, квалитет пољопривредног земљишта и климатски услови, омогућили су развој разноврсне пољопривредне производње. Главна привредна делатност највећег броја насеља у обухвату Просторног плана је традиционална пољопривреда (сточарство, воћарство и ратарство).

Воћарство је једна од најзначајнијих и најразвијенијих грана пољопривреде. У производњи је традиционално заступљена производња шљива и јабука, уз све атрактивнију производњу јагодичастог и бобичастог воћа. Малинарство у оквиру јагодастог воћарства заузима најзначајније место, и из године у годину повећавају се површине под овим воћем. Располаже се и хладњачама, које служе за складиштење сировинске базе и прераду воћа.

Сакупљање шумских плодова и лековитог биља је грана која, у складу са успостављеним режимима заштите простора, у последње време све више добија на значају. Такође, за заштићено подручје, као прихватљиви вид пољопривредне производње, јавља се органска пољопривредна производња (без примене хемијских средстава и на одржив начин).

Сточарство по вредности производње и економском значају није у складу са расположивим агроекономским условима. Број и састав сточног фонда далеко је испод потенцијала крмне основе, па тим и испод потреба за одржавањем органске структуре земљишта. Узгој стоке се углавном спроводи на индивидуалним пољопривредним газдинствима, где се одвија проста репродукција сточног фонда. Карактеристично је континуирано смањење сточног фонда и изумирање традиционалног бачијарења (постоји мањи број регистрованих активних бачишта на ивањичкој страни Голије). Најзначајније су три гране сточарства: свињарство, овчарство и говедарство. Планско подручје испуњава све услове за интензивно бављење овим гранама, као и за производњу млека и млечних производа, меса и месних прерађевина. Живинарство је развијено, али не у фармерском интензивном типу производње (углавном, за потребе домаћинства). Коњарство је некада било значајно, када су се коњи користили за рад и вучу, али се применом механизације укинула потреба за коришћењем коња у пољопривредним радовима, па се тако смањио и њихов број (евентуални повратак овој сточарској грани, употпунио би туристичку понуду планског подручја). Савремена пољопривредна производња укључује и пчеларство – приноси по једној кошници у просеку се крећу и до 20 kg (у просечно цветној години и уз повољне климатске услове). Козарство последњих година све више добија на значају и становништво се враћа овој грани сточарства, с обзиром да је козје млеко веома цењено у сектору органске производње. За интензивирање сточарске производње веома битно је удруживање пољопривредника, развој прерађивачког сектора, отварање мини фарми и организован откуп производа.

Ратарска производња је сегмент пољопривреде који је већим делом усмерен на развој сточарства – најзаступљенија је производња сточног крмног биља и трава са природних ливада. Постоји тенденција смањења интензивног коришћења обрадивих површина (иначе скромног обима), повећање површина под пашњацима и ливадама на нижим котама, али и зарастање високо планинских пашњака и ливада. Највеће обрадиве површине налазе се под културом кукуруза, а затим и пшенице, као житарице са најдужом традицијом гајења на овом подручју. На подручју Просторног плана, посебно у атарима насеља општине Ивањица, заступљена је и производња хељде – производи од хељде су препознатљиви за ивањички крај и уврштени су у туристичку понуду ове општине. Повртарство је углавном везано за производњу кромпира (посебно је познат ивањички кромпир), који има значајније приносе и остварује тржишне вишкове (с обзиром на природне услове који погодују овој култури, производња се сматра скромном).

Шумарство

Шумарство је, поред пољопривреде, једна од основних делатности на подручју Просторног плана. Државним шумама и шумским земљиштем на планском подручју газдује ЈП „Србијашуме”, посредством шумских газдинстава из Краљева (ШГ „Столови”), Ивањице (ШГ „Голија”) и Рашке (ШГ „Шумарство”), које покривају више газдинских јединица (Чемерно, Ђаковичке планине, Горња Студеница, Студеница – Полумир и Гокчаница; Црепуљник, Клековица, Дајићке планине, Брусничке шуме, Бисер вода – Црни врх – Лучка река, Кољешница, Цмиљевац – Букова глава, Голија и Оштри врх – Лучка река; Влашица–Трешпенац, Диван – Локва – Брезе – Зимовник и Бисер вода – Врањи крш – Лиса – Борје).

Основна намена шума је производња техничког дрвета, заштита земљишта од ерозије, стална заштита шума (изван газдинског третмана), парк природе. На обухваћеним површинама се налазе састојине јове, граба, букве, бора, смрче, јеле, цера, китњака, сладуна, шибљак и шикара, као и вештачки подигнуте састојине белог и црног бора, смрче, јеле и других четинара. Степен угрожености шума од пожара, у зависности од заступљене састојине, креће се од I–VI степена угрожености. Обухваћене су шуме високе заштитне вредности: HCVF-1 (подручја која на глобалном, државном или регионалном нивоу садрже значајну заступљеност биодиверзитета) и HCVF-4 (подручја која пружају основне природне користи у критичним ситуацијама). У оквиру Парка природе „Голија” (управљач ЈП „Србијашуме”), утврђени су режими заштите (I, II и III степена), ради очувања вредности и побољшања стања: шума и значајних шумских екосистема; обележја предела; културних добара и њихове околине; основних природних ресурса (воде, земљиште и биљни покривач); биолошке разноврсности и гео-наслеђа.

Шумовитост од око 50%, указује да је планско подручје већим делом обрасло шумом, што представља један од основних ресурса развоја, без обзира на посебне намене и режиме заштите. Просечна запремина (250 m³/hа) и прираст дрвне масе (5.7 m³/hа) су далеко изнад републичког просека. Доминирају шуме високог узгојног облика (око 70% од укупне обрасле површине), а затим изданачке шуме, културе и вештачки подигнуте састојине, шикаре и шибљаци. Под антропогеним утицајем донекле је измењен квалитативни састав високих шума (преко 10% од укупне обрасле површине чине рaзређене или деградиране високе шуме).

Производни потенцијал планског подручја се користи са 70% у односу на производну снагу станишта, а пропратни ефекти су умањена стабилност и умањени полифункционални ефекти, уз отежане услове за газдовање шумама у целини. На планском подручју је присутна првенствено примарна обрада дрвних сортимената, док је прикупљање секундарних производа и њихова прерада ограниченог обима.

Осим одрживог коришћења шума у складу са општим принципима заштите животне средине, планско подручје обилује повољним природним условима за сакупљање и производњу аутохтоног и плантажног лековитог биља (глог, крушина, зова, липа, дивља ружа, клека, јагорчевина, хајдучица, кичица, линцура, мајчину душица, кантарион, враниловка, плућњак, коприва и др.), гљива и шумских плодова (боровница, купина, шумске јагоде, шипурак и др.), што се показало економски исплативим. Организована производња лековите биљне сировине и садног материјала се може одвијати кроз ратарску производњу, сакупљање самониклих биљака и производњу етарских уља. У том контексту се може размишљати и о сертификацији еколошки чистог подручја, органској производњи, производима са „географски дефинисаног подручја” и сл.

Ловна привреда

На планском подручју се налази већи део ловишта „Голија” и мањи део ловишта „Троглав – Чемерно”, којима газдује ЈП „Србијашуме”, посредством шумских газдинстава „Голија” Ивањица и „Столови” Краљево. Ловишта се разликују по степену уређености, опремљености, матичном фонду и одстрелу главних врста гајене дивљачи. У ловиштима постоје: терени за обуку ловачких паса, прихватилиште за дивље свиње, хранилишта за крупну и ситну дивљач, солишта, прихватилишта за фазанску дивљач, чеке на дрвету, шумарски објекти, шумски путеви и стазе (преко 150 km). Заступљене су следеће врсте дивљачи: ловостајем заштићена дивљач (срна, дивља свиња, зец, јазавац, куна златица и куна белица, пух, веверица, шумска шљука, дивљи голуб гриваш, јастреб кокошар), дивљач ван режима заштите (вук, твор, лисица, свраке, сива врана) и дивљач заштићена трајном забраном лова (ласица, еја, соко, мишар, сова ушара, шумска сова, ћук, гавран, орао, тетреб). Најраспрострањеније, економски и ловно најзначајније врсте су крупна и ситна длакава дивљач и пернате дивљачи, а затим и јеленска дивљач. Због изостанка адекватних узгојних мера и материјалне подршке, бројно стање основног матичног фонда и одстрел главних врста гајене дивљачи врло је скроман и вишеструко мањи у поређењу са природним одликама станишта и економским капацитетом.

Просторним планом је обухваћено рибарско подручје „Голија” којим газдује управљач Парка природе „Голија”, у складу са важећим програмом управљања Парком природе и Законом о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда („Службени гласник РС”, бр. 128/14 и 95/18 – др. закон). Рибарско подручје је, према абиотичким и биотичким карактеристикама вода, типично салмонидно, па је поточна пастрмка најчешћа врста, посебно на надморским висинама изнад 500 m. Испод 500 mnv, поред пастрмке, воде насељавају и двопруга уклија и поточна мрена. Забележено је присуство поточног рака, а срећу се и пиор (слив Моравице) и пеш (део горњег тока Студенице).

Рударство и коришћење минералних сировина

На простору који је обухваћен Просторним планом, Министарство рударства и енергетике (Сектор за геологију и рударство) је одобрило извођење геолошких истраживања минералних ресурса, и то:

1) Истражна поља:

– предузеће: НИС а.д., Нови Сад; територија: Републике Србије јужно од Саве и Дунава; број решења: 310-02-059/2010-06; минерална сировина: нафта и гас; лист у катастру: 1915;

– предузеће: Rockstone Group д.о.о., Каћ; територија: општина Рашка и град Краљево; локалитет: Биљановац; број решења: 310-02-01767/2016-02; минерална сировина: Pb, Zn, Cu; лист у катастру: 2260.

2) Апликанти за истраживање:

– предузеће: Павловић к.д., Рашка; локалитет: Јоковска вратница; број решења: 310-02-01261/2017-02; минерална сировина: мермер као АГК;

– предузеће: Карамела Коп, Баљевац; локалитет: Голија; број решења: 310-02-01212/2017-02; минерална сировина: /;

– предузеће: Pit Project д.о.о, Београд; локалитет: Александровац; број решења: 310-02-00328/2018-02; минерална сировина: Cu;

– предузеће: Медголд истраживања д.о.о, Београд; локалитет: Ушће; број решења: 310-02-00245/2017-02; минерална сировина: Au, Ag, Pb, Zn, Cu;

– предузеће: Медголд истраживања д.о.о, Београд; локалитет: Чеховиште; број решења: 310-02-00276/2017-02; минерална сировина: Au, Ag, Pb, Zn, Cu;

– предузеће: Medbase Metals д.о.о, Београд; локалитет: Чемерно; број решења: 310-02-00809/2018-02; минерална сировина: Cu, Co;

– предузеће: Pit Project д.о.о, Београд; локалитет: TС Запад; број решења: 310-02-00386/2018-02; минерална сировина: Cu и пратећи метали;

– предузеће: Geo Consulting Studio д.о.о, Београд; локалитет: Црна Стена – Смрдључ, полигон 2; број решења: 310-02-00948/2018-02; минерална сировина: Cu и пратећи метали;

На основу службене евиденције катастра експлоатационих поља које се води у Министарству рударства и енергетике, утврђено је да на простору који је обухваћен Просторним планом постоје следећа експлоатациона поља:

1) Неметаличне сировине:

– предузеће: ЈП ПЕУ Ибарски рудници каменог угља, Баљевац; лежиште: Ђаково; број решења: 310-02-00026/2006-06; минерална сировина: доломит; лист у катастру: 484; број у ГИС бази: 375;

– предузеће: Рудник магнезита Богутовац, Краљево; лежиште: Голо брдо код Ушћа; број решења: 02-9883/1 (1966. год.); минерална сировина: магнезит; лист у катастру: 201; број у ГИС бази: 246;

– предузеће: Украс, Нови Пазар; лежиште: /; број решења: 04-4422/2 (1962. год.); минерална сировина: мермер; лист у катастру: 108; број у ГИС бази: 286;

– предузеће: Индустрија и рудници Украс, Нови Пазар; лежиште: Бела стена; број решења: 02-310-452/69 (1969. год.); минерална сировина: украсни камен; лист у катастру: 241; број у ГИС бази: 254;

– предузеће: Украс, Нови Пазар; лежиште: Котлине; број решења: 04-4422/2 (1962. год.); минерална сировина: мермерисани кречњак; лист у катастру: 107; број у ГИС бази: 285;

2) Енергетске сировине:

– предузеће: ЈП ПЕУ Ибарски рудници каменог угља, Баљевац; лежиште: Тадење и Прогорелица; број решења: 310-02-00192/2006-06; минерална сировина: угаљ; лист у катастру: 485; број у ГИС бази: 374;

– предузеће: Ибарски рудници каменог угља; лежиште: Ушће; број решења: 04-2080/1 (1960. год.); минерална сировина: камени угаљ; лист у катастру: 12; број у ГИС бази: 216;

– предузеће: Ибарски рудници каменог угља; лежиште: Краљево; број решења: 04-489/1 (1964. год.); минерална сировина: камени угаљ; лист у катастру: 177; број у ГИС бази: 29.

На простору који је обухваћен Просторним планом, истражене су оверене резерве следећих минералних сировина:

– предузеће: ЈП ПЕУ Ресавица; локалитет: Ђаково; број решења: 310-20-00186/2006-06; минерална сировина: доломит; број у ГИС бази: 168;

– предузеће: Украс-Минерали АГ д.о.о., Ковачица; локалитет: Годовић; број решења: 310-02-00696/2007-06; минерална сировина: калцијум; број у ГИС бази: 311;

– предузеће: ЈП ПЕУ Ресавица у реструктурирању; локалитет: Тадење; број решења: 310-02-00606/2012-14; минерална сировина: угаљ; број у ГИС бази: 614;

– предузеће: ЈП ПЕУ Ибарски рудници, Баљевац; локалитет: Прогорелица; број решења: 310-02-00128/2006-06; минерална сировина: камени угаљ; број у ГИС бази: 204.

На простору који је обухваћен Просторним планом, Министарство рударства и енергетике (Сектор за геологију и рударство) је одобрило извођење геолошких истраживања и експлоатације подземних вода, и то:

1) Истражна поља:

– предузеће: Мотонари д.о.о., Београд; локалитет: извориште „Ушће” на локалитету Ушће-Полумир, град Краљево; број поља: V-961; тип подручја истраживања: питка вода.

2) Апликанти за истраживање:

– предузеће: СУТР Маринада, Београд; локалитет: извориште на локалитету Голије, општина Ивањица; број поља: V-1003; тип подручја истраживања: питка вода.

3) Експлоатациона поља:

– предузеће: ТТЦ Промет д.о.о.; локалитет: извориште Вучје, општина Ивањица; број поља: Е-09/лист 452 (2004. год.); тип подземне воде: питка вода.

4) Сагласност на пројекат којим се утврђују услови и мере одрживог коришћења природног ресурса:

– предузеће: Брезна д.о.о.; локалитет: извориште у Студеници (бунар Б-3/86), град Краљево; број поља: Е-10 (2013. год.); тип подземне воде: минерална вода.

Најзначајнија су лежишта каменог угља, лигнита и доломита у саставу Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља „Ресавица” – Рудник каменог угља „Ибарски рудници”, чије се залихе процењују на више од 26 милиона тона, што омогућава експлоатацију најмање седам наредних деценија. Ово предузеће је највећи послодавац на планском подручју (запошљава око 500 радника).

Производне делатности

Природни потенцијали планског подручја омогућили су и развој производних делатности, али релативно малих капацитета. Најзаступљенији је дрвопрерађивачки сектор, који има дугогодишњу традицију засновану на одрживом коришћењу богатог шумског фонда. Дрвопрерађивачка делатност је усмерена ка примарној преради дрвета (више мањих и већих стругара у различитим облицима својине, од којих су највећи капацитети у Ушћу, Студеници, Рудном и Мланчи), а у мањем обиму и ка секундарној обради дрвета и производњи готових производа (најзначајнији производни погон је фабрика паркета у Ушћу). Осим тога, у Ушћу се налазе и погони за производњу металне галантерије и дрвно-металних производа. Исказан је инвестициони интерес за даљи развој производних делатности на планском подручју, а пре свега за секундарну обраду дрвета, флаширање воде и развој мањих конфекцијских погона.

3.1.5. Становништво, насеља и социјални развој

Становништво

Просторним планом обухваћено је подручје од 26 насеља, на територији града Краљева и општине Ивањица. Посматрано подручје суочава се са високом депопулацијом. Процес демографског пражњења започео је након пописа 1991. године, од када се запажа стални пад броја становника. У међупописном периоду 2002−2011. година, укупан број становника се смањио за 1.561 становника, тј. за 19,6%, по просечном годишњем паду од 2,18%.

Табела 1:Преглед кретања броја становника по насељима, по пописима 1991., 2002. и 2011. године

ред. бр.

подручје

укупан број становника

по Попису

индекс броја

становн.

2002/11

просечна
старост

1991.

2002.

2011.

%

Просторни план

9.369

7.969

6.408

80,41

50,5

град Краљево

6.253

5.490

4.420

80,51

51

1.

Бзовик

243

205

183

89,27

44

2.

Брезова

572

482

350

72,61

52,3

3.

Врх

127

94

68

72,34

55,1

4.

Долац

222

198

151

76,26

50,1

5.

Дражиниће

138

108

79

73,15

52,9

6.

Ђаково

306

244

166

68,03

49,2

7.

Камењани

311

283

251

88,69

44,6

8.

Лозно

151

133

114

85,71

45,1

9.

Засад

128

109

84

77,06

51,3

10.

Милиће

345

293

228

77,82

46,2

11.

Мланча

295

260

172

66,15

48,8

12.

Орља Глава

183

131

70

53,43

57,6

13.

Река

267

166

153

92,17

53,3

14.

Рудно

299

302

211

69,87

46,7

15.

Савово

256

166

79

47,60

60,8

16.

Тадење

112

81

60

74,07

53,8

17.

Тепече

337

195

120

61,54

57,0

18.

Ушће

1.958

2.040

1.881

92,20

42,3

општина Ивањица

3.116

2.479

1.988

80,20

49,9

19.

Брусник

489

436

353

80,96

47,1

20.

Вионица

337

279

204

73,12

48,3

21.

Врмбаје

482

390

304

77,95

47,5

22.

Градац

111

86

73

84,88

55,4

23.

Дајићи

424

313

228

72,84

53,4

24.

Добри До

417

308

244

79,22

51,1

25.

Коритник

535

424

392

92,45

46,7

26.

Чечина

321

243

190

78,19

49,6

Имајући у виду чињеницу да демографско пражњење одликује одлив млађег, радно способног становништва, поједина насеља би у дугорочном периоду могла да остану без сталних становника. Депопулацији целокупног планског подручја, поред негативног природног прираштаја (2017. године: општина Ивањица – 6,1‰; град Краљево – 7,7‰, што је лошије од републичког просека – 5,5‰), смањења стопе фертилитета женског становништва и промене старосне структуре, допринела је и миграција ка развијенијим центрима у окружењу, као и емиграција у иностранство. Од почетка 80-тих година до данас, миграциони салдо у већини насеља је изразито негативан, што је знатно умањило потенцијални утицај природног прираштаја. Проблем je губитак становништва, како непосредни тако и посредни, јер се исељавају образованији и млађи, а са њима се губи и њихово потомство. На планском подручју густина насељености је 10 становника / km² (попис 2011. год.), што је јако ниска насељеност у односу на просек Централне Србије (76 становника / km²).

Из старосно-полне структуре, као демографског оквира, издвајају се сви функционални контигенти становништва значајни за планирање социјалног и економског развоја, развоја здравства, школства и пензионих фондова (тзв. демографских инвестиција), оцену прилива радне снаге и притиска на запошљавање и др.

Табела 2: Старосна структура становништва, по попису 2011. године

р. бр.

подручје

укупно

становн.

0–3

год.

4−6

год.

7−15

год.

16–19

год.

20–24

год.

25–59

год.

60–64

год.

65 +

год.

Просторни план

5.923

114

123

506

260

262

2668

466

1524

100%

1,90%

2,00%

8,5%

4,4%

4,40%

45,04%

7,90%

25,70%

1.

Бзовик

183

2

4

25

14

11

69

11

47

100%

1,1%

2,2%

13,7%

7,7%

6,0%

37,7%

6,0%

25,7%

2.

Брезова

350

4

4

14

14

12

154

33

115

100%

1,1%

1,1%

4,0%

4,0%

3,4%

44,0%

9,4%

32,9%

3.

Врх

68

1

1

3

1

2

32

4

24

100%

1,5%

1,5%

4,4%

1,5%

2,9%

47,1%

5,9%

35,3%

4.

Долац

151

3

3

8

7

4

74

6

46

100%

2,0%

2,0%

5,3%

4,6%

2,6%

49,0%

4,0%

30,5%

5.

Дражиниће

79

2

2

1

2

6

32

6

28

100%

2,5%

2,5%

1,3%

2,5%

7,6%

40,5%

7,6%

35,4%

6.

Ђаково

166

4

4

11

2

14

75

10

47

100%

2,4%

2,4%

6,6%

1,2%

8,4%

44,9%

6,0%

28,1%

7.

Камењани

251

5

6

30

10

7

123

19

51

100%

2,0%

2,4%

11,9%

3,9%

2,8%

49%

7,7%

20,3%

8.

Лозно

114

4

4

10

4

6

50

12

24

100%

3,5%

3,5%

8,7%

3,5%

5,3%

43,9%

10,5%

21,1%

9.

Засад

84

1

1

5

3

5

31

6

31

100%

1,2%

1,2%

6,0%

3,6%

6,0%

37,3%

7,2%

37,3%

10.

Милиће

228

2

5

19

10

12

117

20

44

100%

0,9%

2,2%

8,3%

4,4%

5,2%

51,1%

8,7%

19,2%

11.

Мланча

172

3

3

13

8

9

74

13

49

100%

1,7%

1,7%

7,6%

4,7%

5,2%

43,0%

7,6%

28,5%

12.

Орља Глава

70

1

0

2

2

2

24

7

32

100%

1,4%

0,0%

2,9%

2,9%

2,9%

34,3%

10,0%

45,7%

13.

Река

153

2

2

12

3

2

59

18

54

100%

1,3%

1,3%

7,9%

2,0%

1,3%

38,8%

11,8%

35,5%

14.

Рудно

211

6

5

16

10

12

86

18

57

100%

2,9%

2,4%

7,6%

4,8%

5,7%

41,0%

8,6%

27,1%

15.

Савово

79

1

0

3

0

2

22

11

40

100%

1,3%

0,0%

3,8%

0,0%

2,5%

27,8%

13,9%

50,6%

16.

Тадење

60

1

0

2

2

4

24

3

24

100%

1,7%

0,0%

3,3%

3,3%

6,7%

40,0%

5,0%

40,0%

17.

Тепече

120

1

2

5

2

1

43

17

49

100%

0,8%

1,7%

4,1%

1,7%

0,8%

35,8%

14,3%

40,8%

18.

Ушће

1881

45

48

196

94

102

948

151

298

100%

2,4%

2,6%

10,4%

5,0%

5,4%

50,4%

8,0%

15,8%

19.

Брусник

353

7

7

34

21

11

150

20

103

100%

2,0%

2,0%

9,6%

5,9%

3,1%

42,5%

5,7%

29,2%

20.

Вионица

204

3

4

21

6

7

89

19

54

100%

1,5%

2,0%

10,3%

3,0%

3,4%

43,8%

9,4%

26,6%

21.

Врмбаје

304

5

5

26

15

12

137

26

78

100%

1,6%

1,6%

8,6%

4,9%

3,9%

45,1%

8,6%

25,7%

22.

Градац

73

2

2

8

6

1

26

6

23

100%

2,7%

2,7%

10,8%

8,1%

1,4%

35,1%

8,1%

31,1%

23.

Дајићи

228

5

6

15

7

9

80

17

89

100%

2,2%

2,6%

6,6%

3,1%

3,9%

35,1%

7,5%

39,0%

24.

Добри До

244

2

3

18

9

4

110

21

77

100%

0,8%

1,2%

7,4%

3,7%

1,6%

45,1%

8,6%

31,6%

25.

Коритник

392

11

11

41

15

13

170

23

107

100%

2,8%

2,8%

10,5%

3,8%

3,3%

43,5%

5,9%

27,4%

26.

Чечина

190

3

3

13

9

6

85

17

54

100%

1,6%

1,6%

6,8%

4,7%

3,2%

44,7%

8,9%

28,4%

Табела 3: Индикатори демографске старости становништва

подручје

просечна старост

млади до 20 год.

млађи од 40 год.

стари 60+ год.

индекс старења

Просторни план

50,5

16,8%

56%

37%

1,52

На основу индикатора демографске старости, становништво планског подручја сврстава се у седми стадијум (најдубља демографска старост).

Промене броја домаћинстава условљене су променом укупног броја становника, раслојавањем домаћинстава и смањењем просечног броја чланова у домаћинству. Тенденцију смањења броја становника планског подручја, пратила је и тенденција пада броја домаћинстава. Просечна величина домаћинства смањивала се са 3,2 члана по попису 2002. год. на 2,9 члана по попису 2011. године.

Табела 4: Преглед кретања броја домаћинстава по насељима, по попису 2002. и 2011. године

р.
бр.

подручје

укупан број домаћинстава

укупан број станова

индекс бр. домаћин.
2002∕11

просечна величина домаћин.

попис

2002.

попис

2011.

попис

2002.

попис

2011.

%

Просторни план

2532

2191

3170

3315

86,53

2,9

град Краљево

1729

1503

2143

1826

88,17

3,3

1.

Бзовик

61

49

73

61

80,33

3,7

2.

Брезова

149

124

185

195

83,22

2,8

3.

Врх

33

28

43

41

84,85

2,4

4.

Долац

55

52

81

65

94,55

2,9

5.

Дражиниће

29

29

33

34

100,00

2,7

6.

Ђаково

84

63

89

88

75,00

2,6

7.

Камењани

82

80

105

104

97,56

3,1

8.

Лозно

42

30

43

37

71,43

3,8

9.

Засад

36

31

59

66

86,10

2,7

10.

Милиће

80

69

110

93

86,25

3,3

11.

Мланча

78

55

98

76

70,51

3,1

12.

Орља Глава

48

32

79

78

66,70

2,2

13.

Река

63

57

82

76

90,50

2,7

14.

Рудно

80

61

116

95

76,25

3,5

15.

Савово

70

41

90

84

58,60

1,9

16.

Тадење

26

23

35

29

88,50

2,6

17.

Тепече

83

51

148

124

61,45

2,4

18.

Ушће

630

628

674

745

99,70

3,0

општина Ивањица

803

688

1027

1224

85,70

2,9

16.

Брусник

135

111

164

200

82,20

3,2

17.

Вионица

88

67

111

92

76,13

3,0

18.

Врмбаје

126

108

142

141

85,70

2,8

19.

Градац

30

24

37

46

80,00

3,0

20.

Дајићи

118

93

185

279

78,80

2,4

21.

Добри До

97

90

103

104

92,80

2,7

22.

Коритник

130

127

176

269

97,70

3,1

23.

Чечина

79

68

109

93

86,10

2,8

На планском подручју најзаступљенија су двочлана домаћинства (28,8%), а затим једночлана (24%), трочлана (16,3%), четворочлана (11,8%) итд.

Табела 5: Домаћинства по броју чланова, по попису 2011. године

р.

бр.

подручје

број

домаћин.

домаћинства по броју чланова

1

2

3

4

5

6+

Просторни план

2.191

519

637

348

263

196

228

град Краљево

1.503

329

439

253

203

135

142

1.

Бзовик

49

12

12

3

2

5

15

2.

Брезова

124

36

34

23

9

11

11

3.

Врх

28

7

11

4

3

3

-

4.

Долац

52

8

17

17

3

3

4

5.

Дражиниће

29

7

10

4

4

1

3

6.

Ђаково

63

20

20

9

2

7

5

7.

Камењани

80

13

24

10

17

7

9

8.

Лозно

30

5

6

2

5

5

7

9.

Засад

31

8

7

10

2

2

2

10.

Милиће

69

16

15

10

11

5

12

11.

Мланча

55

10

20

4

9

5

7

12.

Орља Глава

32

12

12

4

-

2

2

13.

Река

57

14

22

8

6

2

5

14.

Рудно

61

12

14

11

3

9

12

15.

Савово

41

14

20

5

-

2

-

16.

Тадење

23

6

9

2

2

2

2

17.

Тепече

51

15

23

6

1

2

4

18.

Ушће

628

114

163

121

126

62

42

општина Ивањица

688

190

198

95

58

61

86

16.

Брусник

111

28

30

15

6

10

22

17.

Вионица

67

16

20

11

5

2

13

18.

Врмбаје

108

38

19

15

12

12

12

19.

Градац

24

7

7

1

1

6

2

20.

Дајићи

93

34

30

11

5

4

9

21.

Добри До

90

23

32

12

8

6

9

22.

Коритник

127

28

38

20

10

17

14

23.

Чечина

68

16

22

10

11

4

5

Табела 6: Резиме базног периода

Демографски показатељи

Укупан број становника по попису 2011.

6.408

Укупан број становника по попису 2002.

7.969

Укупан пад – стопа пада

– 1.561

Индикатори демографске старости

Просечна старост становништва

50,5

Млади до 20 година

16,8%

Млађи од 40 година

56%

Старији од 60 година

37%

Индекс старења

1,52

Стадијум демографске старости

VII стадијум

Домаћинства

Укупан број домаћинстава

2191

Просечна величина домаћинства

2,9

На подручју Просторног плана живи 6.408 становника (попис 2011. год.). У односу на 2002. годину (7.969 становника), укупан број становника је смањен за 1.561, односно за 19,6%. У истом периоду, број домаћинства је смањен за 13,5%, односно са 2.532 на 2.191 домаћинстава, док је просечна величина домаћинства смањена са 3,1 на 2,9 члана, што указује на процес повећања двочланих и једночланих, претежно старачких домаћинстава. Просечна густина насељености износи 10 становника / km², што је далеко испод републичког просека (76 становника / km²). Старосна структура је неповољна – запажа се процес старења становништва, чије је основно обележје смањење учешћа становништва млађег од 20 година (16,8%) и повећање учешћа становништва старијег од 65 година (37%). Просечна старост становништва планског подручја је изразито висока и износи 50,5 година, што је индикатор најдубље демографске старости (7.стадијум). При томе, најстарије становништво насељава насеље Савово (60,8 година), док најмању просечну старост има насеље Ушће (42,3 године).

Мрежа насеља и социјални развој

У обухвату Просторног плана налази се 26 насеља, која административно припадају граду Краљеву и општини Ивањица. Насеља су руралног типа, осим насеља Девићи (мешовити тип насеља) и Ушће (насеље урбаног карактера и привредни центар). Мрежа насеља се одликује слабијом отвореношћу и развијеношћу веза, како са суседним тако и са ширим подручјем. Делови суседних јединица локалне самоуправе су међусобно слабије повезани, а процеси у мрежи се одвијају стихијски. Основу мреже чине уситњена аграрна насеља „старо-влашког” или „ибарског” типа. Просечна густина насељености на подручју Просторног плана је веома мала (упркос постојању 26 насеља на планском подручју) и износи око 10 ст./km² (Централна Србија = 76 ст./km² по попису 2011. год.).

Постојећа функционална диференцијација насеља је заснована на институционалном статусу, опремљености услугама, као и привредним и комуналним капацитетима, који могу задовољити потребе садашњег становништва и потенцијалних корисника. Центри месних заједница на планском подручју су: Придворица (Врмбаје), Девићи, Дајићи, Остатија (Коритник), Студеница (Брезова), Ушће и Рудно. Минимални ниво функционалне опремљености (основна школа, здравствена станица, пошта, трговина и месна канцеларија) задовољавају следећа насеља: Девићи, Дајићи, Ушће и Студеница (Брезова). У развојном смислу спорна су она насеља/центри месних заједница, која не поседују базичне функционалне садржаје и услуге: Врмбаје и Мланча (недостају пошта и трговина); Савово и Коритник (имају само четвороразредну школу и месну канцеларију). Туристичке потенцијале имају, пре свих, насеља/локалитети: Студеница, Рудно, Ушће, Беле Воде – Дајићи, Девићи, Голијска река и Врхови – Одвраћеница.

Мрежа јавних служби на подручју Просторног плана, део је организације мреже јавних служби на административном подручју града Краљева и општине Ивањица. Дистрибуција јавних служби условљена је статусом насеља у мрежи насеља јединице локалне самоуправе, географским положајем насеља, демографским карактеристикама и трендовима и др.

Опремљеност објектима јавних служби:

– образовање и васпитање – према расположивим подацима, постоји три осморазредне и седам четвороразредних основних школа (већином истурена комбинована одељења матичних школа из других насеља). Број школских објеката је задовољавајући, али је изражена њихова дисперзија у односу на број ученика, што је последица велике удаљености насеља и општег стања путева, што онемогућава групни превоз деце. У појединим основним школама функционишу и одељења предшколског образовања и васпитања;

– здравство – према расположивим подацима, постоји пет здравствених станица или амбуланти и две ветеринарску станицу. Мрежа објеката је задовољавајућа, али је проблем у стручним кадровима (један лекар на око 1.000 становника);

– култура – објекти некадашњих задружних домова у центрима месних заједница углавном су ван употребе или им је промењена намена; према расположивим подацима, домове културе има само четири насеља (два са библиотеком). Општа карактеристика свих ових објеката је низак степен опремљености и број стручних кадрова;

– спорт и рекреација – и поред тога што планско подручје поседује примарне потенцијале за развој спортског и рекреативног туризма, понуда спортско-рекреативних терена, објеката и активности је на рудиментарном нивоу, али је присутна иницијатива (трим стазе „здравља”, маркиране планинарске стазе, фудбалско игралиште, терени за мале спортове у централним насељима, ски лифтови на Одвраћеници, Дајићком брду и Голијској реци);

– управа и администрација – према расположивим подацима, од управних институција постоје месне канцеларије у седам насеља, поште се налазе у четири насеља, а станица милиције у два. Вероватно је најнижи ниво развијености и опремљености објектима јавних служби присутан управо код објеката управе.

3.1.6. Инфраструктурни системи

Саобраћајна инфраструктура

Основну повезаност планско подручје остварује преко државног пута IБ реда број 22 (тзв. „Ибарска магистрала”) са источне стране и државног пута IБ реда број 21 са западне стране, односно преко државног пута IБ реда број 30 (попречна веза ДП IБ реда бр. 21 и 22). Ипак, подручје Просторног плана (а посебно територију у оквиру Парка природе „Голија”), карактерише изолованост и слаба повезаност са градским и општинским центрима који га окружују.

Према Уредби о категоризацији државних путева („Службени гласник РС”, бр. 105/13, 119/13 и 93/15), кроз подручје Просторног плана пролазе следећи државни путеви I реда:

– ДП IБ реда број 30, Ивањица – Ушће;

– ДП IБ реда број 22, Београд – Љиг – Горњи Милановац – Прељина – Краљево – Рашка – Нови Пазар – Рибариће – државна граница са Црном Гором (гранични прелаз Мехов Крш) – тзв. „Ибарска магистрала”.

Непосредно ван обухвата Просторног плана су и:

– ДП IБ реда број 29, државна граница са Црном Гором (гранични прелаз Јабука) – Пријепоље – Нова Варош – Сјеница – Нови Пазар;

– ДП IБ реда број 21, Нови Сад – Ириг – Рума – Шабац – Коцељева – Ваљево – Косјерић – Пожега – Ариље – Ивањица – Сјеница.

Кроз подручје Просторног плана пролазе следећи државни путеви II реда:

– државни пут IIA реда број 197, Каона – Ивањица – Бук – Преко Брдо – Дуга Пољана – Расно – Карајукића Бунари – Угао – државна граница са Црном Гором;

– државни пут IIA реда број 198, Рашка – Кути – Одвраћеница – Преко Брдо;

– државни пут IIБ реда број 412, Брвеник–Градац–Рудно.

Мрежу општинских, некатегорисаних и шумских путева, а посебно у делу Просторног плана који је у оквиру Парка природе Голија, карактерише низак квантитет и квалитет у односу на величину територије и размештај насеља. Постојећа мрежа је махом неприхватљивих техничко-експлоатационих карактеристика (без адекватног коловозног застора, опреме, сигнализације, одводњавања, попречних и подужних нагиба коловоза, хоризонталних и вертикалних кривина и др.), на шта су у великој мери утицали тешки теренски услови на значајном делу планског подручја.

Последица недовољно развијене путне инфраструктуре са лошим експлоатационим карактеристикама јесте и лоша опслуженост путника линијама јавног превоза, па је мање од 40% територије Просторног плана опслужено линијама јавног превоза путника (удео становништва који живи унутар 2 km пешачке дистанце од линије јавног превоза).

Станице за снабдевање горивом налазе се на државним путевима, а у обухвату Просторног плана само у Ушћу.

Источном границом Просторног плана (долином Ибра, уз државни пут IБ реда број 22), пролази Магистрална пруга Е-85, Лапово – Крагујевац – Краљево – Косово Поље – Ђенерал Јанковић – државна граница, која је једноколосечна и неелектрификована, и чија је ревитализација и модернизација, уз изградњу другог колосека, стратешко питање за даљи развој железничког саобраћаја на територији Републике Србије. У обухвату Просторног плана је железничка станица Ушће.

Водопривредна инфраструктура

На подручју Просторног плана нема значајнијих водоводних система. Насеља у планском подручју се снабдевају водом са локалних водовода различите (али углавном неповољне) величине и издашности, а евидентиране су и каптаже чији су корисници индивидуални потрошачи. Одржавање локалних водовода је углавном у надлежности месних заједница. Највећи део локалних водовода не испуњава потребне санитарно-техничке услове, а каптаже су примитивно урађене и без зона санитарне заштите. Локални водоводи који се снабдевају из каптажа и одговарајућа разводна мрежа, евидентирани су у насељима: Придворица (са насељима Врмбаје и Добри До); Девићи (са насељима Вионица и Чечина); Дајићи (са насељем Градац); Остатија (са насељима Брусник и Коритник); Рудно (има изграђен примарни водовод, који није у функцији); Студеница (непосредна околина манастира). Једино насеље Ушће има општински водовод са извориштем у подземним водама алувиона реке Студенице (извориште „Грмићи” и допунски бунар, одакле се вода пумпа до резервоара, а затим гравитацијом допрема до потрошача), с тим што из овог водовода није покривено цело насеље.

На подручју Просторног плана, нису грађени значајнији системи за евакуацију санитарних отпадних вода, као ни постројења за пречишћавање отпадних вода (у даљем тексту: ППОВ). Изграђену канализацију има само насеље Ушће (али се испушта у водоток без пречишћавања) и непосредна околина манастира Студеница (санитарне отпадне воде се одводе до септичке јаме са биофилтером). Санитарне отпадне воде (на нивоу индивидуалних домаћинстава, али и већих потрошача) се одводе у обичне и септичке јаме, компактна постројења, нужнике пропусног типа или отворене јаме за осоку. Атмосферске воде површински отичу до најближег реципијента.

На подручју Просторног плана, нису вршени значајнији регулациони радови на водотоцима.

Планско подручје поседује значајан водопривредни потенцијал. Планским и развојним документима вишег реда и ширег подручја установљава се обавеза резервације простора за акумулацију „Препрана” на Студеници (вишенаменски водопривредни систем). Текуће воде сливних подручја Студенице и Моравице, имају велике протицаје (који се значајно не смањују ни у периоду малих вода), те су проглашени за заштићена изворишта националног и регионалног значаја. Подземне воде представљају вредан потенцијал, недовољно испитан, који се највише користи за индивидуално снабдевање становништва. На планском подручју постоје могућности и за изградњу малих хидроакумулација (Колешница и др.) за решавање локалних проблема (локално водоснабдевање, заштита од бујичних вода, наводњавање, формирање рибњака, рекреација и др.).

Електроенергетска инфраструктура

Подручје Просторног плана добија електричну енергију преко преносних мрежа 220 kV и 110 kV из ТС 220/110 kV „Краљево 3”, „Увац” и „Валач”. Источном границом просторног плана пролази далековод 110 kV, који повезује ТС 220/110 kV „Краљево 3” са ТС 110/35 kV „Рашка”. Преносна мрежа 110 kV представља проблем (посебно из правца ТС 220/110 kV „Краљево 3” – ТС 110/35 kV „Рашка” – ТС 110/35 kV „Нови Пазар 1” – ТС 110/35 kV „Сјеница” – ХЕ „Увац”), због немогућности да се обезбеди резервно напајање у случају испада из погона неког од водова 110 kV у петљи.

Напајање планског подручја врши се из ТС 35/10 kV, као и из већег броја ТС 10/0,4 kV (72 ТС у обухвату и 13 ТС ван обухвата Просторног плана), које се напајају одговарајућим водовима 10kV. На подручју Просторног плана или непосредно ван планског обухвата налазе се следеће ТС 35/10 kV:

– ТС „Куманица” (општина Ивањица) снаге 1,6+2,5MVA (у претходном периоду коришћена као 10 kV разводно постројење, а недавно је активирана као ТС 35/10 kV и прикључена напојним 35 kV водом на ТС „Црњево”);

– ТС „Црњево” (општина Ивањица), снаге 2x4MVA (напаја се краћим кабловским водом 35 kV са двоструког далековода из ТС 110/35kV „Ивањица” према ТС 35/10 kV „Шпик”. Проблем за безбедно напајање чини краћа кабловска деоница (185 m), чији испад аутоматски доводи до редукције потрошње електричне енергије. У случају испада из погона кабловског вода 35kV и ТС „Црњево”, могуће је извршити резервно напајање овог дела конзума, преко 10kV мреже – веза извода „Међуречје” из ТС 35/10kV „Црњево” и извода „Куманица” из ТС 35/10 kV „Куманица”);

– ТС 35/10 kV „Ушће” (град Краљево), снаге 2,5+4MVA, са већином 10 kV извода из исте (напаја се радијалним водом из правца ТС 35/6 kV „Етекс”, а испад овог вода доводи до редукције потрошње и снаге електричне енергије);

– ТС 35/10 kV „Рудно” (град Краљево), снаге 1+2,5MVA, са свим 10 kV изводима (напаја се 35 kV водом из ТС 35/10 kV „Рашка 1”. У случају испада из погона овог вода, могуће је део електричне енергије и снаге обезбедити из ТС 35/10 kV „Баљевац”).

У 35 kV мрежи, проблем представља напајање ТС 35/10 kV „Ушће” и ТС 35/10 kV „Рашка 1”, и непостојање резервног напајања за све ТС 35/10kV за конзум планског подручја.

Наведене недостатке треба отклонити кроз реконструкцију постојећих и изградњу нових електроенергетских објеката на напонском нивоу 35 kV и 110 kV (унутар и изван подручја Просторног плана).

Tермоенергетска инфраструктура

У планском обухвату нема изграђених гасовода и гасоводних објеката, али је планиран развој дистрибутивног гасоводног система, који ће омогућити гасификацију планског подручја.

У овом тренутку загревање стамбених, пословних, привредних и других објеката обавља се индивидуалним грејањем корисника, а као гориво се користи огревно дрво, a затим угаљ и течна горива. Примена мера енергетске ефикасности објеката (новоизграђених, али и постојећих) и обновљивих извора енергије за загревање и хлађење просторија (топлотне пумпе, пасивни и активни системи за примену соларне енергије и др.) тек је у повоју.

Електронске комуникације и поштански саобраћај

У обухвату Просторног плана налази се следећа телекомуникациона инфраструктура:

– фиксна телекомуникациона мрежа са ТК канализацијом и кабловском инфраструктуром (мини IPAN „Голијска река”, који је оптичким каблом повезан са радио-базном станицом RBS CA32 – Јанков камен WLL, три комутациона чворишта и др.);

– објекти бежичне телекомуникационе мреже (активне базне станице Голијен WLL, Јанков камен WLL, Поглед WLL, Голија WLL и др.).

На планском подручју налазе се четири (4) објекта ЈП „Пошта Србије”: на територији општине Ивањица (један) – пошта 32254 Вионица; на територији града Краљева (три) – пошта 36222 Рудно, пошта 36342 Ушће и пошта 36343 Студеница.

Комуналне зоне и објекти

Заступљена су сеоска гробља, која су комунално неуређена и стихијски се развијају. Значајан проблем представља и чињеница да се за управљање гробљима у сеоским насељима стара локално становништво.

3.1.7. Коришћење и уређење простора у ванредним ситуацијама

Подручје Просторног плана је изложено потенцијалној опасности од елементарних непогода, у првом реду изазваних интензивним снежним падавинама, као и другим атмосферским непогодама, а потом и опасностима од шумских пожара, бујичних поплава, одрона, клизања земљишта и земљотреса (интензитет сеизмичког хазарда на подручју Просторног плана, за повратни период од 475 година, према EMS-98 скали износи VIII MCS).

3.2. Потенцијали и ограничења

Културно-историјско наслеђе:

– потенцијали за заштиту и одрживо коришћење културно-историјског наслеђа на планском подручју су: континуирана улагања у конзервацију и презентацију манастира Студеница, као културно-историјске баштине од изузетне вредности, која представља нуклеус одрживог развоја планског подручја (развој посебних видова одрживог туризма, уз пратеће екстерне економске ефекте на читаво планско подручје); разноврсност и богатство културно-историјског наслеђа планског подручја;

– основна ограничења и проблеми везани за културно-историјско наслеђе су: непотпуна валоризација и презентација осталих културно-историјских знаменитости (други сакрални објекти, етнонаслеђе и археолошки локалитети); недовољна истраженост и улагања у рекогосцирање, конзервацију, ревитализацију и презентацију културних добара, која би омогућила потпунију туристичку валоризацију планског подручја и активирање његових научно-истраживачких, васпитно-едукативних, туристичко-рекреативних и других потенцијала.

Природа, природне вредности и ресурси и животна средина:

– потенцијали за заштиту и одрживо коришћење природе, природних вредности, ресурса и животне средине су: разноврстан и богат дивљи биљни и животињски свет, атрактивни и живописни предели изузетне амбијенталне разноликости, и мултифункционалност парка природе, што све заједно представља добар основ одрживог развоја туризма, пољопривреде и органске производње хране, ограничене експлоатације шума и шумских плодова, лова и риболова;

– основна ограничења и проблеми природе, природних вредности, ресурса и животне средине су: слаба опремљеност пратећим садржајима (центри за посетиоце, улазне станице, уређене стазе и видиковци, елементи уређења и приказивања природних вредности, информације о вредностима које се штите и упутства за посетиоце и локално становништво о начину њиховог очувања и правилима унутрашњег реда); непотпуна туристичка валоризација и презентација природних и културних вредности; антропогени утицаји на квалитет водних ресурса (неизграђена канализација и непрописно изграђене септичке јаме у насељима; сметлишта комуналног и пољопривредног отпада у близини речних токова и на карстним теренима; употреба агрохемијских средстава у пољопривредној производњи и др.).

Туризам:

– потенцијали за развој туризма и комплементарних активности на планском подручју су: изузетне културно–историјске знаменитости (Манастир Студеница и други сакрални објекти, као и етно–вредности традиционалних села); планинско окружење (важан потенцијал за развој савремених активности целогодишњег туризма и рекреације и комплементарних активности – производња органске хране, шумарство, водопривреда, производња чисте енергије, занатска прерада и др.); капацитет простора (омогућава реализацију туристичких центара и спортско-рекреативне понуде); туристички атрактивне саобраћајнице (за приступ подручју, амбијенталне и панорамске туре);

– ограничења туристичке понуде су: депопулација и неповољна демографска структура становништва; местимичне појаве немарног односа према животној средини, које угрожавају туристички имиџ (сметлишта, неуређен предео, непланска градња); непостојање целовитих и усклађених законских оквира којим се утврђују права, потребе, интереси и обавезе у обезбеђењу услова за развој локалних заједница у заштићеним природним добрима, на основу којих би се обезбедили реални компромиси са захтевима и потребама заштите; оптерећења животне средине (отпадне воде, комунални и други отпад, а донекле и интензитет друмског саобраћаја), која су пропорционална будућем развоју туристичке понуде и броја туриста.

Привреда:

– потенцијали за развој привреде на планском подручју су: локални природни ресурси за развој пољопривреде и традиција у области пољопривреде и сточарства; расположива природна и културна добра као основа за развој терцијарног сектора, нарочито одрживог туризма; капацитет простора (може се искористити за покретање мини породичних фирми, у оквиру сектора малих и средњих предузећа и предузетништва, а као нуклеуса привредног развоја у области пољопривредне производње, занатства и туризма);

– ограничења привредног развоја планског подручја су: недовољна економска неразвијеност подручја (просечан степен развијености локалних самоуправа у распону од 60–80% републичког просека); слаба диверзификација привредних активности (основу чини традиционална пољопривреда); депопулација и неповољна демографска структура становништва; успорена дифузија научно-техничких достигнућа, савремених еколошких трендова и економско-тржишних знања у пољопривредну праксу; недовољно изграђена и развијена саобраћајна и комунална инфраструктура (смањује конкурентност за привлачење нових инвестиција); релативно слаба развијеност делатности терцијарног сектора (трговина, угоститељство, туризам и саобраћај).

Демографија:

– демографскe потенцијалe представљају: могућност за повећање стопе активности повећаним укључењем радно-способног становништва у развој пољопривреде и терцијарног сектора;

– проблеми демографске природе су: смањење броја становника услед негативног природног прираштаја; демографско старење укупног становништва и радне снаге (најдубља демографска старост); висока стопа смртности као последица демографског старења; велика уситњеност домаћинстава (претежно старачких).

Саобраћај:

– потенцијали саобраћајне инфраструктуре су: близина државних путева IБ реда бр. 22 („Ибарска магистрала”, са источне стране), 21 и 29 (са западне стране), као и попречна веза ових путева ДП IБ реда број 30 (Ивањица–Ушће), која пролази кроз планско подручје; близина планираног инфраструктурног коридора Београд – јужни Јадран (ауто пут Е-763); планиране трасе „туристичког пута Голија”, које повезују „планински ризорт Голија” са општинским/градским центрима из непосредног окружења;

– основна ограничења су: неповољна конфигурација терена; неодговарајуће техничко-експлоатационе карактеристике постојеће путне мреже (пре свега општинских путева).

Комунална инфраструктура:

– потенцијали комуналне инфраструктуре су: постојање локалних извора и каптажа на планском подручју, што олакшава водоснабдевање насеља; постојање и планирана изградња нових ТС 35/10kV, којима се ствара могућност за сигурно напајање будућих потрошача; планирани развој дистрибутивног гасоводног система, који ће омогућити гасификацију планског подручја; коришћење обновљивих извора енергије; повећање енергетске ефикасности и рационализација потрошње енергије; планирано даље осавремењавање телекомуникационих чворишта у циљу пружања нових сервиса корисницима;

– ограничавајући фактори су: мала издашност каптажа и недостатак система за пречишћавање/дезинфекцију воде за пиће; недостатак система за евакуацију и ППОВ; непостојање резервног напајање у случају испада из погона неког од водова у петљи на преносној мрежи 110 kV; проблем напајање постојећих ТС „Ушће” и „Рашка 1” и непостојање резервног напајања за све остале ТС 35/10 kV; неизграђена дистрибутивна гасоводна мрежа; мрежа радио-базних станица не задовољава константни пораст тражње мобилних и пратећих услуга; слаба покривености сакупљачке мреже на руралном подручју (што неповољно утиче на животну средину) и непостојање интегралног система рециклаже (примарна селекција).

II. ПРИНЦИПИ, ЦИЉЕВИ И ОПШТА КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

1. ПРИНЦИПИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

Основни принципи просторног развоја су:

– одржива животна средина;

– заштита и одрживо коришћење природног и културног наслеђа;

– унапређење територијалне кохезије;

– повећање уређености, конкурентности и ефикасности територије;

– просторно–функционална интегрисаност и повезивање са окружењем;

– полицентрични територијални развој (посебно јачање везе села и градских насеља);

– унапређење саобраћајне приступачности и доступности информацијама и знању;

– развој културног и регионалног идентитета;

– принцип субсидијарности и јавно-приватног партнерства;

– принцип веће транспарентности у доношењу одлука;

– перманентна едукација грађана и администрације и учешће јавности у одлучивању;

– заштита јавног интереса, јавних добара и добара у општој употреби.

2. ОПШТИ И ОПЕРАТИВНИ ЦИЉЕВИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

Основни циљ израде Просторног плана, представља дефинисање планског основа који ће омогућити стварање просторних услова за одрживи развој подручја посебне намене, а засниваће се на:

– заштити, очувању, унапређењу и рационалном коришћењу културних добара и природних вредности и ресурса;

– одрживом развоју туризма и других комплементарних активности које унапређују квалитет живљења локалног становништва;

– функционалној интеграцији подручја у шире окружење.

Полазећи од „кључне посебне намене” и других специфичности простора, циљеви заштите, уређења и развоја подручја Просторног плана јесу:

– очување и унапређење укупног културног наслеђа, што подразумева обезбеђење трајне и интегрисане заштите објеката и заштићене околине споменика културе од изузетног значаја (манастир Студеница) и других културно-историјских вредности (споменици културе од великог значаја и друга проглашена културна добара), њихово инфраструктурно опремање и уређење, стварање просторних услова за њихову презентацију јавности, као и развој верског и других видова туризма;

– очување и унапређење укупних природних вредности и ресурса, што подразумева трајну и интегрисану заштиту природних вредности Парка природе Голија, њихово одрживо коришћење за научна истраживања, едукацију и презентацију јавности, као и развој комплементарних активности и функција (еколошки, спортско-рекреативни и други видови туризма, као и друге комплементарне делатности);

– усклађивање физичких структура и размештаја активности са режимима заштите културних добара (заштићена околина) и природних вредности (I, II и III степен), односно обезбеђивање услова за развој постојећих и нових привредних активности (туризам, алтернативна сеоска економија и др.), развој насеља и реализацију инфраструктурних система и коридора на планском подручју;

– заштита, уређење и одрживо коришћење предеоних вредности, како у обухвату „кључне посебне намене”, тако и на целом подручју Просторног плана;

– интегрисање планског подручја у шире окружење, повећањем саобраћајне доступности, што подразумева стварање просторних услова за модернизацију изградњу, реконструкцију, опремање и функционисање државних путева и других саобраћајних система („туристички пут Голија”, општински и некатегорисани путеви, железница), који ће обезбедити бољу повезаност са другим деловима Републике Србије, стварање нових и јачање постојећих функционалних веза;

– стварање препознатљивог регионалног идентитета, уз просторни развој туризма базираног на: презентацији и одрживом коришћењу културних и природних вредности; развоју постојеће и нове туристичке инфраструктуре; интегрисању у шире туристичке целине (планинска зона I реда „Увац–Голија–Копаоник”; Ивањичко-Голијски туристички комплекс) и правце/појасе („Долина јоргована”) у оквиру туристичког кластера „Средишња и Западна Србија”;

– постизање равнотеже између еколошких, економских и друштвених чинилаца одрживог развоја подручја, релативизацијом конфликата између заштите простора (у складу са специфичним захтевима заштите и одрживог коришћења културних и природних вредности, биолошке и предеоне разноврсности) и одрживог развоја локалне заједнице, уз унапређење квалитета живљења локалног становништва, ради његовог задржавања и подстицања насељавања подручја (превасходно развојем туризма и мултифункционалне пољопривреде засноване на традиционалној производњи високовредних локалних производа и пружању агроеколошких услуга);

– стварање услова за реализацију компензација локалном становништву, с обзиром на ограничења која произилазе из режима заштите културних и природних добара, кроз развој инфраструктуре и јавних функција;

– успостављање ефикасног система управљања заштитом и развојем подручја, као и заштита јавног интереса, јавних добара и добара у општој употреби.

Општи и оперативни циљеви по појединим областима:

1) Заштита непокретних културних добара:

– општи циљ: потпуна и трајна заштита и рационално коришћење непокретних културних добара, као извора идентитета и територијалне препознатљивости, уз примерено активирање њиховог културно-историјског, научно-образовног и туристичког потенцијала;

– оперативни циљеви: стална, свеобухватна и ефикасна заштита и обнова непокретних културних добара; презентација и одрживо коришћење непокретних културних добара у културно-образовне, научне и туристичко-рекреативне сврхе; стварање предуслова да се активирају економски потенцијали планског подручја, кроз обнову, ревитализацију и туристичку валоризацију непокретних културних добара; очување, унапређење и заштита предела и подизање квалитета животне средине у зонама непокретних културних добара; развијање свести о значају споменичког наслеђа за очување регионалног и националног идентитета.

2) Заштита природних вредности и предела:

– општи циљ: заштита и одрживо коришћење заштићених и природних добара предвиђених за заштиту, уз интегративни приступ у планирању подручја посебне намене;

– оперативни циљеви: очување и одрживо коришћење места, природних објеката и појава који према својим геолошким, геоморфолошким, хидрографским или другим обележјима представљају ретке и привлачне вредности геонаслеђа; очување станишта, заштита и просторно ширење популација ретких, угрожених и у другом погледу значајних врста дивље флоре и фауне; идентификација станишта од значаја за заштиту европске дивље флоре и фауне по програму НАТУРА 2000; одржање екосистемске разноврсности; очување разноврсности, живописности и лепоте предела; санација и рекултивација површина деградираних антропогеним активностима, природним процесима или елементарним непогодама.

3) Пољопривредно земљиште и пољопривреда:

– општи циљ: очување и унапређење квалитета земљишта за производњу пољопривредно–прехрамбених производа, подстицање развоја пољопривреде континуалним побољшавањем материјалних и социјалних услова живљења локалног сеоског становништва и пружање подршке развоју мултифункционалне пољопривредне производње у складу са одрживим коришћењем локалних ресурса и поштовањем заштите природних и културних добара на територији Просторног плана;

– оперативни циљеви: очување и побољшање природне плодности земљишта ради задовољавања прехрамбених и других потреба становништва; унапређење квалитета ливада и пашњака као предуслова за унапређење сточарства; усклађивање намене и начина коришћења пољопривредног земљишта са природним погодностима и ограничењима као и са режимом заштите природних и културних добара на територији Просторног плана; предузимање превентивних мера заштите од деградације земљишта, изазваних природним и антропогеним факторима; побољшање производно–економског потенцијала пољопривредног земљишта (укрупњавање поседа, агромелиорација); усмеравање пољопривредне производње на производњу органске хране, са робном марком и географским пореклом и њихово коришћење у туристичкој понуди планског подручја; успостављање и развој локалних партнерстава за спровођење интегралних развојних стратегија/програма у пољопривреди.

4) Шуме и шумско земљиште:

– општи циљ: одрживо газдовање шумама, које подразумева управљање и коришћење шума и шумског земљишта на начин да се очува биодиверзитет, с тим да продуктивност и обнављање, виталност и потенцијал шума буду на нивоу који задовољава одговарајуће еколошке, економске и социјалне потребе, како на локалном, тако и на националном нивоу;

– оперативни циљеви: очување и заштита основних природних вредности, биодиверзитета и биоеколошки лабилних система; производња техничког дрвета одговарајућег квалитета; заштита земљишта од водне ерозије; газдовања шумама у заштићеним подручјима са циљем заштите и очувања основних природних вредности, диверзитета предела, станишта, присутних врста и шумских екосистема и контролисаног коришћења укупног потенцијала шума за рекреацију и туризам; достизање оптималног фонда гајених врста дивљачи, уз очување ретких и угрожених врста ловне дивљачи и остале фауне.

5) Минералне сировине:

– општи циљ: подстицање социо–економског развоја на локалном нивоу кроз активирање становништва у процесу експлоатације минералних сировина (искључиво оних за које се утврди да се по квалитету издвајају и да појаве/лежишта сировина сличних особина нису детерминисана у другим деловима Србије, а уз поштовање посебних услова заштите природе) и остваривање прихода од накнаде за коришћење минералних сировина;

– оперативни циљеви: идентификација свих сировина, билансирање њихових експлоатационих карактеристика и дефинисање просторног размештаја; заштита лежишта сировина, ради очувања њихових потенцијала; рационално коришћење сировина од стратешког значаја за државу, уз примену одговарајуће технологије ради смањења деградације у процесу експлоатације; забрана коришћења свих сировина у супротности са мерама заштите природних и културних добара планског подручја; санација и рекултивација напуштених каменолома, или оних који се користе у супротности са утврђеним мерама заштите.

6) Заштита животне средине:

– општи циљ: одрживи развој планског подручја, уз очување постојећег квалитета животне средине (ваздуха, воде и земљишта), увођење мониторинг система (ради праћења и контроле утицаја постојећих и планираних активности на животну средину) и јачање еколошке свести становништва;

– оперативни циљеви: израда катастра загађивача; заштита и очување квалитета ваздуха; заштита површинских и подземних вода, уз примену интегралног приступа у управљању и коришћењу водних ресурса; очување квалитета површинских вода у складу са захтеваном класом квалитета; стриктна заштита свих зона које су законом резервисане као изворишта водоснабдевања; заштита земљишта, уз интегрални однос у планирању и управљању земљишним ресурсима; успостављање система управљања отпадом за читаво планско подручје и уклањање неуређених сметлишта; спречавање инцидентних неконтролисаних испуштања штетних материја у ваздух, воду и земљиште.

7) Туризам:

– општи циљ: развој туристичког производа и обједињавање туристичке понуде засноване на принципима одрживог развоја, у складу са успостављеним зонама и режимима заштите природних и културних добара;

– оперативни циљеви: одрживи развој туризма и промоција иновативних туристичких модела, који подржавају очување, заштиту и унапређење природе, природног и културног наслеђа и животне средине и рационално коришћење природних ресурса; валоризација природних и створених туристичких потенцијала, диференцираних по вредности и садржају; организовање садржајно заокружене и регионално интегрисане туристичке понуде на подручју које садржи препознатљиве природне и антропогене мотиве, уз омогућавање развоја активности комплементарних туризму; интензивирање развоја туризма и повећање квалитета туристичких услуга у локалитетима које су у одређеној мери већ туристички афирмисани, али и активирање нових локалитета са туристичким ресурсима; повећање доступности туристичких простора, развојем различитих модалитета саобраћаја до и унутар њих; умрежавање свих корисника простора (сеоска насеља, управљачи природног добра, шума, ловних и риболовних подручја и др.) са туристичким активностима.

8) Привредне делатности:

– општи циљ: активирање свих расположивих локалних природних ресурса у складу са режимима заштите, уз очување културног предела и уважавањe принципа одрживог развоја и заштите животне средине, а све у функцији свеопштег привредног развоја планског подручја;

– оперативни циљеви: унапређење институционалне подршке за развој пољопривреде; развој партнерства између јавног и приватног сектора; јачање локалних и регионалних административних капацитета за подршку малој привреди и предузетништва.

9) Демографски развој:

– општи циљ: заустављање негативних демографских трендова, кроз остваривање планских циљева у погледу покретања укупног развоја и стварање реалног оквира социјалне стабилности, чиме ће се омогућити позитивни демографски ефекти, тј. демографска ревитализација планског подручја;

– оперативни циљеви: стварање предуслова за смањивање миграција из села у градове, задржавање младог становништва, оживљавање биолошке репродукције и повратак радно-способног становништва, у циљу побољшавања старосне и образовне структуре становништва и ублажавања смањења броја становника.

10) Мрежа насеља:

– општи циљ: развој функционалне мреже насеља (хијерархија насеља и формирање заједница насеља према моделу територијалног и функционалног умрежавања) у циљу заустављања тренда пражњења, изумирања и гашења насеља, очувања виталности руралног становништва и рационалног коришћења земљишта у правцу обнове и уређења, а уз доследно поштовање дефинисаних режима заштите и очување животне средине;

– оперативни циљеви: рационализација и усклађивање мреже насеља у циљу равномернијег размештаја и децентрализације јавних служби, централних и других функција, као и њиховог приближавања корисницима, уз смањење разлика у условима и стандардима коришћења; подстицање и усмеравање социо-економске трансформације сеоских насеља, кроз дифузију информација, знања и вештина у рурална подручја; развој туристичких и других функција компатибилних са функцијама подручја посебне намене, у насељима која имају потенцијал да се развијају као центри у мрежи насеља планског подручја.

11) Јавне службе:

– општи циљ: подизање квалитета услуга јавних служби и њихове доступности свим корисницима, уз прилагођавање мреже објеката јавних служби демографској структури становништва и територијално-функционалној мрежи насеља, а у складу са посебном наменом простора и карактеристикама подручја и појединих насеља;

– оперативни циљеви: формирање мреже објеката јавних служби са концентрацијом садржаја у развојним центрима, како би се обезбедио одговарајући ниво услуга; етапна трансформација и просторно-функционална организација мреже објеката јавних служби, пропорционална гравитационој моћи развојних центара.

12) Саобраћај и саобраћајна инфраструктура:

– општи циљ: обезбеђење услова за изградњу, реконструкцију, опремање и функционисање државних и општинских путева и других саобраћајних система, који ће обезбедити квалитетнију доступност планског подручја;

– оперативни циљеви: реконструкција деоница државних путева у складу са плановима управљача; изградња нових деоница државних путева, у складу са планским решењима и приоритетима за реализацију; реконструкција постојећих и реализација нових општинских и туристичких путева, у циљу функционалног повезивања насеља, туристичких и културно-историјских локалитета; развој пешачког и бициклистичког саобраћаја, у циљу побољшања туристичке понуде комплетног простора; рехабилитација саобраћајне инфраструктуре на локалном нивоу; повећање нивоа услуге јавног превоза путника и укупне мобилности становништва; обезбеђење проходности путне мреже у свим временским условима.

13) Воде и водопривредна инфраструктура:

– општи циљ: утврђивање и очување водних ресурса (у погледу њиховог квалитета, квантитета и одрживог коришћења), кроз интегрално управљање заштитом вода у сливу (основна управљачка јединица у области вода), које се спроводи интеграцијом свих водних ресурса (површинске и подземне воде), свих видова коришћења вода и заштите животне средине (која не сме бити угрожена избором, начином и обимом коришћења воде);

– оперативни циљеви: утврђивање расположивих водних потенцијала и могућности њиховог коришћења; постизање степена обезбеђености водом за пиће и остале потребе; обезбеђење исправности и сталне контроле воде која се користи за снабдевање становништва; заштита свих изворишта водоснабдевања, од загађивања и других утицаја који могу неповољно деловати на издашност извора и здравствену исправност воде; трајно обезбеђење класа квалитета свих водотока, што подразумева да сви водотоци на разматраном подручју буду у захтеваној класи квалитета, тј. да се бар задрже у постојећој класи квалитета; заштита и репатријација угрожених аутохтоних врста, која по бројности и структури омогућава риболовно газдовање; побољшање режима малих вода, а посебно интервентно побољшање малих вода у кризним еколошким и маловодним ситуацијама; заштита пољопривредног земљишта од поплава и заштита насеља од стогодишњих великих вода; стварање услова за антиерозивну заштиту сливова, применом биолошких мера заштите; очување природних услова на водотоку, свођењем негативних утицаја могућих хидротехничких објеката на прихватљиву меру; санитација насеља и изградња ППОВ за насеља или групе насеља.

14) Енергетика и енергетска инфраструктура:

– општи циљ: обезбеђење сигурности и редовности снабдевања потрошача (становништва и привреде) квалитетном електричном енергијом и одговарајућим енергентима, уз усклађивање рада и развоја енергетских производних система са потребама сектора потрошње енергије;

– оперативни циљеви: унапређење постојеће електроенергетске мреже повећањем безбедности рада и поузданости система; увођење сталног мониторинга преносних система и планирање техничко-технолошких иновација из области дистрибуције електричне енергије; обезбеђивање коридора и изградња нове електроенергетске мреже, усаглашена са режимима заштите и правилима градње на подручјима посебне намене; обезбеђивање потребног капацитета трансформације; рационална потрошња електричне и топлотне енергије од стране становништва и привреде, уз примену принципа енергетске ефикасности код избора уређаја и опреме, и прилагођавање објеката и простора остваривању уштеде енергије; еколошки оправдано и социјално прихватљиво коришћење обновљивих извора енергије.

15) Електронске комуникације:

– општи циљ: убрзан развој и дигитализација телекомуникационих мрежа, развој приступних мрежа одговарајућег квалитета и повећање процента територије и становништва који су покривени услугама мобилних телекомуникација;

– оперативни циљеви: обезбеђивање потребног броја телефонских прикључака, према потребама корисника на подручју; постављање оптичких каблова и омогућавање савремених система преноса; модернизација мреже и стварање услова за увођење савремених услуга; обезбеђивање добре покривености подручја базним станицама мобилне телефоније; обезбеђивање савремених сервиса кабловског дистрибуционог система; осигурање коридора за телекомуникационе каблове и радио релејне везе.

16) Комуналне зоне и објекти:

– општи циљ: унапређење управљања отпадом и опремање насеља потребном комуналном опремом;

– оперативни циљеви: заустављање тренда просторне дисперзије дивљих депонија и стварање услова за санацију сметлишта и рекултивацију земљишта; успостављање система организованог сакупљања и примарне сепарације комуналног отпада, уз усмеравање на регионалну депонију; редукција количине и опасних карактеристика отпада; коришћење вредности отпада (рециклажа ради добијања сировине, компостирање, поврат енергије и др.); стварање услова за уређење, комунално опремање и проширење постојећих капацитета гробаља.

3. РЕГИОНАЛНИ АСПЕКТ РАЗВОЈА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ И ФУНКЦИОНАЛНЕ ВЕЗЕ И МЕЂУОДНОСИ СА ОКРУЖЕЊЕМ

Подручје Просторног плана налази се у централном делу Србије, на делу територије Рашког (град Краљево) и Моравичког (општина Ивањица) управног округа, обухвата планине Голију, Радочело и Чемерно, и припада пространој планинској области Старовлашко-рашке висије (у оквиру које су и планински масиви Копаоника, Златибора, Златара, Мокре Горе и др.).

Регионални аспект развоја планског подручја односи се, пре свега, на процесе регионалне интеграције, трансрегионалне сарадње и умрежавања, кроз валоризовање постојећих културних вредности слива реке Студенице и њихово повезивање са објектима духовне културе у долини Ибра (и шире), а посебно средњевековних објеката романичке културе на међународној културно-туристичкој рути „Трансроманика” (Жича, Студеница, Градац, Ђурђеви Ступови, Сопоћани) и локалитета на Унесковој Листи Светске баштине (Студеница, Стари Рас и Сопоћани), како би се развијали кроз посебне програме који афирмишу и презентује најзначајнију културну баштину на националном нивоу.

У односу на регионалну организацију Србије, подручје Просторног плана развијаће се у просторном и функционалном погледу у оквиру: Региона НСТЈ 2 – Шумадија и западна Србија; и Региона НСТЈ 3 – Моравичка област (општина Ивањица) и Рашка област (град Краљево).

У моделу функционалних урбаних подручја, подручје Просторног плана усмерено је ка урбаним центрима државног значаја Краљево и Нови Пазар (центри функционалних урбаних подручја државног значаја), а такође и ка урбаном центру Ивањица (у оквиру полицентричног урбаног подручја, заједно са урбаним центрима Сјеница, Нова Варош, Прибој и Пријепоље). На развој планског подручја посебно ће утицати урбани центри државног значаја Краљево и Нови Пазар, као и урбани центри Ивањица, Рашка и Сјеница.

Планско подручје се налази између важних државних развојних и саобраћајних праваца, посредством којих ће се остваривати главне функционалне везе са окружењем: са западне стране га тангира развојна осовина II ранга која прати коридор планираног аутопута Е-763 (правац од западноморавске развојне осовине II ранга ка Црној Гори); са северне стране, недалеко од планског подручја, долином Западне Мораве простире се развојна осовина II ранга која прати коридор аутопута Е-761 (правац од великоморавске развојне осовине I ранга, односно аутопута Е-75, ка Босни и Херцеговини).

Путни правац Е-763 (Београд – Јужни Јадран) представља крак Трансевропске магистрале (ТЕМ) који на подручју Србије повезује основни правац ТЕМ (Гдањска – Атина/Истанбул) са Јадранским морем (део руте 4, SEETO). У оквиру примарне мреже путева Србије, овај путни правац треба да преузме даљинске токове са постојећих државних путева ДП IБ реда бр. 21, 22 и 23. Коридор планираног ауто-пута Е-763 један је од најзначајнијих саобраћајних праваца у путној мрежи Србије и Балканског полуострва, јер омогућава европску (преко ТЕМ) и медитеранску (преко луке Бар) оријентацију наше земље, односно повезује Подунавље (преко луке Београд) са Медитераном.

Путни правац Е-761 има секундарни значај у европској мрежи путева (везни пут „Б” класе). У оквиру примарне мреже путева Србије, овај путни правац треба да преузме даљинске токове са постојећих државних путева ДП IБ реда бр. 22, 23 и 28. Шири значај аутопутског коридора огледа се у повезивању ширег утицајног подручја (Турска, Бугарска, Србија, Босна и Херцеговина, Хрватска), као и у формирању попречне везе између Коридора Хc (Е-75) и планираног коридора Београд – јужни Јадран (Е-763). Посредством ових коридора остварује се даља веза са Коридором VII (Дунавски коридор), Македонијом и Грчком (лука Солун), односно Црном Гором (лука Бар).

Планирани путни правци Е-763 и Е-761 имају саобраћајну функцију I реда, која подразумева међусобно повезивање државних (макрорегионалних) саобраћајних тежишта, односно прекогранично повезивање центара сличног значаја и великих саобраћајних чворишта. Реализацијом аутопутских коридора обезбедиће се ефикаснији, економичнији и безбеднији транспорт путника и роба, што ће у ближем и даљем окружењу дугорочно имати значајан утицај по питању привредног развоја, демографских кретања и режима коришћења простора.

Функционална повезаност планског подручја са окружењем оствариће се развојем саобраћајне инфраструктуре, пре свега изградњом аутопутског коридора Е-763 (деоница Пожега – Ариље – Ивањица – Сјеница/Дуга пољана – Бољаре/граница са Црном Гором) и Е-761 (деоница Појате – Прељина), а затим и развојем железничке инфраструктуре (електрификација и изградња другог колосека магистралне железничке пруге Е-85, која иде долином Ибра), као и мреже државних путева којима се остварује веза са аутопутским коридорима Е-761 и Е-763 (државни пут IБ реда број 22, тј. „Ибарска магистрала” – правац од коридора Е-761 ка Новом Пазару и даље ка Црној Гори; државни пут IБ реда број 30 – попречна веза „Ибарске магистрале” са коридором Е-763).

Oсим повећањем саобраћане приступачности, интегрисање подручја Просторног плана оствариће се и: функционалним и просторним обједињавањем садржаја туристичке понуде и умрежавањем са широм туристичком понудом кластера „Средишња и Западна Србија” и Републике Србије; развојем активности које су комплементарне кључној посебној намени подручја; повећањем социјалне кохезије и јачањем идентитета планског подручја.

Обједињавање туристичке понуде (путем модела уговорног повезивања/организовања и различитих видова кластерског/просторног удруживања регионалних и локалних туристичких субјеката) и њено умрежавање на нивоу региона и шире, представља предуслов за туристичку валидизацију и адекватну туристичку презентацију планског подручја. Развојем туризма и других комплементарних активности (органска пољопривреда, шумарство, водопривреда и др.), остварује се могућност за стварање регионалне аутентичности и одрживог развоја планског подручја и обухваћених насеља.

Како планско подручје има неповољну демографску, економску и социјалну структуру, за развој функционалних веза са окружењем значајно је унапређивање социјалне кохезије, кроз развој капацитета друштвене инфраструктуре, као и институционалну и програмску подршку у овој области. Ово ће се остварити повећањем доступности основних услуга и то: путем мобилних служби; повезивањем различитих секторских програма; сарадњом јавног, приватног и цивилног сектора у појединим областима, и др.

Иако постоје све битне претпоставке за квалитетну везу са непосредним окружењем и ширим простором Републике Србије, централни делови планског подручја (а посебно планинско подручје Голије) остали су изоловани и слабо повезани са урбаним центрима у окружењу. У том смислу, позитиван утицај ових центара на развој и социо-економску трансформацију планског подручја није био велики, што ипак није само последица просторних релација и морфолошких фактора, већ и економско-политичких констелација. Ово је резултирало јачим миграционим токовима на релацији сеоска насеља – урбани центри, односно изразитом депопулацијом готово свих насеља на овом подручју. Упркос томе, територија Просторног плана, са својим природним и културно-историјским вредностима од признатог националног и међународног значаја, представља развојно природно, културно-историјско, привредно и туристичко подручје специфичне понуде, које завређује централно место у повезивању у комплексну целину свих елемената ширег функционалног окружења.

4. КОНЦЕПЦИЈА РАЗВОЈА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

4.1. Општа концепција развоја подручја посебне намене

Општа концепција обухвата основне поставке и опредељења која се односе на очување, унапређење, презентацију и одрживо коришћење природних и културно-историјских вредности планског подручја (Парк природе Голија, манастир Студеница и др.), развој комплементарних делатности (пољопривреда, туризам и др.), инфра и супра-структуре и осталих планираних функција. Просторни план представља плански основ којим се обезбеђују просторни услови за остварење и реализацију концепције развоја подручја посебне намене, у мери и на начин који је у сагласности или компатибилан циљевима очувања и заштите простора.

Заштита природе и природних вредности, као и културно-историјских вредности планског подручја оствариће се овим Просторним планом, а сагласно Уредби о заштити Парка природе Голија, Одлуци о утврђивању непокретних културних добара од изузетног значаја и од великог значаја, Одлуци о утврђивању граница непосредне околине и заштити природног простора манастира Студеница, закону и другим актима који уређују ову област. Ово подразумева спровођење вишестепеног режима заштите на утврђеним просторним целинама.

На подручју Парка природе Голија дефинишу се планске пропозиције заштите, коришћења и уређења простора у складу са утврђеним режимима заштите природе, и то: режим I степена заштите (13 локалитета на укупно 485,1 ha, тј. 0,8% планског подручја), режим II степена заштите (14 делова планског подручја на укупно 2.951,2 ha, тј. око 5% планског подручја) и режим III степена заштите (на укупно 38.925 ha, тј. око 64% планског подручја). I степен (строга заштита), спроводи се на подручју са изворним или мало измењеним екосистемима изузетног научног и практичног значаја, којом се омогућавају процеси природне сукцесије и очување станишта и животних заједница у условима дивљине. II степен (активна заштита), спроводи се на подручју са делимично измењеним екосистемима великог научног и практичног значаја и посебно вредним пределима и објектима геонаслеђа. III степен (активна заштита и могућност одрживог коришћења), спроводи се на подручју са делимично измењеним или измењеним екосистемима, пределима и објектима геонаслеђа од научног и практичног значаја.

Културна баштина представља значајан потенцијал који пружа могућност одрживог туристичког коришћења и интегрисане презентације (заједно са природним наслеђем), уз прилагођавање степена комерцијализације, принципима заштите и одрживости културне баштине као необновљивог ресурса. С тим у вези, дефинишу се планске пропозиције заштите, коришћења и уређења простора, у складу са утврђеним режимима заштите манастира Студеница (са заштићеном околином манастира) и других непокретних културних добара.

Главне активности уређења простора односе се на очување природног стања и унапређење туристичко-рекреативне опремљености простора и комуналне опремљености насеља, као и на бољу повезаност на приступну путну мрежу, све у складу са утврђеним режимима заштите. Изградња се усмерава на руралне зоне у окружењу заштићених простора, уз ограничавање ширења грађевинског подручја и подстицање развоја пољопривредне производње и „алтернативне сеоске економије” прилагођене посебној намени, у циљу подизања стандарда живота локалног становништва.

Одрживи развој пољопривреде се усмерава на традиционалну и органску пољопривреду и формирање агрокомплекса (производња и прерада биолошки вредне хране), што подразумева очување аутохтоних сорти биљака и раса стоке типичних за планско подручје, као и строго контролисану примену савремених агротехничких и агрохемијских мера.

Одрживи развој туризма, заснован на стратешким приоритетима доминантних видова туризма, усмерава се на динамичнији развој целогодишње туристичке понуде, у складу са следећим опредељењима: развој туристичке инфраструктуре, као јавног интереса; развој туристичке супраструктуре; специјализација, кооперација и интеграција субјеката који формирају туристичку понуду; развој тржишта рада у туризму и професионализација људских ресурса; развој дестинацијског менаџмента и маркетинга; увођење подстицаје за иницирање туристичког развоја и увођење механизама за финансирање, према развојним приоритетима; умрежавање са другим секторима који учествују у креирању нових вредности у туризму и формирају комплементарни пакет туристичке понуде. Од кључног значаја ја повећање приступачности туристичког подручја, односно његова саобраћајна, функционална и привредна интеграција у шире окружење.

Развој друмског саобраћаја се усмерава на реализацију „туристичког пута Голија”, који је од примарног значаја за развој планине Голија као туристичке дестинације. Његовом изградњом обезбеђују се услови саобраћајног приступа туристичким локалитетима „планинског ризорта Голија”, као и њихова међусобна саобраћајна повезаност.

Развој водоснабдевања се усмерава на резервацију простора, одређивање зона санитарне заштите (сходно Правилнику о начину одређивања и одржавања санитарне заштите изворишта за водоснабдевање, „Службени гласник РС”, број 92/08) и реализацију планираних акумулација регионалног („Препрана” на Студеници) и локалног карактера („Колешница” на Брусничкој реци), са припадајућим објектима (бране, резервоари, црпне станице, постројења за прераду воде и др.).

Развој система за одвођење отпадних вода се усмерава на формирање заједничких канализационих система (груписање отпадних вода и заједничко пречишћавање) за више постојећих насеља и планиране туристичке локалитете (према конфигурацији терена и међусобној удаљености), са припадајућим објектима (ППОВ и др.).

Развој система снабдевања електричном енергијом се усмерава на отклањање евидентираних проблема у мрежи напонског нивоа 35 kV, а кроз реконструкцију постојећих и изградњу нових електроенергетских објеката на овом напонском нивоу. Потребе за електричном енергијом у планском периоду, осим анализе постојећег стања, дефинишу и решења из важеће планске (планови ширег подручја и њихова разрада) и студијске документације (студија перспективног развоја преносне и дистрибутивне електромреже). С тим у вези, планира се реконструкција једне („Рудно”) и изградња пет нових ТС 35/10 kV („Остатија”, „Девићи”, „Јасеновица”, „Милиће” и „Дајића Брдо”), као и изградња одговарајућих 35 kV водова (надземних или подземних, у зависности од ограничења за трасирање водова) за везу ТС 35/10 kV (око 68 km у обухвату Просторног плана). Отклањање евидентираних проблема на вишим напонским нивоима решаваће се изградњом 110 kV далековода „Краљево 3” – „Рашка”, трасом паралелном постојећем 110 kV далеководу број 161, као и изградњом 2x110 kV далековода „Краљево 3” – „Нови Пазар 1”. Реализацијом ове концепције електроснабдевања, обезбеђује се напајање у прстену из ТС 110/35 kV, тј. двострано напајање свих ТС 35/10 kV у обухвату Просторног плана и окружењу.

Развој гасоводног система, сходно смерницама из планске документације ширег подручја и развојним плановима дистрибутера, усмерава се на изградњу гасовода радног притиска 16 bar, мерно-регулационих станица (МРС) за потребе широке потрошње, дистрибутивног гасовода радног притиска до 4 bar и гасних прикључака са мерним местима код потрошача, што ће омогућити гасификацију планског подручја.

Планско опредељење је да се (због свог значаја, заштите и адекватне презентације) детаљно урбанистички разради (на нивоу регулационог плана и у крупнијој размери) подручје манастира Студеница са заштићеном околином, за које се дефинишу посебна правила уређења, грађења и коришћења (према утврђеним режимима заштите), а за потребе директног спровођења Просторног плана и стварања планског основа за утврђивање јавног интереса.

Очекивани ефекти планирања у погледу унапређења начина коришћења простора

Очекивани ефекти се односе на обезбеђивање просторних услова за остваривање посебне намене подручја, тј. омогућавање дугорочне одрживе и интегралне заштите природних и културних вредности у условима одрживог развоја планског подручја, а са циљем спречавања конфликата у простору. Ово обухвата: заштиту и одрживо коришћење културног наслеђа (у складу са одлукама о утврђивању непокретних културних добара и другим актима о заштити културног наслеђа); заштиту и одрживо коришћење природних вредности (у складу са уредбом о заштити природног добра и другим актима о заштити природног простора); рационално коришћење и очување природних ресурса (изворишта водоснабдевања, шуме и др.); заштиту и унапређење животне средине; валоризацију комплементарних потенцијала планског подручја за развој (одрживи развој туризма и др.); унапређење квалитета живљења локалног становништва, стимулацијом постојећих и развојем нових делатности (алтернативна сеоска економија); просторне, инфраструктурне, привредне и друге облике интеграције планског подручја са окружењем (реализација инфраструктурних система и коридора, у циљу подизања нивоа приступачности и конкурентности, а тиме и динамике будућег развоја овог простора); стварање институционално-организационе и управно-контролне подршке заштити, уређењу и коришћењу подручја посебне намене.

Процена еколошке одрживости, социјалне прихватљивости и економске оправданости концепције развоја подручја посебне намене

Реализација општих и оперативних циљева развоја утврђених Просторним планом, захтева изналажење одговарајућих мера и инструмената за планску имплементацију, у оквиру економско-финансијске политике, нормативно-правног система, политике заштите животне средине, планирања и организације управљања.

Услови за еколошку одрживост, социјалну прихватљивост и економску оправданост концепције развоја планског подручја, садржани су у следећим политикама:

– спровођење интегралне политике заштите природне и културне баштине и животне средине;

– спровођење политике привредног развоја;

– стриктна примена законских и планских аката из области заштите животне средине, заштите природних и културних добара;

– подстицање локалне заједнице у иницирању и реализацији заштите природе и животне средине;

– спровођење земљишне политике која ће омогућити интеграцију предеоно-еколошких мера заштите и унапређења природе и животне средине у насељима и пределима.

Процењује се да је концепција развоја подручја посебне намене прихватљива са становишта очувања посебних природних и створених вредности, континуитета традиционалног опстанка људи и отварања могућности за одрживо и рационално газдовање ресурсима (уз ангажовање спољњих фактора), и да може имати позитивне ефекте у дугорочном периоду.

4.2. Полазишта и принципи за релативизацију конфликтних интереса

Основни конфликтни односи на подручју Просторног плана јављају се на релацији заштите (у општем смислу и по свим компонентама) са потребама активности, инфраструктуре, изградње и другим потребама локалне заједнице да кроз одговарајуће програме валоризује развојне потенцијале. Као главни конфликти могу се означити:

– конфликт између заштите природе, природних и културних вредности и коришћења хидропотенцијала реке Студенице (потенцијална изградња вишенаменске хидроакумулације „Препрана”), реке Ибар (потенцијална изградња система хидроелектрана – „Ибарских каскада”) и других река (потенцијална изградња малих хидроелектрана);

– конфликт између заштите природе, природних и културних вредности и коришћења пољопривредног земљишта;

– конфликт између заштите природе, природних и културних вредности и експлоатације минералних сировина;

– конфликт између заштите природе, природних и културних вредности и руралног развоја локалних заједница;

– конфликт између заштите природе, природних и културних вредности и туристичког развоја.

Конфликт 1 – између заштите природе, природних вредности („Парк природе Голија”, Резерват биосфере „Голија–Студеница”) и културних вредности (манастир Студеница и други споменици културе у сливу реке Студенице, културна добра од највећег значаја), са једне стране, и коришћења хидропотенцијала рекa (Студеница, Ибар), са друге стране. Конфликт је пренет из планских докумената вишег реда и ширег подручја (ППРС, РПП, ППППН Парка природе Голија, ППППН система хидроелектрана на Ибру), којима је предвиђена резервација простора за изградњу:

– вишенаменске хидроакумулације „Препрана” на реци Студеници (са ужом зоном заштите), која спада у изворишта вода од регионалног и републичког значаја, са примарном наменом за водоснабдевања становништва и могућим наменама за енергетику, заштиту од поплава, оплемењавање малих вода, рибарство и одрживи туризам;

– система хидроелектрана на Ибру („Ибарске каскаде”) – десет проточних хидроелектрана у границама мајор корита Ибра и „Ибарске магистрале”, од којих су три на самој граници обухвата Просторног плана, и свака садржи брану, хидроелектрану са пратећим објектима, акумулацију и садржај у функцији туризма.

Из ППППН Парка природе Голија, пренет је конфликт везан за активирање локалног хидроенергетског потенцијала (изградња малих хидроелектрана, као алтернативног извора напајања у циљу побољшања електроенергетског стања подручја), с обзиром на потенцијално неповољан утицај на животну средину и заштићена подручја. Укупна инсталисана снага, према тадашњој процени, превазилазила би укупну инсталисану снагу трансформације на нивоу 10/0.4 kV.

Водоснабдевање, хидроенергетика и стриктни услови коришћења воде као ресурса, заштите природе, чувања, одржавања и коришћења културних добара, односно мере заштите природних и културних добара, отварају питања еколошке одрживости, социјалне прихватљивости и економске оправданости планираног коришћења хидропотенцијала рекa. Релативизација овог конфликта кретаће се у правцу усаглашавања законских и подзаконских аката, планских и развојних докумената на нивоу Владе РС, уз координацију са институцијама које обезбеђују међународни статус заштите подручја (Унескова Листа Светске баштине; листа резервата биосфере MaB програма UNESCO; листа еколошки значајних подручја – Рамсарска листа; листа еколошких мрежа – EMERALD, IPA, IBA и PBA; листа станишта од значаја за заштиту европске дивље флоре и фауне – NATURA 2000).

Конфликт 2 – између заштите природе, природних и културних вредности, са једне стране, и коришћења пољопривредног земљишта, са друге стране. Основно полазиште за ублажавање овог конфликта је усклађивање намене и начина коришћења пољопривредног земљишта са природним погодностима и ограничењима, као и са режимима заштите природног добра и мерама заштите културних добара на територији Просторног плана. Пољопривредне системе је потребно развијати на начин који неће стварати нежељене утицаје на животну средину и који ће очувати биолошку разноврсност, уз контролисану комерцијализацију и интензивирање пољопривредне производње, у складу са захтевима заштите простора. На планском подручју (а посебно на подручју Парка природе „Голија”), пољопривреда се усмерава ка одрживој производњи биолошки вредних и квалитетних намирница (уз примену одговарајуће технологије и агротехничких мера), као и строго контролисаном сточарству, оптимизованом у односу на оптерећење животне средине. Ограничења у коришћењу пољопривредног земљишта настала успостављањем режима заштите на подручју Просторног плана, изискују потребу да се овај конфликт ублажи увођењем мера компензације и других могућности надокнаде власницима (посебно домаћинствима којима је пољопривреда једини извор прихода).

Конфликт 3 – између заштите природе, природних и културних вредности, са једне стране, и експлоатације минералних сировина, са друге стране. Основно полазиште за ублажавање овог конфликта је усклађивање експлоатације минералних сировина у евидентираним појавама и лежиштима, са режимима заштите природног добра и мерама заштите културних добара на територији Просторног плана, као и са проценом могућих утицаја на животну средину и одговарајућим мерама заштите. Ово подразумева: рационално и контролисано коришћење искључиво оних минералних сировина за које се утврди да се по квалитету издвајају и да појаве/лежишта сировина сличних особина нису детерминисана у другим деловима Србије (сировине од стратешког значаја за државу), а уз поштовање свих посебних услова и мера заштите, и примену одговарајуће технологије ради минимизирања деградације у процесу експлоатације; ограничену експлоатацију позајмишта традиционалних грађевинских материјала (у функцији развоја локалне заједнице, амбијенталног уређења и презентације овог подручја), у складу са посебним условима и мерама заштите; санацију и рекултивацију напуштених каменолома, позајмишта, депонија јаловине, истражних поља и др. (или оних који се користе у супротности са утврђеним условима и мерама заштите), применом био-инжењерских и других мера.

Конфликт 4 – између заштите природе, природних и културних вредности, са једне стране, и руралног развоја локалних заједница, са друге стране. Основно полазиште за ублажавање овог конфликта је развој активности комплементарних посебној намени простора, која је кључна за одрживи развој локалних заједница. Посебна намена (простори заштићене природе и споменици културе са својим окружењем), стандарди квалитета животне средине, као и све друге вредности локалног, регионалног и ширег карактера, захтевају посебан однос при избору развојних програма:

– пољопривреда се усмерава ка развоју традиционалне и органске пољопривреде (уз очување аутохтоних сорти биљака и раса стоке, и строго контролисану примену савремених агротехничких и агрохемијских мера) и формирању агрокомплекса (производња и прерада биолошки вредне хране, сакупљање и прерада шумских плодова и лековитог биља и сл.);

– туризам се усмерава ка развоју активности комплементарних пољопривреди и агропроизводњи, уз активирање видова туризма комплементарних посебној намени простора.

Рурални развој локалних заједница који се спроводи у складу са успостављеним режимима заштите (упркос ограниченим капацитетима коришћења простора и ресурса, као и другим ограничењима која сужавају развојне опције), омогућава истовремено повећање животног стандарда становништва и улагања у спровођење мера заштите природе, природних и културних вредности и животне средине.

Конфликт 5 – између заштите природе, природних и културних вредности, са једне стране, и туристичког развоја, са друге стране. Туристичка понуда на територији Просторног плана тек почиње да се развија у функцији туризма регионалног и ширег значаја. Ово подразумева изградњу одговарајуће туристичке инфра и супраструктуре, што би могло да има негативних последица на посебне намене планског подручја (које су свакако и основни потенцијал овог простора). То се посебно односи на реализацију мреже туристичких саобраћајница (омогућава изузетно значајно саобраћајно отварање планинског подручја Голије, али представља и еколошку баријеру на простору који је проглашен за Парк природе) и скијашког подручја на Голији (задовољава потребу да се планирани туристички садржаји употпуне скијалиштима, али она, због функционалности, морају да прођу кроз Парк природе и шумска подручја). Основно полазиште за ублажавање овог конфликта лежи у усклађивању развоја туризма са заштитом природе, природних и културних вредности и животне средине. Због тога се туристички развој усмерава на видове који су комплементарни посебној намени простора (спортско-манифестациони, излетничко-рекреативни, еко, сеоски, кружна путовања, културни и др.) и у функцији промоције природних и културних вредности, односно у подручја у којима ће утицај на природу, природне и културне вредности и животну средину бити еколошки, социјално и економски прихватљив. Од значаја за ублажавање конфликта је и укључење локалног становништва у развој туризма (активирање сеоских домаћинстава у функцији руралног туризма и др.). Развој туризма који се спроводи у складу са успостављеним режимима заштите (упркос ограничењима која сужавају развојне опције и умањују прихватни потенцијал туристичког подручја), ствара предуслов за финансирање и реализацију програма и пројеката заштите и презентације природних и културних вредности подручја.

Конфликт 6 – између заштите културних вредности (културна добра и културни предео), са једне стране, и саобраћајне инфраструктуре, са друге стране. Конфликт је последица проласка државног пута IБ реда бр. 30 непосредно уз комплекс мaнaстира Студеница, тако да овај трпи штетне утицаје динамичког саобраћаја (бука, вибрације, аеро-загађење, акциденти и др.). Основно полазиште за ублажавање овог конфликта лежи у одстрањивању транзитног саобраћаја са постојеће трасе државног пута. Због тога се предвиђа изградња обилазне саобраћајнице, док се постојећа траса пута (са које се одстрањује транзитни саобраћај) задржава као приступна саобраћајница манастирском комплексу, са посебним режимом коришћења. Аналогно претходном, конфликт изазван прикључком општинског пута (секундарни транзит) на државни пут IБ реда бр. 30 у оквиру I зоне заштите комплекса манастира Студеница, решава се измештањем дела трасе општинског пута Студеница – Рудно из I зоне заштите манастирског комплекса.

Планско подручје је изразити пример прожетости природних и културних вредности које треба обједињено валоризовати, унапређивати и користити. Одрживо коришћење свих ресурса кроз: развој сточарства и земљорадње (производња биолошки вредне хране); одрживо шумарство и ловство; развој прерађивачких капацитета (ослоњених на сировинску базу подручја и вишу технолошку основу); савремени концепт развоја туризма са квалитетном мотивском основом; развој савремене саобраћајне, комуналне и туристичке инфраструктуре; развој социјалне, привредне и стамбене супраструктуре и др., представља основу за даљи развој планског подручја и повећање животног стандарда становништва на дужи временски рок. Конфликти везани за нарушавање еколошке равнотеже у простору, могу се јавити услед неадекватно дефинисаног одрживог капацитета простора (за потребе активности, изградње, инфраструктуре и др.) у односу на успостављене режиме и мере заштите. С тим у вези, неопходно је радити на развоју свести локалног становништва, потенцијалних инвеститора и других корисника простора и ресурса, о животној средини, природи, природним и културним вредностима као јавном добру, и о општем интересу да се прихвате установљена планска решења и правила (упркос ограничењима која сужавају развојне опције), као предуслову за валоризацију развојних потенцијала овог простора.

III. ПЛАНСКА РЕШЕЊА

1. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ СИСТЕМА, ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ПРЕДЕЛА, КУЛТУРНОГ И ПРИРОДНОГ НАСЛЕЂА

1.1. Заштита непокретних културних добара

Заштита непокретних културних добара, као један од фундаменталних елемената уређења и развоја простора, подразумева заштиту извора идентитета, културно-историјског и научно-образовног капитала, утврђивање ограничења која се тичу њихове употребе и афирмацију њихових споменичких вредности. Ово обухвата: заштиту, чување, конзервацију или обнову културних вредности у њиховом окружењу, са којим заједно стварају идентитет планског подручја; промовисање активности смишљених да ојачају економску базу локалне заједнице на којој се културне вредности налазе; унапређење квалитета живота локалног становништва.

НКД се штите заједно са простором у коме се налазе и објектима од утицаја на њихов изглед, заштиту и коришћење, а тамо где су интегрисана у природни простор заједно са природним окружењем. Заштићена околина НКД је простор око тог добра од значаја за његову заштиту и адекватну презентацију. Овај простор изражених природних и антропогених вредности се штити и уређује као кохерентна целина коју чине објекти и окружење у оквиру кога се НКД формирало као препознатљива структура. Овде је обавезно очувати просторно-амбијентални склад између изграђених објеката и околног амбијента, а све радове на уређењу простора (након обављених истраживачко-конзерваторских радова и прибављених услова и сагласности надлежне установе заштите споменика културе) треба изводити тако да не угрожавају НКД. За НКД за која није утврђен обухват заштићене околине, могуће је планским документима дефинисати прелиминарну („урбанистичку”) заштићену околину, док се граничне парцеле (по потреби) могу сматрати подручјем строго контролисаних активности (обавеза прибављања услова и сагласности надлежне службе заштите на пројектну документацију за све радове). Мере и обухват заштите прелиминарне заштићене околине, важиће до утврђивања обухвата заштићене околине НКД (допуна одлуке о утврђивању НКД).

Третман НКД засниваће се на одредбама Просторног плана, прописаним мерама и условима чувања, коришћења и одржавања НКД (акт о утврђивању НКД) и условима надлежног завода за заштиту споменика културе. До утврђивања прецизних услова и мера заштите (на основу студије надлежног завода за заштиту споменика културе), дефинишу се опште мере заштите НКД:

– до окончања поступка утврђивања НКД, непокретности које уживају претходну заштиту, уживају исти третман као НКД;

– заштићена околина НКД ужива исту заштиту као непокретно културно добро;

– НКД се не смеју користити у сврхе које нису у складу са њиховом природом, наменом и значајем, нити на начин који може довести до њиховог оштећења;

– носиоци права, обавеза и одговорности у погледу коришћења, управљања и располагања НКД и друга лица која по било ком правном основу држе НКД, дужни су да га чувају, одржавају и спроводе утврђене мере заштите, да неодложно обавештавају надлежну службу заштите о правним и физичким променама насталим у вези са НКД, да дозволе научна и стручна истраживања, техничка и друга снимања, извођење мера техничке заштите, и да обезбеде његову доступност јавности;

– сви радови на НКД и непокретностима које уживају претходну заштиту, радови у обухвату њихове заштићене околине, као и други радови који могу проузроковати промену облика, изгледа или споменичког својства непокретних културних добара и евидентираних непокретности, могу се предузимати тек након што се прибаве услови и сагласност надлежног завода за заштиту споменика културе, као и услови и одобрења на основу прописа о планирању простора и изградњи објеката;

– на НКД, добрима под претходном заштитом и у обухвату њихове заштићене околине, не смеју се изводити радови који могу променити њихов облик, природу или изглед, без претходно прибављених услова и сагласности надлежног завода за заштиту споменика културе и услови и одобрења на основу прописа о планирању простора и изградњи објеката;

– забрањује се уништавање, прекопавање и заоравање археолошких локалитета, као и извођење земљаних радова на дубини већој од 40 cm, изградња свих врста објеката и инфраструктуре, неовлашћено ископавање, одношење камена и земље и прикупљање покретног материјала, без сагласности надлежне установе заштите, претходних археолошких истраживања и адекватне презентације налаза;

– уколико се у току извођења грађевинских и других радова наиђе на археолошка налазишта или археолошке предмете, извођач радова је дужан да одмах, без одлагања прекине радове, обавести о налазу Завод за заштиту споменика културе Краљево и предузме мере да се налаз не уништи и не оштети и да се сачува на месту и у положају у коме је откривен;

– радови који су планирани на простору за који је утврђено да обухватају НКД и добра која уживају претходну заштиту, нису дозвољени пре обављања заштитних археолошких истраживања;

– приликом извођења реконструкција у амбијентима са споменичким вредностима, у највећој могућој мери успоставити хармоничан просторни склад пројектовањем у контексту, уз ослањање на споменичке вредности наслеђа у окружењу;

– забрањује се препарцелација постојећих грађевинских парцела у обухвату заштићене околине НКД;

– забрањује се сеча стабала и уклањање остале вегетације у обухвату заштићене околине НКД, осим под условима и надзором надлежне службе заштите;

– забрањује се извођење радова којима се врши промена облика или нагиба терена у обухвату заштићене околине НКД;

– забрањује се градња објеката у обухвату заштићене околине, који својом наменом, архитектуром и габаритом угрожавају НКД;

– забрањује се постављање надземних електро и ТТ водова преко парцела у обухвату заштићене околине НКД и утврђује обавеза извођења претходних заштитних археолошких ископавања у случају подземног извођења инфраструктуре и враћање терена у првобитно стање по окончању радова;

– забрањује се складиштење материјала, формирање депонија и производних постројења у обухвату заштићене околине НКД;

– све активности на уређењу простора у обухвату заштићене околине НКД, изводити тако да не угрожавају НКД, као и да својим карактером, обликом или габаритом не доминирају над њиме.

На планском подручју се примењују и одредбе међународних конвенција које је потписала и ратификовала Република Србија, а којима се регулише заштита и очување културног наслеђа и културних предела.

Према подацима надлежних завода за заштиту споменика културе, на планском подручју се налазе следећа утврђена НКД – споменици културе (детаљан преглед споменика културе дат је у одељку I 3.1.1. Културна добра):

– непокретно културно добро од изузетног значаја, уписанo на Унескову Листу Светске баштине: Манастир Студеница (Брезова, град Краљево), XII век. Заштићена околина манастира Студеница – границе непосредне околине и природни простор манастира Студеница (КО Засад, Ушће, Брезова и Долац, град Краљево), укупне површине 269,34 hа.

– непокретна културна добра од великог значаја – група цркава (десет) у околини манастира Студеница, утврђена за НКД од великог значаја Одлуком о утврђивању непокретних културних добара од изузетног и од великог значаја;

– непокретна културна добра (шест).

За све радове на манастиру Студеница и његовој заштићеној околини, неопходно је прибавити услове Републичког завода за заштиту споменика културе. На непокретним културним добрима од великог значаја и непокретним културним добрима, као и у њиховој непосредној околини, не смеју се изводити било какви радови без претходно прибављених услова надлежног Завода за заштиту споменика културе у Краљеву.

Досадашњим истраживањима утврђено је постојање бројних локалитета са археолошким садржајем и других градитељских објеката од интереса за службу заштите (детаљан преглед евидентираних локалитета/објеката дат је у одељку I 3.1.1. Културна добра). На овим локалитетима и у њиховој непосредној околини (пречник 150 m), није дозвољено извођење било каквих земљаних радова без посебних услова надлежног Завода за заштиту споменика културе у Краљеву. Уколико се приликом извођења земљаних радова открије до сада непознат културни слој, извођач радова и инвеститор су дужни да радове обуставе и о томе обавесте надлежну службу заштите, како би се предузеле одговарајуће мере заштите откривеног археолошког материјала, а након увида у овај материјал и друге одговарајуће мере и истраживања.

1.1.1. Идентификација културног предела (основне предеоне и културно-историјске одлике планског подручја)

Слив реке Студенице, као примарна предеона одлика планског подручја, представља прелаз са висије Старог Влаха у Ибарску долину. Река Студеница (дужина тока око 60 km) извире на обронцима Голије (Одвраћеницa, 1.615 mnv), а затим протиче клисуром усеченом између падина Чемерна и Родочела, и у Ибар се улива код Ушћa, као његова лева притока. Слив реке Студенице (површине око 600 km²) чине њене леве (Брусничка река, Брадуљичка река, Грајићка река и Савошница) и десне притоке (Самоковска река, Изубра, Склапљевац, Бревина и Краљска река), са својим притокама.

Уз слив реке Студенице, пре свега захваљујући континуитету и значају монашке заједнице манастира Студеница, развијан је живот у окружењу, чији материјални трагови осликавају изразит еволутивни процес кроз време. Он се данас препознаје кроз формиране руралне насеобине, трагове средњовековних утврђења, многобројне богомоље (очуване, или у градитељским траговима), надгробна обележја на старим гробљима, мајдане, народно градитељство и др. а неки процеси (повезани са традиционалним облицима живота) трају и данас. Зато можемо рећи да предео уз слив реке Студенице представља својеврсну материјалну потврду природног и културног садејства и вишевековног континуитета живота.

На подручју у коме гравитациони центар чини манастир Студеница (културно добро од изузетног значаја, уписано на Унескову Листу Светске баштине), идентификован је и валоризован велики број непокретних културних добара (споменика културе) и евидентираних културних добара, међу којима је највећи број остатака сакралних здања и мањи број утврђења и примера народног неимарства. Проучавањем и разумевањем сложене семиотике простора која је настајала око манастира Студеница, утврђен је изузетан културно-историјски значај, у коме доминира религијски карактер, односно карактер сакралне топографије у ширем просторном обухвату. Ова појава свакако je условљена снажном улогом манастира Студеница, под чијим утицајем се ширила религијска свест, те су подизане бројне богомоље, које су неретко грађене уз гробља за потребе мањих заједница. Предеоне карактеристике указују на настајање мањих насеобина разбијеног типа, али се готово у континуитету, може пратити жива градитељска делатност од средњег века до данас.

Препознавањем и очувањем бројних вредности планског подручја, чија су симболичка својства изразита са аспекта духовне – нематеријалне баштине, која се испољавају једино у садејству са материјалним датостима (материјалним наслеђем), а кога окружује и особен природни предео, остварио би се заједнички циљ који би унапредио слику прошлости, оснажио спону духовних, материјалних и предеоних вредности кроз концепт културног предела у садашњости, те би се обезбедио простор за свеукупну надградњу и очување изузетних вредности у будућности. Такав приступ интегративне заштите и очувања наслеђа, заснива се на унапређењу интеракције између културног и природног наслеђа, где се холистичким разумевањем простора идентификује културни предео, у коме се једновремено чувају и штите материјални остаци културе етничких заједница прошлости у надградњи са одликама живе традиционалне културе, али и све вредности у одређеном социјалном, културном, природном и временском контексту.

Имајући у виду да се манастир Студеница налази на Унесковој Листи Светске баштине, да највећи део територије Просторног плана припада Резервату биосфере „Голија–Студеница” (UNESCO MаB – светска мрежа резервата природе „Човек и биосфера”) и Парку природе „Голија” (природно добро од изузетног значаја), као и да је појам културног предела антиципиран Конвенцијом о заштити Светске културне и природне баштине (1972. год.), а признат и правно регулисан као посебан облик наслеђа ревизијом оперативних смерница за примену Конвенције (1992. год.), овај просторни план омогућава идентификацију и дефинисање културног предела, који одређује однос између вредности културног наслеђа и природних вредности, и где се препознају „заједничка дела природе и човека”, са акцентом на људску историју, континуитет културне и религијске традиције и друштвене вредности. Важно је истаћи и да је Република Србија ратификовала Европску конвенцију о пределу (European Landscape Convention, из 2000. год.) и обавезала се Законом о потврђивању Европске конвенције о пределу („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 4/11), да ће „креирати предеону политику којом се успоставља заштита, управљање и планирање предела, као и интеграција предела у политике просторног (регионалног) и урбанистичког планирања”. Поред тога, важећи ППРС је иницирао предеону политику, којом се успоставља обавеза заштите и уређење предела.

Увођење концепта културног предела везаног за манастир Студеница (као посебне вредности са становишта заштите културних добара), сматра се незаобилазним условом, имајући у виду карактер и изузетне универзалне вредности подручја, потврђене међународном легислативом. Предеони приступ планирању омогућава идентификацију заједничких просторних система за културно и природно наслеђе, превазилажење конфликата и разумевање сложених односа и утицаја, који могу допринети заштити и очувању подручја и одрживом развоју локалне заједнице, са културног, социјалног, економског, еколошког и других аспеката. С тим у вези, Просторни план треба да омогући оптимално коришћење потенцијала сакралних, културних и природних карактеристика подручја у склопу културног предела, као саставни део ширег развојног процеса, са посебним усмерењем ка начину коришћења и контроле динамичких промена у простору.

На подручју Просторног плана и у непосредном контактном подручју, идентификоване су следеће значајне просторне (предеоне) целине – културни предели:

– просторна (предеона) целина „Слив реке Студенице”, која обухвата манастир Студеницу (као највредније културно добро и „кључну” посебну намену овог Просторног плана), заштићену околину манастира и њено контактно подручје, и потез узводно и низводно од манастира, који се протеже од Придворице, преко Савиних испосница и манастира Студенице, према Ушћу, са краком дуж реке Бревине ка Рудном (и даље ка манастиру Градац, ван планског обухвата). У овој просторној целини успоставља се чврста веза (са историјском, културном и уметничком подлогом) између најзначајнијих средњовековних споменика на планском подручју, уз истовремену повезаност са природним окружењем у којем су ови споменици настали, што у одређеној мери омогућава формирање представе о средњовековном периоду на овом простору;

– просторна (предеона) целина „Долина Ибра” (тангира планско подручје), стара римска и средњевековна траса која је опстала до данас као једна од најпрометнијих комуникација у Србији, повезује најзначајнију групацију средњовековног споменичког наслеђа (Жича, Студеница, Градац, Ђурђеви Ступови, Сопоћани), која представља део међународне културно-туристичке руте „Трансроманика” (повезује европско наслеђе романичког периода). Групацији споменичког наслеђа долине Ибра припадају и средњовековни утврђени градови Маглич и Брвеник, манастири Стара и Нова Павлица, цркве светог Николе у Брвенику и Баљевцу и др.

Зоне концентрације идентификованих културних добара, археолошких налазишта, значајног фонда очуваних објеката народног градитељства, као и културне и природне стазе и итинерери (који се уклапају у културне, научне, образовне, рекреативне и друге програме), могу се прецизније утврдити након детаљног рекогносцирања терена на нивоу Просторног плана. Заштита и ревитализација ових зона представљаће посебан подстицај за развој сеоских области (пре свега, развој одговарајућих облика туризма).

1.1.2. Манастир Студеница – режими заштите

Манастир Студеница је утврђен за споменик културе 1947. године (Решење о утврђивању манастира Студеница за непокретно културно добро – споменик културе, Завод за заштиту и научно проучавање споменика НРС, број 421/47), док је за непокретно културно добро од изузетног значаја утврђен 1979. године (Одлука о утврђивању непокретних културних добара од изузетног и од великог значаја. Заштићена околина манастира је утврђена 1988. године (Одлука о утврђивању границе непосредне околине и заштити природног простора манастира Студеница, број 350-22/88. На Унескову Листу Светске баштине уписан је 1986. године (под бројем 389), а према критеријумима везаним за: уметничку вредност византијског живописа Краљеве цркве; „монументални стил” зидних слика Богородичине цркве; архитектонски стил Богородичине цркве, као модела „рашке школе”; сагледивост културно-пејзажне целине, коју манастир чини са заштићеном околином; историјски, културни и духовни значај Студенице за српску средњевековну државу, српску православну цркву и српски народ.

На основу до сада спроведених истраживања и рекогносцирања терена, израђених студија, урбанистичких планова и идентификованог стања на терену, дефинише се тростепени режим заштите:

– режим заштите I степена – манастир Студеница („property zone”) и његова непосредна заштићена околина („core zone”);

– режим заштите II степена – шире непосредно окружење и природни простор манастира Студеница („buffer zone”);

– режим заштите III степена – културни предео манастира Студеница („Слив реке Студенице”).

Подручје посебне намене везано за манастир Студеница, у коме су дефинисане зоне са I и II степеном заштите (а које су, у складу са смерницама за примену Конвенције о заштити светске културне и природне баштине, означене као „core zone” и „buffer zone”), проширује се на шири предео око манастира Студеницa, на коме су уз слив реке Студенице идентификована, евидентирана и валоризована бројна културна добра, са природним одликама изузетних вредности, те се читава просторна (предеона) целина „Слив реке Студенице” дефинише као културни предео.

Просторним планом се дефинише посебна намена у оквиру зона заштите манастира Студеница:

– зона заштићеног културног добра (режим заштите I степена) – обухвата простор на коме је само заштићено културно добро („property zone”) – манастир Студеница, укључујући и простор за његову рехабилитацију и коришћење („core zone”). Њу чине манастирски комплекс са историјским језгром, објектима у функцији и археолошким остацима манастирских грађевина унутар њега, манастирска економија, монашко гробље, гостински конак, Карађорђев конак, амбуланта, објекти некадашње Земљорадничке задруге са угоститељским објектом и некадашњи Дом културе, слободне површине, саобраћајни прилаз, као и објекти комуналне инфраструктуре, неопходни за функционисање културног добра. У овој зони се захтева потпуна контрола изградње, строго лимитирана и у служби афирмације градитељског наслеђа уписаног на Унескову Листу Светске баштине;

– непосредна околина заштићеног културног добра (режим заштите II степена) – представља непосредно окружење културног добра (манастир Студеница) и у функцији је очувања интегритета културног добра („buffer zone”). У њој важан ресурс представља мањи хотел (тренутно ван функције), мала хидроелектрана, појединачна домаћинства, сеоска домаћинства са пољопривредним земљиштем, пољопривредно земљиште, шуме и шумско земљиште. Ова зона представља ширу амбијенталну целину, унутар које је пожељно контролисано развијати садржаје у складу са значајем и потребама манастира Студенице, природним и створеним вредностима околине. У овој зони се захтева потпуна контрола изградње, строго лимитирана и у служби афирмације градитељског наслеђа уписаног на Унескову Листу Светске баштине, и у служби ревитализације постојећих сеоских домаћинстава и традиционалне пољопривредне производње;

– шира зона заштићеног културног добра (режим заштите III степена) – заузима највећи део зоне заштите у сливу реке Студенице, у оквиру које је формирана сакрална топографија са великим бројем категорисаних и евидентираних културних добара (цркве и црквишта, испоснице, гробља, напуштене насеобине, трагови утврђења), али и жива рурална насеља разбијеног типа (са ретким примерима народног градитељства), окружена пољопривредним земљиштем или шумом. За ову зону се препоручује унапређење предеоних одлика и обнова путне инфраструктуре ка евидентираним или утврђеним непокретним културним добрима, ревитализација насеља, дефинисање културних рута, као и даље рекогносцирање и истраживање подручја.

Опис утврђених граница зона са режимом заштите I степена („core zone”) и II степена („buffer zone”), као и површина обухвата ових зона, дати су у одељку I 1.2. Опис граница целина и подцелина посебне намене.

Овим Просторним планом предвиђена је детаљна разрада (на нивоу регулационог плана) заштићене околине манастира Студеница (непосредна околина и природни простор манастира), која обухвата зоне са режимом заштите I и II степена („core zone” и „buffer zone”), уз дефинисање посебних правила уређења, грађења и коришћења подручја, према утврђеним режимима заштите простора (природна и културна добра), а за потребе директног спровођења плана и стварања планског основа за утврђивање јавног интереса.

1.2. Заштита природних и предеоних вредности

1.2.1. Заштита подручја Парка природе „Голија” и режими заштите природних вредности

Подручје Парка природе „Голија” у границама Просторног плана, заузима површину од 423,61 km² (70% територије Просторног плана) и обухвата делове територије града Краљева и општине Ивањица, и то:

– на територији града Краљева, целе КО Бзовик, Брезова, Врх, Долац, Дражиниће, Милиће, Река, Рудно, и делове КО Засад, Орља Глава, Савово и Ушће;

– на територији општине Ивањица, целе КО Брусник, Вионица, Врмбаје, Градац, Дајићи, Добри До, Коритник и Чечина.

Граница Парка природе „Голија” утврђена је Уредбом о заштити Парка природе Голија, са следећим описом граница: Почетна тачка границе Парка природе „Голија” (у даљем тексту: ПП „Голија”) налази се на тромеђи КО Тадење (Краљево), Зарево (Рашка) и Крушевица (Рашка). Одатле иде на југ, спољном границом КО Градац, Боровиће, Плешин (општина Рашка), Драмиће, Кузмичево, Рас, Радалица, Мухово (општина Нови Пазар), Шаре (општина Сјеница), обухватајући ове КО, наставља даље границом КО Медовине (општина Ивањица) до раскрснице локалних путева (725 m југозападно од тригонометра Куњеж 1.469 m н.в.). Од те тачке граница наставља на север источном границом локалног пута, пресецајући КО Медовине све до границе са КО Ерчаге. Граница даље наставља источним ободом овог пута ка северу, све до узвишења Клик (тригонометар 1.284). Одатле граница наставља ка северу и сече КО Ерчаге идући источним ободом поменутог пута до Тодорове косе, одакле вододелницом узвишења долази до тригонометра 1.329 и коте 1.371. Одатле иде вододелницом до Карађорђевог шанца (тригонометар 1.389), Црног камена (кота 1.199), преко Јереминог крша (тригонометар 988) вододелницом до почетка макадамског пута 275 м југозападно од манастира Ковиље. Даље наставља западном ивицом макадемског пута у правцу североистока до границе КО Глеђице (код тригонометра 1.154), обухвата ову КО њеном западном границом до границе КО Братљево (Бојовско брдо – тригонометар 1.113), сече ову КО идући источним ободом локалног пута до коте 1.085, скреће на североисток до тригонометра 1.157 и до заједничке тачке између КО Братљево, КО Косовица и КО Куманица. Граница наставља спољном границом КО Куманица, Добри До, Врмбаје (Ивањица), Милиће (Краљево), обухватајући ове КО, а затим дуж тока реке Студенице све до ушћа Граићке реке. Одатле сече КО Орља Глава тако што вододелницом иде ка североистоку до Ошље брда (тригонометар 728) и даље вододелницом до коте 855, изохипсом 850 m н.в. до Бажалских кршева, да би код Бабиног гроба скренула ка северу до Бажалских страна, а одатле до Градине (тригонометар 1.152) и КО Савово, сече ову КО вододелницом преко Белих стена и Савиног дуба до ушћа Савашнице, наставља током Студенице до заштићене околине манастира Студеница, обухвата је у целини и наставља источном границом КО Долац, Врх, Река, Дражиниће (Краљево) и Крушевица (Рашка), и долази до почетне тачке овог описа.

На подручју Парка природе „Голија” у обухвату Просторног плана, утврђују се режими I, II и III степена заштите, у складу са Уредбом о заштити Парка природе Голија:

– у режиму заштите I степена, укупне површине 485,1 ha (1,14% територије Парка природе у границама Просторног плана), утврђује се 13 издвојених локалитета;

– у режиму заштите II степена, укупне површине 2.951,2 ha (6,97% територије Парка природе у границама Просторног плана), утврђује се 14 издвојених делова подручја;

– режим заштите III степена утврђује се на површини од 38.925 ha (91,89% територије Парка природе у границама Просторног плана).

Предмет посебне заштите су издвојени локалитети у I степену заштите, односно делови подручја у II степену заштите, којима су обухваћена и сва претходно заштићена природна добра. Утврђене површине и границе појединих локалитета у режиму I и II степена заштите, графички и текстуално (набрајањем шумских одељења и газдинских јединица, уз усаглашавање номенклатуре појединих одељења према у међувремену извршеној ревизији шумских основа) преузете су из Уредбе о заштити Парка природе Голија.

Према административној подели, Парк природе обухвата 20 КО на територији Просторног плана – 16 целих КО и четири делимично, и то: на територији града Краљева – осам целих КО и четири делимично, а на територији општине Ивањица – осам целих КО.

На основу података из Студије о проглашењу Парка природе, на подручју Парка природе највећи је удео шумског (око 52%), а затим пољопривредног (око 45%), а најмањи неплодног земљишта (око 3%). По питању својинске структуре, најзаступљеније су државне шуме (око 60% свих шума) и пољопривредно земљиште у приватној својини (око 87% пољопривредног земљишта).

Зонирање подручја по режимима заштите (систематизација режима, тј. степена заштите и приоритетне намене простора), представља основ за дефинисање мера и услова, тј. правила заштите, у складу са Законом о заштити природе, Законом о заштити животне средине и другим законским и подзаконским актима, уз допуну и усаглашавање са међународним конвенцијама везаним за заштиту подручја и развојним документима донетим на нивоу Владе РС.

Парк природе „Голија” поверен је на старање ЈП „Србијашуме”. У обављању законом утврђених послова заштите и развоја природног добра, ЈП „Србијашуме” је овлашћено и дужно да: доноси средњорочни и годишњи програм заштите и развоја; обезбеђује спровођење програма, прописаних режима заштите и очувања природног добра, научно-истраживачке, културне, васпитно-образовне, информативно-пропагандне и друге активности; подноси извештај о остваривању програма министарству надлежном за заштиту животне средине; доноси акт (уз сагласност министарства надлежног за заштиту животне средине) којим обезбеђује обележавање природног добра, унутрашњи ред и чуварску службу, и уређује правила за спровођење режима заштите и развоја (начин и услови кретања и боравка посетилаца, коришћења рекреативних и других јавних површина, постављања информативних и других ознака; мере заштите приликом обављања научних истраживања и извођења истражних радова; услови за обављање дозвољених делатности и посебне мере и ограничења у спровођењу режима заштите); обезбеђује средства за заштиту и развој природног добра из прихода остварених обављањем сопствених делатности, из буџета Републике, или из других извора у складу са законом.

Резерват биосфере „Голија–Студеница” је у целини унутар подручја Парка природе „Голија” у границама Просторног плана. Зонирање подручја по режимима заштите у Резервату биосфере идентично је са оним у Парку природе (утврђени локалитети и делови простора у режиму I и II степена заштите). Сва планска решења и правила, односно мере заштите и уређења, која се односе на Парк природе „Голија”, примењују се, у идентичном смислу, и за територију Резервата биосфере. Овo се односи и на примену свих законских обавеза и управних овлашћења на нивоу Републике.

Досадашњим истраживањима на овом подручју су регистровани:

– хидрогеолошки објекти, тј. појаве изузетних хидрогеолошких, физичко-хемијских карактеристика и ресурсних потенцијала – специфични хидролошки елементи, земљишта која су под снажним утицајем воде, стална или повремена језера, тресаве и тресетне ливаде, каскаде и букови, наслаге бигра и др.;

– водни објекти, тј. изворишта и изворишне зоне термомонералне и минералне воде (перспективне са аспекта валоризације у привредне сврхе);

– геоморфолошки објекти – врхови, гребени и хорстови (на планинама Голија, Радочело и Чемерно), псеудовулканске купе, разноврсни флувиоденудациони и морфоструктурни облици, ерозивни и акумулативни остаци плеистоценог глацијалног рељефа (лежиште ледника и др.), и друга подручја и појаве изузетних визуелних и пејзажних обележја, са карактером геонаслеђа.

Режим заштите I степена

На подручју на којем је утврђен режим заштите I степена забрањује се коришћење природних богатстава и искључују сви други облици коришћења простора и активности, осим научних истраживања, контролисане едукације и коришћења постојећих службених и јавних путева.

Издвојено је укупно 13 локалитета у режиму I степена заштите, укупне површине 485,1 ha*:

1) Испод Јанковог Камена, испод највишег врха Голије, Јанков камен (1.833 mnm), на северним експозицијама, општина Ивањица, КО Дајићи, обухвата цела одељења 17 и 18 у Г.Ј. „Голија” (60,8 ha);

3) Каралићи, северна страна Масловарског брда, у изворишном дели Галуљиног потока, општина Ивањица, КО Дајићи, обухвата цело одељење 21 у ГЈ. „Голија” (34 ha);

4) Водица, изнад насеља Јасеновица, општина Ивањица, КО Дајићи, обухвата цела одељења 38 и 39 у Г.Ј. „Голија” (67,96 ha);

5) Тресава на Белим Водама, на Белим Водама, општина Ивањица, КО Дајићи, обухвата одељење 23, отсеци „б” и „1” у Г.Ј. „Дајићке планине” (15,2 ha);

8) Испоснице, у клисури реке Студенице, у непосредној близини и око испосница, град Краљево, КО Савово, обухвата део одељења 50 и 51 у Г.Ј. „Горња Студеница” (20,5 ha);

9) Кошанинова језера, изнад Долова, општина Ивањица, КО Врмбаје, део одељења 3, отсеци „а”, „1”, „2” и „3” у Г.Ј. „Црепуљник” (50,12 ha);

10) Црепуљник, испод Црепуљника са јужне стране, општина Ивањица, КО Врмбаје, обухвата одељења 19 и 20 у Г.Ј. „Црепуљник” (65,8 ha);

11) Радочело (I), јужна страна Страже, град Краљево, КО Бзовик, обухвата цело 42. одељење у Г.Ј. „Радочело–Црепуљник” (44 ha);

12) Изубра, клисура реке Изубре, притоке Студенице, општина Ивањица, КО Чечина и Коритник, обухвата делове одељења: 2, 3, 4, 7, 8 и 9 у Г.Ј. „Брусничке шуме” (66,1 ha);

15) Изнад Љутих Ливада, северно од Црног врха, општина Ивањица, КО Коритник, обухвата цело 34 одељење у Г.Ј. „Бисер вода – Црни врх – Радуловац” (27,6 ha);

16) Црна река, кањонски део речног тока Црне реке, општина Ивањица, КО Коритник, обухвата делове 59. и 60. одељења у Г.Ј. „Бисер вода – Црни врх – Радуловац” (28,8 ha);

17) Радуловац, Цикотина вода – једно од изворишта Црне реке, општина Ивањица, КО Коритник, чистина 5, у 51. одељењу, у Г.Ј. „Бисер вода – Црни врх – Радуловац” (4 ha);

18) Извориште Црне Реке, на месту званом Одвраћеница, општина Ивањица, КО Коритник, приватно власништво (0,2 ha).

* нумерација према Уредби о заштити Парка природе „Голија”.

На издвојеним локалитетима се примењују опште мере заштите за зоне у I степену заштите. Правилима Просторног плана утврђују се следеће посебне мере:

– унутар зона са I степеном заштите није дозвољена изградња трајних објеката и постављање опреме за смештај туриста и угоститељску делатност, камповање и логоровање, док посету локалитетима организује Управа Парка природе;

– правним актима проглашени и евидентирани споменици културе, односно парцеле на којима су Просторним планом евидентирана археолошка налазишта и културна добра, сматраће се заштићеним у I степену заштите, уз примену мера заштите културних добара;

– да би се успорио ток старења природних језера (посебно Кошанинових језера), као својеврсних појава које се налазе у последњим стадијумима језерске сукцесије и ради заштите свих влажних станишта, дозвољено је предузимати биотехничке мере, уз прибављање свих сагласности и на основу одговарајућих пројеката;

– дозвољено је провођење обележених, пешачких стаза са обезбеђеним контролисаним кретањем, без интервенција на терену, уз евентуално просецање партерне вегетације, док је на мочварним деловима терена могуће постављање дрвених мостова/конструкција/прелаза;

– приступ возилима, дозвољен је само у случају неопходних интервенција за особље Парка природе, спасиоце, ватрогасце, службу хитне помоћи, припаднике МУП-а и отклањања последица елементарних и других непогода.

Режим заштите II степена

Под режимом II степена заштите обухваћена су станишта природних реткости, биљних и животињских врста, као и специфичне биљне заједнице које представљају значајан елемент основних вредности заштићеног простора, осетљиви екосистеми тресава и влажних станишта, изворишта рекa и други простори које треба сачувати, посебно вредни са аспекта заштите предела. На подручју на којем је утврђен режим заштите II степена, забрањује се:

– експлоатација минералних сировина, као и коришћење песка, шљунка, камена и глине из корита и обала водотока;

– каптирање извора и изградња брана;

– риболов и лов;

– чиста сеча и крчење шума, кресање лисника и непланско коришћење дрвне масе у односу на циљеве и принципе газдовања шумама;

– садња, засејавање и насељавање врста биљака и животиња страних за природни живи свет овог подручја, осим већ постојећих;

– преоравање природних ливада и пашњака;

– просецање нових јавних путева;

– градња индустријских, инфраструктурних, хидротехничких и других објеката чији рад и постојање могу изазвати неповољне промене квалитета земљишта, вода, ваздуха, живог света, лепоте предела, културних добара и њихове околине;

– градња стамбених, економских помоћних објеката пољопривредних домаћинстава и викенд објеката изван грађевинских подручја утврђених посебним планским и урбанистичким документима, односно градња објеката пољопривредних домаћинстава изван постојећих грађевинских парцела до доношења тих докумената;

– разградња и други видови уништавања објеката који по архитектонско-грађевинским одликама и времену настанка и намени представљају споменике народног градитељства;

– уништавање врста биљака и животиња заштићених као природне реткости;

– преоравање земљишта, крчење и шума и обављање других радњи на местима и на начин који могу изазвати процесе јаке и ексцезивне водне ерозије и неповољне промене предела;

– складиштење, одлагање и бацање смећа и отпадних материјала изван места одређених за ту намену, као и нерегулисано одлагање стајског ђубрета;

– руковање отровним хемијским материјама и нафтним дериватима на начин који може проузроковати загађивање земљишта и вода.

Издвојено је укупно 14 делова подручjа у режиму II ст. заштите, укупне површине 3.883,1 ha**:

19. (1) Јанков Камен, на северним и јужним експозицијама око врха Јанков камен (1833 mnm), општина Ивањица, КО Дајићи и Градац, обухвата цела одељења 3, 4, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 19, 20, 54, 55, 56 и 57. у Г.Ј. „Голија” (390,2 ha);

21. (3) Јелића стругара, горњи део водотока Голијске реке, КО Медовине, део 61 одељења у Г.Ј. „Голија” (12 hа);

22. (4) Голијска река, шумски комплекс на десној обали Голијске реке, општина Ивањица, КО Дајићи, Вучак и Глеђица (у обухвату Просторног плана само део у КО Дајићи), обухвата цела одељења 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 36, 37, 40, 42, 43, 44, 45, 35, 82, 83, 84, 85, 86, 97, 88 у Г.Ј. „Голија” (у обухвату Просторног плана oкo 600 ha од укупно 851 ha);

23. (5) Међугорски поток, део обале и изворишну челенку Међугорског потока, општина Ивањица, КО Дајићи, обухвата цела одељења 1, 2, 3, 4, 5, 6, 8, 67, 68, 69 и 70 у Г.Ј. „Дајићке планине” (390,2 ha);

24. (6) Беле воде, на Дајићким планинама, општина Ивањица, КО Дајићи, обухвата цело одељење 23 и 24 (без Р 5) у Г.Ј. „Дајићске планине” (84,4 ha);

28. (10) Градина, на обронцима планине Чемерно, на десној обали реке Студенице, град Краљево, КО Савово и Орља Глава, обухвата цела одељења: 46, 47, 48, 49, 50 (без Р 8), 51 и 52 у Г.Ј. „Горња Студеница” (226,7 ha);

29. (11) Под Црепуљником, северна страна Црепуљника, општина Ивањица, КО Врмбаје, обухвата део одељења 2 и 3 (без Р 9) и цела 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 21, 25 и 26 у Г.Ј. „Црепуљник” (362,1 ha);

30. (12) Радочело II, јужна страна Страже, град Краљево, КО Бзовик, обухвата цела одељења 41 и 43 у Г.Ј. „Радочело–Црепуљник” (82,4 ha);

31. (13) Брусничке шуме, клисура реке Изубре, општина Ивањица, КО Чечина и Коритник, обухвата одељења 1, 2, 3, 4, 7, 8 и 9 Г.Ј. „Брусничке Шуме” (194,6 ha);

34. (16) Угљапе, општина Ивањица, КО Коритник, обухвата цела одељења 7 и 8 у Г.Ј. „Бисер вода – Црни врх – Радуловац” (52,8 ha);

35. (17) Љуте ливаде, на падинама Црног врха, општина Ивањица, КО Коритник, обухвата цела одељења 24, 25, 26, 28, 29, 30, 31, 33 и 39. у Г.Ј. „Бисер вода – Црни врх – Радуловац” (282 ha);

36. (18) Влашки мост, део долине Црне реке, општина Ивањица, КО Коритник, обухвата цела одељења 44, 45, 47, 57, 58 и делове 59 и 60-ог одељења (без Р 16) у Г.Ј. „Бисер вода – Црни врх – Радуловац” (231,2 ha);

37. (19) Суви брег, изнад Одвраћенице општина Ивањица, КО Коритник, обухвата одељење 51 (без Р 17) у Г.Ј. „Бисер вода – Црни врх – Радуловац” (25,60 ha);

38. (20) Одвраћеница, непосредно испод била планине Голије, са северне стране, део изворишне челенке Црне реке, општина Ивањица, КО Коритник, приватно власништво (без Р 18), (29 ha).

** број у загради означава нумерацију према Уредби о заштити Парка природе „Голија”.

На издвојеним деловима подручја се примењују опште мере заштите за зоне у II степену заштите. Правилима Просторног плана утврђују се следеће посебне мере:

– правним актима утврђене заштитне зоне око проглашених и евидентираних споменика културе, односно парцеле око Просторним планом евидентираних археолошких налазишта и културних добара, сматраће се заштићеним у II степену заштите, уз примену мера заштите културних добара;

– уколико се енклаве у приватној својини (постојеће бачије и сл.) налазе унутар зона са II степеном заштите, оне у целини следе утврђену намену зоне, уз поштовање стечених права (уколико она не утичу негативно на установљене режиме заштите), а могу се користити на начин који се утврђује посебним правилима, уз услове и сагласност надлежних органа;

– на просторима у режиму II степена заштите, где је за очување изворних природних вредности потребно предузимати посебне мере унапређивања, тј. за које је потребно веће учешће човека ради обезбеђења услова за опстанак и унапређење природних вредности, могу се примењивати и посебне мере, уз услове и сагласност надлежних органа;

– дозвољава се прегонска испаша у шумама и испаша на пашњачким површинама под посебним условима које ће утврдити старалац природног добра, сагласно законима и капацитетима пашњака;

– обављање лова и риболова је дозвољено само за потребе одржавања здравственог стања и бројности популација фауне у складу са ревидованим основама газдовања;

– није дозвољено каптирање извора и изградња преграда на речним токовима, осим у изузетним случајевима, под условима које ће утврдити надлежни органи заштите природе;

– уколико деловање приватног власника угрожава заштиту природних и културних добара, старалац природног добра може приступити поступку откупљивања (или замене) земљишта у приватној својини;

– дозвољено је постављање улазних–приступних пунктова, дрвених надстрешница и објеката за научно истраживачки рад, а према програму заштите и развоја природног добра;

– постављање опреме за спортско-рекреативне и забавне активности усаглашава се са важећим актима о заштити природног добра.

Обавезне су и мере заштите и активног управљања популацијама заштићене и угрожене флоре (у циљу одржавања флористичког састава и побољшања структуре екосистема, а у складу са правилницима о заштити), као и ретке и угрожене, а посебно ловне фауне (у циљу побољшања њихове бројности и састава).

Режим заштите III степена

На подручју на којем је утврђен режим заштите III степена, забрањује се:

– градња индустријских, инфраструктурних, хидротехничких и других објеката чији рад и постојање могу изазвати неповољне промене квалитета земљишта, вода, ваздуха, живог света, лепоте предела, културних добара и њихове околине;

– градња стамбених, економских, помоћних објеката пољопривредних домаћинстава и викенд објеката изван грађевинских подручја утврђених посебним планским и урбанистичким документима, односно градња објеката пољопривредних домаћинстава изван постојећих грађевинских парцела, до доношења тих докумената;

– експлоатација минералних сировина која не испуњава услове и мере заштите животне средине, природних и културних вредности, као и услове и мере заштите и одрживог коришћења шума, пољопривредног земљишта и туристичких простора, утврђене у складу са законом;

– разградња и други видови уништавања објеката који по архитектонско-грађевинским одликама и времену настанка и намени представљају споменике народног градитељства;

– уништавање врста биљака и животиња заштићених као природне реткости;

– преоравање земљишта, крчење шума и обављање других радњи на местима и на начин који могу изазвати процесе јаке и ексцезивне водне ерозије и неповољне промене предела;

– складиштење, одлагање и бацање смећа и отпадних материјала изван места одређених за ту намену, као и нерегулисано одлагање стајског ђубрета;

– руковање отровним хемијским материјама и нафтним дериватима на начин који може проузроковати загађивање земљишта и вода.

Полифункционална зона површине 38.925 ha, у оквиру Парка природе, а у којој је утврђен режим заштите III степена, третира се у целини на основу општих мера заштите, као и на основу посебних мера које утврђује Просторни план:

– забрањена је интродукција и насељавање врста биљака и животиња страних за природни живи свет овог подручја;

– забрањено је преоравање природних ливада и пашњака, нарочито изнад 700 m надморске висине;

– забрањена је чиста сеча и крчење шума, кресање лисника, сеча ретких и у другом погледу значајних ретких врста дрвећа и жбуња.

Све мере које дозвољавају одређене активности и радње у зонама са режимом заштите I и II степена, примењују се и на подручју читавог Парка природе (режим заштите III степена).

Територија која је обухваћена границама Просторног плана, а налази се изван граница Парка природе, сматра се заштитном зоном у смислу постојећих законских и међународних дефиниција. Надлежност на овом делу територије припада органима локалне самоуправе, уколико посебним одредбама појединих закона није другачије утврђено.

Резерват биосфере „Голија – Студеница” је у целини унутар подручја Парка природе „Голија” у границама Просторног плана. Зонирање по основу заштите природе и режими заштите у Резервату биосфере идентични су са оним у Парку природе (наведени локалитети и делови простора у режиму I и II степена заштите).

Граница Резервата биосфере утврђена је према следећем опису: Граница полази од пресечне тачке границе Парка природе „Голија” и границе општине Ивањица, затим иде јужном и југоисточном границом општине Ивањица до пресека са јужном границом града Краљева, коју прати све до тромеђе КО Дражиниће, Тадење и Крушевица, одакле прати границу Парка природе „Голија” описану у Уредби о заштити Парка природе „Голија”, све до почетне тачке овог описа.

1.2.2. Заштита предеоних вредности

Концепција заштите, уређења и развоја предела подразумева различите приступе обезбеђивања квалитета предела у односу на циљеве просторног развоја: развој усклађен са специфичним развојним и регионалним карактером предела; заштиту и одрживо коришћење проглашеног природног и културног наслеђа и њихово просторно повезивање (локалне, регионалне, националне и међународне eколошке и културне мреже); јачање постојећих и креирање нових вредности у просторима у којима је вредност предела од посебног значаја за развој (туристичка и културна подручја, међународне мреже); санацију (ревитализацију и рестаурацију) постојећих и креирање нових вредности у просторима у којима је вредност предела деградирана; минимизирање негативних и стимулисање позитивних утицаја новог развоја на карактер и диверзитет предела. Валоризација за потребе планирања простора, врши се на нивоу предеоних целина, природних одлика амбијената, културно-историјске баштине, туристичке и комуналне опремљености, елемената просторне угрожености и др., а у контексту постојеће и планиране намене простора.

У односу на степен модификације природног предела, разликују се природни и културни предели. Створене структуре не морају нужно бити супротстављене изворним својствима природне средине, већ заједно са својим природним окружењем могу бити предмет очувања предеоног диверзитета и идентитета. С тим у вези, заштита културних предела је заснована на интегралном вредновању природних и културних вредности предела, и обухвата препознатљиве и репрезентативне пределе са ретким или јединственим обрасцима предеоне структуре, објекте културног наслеђа у пределима и проглашена природна добра.

За развој природних предела, планским решењима је потребно обезбедити: заштиту структуре предела и несметано функционисање природних процеса; заштиту биодиверзитета; очување и успостављање еколошких мрежа; санацију и ревалоризацију вредности (тамо где су нарушене природне и естетске вредности предела). Развој културних предела заснива се на уважавању њиховог специфичног предеоног карактера, затечених вредности и капацитета предела, а планским решењима је потребно омогућити очување и унапређење карактеристичне структуре и слике предела, кроз очување карактеристичног предеоног обрасца заснованог на: коришћењу земљишта (подстицањем традиционалних облика коришћења земљишта); односу изграђеног и неизграђеног простора и карактеру грађења насеља (регулацијом грађења и уређивања насеља у складу са карактером предела; спречавањем ширења насеља и заустављањем непланске изградње; стимулисањем коришћења постојећег квалитетног грађевинског фонда; креирањем позитивног архитектонског идентитета насеља кроз очување и ревитализацију традиционалне архитектуре и нову изградњи која уважава карактер физичке структуре насеља); усклађивању изградње инфраструктурних коридора са карактером и капацитетом предела (очувањем карактеристичних културних и природних елемeната у структури предела и креирањем нових репера).

Правила и мере заштите, неге и уређења предела на планском подручју, дефинишу се према утврђеним типовима биотопа, а у циљу заштите биотопа, унапређења услова опстанка врста и њихових станишта. Применом ових правила и мера, успоставља се интегрална заштита простора, утиче на намене које могу да изазову нежељене последице и обезбеђује одржавање: оптималне густине и генетичке разноврсности врста унутар биоценоза; природних услова и токова еволуције организама; стабилних и природи блиских екосистема; биолошке разноврсности и „слике” предела.

Заштита, управљање и планирање предела врши се у складу са Законом о потврђивању Европске конвенције о пределу, а утврђивање типологије предела у складу са Правилником о критеријумима за идентификацију предела и начин процене њихових значајних и карактеристичних обележја („Службени гласник РС”, број 119/17).

Приоритетне активности на заштити предеоних вредности су: карактеризација предела зоне интегралне заштите природних и културних вредности „Голија са Студеницом”, којом се формира основa за валоризацију и заштиту предела; интеграција предела у међународне еколошке и културне мреже, као и у пројекте прекограничне, транснационалне и међурегионалне сарадње.

1.2.3. Заштита природних ресурса

Пољопривредно земљиште

Пољопривредно земљиште се по садржају и интензитету коришћења строго диференцира у односу на зоне заштите. На пољопривредном земљишту у оквиру зоне I степена заштите није предвиђена пољопривредна активност, у зони II степена заштите предвиђени су пашњаци и природне ливаде за екстензивно коришћење (прегонска испаша и производња сена), а у зони III степена заштите претежно екстензивно сточарство и ратарство, а на нижим надморским висинама и воћарство. На подручју заштићеног природног добра (Парк природе Голија) издвајају се следећа планска решења:

– развој пољопривредних система који неће стварати нежељене утицаје на животну средину – овде се првенствено мисли на сточарство, које би уз коришћење природних (пашњачких и ливадских) површина за прегонску испашу и производњу сена, било строго контролисано и лимитирано захтевима заштите (мере заштите природног добра, обавезе пошумљавања еродираних делова подручја и др.) и биолошким капацитетом ових површина;

– примена превентивних мера за очување биолошке разноврсности у постојећим агроекосистемима;

– употреба одговарајуће технологије у циљу заштите и одржавања плодности земљишта и добијања здравих и квалитетних производа.

Основна планска решења у погледу коришћења и заштите пољопривредног земљишта, као природног ресурса, ослоњена су на следеће пропозиције:

– заштита најквалитетнијег пољопривредног земљишта као природног ресурса и потенцијала за развој пољопривреде, са применом мера строге заштите пренамене плоднијег земљишта у непољопривредне намене;

– привођење култури запуштеног и деградираног пољопривредног земљишта;

– одрживо коришћење пољопривредног земљишта на целом планском подручју, са приоритетном производњом еколошки вредних пољопривредних производа (органска храна са дефинисаним географским пореклом);

– подизање нивоа техничке опремљености и увођење савремених агротехничких мера у циљу повећања продуктивности, уз строго контролисану примену агрохемијских средстава (минерална ђубрива и средства за заштиту биља), како би се спречили негативни утицаји пољопривредне производње на животну средину;

– дефинисање и примена мера заштите пољопривредног земљишта на теренима захваћеним ерозијом, и контрола спровођења ових мера;

– преусмеравање земљишта на којима је установљен известан степен загађености, на производњу култура кoje oслoбађаjу зeмљиштe oд oпасних и штeтних материја (најчешће непољопривредни производи – украсно биље, цвеће и сл.);

– коришћење ораничних површина слабог економско-производног потенцијала (веће надморске висине и падови терена) за ратарско-повртарску производњу и воћарство (значајно за опстанак планинских села);

– коришћење повољних природних услова (ливаде и пашњаци) у циљу развоја и обнављања пашњачког сточарства (говедарство и овчарство) и очувања крмне базе, као ослонца развоја пољопривреде;

– реконструкција и заштита активних и активирање напуштених бачишта (на новим програмским основама), која су од значаја за очување културног предела, као и очување других традиционалних аграрних садржаја од посебне природне и културно-историјске вредности.

Шуме и шумско земљиште

Како би се постигли задати циљеви и оствариле основне функције шума, неопходно је континуирано унапређивање стања постојећих шума и очување или увећање степена шумовитости на планском подручју. План гајења шума на подручју Просторног плана обухвата: пошумљавање на око 750 hа; пребирне сече на око 300 hа; конверзију на око 150 hа; осветљавање на око 1.500 hа; чишћење на око 1.400 hа; прореде на око 1.150 hа; реконструкцију на око 200 hа.

Шумама и шумским земљиштем у државном и приватном власништву газдоваће се на основу одговарајућих планских докумената у шумарству, усаглашених са Просторним планом и одредбама Уредбе о заштити Парка природе „Голија”. Правила која установљава Просторни план поштоваће се при изради и ревизији свих основа газдовања шумама и шумским земљиштем, у државном и приватном власништву.

Развој шумског подручја и унапређивање стања шума, подразумева следеће:

– трајно коришћење шума на принципима одрживог развоја;

– повећање површина под шумом, односно пошумљавање аутохтоним врстама дрвећа (претежно на шумском земљишту VI, VII и делом VIII бонитетне класе), ради остваривања противерозионе, водозаштитне и других општекорисних функција;

– на теренима код којих је присутна јака ерозија и спирање материјала, позајмиштима камена, клизиштима и огољеним сливовима бујичних токова, неопходно је увођење вегетационих форми које су у стању да ублаже ове процесе;

– на местима која нису превише деградирана, стимулисати и усмеравати процес самообнове вегетације, чиме ће се омогућити оптималан развој вегетационих форми, у смислу уклапања у природне специфичности датог подручја;

– индиректна конверзија зрелих изданачких и високих девастираних шума у високи узгојни облик, као и директна конверзија изданачких шума на лошијим стаништима, истом или другом одговарајућом врстом;

– унапређење стања високих шума кроз правилну примену природне обнове и благовремено и планско извођење мера неге и обнове шума, уз одговарајуће повећање дрвне залихе по јединици површине и текућег запреминског прираста;

– увећање обраслости шума оплодне сече дугог подмладног раздобља (уз негу ових шума), као и шума оплодне сече кратког подмладног раздобља (уз побољшање квалитета и поправку размере смесе у овим шумама);

– спровођење интезивних мера неге (чишћење и прореда) у високим очуваним младим и средњедобним састојинама и квалитетнијим изданачким шумама, као и у културама и вештачким подигнутим састојинама четинара;

– спровођење мера превентивне и репресивне заштите шума и осталих заштићених природних добара;

– мелиорација изданачких деградираних шума (заменом састојине вештачким уношењем исте врсте), шикара и шибљака (њиховим уклањањем и пошумљавањем станишта одговарајућим врстама);

– пошумљавање пољопривредног земљишта које је бонитетно предиспонирано за шумске културе, уз претходну сагласност и компензацију власницима у складу са Законом о пољопривредном земљишту („Службени гласник РС”, бр. 62/06, 65/08 – др. закон, 41/09, 112/15 и 80/17);

– повећање бројности популације ситне, крупне и пернате дивљачи у складу са бонитетом станишта, побољшање структуре (полне и старосне) популације крупне дивљачи, очување ретких и угрожених врста ловне дивљачи и остале фауне, као и предузимање мера у циљу обезбеђивања услова за опстанак и развој популације одређене врсте дивљачи и њену заштиту од противзаконитог коришћења;

– усаглашавање програма и основа газдовања шумама и ловних основа са мерама заштите из Просторног плана;

– утврђивање и примену националних критеријума и индикатора за установљење делова шумских екосистема као заштићених природних добара, у складу са општеприхваћеним међународним критеријумима и индикаторима.

При планирању намене, коришћењу, уређењу и заштити површина на планском подручју, а у циљу очувања шума и шумског земљишта као добра од општег интереса, забрањено је: самовољно заузимање шума; сеча стабала заштићених и строго заштићених врста дрвећа; уништавање или оштећење шумских засада; одлагање смећа и опасног отпада на удаљености мањој од 200 m од руба шуме; предузимање радњи којима се угрожавају функције или слаби приносна снага шуме; извођење радова којима се мења водни режим у шуми, тако да угрожава опстанак или виталност шуме.

Уколико је, на основу Просторног плана, потребно променити намену површина дефинисану одговарајућим планским документом у шумарству, у складу са Законом о шумама („Службени гласник РС”, бр. 30/10, 93/12, 89/15 и 95/18 – др. закон), неопходно је извршити измене и допуне овог документа (Основа газдовања шумама за одговарајућу газдинску јединицу).

Основни ефекти реализације Просторног плана:

– заштита биодиверзитета и природног богатства у шумским екосистемима, у целини;

– повољнији однос и увећање учешћа високих шума у укупном дрвном фонду;

– увећање склопљености и обраслости, уз повољније учешће аутохтоних, одабраних врста, а тиме и увећање биолошке стабилности;

– очување здравственог стања састојина;

– увећање квалитативне структуре шума;

– увећање функционалних ефеката шума (заштитних, социјалних, производних и др.);

– умањење негативних процеса површинске ерозије;

– заштита сливних подручја Моравице, Студенице, Рашке и Ибра;

– одрживо коришћење дрвета, дрвне биомасе и осталих шумских производа (гљива, шумских плодова, лековитог биља и др.);

– побољшање животне средине, у целини.

Минералне сировине

Коришћење минералних сировина базира се на принципима рационалне и контролисане експлоатације, у складу са циљевима концепта одрживог развоја. Ово се, пре свега, односи на постојећу експлоатацију сировина на постојећим лежиштима (камени угаљ, доломит), уз обавезу поштовања одредби Закона о рударству и геолошким истраживањима („Службени гласник РС”, број 101/15), Закона о заштити природе и Закона о заштити животне средине.

На подручју на којем је утврђен режим заштите I и II степена, забрањује се експлоатација минералних сировина, као и коришћење песка, шљунка, камена и глине из корита и обала водотока. На подручју на којем је утврђен режим заштите III степена, забрањује се експлоатација минералних сировина која не испуњава услове и мере заштите животне средине, природних и културних вредности, као и услове и мере заштите и одрживог коришћења шума, пољопривредног земљишта и туристичких простора, утврђене у складу са законом.

Мере утврђене Просторним планом у области коришћења минералних сировина (односе се на зоне у режиму заштите III степена и зоне ван режима заштите):

– дозвољава се извођење истражних геолошких радова (ради утврђивања карактеристика и распрострањености рудних лежишта), којима се не утиче на промену морфологије природног добра и његових делова, и које немају штетних последица по поједине врсте или станишта распрострањених биљних и животињских врста, а према општим условима заштите и уз претходно прибављене услове надлежног органа заштите природе;

– дозвољава се подземна експлоатација минералних сировина, искључиво за сировине за које се утврди да се по квалитету издвајају, и да појаве и лежишта сировина сличних особина нису детерминисана у другим деловима Републике (стратешке сировине), при чему одлуку доноси надлежни државни орган у складу са законом, уз утврђивање посебних услова заштите животне средине;

– подземну експлоатацију „стратешких” минералних сировина на експлоатационом пољу (обухвата истражни простор на коме су оверене билансне резерве минералних сировина), може да прати и примарна прерада и предконцентрација минералних сировина, са пратећим објектима прераде, одржавања и сл.;

– по завршетку истражних радова или престанку експлоатације минералних сировина, обавезна је санација или рекултивација простора, односно привођење другој намени која је сагласна потребама уређења подручја (паркинг, путно проширење и сл.);

– вишкови земље и грађевинског материјала морају се одводити ван заштићеног подручја, односно депоновати на локацијама која ће се утврдити посебним одлукама надлежних органа (нпр. насипање депресија које нису од интереса за очување биотопа и др.);

– могућа је коришћење (у ограниченом обиму) оних сировина које су у функцији развоја локалне заједнице, првенствено специфичног грађевинског материјала који се традиционално употребљава, а посебно за амбијентално уређење и презентацију овог подручја (неметаличне сировине – камен, песак, глина). Коришћење постојећих каменолома и позајмишта за локалне потребе утврдиће се посебним одлукама надлежних органа.

Имајући у виду историјски значај вађења и употребе мермера као природне минералне сировине, као и ове специфичне делатности и материјала који се посебно везују за студеничко подручје, када су у питању историјски каменоломи из којих се вековима вадио мермер, потребно је поступати у складу са утврђеним мерама заштите и условима чувања, одржавања и коришћења прописаним од надлежне службе заштите споменика културе. Ове каменоломе обично прате и каменорезачка насеља из тог историјског периода: село Врх – засеок Гобеља; село Долац – засеоци Врањево и Бачкуље; село Брезова – засеоци Годовић и Гуштерица (овде се и данас вади мермер у мањим експлоатационим количинама) и др.

1.3. Заштита животне средине

Очувана животна средина представља изузетно вредан развојни потенцијал и полазиште у концепцији заштите и развоја на подручју Просторног плана. Стратешко опредељење у вези са очувањем, заштитом и унапређењем животне средине подразумева заштиту свих природних и створених вредности подручја, рационално и одрживо коришћење ресурса, и интегрални однос у планирању и управљању свим ресурсима.

Концепција планске заштите животне средине базира се на интегралном вредновању свих компоненти животне средине и строгом поштовању свих законских норми и обавеза у вези са заштитом и унапређењем квалитета животне средине. Она се заснива на постизању оптималног и рационалног коришћења природних ресурса, унапређењу природних и створених вредности и интегрисању аспекта животне средине у планска решења, а у вези са обезбеђивањем одрживог развоја подручја, наменом, уређењем и изградњом простора, потребама социјалног и економског развоја, усклађивањем коришћења простора са могућностима и ограничењима природних и створених вредности (установљени режими и мере заштите) и др., полазећи од начела превенције и спречавања загађивања животне средине и начела интегралности (што значи обавезно укључивање услова заштите животне средине у све планове, програме, активности и садржаје).

Захтевани квалитет животне средине, реализоваће се применом планираних режима заштите и посебних мера заштите појединих елемената животне средине, као и социо-економских мера које су у вези са процесима оживљавања подручја и побољшања социјалног стандарда становништва (укључујући повећање комуналне опремљености насеља и примену утврђених правила за изградњу и уређење простора).

Обавезе, мере, смернице, услови и инструменти заштите животне средине проистичу из законских норми и обавеза из ове области и обухватају: одрживо управљање, очување природне равнотеже, целовитости, разноврсности и квалитета природних вредности и услова за опстанак свих живих бића, као и спречавање, контролу, смањивање и санацију свих облика загађивања животне средине. Применом мера заштите животне средине, ефекти негативних тенденција идентификованих у простору кориговаће се у правцу побољшања квалитета појединих елемената животне средине, а применом свих расположивих инструмената (законски, економски, инструменти за процену утицаја на животну средину, инструменти за мониторинг, инструменти за управљање животном средином и др.) спречиће се да до њих не дође у дефинисаном планском оквиру.

Систем управљања отпадом

Управљање отпадом на планском подручју, као део система интегралног управљања отпадом на регионалном и локалном нивоу, спроводиће се у складу са Законом о управљању отпадом („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 14/16 и 95/18 – др.закон), Законом о амбалажи и амбалажном отпаду („Службени гласник РС”, број 36/09), Правилником о категоријама, испитивању и класификацији отпада („Службени гласник РС”, број 56/10), Правилником о начину складиштења, паковања и обележавања опасног отпада („Службени гласник РС”, број 92/10), Правилником о обрасцу Документа о кретању опасног отпада, обрасцу претходног обавештења, начину његовог достављања и упутству за њихово попуњавање („Службени гласник РС”, број 17/17), Правилником о условима и начину сакупљања, транспорта, складиштења и третмана отпада који се користи као секундарна сировина или за добијање енергије („Службени гласник РС”, број 98/10), те националном стратегијом управљања отпадом, регионалним и локалним плановима управљања отпадом и другим релевантним правним актима из ове области.

У области управљања комуналним отпадом, предвиђа се санација свих дивљих депонија и рекултивација земљишта са контролом свих подземних вода, које могу да буду под посредним и непосредним утицајем постојећих сметлишта, као и успостављање сакупљачке мреже на цело планско подручје и увођење примарне сепарације, која обухвата сепарацију отпада на извору настанка, и има за циљ смањење укупне количине отпада који се транспортује на регионалне депоније. На тај начин се смањује количина органског биоразградивог отпада који се депонује (у складу са националним и европским нормативима и стандардима). Издвајањем биоразградивог отпада, стварају се услови за успостављање процеса компостирања у оквиру домаћинства.

Смернице управљања отпадом:

– успоставити сакупљање, транспорт и одлагање комуналног отпада преко надлежног комуналног предузећа, у складу са локалним и регионалним планом управљања отпадом;

– успоставити систем сакупљања осталих врста отпада, према важећим прописима и стандардима;

– смањити количине отпада који треба депоновати кроз примарну селекцију корисних компоненти отпада (издвајање органских делова за компостирање или сагоревање – струготина, биомаса);

– поставити судове (контејнере) за сакупљање комуналног отпада, према дефинисаним параметрима из плана прикупљања, на локације које су лако доступне комуналним возилима;

– обављати редовно пражњење судова и транспорт отпада, у складу са условима надлежног комуналног предузећа или овлашћеног оператера, према утврђеној динамици и Закону о управљању отпадом;

– ширити зону организованог прикупљања отпада;

– поступање и управљање опасним отпадом и отпадом посебних токова, вршити преко оператера који поседује дозволу за управљање овом врстом отпада, у складу са законском регулативом;

– грађевински отпад предавати на даљи третман оператеру који поседује дозволу за управљање овом врстом отпада;

– на планском подручју није дозвољено депоновање, прерада (рециклажа), нити термичка обрада свих врста отпада.

1.3.1. Категоризација квалитета животне средине

Просторним планом утврђују се категорије животне средине према стању квалитета животне средине, а на основу категоризације утврђене у Просторном плану Републике Србије и то:

– подручје претежно квалитетне животне средине – овој категорији припадају грађевинска подручја насеља и грађевинско земљиште ван грађевинског подручја насеља (гробља и др.), зоне експлоатације минералних сировина, пољопривредно земљиште са интензивном пољопривредном производњом (у алувијалним равнима река и др.), као и подручја са природним ограничењима (ерозије, клизишта, нестабилне падине и др.). За ову категорију предвиђа се спровођење одговарајућих мера унапређења квалитета животне средине и одређује најадекватнији начин коришћења природних ресурса;

– подручје квалитетне животне средине – овој категорији припадају подручја где је у малој мери дошло до промене животне средине, а обухватају: шумско подручје; еколошки значајна подручја (EMERALD, IPA, IBA и PBA подручјa); туристичке зоне и руралне средине контролисаног развоја. За ову категорију предвиђају се таква решења којима се умањују постојећи негативни, а повећавају позитивни утицаји, као компаративна предност у планирању развоја;

– подручје веома квалитетне животне средине – овој категорији припадају подручја са скоро неизмењеним карактеристикама животне средине, а обухватају: заштићена природна добра (подручје I и II степена заштите); подручја заштићена међународним конвенцијама (листа резервата биосфере MaB програма UNESCO; Рамсарска листа; листа станишта од значаја за заштиту европске дивље флоре и фауне NATURA 2000); планински врхови и тешко приступачни терени; водотоци I класе. За ову категорију предвиђају се таква решења којима се задржава постојеће стање квалитета животне средине.

Утврђивање зона са режимима заштите и спровођење успостављених ограничења за развој специфичних активности на овом подручју, као и објеката и радова који могу имати утицаја на загађивање, обезбедиће виши квалитет животне средине и директно смањити ризик од загађивања. За незагађена подручја и подручја са малим степеном загађености, предвиђају се мере за одржавање и увећање позитивног утицаја постојећег стања квалитета животне средине, док се за остала подручја предвиђа спровођење планских мера унапређења квалитета животне средине, усмерених ка оптималнијем начину коришћења природних ресурса.

1.3.2. Мере заштите животне средине

Концепција заштите животне средине, заснива се на спровођењу концепта одрживог развоја на планском подручју и остварује се спровођењем следећих мера заштите природних ресурса и животне средине:

Заштита и очување квалитета вода

У циљу заштите и очувања квалитета вода (до нивоа прописаних класа квалитета површинских вода и потпуна заштита квалитета подземних вода), обавезна је примена следећих мера заштите природних, екосистемских и ресурсних капацитета вода сливног подручја река Студенице, Моравице, Рашке и Ибра, од директног и индиректног утицаја који се може очекивати планираним активностима:

– утврђивање свих извора загађења и катастра загађивача, као један од основних инструмената интегралног управљања животном средином и водним ресурсима као приоритетног, општег и националног добра;

– санација, ремедијација и рекултивација свих загађених и деградираних зона и локација (сметлишта, девастирани простори, позајмишта камена и сл.), као и успостављање система управљања отпадом;

– строга контрола примене хемијских средстава у пољопривреди и система организације и рада сточних фарми, у циљу заштите површинских и подземних вода од загађивања (отпадне воде са сточних фарми третирати у уређајима и евакуисати преко прописних септичких јама);

– извођење ободних канала код изградње и реконструкције саобраћајница, за одвођење атмосферских вода које садрже загађујуће материје са пута (нафта, мазива, уља и исталожене штетне материје из ваздуха) и за прихватање и контролисано отицање у акцидентним случајевима течних товара;

– санација зона и локација клизишта и ерозионих подручја (техничко-биолошким, санационим и рекултивационим мерама) и израда планова за проглашење ерозионих подручја (по јединицама локалне самоуправе);

– повећавање малих вода у кризним маловодним периодима (наменским управљањем извориштима), уз обезбеђивање „одрживог гарантованог протицаја” на водотоцима у периоду малих вода;

– обезбеђивање заштите од поплава и предупређивање стварања бујичних наноса (уређењем водотока, изградњом система за заштиту од поплава и другим интервенцијама) и израда планова за одбрану од поплава (по јединицама локалне самоуправе). Приоритет има реконструкција/одржавање постојећих система за заштиту од поплава, заштита приобаља од поплава и заштита рушевних обала. За нерегулисане водотоке се (до завршетка картирања свих зона које се плаве великим водама вероватноће до 1%), успоставља водно земљиште на појасу ширине 10 m дуж обала;

– очување постојећих профила водених токова и њихове плавне зоне, у случају обављања биотехничких радова;

– унапређење квалитета водотокова, чишћењем обала и успостављањем контроле загађења кроз редукцију испуштања отпадних вода, што подразумева елиминисање свих активности које могу угрозити статус водног тела;

– прикључивање планираних и постојећих објеката на канализациону мрежу (пре свега у потенцијалним туристичким центрима и већим центрима заједницa насеља), или коришћење прописне септичке јаме или компактног постројења (са редовним пражњењем и одношењем у ППОВ или депонију за муљ изван подручја Парка природе). Приоритет има реализација санитарно безбедног прикупљања и пречишћавање отпадних вода оних објеката за која се (елаборатом о зонама санитарне заштите изворишта) утврди да се могу задржати у ужој зони заштите изворишта;

– реализација групних ППОВ, за отпадне воде које се, по показатељима максимално дозвољене концентрације, могу директно упуштати у канализацију, уз обезбеђење предтретмана у случају потребе;

– санитација теже доступних подручја, која не могу да буду обухваћена групним системима, обављаће се по принципима руралне санитације, са одвођењем отпадних вода у прописне септичке јаме или компактна постројења (са редовним пражњењем и одношењем у ППОВ или депонију за муљ изван подручја Парка природе);

– увођење принципа рециркулације и поновног коришћења пречишћених отпадних вода, где је то оправдано;

– дефинисање зона и појасева санитарне заштите око постојећих и планираних изворишта, планинских извора и објеката за водоснабдевање (каптаже, бунари), и спровођење мера санитарне заштите према важећим прописима, а након утврђивање граница непосредне и уже зоне заштите (заштита квалитета воде за пиће), уз континуирану контролу режима рада изворишта и квалитета воде (према важећим прописима);

– искључење или ограничење активности у зони изворишта водотока прве класе квалитета, које би нарушиле издашност извора, бонитетску класу и здравствену исправност воде, тј. третман ових екосистема као врло осетљивих станишта, веома значајних за заштиту биодиверзитета;

– примена мера заштите животне средине у зонама изградње водопривредних објеката и регулације корита река, како би се спречили негативни утицаји на успостављени режим заштите природног добра, значајна природна подручја, еколошке мреже и коридоре, квалитет воде и земљишта, биодиверзитет и предео (уклапање регулационих радова у амбијенталну целину и окружење, одговарајућим избором типа и врсте конструкције и применом одговарајућих материјала, и сл.);

– искључење или ограничење активности којима се нарушавају еколошке одлике вода и угрожава рибљи фонд, посебно у дефинисаним природним плодиштима, у складу са Законом о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда и програмима управљања рибарским подручјима;

– oграничавање количине захватања вода (у складу са законском регулативом), тако да се омогући „гарантовани” протицај, очување еколошких параметара слива (посебно у маловодном периоду) и природно обнављање подземних вода (дозвољене количине воде на планском подручју дефинишу се на основу детаљних хидрогеолошких истраживања);

– забрана промене режима у смислу превођења вода из слива у слив, забрана каптирања извора и изградње брана, тиролских захвата и преграда у I и II степену заштите, као и забрана изградње свих објеката и измештање производно-прерађивачких објеката испод коте максималног стогодишњег водостаја (осим на подручјима која су регулисана урбанистичким плановима.

Санитарна заштита изворишта водоснабдевања (одређивање зона санитарне заштите изворишта подземне воде, акумулације површинске воде и отвореног водотока, као и њихово уређење и одржавање) спроводиће се у складу са Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања.

Заштита земљишта

Заштита земљишта се остварује:

– уклањањем свих дивљих депонија и забраном неконтролисаног депоновања свих врста отпада;

– спровођењем програма строге контроле и заштите приобаља и водотокова;

– контролом употребе агрохемијских средстава у циљу смањивања загађења земљишта из пољопривреде и очувањем земљишта које се одликује високим пољопривредним вредностима (у зони I степена заштите забрањује се употреба хемијског ђубрива, течног и чврстог стајњака, употреба пестицида, хербицида и инсектицида);

– испитивањем загађености пољопривредног земљишта и земљишта у заштићеним природним добрима, у зонама рекреације и поред значајних саобраћајница;

– контролом одвођења отпадних вода (изградња непропусних септичких јама);

– ограничавањем ширења насеља, привредних и туристичких зона на рачун квалитетног пољопривредног земљишта;

– обустављањем минирања тла и других површинских и подземних радова, којима се продире у слој који застире подземну воду или одстрањује слој који застире водоносни слој, осим ако ти радови нису у функцији водоснабдевања;

– применом антиерозионих мера (забрана кресања лисника, гајења окопавина на стрмим њивама, орања по нагибу земљишта, претварања ливада и пашњака у оранице, чисте сече шума на нагнутим теренима и испаше на деградираним теренима; обавеза орања по изохипси, претварања деградираних њива у ливаде, мелиорације деградираних пашњака, пошумљавања голети, конверзије једногодишњих култура у вишегодишње на деградираним површинама и антиерозионог газдовања земљиштем и шумама), при чему приоритет у спровођењу мера имају локалитети на којима је регистрована средња и јака ерозија (у сливу реке Студенице и у атару насеља Тадење);

– благовременим антиерозионим уређењем сливова (конзервација и рекултивација), при чему предност имају биолошке антиерозионе мере (пошумљавање, мелиорација шума, мелиорација пашњака и ливада, затравњивање), а приоритет имају зоне резервисане као изворишта за регионалне системе водоснабдевања, односно сливови на којима ће се градити акумулације;

– рекултивацијом и ревитализацијом свих привремених позајмишта и каменолома који су престали са радом, као и ремедијацијом других деградираних површина, а у функцији заштите животне средине.

Заштита и очување квалитета ваздуха

Заштита ваздуха подразумева ограничење или смањење емисија загађујућих материја, а остварује се применом следећих мера:

– стриктно ограничавање емисије загађујућих материја из саобраћаја (контрола режима саобраћаја);

– ограничавање емисије загађујућих материја из домаћинстава и стимулисање домаћинстава са индивидуалним ложиштима на прелазак на алтернативне изворе загревања (енергија сунца, ветра, биомасе, геотермална енергија и др.);

– коришћење еколошких енергената за грејање будућих туристичких капацитета и производних погона, уз обавезу уградње филтера у димњацима за све потенцијалне и постојеће загађиваче (посебно индустријски димњаци у насељу Ушће, у коме су сконцентрисани разноврсни извори загађивања);

– обезбеђење максималног очувања постојећих шумских подручја и остале природне вегетације, као и њихово унапређење и заштита од даље деградације, загађивања и пренамене;

– планско озелењавање јавних површина, подизање зелених коридора дуж речних токова и саобраћајница (заштита од буке и аерозагађења);

– успостављање катастра загађивача ваздуха, са подацима о свим стационарним изворима загађења ваздуха;

– аутоматско прећење показатеља квалитета ваздуха ради адекватне реакције у случају акцидентних загађења;

– развој информационог система квалитета ваздуха, са доступном базом података о актуелном и десетогодишњем стању квалитета ваздуха.

Заштита биодиверзитета

Антропогеним, али и природним утицајем, долази до промена услова опстанка и развоја у природи и до измене целокупног биодиверзитета. Ради очувања биљног и животињског богатства потребно је спровести еколошку заштиту и санацију, а посебно забрану активности које могу угрозити даљи раст и развој флоре и фауне. Заштита живог света обезбеђује се при:

– извођењу грађевинских радова (обезбеђење еколошких коридора и зона око објеката инфраструктуре магистралног значаја);

– транспорту (примена посебних мера за транспорт потенцијално штетних материја – гориво и друге запаљиве и опасне супстанце);

– пољопривредној производњи (адекватна, тј. нешкодљива примена хемијских средстава);

– сточарској производњи (забрањује се узгајање, кретање, испаша и напајање стоке у зони I степена заштите) и рибарству (забрањује се узгајање рибе ради комерцијалног изловљавања у зони I и II степена заштите);

– лову и риболову (лоцирање пунктова за речни риболов и рекреативне активности; заштита, гајење и коришћење дивљачи, тако да њихов број буде примерен природним условима ловишта).

2. ТУРИЗАМ

Планско подручје је туристички простор, у коме истовремено егзистирају туристички ресурси и друге посебне намене простора, уз потенцијалне конфликте који се између њих могу јавити. Ово подручје, на основу свог потенцијала и атрактивности природних и створених туристичких вредности, поседује просторне предуслове за формирање интегралне туристичке понуде, што подразумева квалитетно реструктурирање и репозиционирање на туристичком тржишту у циљу представљања подручја као: планинске дестинације, која нуди искуства и доживљаје у заштићеном природном окружењу, интегрисано са културним богатствима, историјом и традицијом овог подручја; иновативног ризорта, са туристичким целинама и локалитетима који прихватају госте и нуде им професионално обликоване целогодишње активности (посебно усмерене на рекреацију и активни доживљају природе и културе овог подручја). Из претходног произилазе кључне туристичке фасцинације овог простора: природне лепоте (биодиверзитет и екологија); историја и култура; традиционални (рурални) живот на планини; активности на планини (у складу са успостављеним режимима заштите). Код туристичке промоције планског подручја треба потенцирати „бренд” Голије и Студенице, базичних атракција и „стубова” туристичког позиционирања овог простора, који уз себе везују појмове и „брендове” као што су UNESCO, Wоrld heritage, Парк природе, али и опште вредности као што су мултикултуралност, континуитет цивилизације и сл.

Просторни развој туризма засниваће се на валоризацији евидентираних туристичких потенцијала, који предодређују коришћење планског подручја за развој следећих видова туризма (туристичких производа), регионалног и националног значаја:

1) одмор на планини (зимски и летњи) – састоји се од различитих одморишно-рекреацијских активности у зимским и летњим месецима. Зимски одмор се, углавном, усмерава на спортове и рекреацију на снегу (скијање и други спортови који директно зависе од развоја скијашког система), док се летњи одмор односи на широки спектар рекреативних активности у природи. Имајући у виду микроклиматске карактеристике, могуће је развијати здравствени, а посебно wellness туризам, који поред боравка у квалитетном смештају, укључује могућност вежбања (трим, теретана, фитнес и др.), различите козметичке и медицинске третмане, као и здраву и контролисану исхрану;

2) специјални интереси – активности које обликују производ специјалних интереса догађају се у природном, необичном, удаљеном или дивљем окружењу, и туристима нуде искуство контролисаног ризика и узбуђења (уз могућност тестирања своје способности у одабраној активности), или, насупрот томе, искуство мира. Овај вид туризма може бити активан читаве године. Због могућности целогодишње понуде и богатства природне и културне баштине на планском подручју, специјални интереси треба да буду језгро формирања туристичког производа, уз обезбеђивање одговарајуће туристичке инфраструктуре за његов развој. У специјалне интересе сврставају се:

– верски програми, који обухватају поклоничка путовања са краћим или дужим задржавањем, пре свега када су у питању манастири (Студеница и најзначајнији манастири у региону – Жича, Градац, Ђурђеви Ступови, Сопоћани), уз посете другим црквама и манастирима у њиховом окружењу;

– образовни и научни програми, који обухватају одржавање рекреативне наставе, стручне екскурзије, студијске и истраживачке боравке природњака и др. Због „МаB” статуса треба очекивати већу посету истраживача различитих профила. Посебни туристички и други садржаји треба да буду намењени овим програмима (визиторски центри и сл.);

– програми културног туризма, који обухватају културно историјске вредности планског подручја и непосредног окружења (културно-историјски споменици локалног, регионалног, националног и међународног значаја, етнолошке и друге вредности). Програме треба осмислити према циљним групама („путеви културе”, „путеви природе”, „панорамски путеви”, „стазе цвећа”, „путеви вина”, „путеви сира”, „путеви шљиве”, „путеви кромпира”, „бициклом кроз...” и сл.), чиме би се обезбедила обједињеност понуде већине расположивих туристичких ресурса планског подручја;

3) сеоски туризам (подтипови: агротуризам, етно-туризам и др.) – обухвата спектар активности, услуга и додатних садржаја које организује рурално становништво на породичним газдинствима (у сеоским домаћинствима), у циљу привлачења туриста и стварања додатног прихода. Овај производ, туристичкој тражњи отвара сеоску средину, и презентује традиционалну гостољубивост и животне вредности локалног становништва, па може бити значајан подстицај економског развоја и подизања животног стандарда у руралним заједницама, уз поштовање принципа одрживог развоја и очувања природних ресурса. Овај туристички производ је сезонског карактера (врхунци потражње у пролеће и рану јесен). Мотиви путовања у рурално подручје су одмор, природа и гастрономија, а затим активности на селу и специјални интереси. Постоји низ комплементарних активности (производња здраве хране, услужно занатство, мање производно занатство везано за прераду сеоских производа, други видови туризма и др.) које је могуће развијати кроз развој сеоског туризма. Приоритет у развоју сеоског туризма имају сеоска насеља која карактерише: добра саобраћајна доступност, позиција ван режима I и II степена заштите природног добра, близина значајних туристичких мотива, очувани објекти/групе објекта/домаћинства са карактеристичним изворним обележјима, виталне демографске карактеристике становништва и др.;

4) туризам активног одмора (посебне рекреативне активности) – обухвата низ спортско-рекреативних активности и различите контролисане авантуре, за које углавном није потребна скупа инфраструктура и посебне изграђене и опремљене спортске површине и објекти, већ подразумевају максимално коришћење природних потенцијала. Неке од тих активности су: пешачке (трекинг) и јахаће туре, планински бициклизам, екстремни спортови (слободно пењање, параглајдинг, авантуристичке туре и сл.), планинарење, оријентиринг, посматрање птица, фотографисање природе, турно скијање и сл. Уколико би се остварио програм изградње вештачких акумулација, створили би се услови за активности везане за воду. Туризам активног одмора, као сегмент туристичке понуде планског подручја, преклапа се са:

– програмима излетничког туризма – интензивитет излетничких туристичких кретања ка локалитетима, повећава се са њиховом бољом саобраћајном повезаношћу са важним путним правцима, што има директног утицаја на величину контрактивне зоне (с тим у вези, емитивна подручја, осим суседних локалних, могу да представљају и регионални, па и национални урбани центри). С обзиром на природне погодности планског подручја и нарастајуће потребе становништва у урбаним срединама за кратким и квалитетним боравцима у природи, треба очекивати да излетнички туризам буде један од најмасовнијих облика туризма на планском подручју;

– скуповима спортског и рекреативног карактера, који се одвијају у природи: (такмичења у трчању, бициклизму, риболову, параглајдингу и др.);

– манифестационим програмима (сабори и вашари, стручни и верски скупови, спортска такмичења и сл.);

5) подстицајна путовања и догађаји – овај туристички производ обухвата индивидуална путовања у одређене дестинације из пословних/професионалних разлога, али и организован облик путовања базиран на пословним мотивима („incentive” програми и сл.). Подсегменти овог производа су корпоративни и други пословни састанци, програми образовања и тренинга, презентације, изложбе и други догађаји, као и манифестациони програми (одржавање различитих скупова: семинари, саветовања, конгреси, конвенције, скупштине, пословни сајмови и сл.).

6) еко-туризам – врста туристичког производа која уважава потребе очувања животне средине и везује се за посету очуваним природним добрима, чиме се промовишу активности заштите посебних природних вредности (дефинисане уредбама о проглашењу природних добара). Ово је битно са аспекта утврђивања режима коришћења и намене простора, и могућности туристичког развоја, за шта је неопходно поштовање режима заштите у оквиру проглашених граница природних добара. Због свог ниског степена негативног утицаја на природу и велики обим позитивних социо-економских ефеката по локално становништво, а с обзиром на велику површину заштићених природних добара на планском подручју („Парк природе Голија” обухвата 70% планског подручја), екотуризам треба посебно афирмисати, дугорочно сагледавајући туристички развој на овом простору. С тим у вези, потребно је омогућити реконструкцију и изградњу објеката типа „еколоџ” у оквиру грађевинске површине насеља која су на територији Парка природе. „Еколоџ” је врста туристичког смештаја која: штити природне и културне компоненте свог окружења; врши минималан утицај на животну средину, током изградње; уклапа се у специфични контекст окружења; користи одржива средства потрошње воде и обновљиве изворе енергије; обезбеђује пажљив третман отпада и отпадне воде; даје допринос одрживом развоју локалне заједнице;

7) транзитни туризам на планском подручју у потпуности зависи од саобраћајно-туристичког положаја и директно ће бити везан за потребе корисника саобраћајног коридора „Београд – јужни Јадран” (Е-763) и „Ибарске магистрале” (ДП IБ реда бр. 22). У том смислу треба обратити пажњу на адекватно информисање туриста у транзиту, о туристичкој понуди планског подручја (опција краћег или дужег задржавање транзитних туриста). Неопходан пратећи садржај путне инфраструктуре, које подиже стандард туристичког путовања, представљају бензинске станице (са паркингом – одмориштем) и угоститељски објекти са капацитетима за смештај и/или исхрану туриста, које је могуће лоцирати на транзитним путним правцима, а у близини „везних” саобраћајница: ДП IБ реда бр. 30 (Ивањица–Ушће), ДП IIБ реда бр. 412 (Брвеник–Градац–Рудно), ДП IIA реда бр. 197 (Ивањица – Бук – Преко Брдо – Дуга Пољана), ДП IIA реда број 198, (Рашка – Кути – Одвраћеница – Преко Брдо).

2.1. Tуристички ресурси и капацитети

Језгро туристичког развоја планског подручја представља планинско подручје Голије, примарна туристичка дестинација (планински ризорт „Голија”) са комплетном целогодишњом туристичком понудом (регионална целина интегрисане понуде унутар туристичког кластера „Средишња и Западна Србија”). Просторни развој туризма на Голији, са Радочелом и Чемерном (као високопланинским подручјем од националног значаја, са повољним положајем у односу на потенцијалну туристичку тражњу), базираће се на презентацији и одрживом коришћењу културних и природних вредности (уз њихову интеграцију у јединствену туристичку понуду овог подручја и окружења), развоју туристичке инфраструктуре и ресурса, као и интегрисању у шире туристичке просторе (планинска зона I реда „Увац–Голија–Копаоник”; Ивањичко-Голијски туристички комплекс; туристички појас „Долина јоргована” – део европског пута културе „Трансроманика”). Туристичка дестинација „планински ризорт Голија” обухвата следеће туристичке ресурсе:

– потенцијално скијашко подручје Голије – протеже се 6,5 km северно и 7,5 km источно од локалитета Врхови–Одвраћеница (око 20 km² у обухвату Просторног плана) и подразумева изградњу модерног скијашког центра (ски центар „Голија”), са свим припадајућим садржајима туристичке инфраструктуре (скијашке стазе, ски-лифтови, ски-стадиони и др.). Капацитет скијашког подручја дефинисан ППППН Парка природе Голија, што је узето као укупни економски, социјални и еколошки прихватни потенцијал планине на дуги рок (око 17.000 истовремених скијаша), претпоставља развој одговарајућег смештајног капацитета за целогодишње коришћење (око 25.000 лежајева у коначној фази). Реалније је да ће туристичка дестинација у првој фази формирати економију обима 5.000 истовремених корисника и тим путем створити слику атрактивне дестинације која ће органским растом достићи око 15.000 истовремених корисника. Дистрибуција корисника по појединим туристичким локалитетима, утврђује се посебним планским документима, према смерницама Просторног плана;

– туристички локалитети – лоцирани су дисперзно по планском подручју (из еколошких и економских разлога), са концентрацијом туристичких капацитета у туристичким целинама, али и појединим насељима, према одговарајућим критеријумима (саобраћајна доступност, доступност јавних служби, близина туристичких мотива, демографска перспектива насеља, постојећи туристички капацитети, расположиви грађевински фонд који може бити стављен у туристичку функцију, услови заштите и др.). Обухватају:

а) туристичке целине у оквиру планинског ризорта „Голија” (чине јединствени туристички ризорт који је повезан скијалиштем):

а.1. Врхови – Одвраћеница – туристички локалитет на гребен-развођу планине, једним делом у обухвату Просторног плана (КО Брусник и КО Коритник). Центар за зимски спортско-рекреативни туризам;

а.2. Голијска Река – вишенаменски туристички, шумарски и сточарски локалитет, на путном правцу ДП IIA реда број 197 (испод врха Јанков камен), једним делом у обухвату Просторног плана (КО Дајићи). Центар за зимски спортско-рекреативни туризам и секундарни центар Парка природе Голија;

а.3. Беле воде – Дајићи – у целости у обухвату Просторног плана (КО Дајићи). Примарни центар Парка природе Голија;

а.4. Шереметовица–Кути–Плешин – непосредно ван обухвата Просторног плана. Вишенаменски туристички, шумарски, научно-образовни и рекреативни локалитет.

б) насеља са израженим туристичким функцијама:

б.1. Ушће (КО Ушће) – улазни пункт у планински ризорт и Парк природе „Голија” (са Ибарске магистрале);

б.2. Студеница (подручје заштићене околине манастира Студеница, са припадајућим насељима у КО Засад, Ушће, Брезова и Долац) – примарни центар духовности и културе;

б.3. Градац (подручје заштићене околине манастира Градац, ван обухвата Просторног плана) – центар духовности и културе;

б.4. Рудно (КО Рудно) – секундарни центар на потезу Студеница – Градац, који помаже интеграцију споменичког наслеђа на међународној културно-туристичкој рути „Трансроманика”, у јединствену туристичку понуду;

б.5. Придворица (КО Врмбаје) – секундарни центар на потезу реке Студенице, који помаже интеграцију споменичког наслеђа у сливу Студенице (група цркава проглашених споменицима културе од великог значаја), у јединствену туристичку понуду;

б.6. Девићи (КО Вионица и КО Чечина) – етно-село;

б.7. Остатија (КО Коритник) – етно-село.

– туристички правци – транзитни туристички правац регионалног значаја (ДП IБ реда бр. 30), који се везује на међународне друмске транзитне туристичке правце, директно (коридор Е-763, на западу) или индиректно (коридор Е-761, посредством;

– „Ибарске/друмске и железничке/магистрале”, на истоку) и представља попречну везу ових транзитних праваца. Ово су уједно и правци трансграничног развоја, којима ће се ширити утицаји ка суседним подручјима и успостављати сарадња са њима, уз тенденцију да се формира обједињена туристичка понуда ширег туристичког простора;

– туристичке и културне стазе – туристичке стазе (пешачке – планинарске и излетничке, бициклистичке и стазе за јахање), које повезују природне и антропогене туристичке мотиве и туристичке локалитете; културна стаза (међународна културно-историјска туринг рута) „Трансроманика”, која повезује европско наслеђе романичког периода (програм „Главни европски путеви културе”);

– природни и антропогени туристички мотиви/репери – геоморфолошки (доминантни), хидролошки и биогеографски мотиви/репери; проглашени споменици културе, сакрални објекти, објекти/групе објеката народног градитељства и др.;

– туристички пунктови – улазне станице у заштићено подручје, са инфо-пунктовима (обавеза управљача заштићеног подручја, ради презентације подручја, контроле посетилаца и начина коришћења простора, као и успостављања сарадње са корисницима простора); други мањи пунктови за контролно-чуварску службу (према плану управљања заштићеним подручјем); караван-кампови, извиђачки/планинарски логори, биваци и одморишта (са ватриштима и склоништима); видиковци и излетишта (излетничке пољане); мањи објекти у функцији истраживања, заштите, контроле, презентације природних и створених вредности и њихове сигнализације (путокази, мерна места, маркације стаза, информативне табле и др.); спортскo-рекреативни садржаји у функцији коришћења природних потенцијала (полигони екстремних спортова и др.), уколико не угрожавају природне и културне вредности, и њихове режиме заштите;

– туристичка инфраструктура – туристички пут „Голија”, са трасама које повезују планински ризорт „Голија” са општинским/градским центрима из непосредног окружења; пратећи садржај путне инфраструктуре, везан за пружање услуга из домена транзитног туризма и подизање стандарда туристичког путовања (бензинска и сервисна станица, паркинг, одмориште, угоститељски објекти са капацитетима за смештај или исхрану туриста и сл.);

– подручја (контролисаног спортског) лова и риболова – проглашена ловишта и рибарска подручја (са издвојеним риболовним водама), која се адекватно опремају (стајалишта, платформе и др.), уколико ове активности нису у супротности са одредбама заштите.

Концепт развоја модерног скијашког центра на Голији обухвата:

– креирање модерних скијашких садржаја високог квалитета (уређење терена и постављање опреме највишег стандарда), који ће обезбедити квалитетно рекреацијско искуство за алпске скијаше свих нивоа и друге рекреативце на снегу, као и одговарајуће мере за њихову безбедност (организација спасилачких служби, због повећаног ризика од повређивања);

– интеграцију планинских садржаја и туристичких целина (базно подручје), која омогућује добар приступ за све кориснике, а посебно приступ скијаша почетним тачкама ски-лифтова (паркинг простори у близини, за дневне кориснике) и „ski in – ski out” приступ смештајним капацитетима (сезонски корисници);

– балансирање капацитета лифтова и стаза са природним карактеристикама терена, у сврху оптималне понуде за све сегменте скијашког тржишта (прихватљива густина истовремених скијаша на терену);

– планирање садржаја туристичких целина (базно подручје), тако да се осигура адекватни стационарни капацитет (паркирање, смештај и остале туристичке услуге) за кориснике скијашких садржаја;

– распоред садржаја туристичке понуде у туристичким целинама (базно подручје), који доприноси квалитетном искуству боравка на планини, уз оптимизацију броја и структуре смештајних јединица (лежаја), које је могуће градити. Пожељни су и комерцијални садржаји, као и разнолики рекреациони садржаји у затвореном и отвореном простору;

– планирање спортско-рекреативних (и забавних) активности на снегу, које (на основу утицаја на окружење у коме се одвијају) могу бити врло ниског (пасивна рекреација), ниског, средњег, или високог интензитета (захтевају изградњу објеката и посебну опрему, тј. физичке интервенције у простору, и подразумевају већи број корисника и њихову концентрацију у простору и времену).

Зоне погодне за алпско скијање одређене су на основу критеријума: могућност просторног повезивања у јединствен систем скијалишта; надморска висина, експозиција и нагиб терена (опредељује категорију тежине стазе); однос према зонама заштите природних и културних вредности (I и II режим заштите Парка природе Голија, заштићена околина манастира студеница и других културних добара); обраслост шумом (тако да је за изградњу стаза, жичара и ски-лифтова пожељно што мање уклањање дрвећа); ерозија земљишта (терени са врло слабом и слабом ерозијом); уклапање у предео; близина насеља и путне мреже; близина културно-историјских вредности; опремљеност насеља јавним службама; инфраструктурна опремљеност; постојећа скијашка инфраструктура; постојећи смештајни капацитети и садржаји комплементарни туризму; могућност коришћења скијашке инфраструктуре и у осталим периодима године (транспорт туриста жичарама у летњим месецима и сл.). Планирање, уређење и одржавање скијалишта се врши у складу са одредбама Закона о јавним скијалиштима („Службени гласник РС”, број 46/06), Закона о жичарама за транспорт лица („Службени гласник РС”, бр. 38/15, 113/17 – др. закон и 31/19), Закона о спорту („Службени гласник РС”, број 10/16), Закона о туризму („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 99/11 – др. закон, 93/12 и 84/15) и других закона и подзаконских аката који уређују ову област, као и према посебним условима надлежног предузећа за управљање јавним скијалиштима и другим посебно уређеним површинама за зимске спортске активности (ЈП „Скијалишта Србије”).

У складу са Законом о планирању и изградњи, за скијашке стазе (уређене и обележене површине јавног скијалишта, као уређене јавне површине које се одређују на основу Закона о јавним скијалиштима) се не одређује грађевинско земљиште, односно могу бити на свим врстама земљишта (грађевинско, пољопривредно и шумско) и у свим облицима својине. За уређење скијашких стаза се примењују правила и прописи за партерно уређење земљишта, уз обавезну антиерозиону заштиту.

Активности у оквиру постојећег грађевинског подручја насеља са израженим туристичким функцијама (без нужног додатног ширења грађевинског подручја) првенствено усмеравати на:

– ревитализацију постојећих објеката, уз мање доградње и корекције, које су формом, структуром, габаритом, просторним склопом и архитектонским обликовањем прилагођене наслеђеној структури;

– комерцијализацију постојећих стамбених и других објеката (уз адаптацију, реконструкцију и мање проширење капацитета);

– нову изградњу у духу традиционалне архитектуре, усклађену са постојећим објектима, а ради очувања континуитета са постојећим вредностима у простору;

– изградњу и реконструкцију објеката типа „еколоџ” за туристички смештај и пружање услуга из домена еко-туризма;

– уређење сеоских туристичких домаћинства, односно туристичких и угоститељских објеката у домаћој радиности, у циљу пружања услуга из домена сеоског туризма.

Као једна од основних мера очувања и заштите природних и створених вредности, овим Просторним планом се дефинише одрживи (гранични) туристички капацитет простора, који представља максимални степен коришћења простора којим се минимизирају утицаји на природну и створену средину, а уз оптимално очување, унапређење и ревитализацију природних и културних добара, здравља и квалитета живота локалног становништва, и развој туризма и комплементарних активности. Максимални степен коришћења простора се изражава максималним број туриста који могу истовремено боравити у одређеном просторном обухвату, без неповратне биолошке и физичке деградације способности простора да задовољава рекреативне потребе, и без значајнијег угрожавања квалитета рекреативног доживљаја. Овај број ће се разликовати у летњем и зимском периоду, у зависности од афирмисаности мотива туристичке тражње (у случају афирмације скијашког центра на Голији, простор ће бити оптерећенији у зимском периоду) и могућношћу угрожавања природних вредности (та могућност је већа у летњем периоду, када је време пуне активности биљног и животињског света, који је у великој мери физички доступан посетиоцима). Зато је одрживи капацитет простора изражен зимском тражњом стационарних и дневних корисника – збирно: стационарни туристи + дневни посетиоци + запослени.

У зимском периоду, очекује се око 55% стационарних туриста, око 35% дневних посетилаца и око 10% запослених (од којих 50% користи туристички смештај). Од укупног броја стационарних туриста и дневних посетилаца, 60% је учешће алпских скијаша, док је 40% учешће осталих рекреативаца и нескијаша. У летњем периоду, очекује се око 35% стационарних туриста, око 60% дневних посетилаца (излетника) и око 5% запослених (од којих 25% користи туристички смештај).

Процењени одрживи туристички капацитет простора (у складу са економским, социјалним и еколошким потенцијалом простора у планском хоризонту до 2030. год.), износи око 9.000 лежаја, односно око 15.000 истовремених корисника (приоритетне активности и програми за развој туризма, формирале би економију обима 3.000 лежаја и 5.000 истовремених корисника, што би био основ за даљи органски раст туризма до процењених капацитета).

То значи да ће кориснике у зимском периоду чинити око 6.000 дневних излетника и око 9.000 стационарних туриста са запосленима који користе туристички смештај (око 15.000 истовремених корисника). Кориснике у летњем периоду чиниће око 6.400 дневних излетника и око 3.600 стационарних туриста са запосленима који користе туристички смештај (око 10.000 истовремених корисника).

Табела 7: Расподела броја лежаја према врсти смештаја

врста смештаја

постојеће

планирано

сеоска туристичка домаћинства

и домаћа радиност

30%

40%

хотели, мотели, пансиони, апартмански блокови, етно-насеља и сл.

50%

45%

одмаралишта, планинарски домови,

шумарске и ловачке куће и сл.

20%

10%

кампови и аутокампови

5%

број лежаја

800

I фаза

2030. г.

2.200

8.200

укупно

3.000

9.000

Постојећи изграђени капацитети (2018. год.), уз завршетак већ започетих и уз реално могуће лежаје у домаћој радиности и сеоским туристичким домаћинствима, представљају расположиви фонд који би био основ за почетну фазу развоја туризма (I фаза), док би се у планском хоризонту (2030. год.) постигао планирани број лежаја, уз просечно годишње повећање од око 680 лежаја. Дистрибуција корисника по појединим туристичким локалитетима, утврђује се посебним планским документима, према смерницама Просторног плана.

Гранични капацитет простора у режиму заштите подразумева и строгу контролу активности корисника, која се може одвијати искључиво у складу са чланом 5. Уредбе о заштити Парка природе Голија.

Планирањем граничног туристичког капацитета простора, могућношћу постепеног (етапног) развоја, очувањем локалних ресурса и давањем значајне шансе локалном становништву да се укључи у туризам, подржани су принципи одрживости развоја туризма на подручју Просторног плана.

Концепција развоја туристичке понуде, засниваће се на следећим опредељењима:

– развој туристичке инфраструктуре, као јавног интереса, уз подстицаје за иницирање развоја и увођење механизама за финансирање (према препознатим развојним приоритетима);

– развој туристичке супраструктуре – специјализација, стандардизација, сертификација, кооперација и интеграција субјеката који формирају туристичку понуду;

– развој туристичке организације на нивоу туристичке дестинације, са адекватним финансијским и људским ресурсима за обављање функција дестинацијског менаџмента и маркетинга;

– маркетиншки третман планског подручја и његове туристичке понуде, са фокусом на препознатљивост Студенице и Голије, као туристичке дестинације;

– развој тржишта рада у туризму и професионализација људских ресурса;

– умрежавање са другим секторима који учествују у креирању нових вредности у туризму и формирају комплементарни пакет туристичке понуде;

– развој нових туристичких производа и програма, усмерених ка формирању целогодишње туристичке понуде, минимално зависне од временских прилика и од продаје „лежаја и исхране”;

– постепено продужење туристичке сезоне, уз планску дистрибуцију учешћа зимског и летњег дела сезоне;

– контролисана и постепена изградња нових објеката за туристичке потребе, превасходно на саобраћајно приступачним и комунално опремљеним туристичким локалитетима.

Утицај туризма на укупан привредни развој планског подручја може бити веома значајан, јер туризам за себе везује друге комплементарне привредне активности (производња хране, саобраћајне услуге, трговина, забава, израда сувенира и сл.). Са развојем туризма и пратећих делатности, доћи ће и до повећања запослености (претежно локалног становништва, а посебно женског радно способног контингента популације), а тиме и до побољшања квалитета живљења локалног становништва. Овоме посебно доприноси уравнотежени и полицентрични развој, који доприноси активирању читавог планског подручја.

Простор планиран за туристички развој утврђен Просторним планом, привешће се намени директним спровођењем овог плана, или на основу одговарајућих урбанистичких планова (у складу са одељком V 2. Начин спровођења Просторног плана), кроз које ће се проверити туристички капацитети (на основу детаљније валоризације туристичких локалитета и погодности за изградњу), као и могућност и рационалност опремања инфраструктуром (како туристичком, тако и комуналном).

3. ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ

Концепција привредног развоја подручја Просторног плана оствариваће се подржавањем одрживог привредног развоја, заснованог на постојећој просторној структури привредних активности, природних и културних вредности. Основни принципи на којима ће се заснивати развој и просторна структура привредних делатности су: оријентација на локалне ресурсе и њихово максимално искоришћење за развој пољопривреде, туризма, традиционалних заната и сл.; строго поштовање режима заштите приликом просторног размештаја привредних активности; заштита животне средине (забрана лоцирања еколошки ризичних технологија). Имајући у виду компаративне предности подручја (природни ресурси, природна и културна добра, искуство и традиција у пољопривреди и занатству и др.), уз претпоставку да ће бити испуњени основни предуслови привредног развоја (изградња неопходне саобраћајне и комуналне инфраструктуре и побољшање базичних услуга), развој привреде засниваће се на следећим стратешким приоритетима:

– пољопривреда – прилагођавање тржишним условима пословања, при чему се посебна пажња мора поклонити: стварању боље пословне климе, уз обезбеђење подстицајних мера; бољој повезаности пољопривреде са сектором туризма који је у синергији са пољопривредом; удруживању произвођача и укрупњавању поседа; подизању техничке опремљености пољопривредних газдинстава; перманентној едукацији пољопривредних произвођача;

– шумарство и ловна привреда – унапређење стања постојећих шума и очување или увећање степена шумовитости на планском подручју, као и унапређење постојећих и активирање нових видова коришћења ловних потенцијала планског подручја;

– рударство и коришћење минералних сировина – задржавање постојеће експлоатације сировина на постојећим рудним пољима, уз ограничену експлоатацију позајмишта традиционалних грађевинских материјала, у складу са условима заштите;

– МСП и предузетништво – пружање подстицаја за оснивање (и конкурентско деловање на тржишту) предузећа у сектору пољопривреде, занатства, домаће радиности, туризма и услуга, уз посебну подршку за активирање микро-бизниса и тзв. породичних фирми;

– услуге – развој и диверзификација сектора услуга (трговине, саобраћаја, угоститељства, занатства, домаће радиности и др.).

Просторна организација привредних активности се усклађује, пре свега, са потребама социјалног и економског развоја локалне заједнице, а дефинише на основу процене развојних могућности, која укључује процену вредности ресурсне основе, постојећих капацитета и техничко-технолошке опремљености, социо-економских ограничења и оствареног степена развијености. Примарне делатности ће се одвијати на читавом планском подручју, у складу са гранским програмима развоја, и уз услове заштите посебне намене подручја и животне средине. Секундарне и терцијарне делатности (које се развијају на бази ресурса подручја), поред постојећих, усмеравају се и ка новим локацијама, у микроразвојним центрима у којима постоје погодни просторни услови (инфраструктурна опремљеност, слободно земљиште, погодни услови за изградњу), демографски и економски потенцијал и одговарајућа ресурсна база за развој привредних активности, али уз строго поштовање услова заштите.

Пољопривреда

Подстицањем одрживог развоја пољопривреде, уз очување природних вредности и здраве животне средине, пружа се могућност побољшања квалитета живота сеоског становништва. Према политици аграрне подршке у ЕУ, потенцијалном радном снагом сматра се пољопривредно становништво до 40 година старости, док се већ са 55 година становништво сматра старим за обављање пољопривредне производње. С обзиром да на планском подручју има 56% становника старости до 40 година, неопходно је предузети подстицајне мере да се они задрже, а евентуално и да се привуче ново становништво (нпр. из урбаних центара у окружењу, који су у процесу трансформације сектора индустрије остали без посла).

Као основни концепт развоја пољопривреде на планском подручју, узима се контролисана и што мања употреба агрохемијских средстава за све њене гране, уз увођење строгих стандарда по питању производње хране, а у погледу утицаја на животну средину и здравље људи (органска, „здрава”, еколошка или „зелена” пољопривредна производња). С обзиром да планско подручје карактерише очувана животна средина, уз ограничену употребу агрохемијских средстава и враћање старим аутохтоним врстама у сточарству и ратарству, створио би се велики потенцијал за производњу еколошки вредних пољопривредних производа (органска храна са дефинисаним географским пореклом). Таквим видом производње не могу се постићи већи приноси, али се уз добру организацију тржишта и промоцију производа могу остварити позитивни економски ефекти.

Развој сточарства, за које постоје повољни природни услови, обезбедиће се активирањем малих сточарских фарми ван режима заштите I и II степена, уз строго поштовање свих мера заштите. Ово подразумева и реконструкцију активних и активирање напуштених бачишта и других традиционалних аграрних садржаја (на новим програмским основама), која су од значаја за очување културног предела и посебних културно-историјских вредности. Тиме се уједно отвара још један вид валоризације простора (тзв. екотуристичка валоризација) и омогућава повезивање пољопривреде са туризмом.

Носиоци пољопривредне производње биће већа и витална пољопривредна газдинства, које карактерише спацијализација активности и концентрација поседа. Даље егзистирање ситног и неспецијализованог газдинства, лежи у чињеници што је то преовлађујући тип који ће се задржати у планском периоду, уз постепено укључивање у специјализоване програме.

За даљи развој пољопривреде, мора се рачунати на активније и стимулативније мере аграрне политике, који обухватају: заштитну цену робе; третман газдинства као правног субјекта; подстицање самоорганизованог задругарског удруживања; унапређење пласмана локалних пољопривредних производа високог квалитета (сигурно тржиште и загарантована зарада за произвођаче); стандардизацију технологије производње органске хране (са географским пореклом); прилагођавање структуре пољопривредне производње потребама туристичке потражње (локални традиционални производи и прерада); финансијски подстицаји за пољопривреднике на име останка на подручју, настављања аграрне традиције, заштите природног и културног наслеђа, заштите предела и сл.

Шумарство

Проблеми од стратешког значаја за област шумарства везани су за: постојеће стање државних шума; недовољно испитано стање приватних шума; екстензивни однос према шуми у фази неге и коришћења; конфликт између режима коришћења и односа према шумским ресурсима; недовољно ефектну политику санкција у односу на непоштовање режима коришћења шума. С тим у вези, успостављају се мере газдовања шумама које је потребно поштовати при изради и ревизији свих основа газдовања шумама у државном и приватном власништву:

– букове шуме: редовно неговање млађих састојинских категорија у једнодобним шумама и разнодобних састојина; очување потпуне склопљености и стабилности; очување и форсирање примешаних врста у шумском фонду; природна обнова зрелих и презрелих састојина; издвајање и заштита минимума површине, као основа за очување типичног представника типа букових шума;

– изданачке букове шуме: утврђивање дужине трајања конверзионог раздобља и опходње; нега млађих састојинских категорија и припрема за индиректну конверзију у условима где је то могуће; уношење и форсирање племенитих лишћара и (зависно од висине и станишта) четинара;

– мешовите пребирне састојине: штедња шумског фонда и гомилање инвентара умереним захватом који не сме прећи 50% запреминског прираста; попуњавање разређених делова ради изградње потпуно склопљених састојинских категорија; поправка пребирне структуре која ће резултирати повољнијим односом појединих дебљинских категорија (од подмлатка до зрелих стабала); поправка смесе и мешовитости, полазећи од оптималног односа 70:30 у корист четинара; заштита и увећање примешаних племенитих лишћара и воћкарица; посебна заштита највреднијег дела комплекса и појединачних стабала, као показатеља природног потенцијала ових шума;

– шуме смрче: интезивна нега млађих састојинских категорија умереним интензитетом до 40% запреминског прираста; подржавање природне обнове у зрелим састојинским категоријама; увођење малоповршинског система газдовања, како би се усагласиле узгојне и еколошке, а олакшале планске компоненте газдовања; издвајање и чување „минимума” површине и појединачних стабала, као типичних представника ових шума;

– шуме букве и смрче: увођење и подржавање система малоповршиског газдовања; интезивна нега свих узгојних категорија које чине структурну разнодобност припадајућих састојина; очување и побољшање мешовитости; издвајање и заштита дела комплекса као типичног представника ових шума;

– борове шуме: очување и заштита од шумских пожара; интезивна нега у млађим фазама развоја; изградња структурно једнодобних састојина на мањим површинама; попуњавање разређених састојина; очување фрагмената старијих склопљених борових састојина;

– вештачки подигнуте састојине: превентивна противпожарна и друга заштита на целој површини; интезивно неговање умереним интензитетом захвата (15–20% запреминског прираста), посебно у састојинама у које се улази први пут; успостављање шумског реда по извршеним радовима; праћење природне сукцесије, посебно у културама на бољим стаништима.

Ловна привреда

Стање ловних потенцијала планског подручја (ловишта која су у потпуности или делом своје површине у обухвату Просторног плана) и садашњи степен њиховог коришћења, намећу обавезу корисницима да своје активности усмере ка унапређењу постојећих и активирању нових видова коришћења. Главну понуду чиниће: лов гајених врста крупне дивљачи ради трофеја, на начин, у обиму и под условима који нису у супротности са условима заштите (срна и дивља свиња); фото лов ретких и проређених врста (вук, велики тетреб, јаребица камењарка, видра, птице грабљивице и др.). У планском периоду предвиђа се ревизија постојећих програма интензивног гајења дивљачи (европског јелена, срне и дивље свиње) у узгојним центрима, ради мењања или проширења њихове основне намене (парк дивљачи и сл.), као и интензивирање коришћења постојећих терена за обуку ловачких паса (гонича и птичара), у складу са условима заштите. Унапређење газдовања ловиштима, поред мера које су планиране ловним основама (динамика развоја популације, изградња и одржавање ловно узгојних и ловно техничких објеката, одстрел дивљачи, мере заштите дивљачи и обезбеђења мира у ловишту, допунска исхрана и зимско прихрањивање дивљачи, мере за остваривање сарадње са другим делатностима у ловишту и суседним ловиштима), остварује се и планским мерама: повезивање стручних и ловочуварских служби свих ловишта међусобно, као и са чуварском службом Парка природе „Голија”, у циљу ефикаснијег сузбијања криволова и ловокрађе; ревизија и усаглашавање програма гајења дивљачи и планова газдовања ловиштима, са планским и развојним документима подручја.

Производња риба у рибњацима је ограничена носећим капацитетом водотока и не сме се обављати без примене мера заштите реципијената од загађивања водом из рибњака. Распоред и капацитети рибњака дефинишу се на основу Програма управљања рибарским подручјем (сагледава стање и потенцијале водних ресурса, абиотичке и биотичке чиниоце водених екосистема и детерминише посебне режиме заштите у односу на поједине водотоке). У складу са овим програмом и режимима заштите, дефинишу се и приоритетни водотокови за контролисани спортски риболов (риболовне воде, риболовни резервати), које треба опремити стајалиштима, платформама и другом неопходном опремом. Основне планске мере газдовања риболовним водама и унапређења рибарства су: одређивање величине и динамике рибарског коришћења вода (забрана или ограничавање лова појединих врста, заштита и уређење природних плодишта риба, обезбеђивање природних миграција, уређивање корита на местима где је неповољна структура ихтиофауне, излов непожељних врста и др.); порибљавање девастираних вода угроженим врстама (након анализе података о стању водених екосистема и њиховој ихтиофауни); порибљавање вода старијом млађи (пастрмке и липљана).

Рударство и коришћење минералних сировина

Коришћење минералних сировина базира се на принципима рационалне и контролисане експлоатације, у складу са циљевима концепта одрживог развоја. Ово се, пре свега, односи на постојећу експлоатацију сировина на постојећим лежиштима, уз обавезу поштовања одредби Закона о рударству и геолошким истраживањима, Закона о заштити природе и Закона о заштити животне средине.

На подручју на којем је утврђен режим заштите I и II степена, забрањује се експлоатација минералних сировина, као и коришћење песка, шљунка, камена и глине из корита и обала водотока. На подручју на којем је утврђен режим заштите III степена, забрањује се експлоатација минералних сировина која не испуњава услове и мере заштите животне средине, природних и културних вредности, као и услове и мере заштите и одрживог коришћења шума, пољопривредног земљишта и туристичких простора (утврђене у складу са законом). Поред ових, успостављају се и следеће планске мере у области коришћења минералних сировина (односе се на зоне у режиму заштите III степена и зоне ван режима заштите):

– дозвољава се извођење истражних геолошких радова (ради утврђивања карактеристика и распрострањености рудних лежишта), којима се не утиче на промену морфологије природног добра и његових делова, и које немају штетних последица по поједине врсте или станишта распрострањених биљних и животињских врста, а према општим условима заштите и уз претходно прибављене услове надлежног органа заштите природе;

– дозвољава се подземна експлоатација минералних сировина, искључиво за сировине за које се утврди да се по квалитету издвајају, и да појаве и лежишта сировина сличних особина нису детерминисана у другим деловима Републике Србије (стратешке сировине), при чему одлуку доноси надлежни државни орган у складу са законом, уз утврђивање посебних услова заштите животне средине;

– подземну експлоатацију „стратешких” минералних сировина на експлоатационом пољу (обухвата истражни простор на коме су оверене билансне резерве минералних сировина), може да прати и примарна прерада и предконцентрација минералних сировина, са пратећим објектима прераде, одржавања и сл.;

– по завршетку истражних радова или престанку експлоатације минералних сировина, обавезна је санација или рекултивација простора, односно привођење другој намени која је сагласна потребама уређења подручја (паркинг, путно проширење и сл.);

– вишкови земље и грађевинског материјала морају се одводити ван заштићеног подручја, односно депоновати на локацијама која ће се утврдити посебним одлукама надлежних органа (нпр. насипање депресија које нису од интереса за очување биотопа и др.);

– могућа је коришћење (у ограниченом обиму) оних сировина које су у функцији развоја локалне заједнице, првенствено специфичног грађевинског материјала који се традиционално употребљава, а посебно за амбијентално уређење и презентацију овог подручја (неметаличне сировине – камен, песак, глина). Коришћење постојећих каменолома и позајмишта за локалне потребе утврдиће се посебним одлукама надлежних органа.

За подручје Просторног плана, препоручује се извођење комплексних геолошких истраживања, која ће се састојати из анализе и синтезе постојећег фонда геолошких података, фотогеолошке анализе, инжењерскогеолошког и хидрогеолошког картирања, а могу се применити и геофизичка испитивања, хидрогеолошка осматрања, лабораторијска испитивања (у циљу коришћења вода и минералних сировина) и сл. Овим ће се прецизно дефинисати: морфолошка својства (генеза облика и морфометријска својства), геолошка грађа (литолошки састав, старост и степен оштећености стенских маса), хидрогеолошка својства стенских маса (релативна функција, тип издани, ниво издани и својства подземних вода), савремени геодинамички процеси (врсте процеса, распрострањење, активност) и др.

За потребе експлоатације минералних сировина у евидентираним појавама и лежиштима, потребно је дефинисати оцену квалитета и резерви сировине, услове и економску оправданост експлоатације, видове могућег нарушавања и заштите животне средине, услове рекултивације земљишта и сл., уз обавезну израду студије процене резерви минералних сировина, величине лежишта и експлоатационе зоне, начина складиштења јаловине, као и утицаја на животну средину и мере заштите животне средине.

4. УТИЦАЈ ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ НА ДЕМОГРАФСКЕ
И СОЦИЈАЛНЕ ПРОЦЕСЕ И СИСТЕМЕ

4.1. Демографски развој

На основу анализе досадашњих демографских промена на планском подручју, урађене су прелиминарне процене броја становника до 2030. године. Демографска будућност насеља планског подручја личиће на њихову демографску прошлост, односно наставиће се трендови (мало ублаженији) испољени у анализираном периоду (1991–2011. год.), као што су: пад наталитета, пораст морталитета, тенденција исељавања становништва, тренд негативних промена у старосној структури становништва. Прогнозира се даљи пад броја становника у планском подручју, у већини насеља. Овај пад представљао би резултанту постепеног смањивања стопе наталитета, значајнијег раста стопе општег морталитета (као једне од рефлексија константног процеса старења становништва) и нешто мањег, али и даље негативног миграционог салда.

Табела 8: Пројекција становништва 2030. године

подручје

год.

укупно

0–3

4−6

7−15

16–19

20–24

25–59

60–64

65+

Прост. план

2011.

6.408

126

135

551

276

277

2.884

514

1645

100%

1,9%

2,1%

8,6%

4,3%

4,3%

45%

8%

25,7%

2030.

5.820

85

88

470

236

235

2.623

523

1.590

100%

1.5

1.5

8.1

4.1

4.0

45.1

9.0

27.3

град Краљево

2011.

4.015

60

59

317

164

181

1.846

371

1.047

100%

1.5

1.5

7.9

4.1

4.5

46.0

9.2

26.1

2030.

3.570

49

51

279

150

167

1.641

331

912

100%

1,4%

1,4%

7,8%

4,2%

4,7%

46%

9,3%

25,5%

Бзовик

2011.

183

2

4

25

14

11

69

11

47

100%

1,1%

2,2%

13,7%

7,7%

6%

37,7%

6%

25,7%

2030.

170

0

0

22

12

9

63

12

52

100%

0%

0%

13%

7%

5%

37%

7%

31%

Брезова

2011.

350

4

4

14

14

12

154

33

115

100%

1,1%

1,1%

4%

4%

3,4%

44%

9,4%

32,9%

2030.

300

3

3

9

9

9

129

30

108

100%

1%

1%

3%

3%

3%

43%

10%

36%

Врх

2011.

68

1

1

3

1

2

32

4

24

100%

1,5%

1,5%

4,4%

1,5%

2,9%

47,1%

5,9%

35,3%

2030.

55

0

0

2

1

1

25

4

22

100%

0%

0%

3%

1%

2%

45%

7%

42%

Долац

2011.

151

3

3

8

7

4

74

6

46

100%

2%

2%

5,3%

4,6%

2,6%

49%

4%

30,5%

2030.

130

1

1

5

5

3

61

9

45

100%

1%

1%

4%

4%

2%

47%

7%

34%

Дражиниће

2011.

79

2

2

1

2

6

32

6

28

100%

2,5%

2,5%

1,3%

2,5%

7,6%

40,5%

7,6%

35,4%

2030.

70

2

2

2

2

5

28

6

53

100%

2%

2%

2%

2%

7%

40%

8%

37%

Ђаково

2011.

166

4

4

11

2

14

75

10

47

100%

2,4%

2,4%

6,6%

1,2%

8,4%

44,9%

6%

28,1%

2030.

140

3

3

8

1

11

60

10

44

100%

2%

2%

6%

1%

8%

43%

7%

31%

Камењани

2011.

251

5

6

30

10

7

123

19

51

100%

2%

2,4%

11,9%

3,9%

2,8%

49%

7,7%

20,3%

2030.

230

4

4

26

8

6

122

14

46

100%

1.7

1.7

11.3

3.5

2.6

53.0

6.1

20.0

Лозно

2011.

114

4

4

10

4

6

50

12

24

100%

3,5%

3,5%

8,7%

3,5%

5,3%

43,9%

10,5%

21,1%

2030.

105

4

3

8

4

7

45

11

23

100%

3.8

2.9

7.6

3.8

6.7

42.9

10.5

21.9

Засад

2011.

84

1

1

5

3

5

31

6

31

100%

1,2%

1,2%

6%

3,6%

6%

37,3%

7,2%

37,3%

2030.

70

0

0

2

2

4

25

6

31

100%

0%

0%

3%

3%

5%

35%

8%

46%

Милиће

2011.

228

2

5

19

10

12

117

20

44

100%

0,9%

2,20%

8,30%

4,40%

5,20%

51,10%

8,70%

19,20%

2030.

200

0

0

14

8

10

98

20

50

100%

0%

0%

7%

4%

5%

49%

10%

25%

Мланча

2011.

172

3

3

13

8

9

74

13

49

100%

1,7%

1,7%

7,6%

4,7%

5,2%

43%

7,6%

28,5%

2030.

150

2

2

11

6

8

62

14

45

100%

1%

1%

7%

4%

5%

41%

9%

32%

Орља Глава

2011.

70

1

0

2

2

2

24

7

32

100%

1,4%

0%

2,9%

2,9%

2,9%

34,3%

10%

45,7%

2030.

55

0

0

0

1

1

17

7

29

100%

0%

0%

1%

2%

2%

30%

12%

53%

Река

2011.

153

2

2

12

3

2

59

18

54

100%

1,3%

1,3%

7,9%

2%

1,3%

38,8%

11,8%

35,5%

2030.

145

0

0

10

3

2

51

19

60

100%

0%

0%

7%

2%

1%

35%

13%

42%

Рудно

2011.

211

6

5

16

10

12

86

18

57

100%

2,9%

2,4%

7,6%

4,8%

5,7%

41%

8,6%

27,1%

2030.

180

4

4

13

8

9

72

18

52

100%

2%

2%

7%

4%

5%

40%

10%

30%

Савово

2011.

79

1

0

3

0

2

22

11

40

100%

1,3%

0%

3,8%

0%

2,5%

27,8%

13,9%

50,6%

2030.

60

0

0

0

0

2

15

9

34

100%

0%

0%

0%

0%

3%

25%

15%

57%

Тадење

2011.

60

1

0

2

2

4

24

3

24

100%

1,7%

0%

3,3%

3,3%

6,7%

40%

5%

40%

2030.

45

0

0

1

2

3

17

5

17

100%

0%

0%

2%

3%

6%

37%

9%

43%

Тепече

2011.

120

1

2

5

2

1

43

17

49

100%

0,8%

1,7%

4,1%

1,7%

0,8%

35,8%

14,3%

40,8%

2030.

110

1

1

4

2

1

38

15

48

100%

0.9

0.9

3.6

1.8

0.9

34.5

13.6

43.6

Ушће

2011.

1.881

45

48

196

94

102

948

151

298

100%

2,4%

2,6%

10,4%

5%

5,4%

50,4%

8%

15,8%

2030.

1.800

36

36

180

90

90

918

162

288

100%

2%

2%

10%

5%

5%

51%

9%

16%

општина Ивањица

2011.

1.988

38

41

176

88

63

847

149

586

100%

2%

2,1%

8,8%

4,4%

3,2%

42,6%

7,5%

29,5%

2030.

1.805

25

28

153

72

54

777

152

544

100%

1,4%

1,6%

8,5%

4%

3%

43%

8,4%

30,1%

Брусник

2011.

353

7

7

34

21

11

150

20

103

100%

2%

2%

9,6%

5,9%

3,1%

42,5%

5,7%

29,2%

2030.

330

4

4

30

17

10

142

23

100

100%

1%

1%

9%

5%

3%

43%

7%

31%

Вионица

2011.

204

3

4

21

6

7

89

19

54

100%

1,5%

2%

10,3%

3%

3,4%

43,8%

9,4%

26,6%

2030.

180

2

4

18

6

6

80

18

46

100%

1%

2%

10%

3%

3%

44%

10%

27%

Врмбаје

2011.

304

5

5

26

15

12

137

26

78

100%

1,6%

1,6%

8,6%

4,9%

3,9%

45,1%

8,6%

25,7%

2030.

280

3

3

23

12

9

126

26

78

100%

1%

1%

8%

4%

3%

45%

9%

29%

Градац

2011.

73

2

2

8

6

1

26

6

23

100%

2,7%

2,7%

10,8%

8,1%

1,4%

35,1%

8,1%

31,1%

2030.

65

2

2

7

6

1

24

6

17

100%

2%

2%

10%

8%

1,5%

36%

9%

31,5%

Дајићи

2011.

228

5

6

15

7

9

80

17

89

100%

2,2%

2,6%

6,6%

3,1%

3,9%

35,1%

7,5%

39%

2030.

200

4

4

12

6

7

72

16

79

100%

2%

2%

6%

3%

3,5%

36%

8%

39,5%

Добри До

2011.

244

2

3

18

9

4

110

21

77

100%

0,8%

1,2%

7,4%

3,7%

1,6%

45,1%

8,6%

31,6%

2030.

200

0

2

14

6

4

90

20

64

100%

0%

1%

7%

3%

2%

45%

10%

32%

Коритник

2011.

392

11

11

41

15

13

170

23

107

100%

2,8%

2,8%

10,5%

3,8%

3,3%

43,5%

5,9%

27,4%

2030.

380

8

8

38

12

12

168

27

107

100%

2%

2%

10%

3%

3%

44%

7%

29%

Чечина

2011.

190

3

3

13

9

6

85

17

54

100%

1,6%

1,6%

6,8%

4,7%

3,2%

44,7%

8,9%

28,4%

2030.

170

2

2

11

7

5

75

16

52

100%

1%

1%

6%

4%

3%

44%

9%

32%

Према проценама до 2030. године, број становника на планском подручју ће се смањити, тако да ће овде живети 5.820 становника, што је за око 10% мање у односу на попис 2011. године. Такође, миграције ће и у наредном периоду бити значајна одредница демографских промена, али нешто ублаженија у односу на претходни период. Сразмерно смањењу броја становника, смањиће се и број домаћинстава, са 2.191 на 2.079 домаћинстава, са 2,8 члана по домаћинству.

Планска концепција демографског развоја на планском подручју је да се обезбеди ублажавање даљег смањења броја становника, применом концепта полицентричног развоја. Овакав концепт би довео до ублажавања негативних миграционих кретања и пружања могућности за останак и повратак популације радно способног становништва. Он се базира на следећим мерама заштите демографског потенцијала:

– економске мере (финансијске и нефинансијске) за покретање привредних активности (подршка развоју и унапређењу пољопривредне производње; подршка формирању микро и мини породичних фирми у области пољопривреде, туризма и домаће радиности – самозапошљавање становништва);

– мере социјалне политике, усмерене нарочито према посебним категоријама становништва (жене, деца, старачка домаћинства и др.);

– мере за обнову и изградњу локалне саобраћајне и комуналне инфраструктуре (инфраструктурно опремање насеља);

– мере за побољшање функционалних садржаја и базичних услуга у насељима, у оном нивоу који је довољан да смањи привлачну снагу околних општинских центара и градова (побољшање система јавних служби, електронске комуникације и др.);

– мере популационе политике (на нивоу државе), са циљем обнове становништва.

С обзиром да је људски ресурс ограничен развојни потенцијал (неповољна старосна структура, неповољна миграциона кретања и др.), оживљавање демографских токова и виталних демографских карактеристика могуће је очекивати само уколико дође до испуњења планских претпоставки, односно до активирања расположивих ресурса и отварања могућности за запошљавање и приходовање. За остваривање овако постављене демографске политике неопходно је заједничко деловање економске и социјалне политике, уз развој инфраструктуре и базичних услуга.

4.2. Мрежа насеља

Развој мреже насеља на подручју Просторног плана, у оквиру система насеља у локалним самоуправама (град Краљево и општина Ивањица), засниваће се на следећој функционалној хијерархији и функционалним везама обухваћених насеља:

1) субопштински центар (јак гравитациони центар, који се издваја својом величином, структуром, функционалном опремљеношћу и повољним саобраћајним положајем, па преузима улогу општинског/градског центра за гравитационо подручје. Развој овог центра подразумева развој локалне привреде, терцијарних функција и социјалне инфраструктуре, чиме ће се обезбедити услови за његову социоекономску трансформацију, тј. прелазак из урбанизованог у урбано, тј. градско насеље, које ће преузети одређене функције општинског/градског центра) – насеље Ушће, коме гравитира 27 насеља унутар планског подручја и ван њега;

2) центри заједница насеља (насеља која имају развојне предиспозиције и којима гравитирају насеља у окружењу) – ови центри са гравитирајућим насељима располажу ресурсима и локацијским погодностима да у догледној будућности (плански хоризонт), уз изградњу одговарајуће инфраструктуре, могу постати тачке интеграције читавог подручја и имати утицаја на развојне токове (од центра ка периферији) и преусмеравање негативних демографских кретања:

– насеље Студеница – настало око манастира Студеница (у његовој заштићеној околини), улазни пункт у Парк природе „Голија”. Због непосредне близине Ушћа, повољног саобраћајног и географског положаја, већег броја гравитирајућих насеља, доминације манастира Студеница и његовог духовног карактера, може се рачунати на развојни карактер насеља и пораст броја становника,

– Рудно – центар месне заједнице, са задовољавајућом концентрацијом јавних објеката и релативно развијеном туристичком понудом, усмераваће свој развој као транзитни, туристички и привредни центар локалног карактера,

– Беле воде – као насеље нема оформљену урбану структуру и дисперзне је насељености, али има одређену опрему и капацитете и слободни простор за изградњу, па је локацијски погодно за развој једног од централних пунктова туристичко-угоститељског и научно-истраживачког карактера, на овом подручју,

– Девићи – има оформљен центар насеља на средокраћи туристичких итинерера и по том основу представља један од главних функционалних пунктова туристичког подручја, па у развоју туристичке функције лежи и перспектива развоја насеља;

3) Локални центри (насеља са ограниченим функцијама централитета, којима гравитирају суседна насеља) – ови центри би, уз извесну реорганизацију јавних служби, могли да обезбеде минимални степен институционалне и јавне опремљености, чиме би биле задовољене потребе становништва из гравитирајућих насеља;

4) примарна сеоска насеља (сва остала насеља, без функције централитета) – ова насеља се одликују мањим бројем становника често неповољне старосне структуре, аграрном хомогеношћу, недовољном институционалном опремљеношћу, слабијим саобраћајним везама и малим ресурсима за развој производних активности. Њихово могуће оживљавање може се остварити само преко нових развојних специфичних програма. Узимајући у обзир да су у њима сконцентрисани још увек очувани објекти народног градитељства и да се, по правилу, налазе на атрактивним локацијама, основна оријентација се види у развоју сеоског туризма, рекреативним активностима у природи, производњи биолошки исправне хране и укључивању у развојне програме заштићеног подручја.

Табела 9: Планирана мрежа центара и насеља

општински /

градски центар

субопштински

центар

центри заједнице насеља

локални

центри

примарна

сеоска насеља

КРАЉЕВО

Ушће

Студеница *

/

Савово, Врх, Брезова, Долац, Засад, Ђаково

/

/

Тадење, Тепече, Камењани, Лозно

/

Мланча

Милиће, Орља Глава

Рудно

/

Бзовик, Река, Дражиниће

ИВАЊИЦА

/

Беле Воде *

/

Дајићи, Градац

Девићи *

/

Вионица,Чечина

/

Придворица *

Добри До, Врмбаје

/

Остатија *

Коритник, Брусник

* новоформирана насеља у оквиру постојеће КО.

Овако формирана концепција мреже насеља и центара (на бази просторних и саобраћајних предиспозиција, контигента радне снаге, опремљености насеља јавним службама и услова за лоцирање привредних и стамбених капацитета), укључује се у регионални оквир, успостављањем динамичније везе са суседним урбаним центрима, а преко њих и са значајнијим центрима развоја, у складу са мрежом урбаних центара и регионалном организацијом (функционална урбана подручја и економско-функционални региони) утврђеном ППРС и законом.

Просторним планом се формира и систем туристичких центара (туристичке целине), као носилаца организоване туристичке понуде у оквиру јединствене туристичке дестинације (планински ризорт „Голија”):

– Врхови – Одвраћеница – центар за зимски спортско-рекреативни туризам, делимично у обухвату Просторног плана (у оквиру КО Брусник и Коритник). Поседује просторне услове за плански дефинисано ширење, изградњу и инфраструктурно опремање, под условом стриктног поштовања услова заштите;

– Голијска Река – центар за зимски спортско-рекреативни туризам и секундарни центар Парка природе „Голија”, делимично у обухвату Просторног плана (у КО Дајићи). Вишенаменски туристички, шумарски и сточарски пункт;

– Беле воде – Дајићи – примарни центар Парка природе „Голија”, у целости у обухвату Просторног плана (у оквиру КО Дајићи).

Планирани систем туристичких центара обухвата и следећа насеља у обухвату Просторног плана, са израженим туристичким функцијама:

– Ушће (КО Ушће) – улазни пункт туристичке дестинације;

– Студеница (КО Засад, Ушће, Брезова и Долац) – примарни центар духовности и културе;

– Рудно (КО Рудно) – секундарни центар на потезу Студеница – Градац, који помаже интеграцију споменичког наслеђа на међународној културно-туристичкој рути „Трансроманика”, у јединствену туристичку понуду;

– Придворица (КО Врмбаје) – секундарни центар на потезу реке Студенице, који помаже интеграцију споменичког наслеђа у сливу Студенице (група цркава проглашених споменицима културе од великог значаја) у јединствену туристичку понуду;

– Девићи (КО Вионица и Чечина) – етно-центар;

– Остатија (КО Коритник) – етно-центар.

Ван обухвата Просторног плана, али у функционалној вези са системом туристичких центара на планском подручју су:

– Шереметовица–Кути–Плешин – вишенаменски туристички, шумарски, научно-образовни и рекреативни центар Парка природе и планинског ризорта „Голија”;

– Градац – центар духовности и културе (обухвата подручје заштићене околине манастира Градац).

Центри у систему туристичких центара су међусобно (али и са другим насељима) повезани: јавним и туристичким путевима, инфраструктуром скијалишта, системом стаза (пешачких, бициклистичких и др.) и чине јединствену туристичку дестинацију (планински ризорт „Голија”).

Концепција развоја мреже насеља, усмерена је ка организацији центара и развоју функција у њима ради заустављања процеса депопулације, и засниваће се на следећим опредељењима:

– равномеран и децентрализовани развој мреже насеља и формирање система заједнице насеља, чиме се у великој мери неутралише процес исељавања из примарних сеоских насеља и спречава спонтани раст центара суседних општина/градова;

– дефинисање прага минимума урбаних функција (јавне службе) у будућим микроразвојним центрима, чиме ће бити задовољене потребе становништва насеља и његовог руралног окружења;

– формирање мреже објеката јавних служби са концентрацијом садржаја у микроразвојним центрима, како би се обезбедио одговарајући ниво квалитета услуга;

– међусобно повезивање насеља на планском подручју по моделу територијалне и функционалне повезаности, без обзира на градску/општинску припадност, путем заједничких програма развоја и јединствене, диверзификоване туристичке понуде;

– јачање улоге будућих кључних центара у формирању осовина развоја планског подручја и његовом укључивању у суседне и шире регионалне оквире;

– развијање туристичких центара, чиме би се формирала туристичка осовина и пунктови који би подстицали развој околних насеља;

– побољшање просторне доступности и нивоа услуга јавних служби, уз унапређење организације и кадровске структуре.

4.3. Развој јавних служби

Развој јавних служби на планском подручју засниваће се на: функционалној хијерархији социјалне инфраструктуре; повећању социјалне кохерентности у подручјима неповољне демографске структуре; мрежи урбаних центара и регионалној организацији утврђеној плановима вишег реда и ширег подручја; повезивањем јединица локалне самоуправе око валоризације и очувања заштићених подручја. Мрежу објеката јавних служби на планском подручју треба формирати тако да се концентрација садржаја врши у микроразвојним центрима, како би се обезбедила просторна доступност и одговарајући ниво услуга јавних служби (уз унапређење организације и кадровске структуре). Такође, потребно је (према хијерархији центара) дефинисати минимални ниво опремљености социјалном инфраструктуром, који ће задовољити потребе становништва гравитационог подручја.

Основне услуге представљају: основно образовање; предшколско образовање и васпитање; примарна здравствена заштита; управа и администрација (месна канцеларија, пошта); основне услуге социјалне заштите (у надлежности општинске/градске установе социјалне заштите); базичне активности у области спорта и културе. Услуге вишег ранга (средње и високо образовање; секундарна и терцијарна здравствена заштита; виши облици активности и услуга у области управе, администрације, социјалне заштите, спорта и културе), усмеравају се према граду Краљеву (урбани центар државног значаја, тј. центар функционалног урбаног подручја државног значаја у оквиру области НСТЈ3 „Рашка област”), односно урбаном центру Ивањица (равноправни центар полицентричног урбаног региона, а у оквиру области НСТЈ3 „Моравичка област”), и даље, у оквиру региона НСТЈ2 „Шумадија и западна Србија”.

Мрежа јавних служби на планском подручју условљена је организацијом јавних служби на административном подручју града Краљева и општине Ивањица, док је њихов развој усмерен ка: усклађивању са правцима развоја планског подручја; прилагођавању демографској структури становништва; подизању квалитативног нивоа услуга, у условима релативно велике просторне дисперзије корисника. У првој фази развоја јавних служби, акценат треба да буде на: успостављању организације обавезних (основно образовање и примарна здравствена заштита) и стандардних јавних служби (предшколско образовање и васпитање, установа културе, ветеринарска станица, садржаји физичке културе и др.), у микроразвојним центрима; постављању одређених захтева у погледу квалитета услуга и рада; подизању нивоа опремљености објеката у микроразвојним центрима. У другој фази развоја јавних служби, а уз услов реализације приоритетне планиране саобраћајне мреже, може се очекивати конкретнија реорганизација јавних служби на планском подручју.

– Основно образовање – мрежа основних школа (матичних и подручних), иако нерационална са становишта демографских трендова, условљена је брдско-планинским положајем насеља и њиховом функционалном и саобраћајном неповезаношћу, па се може рећи да задовољава потребе корисника. Приоритетни задатак је: побољшање специјализованог превоза ученика и запослених до матичних и подручних школа; адаптација и реконструкција постојећих школских објеката, са могућим проширењем капацитета школског објекта и школског дворишта, у складу са нормативима за школску површину и школски простор по ученику (нарочито у школама са већим гравитационим подручјем); одговарајуће опремање школа савременим наставним и другим средствима и обезбеђење квалитетног наставног кадра; увођење нових програма (посебно у подручне школе), којима би се побољшао квалитет наставе (мобилне наставне екипе, специјализоване за поједине програме); стварање могућности за коришћење школских објеката у летњем периоду, за организовање школа у природи.

– Предшколско образовање и васпитање – планско подручје није покривено предшколским установама, па се у њиховој организацији предлаже коришћење вишка простора у објектима основних школа или другим одговарајућим објектима јавних служби (у складу са нормативима из ове области), уз могућност организације „мобилних вртића”. Могућа је и изградња установа дечје заштите у микроразвојним центрима (у складу са привредним развојем и подизањем запослености становништва), а посебно у туристичким центрима, што може бити значајно са аспекта развоја туризма и представљати специфичан вид туристичке понуде (здравствено-рекреативни боравак деце из других средина).

– Здравствена заштита – приоритетни задатак је опремање и модернизација постојећих здравствених јединица, уз обезбеђење стручних кадрова. У насељима која нису покривена услугама здравствене заштите, предлаже се увођење мобилних служби у одговарајућим објектима. Неопходно је да планиране туристичке садржаје прати организовање примарне здравствене заштите. За здравствену заштиту вишег нивоа, користиће се ресурси центара припадајућих јединица локалне самоуправе и регионалних центара у окружењу. Поред тога, неопходна је и децентрализација ветеринарске службе, уз лоцирање ветеринарских станица у свим јачим микроразвојним центрима, као и одговарајуће опремање и кадровско јачање постојећих ветеринарских станица.

– Спорт и рекреација – изградња полифункционалних спортских објеката (фискултурне сале, отворени терени) у оквиру објеката основног образовања, уз додатне садржаје у микроразвојним центрима, омогућиће квалитетније, разноврсније и масовније спортске активности, рекреацију и физичку културу. Концепт развоја спорта и рекреације засниваће се на примарној понуди планског подручја, коришћењу природних и културних мотива, одвијању активности у слободном простору, уз изградњу спортских објеката и терена у микроразвојним и туристичким центрима, према општим условима, правилима изградње и граничним капацитетима утврђеним Просторним планом. Поред основних спортско-рекреативних садржаја у центрима, планирају се и друге отворене површине за спорт и рекреацију (трим и бициклистичке стазе, стазе за јахање, планинарске стазе и др.), од којих је најзначајније алпско скијалиште на Голији, са припадајућим садржајима (скијашке стазе, ски-лифтови, ски-стадиони и др.).

– Социјална заштита – у области социјалне заштите потребно је развијати посебне програме прилагођене потребама рањивих група становништва на планском подручју. Посебно је угрожена групација старог и остарелог становништва (36% укупног становништва планског подручја), па се препоручује увођење форми организације социјалне заштите прилагођене потребама ове старосне структуре (дневни центри за старе и сл.). Предлаже се и комбинација мобилних услуга социјалне и здравствене заштите у одговарајућим објектима јавних служби, који имају вишак простора. Заштита социјално угрожених категорија становништва у надлежности је одговарајућих установа на нивоу општине/града.

– Култура – развој културе оствариће се укључењем приватног и цивилног сектора у организовање културних активности, и њиховим повезивањем са јавним сектором (организовање културних манифестација у складу са особеностима подручја, посебно у циљу промовисања природних и културних вредности, и у склопу туристичке понуде подручја). Постојећи објекти домова културе могу бити основ за даљи развој, уз неопходну ревитализацију и формирање мултифункционалних центара, који ће комбиновати комплементарне активности (туризам, култура и др.). Предлаже се интегрисање локалних програма развоја културе са образовним и другим секторским програмима, као и интеграција богатог културног наслеђа и традиције у туристичку понуду, чиме се отварају могућности за обогаћивање садржаја из области културе. Ревитализација културно-историјских споменика и традиционалних сеоских насеља, очување и иновирање традиционалних производних активности, културних манифестација и сл., допринеће развоју културне свести код становништва. Насеље Студеница (у заштићеној околини манастира) представљаће примарни центар духовности и културе, како на нивоу Просторног плана, тако и регионалног ранга, па и шире (захваљујући културној стази „Трансроманика”, која повезује Студеницу са европским наслеђем романичког периода). „Помоћни” центар духовности и културе представљаће насеље Градац (ван обухвата Просторног плана), а секундарне центре насеља Рудно (повезује примарни и „помоћни” центар) и Придворица (повезује споменичко наслеђе у сливу реке Студенице).

– Управа и администрација – осим месних канцеларија које се задржавају, у јачим микроразвојним и свим туристичким центрима треба отворити поште и савремено их опремити. Станице полиције у насељу Ушће (као централном насељу највишег ранга и улазном пункту туристичке дестинације) и туристичким центрима Беле воде-Дајићи (центар Парка природе), Врхови–Одвраћеница (центар за зимски спортско-рекреативни туризам) и Девићи (са позицијом на средокраћи туристичких итинерера), равномерно би покриле планско подручје. Подразумева се и присуство других служби неопходних са аспекта безбедности људи, коришћења простора и ресурса (горска служба спасавања, управа Парка природе, управа скијалишта, и др.).

5. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ САОБРАЋАЈА И ИНФРАСТРУКТУРНИХ СИСТЕМА

5.1. Саобраћајна инфраструктура

У складу са планираним развојем планског подручја, динамиком туристичког и привредног развоја, демографским развојем и развојем инфраструктурних система, планиран је и развој саобраћајне инфраструктуре, тако да се задовоље захтеви који ће се поставити пред саобраћајни и транспортни систем планског подручја. Саобраћајну мрежу у обухвату Просторног плана формирају постојеће и планиране саобраћајнице које су у функцији планиране намене, интегралног и одрживог развоја подручја.

Друмски саобраћај

План развоја друмског саобраћаја, као основног вида саобраћаја на планском подручју, има највећи значај и мора бити у складу са развојем саобраћајно-транспортног система обухваћених локалних самоуправа и плановима вишег реда (РПП и ППРС). Основно концепцијско опредељење јесте повећање саобраћајне приступачности, али и обезбеђење квалитетније доступности планског подручја, у првом реду стварањем услова за изградњу, реконструкцију, опремање и функционисање путне мреже, што ће допринети функционалном и просторном интегрисању планског подручја и његовом умрежавању са ширим регионалним простором Старовлашко-рашке висије, односно Средишње и Западне Србије.

Државни путеви

Окосницу саобраћајне мреже планског подручја чини постојећа мрежа државних путева. За мрежу државних путева планирана је потребна ревитализација и модернизација, уз унапређење техничко-експлоатационих карактеристика (ширење слободног профила пута, попречних профила коловоза и др.), у складу са законом и важећим техничким прописима.

Основну повезаност планско подручје остварује преко ДП IБ реда бр. 22 („Ибарска магистрала”) са источне стране и ДП IБ реда бр. 21 са западне стране, односно преко ДП IБ реда бр. 30 (попречна веза ДП IБ реда бр. 21 и 22).

Кроз подручје Просторног плана пролазе следећи државни путеви:

– ДП IБ реда број 30, Ивањица–Ушће;

– ДП IБ реда број 22, Београд – Љиг – Горњи Милановац – Прељина – Краљево – Рашка – Нови Пазар – Рибариће – државна граница са Црном Гором (гранични прелаз Мехов Крш) – тзв. „Ибарска магистрала”;

– ДП IIA реда број 197, Каона – Ивањица – Бук – Преко Брдо – Дуга Пољана – Расно – Карајукића Бунари – Угао – државна граница са Црном Гором;

– ДП IIA реда број 198, Рашка – Кути – Одвраћеница – Преко Брдо;

– ДП IIБ реда број 412, Брвеник–Градац–Рудно.

Непосредно ван обухвата Просторног плана су и:

– ДП IБ реда број 29, државна граница са Црном Гором (гранични прелаз Јабука) – Пријепоље – Нова Варош – Сјеница – Нови Пазар;

– ДП IБ реда број 21, Нови Сад – Ириг – Рума – Шабац – Коцељева – Ваљево – Косјерић – Пожега – Ариље – Ивањица – Сјеница.

На ДП IБ реда бр. 30, у зони манастира Студеница, планира се изградња обилазног пута у циљу заштите манастирског комплекса. Валоризација предложених варијанти трасе планиране обилазнице извршена је на основу постојећих и очекиваних саобраћајних оптерећења предметне деонице државног пута, анализе техничко-екплоатационих карактеристика предложених варијанти и процене трошкова изградње (детаљније у одељку IV 3.3.4. Саобраћајне површине и објекти). Од три анализиране варијанте, рефералном картом бр. 2 „Мрежа насеља и инфраструктурни системи” дате су две могуће варијанте, које обе иду левом обалом реке Студенице, од којих је она краћа (дужине око 3 km) у целости у подручју детаљне разраде овог Просторног плана, па су на детаљној карти бр. 3 „План регулације, нивелације и грађевинских линија са саобраћајним решењем”, дати аналитички и графички елементи за формирање њене грађевинске парцеле, уз могућност директног спровођења. У складу са законом и правилима овог Просторног плана, у случају да одговарајућа техничка документација покаже потребу за изменом предложене трасе дате детаљном разрадом, ову измену је могуће спровести доношењем плана детаљне регулације, који би се израђивао истовремено са одговарајућим идејним пројектом који садржи све потребне техничке податке. Просторним планом дата је могућност избора трасе обилазнице на основу плански предложених варијантних решења, а кoнaчни избoр трасе претпоставља изрaду oдгoвaрajућe прojeктнe дoкумeнтaциje сa прeтхoдним истрaжним рaдoвимa, уз обавезу израде одговарајућег плана детаљне регулације одабране трасе (уколико она није обрађена детаљном разрадом, односно уколико се покаже потреба за изменом предложене трасе дате детаљном разрадом).

Измештање дела ДП I Б реда број 30 (деоница од Бажалских Кршева до Придворице), планира се и у случају реализације акумулације „Препрана” на реци Студеници. Дужина планираног измештања је око 8,8 km. Траса измештања се мора дефинисати кроз израду адекватне техничке и планске документације везане за реализацију акумулације „Препрана”, у складу са важећом регулативом. Ова документација треба да испита оправданост реализације и пронађе оптимална решења са аспекта испуњавања сеизмичких, геолошких и техничких услова, који ће значајно утицати на техничко-експлоатационе карактеристике и трошкове изградње ове деонице.

„Tуристички пут Голија”

Подручје Просторног плана, а посебно територију у оквиру Парка природе „Голија”, карактерише изолованост и слаба повезаност са градским/општинским центрима који га окружују. Развој друмског саобраћаја на овом подручју се усмерава на реализацију „туристичког пута Голија”, чиме се обезбеђују услови саобраћајног приступа планинском подручју Голије из свих општинских/градских центара непосредног окружења (Краљево, Ивањица, Нови Пазар, Рашка, Сјеница), а преко њих и из центара ширег подручја, што је предуслов за развој Голије као туристичке дестинације. Осим тога, овај туристички пут обезбеђује саобраћајни приступ планираним туристичким локалитетима планинског ризорта „Голија” (непосредно – „Голијска река”, „Врхови–Одвраћеница”, „Шереметовица–Кути–Плешин”; посредно – „Беле Воде – Дајићи”) и насељима са израженим туристичким функцијама (непосредно – Рудно, Студеница; посредно – Остатија, Ушће, Градац, Девићи, Придворица) као и њихову међусобну саобраћајну повезаност.

Траса „туристичког пута Голија” се повезује са постојећим ДП IIA реда бр. 197, 198, 199 и 412 и ДП IB реда бр. 30, а преко њих са ДП IБ реда бр. 21, односно планираним аутопутем Е-763 „Београд – Јужни Јадран”, ДП IБ реда бр. 29 „Сјеница – Нови Пазар” и ДП IБ реда број 22 „Ибарска магистрала”.

„Туристички пут Голија” обухвата следеће деонице путне мреже у обухвату Просторног плана, укупне дужине 77,3 km:

– Хајдучка вода – Жарови – Каралићи – јужно од коте 1344 – кроз Стојеће – источно Алијино брдо – Чаприћи – Сарићке ливаде – Колешница – Водице – Голијен – до укрштаја са деоницом Б (30,2 km);

– Нешковићи – Дебела коса – Пашајлића до (11,5 km);

– Вишњичко брдо-Љубивода-Милошева вода-Работе-Нешковићи (9,9 km);

– Милошева вода (Работе) – раскрсница Кути – Шереметовица /деоница до Јаворовог брда (1,9 km);

– Студеница – Рудно – Вишњичко брдо (23,8 km).

Планирана траса „туристичког пута Голија”, на територији општине Ивањица пролази кроз локалитете „Јанков камен”, „Голијска река” и „Влашки мост”, који су у режиму II степена заштите Парка природе „Голија”.

У функцији презентације природних вредности Голије, дуж трасе планираног „туристичког пута Голија”, планирани су видиковци са одмориштима на више локација („Каралићи”, „Kриви До”, „Ђоново Поље” и др.).

Општински путеви

Путну мрежу на планском подручју чини и мрежа општинских путева, као носилац локалног повезивања у обухвату Просторног плана, а посредно (преко државних путева) и даљинских кретања корисника. С обзиром на постојеће стање мреже општинских путева (неодговарајуће техничке карактеристике – коловозни застор, опрема, сигнализација, одводњавање, попречни и подужни нагиби коловоза, хоризонталне и вертикалне кривине) и ограничења за њихов даљи развој (тешки теренски услови, пролазак кроз заштићено подручје), планира се: ревитализација, рехабилитација, модернизација и реконструкција постојећих путева, или изградња нових путева у коридорима постојећих, у циљу побољшања геометријских и техничко-експлоатационих карактеристика путева (ширење слободног профила пута и попречних профила коловоза и др.) у складу са законом и важећим техничким прописима, чиме се уједно штити заштићено подручје (Парк природе Голија) од трасирања нових коридора. Подручје Просторног плана обухвата око 235 km општинских путева, на територији општине Ивањица и града Краљева.

Стационарни саобраћај

У процесу спровођења Просторног плана, неопходно је обезбедити потребне капацитете за организовано паркирање путничких возила и аутобуса, у свим туристичким центрима, туристичким и рекреативним пунктовима, микроразвојним центрима и другим насељима. Потребан број паркинг места се билансира према захтевима који проистичу из намене објеката и броја корисника/посетилаца, а у складу са важећим стандардима и нормативима.

У насељима која су у граничном подручју заштићеног подручја (Парк природе „Голија”), потребно је организовати тзв. „park and ride” паркиралишта, на којима се оставља путничко возило, а даљи превоз кроз заштићено подручје се организује као јавни путнички превоз (аутобус, минибус, комби возило, теренско возило и сл.).

Капацитете за аутокампове (трајног или сезонског карактера), могуће је организовати у туристичким и микроразвојним центрима на планском подручју, уз уређење и опремање простора за организовано камповање и пружање кампинг услуга, са формирањем пратећих садржаја и изградњом сервисних објеката.

Саобраћајни објекти

Аутобуске станице и пратећи путни објекти на транзитним правцима (бензинске и сервисне станице, путне базе и сл.), неопходан су пратећи садржај путне инфраструктуре у функцији подизања стандарда путовања на планском подручју. С тим у вези, планира се следеће:

– изградња аутобуских станица намењених за међумесни и међуградски саобраћај, планира се на локацијама Ушће, Студеница, Рудно, Девићи и Беле Воде;

– изградња путних база за редовно и зимско одржавање путева, предвиђа се на локацијама Беле Воде, Рудно, Преко Брдо и Одвраћеница;

– модернизација постојеће станице за снабдевање горивом у Ушћу;

– остали пратећи путни објекти, могу се реализовати у свим микроразвојним и туристичким центрима, где се за то укаже потреба;

– на планском подручју не планирају се центри интегралног транспорта (робно-транспортни и дистрибутивни центри, камионски и контејнерски терминали и сл.).

Изградња ове врста објеката је условљена интегралним вредновањем свих компоненти животне средине и строгим поштовањем свих законских норми и обавеза у вези са заштитом и унапређењем квалитета животне средине.

Јавни превоз путника

Дисперзност просторне организације насеља и размештаја активности, и просторна удаљеност између појединих циљних зона, условљавају увођење система јавног путничког превоза. Линије јавног путничког превоза се организују на свим државним, туристичким и општинским путевима, а могу се реализовати аутобусима или тзв. „паратранзитом” (минибусеви, комби возила и сл.), у складу са саобраћајним условима и потребама, као редовне линије јавног превоза током целе године, или као сезонске линије за потребе туриста. Стајалишта јавног путничког превоза се могу организовати на свим путевима на којима се одвија овај превоз, у складу са саобраћајним условима и потребама.

Немоторизовани видови саобраћаја

Планским подручјем пролази културна рута „Трансроманика” и друге потенцијалне културне и туристичке стазе које повезују природне и антропогене туристичке мотиве планског подручја, и помажу интеграцију природног и културног наслеђа на планском и ширем подручју (долина Ибра, слив реке Студенице, планинско подручје Голије и др.). Све ове руте/стазе представљају потенцијалне атрактивне трасе различитих видова немоторизованог саобраћаја, чији ће развој имати позитиван ефекат на развој туризма и интензивирање туристичких кретања на планском подручју. Оне обухватају: пешачке стазе (излетничке, панорамске, трим, трекинг, планинарске, културне), бициклистичке стазе (планински бициклизам, али и друмски – уколико постоје просторне могућности у профилу пута), стазе за јахање, стазе за турно скијање, риболовне стазе (на риболовним водама), авантуристичке стазе/полигони (слободно пењање, zip-line, параглајдинг и други екстремни спортови) и сл. Могуће их је трасирати и у подручју режима заштите II и III степена, на трасама постојећих путева и стаза (шумских, пољских, гребенских, долинских, дуж речних токова, везних и др.), уз отварање нових траса само на неопходним краћим деоницама, и уз обавезну сигнализацију (путокази, мерна места, маркације стаза, информативне табле), пратеће објекте и опрему (видиковци, одморишта, склоништа, ватришта, излетишта, биваци, мобилијар, елементи за рекреацију и сл.).

Железнички саобраћај

Кроз планско подручје пролази деоница магистралне једноколосечне неелектрифициране железничке пруге у дужини од 9,2 km, на деоници стајалиште „Пусто Поље” (km 123+600) – стајалиште „Лозно” (km 132+800), са железничком станицом „Ушће” (km 127+300; четири станична колосека за превоз путника и робе). Деоница пруге има: два осигурана путна прелаза у нивоу, три тунела, пет мостова, два подвожњака и 30 пропуста.

У складу са ППРС и условима предузећа „Инфраструктура железнице Србије”, планира се ревитализација и модернизација железничке пруге Лапово – Краљево – Лешак – Косово Поље – Ђенерал Јанковић – државна граница – (Волково), како би се створили услови за несметано одвијање контејнерског и свих технологија интермодалног транспорта железницом, са доградњом неопходних капацитета. Ово подразумева унапређење елемената трасе за повећање брзине саобраћаја до 120 km/h, реконструкцију горњег и доњег строја пруге, електрифицирање пруге и опремање савременим сигнално-сигурносним и телекомуникационим уређајима. Земљиште на коме се налазе капацитети јавне железничке инфраструктуре и коридори свих раније укинутих пруга (са циљем обнове, уз претходно утврђену оправданост), задржава предузеће „Инфраструктура железнице Србије” (јавно грађевинско земљиште).

Ваздушни саобраћај

У обухвату Просторног плана, у складу са ППРС и условима „Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије”, нема постојећих нити су планирани објекти од значаја за одвијање цивилног ваздушног саобраћаја.

5.2. Водопривредна инфраструктура

Водоснабдевање

Планско подручје је део Ибарско-шумадијског регионалног система водоснабдевања и Западноморавског система коришћења, уређења и заштите вода. Циљеви у развоју водоснабдевања, каналисања отпадних вода и заштите од штетног дејства вода у насељима на подручју Просторног плана, заснивају се на следећим опредељењима:

– обезбеђење потребне количине воде за пиће за све становнике са подручја Просторног плана, као и oбезбеђење воде за остале потребе;

– обезбеђење исправности и сталне контроле воде која се користи за снабдевање становништва;

– заштита свих изворишта, посебно изворишта за велике регионалне системе, земљишта и водене површине у подручју заштите изворишта водоснабдевања, од намерног или случајног загађивања и других утицаја који могу неповољно деловати на издашност извора и здравствену исправност воде;

– уређење и одржавање уже и шире зоне заштите изворишта;

– заштита површинских и подземних вода од загађења отпадним водама из насеља, туристичких и привредних комплекса;

– очување квалитета површинских вода у складу са захтеваном класом;

– обавезно пречишћавање свих отпадних вода пре испуштања у реципијент, сагласно стандардима прописаним Законом о водама;

– уградња мањих уређаја за пречишћавање отпадних вода у складу са климатским условима и обезбеђење одржавања, контроле и надзора над њима;

– заштита насеља, туристичких и привредних комплекса и пољопривредних површина, од спољних и унутрашњих вода.

Стратегијом управљања водама на територији Републике Србије до 2034. године, дата је потенцијална вишенаменска акумулација на реци Студеници, на профилу Препрана, око 9,5 km узводно од манастира Студеница. Време реализације ове акумулације је неизвесно, али се Просторним планом резервише простор и утврђују посебни режими заштите изворишта регионалног/републичког значаја, а у циљу одржавања и развоја водног режима у Републици Србији и обезбеђења оптималних техничких, еколошких и других решења за јединствено управљање водама, заштиту од вода, заштиту и коришћење вода.

До реализације регионалног система водоснабдевања, потрошачи са територије Просторног плана ослањаће се на локалне изворе водоснабдевања. За потребе водоснабдевања насеља Ушће, могуће је обезбедити нове количине воде из алувиона реке Студенице, а неопходно је проширити дистрибутивну мрежу, реконструисати делове са недовољним пречником и велике старости, и извршити санитарну заштиту изворишта и објеката водоснабдевања.

Генералним пројектом са претходном студијом изводљивости за водоводну и канализациону мрежу за туристичку област Парка природе „Голија”, дефинисано је интегрално решење водоснабдевања на подручју Просторног плана.

На територији општине Ивањица планирана је изградња акумулације „Колешница” на Брусничкој реци, са истоименим водоводним системом. Акумулација је са браном висине око 50 m и акумулационим простором запремине око 1,8 x 106 m³. Планирана је изградња постројења за припрему воде за пиће капацитета 3 x 25 l/s, које ће гравитационо снабдевати водом потрошаче у насељима Остатија, Беле воде, Дајићи, Девићи и Придворица. Део потрошача ће се снабдевати преко црпних станица, а успоставиће се веза и са системом „Црна река”.

На територији града Краљева планирани су следећи водоводни системи:

– систем насељског карактера „Студеница”, који користи воду из реке Студенице, уз планирану изградњу водозахвата и постројења за припрему воде за пиће, и дистрибуцију до потрошача;

– систем насељског карактера „Рудно”, који користи воду из каптажа, уз планирану изградњу водовода и дистрибуцију до потрошача;

– систем индивидуалног карактера „Палеж”, који користи воду из каптаже;

– систем индивидуалног карактера „Гобељ”, који користи воду из каптаже.

Санитарна заштита изворишта водоснабдевања (одређивање зона санитарне заштите изворишта подземне воде, акумулације површинске воде и отвореног водотока, као и њихово уређење и одржавање) спроводиће се у складу са Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања.

Одвођење и пречишћавање отпадних вода

Каналисање отпадних вода са планског подручја одвијаће се сепаратним системом.

На територији града Краљева планирана су два већа канализациона система, „Ушће” и „Студеница”, и више мањих: „Рудно”, „Бзовик”, „Врањево”, „Главица” и „Брезова” и Милиће”.

На територији општине Ивањица, налазе се седам планираних и делови два заједничка система и то: канализациони систем „Куманица” (ППОВ „Куманица 1”, ППОВ „Куманица 2”, ППОВ „Глеђица”, ППОВ „Конђило 1”, ППОВ „Конђило 2”); канализациони систем „Вучак” (ППОВ „Вучак”, ППОВ „Медовине”); канализациони систем „Придворица” (ППОВ „Tулићи”, ППОВ „Придворица 1”, ППОВ „Придворица 2”); канализациони систем „Девићи”; канализациони систем „Остатија” (ППОВ „Плочник”, ППОВ „Брусник”, ППОВ „Остатија”, ППОВ „Коритник”); канализациони систем „Беле воде – Дајићи” (ППОВ „Дајићи”, ППОВ „Беле воде”); канализациони систем „Голијска река”; део заједничког канализационог система „Мухово”; део заједничког канализационог „Врхови–Одвраћеница”.

Појединачна ППОВ планирају се за веће туристичке и привредне комплексе. За остале потрошаче су предвиђене заједничке септичке јаме или појединачне водонепропусне септичке јаме са периодичним пражњењем.

Атмосферске воде одводити површински до најближих реципијената.

5.3. Енергетска инфраструктура

Електроенергетска инфраструктура

Преко територије Просторног плана прелази траса планираног далековода 2х110 kV од ТС „Краљево 3” до ТС „Нови Пазар 1”, са одговарајућим заштитним коридором (реализује се на основу детаљне разраде ППППН инфраструктурног коридора високонапонског далековода 2x110 kV „Краљево 3 – Нови Пазар 1”).

Да би се обезбедило безбедно и квалитетно снабдевање електричном енергијом планског подручја, потребно је извршити реконструкцију постојећих и изградњу нових електроенергетских објеката, на напонском нивоу 110 kV (ван границе Просторног плана) и 35 kV (у обухвату Просторног плана).

За потребе обезбеђења електричне енергије за све кориснике у обухвату Просторног плана, планира се даља доградња и реконструкција постојеће електроенергетске мреже 35 kV и 10 kV, као и изградња нових ТС и далековода 35 kV и 10 kV:

1) реконструкција ТС 35/10 kV „Рудно” (на територији града Краљева), у циљу повећања снаге на 2x8MVA.

2) изградња нових ТС 35/10 kV:

– ТС 35/10 kV „Остатија”, инсталисане снаге 2x1 MVA, крајње снаге 2x8 MVA (на територији општине Ивањица),

– ТС 35/10 kV „Дајићи”, инсталисане снаге 2x4 MVA, крајње снаге 2x8 MVA (на територији општине Ивањица),

– ТС 35/10 kV „Јасеновица”, инсталисане снаге 2x1,6 MVA, крајње снаге 2x4MVA (на територији општине Ивањица),

– ТС 35/10 kV „Девићи”, инсталисане снаге 2x1 MVA, крајње снаге 2x8 MVA (на територији општине Ивањица),

– ТС 35/10 kV „Милиће”, инсталисане снаге 2x1 MVA, крајње снаге 2x4 MVA (на територији града Краљева),

– РП 35/10kV „МХЕ Рогопеч 1”.

За потребе напајања подручја електричном енергијом, треба изградити водове 35kV (надземне или подземне, у зависности од ограничења за трасирање водова) за везу ТС 35/10 kV и то:

– ТС „Ушће” са ТС „Рудно”;

– ТС „Ушће” са ТС „Милиће”,

– ТС „Рудно” са ТС „Милићи”;

– ТС „Рудно” са ТС „Девићи”;

– ТС „Девићи” са ТС „Остатија”;

– ТС „Девићи” са ТС„ Дајићи”, преко РП „МХЕ Рогопеч 1”;

– ТС „Остатија” са ТС „Голија”;

– ТС „Дајићи” са ТС „Јасеновица”;

– ТС „Јасеновица” са ТС „Куманица”;

– ТС „Јасеновица” са ТС „Дуга Пољана”.

Задржавају се постојећи водови напонског нивоа 35 kV, који заједно са планираним водовима обезбеђују квалитетно напајање електричном енергијом.

Реализацијом ове концепције електроснабдевања, обезбеђује се напајање у прстену из трафостанице ТС 110/35 kV „Рашка” и ТС 110/35 kV „Ивањица”, односно двострано напајање свих ТС 35/10 kV у обухвату Просторног плана и суседних подручја.

За све далеководе у обухвату Просторног плана (110, 35 и 10 kV), обезбеђени су одговарајући заштитни коридори.

Прикључак планираних објеката на електроенергетску мрежу извести одговарајућим нисконапонским водовима. Уколико постојећа електроенергетска мрежа на било који начин омета изградњу нових саобраћајница и објеката, изместити је у свему према техничким условима добијеним од оператора дистрибутивног система и важећим законима, прописима и стандардима из ове области. Изградњом нових објеката не сме доћи до угрожавања механичке стабилности и техничких карактеристика постојећих електроенергетских објеката и каблова, а кабловима мора увек бити обезбеђен адекватан приступ, ради њиховог редовног одржавања и евентуалних интервенција.

Термоенергетска инфраструктура

Гасификација планског подручја, сходно смерницама из планске документације ширег подручја и развојним плановима дистрибутера, усмерава се на изградњу гасовода радног притиска 16 bar из правца Ивањице, који оквирно прати трасу државног пута IIA реда број 197, до насеља Дајићи, где се планира изградња мерно-регулационе станице (МРС), а затим и других МРС према потребама широке потрошње, као и дистрибутивне гасоводне мреже (од полиетиленских цеви) радног притиска до 4 bar и гасних прикључака са мерним местима код потрошача.

Обновљиви извори енергије

Употреба обновљивих извора енергије (ОИЕ) утиче позитивно на смањење потрошње електричне енергије и фосилних горива за грејање, повећање коришћења локалних енергетских ресурса и смањење топлотних губитака. Препоручује се коришћење ОИЕ, у складу са условима заштите животне средине, природних и културних добара, за:

– грејање и хлађење простора (коришћење геотермалне енергије у областима нискотемпературне примене, кроз технологију топлотних пумпи, којима се може се обезбедити енергетски ефикасно грејање и хлађење простора);

– грејање санитарне воде (соларни колектори; топлотне пумпе);

– грејање простора (котларнице које као енергент за сагоревање користе биомасу; не препоручује се коришћење активних соларних система за потребе грејања простора, због сезонске расположивости соларне енергије, што утиче на економску исплативост);

– производњу електричне енергије (коришћење фотонапонских панела, који се најчешће постављају на кровове објеката; коришћење биомасе и др.);

– когенерацијску производњу топлотне и електричне енергије (коришћење биомасе);

– производњу биогорива (коришћење биомасе).

На подручју Просторног плана, претходно донетим планским документима (ППППН „Парка природе Голија”, ППО Ивањица, ППГ Краљево) дато је укупно 56 потенцијалних локација за коришћење хидроенергетског потенцијала водотокова овог подручја (процењена инсталисана снага цца 23,6 MW), од којих је 75% (42 локације) дефинисано и Катастром малих хидроелектрана у Републици Србији (из 1987. год.). Око 20% потенцијалних локација (12 локација, процењене инсталисане снаге цца 4,7 MW) је ван заштићеног подручја Парка природе „Голија” и Резервата биосфере „Голија–Студеница”, док је око 80% (44 локације, процењене инсталисане снаге цца 18,9 MW) у заштићеном подручју, од чега је 31 локација (цца 14,2 MW) у III зони заштите, док су преостале локације (цца 4,7 MW) у II зони (11 локација), па чак и у I зони заштите (две локације).

Од свих потенцијалних локација, до сада је само за њих пет (цца 2,4 MW) издата грађевинска дозвола, док су у рад пуштене свега три мале хидроелектране (МХЕ) укупне инсталисане снаге 1,4 MW. То значи да је до сада реализовано свега око 5% планираних локација (односно процењене инсталисане снаге) из овог обновљивог извора енергије.

Према расположивим подацима са интернет страница ЈВП „Србијаводе” (евиденција МХЕ и регистар издатих водних аката) и Министарства рударства и енергетике (регистар енергетских дозвола; регистар повлашћених произвођача електричне енергије; регистар издатих енергетских сагласности за МХЕ), за један број потенцијалних локација издата су енергетска (eнергетска дозвола; енергетска сагласност – у случајевима када се за хидроенергетске објекте инсталисане снаге мање од 1 MW није издавала енергетска дозвола) и водна акта (водни услови, водна сагласност), која представљају стечена права и обавезе у контексту реализације локација за коришћење хидроенергетског потенцијала, у складу са законом, као и роком важења правоснажних решења. Исто важи и за до сада издате грађевинске дозволе и стечене статусе привремено повлашћених произвођача електричне енергије.

Еколошки оправдано и социјално прихватљиво коришћење ОИЕ, један је од оперативних циљева овог Просторног плана у области енергетике. Са друге стране:

– потенцијално је неповољан утицај МХЕ на животну средину (са аспекта стриктних услова заштите воде као ресурса), а тиме и на заштиту природе и (културног) предела, што осим еколошке одрживости, отвара и питање социјалне прихватљивости коришћења хидропотенцијала рекa;

– неопходно је детаљно преиспитати потенцијалне локације из ранијих планских докумената (и Катастра МХЕ), због промена хидрологије речних токова и других ограничења (пренет конфликт из до сада важећих планова, везан за активирање хидроенергетског потенцијала);

– у току је израда новог катастра МХЕ, који би требало да да нове податке у вези са могућим кoришћeњeм рaспoлoживoг пoтeнциjaлa вoдoтoкoвa, капацитетима и оправданошћу реализације, сaглaснo aктуeлнoj хидрoлoгиjи, тeхнoeкoнoмској и пoсeбнo eкoлoшкој eвaлуaциjи потенцијалних локација.

Релативизација овог конфликта кретаће се у правцу усаглашавања законских и подзаконских аката, планских и развојних докумената на нивоу Владе РС, уз координацију са институцијама које обезбеђују међународни статус заштите подручја (Унескова Листа Светске баштине; листа резервата биосфере MaB програма UNESCO; листа еколошки значајних подручја – Рамсарска листа; листа еколошких мрежа – EMERALD, IPA, IBA и PBA; листа станишта од значаја за заштиту европске дивље флоре и фауне – NATURA 2000).

Због свега претходног, у овом Просторном плану не прецизирамо локације потенцијалних МХЕ, као ни других система који користе ОИЕ. Системе који користе ОИЕ (ветроелектране, мале хидроелектране, соларна фотонапонска постројења, постројења која користе биомасу за производњу електричне и топлотне енергије, постројења за производњу биогорива и сл.) могуће је градити у складу са прописима који се односе на ову врсту објеката и инсталација и препорукама произвођача опреме, а након претходних техноекономских анализа и мерења које ће показати оправданост коришћења ОИЕ и избора локација за изградњу ових система, уз неопходан предуслов њиховог прикључења на преносну електроенергетску мрежу одговарајућег капацитета. Све потенцијалне локације за коришћење ОИЕ (укључујући и локације на територији у којој се Просторни план спроводи применом просторних планова јединице локалне самоуправе, ван простора одређеног за потребе посебне намене дефинисане Просторним планом) биће предмет разраде овог Просторног плана (израда плана детаљне регулације), уколико истраживања потенцијала за коришћење ОИЕ на нивоу посебне намене или локалне самоуправе, покажу оправданост реализације постројења за производњу енергије из обновљивих извора на простору опредељеном за њихов развој, а у складу са успостављеним режимима заштите простора.

5.4. Електронске комуникације и поштански саобраћај

Фиксна телефонија

Плановима развоја „Телеком Србија” предвиђа се даље осавремењавање телекомуникационих чворишта у циљу пружања нових сервиса корисницима.

Планира се децентрализација приступне телекомуникационе мреже свих насеља на планском подручју, што подразумева скраћење претплатничке петље по бакарним кабловима и даљу изградњу оптичких каблова у оквиру приступне мреже, што ближе корисницима.

Поред постављања нових телекомуникационих уређаја и проширења постојећих, који су лоцирани у објектима „Телеком Србија”, планира се даље постављање мултисервисних приступних платформи, као и друге телекомуникационе опреме у уличним кабинетима. Локације нових уличних кабинета (по правилу, у оквиру јавних површина), условљене су планираном изградњом на самом подручју и биће дефинисане када постојећа телекомуникациона инфраструктура не буде могла да задовољи потребе корисника.

Поред изградње нових комутационих мултисервисних чворова, дуж свих саобраћајница планира се изградња телекомуникационих коридора и постављање ПВЦ цеви (ф 110 mm). Изградњом телекомуникационих коридора, омогућиће се неометан приступ и прикључење на телекомуникациону инфраструктуру, сваком постојећем и будућем кориснику.

Прикључак планираних објекта на телекомуникациону инфраструктуру извести одговарајућим телекомуникационим кабловима. Пре почетка било каквих радова неопходно је извршити идентификацију и обележавање трасе постојећих каблова, а током радова неопходно је заштитити исте. Уколико постојећа телекомуникациона мрежа на било који начин омета изградњу нових саобраћајница и објеката, изместити је у свему према техничким условима „Телеком Србија” и важећим законима, прописима и стандардима из ове области.

Изградњом нових објеката не сме доћи до угрожавања механичке стабилности и техничких карактеристика постојећих телекомуникационих објеката и каблова, нити до угрожавања нормалног функционисања телекомуникационог саобраћаја, а кабловима мора увек бити обезбеђен адекватан приступ, ради њиховог редовног одржавања и евентуалних интервенција.

Мобилна телефонија

У наредном периоду треба очекивати даљи пораст тражње мобилних услуга, значајан развој видео услуга, и повећање удела мобилног интернета и свих пратећих услуга, што ће довести до проширења постојеће мреже базних радиостаница. У складу са тим, планира се даља изградња базних радиостаница, како би се квалитетним сигналима покрила целокупна територија Просторног плана. Због експанзије мобилних уређаја и њихове потребе повезивања на интернет, потребна је изградња Wi-Fi приступних тачака и приводних каблова до тих тачака.

Поштански саобраћај и кабловски дистрибутивни систем

Уколико се укаже потреба могуће је отварање нових јединица поштанске мреже, односно развој кабловског дистрибутивног система (КДС). Развој поштанског саобраћаја и КДС директно зависе од тражње корисника за поштанским и КДС услугама.

5.5. Комуналне зоне и објекти

Одрживи развој комуналних система у обухвату Просторног плана, базираће се на комплетирању, модернизацији и ширењу постојећих, односно изградњи нових комуналних зона и објеката, према потребама насеља на планском подручју, а уз уважавање мера заштите природних и културних добара, предеоних, природних и створених вредности.

Урeђeњe, опремање и oдржaвaње постојећих грoбаљa ће се вршити у склaду сa прaвилимa и стaндaрдимa утврђeним зaкoнoм и oпштинским/градским oдлукама, уз стручну и техничку помоћ нaдлeжнoг кoмунaлнoг прeдузeћа. Ово подразумева зaбрaну сaхрaњивaњa умрлих и пoдизaњa грoбницa вaн урeђeних грoбаљa (нa дoсaдaшњим пoрoдичним грoбљимa) у сеоским насељима.

Уклањање животињских лешева и услови уређења, опремања и одржавања локација за сточно гробље, вршиће се у складу са „Прaвилникoм o нaчину нeшкoдљивoг уклaњaњa и искоришћавања живoтињских лeшeвa” („Службeни глaсник СРС”, брoj 7/81). Пожељно је формирање једног сточног гробља за подручје једне до две заједнице насеља, у складу са посебним прописима.

Зeлeнe и стoчнe пиjaцe мoгу сe фoрмирaти у микроразвојним центрима (субопштински центар, центри заједнице насеља и локални центри), укoликo сe укaжe пoтрeбa.

Код реконструкције постојећих и изградње нових комуналних система (комуналних зона и објеката), обавезно је поштовање услова санитарне заштите изворишта водоснабдевања, као и услова заштите природе према Уредби о заштити Парка природе Голија.

6. ЗАШТИТА ОД АКЦИДЕНАТА И ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА

Мере заштите планског подручја од акцидената и елементарних непогода, представља низ превентивних и других мера, чија примена води спречавању и ублажавању последица земљотреса, поплава, пожара, клизишта, временских непогода, штеточина и др., а на основу прописа који регулишу ову област.

Заштита од земљотреса

За потребе сагледавања сеизмичког хазарда у обухвату Просторног плана, израђене су карте епицентара земљотреса и сеизмичког хазарда за планско подручје. Вредности из карте сеизмичког хазарда за повратни период 475 година, на површини терена (EMS-98=VIII), односно на основној стени (PGA=0,12–0,16 g), представљају основну меру ограничења са аспекта заштите од земљотреса.

При изради техничке документације и прорачуну конструкције објеката примењивати одредбе Правилника о техничким нормативима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима („Службени лист СФРЈ”, бр. 31/81, 49/82, 29/83, 21/88 и 52/90), који:

– обавезује на израду сеизмичке микрорејонизације (сеизмичко микрозонирањe) у припреми техничке документације, која обухвата: дефинисање репрезентативног геодинамичког модела локалног тла (изнад основне стене, до нивоа фундирања), базирано на резултатима истраживања; анализу динамичког одговора локалног тла, базирану на вредностима из карте сеизмичког хазарда и резултатима прорачуна;

– разврстава објекте у следеће категорије: објекти ван категорије (искључиво се примењује поступак динамичке анализе), објекти I категорије (спроводи се поступак динамичке анализе и еквивалентног статичког оптерећења) и oбјекти нижих категорија.

По важећој законској регулативи и стандардима, основ за прорачун у фази израде техничке документације за објекте нижих категорија, представља сеизмички интензитет са сеизмолошке карте за повратни период од 500 година.

Основне мере заштите од земљотреса:

– примена техничких норми и избор локација за изградњу објеката (асеизмичка изградња);

– заштита од земљотреса треба да представља континуиран процес који обухвата планирање простора, пројектовање и изградњу објеката;

– грађење објеката треба усмерити у правцу усклађивања са сеизмо-геолошким особинама терена, како би се смањио ниво повредљивости објеката и сеизмичког ризика, а тиме и штета од евентуалног земљотреса;

– заштита људи и материјалних добара од последица земљотреса, спроводиће се кроз статичке прорачуне у складу са основним мерама ограничења са аспекта заштите од земљотреса (вредности из карте сеизмичког хазарда), као и применом одговарајућих грађевинско-техничких решења.

Заштита од поплава

У случају брзе концентрације отицаја и појаве екстремних протицаја, поплаве могу да изазову штету у насељима, или оштете путеве и мостове. На планском подручју, могућност поплава постоји у свим алувионима у средњим и доњим токовима река, с обзиром на бујични карактер већине водотокова. Концепција одбране од поплава на планском подручју заснована је на планирању грађевинских подручја и изградњи трајних објеката ван угрожених зона, а у складу са плановима одбране од поплава и бујичних вода (јединице локалне самоуправе у сарадњи са министарством надлежним за водопривреду).

Основне мере заштите од поплава и бујичних вода и утицаја поплавног таласа:

– забрана градње свих објеката и подужних траса инфраструктуре, испод максимално очекиване коте поплавног таласа педесетогодишњих великих вода, као и заштита од стогодишњих вода;

– пошумљавање и примена дозвољених биотехничких радова на санацији еродираних површина и стабилизацији земљишта и рушевних обала (услед флувијалне ерозије);

– додатна регулација водног режима, уколико се то покаже неопходним, а која се може постићи натуралном регулацијом корита реке, као и други неопходни хидрограђевински радови и објекти којима се штите угрожена подручја, а по посебним условима;

– смањење ризика од поплавног таласа и протицаја обезбедиће се редовним и ванредним оскултационим осматрањем и систематском контролом водопривредних објеката, израдом студије ризика са анализама могућих сеизмичких деформација терена и унапређењем инфраструктуре за обавештавање, узбуњивање и евакуацију становништва;

Заштита од пожара

За превентивну заштиту од пожара и његово успешно елиминисање, примењиваће сe утврђене мере и критеријуми противпожарне заштите на основу Закона о заштити од пожара („Службени гласник РС”, бр. 111/09, 20/15, 87/18 и 87/18 – др. закон), уз следеће планске мере заштите од пожара:

– израдити или иновирати планове заштите од пожара (посебно за шумска подручја, с обзиром да највећу опасност за избијање и ширење пожара представљају шуме, које захватају највећи део планског подручја);

– приликом планирања сече шума и пошумљавања, неопходно је да се шумске зоне и комплекси (а поготово чисте четинарске шуме) плански испресецају противпожарним путевима, појасевима, просецима, биолошким пругама и другим противпожарним баријерама, које ће онемогућити просторно ширење пожара и на тај начин смањити штетне последице;

– излетишта, одморишта, видиковце, кампове, логоре и друге туристичке и спортско-рекреативне пунктове у шумском подручју, обезбедити од пожара и снабдети их техничком водом, опремом и средствима за гашење пожара;

– забрањено је ложење отворене ватре у шуми и на удаљености мањој од 200 m од руба шуме, изузев на одређеним и за то видно обележеним местима, у складу са прописаним мерама заштите од пожара;

– обавезати све кориснике шума да обезбеде проходност и одговарајући квалитет шумских путева, у циљу бржег и ефикаснијег доласка до места избијања пожара;

– саобраћајном мрежом обезбедити максималну приступачност деловима насеља и објектима који су угрожени од пожара;

– организовати службу и систем контроле и праћења у случају пожара у насељима (ову улогу може да обавља локално становништво);

– димензионисати водоводну мрежу за евентуална гашења пожара, и опремити осетљиве зоне у насељима хидрантима и прикључцима или приручним танковима за воду, на приступачним и погодним местима;

– оформити безбедносне појасеве и друге мере заштите између објеката, којима се спречава ширење пожара у насељима.

Заштита од клизишта

Заштита од потенцијалних клизишта односи се на избегавање нестандардних интервенција у природној конфигурацији земљишта (посебно на већим нагибима), одржавање вегетације на нагнутим теренима, спречавање градње, као и примену следећих мера заштите:

– израда катастра клизишта и карте стабилности терена;

– строга забрана непланске сече шума на покренутим клизним теренима;

– строго ограничавање дотицања воде из домаћинстава у растресите и нагнуте падине и каналисано одвођење отпадних вода до реципијента;

– у зонама клизишта, ограничити намене површина за ширење насеља и изградњу објеката и ускладити их са степеном развијености клизишта, а на пољопривредном земљишту забранити ратарску производњу.

Заштита од временских непогода

Заштита од летњих (непогоде са ветром, провалом облака, громовима и градом, суша, високе температуре) и зимских временских непогода (непогоде са великим снегом, ледом, ниске температуре) остварује се планираном изградњом одговарајуће инфра и супраструктуре, уређењем територије, пошумљавањем, као и организовањем противградне заштите, громобранском заштитом објеката и др.

Заштита од биљних и животињских штеточина

Заштита од штеточина ће се спроводити у оквиру мера газдовања шумама, ловиштима и рибарским подручјима, сагласно законским прописима. Надлежни органи обезбедиће, у сарадњи са стараоцима и корисницима подручја, а у оквиру својих овлашћења:

– праћење стања и организовану заштиту од биљних и животињских штеточина шума и пољопривредних површина, уз примену контролисаних механичких, биолошких и других мера, које нису у супротности са мерама заштите природе и животне средине, и неће оставити негативне последице на становништво;

– организовање локалне службе за праћење стања, остваривање превентивних мера и предузимање активности заштите, повезану са другим службама на нивоу јединица локалне самоуправе, шумских газдинстава и Парка природе.

Заштита становништва и материјалних добара у случају непосредне ратне опасности и у рату.

Уређење и коришћење простора у обухвату Просторног плана од интереса за одбрану земље и заштиту од ратних разарања, условљено је мерама одбране земље и режимима спречавања и ублажавања последица ратних разарања, а на основу услова и захтева Министарства одбране за прилагођавање Просторног плана потребама одбране земље, и других прописа који регулишу ову област. Услови и мере заштите од интереса за одбрану земље раде се као посебан прилог (Анекс) у коме се разрађују добијени услови и захтеви и дају решења са аспекта одбране земље, који су поверљивог карактера.

Основне мере заштите становништва и материјалних добара од ратних разарања, које се обезбеђују кроз организацију, уређење и развој насеља (као превентивне мере трајног карактера) јесу:

– дисперзни распоред насеља на ширем подручју, са вишеструким везама са околним насељима и широм саобраћајном мрежом (алтернативни саобраћајни правци за евакуацију), уз мању концентрацију становништва по појединим насељима;

– смањење повредљивости насеља на рушење, изградњом претежно слободностојећих објеката ниже спратности, у складу са прописима за изградњу у трусним подручјима;

– обезбеђење саобраћајне проходности ван зоне зарушавања, ради што бржег и безбеднијег превоза угроженог становништва, уз адекватно дефинисане ширине и техничке карактеристике саобраћајница и могућност двосмерног саобраћајног приступа сваком објекту високоградње;

– обезбеђивање слободног простора у насељима (функционалним зонирањем површина), који су заштићени од рушевина и повезани саобраћајницама;

– електроснабдевање насеља прстенастим разводима мањих независних система и очување алтернативних извора пијаће воде (бунари и извори);

– склањање становништва у заштитним објектима (склоништима), подрумским просторијама и рововским заклонима, који се (у складу са законом) граде у случају непосредне ратне опасности.

7. НАМЕНА ПРОСТОРА И БИЛАНС ПОВРШИНА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

Основна намена простора на подручју Просторног плана (609,05 km²), има следећу структуру:

– пољопривредно земљиште 182,7 km² (30%);

– шуме и шумско земљиште (и други вегетацијом обрасли терени) 377,6 km² (62%);

– грађевинско земљиште (насеља и други антропогени терени у функцији насеља и инфраструктуре) 30,45 km² (5%);

– воде и водно земљиште 18,3 km² (3%).

Табела 10. Приказ биланса основне намене на подручју Просторног плана

Бр.

КО

Пољопривредно

Шумско

Водно

Грађевинско

Укупно

km²

%

km²

%

km²

%

km²

%

km²

%

1.

Бзовик

9.14

54.69

7.68

45.92

0.01

1.89

0.32

1.89

16.71

2.74

2.

Брезова

10.33

60.22

5.55

32.33

0.05

4.57

0.78

4.57

17.16

2.82

3.

Врх

5.68

59.32

3.66

38.19

0.00

0.00

0.24

2.47

9.57

1.57

4.

Долац

3.82

40.34

5.22

55.12

0.11

1.11

0.32

3.34

9.47

1.55

5.

Дражиниће

3.38

46.47

3.62

49.86

0.04

0.55

0.23

3.14

7.27

1.19

6.

Ђаково

10.31

49.96

9.59

46.48

0.06

0.28

0.64

3.12

20.64

3.39

7.

Засад

3.21

40.85

4.20

53.54

0.15

1.91

0.29

3.67

7.85

1.29

8.

Милиће

10.64

46.86

11.52

50.73

0.12

0.54

0.42

1.85

22.70

3.73

9.

Мланча

11.62

42.84

14.55

53.68

0.27

1.01

0.66

2.45

27.11

4.45

10.

Орља Глава

12.95

43.21

15.78

52.64

0.10

0.32

1.06

3.52

29.97

4.92

11.

Река

7.55

45.34

8.63

51.84

0.06

0.35

0.41

2.46

16.64

2.73

12.

Рудно

9.90

69.35

3.92

27.48

0.08

0.59

0.37

2.56

14.27

2.34

13.

Савово

15.84

44.18

19.54

54.50

0.00

0.00

0.49

1.36

35.85

5.89

14.

Тадење

12.04

35.39

20.64

60.65

0.34

0.99

1.01

2.97

34.03

5.59

15.

Ушће

18.46

45.09

19.45

47.51

0.82

2.00

2.21

5.39

40.93

6.72

16.

Брусник

17.98

34.10

34.12

64.72

0.17

0.32

0.45

0.86

52.72

8.66

17.

Вионица

10.29

43.96

12.64

54.01

0.11

0.47

0.35

1.51

23.40

3.84

18.

Врмбаје

11.89

40.32

17.01

57.68

0.17

0.58

0.42

1.42

29.50

4.84

19.

Градац

4.48

36.11

7.42

59.79

0.05

0.44

0.14

1.11

12.40

2.04

20.

Дајићи

18.52

34.53

34.41

64.15

0.15

0.28

0.56

1.04

53.64

8.81

21.

Добри До

16.65

36.20

28.87

62.77

0.13

0.28

0.34

0.75

45.99

7.55

22.

Коритник

18.89

31.51

39.98

66.69

0.29

0.48

0.79

1.32

59.95

9.84

23.

Чечина

10.08

47.35

10.79

50.69

0.12

0.54

0.31

1.43

21.29

3.50

Σ

Постојећe (2019. год.)

253.62

41.64

338.77

55.62

3.38

0.56

12.79

2.10

609.05

100.00

Σ

Планирано (2030. год.)

182.70

30.00

377.60

62.00

18.30

3.00

30.45

5.00

609.05

100.00

Површине посебне намене које се исказују у посебном билансу површина, по правилу представљају приоритете код одређивања начина коришћења подручја, имају обавезујући карактер при утврђивању правила коришћења и, у посебним случајевима, имају карактер резервације простора. То су:

– зоне са утврђеним режимима заштите (Парк природе „Голија”; заштићена околина манастира Студеница и друге површине на којима се налазе заштићена културна добра);

– простори резервисани (ППРС и Водопривредна основа РС) за изградњу хидроакумулација за водоснабдевање регионалног значаја и заштићене зоне изворишта водоснабдевања од регионалног/републичког значаја (вишенаменска хидроакумулација „Препрана” на реци Студеница), као и простори резервисани (плановима вишег реда и ширег подручја) за коришћење хидропотенцијала (систем хидроелектрана на Ибру – „Ибарске каскаде”) и реализацију коридора магистралне/регионалне инфраструктуре (далековод 2x110 kV Краљево 3 – Нови Пазар 1; нове деонице државног пута IБ реда бр. 30);

– рекреативне површине у природи и друге туристичке целине, као део туристичке понуде примарне туристичке дестинације (потенцијално скијашко подручје Голије; туристичке целине Врхови–Одвраћеница, Голијска Река и Беле воде – Дајићи; и други туристички локалитети у оквиру планинског ризорта „Голија”), под условом да нису у супротности са режимима заштите природног и културног наслеђа;

Основна намена простора на подручју посебне намене (427 km²) има следећу структуру:

– пољопривредно земљиште 115,60 km² (27,1%);

– шуме и шумско земљиште 275,85 km² (64,6%);

– грађевинско земљиште 22,65 km² (5,3%);

– воде и водно земљиште 12,90 km² (3%).

Табела 11. Приказ биланса основне намене на подручју посебне намене

Бр.

КО 

Пољопривредно

Шумско

Водно

Грађевинско

Укупно

km²

%

km²

%

km²

%

km²

%

km²

%

1.

Бзовик

9.14

54.69

7.68

45.92

0.01

1.89

0.32

1.89

16.7

2.74

2.

Брезова

10.33

60.22

5.55

32.33

0.05

4.57

0.78

4.57

17.2

2.82

3.

Врх

5.68

59.32

3.66

38.19

0.00

0.00

0.24

2.47

9.6

1.57

4.

Долац

3.82

40.34

5.22

55.12

0.11

1.11

0.32

3.34

9.5

1.55

5.

Дражиниће

3.38

46.47

3.62

49.86

0.04

0.55

0.23

3.14

7.3

1.19

6.

Ђаково

0,00

0,00

0,00

0,00

0,00

0,00

0,00

0,00

0,00

0,00

7.

Засад

0.45

22.50

1.33

66.50

0.14

7.00

0.08

4.00

2.0

0.33

8.

Милиће

10.64

46.86

11.52

50.73

0.12

0.54

0.42

1.85

22.7

3.73

9.

Мланча

1.027

32.09

1.55

48.44

0.43

13.44

0.19

5.94

3.2

0.53

10.

Орља Глава

0.50

12.20

3.35

81.71

0.14

3.41

0.11

2.68

4.1

0.67

11.

Река

7.55

45.73

8.63

52.28

0.06

0.35

0.41

2.48

16.5

2.71

12.

Рудно

9.90

69.35

3.92

27.48

0.08

0.59

0.37

2.56

14.3

2.34

13.

Савово

0.03

1.43

2.04

97.14

0.00

0.00

0.04

1.90

2.1

0.34

14.