На основу члана 41а став 2. Закона о заштити природе („Службени гласник РСˮ, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка, 14/16, 95/18 – др. закон и 71/21) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РСˮ, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),

Влада доноси

УРЕДБУ

о проглашењу предела изузетних одлика „Долина Пчиње”

"Службени гласник РС", број 21 од 17. марта 2023.

Члан 1.

Долина Пчиње налази се на крајњем југу Србије на граници са Републиком Северном Македонијом. Предео Пчињске долине у подгорини планине Козјак припада крају Козјачије, а горњи део слива ове реке издваја се и као Пчиња или Горња Пчиња, проглашава се за предео изузетних одлика под именом „Долина Пчињеˮ и ставља под заштиту као подручје I категорије односно од изузетног значаја (у даљем тексту: Предео изузетних одлика „Долина Пчињеˮ).

Члан 2.

Предео изузетних одлика „Долина Пчињеˮ ставља се под заштиту у циљу заштите и очувања, разноврсности геолошке грађе и рељефа где се посебно истичу укљештени меандри и очуване обале реке Пчиње. Поред тога овај простор је један од најзначајнијих центара биолошке разноврсности Србије са утицајем медитеранског флористичког и фаунистичког елемента. Флора долине реке Пчиње је мешавина флорних елемената континенталне Србије и медитеранске Македоније. Вегетација је представљена климазоналном заједницом Quercetom farnettocerris carpinetosum orientalis pubescentosum Jov.- шума сладуна и цера са грабићем и медунцем. Део пчињске долине и долине Узовске реке, једино је станиште грчке корњаче (Testudo graeca) и две врсте змија (шилац, Platyceps najadum и четворопругасти смук, Elaphe quatuorlineata) у Србији. У долини Пчиње до сада је регистровано 129 врста птица, мада се процењује да је тај број око 170 врста.

У централном делу подручја налази се културно добро манастир „Прохор Пчињскиˮ изузетно вредан културно-историјски и грађевинско-архитектонски комплекс који као такав даје специфичан идентитет ширем подручју са значајем који превазилази оквире Србије.

У долини Пчиње сачуване су културне вредности и традиционалне социолошке и културолошке особености (културно-историјско наслеђе, архаична села, традиционалан начин живота и сл.), које су кроз еволутивни процес заједничког међудејства са природним окружењем, утицали на то да ово подручје данас представља специфичну предеону целину или реликтни културни предео, који настаје комбинованим деловањем природе и човека.

Према класификацији предела Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization – UNESCO) „Долина Пчињеˮ припада категорији реликтних културних предела, односно типа предела који настају комбинованим деловањем природе и човека.

Висок диверзитет биљних врста говори колики је значај овог подручја у смислу флоре и вегетације и оправдава чињеницу да је оно уврштено у међународно значајна ботаничка подручја Important Plant Areas – IPAs (Долина Пчиње).

Подручје Пчиње је међународно значајно подручје за птице Important Bird Areas – IBAs (RS036IBA).

Због присуства одређених угрожених биљних и животињских врста и природних станишта који се налазе на Резолуцији 4. и 6. Конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта, долина Пчиње је Emerald подручје (RS0000015) у оквиру међународне Emerald еколошке мреже.

Члан 3.

Предео изузетних одлика „Долина Пчињеˮ, налази се на територији општина Бујановац (КО Узово, Старац, Јабланица, Воганце и Сејаце) и Трговиште (КО Мала Река, Барбаце и Рајчевце).

Површина Предела изузетних одлика „Долина Пчињеˮ износи 4228 ha 22 a 20 m2, од чега је у државној својини 739 ha 45 a 00 m2 (17,49%), у приватној својини 2649 ha 38 a 91 m2 (62,66%) и у црквеној својини 839 ha 38 a 29 m2 (19,85%).

Опис границе и графички приказ Предела изузетних одлика „Долина Пчињеˮ дати су у Прилогу – Опис границе и графички приказ Предела изузетних одлика „Долина Пчињеˮ, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део.

Члан 4.

На подручју Предела изузетних одлика „Долина Пчињеˮ, утврђују се режими заштите I, II и III степена.

Режим заштите I степена обухвата површину од 222 ha 87 a 25 m2 (5,27%) у оквиру којега се налазе локалитети: „Козјакˮ и „Преслопˮ.

Режим заштите II степена обухвата површину од 1 607 ha 82 a 54 m2 (38,03%) у оквиру којега се налазе локалитети: „Старац–Узовоˮ, „Мачиште–Вучетрлиштеˮ, „Испосницаˮ и „Воганце – Мала Рекаˮ.

Режим заштите III степена обухвата површину од 2 397 ha 52 a 41 m2 (56,70%) у оквиру којега се налазе локалитети који нису под режимима заштите I и II степена.

Члан 5.

На подручју Предела изузетних одлика „Долина Пчињеˮ, на површинама на којима је утврђен режим заштите III степена, спроводи се проактивна заштита, где се могу вршити управљачке интервенције у циљу рестаурације, ревитализације и укупног унапређења заштићеног подручја, развој села и унапређење сеоских домаћинстава, уређење објеката културно-историјског наслеђа и традиционалног градитељства, очување традиционалних делатности локалног становништва, селективно и ограничено коришћење природних ресурса и простора.

Осим забране радова и активности које су као такве утврђене чланом 35. Закона о заштити природе, на површинама на којима је утврђен режим заштите III степена, забрањују се и:

1) радови и активности који могу имати неповољан утицај на геоморфолошке, хидролошке и педолошке карактеристике, живи свет, животну средину, еколошки интегритет и естетска обележја предела;

2) промена намене површина која може имати утицај на темељне вредности природног добра;

3) изградња хидроенергетских објеката (брана – акумулација), укључујући и регулацију и преграђивање водотока и то на водотоцима са изразито клисурастим и кањонским долинама;

4) извођење земљаних, грађевинских и других радова којима се може оштетити, пореметити или угрозити заштићено подручје и његова околина;

5) слободно испуштање отпадних и загађујућих вода у водотоке;

6) руковање хемијским материјама и нафтним дериватима у количинама и на начин који могу проузроковати загађивање земљишта и вода и изазвати тровање и друге неповољне последице по биљни и животињски свет;

7) експлоатацију минералних сировина и изградња рударских објеката;

8) чиста сеча шума, која није планирана као редован вид обнављања шума, осим у случајевима прописаним Законом;

9) свака непланска сеча и уништавање аутохтоних врста дрвећа и жбуња осим узгојносанитарних радова и активности на очувању локалитета са реликтном шумском вегетацијом;

10) сеча појединачних старих стабала, импозантних дендрометријских карактеристика, значајних за очување биодиверзитета и културног наслеђа;

11) уношење инвазивних и алохтоних врста флоре и фауне у природне екосистеме;

12) уклањање аутохтоне вегетације;

13) брање, ломљење, кидање и ископавање биљних врста у природним састојинама;

14) уништавање станишта птица, оштећивање гнезда и уништавање јаја и младунаца, узнемиравање и убијање птица, као и присвајање и уништавање других дивљих врста заштићених и строго заштићених животиња;

15) садња, засејавање и насељавање дивљих врста биљака и животиња страних за природни, изворни биљни и животињски свет Јужне Србије, осим планског и ограниченог уношења ловне дивљачи, пошумљавања и садње биљака на малим површинама и у строго контролисаним условима ради хортикултурног уређења, заштите од водне ерозије и рекултивације деградираних површина;

16) преоравање пашњака и природних ливада, као и орање обрадивог земљишта и обављање других радњи на местима и на начин који могу изазвати процес водне ерозије и неповољне промене изгледа предела;

17) запуштање и закоровљавање обрадивог пољопривредног земљишта, путева, водотока и површина за рекреацију, као и земљишта у путном и водном појасу и у окружењу културних добара, добра која уживају претходну заштиту и добра под претходном заштитом, историјских споменика и јавних чесми;

18) одлагање комуналног, индустријског и грађевинског отпада, амбалаже, расходованих моторних возила, других машина и апарата, осим комуналног и пољопривредног отпада пореклом са заштићеног подручја, који може да се одлаже на прописан начин на местима која су за то одређена и обележена;

19) нерегулисано складиштење стајског ђубрета;

20) извођење радова који могу довести до уништавања или оштећивања објеката геонаслеђа;

21) узимање фосилоносних материјала са геолошких профила;

22) оштећивање и уништавања објеката који по својим архитектонско-грађевинским одликама, времену настанка и намени представљају репрезентативне примере народног градитељства или заштићена културна добра и добра која уживају претходну заштиту, као и добра под претходном заштитом;

23) формирање пословно-радних зона и изградња привремених или сталних индустријских и привредних објеката који би својим погонима, експлоатацијом или отпадним материјама угрозили услове животне средине, амбијенталне карактеристике простора и/или непокретна културна добра и добра која уживају претходну заштиту, као и добра под претходном заштитом;

24) изградња септичких јама пропусног типа и свако испуштање отпадних и осочних вода у површинске и подземне воде и земљиште.

Радови и активности ограничавају се на:

1) начин газдовања предвиђен и прописан планским документима из области шумарства у складу са Законом о шумама;

2) планиране радове на уређењу и унапређењу водног режима на начин који неће негативно утицати на очување природних вредности и животне средине;

3) изградњу и реконструкцију стамбених, економских и помоћних објеката пољопривредних домаћинстава и привремених објеката и њима припадајућих објеката дистрибутивне електроенергетске инфраструктуре само у грађевинском реону дефинисаном важећим планским документима;

4) изградњу соларних постројења (мање електране) и електрана на био-гас и њима припадајућих објеката дистрибутивне електроенергетске инфраструктуре ограничава се на изградњу за и уз постојећа насеља односно домаћинства;

5) начин газдовања на површинама на којима се истраживањима потврди присуство строго заштићених дивљих биљних и животињских врста које су ретке и угрожене и за које су потребне додатне мере заштите. Ограничења и забране дефинишу се прописивањем мера заштите у оквиру посебних услова заштите за дате врсте и њихова станишта;

6) риболов, у складу са прописима о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда;

7) реконструкцију, доградњу и изградњу објеката дистрибутивног система електричне енергије.

Члан 6.

На подручју Предела изузетних одлика „Долина Пчињеˮ, на површинама на којима је утврђен режим заштите II степена спроводи се активна заштита ради очувања и унапређења природних вредности, посебно кроз мере управљања популацијама дивљих биљака и животиња, одржање и побољшање услова у природним стаништима и традиционално коришћење природних ресурса.

Осим забране радова и активности, које су као такве утврђене чланом 35. Закона о заштити природе и члана 5. ове уредбе, у режиму заштите IІ степена забрањује се и:

1) уређивање простора и/или извођење радова и активности који могу да наруше утврђена својства, статичку безбедност и намену објеката са статусом непокретних културних добара;

2) изградња викендица и других породичних објеката за одмор;

3) слободно испуштање отпадних и загађујућих вода у водотоке;

4) промена намене водног земљишта;

5) пренамена површина на којима се налазе влажна станишта (забарене површине и др.), као и било какви захвати на њима, посебно измена хидролошког режима;

6) паљење ватре, осим на местима одређеним за ту намену;

7) уништавање и сакупљање биљних и животињских врста које су обухваћене правилником којим се уређује проглашење и заштита строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, односно врста које се наводе у „црвеним књигамаˮ и „црвеним листамаˮ флоре и фауне;

8) преоравање природних ливада и пашњака;

9) постављање (укуцавање) табли и других обавештења на стаблима;

10) риболов, осим излова ради научног истраживања, праћења стања водених екосистема и рибљег насеља и регулисања бројности пренамножених алохтоних врста риба, у складу с програмом унапређења рибарства;

11) непланско порибљавање и уношење врста риба које су стране изворном рибљем фонду, односно уношење интродукованих (алохтоних) врста риба;

12) употреба свих недозвољених средстава за лов рибе (нпр. креч, хлор, конопља, експлозив, струја, мреже и др.);

13) активности које доводе до узнемиравања птица у периоду размножавања (март–јул), уништавање гнезда птица;

14) лов, осим дозвољеног по ловној основи и за научно-истраживачке сврхе, као и одстрел рањене и болесне дивљачи;

15) експлоатација минералних сировина и изградња рударских објеката;

16) каптирање извора ради одвођења воде за водоснабдевање осим оних предвиђених важећим планским документима;

17) сеча која није у складу са плановима газдовања шумама;

18) чиста сеча шума која није планирана као редован вид обнављања шума осим у случајевима дефинисаним Законом;

19) пошумљавање пашњака и природних ливада, осим на малим површинама ради заштите од ексцесивне и јаке водне ерозије;

20) пошумљавање алохтоним врстама;

21) фрагментација шумских комплекса;

22) бацање смећа и отпада у јаме;

23) уништавање гнезда птица;

24) кретање и паркирање моторних возила изван путева, осим у време шумарских радова, обављања пољопривредне делатности и у друге посебно утврђене службене сврхе;

25) руковање отровним хемијским материјама и нафтним дериватима на начин који може проузроковати загађење земљишта и воде;

26) извођење земљаних, грађевинских и других радова којима се може оштетити, пореметити или угрозити заштићено подручје и његова околина;

27) неконтролисано сакупљање лековитог биља;

28) коришћење и уништавање строго заштићених врста биљака, животиња и гљива и предузимање активности којима би се могла угрозити њихова станишта;

29) коришћење техничких средстава која могу оштетити или уништити примерке заштићених врста, односно њихова станишта и њихово сакупљање изван прописаног периода;

30) уклањање вегетације крај река, одлагање/уношење лишћа/лисне масе, грањевине, остатака стабала и другог материјала у речна корита;

31) употреба свих недозвољених средстава за лов рибе (нпр. креч, хлор, конопља, експлозив, струја, мреже и др.) и лов рибе рукама;

32) све радње и активности којима се угрожава фауна риба и ремети њихов мрест, раст, исхрана и кретање;

33) просецање нових јавних путева;

34) камповање и ложење ватре, осим на местима која су за то предвиђена.

Радови и активности ограничавају се на:

1) извођење хитних и неопходних санационих шумских и водопривредних радова након акцидентних ситуација приликом ветролома, ветроизвала, пожара, каламитета инсеката и поплава;

2) формирање шумских и пољопривредних монокултура;

3) каптирање извора за потребе водоснабдевања постојећих домаћинстава;

4) газдовање шумама и шумским земљиштима утврђеним у плановима и основама газдовања шумама, односно газдовање блиско природном, којима се обезбеђује одржавање постојећих шумских екосистема и побољшање њиховог састава, структуре и здравственог стања, очување разноврсности и изворности дрвећа, жбуња и осталих биљних и животињских врста у шумским састојинама;

5) традиционално коришћење камена, глине и другог материјала за локалне потребе;

6) изградњу објеката туристичког смештаја, угоститељства, туристичке инфраструктуре на изградњу мањих објеката за презентацију природних вредности или објеката у традиционалном стилу;

7) реконструкцију, санацију и адаптацију стамбених и економских објеката пољопривредних домаћинстава;

8) изградњу објеката за конвенционално гајење домаћих животиња и дивљачи у оквиру постојећих сеоских домаћинстава;

9) примену хемијских средстава на употребу вештачких ђубрива на обрадивим површинама, а за хемијска средства за заштиту биља уз сагласност Министарства;

10) изградњу објеката у функцији непокретних културних добара;

11) изградњу објеката саобраћајне, водопривредне, енергетске, комуналне и друге инфраструктуре стамбених и економских објеката пољопривредних и шумских газдинстава, само на објекте који не утичу негативно на повољнији положај животињских или биљних врста, њихових станишта, природних вредности, лепоту и очуваност предела;

12) изградњу подземних инфраструктурних водова.

Члан 7.

На подручју Предела изузетних одлика „Долина Пчињеˮ, на површинама на којима је утврђен режим заштите I степена спроводи се строга заштита, којом се омогућавају процеси природне сукцесије и очување станишта и животних заједница у условима дивљине.

Осим забране радова и активности које су као такве утврђене чланом 35. Закона о заштити природе и чл. 5. и 6. ове уредбе, у режиму заштите I степена забрањује се и:

1) сви радови и активности, осим научних истраживања и строго контролисаних активности усмерених ка очувању и унапређивању постојећег стања екосистема;

2) коришћење природних ресурса;

3) изградња објеката.

Радови и активности ограничавају се на:

1) научна истраживања и праћење природних процеса;

2) контролисану (бројно, временски и просторно) посету искључиво ради стручне едукације;

3) обележавање граница;

4) спровођење заштитних, санационих и других неопходних мера у случају пожара, елементарних непогода и удеса, појава биљних и животињских болести и пренамножавања штеточина, уз сагласност министарства надлежног за послове заштите животне средине (у даљем тексту: Министарство).

Члан 8.

Предео изузетних одлика „Долина Пчињеˮ, поверава се на управљање Српској православној цркви – Православна епархија Врањска (у даљем тексту: Управљач).

У обављању законом утврђених послова управљања заштићеним подручјем, Управљач је овлашћен и дужан нарочито да: организује чуварску службу; обележи заштићено подручје и подручје заштитне зоне; донесе план управљања, годишњи програм управљања и акт о унутрашњем реду и чуварској служби; води евиденције о природним вредностима и људским активностима; обавештава кориснике заштићеног подручја и заштитне зоне о могућностима за обављање радова и активности; учествује у поступку утврђивања накнаде за ускраћивање или ограничавање права коришћења; издаје сагласности и одобрења; прати стање и води евиденције о природним вредностима, непокретностима и људским активностима; утврђује и наплаћује накнаде за коришћење заштићеног подручја.

Члан 9.

Очување, унапређење, одрживо коришћење и приказивање природних и других вредности Предела изузетних одлика „Долина Пчињеˮ, спроводи се према плану управљања који доноси Управљач на период од десет година (у даљем тексту: План управљања), са садржином и на начин прописан законом којим се уређује заштита природе.

План управљања садржи циљеве и приоритетне задатке очувања повољног стања заштитне зоне, као и превентивне мере заштите од пожара у складу са законом којим се уређује заштита од пожара и прописима донетим на основу тог закона.

План управљања Управљач доноси и доставља министарству надлежном за послове заштите природе (у даљем тексту: Министарство) најкасније у року од десет месеци од дана ступања на снагу ове уредбе.

У поступку давања сагласности на План управљања, министарство прибавља мишљења министарстава надлежних за послове науке, просвете, културе, туризма, просторног планирања, водопривреде, рударства, пољопривреде, шумарства и финансија.

Управљач је дужан да једном у три године анализира спровођење Плана управљања и остварене резултате и по потреби изврши његову ревизију.

До доношења Плана управљања, Управљач врши послове на основу годишњег програма управљања који је дужан да донесе и достави Министарству на сагласност у року од 60 дана од дана ступања на снагу ове уредбе.

Годишњи програм управљања из става 6. овог члана садржи нарочито: сажет приказ природних и других вредности заштићеног подручја, циљева заштите и одрживог коришћења, могућности и ограничења за њихово остваривање; детаљан приказ годишњих задатака на чувању, одржавању, унапређењу, приказивању и одрживом коришћењу заштићеног подручја за потребе науке, образовања, рекреације и туризма и укупног социо-економског развоја; приказ конкретних послова на изради и доношењу управљачких докумената, првенствено Плана управљања, акта о унутрашњем реду и чуварској служби и акта о накнади за коришћење заштићеног подручја; приказ задатака на обележавању заштићеног подручја, заснивању информационог система и противпожарној заштити; приказ субјеката и организационих и материјалних услова за извршења програма, висине и извора потребних финансијских средстава.

Члан 10.

Управљач је дужан да обезбеди спровођење режима заштите, односно унутрашњи ред и чување заштићеног подручја у складу са правилником о унутрашњем реду и чуварској служби који доноси уз сагласност Министарства у року од шест месеци од дана ступања на снагу ове уредбе.

У оквиру садржине прописане Законом о заштити природе, правилником се ближе утврђују забрањени радови и активности, као и правила и услови обављања радова и активности који су допуштени на подручју Предела изузетних одлика „Долина Пчињеˮ.

Правилник из става 1. овог члана се објављује у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ.

Члан 11.

Управљач је дужан да на прописан начин обележи Предео изузетних одлика „Долина Пчињеˮ, његове спољне границе и границе површина, односно локалитета са режимом заштите II и III степена најкасније у року од годину дана од дана ступања на снагу ове уредбе.

Управљач је дужан да у сарадњи са Републичким геодетским заводом и Заводом за заштиту природе Србије, изврши идентификацију граница Предела изузетних одлика „Долина Пчињеˮ, на терену, дигиталној ортофото карти и катастарском плану, у року од 12 месеци од дана ступања на снагу ове уредбе.

Члан 12.

Управљач ће у року од две године од дана ступања на снагу ове уредбе израдити софтверско решење о природним и створеним вредностима, непокретностима, активностима и другим подацима од значаја за управљање Пределом изузетних одлика „Долина Пчињеˮ,

Члан 13.

Управљач може прогласити рибарско подручје у оквиру граница Предела изузетних одлика „Долина Пчињеˮ, на основу претходно прибављене сагласности министра надлежног за послове заштите животне средине, у складу са законом којим се уређује заштита и одрживо коришћење рибљег фонда.

Члан 14.

Висину накнаде за коришћење Предела изузетних одлика „Долина Пчињеˮ, својим актом утврђује Управљач, у складу са законом који дефинише накнаде за коришћење јавних добара.

Члан 15.

Управљач је дужан да у року од шест месеци од дана ступања на снагу ове уредбе, формира Савет корисника у циљу међусобне сарадње и обезбеђивања интереса локалног становништва и других корисника заштићеног подручја.

Члан 16.

Забране и ограничења прописане овом уредбом, не односе се на војне објекте, комплексе, инсталације и приступне путеве, који су изграђени или се планирају градити за потребе Војске Србије, као и активности које Војска Србије изводи или ће изводити за потребе одбране Републике Србије.

Члан 17.

Средства за спровођење Плана управљања Предела изузетних одлика „Долина Пчињеˮ, обезбеђују се из буџета Републике Србије, од накнаде за коришћење заштићеног подручја, прихода остварених обављањем делатности Управљача и из других извора у складу са законом.

Члан 18.

Плански документи, планови, програми и основе из области шумарства, ловства, управљања рибљим фондом, водопривреде, пољопривреде и туризма и други програми и планови који се односе на коришћење природних ресурса и простора у заштићеном подручју Предела изузетних одлика „Долина Пчињеˮ, усагласиће се са Просторним планом Републике Србије, овом уредбом и Планом управљања из члана 9. ове уредбе.

Члан 19.

Даном ступања на снагу ове уредбе, престаје да важи Уредба о заштити предела изузетних одлика Долина Пчиње („Службени гласник РСˮ, бр. 55/96 и 2/03).

Члан 20.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ.

05 број 110-2212/2023-3

У Београду, 16. марта 2023. године

Влада

Председник,

Ана Брнабић, с.р.

ОПИС ГРАНИЦА ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА „ДОЛИНА ПЧИЊЕˮ

Границе локалитета у режиму заштите I (првог) степена

Козјак

Oпис граница за режим I степена заштите Козјак почиње од најсеверније тачке локалитета тј. од најјужније тачке парцеле 4700 са координатама Y = 7 574 309,18 и X = 4 685 505,29 одакле у правцу истока долази до тачке на међи парцела 4652/1 и 4682 са координатама Y = 7 575 732,38 и X = 4 685 357,25 наставља у правцу југа и истока источним и северним границама парцела 4682 и 4680 до тромеђе парцела 4682, 4652/1 и државне границе са Републиком Северном Македонијом, а затим скреће ка западу пратећи државну границу односно јужне границе парцела 4682, 4652/1, 4684, 4652/1, 4688, 4652/1, 4695, 4696 и опет 4652/1 до тачке са координатама Y = 7 573 884,04 и X = 4 684 769,05. Од те тачке граница у правцу североистока иде до најзападније тачке парцеле 4698 са координатама Y = 7 573 918,54 и X = 4 684 802,96 одакле у правцу севера прати западну границу парцеле 4698 до најсеверније тачке те парцеле са координатама Y = 7 573 924,37 и X = 4 684 914,81, сече парцелу 4652/1 у правцу најјужније тачке парцеле 4699 са координатама Y = 7 573 967,82 и X = 4 685 045,71. Из те тачке граница прати у правцу севера источну границу парцеле 4699 до тачке са координатама Y = 7 574 142,05 и X = 4 685 424,43 из које сече парцелу 4652/1 у правцу почетне тачке описа локалитета Козјак.

Локалитет се налази у К.О. Старац, општина Бујановац и обухвата парцеле: 4652/1 (део), 4680, 4682, 4684, 4685, 4686, 4688, 4689, 4690, 4691, 4692, 4693,4694, 4695, 4696, 4697 и 4698.

Подручје захвата 158 hа 08 a 81m2 које је у власништву Српске Православне цркве.

Преслоп

Опис границе за режим првог степена заштите локалитета Преслоп почиње у најсевернијој тачки локалитета, у тромеђи катастарских општина Јабланица, Воганце и Старац и у правцу истока и југа прати границу К.О. Воганце и К.О. Старац до тачке са координатама Y = 7 576 959,86 и X = 4 687 070,41 одакле сече парцелу 4652/1 у правцу најсеверније тачке парцеле 4679 са координатама Y = 7 576 989,03 и X = 4 686 581,15 из које прати западну границу парцеле 4679 до њене најјужније тачке са координатама Y = 7 576 958,34 и X = 4 686 240,79 а затим сече парцелу 4652/1 у правцу северозапада до најјужније тачке парцеле 4678 са координатама Y = 7 576 184,29 и X = 4 687 053,76. Од те тачке граница прати источну границу парцеле 4678 до њене најсеверније тачке са координатама Y = 7 576 161,44 и X = 4 687 113,60 из које сече опет парцелу 4652/1 у правцу тромеђе парцела 4652/1, 4668 и 4670 и наставља североисточном границом парцеле 4668 и јужним границама парцела 4667 и 5539 до границе К.О. Јабланица и К.О. Старац коју прати до почетне тачке описа локалитета.

Локалитет се налази у К.О. Старац, општина Бујановац и обухвата парцеле: 4652/1 (део), 4670, 4671, 4672, 4673, 4674, 4675, 4676 и 4677.

Подручје захвата 64 hа 78 a 44 m2 које је у власништву Српске Православне цркве. Границе локалитета у режиму заштите II (другог) степена:

Старац–Узово

Опис границе локалитета почиње у најсевернијој тачки локалитета у тромеђи парцела 1190, 2961 и 2962 у К.О. Узово одакле прати северне границе парцела 1190 и 2948/2 до тромеђе парцела 2948/2 и 2951 у К.О. Узово и 1377 у К.О. Себрат из које сече парцелу 2948/2 у правцу тромеђе парцела 2948/2, 945 и 2960/1. Од те тромеђе граница у правцу истока прати јужну границу парцеле 2960/1 до тромеђе парцела 2960/1, 954 и 2959 где скреће ка југу западном границом парцеле 2959 до тромеђе парцела 2959, 893 и 898 а затим у правцу запада прати јужне границе парцела 893, 892, 934, 933, 932, 931 и 908 скреће опет ка југу пратећи западне границе парцела 914, 906, 905 и 642 до тромеђе парцела 642, 652 и 2948/2. Из те тромеђе граница најпре у правцу истока прати северну границу парцеле 652 а затим јужне границе парцела 653, 641, 657, 661, 662, 664 и 665 до тромеђе парцела 665, 628 и 2957 из које сече парцелу 2957 у правцу тромеђе парцела 2957, 601 и 596, наставља јужном границом парцеле 596 до четворомеђе парцела 596, 597, 595 и 2956 одакле у правцу југоистока и истока прати јужну границу парцеле 2956 до тромеђе парцела 2956, 562 и 559. Од те тромеђе граница прати источну границу парцеле 562 а затим северне границе парцела 560, 2634, 2652, 2651, 2653 и 2657 до тромеђе парцеле 2656, 2657 и 2955 где сече 2955 у правцу тромеђе парцела 2955 у К.О. Узово и 2524 и 2525 у К.О. Старац. Надаље у К.О. Старац у правцу истока граница прати северне границе парцела 2525, 2526, 2533, 2542, 2544, 2556 и 2558 до тромеђе парцела 2558, 2513 и 5521 сече 5521 у правцу четворомеђе парцела 5521, 2571, 2569 и 2568 из које истим правцем наставља северним границама парцела 2569, 2564, 2567, 2579, 2636, 2637, 2638 и 2641 а затим јужном границом парцеле 5536 до тромеђе парцела 5536, 3098 и 3084 из које надаље у правцу истока прати северне границе парцела 3084, 3095, 3096, 3095, 3113, 3120 и 3118 где из тромеђе парцела 3121, 3118 и 5537 скреће ка југу и прати западну границу парцеле 5537 до тромеђе парцела 5537, 5210 и 5209 из које сече 5537 у правцу тромеђе парцела 5537, 5188 и 5197. Од те тромеђе у правцу истока граница прати северне границе парцела 5197, 5196, 5190, 5195, 5165, 5166, 5165, 5163, 5053 и 5163 до најисточније тачке парцела 5017/2 са координатама Y = 7 573 187,07 и X = 4 687 077,28 из које сече парцелу 5163 у правцу тачке са координатама Y = 7 573 215,32 и X = 4 687 040,65 на међи парцела 5163 и 4981 а затим наставља северним границама парцела 5163, 5161, 4966, 5161, 4934, 5161 и 5163 до четворомеђе парцела 5163, 4868, 4914 и 5522 одакле скреће ка југу и западу источном и јужном границом парцеле 5163 до тромеђе парцела 5163, 5462 и 5459. Из те тромеђе граница у правцу запада прати јужне границе парцела 5459, 5458, 5455, 5415 и 5406 до тромеђе парцела 5406 и 5416 и државне границе са Републиком Северном Македонијом коју надаље прати у правцу северозапада и запада до тромеђе државне границе и парцела 2970 и 2763 у К.О. Узово. Од те тромеђе граница прати јужну границу парцеле 2948/2 а затим скреће ка северу и западном границом парцеле 2948/2 стиже до тромеђе парцела 2948/2, 1244 и 1243, скреће ка западу јужним границама парцела 1243 и 1242 и у правцу северозапада и севера наставља југозападним и западним границама парцела 1242, 1240, 1236, 1231, 1217, 1215, 1212, 1211, 1210, 1208 и 1205до тромеђе парцела 1205, 1206 и 2962. Од те тромеђе граница у правцу севера прати источну границу парцеле 2962 до почетне тачке описа локалитета.

Локалитет обухвата парцеле:

К.О. Узово: 560–595, 597–640, 643–652, 890–893, 907–913, 931–954, 1190–1205, 1208–1218, 1231–1243, 2574–2655, 2657–2785, 2948/2 (део), 2955 (део), 2957 (део), 2967, 2968 и 2969.

К.О. Старац : 2525–2533, 2542, 2544–2569, 2579, 2636–2641, 3084–3096, 3113–3120, 4934, 4966, 5053, 5161, 5163 (део), 5164–5166, 5190–5415, 5455–5459, 5521 (део) и 5537 (део).

Подручје захвата 459 hа 01 a 07 m2, од чега је 162 hа 32 a 05 m2 (35,36%) у приватном власништву и 296 hа 69 a 02 m2 (64,64%) у државном власништву.

Мачиште–Вучетрлиште

Опис границе почиње у најјужнијој тачки парцеле 4708 са координатама Y = 7 574 629,80 и X = 4 686 254,07 из које у правцу истока стиже до тромеђе парцела 4652/1, 4821 и 4819 и наставља у истом правцу јужним границама парцела 4819, 4813, 4809, 4808, 4815, 4807, 4806 и 4804 до тромеђе парцела 4804, 4803 и 4652/1 из које сече парцелу 4652/1 у правцу тромеђе парцела 4652/1, 5491 и 5494. Од те тромеђе граница у правцу југоистока прати југозападне границе парцела5494, 5495, 5496, 5497, 5499, 5500, опет 5499 и 5501 до најјужније тачке парцеле 5501 са координатама Y = 7 576 130,95 и X = 4 685 619,10 из које сече парцелу 4652/1 у правцу најзападније тачке парцеле 4683 са координатама Y = 7 576 394,07 и X = 4 685 414,35 затим прати југозападну границу парцеле 4683 до њене најјужније тачке са координатама Y = 7 576 478,74 и X = 4 685 344,18 одакле скреће ка истоку и сече парцелу 4652/1 у превацу тромеђе парцела 4652/1, 5514 и 5513 и надаље прати источне границе парцела 5513, 5512, 5511 и 5510 до тромеђе парцела 4652/1, 5510 и 5509. Од те тромеђе граница у правцу севера сече парцелу 4652/1 у правцу најисточније тачке парцеле 5540 са координатама Y = 7 576 057,57 и X = 4 687 144,91 одакле продужава до тромеђе парцела 4652/1, 5540 и 4668 и наставља западним границама парцела 4668, 4667 и 4666 до тромеђе парцела 4666, 4722/1 и 5539 из које сече парцелу 5539 у правцу тромеђе парцела 5539 у К.О. Старац и 1212 и 1213у К.О. Јабланица. У К.О. Јабланица граница прати северне границе парцела 1213, 1229, 1228, 1227, 1228 и 1252 до границе К.О. Јабланица и К.О. Воганце коју у правцу севера прати до тромеђе парцела 1247 у К.О. Јабланица и 1518 и 1525 у К.О. Воганце. Кроз К.О. Воганце граница прати у правцу истока северне границе парцела 1525, 1529, 1528, 1532 и 1533 до државне границе са Северном Македонијом коју надаље прати у правцу југа тј. прати источну границу парцеле 1533 у К.О. Воганце и 4652/1 у К.О. Старац до тромеђе парцела 4652/1, 4682 и 4681 одакле прати јужне границе парцела 4681, 5515 и 5514 а затим наставља јужном границом парцеле 4652/1 до тачке на међи парцела 4652/1 и 4682 са координатама Y = 7 575 732,38 и X = 4 685 357,25. Од те тачке граница даље прати у правцу запада тачке са координатама Y = 7 574 309,18 и X = 4 685 505,29, Y = 7 574 142,05 и X = 4 685 424,43, наставља југоисточном границом парцеле 4699 до тачке са координатама Y = 7 573 967,82 и X = 4 685 045,71, сече парцелу 4652/1 до најсеверније тачке парцеле 4698 са координатама Y = 7 573 924,37 и X = 4 684 914,81 од које прати западну границу парцеле 4698 до тачке са координатама Y = 7 573 918,54 и X = 4 684 8002,96. Из те тачке граница сече парцелу 4652/1 у правцу државне границе до тачке са координатама Y = 7 573 884,04 и X = 4 684 769,05, скреће ка северозападу државном границом са Републиком Северном Македонијом тј. западном границом парцеле 4652/1 до тачке са координатама Y = 7 573 395,86 и X = 4 685 749,45 из које скреће ка североистоку до почетне тачке описа локалитета.

Локалитет обухвата парцеле:

К.О. Старац: 4652/1 (део), 4666, 4667, 4668, 4669, 4678, 4679, 4681, 4699, 4700, 4701, 5514, 5515, 5539 (део).

К.О. Јабланица: 1213, 1227, 1228, 1229, 1230, 1231, 1232, 1233, 1234, 1235, 1252, 1253, 1254, 1255, 1256 и 1257.

К.О. Воганце: 1519, 1520, 1521, 1522, 1523, 1524, 1525, 1526, 1527, 1528, 1529, 1530, 1531, 1532 и 1533.

Подручје захвата 335 hа 08 a 03 m2, од чега је 22 hа 27 a 70 m2 (6,65%) у приватном власништву, 17 hа 71 a 75 m2 (5,29%) у државном власништву и 295 hа 08 a 58 m2 (88,06%) у власништву Српске Православне цркве.

Испосница

Опис граница почиње у најисточнијој тачки описа локалитета, у тромеђи парцела 4745, 4735, 4652/1 из које граница у правцу југозапада иде до тачке на међи парцела 4652/1 и 4663 са координатама Y = 7 575 621,62 и X = 4 687 056,69 одакле прати источну и јужну границу парцеле 4663 до најјужније тачке те парцеле са координатама Y = 7 575 577,96 и X = 4 687 006,65. Из те тачке граница локалитета сече парцелу 4652/1 по следећим координатама:Y1 = 7 575 482,84 и X1 = 4 687 027,43 што је најсевернија тачка парцеле 4706, Y2 = 7 575 315,00 и X2 = 4 687 228,00 и Y3 = 7 575 318,00 и X3 = 4 687 245,00 из које скреће ка истоку до почетне тачке описа локалитета Испосница.

Локалитет се налази у К.О. Старац, општина Бујановац и обухвата парцеле: 4652/1(део) и 4663.

Подручје захвата 5 hа 53 a 66 m2 које је у власништву Српске Православне цркве.

Воганце – Мала Река

Опис границе локалитета почиње у најсевернојој тачки на међи општина Бујановац и Трговиште односно К.О. Сејаце и К.О. Мала Река у четворомеђи парцела 1 и 1074 у К.О. Мала Река (Трговиште) и 3833 и 4108 у К.О. Сејаце(Бујановац) одакле у правцу југоистока прати границу катастарских општина до тромеђе парцела 1 у К.О. Мала Река и 3833 и 3836 у К.О. Сејаце где скреће ка истоку у К.О. Сејаце и прати северне границе парцела 3836, 3837, сече 3838 у правцу тромеђе парцела 3838, 3839 и 3856. Од те тромеђе граница надаље у правцу југа и истока прати западну и јужну границу парцеле 3856 а затим северне границе парцела 3859, 3862, 3875, 3864 и 3920 сече 4110 и наставља у правцу југоистока североисточним границама парцела 4082, 4083, 4085 и 3924 до тромеђе парцела 3923, 3924 и 4105 из које сече најкраћим растојањем парцелу 4105 чијом источном границом у правцу југа наставља до међе К.О. Сејаце и К.О. Барбаце односно до тромеђе парцела 4105 и 4092 у К.О. Сејаце и 2675 у К.О. Барбаце. Од те тромеђе у К.О. Барбаце граница прати североисточне и северне границе парцела 2675, 2674, 2677, 2697 и 2700 где из тромеђе парцела 2700, 2673 и 4291 сече парцелу 4291 у правцу тромеђе парцела 4291, 2751 и 2750 и продужава у правцу истока границом парцеле 4291 до тромеђе парцела 4291, 2747 и 2748 одакле у правцу југоистока прати југозападну границу парцеле 2748 а затим североисточне границе парцела 3895, 3914, 3916, 3917 и 3918 до међе К.О. Барбаце и К.О. Рајчевце. У К.О. Рајчевце граница у правцу истока прати северне границе парцела 221, 228, 236, 237, 265, 264, 271 и 274 скреће ка западу јужним границама парцела 274, 275, 268, 488, 487, 486, 490, 491, 500, 501, 206, 205, 203, 194, 170, 169, 171 и 168 до међе К.О. Рајчевце и К.О. Мала Река коју даље прати у правцу југа до међе парцела 332 и 333 у К.О. Мала Река и 19, 101, 106 и 107 у К.О. Рајчевце а затим истим правцем у К.О. Рајчевце прати источне границе парцела 101, 100, 81, 82, 77, 76 сече 72 и наставља истим правцем источним границама парцела 67, 65, 58, 45, 46, 41 и 39 до тромеђе парцела 39, 580 и 34. Од те тромеђе у правцу тромеђе парцела 33, 34 и 1551 граница локалитета сече парцелу 34 а затим и 1551 и најкраћим растојањем стиже до државне границе са Републиком Северном Македонијом тј. до југозападне границе парцеле 1551 коју надаље у правцу северозапада прати до границе К.О. Рајчевце и К.О. Мала Река одакле наставља да прати државну границу односно јужне границе парцела у К.О. Мала Река и то 1067, 883, 884, 888, 887, 888, 892, 982, 983, 984, 985, 986, 994, 1005, 1006, 1007, 1016, 1035 и 1034 до границе општина Трговиште и Бујановац односно до границе К.О. Мала Река и К.О. Воганце. У К.О. Воганце границе прати државну границу односно јужне и источне границе парцела 406, 407, 416, 417, 415 и 417 до међе парцела 409 и 417 и држане границе где скреће ка северу и прати западну границу парцеле 417, јужне 418 и 419 а затим у правцу југа прати источне границе парцела 1439, 1440, 1441, 1442, 1445 и 1446 до тромеђе парцела 1446, 1448 и 1538 одакле сече парцелу 1538 у правцу тромеђе парцела 1538, 1359 и 1356. Од те тромеђе граница прати јужне границе парцела 1359, 1358, 1357 скреће ка северу и прати западне границе парцела 1361, 1363, 1374, 1383, 1375 и 1376 а затим у правцу запада прати јужне границе парцела 1427, 1418, 1419, 1427, 1425, 1412, 1275, 1274 и југозападне границе парцела 1187, 1189, 1181, 1180, 1179, 1176 до тромеђе парцела 1176, 1175 и 1544 одакле сече 1544 у правцу тромеђе парцела 1544, 1192 и 1193 и наставља у правцу запада јужним границама парцела 1194, 1201, 1197 и 1200 до границе К.О. Воганце и К.О. Јабланица коју надаље прати до међе парцела 967 и 1536 у К.О. Воганце и 549 и 1258 у К.О. Јабланица. Од те међе граница у правцу севера прати западну границу парцеле 1536 (река Пчиња) до међе парцела 947, 971, 1536 и 1537 где скреће ка северозападу југозападном границом парцеле 1537 до међе парцела 1537, 731, 730, 726 и 910 у К.О. Воганце и 61 у К.О. Јабланица одакле наставља истим правцем границом К.О. Воганце и К.О. Јабланица односно југозаопадним границама парцела 726, 720, 719, 711, 710, 709, 708 и 707 до четворомеђе парцела 9 и 10 у К.О. Јабланица и 707 и 1539 у К.О. Воганце. Од те међе граница у правцу североистока прати југоисточне границе парцела 1539 у К.О. Воганце, општина Бујановац и 1074 у К.О. Мала Река, општина Трговиште којом стиже до почетне тачке описа локалитета.

Локалитет обухвата парцеле:

Општина Трговиште

К.О. Мала Река: цела К.О. осим парцеле 1074.

К.О. Барбаце: 2674–2747, 3895–3918 и 4291 (део).

К.О. Рајчевце: 1–31, 34 (део), 39, 41–59, 65–72, 76–82, 100, 101, 168–171, 185–239, 264–271, 274, 275, 486–501 и 1551 (део).

Општина Бујановац

К.О. Воганце: 1–408, 415–909, 980–1189, 1194–1201, 1274, 1275, 1357–1363, 1374, 1375, 1376, 1383, 1412, 1418–1446, 1538 (део) и 1544 (део).

К.О. Сејаце : 3836, 3837, 3838, 3857, 3858, 3859, 3862, 3863, 3864, 3875, 3901–3920, 3924, 4071–4091, 4105 (део) и 4110 (део).

Подручје захвата 808 hа 19 a 78 m2, од чега је 642 hа 75 a 73 m2 (79,53%) у приватном власништву и 165 hа 44 a 05 m2 (20,47%) у државном власништву.