На основу члана 76. Закона о заштити од пожара („Службени гласник СР Србије“, број 9/77 – пречишћени текст), Извршно веће Скупштине Социјалистичке Републике Србије, доноси

  

УРЕДБУ

о мерама заштите од пожара при извођењу радова заваривања, резања и лемљења

„Службени гласник СРС", број 50 од 24. новембра 1979.

 

I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 1.

Овом уредбом ближе се утврђују заштитне мере од пожара и експлозија приликом извођења радова заваривања, резања и лемљења.

 

Члан 2.

Радови заваривања, резања и лемљења (у даљем тексту: заваривање), могу се обављати само на местима припремљеним у складу са прописаним нормативима техничке и противпожарне заштите.

Опрема, апарати, уређаји и пратеће инсталације за заваривање могу се употребљавати само ако су у исправном стању и прилагођени важећим техничким прописима.

 

Члан 3.

Места за заваривање могу да буду стална и привремена.

Сталним местима за заваривање сматрају се места на којима се, у технолошком процесу производње или у радионицама, заваривање обавља стално или са кратким прекидима.

Привременим местима за заваривање сматрају се места на којима се заваривање обавља према потреби и у време одређено у одобрењу.

 

II. ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ

 

1. Стална места за заваривање

 

Члан 4.

Стална места за заваривање морају да буду просторно пожарно издвојена.

Ако се у технолошком процесу производње користе запаљиви материјали, запаљиве течности или гасови, стална места за заваривање морају да буду издвојена као посебан пожарни сектор тако да зидови, врата, под и таваница обезбеђују ватроотпорност од најмање два часа.

Када су стална места за заваривање у радионицама, радионица мора да буде пожарно одвојена од других просторија или објеката и саграђена од незапаљивог или тешко запаљивог материјала, са незапаљивим подом и таваницом, прописно изведеном громобранском и електричном инсталацијом и уређајима за вентилацију.

 

Члан 5.

У случајевима када се заваривање врши ацетиленом и кисеоником у радионицама, у којима постоје највише четири заваривачка места, свако заваривачко место мора да има површину од најмање 3 m2.

Боце са ацетиленом и кисеоником морају да буду сигурно причвршћене за зид, на растојању најмање од 5 m од грејних уређаја, односно 10 m од отворених извора ватре.

 

Члан 6.

Када се заваривање врши ацетиленом и кисеоником у радионицама са више од четири заваривачка места, онда боце са кисеоником и ацетиленом морају да буду међусобно одвојене и постављене у посебну просторију, која одговара безбедносним захтевима чувања гасова (алуминијска врата, природна вентилација, електроинсталација у сигурносној заштити, под који не варничи) и која је подељена ватроотпорним зидом на два дела. Сваки део просторије треба да има посебна врата, са спољне стране, који нису повезани ни међусобно ни са заваривачком радионицом.

Заваривачка радионица мора да буде одвојена од просторија, из става 1. овог члана, противпожарним зидом са минималном ватроотпорношћу од два часа.

 

2. Привремена места за заваривање

 

Члан 7.

Заваривање на привременим местима се може обављати само по претходно прибављеном одобрењу издатом од стране овлашћеног радника организације удруженог рада, друге самоуправне организације и заједнице (у даљем тексту: организације и заједнице) код које се обављају радови заваривања.

Одобрење из става 1. овог члана се издаје на основу писменог захтева извођача радова заваривања.

 

Члан 8.

Захтев за издавање одобрења за заваривање садржи: назив подносиоца захтева; број и датум подношења захтева; назив организације односно заједнице у којој се изводи заваривање – ООУР, погон, одељење; место заваривања; опис радова; време извођења заваривање од – до; лично име руководиоца радова; потпис и печат подносиоца захтева.

Одобрење за заваривање садржи; назив даваоца одобрења; број и датум издавања одобрења; назив организације односно заједнице у којој се изводи заваривање – ООУР, погон, одељење, сектор; место заваривања; опис радова; време извођења заваривања од – до; мере које треба предузети у циљу безбедног извођења заваривања; лично име руководиоца радова; лично име руководиоца службе за заштиту од пожара даваоца одобрења; потпис овлашћеног радника и печат организације односно заједнице.

У случајевима када важност одобрења истекне, а заваривање није завршено, руководилац извођача заваривања (у даљем тексту: руководилац радова) је дужан да затражи продужење важности одобрења у складу са ставом 1. и 2. овог члана, а овлашћени радник за издавање одобрења дужан је да поново прегледа место заваривања и у одобрењу упише одговарајуће примедбе.

 

Члан 9.

Одобрење за заваривање издаје се у три примерка.

Први примерак уручује се руководиоцу радова, други руководиоцу службе за заштиту од пожара, односно руководиоцу ватрогасне јединице организације, односно заједнице на чијем се објекту врши заваривање, а трећи примерак се чува у документацији даваоца одобрења.

Овлашћени радник који издаје одобрење за извођење заваривања, издаће одобрење тек када утврди да су предвиђене и предузете одговарајуће мере за заштиту од пожара и експлозије.

 

Члан 10.

Одобрење за заваривање не сме да се изда у следећим случајевима:

1. за места која нису припремљена за заваривање,

2. у просторијама са уређајима за аутоматско откривање и гашење пожара ако ови уређаји нису блокирани или ако се заваривањем могу оштетити,

3. када постоји опасност од избијања експлозија услед смеша запаљивих гасова или пара запаљивих течности или прашине са ваздухом, затим недовољно очишћених судова и инсталација у којима су се налазиле материје које могу да стварају експлозивне смеше или су опасне због пожара и експлозије,

4. када би се заваривање вршило на простору у близини ускладиштених великих количина запаљивих или експлозивних материја или других запаљивих материјала.

 

Члан 11.

За безбедно извођење заваривања, у погледу заштите од пожара и експлозија, непосредно одговарају извођач радова, руководилац радова и руководилац службе за заштиту од пожара организације удруженог рада и друге самоуправне организације и заједнице на чијем се објекту изводи заваривање (у даљем тексту: руководилац службе за заштиту од пожара).

Непосредно одговорна лица из става 1. овог члана морају претходно да буду упозната са законским обавезама, одговорностима и мерама заштите од пожара и експлозија које треба предузети при коришћењу опреме за заваривање и извођење радова.

 

Члан 12.

Заваривање могу да обављају радници који су стручно оспособљени за руковање и употребу опреме за заваривање и упознати са прописаним мерама заштите од пожара које треба предузети приликом заваривања.

Руководилац радова не сме дозволити да заваривање обављају радници који не испуњавају услове прописане у ставу 1. овог члана.

 

Члан 13.

Заваривање се мора обављати под надзором руководиоца радова на месту и на начин и у време које је у одобрењу за заваривање одређено.

Руководилац радова по добијању одобрења за заваривање дужан је да провери стање мера заштите од пожара и експлозија на месту предвиђеном за заваривање као и да утврди да ли је искључена могућност изазивања пожара у суседним просторијама, а посебно испод, изнад или са бочних страна од места заваривања. У том циљу, руководилац радова треба да предузме мере за отклањање евентуалних недостатака пре почетка радова (уклањање запаљивог материјала, затварање свих отвора, стављање заштитних елемената са свих страна на месту заваривања, постављање ватрогасне страже и др.).

По завршетку заваривања, руководилац радова проверава да ли извршени радови нису створили потенцијалну опасност за избијање пожара.

 

Члан 14.

Радници који изводе заваривање, могу да обављају заваривање само на оним местима, на начин и у оно време како је то у одобрењу одређено.

 

Члан 15.

Након изведеног заваривања врши се примопредаја. У примопредаји учествују руководилац радова, овлашћени радник организације односно заједнице на чијем, односно у чијем објекту је извођено заваривање и руководилац службе за заштиту од пожара.

Примопредаја из става 1. овог члана, врши се записнички. Записник се сачињава у два примерка, с тим што један примерак задржава руководилац радова, а други овлашћени радник организације односно заједнице на чијем објекту је вршено заваривање.

Ако се констатује да након изведеног заваривања постоји опасност за избијање пожара, руководилац службе за заштиту од пожара обезбедиће ватрогасну стражу на месту заваривања, односно у објекту на коме односно у коме је било место заваривања.

 

Члан 16.

Започето заваривање обуставиће се у случајевима када се измене услови рада у погледу заштите од пожара или експлозије или сам карактер заваривања.

Заваривање се може наставити када се предузму потребне мере заштите од пожара или експлозије и допуни и поново овери одобрење за заваривање.

Ако су се услови рада или карактер заваривања битно изменили мора да се затражи ново одобрење за заваривање.

 

Члан 17.

На привременим местима за заваривање могу да се држе највише по две боце кисеоника и ацетилена (једна радна и једна резервна), на прописаним колицима, осигуране од пада.

Боце морају да буду на растојању најмање 5m од грејних уређаја, односно 10m од отворених извора ватре.

 

III. ПОСЕБНЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА И ЕКСПЛОЗИЈЕ

 

Члан 18.

Објекат у коме се налазе стална места за заваривање мора да буде изведен од материјала одговарајућег степена ватроотпорности (зид, под, таваница), електрична инсталација изведена у складу са важећим техничким прописима, вентилација просторија да буде ефикасна у спречавању стварања експлозивних концентрација, да објекат буде заштићен громобранском инсталацијом, и до објекта обезбеђен несметан приступ ватрогасним возилима.

 

Члан 19.

На сталним местима заваривања не смеју да се држе и употребљавају лако запаљиве течности и запаљиви материјали супротно одредбама ове уредбе.

 

Члан 20.

Приликом заваривања на привременим местима заваривања под, односно простор, мора да буде очишћен од запаљивог материјала у полупречнику од 10m, од места привременог заваривања.

Ако не може да се испуни услов из става 1. овог члана, онда се запаљиви материјал мора да заштити импрегнираним прекривачима, или металним или азбестним параванима, или завесама и то тако да рубови прекривача и преклопи буду непропусни за варнице.

Ако се приликом заваривања подови квасе, радници који врше електрозаваривање морају да буду заштићени од могућег удара струје.

 

Члан 21.

Приликом заваривања, у зони заваривања унутар 10m од места рада, сви отвори или пукотине морају да се прекрију, како би се спречио прелаз варнице у суседне просторије, или да се постави завеса или екран око места рада, чија висина не сме да буде нижа од 1,8 метара.

Системи цевних водова, транспортних трака и слично који могу да преносе варнице до удаљених запаљивих материјала, морају да буду противпожарно заштићени у складу са важећим прописима или ван погона.

 

Члан 22.

Заваривање у близини зидова, преграда, таваница или кровова, грађених од запаљивог материјала, може се вршити само ако су постављени ватростални штитници или паравани.

 

Члан 23.

Заваривање се не сме обављати на металним преградама, зидовима, таваници или крову који имају гориву облогу, нити на зидовима или преградама од запаљивог материјала.

Заваривање металних цеви и других металних површина (конструкција, носача итд.), који су у додиру са зидовима, преградама, таваницама или крововима од запаљивог материјала, не сме се вршити ни у случајевима ако се заваривањем може изазвати пожар услед топлотне проводљивости.

Приликом заваривања металних зидова, таваница, кровова, цевовода и др. запаљиви материјали на другој страни морају да се уклоне. Ако се запаљиви материјал не може да уклони, онда се на супротној страни од места рада, поставља ватрогасна стража.

 

Члан 24.

На местима заваривања одговарајући противпожарни апарати морају да се држе у приправности.

Ако у објекту где се врши заваривање постоје зидни хидранти, ватрогасна црева са млазницом морају да буду спојена са доводним цевима и приправна за употребу.

 

Члан 25.

Радници који обављају заваривање, морају да буду обучени у руковању расположивом опремом за гашење пожара на месту заваривања и системом за узбуњивање у случају појаве пожара.

 

Члан 26.

Приликом издавања одобрења за заваривање, овлашћени радник мора да одреди обавезно присуство ватрогасне страже при обављању заваривања у случајевима прописаним чл. 21, 22. и 23. ове уредбе.

Ватрогасна стража са одговарајућом опремом и средствима за гашење пожара мора да остане код места заваривања још најмање један сат после завршетка заваривања.

 

Члан 27.

Радници који врше заваривање, употребом боца са ацетиленом и кисеоником, морају да се придржавају следећих правила:

– при коришћењу ацетилена из боце, отварање вентила мора да буде лагано и до краја;

– при постављању редуктора притиска на боцу са кисеоником, заптивач и навој као и алат и руке радника не смеју да буду запрљане масним материјама;

– боце морају да буду заштићене од дејства сунчевих зрака;

– боце се не смеју загрејавати преко 350С;

– боце се не смеју котрљати нити складиштити у хоризонталном положају;

– боце морају да буду заштићене од пада помоћу обујмица или ланца.

 

IV. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 28.

Новчаном казном од 50.000 динара, казниће се за прекршај организација удруженог рада, друга самоуправна организација и заједница;

1. ако места на којима се обавља заваривање не припреми у складу са прописаним нормативима техничке и противпожарне заштите или употребљава неисправну опрему, апарате, уређаје и инсталације (члан 2);

2. ако стална места за заваривање не издвоји као посебан пожарни сектор или ако стална места за заваривање у радионицама пожарно не одвоји од других просторија или објеката (члан 4);

3. ако заваривачко место нема обезбеђену површину од најмање 3m2 или ако боце са ацетиленом и кисеоником нису прописно причвршћене и удаљене (члан 5);

4. ако боце са ацетиленом и кисеоником нису одвојене и постављене у одговарајућу посебну просторију (члан 6);

5. ако заваривање на привременим местима обавља без претходно издатог одобрења за заваривање или ако након истека важности одобрења не затражи продужење важности одобрења (чл. 7. и 8);

6. ако изда одобрење за заваривање без претходног утврђивања да ли су предузете одговарајуће мере за заштиту од пожара и експлозије или изда одобрење у случајевима када се одобрење не сме издати (чл. 9. и 10);

7. ако поступи супротно одредби чл. 12. и 13. ове уредбе;

8. ако не изврши примопредају изведених радова заваривања или ако не обезбеди ватрогасну стражу када постоји опасност од избијања пожара након изведеног заваривања (члан 15);

9. ако поступи супротно одредби чл. 16. и 17. ове уредбе;

10. ако приликом извођења заваривања не предузме посебне мере заштите од пожара и експлозија прописане чл. 18–27. ове уредбе.

За прекршај из става 1. овог члана, казниће се и одговорно лице у организацији удруженог рада, другој самоуправној организацији и заједници, новчаном казном до 5.000 динара.

Новчаном казном до 10.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана и појединац када заваривање изводи самостално личним радом средствима рада у својини грађана.

 

Члан 29.

Новчаном казном до 1.000 динара, казниће се за прекршај и радник који изводи заваривање:

1. ако врши заваривање на местима, на начин и у време које није одређено у одобрењу за заваривање (члан 14);

2. ако се при извођењу заваривања не придржава прописаних правила (члан 27).

 

Члан 30.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Социјалистичке Републике Србије".

 

05 број 110-4088

У Београду, 31. октобра 1979. године

Извршно веће Скупштине СР Србије

Председник,

Иван Стамболић, с. р.