На основу члана 20. став 2. Закона о здравственом осигурању војних осигураника („Службени лист СФРЈ“, бр. 13/72, 67/73 и 58/76), у сагласности са савезним секретаром за народну одбрану, Скупштина Заједнице социјалног осигурања војних осигураника доноси

ПРАВИЛНИК

о индикацијама за протетичка и ортопедска средства, стоматолошке надокнаде, очна и слушна помагала и санитарне справе

„Службени лист СФРЈ”, број 30 од 15. јуна 1990.

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим правилником утврђују се индикације за протетичка и ортотичка средства, стоматолошке надокнаде, очна и слушна помагала и санитарне справе (у даљем тексту: помагала), стандарди за материјал од ког се израђују та средства, односно справе и рокови трајања тих средстава и справа.

Члан 2.

Помагала из члана 1. овог правилника обезбеђују се војним осигураницима и члановима њихових породица (у даљем тексту: осигурана лица) на терет средстава Фонда здравственог осигурања војних осигураника, на основу предлога лекара одговарајуће специјаности (ортопеда, хирурга, офталмолога, оториноларинголога, неуролога, неурохирурга, гинеколога, зубног лекара, зубног лекара одговарајуће специјалности, лекара специјалисте за физикалну медицину и рехабилитацију и лекара специјалисте за пластичну хирургију).

Предлог за помагала из чл. 33. и 34. овог правилника може дати и други лекар појединац.

Предлог за израду помагала садржи све потребне медицинске и техничке услове за израду помагала.

Члан 3.

Израда нових помагала пре истека рока трајања старих помагала врши се само под условима и на начин прописаним овим правилником.

Члан 4.

У остваривању права на пмагала осигурана лица учествују у сношењу трошкова коришћења тог вида здравствене заштити увисини прописаној Одлуком Скупштине Заједнице социјалног осигурања војних осигураника којом се регулише учешће војних осигураника и чланова њихових породица у сношењу трошкова коришћења здравствене заштите.

Члан 5.

Права на помагала осигурана лица остварују у складу са одредбама правилника којим је прописан начин остваривања права из здравственог осигурања војних лица осигураника и чланова њихових породица.

II. ВРСТЕ ПОМАГАЛА И ИНДИКАЦИЈЕ ЗА ЊИХОВО ДОБИЈАЊЕ

Члан 6.

Под условима прописаним овим правилником, осигурана лица могу добити следећа помагала:

1) протетичка средства;

2) ортотичка средства;

3) ортопедску и специјалну обућу;

4) инвалидска колица;

5) очна помагала;

6) слушна помагала;

7) помагала за омогућавање главног говора;

8) зубнопротетичка средства;

9) друга помагала и санитарне справе.

1. Протетичка средства

Члан 7.

Протетичко средство даје се осигураном лицу коме недостаје цео горњи, односно доњи екстемитет или његов део. Зависно од меидицинских и техничких индикација при ампутацији горњих екстремитета, осигураном лицу се могу дати механичка, електронска или пнеуматска протетичка средства.

Уз протетичко средство за горњи екстремитет, осигураном лицу се дају кожне рукавице и естетска рукавица, а уз механичко протетичко средство за горњи екстремитет – и вештачка механичка шака са естетском рукавицом и функционална хватаљка. Уместо функционалне хватаљке, осигураном лицу се могу, на његов захтев, дати радни наставци.

Осигураном лицу коме је ампутиран доњи екстремитет даје се и: протетичко средство за купање, пар обичних ципела (по потреби са уграђеним улошком за ногу), под условом да не користи ортопедску и специјалну обућу, пар артикулационих гума, резервна гарнитура каиша и кључ.

Уз протетичко средство за горњи или доњи екстремитет, осигураном лицу се даје и чарапа за патрљак која испуњава медицинско-техничке услове.

Осигураном лицу – возачу, власнику моторног возила, којем је горњи или доњи екстремитет ампутиран, одузет или оштећен за најмање 60% даје се и уређај за безбедно руковање моторним возилом, који може бити механички или аутоматски (саксомат).

2. Ортотичка средства

Члан 8.

Ортотичка средства (апарати за горње и доње екстремитете, укључујући и електронске и пнеуматске апарате, појасеви, суспензоријуми, корсети и ортопедски улошци) дају се осигураном лицу коме су потребни ради омогућавања ослонца, спречавања деформитета, кориговања постојећих деформитета и контролисања невољних покрета.

3. Ортопедска и специјална обућа

Члан 9.

Ортопедска обућа даје се осигураном лицу:

1) ако му је нога краћа за више од 2,5 cm, без обзира на то да ли је скраћење привидно или стварно;

2) ако има јаче деформисан скочни зглоб или стопало услед ишчашења, прелома или коштаних израштаја већих размера, јаче изражену деформацију палца и ако се обућа мора израдити према гипсаном отиску;

3) ако има укочен зглоб (ankуlosis);

4) ако има петно стопало (pes calcaneus);

5) ако има коњско стопало (pes equinus);

6) ако има уврнуто стопало (pes equino-varus);

7) ако има унутрашњу деформацију стопала (pes varus adductus);

8) ако има изразито трофичне промене на стопалима;

9) ако болује од елефантијазе;

10) ако има паралитично или паретично стопало;

11) ако има excavatus стопала јаког степена, урођен или стечен;

12) ако има супердуктус палца или другог прста на стопалу;

13) ако нема најмање три прста или палац на једном стопалу или оба стопала;

14) ако има изврнуто стопало (pes plano-valgus);

15) ако има деформацију стопала после дубоких опекотина;

16) ако има вулнерабилну кожу стопала после операције и постопекотинских секвела.

Члан 10.

Осигураном лицу – детету до навршене 14. године живота даје се ортопедска обућа;

1) ако му је нога краћа за 1,5 cm, или више, без обзира на то дали је скраћење привидно или стварно;

2) ако има сувише уздигнут свод стопала (pes excavatus);

3) ако има спуштен свод стопала (pes planus);

4) ако има стопало типа pes plano-varus, pes plano valgus или digitus contractus.

Деца до навршене треће године живота која имају спуштен свод стопала (pes planus) не добијају ортопедску обућу.

Члан 11.

Ортопедска обућа је саставни део помагала ако је осигураном лицу:

1) потребно ортотичко средство (апарат) у споју са обућом;

2) потребна метална сандала или ортотичко средство (апарат) са металном сандалом;

3) потребно вештачко стопало или део вештачког стопала;

4) одсечен део ножја или доножја, а не користи ортотичко средство (апарат).

Члан 12.

Специјална обућа, са гуменим уметком уместо шнира, даје се осигураном лицу:

1) коме је ампутирана рука изнад ручног зглоба или коме су оштећени прсти (најмање три, међу њима палац или кажипрст) једне руке, тако да се њоме не може служити;

2) коме су потпуно одузети два или три главна нерва исте руке (Nn radialis, medianus, ulnaris);

3) коме је укочен лакат једне руке под углом већим од 90⁰, рачунајући неутрални положај од 0°;

4) коме су кук, колено или кичмени стуб укочени у толикој мери да не може обути ципелу (ankуlosis genu, aknуloasis coxae, ankуlosis lumbalis col. vertebralis);

5) које је слепо.

4. Инвалидска колица

Члан 13.

Право на инвалидска колица (собна или теренска) има осигурано лице:

1) ако су му ампутиране обе нове изнад или испод колена или је једна нога ампутирана изнад, а друга испод колена;

2) ако му је ампутирана једна нога, а због прогресивног обољења или предвиђеног погоршавања стања друге ноге не може се омогућити ход и употреба протезе;

3) ако су му ампутиране једна нога и једна рука;

4) ако су му потпуно одузети доњи екстемитети, па, и поред употребе ортотичког средства (апарата), већи део времена проводи у колицима;

5) ако има тешке деформативне или запаљиве процесе на великим зглобовима доњих екстремитета, као и у случају политраума;

6) ако су му потпуно инострано одузете рука и нога, а оспособљавање за кретање није индицирано из других медицинских разлога (срчана обољења и сл.).

Теренска инвалидска колица дају се осигураном лицу ако се медицинском рехабилитацијом оспособи за самостално урпављање таквим колицима, што утврђује лекар одговарајуће специјалности.

Инвалидска собна колица на електрични погон дају се осигураном лицу коме је повреда или обољење кичменог стуба проузроковало квадриплегију.

Осигураном лицу које се налази на професионалној рехабилитацији, као и осигураном лицу које похађа наставу дају се на употребу, поред собних инвалидских колица, и теренска инвалидска колица која су технички опремљена за кретање на отвореном простору.

Колица са уграђеним електричним мотором дају се осигураном лицу – војном инвалиду који не користи право на путничко моторно возило прописано законом којим се уређују основна права војних инвалида и породица палих бораца.

5. Очна помагала

Члан 14.

Зависно од индикација прописаних ових правилником, осигурано лице добија наочаре и друга очна помагала. Наочаре са стаклима или од оптичке пластике у диоптрији дају се осигураном лицу за корекцију оштрине вида на даљину и близину у случају аметропије или презбиопије.

Наочаре са млечним стаклима дају се осигураном лицу које има диплопију и монокуларну афакију и у случају анизокорије.

Наочаре са тамним или фотосензитивним стаклима без диоптрије дају се осигураном лицу у случајевима:

1) унакажења спољашњих делова ока – капака (ентропиум, ектропиум већег степена, енофталмус, корнеосинблефарон);

2) фликтенулозног кератокоњуктивитиса;

3) обољења предњег сегмента ока (паренхиматозни кератити, склерозни кератити, херпетични – дисциформни, дентрични кератити, иридоциклит) које траје више од два месеца, ако није потребно ношење завоја;

4) обољења очног дна и очног живца (хориодит, хориоретинит, ретинит, неурит, неуроретинит, atrofia incompleta nervi optici) ако процес није саниран;

5) интраокуларних операција (катаракте, глаукома), вађења страног тела из ока, компликације после операције (ирит) и крвављења у стакластом делу ока и др.

Наочаре са тамном или фотесензитивним стаклима без диоптрије и са заштитом са стране, односно оклузиом уметањем потребног додатка на обичне тамне наочари дају се осигураном лицу у случају аблације ретине, пролећног катара, псеудофакације или афакије, ако постоји феномен бљештања.

Наочаре са тамним или фотосензитивним стаклима без диоптрије са стенопеичним отвором дају се осигураном лицу у случају аблације ретине и крвављења у стакластом делу ока.

Члан 15.

Наочаре са тамним или фотосензитивним стаклима у диоптријама, поред наочара из члана 14. став 2. овог правилника, дају се осигураном лицу код којег, поред обољења из члана 14. став 2. овог правилника, постоји истовремено и неко од обољења из члана 14. ст. 3, 4. и 5. овог правилника.

Осигураном лицу коме се дају наочаре са тамним или фотосензитивним стаклима у диоптријама из става 1. овог члана не дају се наочаре са обичним тамним или фотосензитивним стаклима.

Наочаре са тамним стаклима од пластичне масе дају се осигураном лицу које је слепо.

Члан 16.

Наочаре са бифокалним или мултифокалним стаклима дају се осигураном лицу код кога се утврди неопходна професионална потреба за корекцијом оштрине вида на близину и на даљину.

Фреснелове призме од 4 PD до 20 PD дају се осигураном лицу ако постоји индикација за лечење поремећеног бинокуларног вида и амблиопије (слабовидости).

Члан 17.

Наочаре са специјалним системом сочива (телескопске наочаре) дају се осигураном лицу са слабим видом високог степена, коме се оштрина вида на оба ока не може побољшати обичним стаклима за корекцију вида.

Члан 18.

а) Контактна сочива се дају осигураном лицу у случају:

1) кератоконуса;

2) анизометропије веће од 3 D;

3) аметропије веће од 4 D;

4) албинизма;

5) аниридије;

6) аметропије код које се не може постићи нормална оштрина вида вида наочарима, без обзира на величину рефракције;

7) афакије;

8) прогресивне миопије;

9) промена на кожи носа и лица (осетљивост, неуралгија).

Контактна сочива из става 1. овог члана дају се осигураном лицу ако се утврди да то лице подноси контактна сочива.

б) Козметичка сочива дају се осигураном лицу према индикацијама.

Члан 19.

Терапијска контактна сочива дају се осигураном лицу у случају:

1) булозне кератопатије;

2) синдрома сувог ока;

3) дистрофије рожњаче;

4) корнеалних улкуса;

5) стања после кератопластике;

6) стања после перфоативне повреде рожњаче;

7) других стања према индикацијама.

Члан 20.

Осигураном лицу дају се и очне протезе, и то:

1) очна протеза од пластичне масе, при анофталмусу (недостатак ока);

2) љуспаста, кад није потребно да се врши енуклеација;

3) магнетна, која се уграђује приликом енуклеације очне јабучице;

4) орбитална протеза или епитеза, ако поред недостатка очне јабучице постоји и унакажење очне регије.

У случају унакаженоти ока, осигураном лицу се даје тамна очна повеска.

Влажна комора даје се осигураном лицу или оштећењу ока са смањеном функцијом сузних жлезда.

Члан 21.

Слепом осигураном лицу дају се металне таблице за писање Брајевим писмом, сат и штап.

Брајева писаћа машина даје се слепом осигураном лицу – детету које се налази на школовању и другом лицу ако је обучено на Брајевом писму.

Магнетофон и магнетофонске траке или касетофон дају се слепом осигураном лицу – детету на школовању и другим слепим осигураним лицима ако су чланови библиотеке за слепе.

Изузетно од одредбе става 3. овог члана, слепом осигураном лицу – детету које се налази на школовању и другом осигураном лицу које је члан библиотеке за слепе, уместо магнетофона или касетофона, може се дати репродуктор.

6. Слушна помагала

Члан 22.

Слушни апарат (амплификатор) даје се осигураном лицу код кога је губитак слуха на оба уха већи од 40 децибела у говорним фреквенцијама, а коме се слух лечењем не може побољшати испод те границе, ако се тоналним и говорним аудиометријским испитивањем, као и тестирањем карактеристика амплификатора утврди да се може постићи задовољавајући рехабилитациони ефекат.

Слушни апарат даје се:

1) деци предшколског узраста одмах по утврђивању степена оштећења слуха ако се, с обзиром на ментално стање и степен оштећења слуха, може очекивати развој говора уз спровођење стручног рехабилитационог поступка са слушним амплификатором;

2) деци на школовању ако им се додељивањем слушног апарата омогућује праћење наставе;

3) деци са тешким оштећењем слуха у случајевима у којима се може олакшати праћење наставе у специјалним одељењима за наглуву децу или у заводима – домовима за такву децу;

4) осталим осигураним лицима ако им употреба слушног апарата омогућава повољнији рехабилитациони ефекат или радни, односно социјални контакт.

Слушни апарат се не даје потпуно глувим лицима.

7. Помагала за омогућавање гласног говора

Члан 23.

Апарат за омогућавање гласног говора (вештачки гркљан на основу електричног вибратора – мегафон) даје се осигураном лицу које је трајно изгубило моћ говора због болести, повреде или оперативног захвата на гркљану ако се тестирањем утврди да се помоћу таквог апарата може постићи задовољавајући рехабилитациони ефекат, а учење езофагеалног говора није дало задовољајући резултат.

8. Зубнопротетичка средства

Члан 24.

Осигураним лицима обезбеђују се зубнопротетичка средства, и то:

1) све врсте круница и ливене металне надоградње;

2) покретне и непокретне протезе;

3) оптуратуре, ресекционе протезе и епитезе;

4) шине код пародонтопатије;

5) ортопедско-ортодонска помагала;

6) протетичке надокнаде код аномалија вилица и зуба;

7) све врсте система за ретенцију зубних протеза;

8) све врсте нагризних шина.

Члан 25.

Осигураним лицима стављају се зубне крунице:

1) кад је деструирана круна зуба, а није довољно само пломбирање;

2) на зубе – носаче непокретних протеза;

3) на зубе – носаче кукица (по потреби);

4) ако то захтева положај зуба;

5) ради регулисања висине загрижаја.

Ливене пломбе стављају се осигураном лицу:

1) ако се квар зуба не може на бољи начин санирати;

2) ради регулисања висине загрижаја;

3) ради израде дводелних мостова и преноса притиска парцијалних покретних протеза.

Члан 26.

Зубнопротетичка средства из члана 24. овог правилника обезбеђују се осигураном лицу ако му недостаје један зуб или више зуба, односно ако му је оштећена вилица или меко ткиво.

Осигураном лицу се не обезбеђују:

1) покретне и непокретне протезе – ако му недостаје један од молара или други премолар, једнострано или обострано;

2) непокретне протезе – привесци уназад, осим ако недостаје латерални секутић, односно први премолар.

Осигураном лицу се не обезбеђују истовремено мост и парцијална покретна протеза на преосталим зубима, осим кад недостаје горњи латерални секутић или ако се повезују преостали зуби у једну целину израдом непокретне конструкције која ће носити разне врсте система за ретенцију парцијалних покретних протеза.

Члан 27.

Покретна протеза обезбеђује се, по правилу, осигураном лицу коме недостају више од три зуба један до другог у пределу премолара или молара.

Непокретна протеза обезбеђује се осигураном лицу коме недостаје више од три зуба један од другог, кад размак између зуба носача, оклузија и артикулација, то дозвољавају или ако недостају четири секутића.

Као носач непокретне протезе може се користити и умњак ако је довољно чврст и стабилан и ако обезбеђује ношење такве протезе за предвиђени рок трајања.

Члан 28.

На основу медицинских индикација, осигураном лицу се обезбеђује покретна или непокретна протеза (привремена и имедијатна).

Осигураном лицу се не обезбеђује привремена или имедијатна протеза ако постоје индикације за обезбеђење трајне протезе.

Члан 29.

На основу медицинских индикација, осигураном лицу обезбеђује се еносални орални имплантат:

1) као носач непокретне или покретне протезе у унилатералним или билатерално безубним седлима иза очњака;

2) ако носач непокретног или покретног протетичког рада, ако му услед уметнутог безубног седла недостају четири и више зуба;

3) ако има прелом доње вилице (безубе или парцијално безубе са дефектом или без дефекта кости) ради имобилизације и израде непокретног или покретног протетичког рада, односно супраструктуре.

Члан 30.

Оптуратори, ресекционе протезе и епитезе и протетичке надокнаде код аномалија вилица и зуба обезбеђују се осигураном лицу као самостално или додатно зубнопротетичко средство ако је оштећено коштано или меко ткиво вилице и лица.

Шине, као основно или додатно зубнопротетичко средство у лечењу пародонтопатије, обезбеђују се осигураном лицу са додатком вештачких зуба или без тог додатка.

Ортопедско-ортодонтска помагала обезбеђују се осигураном лицу код аномалије вилице и зуба.

9. Друга помагала и санитарне справе

Члан 31.

Кожне рукавице дају се осигураном лицу:

1) коме су потпуно одузета два главна нерва на истој руци (улнарис, радиалис, медианус);

2) коме је одузет брахијални прексус на једној руци, тако да прсте те руке не може употребљавати;

3) коме су ампуритана најмање два прста једне шаке;

4) коме су услед повреде или обољења прста деформисани, тако да не може носити готове рукавице;

5) коме су ампутирани или одузети један или оба доња екстремитета, ако мора да користи штаке или штапове, без обзира на то да ли носи протетичко, односно ортотичко средство;

6) које на штакама има трофичне промене јачег степена или теже васкуларно обољење са променама на прстима;

7) коме је услед анкилозе великих зглобова доњих екстремитета потребна употреба штаке или штапова, односно штапа;

8) које је слепо;

9) које има анкилозу или контрактуру лакта до 90⁰.

Члан 32.

Гумена чарапа (натколеница или доколеница) даје се осигураном лицу које има:

1) проширене вене на нози;

2) изражене откоке на нози, а гумена чарапа није контраиндицирана.

Гумена чарапа за скочни зглоб даје се осигураном лицу које има лабав скочни зглоб или хронични посттрауматски и деформативни артритис скочног зглоба.

Гумена коленица даје се осигураном лицу које има лабав колени зглоб или хронични посттрауматски и деформативни артритис колена.

Гумена чарапа, гумена чарапа за скочни зглоб и гумена коленица могу се заменити еластичним завојем.

После ампутације или реампутације горњег или доњег екстремитета осигураном лицу се даје еластични завој у фази припреме патрљка за протезу, и то у случају ампутације натколенице – три комада, а у случају осталих ампутација – два комада.

Осигураном лицу женског пола које носи протезу за доњи екстремитет даје се пар гумених и естетских чарапа.

Члан 33.

Зависно од медицинских индикација, осигураном лицу дају се и следећа помоћна помагала, и то:

1) утези – у случају настајања умбилаксе, ингвиналне или феморалне херније;

2) суспензоријум – у случају настајања скроталне херније или трауматских или инфламаторних промена на мошницама или тестисима, као и у случају обољења од variococellae;

3) појас – у случају: настајања умбиликалне или неке друге врсте херније предњег трбушног зида, спуштеног стомака за најмање 7 cm, мобилног бубрега, гравидитета са изузетно слабим трбушним мишићима, већих оперативних захвата на стомаку ако постоји изразита слабост трбушног зида, као и у случају јаче израженог висећег стомака са слабим трбушним зидом;

4) штапови или штаке – ако се тим помагалом омогућује или побољшава кретање (стајање и ход);

5) ортопедски улошци – у случају спуштеног свода стопала;

6) кожна капа или шубара – у случају дефекта костију лобање, ако је слепо или болује од епилепсије или ако има трајни губитак косе;

7) перика – ако је у јачој мери изражена трајна ћелавост као последица скалпирања коже главе, однсоно ако је изражена трајна и потпуна ћелавост услед повреде или болести;

8) вештачка дојка – у случају ампутације дојке;

9) средства естетске рестаурације (вештачки нос, вештачка ушна шкољка, вештачки део лица) ако постоји одређени дефект лица или главе, а пластична операција није индикована или не постоји могућност да се њоме коригује постојећи дефект или ако осигурано лице не пристаје на пластичну операцију;

10) кожни прслук или вунени џемпер – ако му је услед обољења или повреде кичменог стуба, односно обољења плућа признато својство инвалида I или II групе;

11) компресивна одела (комплетна или делимична) у периоду рехабилитације опекотина, ради превенције хипертрофичних ожиљака (келоида) и контрактура;

12) привремене индивидулане или динамичне шине у превенцији контрактура после опекотина и оперативних захвата за врат и екстремитете.

Члан 34.

Осигураном лицу дају се и следећа помагала и санитарне справе:

1) појас са кесом за измет ако се црево празни преко вештачког отвора на трбушном зиду;

2) кеса за мокраћу (урин рецептор) – ако се по савременим методама лечења не може регулисати вољно пражњење мокраћне бешике;

3) кесе за уростому са заштитним прстеном, појасом и заштитним пастама;

4) пенис-клеме за инконтиненцију;

5) навлака за пенис за инконтиненцију;

6) ноћни судови (гуска, лопата) ако је непокретно или ако услед болести лежи у постељи дуже од три месеца;

7) пластични шприц од 2 сm³ за једнократну употребу или аутоинјектор – ако болује од шећерне болести, а индицирано је давање инсулина;

8) џепна пљуваоница – ако болује од туберкулозе плућа;

9) ендотрахеална канила (два комада) – ако је извршена трахеотомија;

10) стални катетер (шест комада) – ако је немогуће пражњење мокраћне бешике слободном дренажом;

11) гумирани подметач за постељу – ако лежи у постељи, а постоји уринарна или фекална инконтиненција;

12) антидекубитално јастуче или антидекубитални котур – ако услед обољења или повреде лежи у постељи дуже од два месеца, а постоји опасност од декубитуса – улцерације;

13) антидекубитални душек – ако је непокретно услед повреда или обољења, а постоји опасност од настанка декубитуса;

14) концентратор за кисеоник на електрични погон за континуирану оксигену терапију у кућним условима код хроничне плућне инсуфицијенције након клиничког испитивања (изнајмљивање);

15) црево и левак за вештачку исхрану – ако се храни вештачки преко отвора на зиду желуца;

16) болеснички кревет – постеља – ако је непокретно, а потребна му је промена положаја у лежећем ставу;

17) електростимулатор за централну одузетост перонеалне мускулатуре;

18) распршивач и инхалатор или боца са кисеоником са системом за давање кисеоника – ако болује од дуготрајних респираторних обољења са непрекидним дисајним тегобама.

III. РОКОВИ ТРАЈАЊА ПОМАГАЛА

Члан 35.

Зависно од узраста, занимања и врсте посла, осигурана лица у погледу рокова трајања помагала из члана 36. разврстана су у следеће групе;

I група – осигурана лица до навршене седме године живота;

II група – осигурана лица преко седам до навршених 18 година живота;

III група – осигурана лица преко навршених 18 година живота;

IV група – осигурана лица која због услова и начина рада интензивније користе помагала, односно која их користе уз теже физичке напоре (дуже стајање, дуже ходање, ходање по неравном терену и сл.).

Члан 36.

Рокови трајања помагала према групама из члана 35. овог правилника износе, и то за:

Члан 37.

Рокови трајања помагала без обзира на групе из члана 35. овог правилника износе, и то за:

1) уређај за безбедно управљање моторним возилом аутоматски (саксомат) – пет година, а механички – три године;

2) болеснички кревет – постељу – девет година;

3) инвалидска колица – четири године;

4) гумене и естетске чарапе – шест месеци;

5) еластични завој – један месец;

6) вештачку дојку – једну годину;

7) вештачки нос, вештачку ушну шкољку и вештачки део лица – две године;

8) кожни прслук и вунени џемпер – четири године;

9) кесу за мокраћу (шест комада) – једну годину.

Осигураном лицу дају се само једанпут електростимлатор и Брајова писаћа машина.

Члан 38.

Рокови трајања очних помагала износе, и то за:

1) оквире наочара;

– за осигурана лица – децу до седам година живота – према медицинским индикацијама;

– за осигурана лица – децу преко седам година до навршених 16 година живота – једну годину;

– за осигурана слепа лица – једну годину и два месеца;

– за остала осигурана лица – две године;

2) стакла у диоптријама:

– за осигурана лица – децу до седам година живота – према медицинским индикацијама;

– за осигурана лица – децу преко седам до 16 година живота – једну годину;

– за остала осигурана лица – две године;

3) млечна стакла – две године и шест месеци;

4) тамна или фотосензитивна стакла у диоптријама и без диоптрије – као рокови трајања из тачке 2. овог члана;

5) тамна стакла од пластичне масе – једну годину и шест месеци;

6) биофокална стакла и Фреснелове призме – две године;

7) наочаре са специјалним системом сочива (телескопске наочаре) – четири године;

8) контактна сочива тврда и силиконска – две године, а за мека – једну годину;

9) очне протезе:

– за осигурана лица до 20 година живота – према медицинским индикацијама;

– за остала осигурана лица – две године;

10) очне повеске – шест месеци;

11) влажну комору – три године;

12) металне таблице за писање Брајовим писмом – три године;

13) сат за слепе – пет година;

14) штап за слепе – две године;

15) магнетофон – седам година;

16) магнетофонску траку – шест месеци;

17) репродуктор – седам година.

Члан 39.

Рок трајања слушног апарата за децу до седам година живота износи две године, за лица преко седам до 16 година живота – три године, а за остала осигурана лица – четири године.

Апарат за омогућавање гласног говора обезбеђује се осигураном лицу само једанпут.

Осигураном лицу обезбеђују се делови апарата из става 2. овог члана по истеку гарантног рока, као и потребне оправке на начин предвиђен за слушна помагала.

Нови апарат из става 2. овог члана обезбеђуе се осигураном лицу ако поправка оштећеног апарата није могућа.

Члан 40.

Рок трајања зубнопротетичких средстава износи, и то за:

1) крунице, ливене пломбе и непокретне протезе – четири године;

2) крунице на зубима носачима покретних парцијалних протеза – три године;

3) крунице од акрилата – две године;

4) покретне парцијалне протезе од акрилата – три године;

5) покретне тоталне протезе од акрилата – четири године;

6) покретне протезе са металном плочом – пет година;

7) имедијатне парцијалне протезе – шест месеци;

8) имедијатне тоталне протезе – једну годину.

Зубнопротетичка средства из члана 24. овог правилника за која у ставу 1. овог члана није одређен рок трајања обезбеђују се осигураном лицу према предлогу лекара појединца.

Рокови из става 1. овог члана теку од дана кад је осигураном лицу намештено зубнопротетичко средство.

Пре истека прописаних рокова из овог члана, осигураном лицу обезбеђује се ново протетичко средство ако је постојеће постало неупотребљиво услед анатомско-патолошких и функционалних промена. Оправданост израде новог протетичког средства чини војни лекар појединац – специјалиста.

Члан 41.

Рокови трајања помагала, одређени овим правилником, рачунају се од дана уручења помагала осигураном лицу.

По истеку прописаног рока трајања помагала добијеног по овом правилнику, осим ортопедске обуће, обичних ципела, специјалних ципела и помагала из члана 32. овог правилника, осигурано лице може добити ново помагало само ако је помагало које користи дотрајало, ако функционално не одговара или ако је услед оштећења постало неупотребљиво.

Пре истека рокова трајања помагала предвиђених овим правилником, израдиће се осигураном лицу ново помагало, односно поправиће се већ дато помагало ако је неупотребљивост помагала настала услед анатомских или функционалних промена, односно ако је неупотребљивост помагала настала после истека гарантног рока услед неиздржљивости материјала од кога је оно израђено.

Пре истека рока трајања протезе, лежиште протезе може се заменити ако код осигураног лица коме су ампутирани горњи или доњи екстремитети настане знатна атрофија патрљка, па због тога мора да носи три навлаке или више навлака (чарапа) на патрљку.

Члан 42.

Стакло у диоптријама осигурано лице добија и пре истека одређеног рока трајања ако се разлика у сферној корекцији измени за 0,5 или у цилиндричној корекцији за 0,25 диоптрија.

Телескопске наочаре и контактна сочива могу се, у случају потребе, доделити и пре истека одређеног рока трајања ако је то, по мишљењу клинике за очне болести, потребно осигураном лицу.

Пре истека прописаног рока трајања, осигураном лицу се даје ново очно помагало и у случају неупотребљивости помагала која је натала услед повреде на раду или других околности, а на предлог лекара специјалисте.

Члан 43.

Инвалидска колица, болеснички кревет – постеља, електростимулатор за централну одузетост перонеалне мускулатуре и боца са кисеоником враћају се органу који је одобрио њихову набавку кад престане потреба коришћења.

IV. ИЗРАДА И НАБАВКА ПОМАГАЛА

Члан 44.

За помагала предвиђена овим правилником важе они типови и стандардни делови помагала који се обезбеђују осигураницима – радницима на територији Југославије.

Члан 45.

Осигураном лицу обезбеђују се протезе, лежишта протеза и саставни делови протеза израђени од стандардног материјала који испуњава техничко-медицинске услове.

Члан 46.

Кожне рукавице израђују се од стандардне коже, постављене крзном или фланелом.

Кожне рукавице постављају се крзном у случајевима из члана 31. тач. 1, 2, 6. и 7, а фланелом у случајевима из тач. 3, 4, 5, 8. и 9. истог члана.

Члан 47.

Ортопедска обућа израђује се од стандардне коже, у облику који је прилагођен облику стопала под оптерећењен.

Члан 48.

Оквири за наочаре који се обезбеђују осигураним лицима израђују се од пластичне масе, с тим што крилца оквира морају бити појачана арматуром од метала.

Очне протезе израђују се од пластичне масе, стакла, порцулана или неке друге материје подесне за ту врсту помагала.

Ако стандардни облик и величина очне протезе не одговарају облику и величини конјуктивалне врећице, очна протеза се израђује по мери.

Члан 49.

Брајова писаћа машина, магнетофон, касетофон и репродуктор, који се дају као помагала под условима прописаним овим правилником, набављају се преко савеза слепих републике, односно аутономне покрајине.

Члан 50.

Слушни апарат даје се осигураном лицу на основу налаза и мишљења лекара специјалисте за болести уха, носа и грла, који има могућност да вокалним и тоналним аудиолошким испитивањима, као и стручним тестирањем карактеристика аплификатора одреди рехабилитациони ефекат и осигура рехабилитациони поступак и на основу тога, уз оториноларинголошку дијагнозу, утврди да осигураном лицу треба доделити апарат одређених електроакустичких карактеристика који ће најбоље одговарати у датом случају оштећења слуха.

Под условима из става 1. овог члана, осигурано лице добија један од стандардних облика слушног апарата који му одговара по својим електроакустичким карактеристикама.

Члан 51.

Апарат за омогућавање гласног говора из члана 23. овог правилника даје се на основу предлога лекара специјалисте за болести уха, носа и грла.

Члан 52.

Ако здравствена установа изради зубнопротетичко средство од племенитог метала, осигурано лице надокнађује здравственој установи разлику између вредности стандардног материјала и племенитог метала, рачунајући највише 2,00 грама стандардне легуре по једном члану, круници или ливеној надоградњи.

Осигурано лице које племенити метал за израду зубнопротетичког средства набави само има право на накнаду трошкова до износа вредности стандардне легуре потребне за израду зубнопротетичког средства, али највише до 2,00 грама те легуре по једног члану, круници, односно ливеној надоградњи.

Изузетно, при изради телескоп-круна (спољашња и унутрашња круна) признаје се право на накнаду трошкова за сваку телескоп-круну у вредности до 3,00 грама стандардне легуре.

При изради зубнопротетичких средстава из ст. 1. и 2. овог члана, вредност племенитог метала, односно стандардне легуре обрачунава се према цени племенитог метала, односно стандардне легуре утврђеној на дан испоруке зубнопротетичког средства осигураном лицу.

V. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 53.

Даном ступања на снагу овог правилника престају да важе Правилник о индикацијама за протетичка и ортотичка средства и санитарне справе, стандардима за материјал и роковима трајања тих средстава и справа („Службени лист СФРЈ”, бр. 17/83 и 15/85), Правилник о индикацијама, стандардима за материјале и роковима трајања за очна и слушна помагала и помагала за омогућавање гласног говора („Службени лист СФРЈ”, бр. 17/83 и 30/86) и Правилник о индикацијама за зубнопротетичку помоћ, зубнопротетичка средства, стандардима за материјал од ког се израђују зубнопротетичка средства и роковима трајања тих средстава („Службени лист СФРЈ”, бр. 16/77).

Члан 54.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу СФРЈ”.

Скупштина заједнице социјалног осигурања

војних осигураника

Бр. 114-1

27. марта 1990. године

Београд

Председник Председништва

генерал-пуковник у пензији,

Дане Петковски, с. р.