Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.rs

 

Сентенца

 

Прописивањем да странку мора заступати адвокат у поступку по ревизији и захтеву за заштиту законитости не ограничавају се грађани у заштити својих права, већ се захтевом за стручним заступањем, због сложености поступка, важности спора и ефикасности суђења пред највишим судом у Републици, штите права странака за чију заштиту је неопходно стручно правно знање и искуство и омогућава да се о правима и обавезама странака одлучи делотворно и у разумном року, о чему је Уставни суд већ изнео став у Одлуци број IУ-181/2005 од 28. септембра 2006. године и Решењу број IУ-28/2005 од 30. априла 2009. године.

 

 

 

Уставни суд донео је

 

 

РЕШЕЊЕ

 

 

Одбацује се захтев за оцењивање уставности одредбе члана 84. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 125/04 и 111/09).

 

Образложење

 

Уставном суду поднета је иницијатива за оцену уставности одредбе члана 84. став 2. Закона о парничном поступку. Иницијатор наводи да се оспореном одредбом „крши смисао парнице и парничења и основно начело одредбе члана 3. став 2. тог закона по коме странка слободном вољом одређује да ли ће ангажовати адвоката током поступка, па и у поступку по ревизији“, a да се „применом“ оспорене одредбе „крши“ право на правично суђење из члана 32. став 1. Устава Републике Србије и члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, право на заштиту имовине из Протокола 1 уз ту Конвенцију, као и право на мирно уживање својине из члана 58. став 1. Устава.

У спроведеном поступку Уставни суд је констатовао да је на седници одржаној 30. априла 2009. године, у предмету IУ-28/2005 одлучивао о уставности више одредаба Закона о парничном поступку, међу којима је и одредба члана 84. став 2. Закона. С обзиром на наведено, Суд је поднету иницијативу разматрао као захтев за оцењивање уставности општег акта о коме је већ одлучивано.

Утврђено је да Решењем IУ-28/2005 од 30. априла 2009. године нису прихваћене иницијативе за покретање поступка за утврђивање неуставности, поред осталих, одредбе члана 84. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 125/04). Тада је Уставни суд, полазећи од одредаба члана 97. тачка 2. и члана 99. тачка 7) Устава Републике Србије, према којима је Народна скупштина овлашћена да законом уреди остваривање и заштиту слобода и права грађана, као и поступак пред судовима, а тиме и парнични поступак, односно правила поступка за пружање судске заштите по којима се поступа и одлучује приликом решавања грађанскоправних спорова из личних, породичиних, радних, трговачких, имовинскоправних и других грађанскоправних односа, оценио да је, у оквиру наведених уставних овлашћења, садржано и овлашћење законодавца да, уређујући парнични поступак, пропише врсте правних лекова и начин подношења тих правних лекова, те уреди питање начина заступања странке у том поступку. Такође, Суд је тада, констатовао да је и у Одлуци број IУ-181/2005 од 28. септембра 2006. године, када је оцењивао уставност, поред других, и одредбе става 2. истог члана 84. Закона о парничном поступку, стао на становиште да се прописивањем да странку мора заступати адвокат у поступку по ревизији и захтеву за заштиту законитости не ограничавају грађани у заштити својих права, већ се захтевом за стручним заступањем, због сложености поступка, важности спора и ефикасности суђења пред највишим судом у Републици, штите права странака за чију заштиту је неопходно стручно правно знање и искуство, чиме се омогућава да се о правима и обавезама странака, одлучи делотворно и у разумном року.

С обзиром на то да се ради о уставноправном питању о коме је Уставни суд већ одлучивао, а из нових навода и разлога изнетих у поднетом захтеву, не произлази да има основа за поновно одлучивање, Уставни суд је оценио да се ради о пресуђеној ствари.

Сагласно изложеном, Суд је, на основу одредбе члана 46. тачка 8) Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07), решио као у изреци.

 

Решење Уставног суда

Број: IУз-824/2010 од 28. маја 2010. године