Уставни суд Републике Србије у саставу: председник Слободан Вучетић и судије Верона Адам-Бокрош, др Милутин Ђуричић, Драгица Марјановић, др Боса Ненадић, Бранка Ћурчија и мр Светозар Чиплић, на основу члана 125. Устава Републике Србије, на седници одржаној 8. јуна 2006. године, донео је

 

 

ОДЛУКУ

"Службени гласник РС", број 63 од 21. јула 2006.

 

 

Утврђује се да одредба члана 257. став 3. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС”, бр. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05 и 101/05), у делу који гласи: „најраније од почетка примене овог закона,” у време важења није била у сагласности с Уставом.

 

 

Образложење

 

 

Уставном суду Републике Србије поднете су иницијативе за покретање поступка за утврђивање неуставности дела одредбе члана 257. став 3. Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Оспорена одредба Закона, по мишљењу иницијатора, противно начелу правне једнакости из члана 13. Устава, доводи грађане у неравноправан положај с обзиром да примену института кориговања личних бодова накнадно оствареним стажом осигурања ограничава на онај део накнадног стажа који је остварен од почетка примене овог закона, што значи да накнадни стаж који је остварен пре ступања на снагу Закона не служи као основ за повећање пензије, без обзира што је и за тај стаж плаћен допринос.

Уставни суд је, на седници одржаној 29. децембра 2005. године, поводом поднетих иницијатива, донео Решење о покретању поступка за оцењивање уставности дела одредбе члана 257. став 3. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС”, бр. 34/03, 64/04, 84/04 и 85/05) наведеног у изреци и доставио га Народној скупштини Републике Србије на одговор. Како Народна скупштина није доставила одговор, Уставни суд је, на основу одредбе члана 16. став 3. Закона о поступку пред Уставним судом и правном дејству његових одлука („Службени гласник РС”, бр. 32/91, 67/93 и 101/05), наставио поступак.

Уставни суд је, у спроведеном поступку, утврдио да су одредбом члана 62. Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС”, број 85/05), који је ступио на снагу 14. октобра 2005. године, а примењује се од 1. јануара 2006. године, у члану 257. став 3. брисане речи: „најраније од почетка примене овог закона,”.

Устав Републике Србије утврђује: да обавезним осигурањем, запослени, у складу са законом, обезбеђују себи, поред осталог, и права за случај смањења или губитка радне способности, незапослености и старости и права на друге облике социјалног осигурања (члан 40. став 1); да средства за остваривање права по основу обавезног социјалног осигурања и за случај привремене незапослености обезбеђују запослени, други осигураници и послодавци, преко организације којом управљају осигураници и корисници, у складу са законом (члан 68. став 2); да Република Србија уређује и обезбеђује, поред осталог, и систем у области социјалног осигурања и других облика социјалне сигурности (члан 72. став 1. тачка 4).

Одредбама члана 257. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, уређен је прелазни режим за поновно одређивање пензија корисника пензија којима је висина права одређена по прописима који су се примењивали до дана ступања на снагу овог закона (став 1), тако што се утврђује да се затечени номинални износ пензије претходно своди на личне бодове корисника (став 2), који се коригују накнадно оствареним стажом осигурања, зарадама, накнадама зараде, као и основицама осигурања и уговореним накнадама на који је плаћен допринос, „најраније од почетка примене овог закона”, а у складу са одредбама овог закона (став 3); утврђује се да су лични бодови, утврђени са наведеним корекцијама, основ за одређивање новог износа пензије (став 4); прописује се правило да се кориснику права утврђује повољнији износ пензије (став 5). Наведеним одредбама Закона право на поновно одређивање висине пензије признато је и корисницима старосне пензије који испуњавају услове из члана 121. став 1. овог закона, тј. оним корисницима старосне пензије који се запосле на територији Републике, односно обављају самосталну делатност по основу које су обавезно осигурани на територији Републике и то по престанку тог запослења, односно обављања те самосталне делатности, ако су били у осигурању најмање годину дана. Такође, одредбом члана 260. Закона утврђено је да се одредба члана 121. став 1. овог закона односи и на кориснике који су право на пензију остварили до дана почетка примене овог закона, што значи да је наведеним одредбама Закона свим корисницима пензије остварене до дана почетка примене овог закона признато право на поновно одређивање пензије по основу накнадно оствареног стажа осигурања. Супротно томе, остваривање овог законом утврђеног права осигураника било је оспореном одредбом Закона ограничено само на онај накнадни стаж осигурања који је остварен по ступању на снагу овог закона, дакле након 10. априла 2003. године. Тиме је, по оцени Уставног суда, оспореним делом одредбе члана 257. став 3. Закона корисницима пензије који су накнадни стаж осигурања остварили до дана почетка примене овог закона било онемогућено право на поновно одређивање пензије, а тиме ускраћено и остваривање права ових осигураника које је самим Законом утврђено. Полазећи од одредбе члана 40. став 1. Устава која установљава обавезно осигурање и која одређује да обавезним осигурањем запослени у складу са законом обезбеђују себи права из области социјалног осигурања, укључујући и права за случај смањења или губитка радне способности, незапослености и старости, Уставни суд је оценио да наведена одредба Закона, у оспореном делу није била у складу с Уставом.

С обзиром да је престанком важења оспореног дела одредбе члана 257. став 3. Закона у току поступка пред овим Судом извршено његово усаглашавање с Уставом, али да нису отклоњене последице неуставности, Уставни суд је, на основу одредбе члана 60. Закона о поступку пред Уставним судом и правним дејством његових одлука, утврдио да оспорена одредба Закона, у наведеном делу није била у сагласности с Уставом.

На основу изложеног и члана 46. тачка 1) Закона о поступку пред Уставним судом и правном дејству његових одлука, Уставни суд је одлучио као у изреци.

 

 

IУ број 5/2005

Председник

Уставног суда,

Слободан Вучетић, с.р.