Уставни суд Републике Србије у саставу: председник Слободан Вучетић и судије Верона Адам-Бокрош, др Срђан Ђорђевић, др Милутин Ђуричић, др Боса Ненадић, Љубомир Поповић, Мирјана Рашић, Бранка Ћурчија и мр Светозар Чиплић, на основу члана 125. Устава Републике Србије, на седници одржаној 22. априла 2004. године, донео је

 

 

ОДЛУКУ

"Службени гласник РС", број 64 од 7. јуна 2004.

 

 

Утврђује се да одредба члана 263. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС", број 34/2003) у делу који гласи: „даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије", није у сагласности с Уставом.

 

 

Образложење

 

 

Уставном суду Републике Србије поднета је иницијатива за покретање поступка за утврђивање неуставности одредбе члана 263. Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Иницијатор сматра да је оспорена одредба у несагласности с одредбом члана 120. Устава Републике Србије јер у образложењу Предлога Закона о пензијском и инвалидском осигурању нису наведени оправдани разлози за ступање на снагу наведеног закона пре Уставом утврђеног рока.

Уставни суд је, на седници одржаној 6. новембра 2003. године, поводом поднете иницијативе, донео Решење о покретању поступка за утврђивање неуставности одредбе члана 263. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС", број 34/2003) с Уставом и доставио га Народној скупштини Републике Србије на одговор. Како Народна скупштина није доставила одговор, Уставни суд је, на основу одредбе члана 16. став 3. Закона о поступку пред Уставним судом и правном дејству његових одлука („Службени гласник РС", бр. 32/91 и 67/93), наставио поступак.

Оспореном одредбом члана 263. Закона о пензијском и инвалидском осигурању утврђено је да овај закон ступа на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије", изузев одредаба члана 191. овог закона у делу који се односи на основице за вршење послова из члана 12. став 1. тачка 3) овог закона и члана 195. овог закона, које се примењују почев од 1. јула 2003. године.

Устав Републике Србије утврђује да закон, други пропис или општи акт ступа на снагу најраније осмог дана од дана објављивања, осим ако, из нарочито оправданих разлога, није предвиђено да раније ступи на снагу (члан 120).

Увидом у образложење Предлога закона о пензијском и инвалидском осигурању, као и у записник са Друге седнице Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2003. години, одржане 25. и 26. марта и 1. априла 2003. године и стенографске белешке са те седнице, Уставни суд је утврдио да Народна скупштина у поступку доношења Закона није утврдила постојање нарочито оправданих разлога за ступање на снагу закона даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије". Стога, оспорена одредба Закона у делу којим је утврђено да Закон ступа на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије", по оцени Уставног суда, није у сагласности с одредбом члана 120. Устава. У преосталом делу одредбе члана 263. Закона не уређује се питање ступања на снагу Закона, већ се одлаже почетак примене дела одредбе члана 191. и члана 195. Закона, па отуда оспорена одредба у том делу није у несагласности с Уставом.

На основу изложеног и члана 46. тачка 1) Закона о поступку пред Уставним судом и правном дејству његових одлука, Уставни суд је одлучио као у изреци.

На основу члана 130. Устава Републике Србије, одредба члана 263. Закона у делу наведеном у изреци, престаје да важи даном објављивања Одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије".

 

 

IУ број 134/2003

Председник

Уставног суда

Слободан Вучетић, с.р.