ПРИЛОГ 10. – ЗАЈЕДНИЧКИ КРИТЕРИЈУМИ ЗА ТВРДЊЕ НА КОЗМЕТИЧКИМ ПРОИЗВОДИМА

1. Поштовање законодавства

(1) Тврдње у којима се наводи да је производ потврдило или одобрило надлежно тело у Републици Србији нису дозвољене.

(2) Прихватљивост тврдње треба да буде засновано на перцепцији/опажању коју просечни крајњи корисник, који је у разумној мери обавештен, пажљив и опрезан, створи о козметичком производу, узимајући у обзир социјалне, културне и језичке чиниоце на датом тржишту.

(3) Тврдње којима се ствара утисак да производ има специфичну погодност нису дозвољене ако та погодност представља једноставну усклађеност са минималним правним захтевима.

2. Веродостојност

(1) Општа презентација козметичког производа као и свака појединачна тврдња на козметичком производу мора бити заснована на истинитим и релевантним информацијама.

(2) Ако се тврди да производ садржи одређени састојак, тај састојак мора бити намерно присутан у козметичком производу.

(3) Тврдње о састојцима које се односе на својства одређеног састојка не смеју да наводе на закључак да финални производ има иста та својства уколико их он нема.

(4) Маркетиншке комуникације не треба да наводе на закључак да су изражена мишљења проверене тврдње осим уколико мишљење не одражава доказе који се могу проверити.

3. Поткрепљеност доказима

(1) Тврдње о козметичким производима, експлицитне или имплицитне, морају бити поткрепљене одговарајућим и проверљивим доказима, без обзира на врсту доказа који се користе за њихово поткрепљивање, укључујући, тамо где је то прикладно, процене стручњака

(2) У доказима којима се тврдње поткрепљују мора се узети у обзир најсавременија пракса.

(3) Када се као доказ користе студије, оне морају бити релевантне за производ и наведене бенефите (користи), морају се одвијати према добро осмишљеним и добро спроведеним методологијама (ваљаним, поузданим и поновљивим) и морају поштовати етичка начела.

(4) Ниво доказа или поткрепљења мора да буде у складу са врстом наведене тврдње, нарочито за тврдње где недостатак ефикасности може да изазове проблем у вези са безбедношћу производа.

(5) Очигледно преувеличане изјаве које просечан крајњи корисник не треба да схвата дословно (хиперболе) или апстрактне изјаве није потребно доказивати.

(6) Тврдња којом се (ескплицитно или имплицитно) екстраполирају својства састојака на готов производ морају се поткрепити одговарајућим и проверивим доказима, на пример доказ присуства састојка при ефикасној концентрацији.

(7) Процена прихватљивости тврдње мора бити заснована на ваљаности/валидности и утемељености свих студија, доступних података и информација, зависно од природе тврдње и преовлађујућег општег знања крајњих корисника.

4. Поштење

(1) Презентовање ефикасности (деловања) производа не сме да излази из оквира расположивих поткрепљујућих доказа.

(2) Тврдње не смеју да приписују датом производу специфичне (односно јединствене) карактеристике ако слични производи поседују једнаке карактеристике (својства).

(3) Ако је деловање производа повезано са специфичним условима, попут употребе заједно са другим производима, то мора бити јасно наведено.

5. Праведност

(1) Тврдње о козметичким производима морају бити објективне и њима се не смеју омаловажавати конкуренти нити законито употребљени састојци.

(2) Тврдње о козметичким производима не смеју да стварају забуну са производима конкурента.

6. Доношење информисаних одлука

(1) Тврдње морају бити јасне и разумљиве просечном крајњем кориснику.

(2) Тврдње чине саставни део производа и морају да садрже информације којима се просечном крајњем кориснику омогућује информисани избор.

(3) Маркетиншке комуникације морају узети у обзир могућност (капацитет) циљне публике (становништво или делови становништва, нпр. крајњи корисници различитих година и пола) да разуме комуникацију. Маркетиншке комуникације морају бити јасне, прецизне, одговарајуће и разумљиве циљној публици.