Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.rs

Редакцијски пречишћен текст

 

ЗАКОН

о шумама

„Службени гласник РС“, број 30 од 7. маја 2010, 93 од 28. септембра 2012, 89 од 27. октобра 2015, 95 од 8. децембра 20018 - др. закон

 

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1.

Овим законом уређује се очување, заштита, планирање, гајење и коришћење шума, располагање шумама и шумским земљиштем, надзор над спровођењем овог закона, као и друга питања значајна за шуме и шумско земљиште.

Примена закона

Члан 2.

Одредбе овог закона односе се на шуме и шумско земљиште у свим облицима својине.

Циљ закона

Члан 3.

Овим законом обезбеђују се услови за одрживо газдовање шумама и шумским земљиштем као добром од општег интереса, на начин и у обиму којим се трајно одржава и унапређује њихова производна способност, биолошка разноврсност, способност обнављања и виталност и унапређује њихов потенцијал за ублажавање климатских промена, као и њихова економска, еколошка и социјална функција, а да се при томе не причињава штета околним екосистемима.

Општи интерес

Члан 4.

Очување, заштита и унапређење стања шума, коришћење свих потенцијала шума и њихових функција и подизање нових шума у циљу постизања оптималне шумовитости, просторног распореда и структуре шумског фонда у Републици Србији, јесу делатности од општег интереса.

Заштита општег интереса из става 1. овог члана обезбеђује се:

1) забраном трајног смањивања површина под шумама;

2) повећањем укупног шумског фонда, као и удела државног власништва у шумама у Републици Србији, а нарочито у шумама с посебном наменом;

3) финансирањем очувања, заштите и унапређивања стања постојећих и подизања нових шума, израде планова и програма газдовања шумама преко Буџетског фонда за шуме Републике Србије (у даљем тексту: Буџетски фонд), односно финансирањем очувања, заштите и унапређивања стања постојећих и подизања нових шума, израде планова и програма газдовања шумама преко Буџетског фонда за шуме аутономне покрајине (у даљем тексту: Буџетски покрајински фонд);

4) доношењем програма развоја шумарства, планова газдовања шумама и њиховим спровођењем;

5) оснивањем правних лица за газдовање шумама у државној својини;

6) успостављањем, одржавањем и коришћењем националног информационог система у шумарству;

7) пружањем материјалне, стручне и саветодавне подршке сопственицима шума;

8) забраном отуђивања шума у државној својини, осим у случајевима предвиђеним овим законом;

9) чувањем и заштитом шума као чиниоцима животне средине;

10) обављањем других послова у складу са овим законом и прописима донетим на основу закона.

Шума и шумско земљиште

Члан 5.

Шума је простор обрастао шумским дрвећем, минималне површине 5 ари, са минималном покривеношћу земљишта крунама дрвећа од 30%.*

Под шумом се такође сматрају и младе природне и вештачке састојине, као и људским деловањем или из природних разлога привремено необрасле површине на којима ће се природно или вештачки поново успоставити шума.*

Под шумом се подразумевају и шумски расадници у комплексу шума и семенске плантаже, као и заштитни појасеви дрвећа површине веће од 5 ари.

Шумом се не сматрају * паркови у насељеним местима, као и дрвеће које се налази испод далековода и у коридору изграђеног далековода, без обзира на површину.

Шумско земљиште јесте земљиште на коме се гаји шума, земљиште на коме је због његових природних особина рационалније гајити шуме, као и земљиште на коме се налазе објекти намењени газдовању шумама, дивљачи и остваривању општекорисних функција шума и које не може да се користи у друге сврхе, осим у случајевима и под условима утврђеним овим законом.

*Службени гласник РС, број 89/2015

Функције и намена шума

Члан 6.

Шуме имају општекорисну и привредну функцију.

Општекорисне функције шума су:

1) општа заштита и унапређивање животне средине постојањем шумских екосистема;

2) очување биодиверзитета;

3) очување генофонда шумског дрвећа и осталих врста у оквиру шумске заједнице;

4) ублажавање штетног дејства „ефекта стаклене баште” везивањем угљеника, производњом кисеоника и биомасе;

5) пречишћавање загађеног ваздуха;

6) уравнотежавање водних односа и спречавање бујица и поплавних таласа;

7) прочишћавање воде, снабдевање и заштита подземних токова и изворишта пијаћом водом;

8) заштита земљишта, насеља и инфраструктуре од ерозије и клизишта;

9) стварање повољних услова за здравље људи;

10) повољни утицај на климу и пољопривредну делатност;

11) естетска функција;

12) обезбеђивање простора за одмор и рекреацију;

13) развој ловног, сеоског и екотуризма;

14) заштита од буке;

15) подршка одбрани земље и развоју локалних заједница.

Према утврђеним приоритетним функцијама шуме, односно њихови делови могу бити:

1) привредне шуме;

2) шуме с посебном наменом.

Шуме с посебном наменом су:

1) заштитне шуме;

2) шуме за очување и коришћење генофонда шумских врста дрвећа;

3) шуме за очување биодиверзитета гена, врста, екосистема и предела;

4) шуме значајне естетске вредности;

5) шуме од значаја за здравље људи и рекреацију;

6) шуме од значаја за образовање;

7) шуме за научно-истраживачку делатност;

8) шуме културно-историјског значаја;

9) шуме за потребе одбране земље;

10) шуме специфичних потреба државних органа;

11) шуме за друге специфичне потребе.

Шуме у заштићеним природним добрима имају приоритетну функцију шуме са посебном наменом.

Привредна функција шума остварује се коришћењем шумских производа и валоризацијом општекорисних функција шуме ради остваривања прихода.

Намена шума утврђује се, у складу са приоритетним функцијама шума, у плану развоја шумске области*.

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Обавезе и ограничења сопственика и корисника шума

Члан 7.

Сопственик, односно корисник шума дужан је да спроводи мере заштите шума, да штити шуме и шумска земљишта од деградације и ерозије, да извршава планове газдовања шумама, као и да спроводи остале мере прописане овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Значење појмова

Члан 8.

Поједини изрази употребљени у овом закону, имају следеће значење:

1) биодиверзитет (биолошка разноврсност) јесте различитост организама у одређеним врстама, између врста и екосистема и обухвата укупну разноврсност гена, врста и екосистема;

2) чиста сеча шума јесте уклањање свег или скоро свег дрвећа на одређеној површини;

3) деградирана шума јесте шума која је знатно изгубила квалитет, виталност и способност прирастања и природног обнављања;

4) енклава јесте земљиште једног својинског облика које је са свих страна окружено земљиштем другог својинског облика или земљиштем другог корисника;

5) полуенклава јесте земљиште које је најмање са три стране окружено земљиштем другог својинског облика, односно других корисника;

6) гајење шума јесте поступак стручног и планског спровођења мера обнављања, неге и подизања нових шума, као и производња шумског репродуктивног материјала;

7) газдовање шумама јесте скуп усаглашених стручнонаучних, техничко-технолошких, економских, организационих и друштвених активности које се у одређеном периоду предузимају у шуми ради њене заштите, одржавања, унапређивања и коришћења;

8) крчење шуме подразумева уклањање шумског дрвећа на одређеној површини ради промене намене шумског земљишта;

9) корисник шума јесте правно лице које газдује шумама у државној својини у складу са овим законом и другим прописима;

10) мониторинг шума јесте систем сталног праћења и анализе укупног стања шумских екосистема, а посебно њихове виталности, здравственог стања и биолошке разноврсности ради предузимања мера превенције и њихове заштите;

11) нега шума обухвата мере гајења које се спроводе у састојини од момента њеног настанка па до времена њеног обнављања;

12) одржавање шума јесте припрема станишта за природно обнављање шума, нега и заштита шума (биолошка, физичка и правна), одржавање шумских комуникација и других објеката;

13) обнављање шума јесте природни, вештачки, односно комбиновани стручно вођени поступак коришћења постојеће шуме и истовременог подизања нове младе шуме на истом простору и у одређеном периоду;

14) оснивање нових шума јесте пошумљавање необраслог шумског земљишта, подизање интензивних шумских засада и заштитних појасева на новим површинама, као и нега новоподигнутих шума до прве прореде;

15) пустошење шума јесу противправне радње којима се слаби плодност (приносна снага) шумског земљишта и тиме доводи у опасност или онемогућава трајност шумске производње или гајење шума на том земљишту или угрожава опстанак шума и њихова општекорисна функција (сеча већег обима која се приближава чистој сечи или крчењу шума, пребирна сеча прејаког интензитета, подбељивање стабала, свака радња која може проузроковати закоровљавање, спирање и одношење земљишта водом или ветром и др.);

16) састојина је део шуме посебних станишних услова и структурних елемената који захтева посебан начин газдовања;

17) стручносаветодавни послови су послови пружања стручних савета, давање упутстава и других стручних и образовних услуга сопственицима шума;

18) сопственик шума јесте физичко, односно правно лице (привредно друштво, задруга, црква и верска заједница, удружење) у чијој се својини налазе шуме;

19) шуме сопственика су шуме у својини физичког, односно правног лица (привредно друштво, задруга, црква и верска заједница, удружење грађана);

20) шумска инфраструктура јесте проширена биолошка репродукција шума (подизање нових шума и њихово одржавање док траје потреба за инвестиционим улагањима) и техничка инфраструктура (шумске саобраћајнице, противпожарне пруге и други објекти који служе газдовању шумама);

21) шумски путеви јесу објекти (путеви и влаке) изграђени првенствено ради обављања послова газдовања шумама, а нарочито ради заштите шума од пожара (за пролаз ватрогасних возила и технике);

22) шумски ред јесте стање шуме које обезбеђује услове за њено одржавање, обнављање и унапређивање, а нарочито за заштиту од пожара, биљних болести и штеточина и за заштиту земљишта од настанка и развијања ерозионих процеса;

23) шумски производи јесу сви производи шума и шумског земљишта (шумско дрвеће и жбуње и сви њихови делови; биомаса укупне шумске вегетације; цветови, семе, плодови, кора дрвета, корење; маховина, папрат, трава, трска, цвеће, лековито, ароматично и јестиво биље, друге биљке и њихови делови; гљиве; мед, смола; шушањ, тресет и хумус; травнати или пашњачки покривач; дивљач и остале животиње које живе у шуми);

24) заштита шума јесте систем мера и активности које се спроводе ради спречавања, сузбијања и отклањања последица штетног дејства биљних болести, инсеката, глодара, дивљачи, стоке, човека, пожара, других елементарних непогода, као и других биотичких и абиотичких чинилаца;

25) заштитне шуме су шуме чија је приоритетна функција заштита земљишта од ерозије; заштита изворишта водоснабдевања, врела и термоминерална и минерална изворишта и бање; заштита горње границе вегетације; заштита објеката (водене акумулације, железничке пруге, путеви) и насеља.

II. ОЧУВАЊЕ ШУМА

Мере за очување шума

Члан 9.

Ради очувања шума, осим када је овим законом другачије прописано, забрањено је:

1) пустошење и крчење шума;

2) чиста сеча шума која није планирана као редован вид обнављања шума;

3) сеча која није у складу с плановима газдовања шумама;

4) сеча стабала заштићених и строго заштићених врста дрвећа;

5) подбељивање стабала;

6) паша, брст стоке, као и жирење у шуми;

7) сакупљање осталих шумских производа (гљива, плодова, лековитог биља, пужева и другог);

8) сеча семенских састојина и семенских стабала која није предвиђена плановима газдовања шумама;

9) коришћење камена, шљунка, песка, хумуса, земље и тресета, осим за изградњу инфраструктурних објеката за газдовање шумама;

10) самовољно заузимање шума, уништавање или оштећивање шумских засада, ознака и граничних знакова, као и изградња објеката који нису у функцији газдовања шумама;

11) одлагање смећа и штетних и опасних материја и отпадака, као и загађивање шума на било који начин;

12) предузимање других радњи којима се слаби приносна снага шуме или угрожава функција шуме.

Брисан је ранији став 2. (види члан 3. Закона - 89/2015-12)

Чиста сеча шума може да се врши ради изградње објеката који служе газдовању шумама, у складу с плановима газдовања шумама.*

Изузетно од става 2. овог члана, чиста сеча шума која није предвиђена плановима газдовања шумама може да се врши уз сагласност министарства надлежног за послове шумарства (у даљем тексту: Министарство) ради:*

1) просецања пролаза за извршење геодетских радова, геолошких истраживања, научноистраживачких огледа, постављања цевовода ПТТ, електро и других водова и сличних радова, ако се тиме не угрожавају приоритетне функције шуме;*

2) отварања противпожарних линија при гашењу високог шумског пожара, сузбијања биљних болести и штеточина, спровођења активности у циљу спречавања појаве и отклањања последица еколошких акцидената, поновног коришћења копова и одлагалишта пепела на површинама које су пошумљене по пројектима рекултивације, као и када је услед других природних појава угрожена већина шумског дрвећа, ако се тиме не угрожавају приoритетне функције шуме утврђене плановима газдовања шумама.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Промена намене шума и шумског земљишта

Члан 10.

Промена намене шума и шумског земљишта може да се врши:

1) када је то утврђено планом развоја шумске области*;

2) ако то захтева општи интерес утврђен посебним законом или актом Владе;

3) ради изградње објеката за заштиту људи и материјалних добара од елементарних непогода и одбране земље;

4) у поступку комасације и арондације пољопривредног земљишта и шума;

5) ради изградње економских или стамбених објеката сопственика шума на површини до 10 ари;

6) ради изградње објеката за коришћење осталих обновљивих извора енергије малих капацитета (мале електране и други слични објекти, у смислу прописа којим се уређује област енергетике) и експлоатације минералних сировина, ако је површина шума и шумског земљишта за ове намене мања од 15 hа.

Промена намене шума и шумског земљишта из става 1. тач. 4)–6) овог члана врши се уз сагласност Министарства.*

Уз захтев за давање сагласности из става 2. овог члана подноси се:

1) доказ о власништву, односно праву коришћења шума или шумског земљишта за које се тражи сагласност;

2) записник шумарског инспектора о постојећем стању у погледу начина коришћења шума, односно шумског земљишта за које се тражи сагласност;

3) доказ о плаћеној административној такси;

4) пројекат рекултивације, у случајевима из става 1. тачка 6) овог члана.

Променом намене шума не сматра се чиста сеча шума ради извођења радова из члана 9. ст. 2. и 3. овог закона.*

Шумом и шумским земљиштем* за коју је, у складу са ставом 1. овог члана, извршена промена намене, до привођења планираној намени газдује сопственик, односно корисник шума, у складу са овим законом.

За земљиште у својини сопственика површине до 50 ари, које се у службеној евиденцији води као шума или шумско земљиште, а користи се за пољопривредну производњу, на захтев сопственика може се извршити промена намене коришћења шумског земљишта уз сагласност Министарства.*

Уз захтев за давање сагласности из става 6. овог члана подноси се:*

1) доказ о власништву шумског земљишта које се мења у пољопривредно земљиште;*

2) записник шумарског и пољопривредног инспектора о постојећем стању у погледу начина коришћења;*

3) доказ о плаћеној административној такси.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Накнада за промену намене шума и шумског земљишта*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Члан 11.

Престао је да важи (види члан 278. Закона - 95/2018-267)

Висина накнаде за промену намене шума и шумског земљишта*

*Службени гласник РС, број 89/2015

Члан 12.

Престао је да важи (види члан 278. Закона - 95/2018-267)

Заштићене врсте шумског дрвећа

Члан 13.

Забрањена је сеча стабала, уништавање подмлатка и сакупљање семена строго заштићених и заштићених врста шумског дрвећа утврђених посебним прописом којим се уређује заштита природе, осим ако су извор заразе од болести и штеточина, односно ако угрожавају људе и објекте.

Врсте из става 1. овог члана могу се користити уз сагласност Министарства, а на територији аутономне покрајине уз сагласност надлежног органа аутономне покрајине.

Ради очувања и усмереног коришћења генофонда врста из става 1. овог члана планови газдовања шумама садрже мере заштите, коришћења и проширења ареала тих врста.

Приоритетна општекорисна функција шума

Члан 14.

Приоритетна општекорисна функција шума, као и мере којима се она обезбеђује може се мењати изменом плана развоја шумске области*, на предлог заинтересованог правног лица.

Шумама за које је утврђена приоритетна општекорисна функција газдује се у складу са овим законом, актом којим је утврђена општекорисна функција и посебним прописом којим се уређује заштита природе.

Средства за спровођење мера из става 1. овог члана и накнаду у случају да се тим мерама ограничава право коришћења шума и увећавају трошкови газдовања шумама, обезбеђује правно лице на чији захтев је утврђена приоритетна општекорисна функција шума, односно крајњи корисник општекорисне функције.

Шумом за коју је утврђена приоритетна општекорисна функција шума газдује корисник, односно сопственик шума који је том шумом газдовао до утврђивања приоритетне функције шума.

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Праћење утицаја прекограничног аерозагађења*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Члан 15.*

Праћење утицаја прекограничног аерозагађења јесте систем сталног праћења и анализе укупног стања шумских екосистема изазваног утицајем прекограничног аерозагађења, у складу са међународно прихваћеном методологијом.*

Послове из става 1. овог члана врши Министарство.*

Послове из става 1. овог члана Министарство може да повери организацији која је регистрована за обављање научнoистраживачке делатности у области шумарства у одговарајућем регистру, у складу са прописима којима се уређује научноистраживачка делатност.*

Послови из става 1. овог члана финансирају се из буџета Републике Србије.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Обавеза санације

Члан 16.

Сопственик, односно корисник шума дужан је да изврши санацију, и то: необрасле површине настале дејством природних непогода (пожар, ветар, снег и слично); површине на којој није успело подмлађивање и пошумљавање; површине на којој је извршено пустошење – бесправна чиста сеча или крчење шума или бесправна сеча ретких врста дрвећа.*

Ако сопственик, односно корисник шума не спроведе мере из става 1. овог члана у року предвиђеном планским документом газдовања шумама или санационим планом*, те мере спроводи Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине, на терет сопственика, односно корисника шума.

Санација површине која је оштећена дејством природних непогода, а која није планирана планским документом газдовања шумама, врши се на основу санационог плана.*

Санациони план доноси сопственик, односно корисник за шуме за које се израђује основа.*

Санациони план за шуме за које се израђује програм доноси правно лице из члана 70. став 1. овог закона.*

Санациони план доноси се најкасније три месеца након престанка дејства природне непогоде, а садржи нарочито: податке о месту; историјат настанка штета; површину; врсту дрвета; запремину; потребно време за санацију; план гајења; план коришћења; план заштите; план изградње шумских саобраћајница; динамику извођења радова; технологију извођења радова на гајењу и коришћењу шума; евиденцију извршених радова; карте; записник надлежног шумарског инспектора и друго.*

Министарство даје сагласност на санациони план из става 3. овог члана.*

Правна лица која користе шумска* земљишта на којима се налази одлагалиште јаловине, пепела, шљаке и других опасних и штетних материја на којима није извршена рекултивација или за која рекултивација није планирана пројектима рекултивације ради стварања пољопривредног земљишта, дужна су да их рекултивишу подизањем шума, по претходно прибављеној сагласности Министарства на достављени пројекат рекултивације,а на територији аутономне покрајине по претходно прибављеној сагласности надлежног органа аутономне покрајине.

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

III. ПЛАНИРАЊЕ

1. Просторне* основе планирања

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Шумска област*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Члан 17.

Ради обезбеђивања услова за уравнотежени и одрживи развој шума, рационалног спровођења мера газдовања шумама и другим потенцијалима шума на одређеној територији, установљавају се шумске области*.

Шумска област јесте планска, географска и природна целина која обухвата шуме и шумска земљишта шумских подручја и националних паркова.*

Шумске области су:*

1. Југоисточна шумска област, која обухвата шуме и шумска земљишта Јужноморавског, Јабланичког, Нишавског, Моравског и Топличког шумског подручја;*

2. Источна шумска област, која обухвата шуме и шумска земљишта Тимочког, Севернокучајског и Јужнокучајског шумског подручја, Националног парка „Ђердап” и Наставне базе „Мајданпечка домена” Универзитета у Београду – Шумарски факултет;*

3. Југозападна шумска област, која обухвата шуме и шумска земљишта Расинског, Доњеибарског и Горњеибарског шумског подручја, Националног парка „Копаоник”, Наставне базе „Гоч” Универзитета у Београду – Шумарски факултет и заштитне шуме Врњачке бање;*

4. Западна шумска област, која обухвата шуме и шумска земљишта Голијског, Тарско-златиборског и Лимског шумског подручја и Националног парка „Тара”;*

5. Централна шумска област, која обухвата шуме и шумска земљишта Шумадијског, Посавско-подунавског и Подрињско-колубарског шумског подручја;*

6. Северна шумска област, која обухвата шуме и шумска земљишта Сремског, Банатског, Севернобачког и Јужнобачког шумског подручја и Националног парка „Фрушка гора”;*

7. Јужна шумска област, која обухвата шуме и шумска земљишта Поморавског, Неродимско-лепеначког, Шарско-подримског, Проклетијско-бистричког, Косовског, Ибарског шумског подручја и Националног парка „Шар планина”.*

Шуме и шумска земљишта која су обухваћена шумским подручјима и националним парковима одређена су у Попису шума и шумских земљишта шумских подручја, који је одштампан уз овај закон и чини његов саставни део.*

Шумско подручје обухвата шуме у свим облицима својине и свих намена, осим шума у националним парковима.

Брисан је ранији став 5. (види члан 10. Закона - 89/2015-12)

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Газдинска јединица

Члан 18.

Планом развоја шумске области*, у складу с потребама организације газдовања шумама и критеријумима поделе шумског простора, установљавају се газдинске јединице као основне јединице планирања.

Газдинска јединица по правилу чини територијалну целину шума и шумског земљишта, осим шума сопственика – физичког лица, а обухвата читав шумски комплекс или само његов део.*

Газдинска јединица обухвата шуме и шумско земљиште истог својинског облика, површине под шумом до 5000 хектара.*

Брисан је ранији став 3. (види члан 11. Закона - 89/2015-12)

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

2. Плански документи у шумарству

 

2.1. Програми развоја шумарства

Члан 19.

Програм развоја шумарства на територији Републике Србије је стратешки плански документ којим се утврђују правци развоја шума и шумарства са акционим планом за његово спровођење.*

Програми из става 1. овог члана нарочито садрже: стање шума, циљеве и мере за њихово унапређење, план спровођења циљева и мера, са утврђеном динамиком и финансијским средствима неопходним за њихово испуњавање.

Програм развоја шумарства на територији Републике Србије доноси Влада* за период од десет година.

Израда Програма развоја шумарства на територији Републике Србије се финансира из буџета Републике Србије.

Брисани су ранији ст. 5. и 6. (види члан 12. Закона - 89/2015-12)

За реализацију програма из става 1. овог члана доносе се планови газдовања шумама.

Брисани су ранији ст. 8. и 9. (види члан 12. Закона - 89/2015-12)

Програм из става 3. овог члана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Брисан је ранији став 11. (види члан 12. Закона - 89/2015-12)

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

2.2. Планови газдовања шумама

Врсте планова

Члан 20.

Планови газдовања шумама су:

1) план развоја шумске области;*

2) основа газдовања шумама;

3) програм газдовања шумама.*

4)-7) брисане су (види члан 13. Закона - 89/2015-12)

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Планови развоја

Члан 21.

План развоја шумске области (у даљем тексту: план развоја) је плански документ којим се утврђују правци развоја шума и шумарства са планом за његово спровођење за шумску област.*

План развоја нарочито садржи: законски, стратешки и плански оквир; приказ и анализу стања шума и досадашњег газдовања; функције шума и циљеве газдовања шумама; програм мера и активности и смернице за реализацију планираних радова; пројекцију очекиваних ефеката; индикаторе за праћење реализације плана развоја; прилоге и друго.*

Брисан је ранији став 3. (види члан 14. Закона - 89/2015-12)

План развоја мора бити усклађен са програмом из члана 19. овог закона и са Просторним планом Републике Србије.*

Брисан је ранији став 5. (види члан 14. Закона - 89/2015-12)

План развоја доноси Влада, * за период од десет година.

Израда плана развоја финансира се из Буџетског фонда * .

Министар ближе прописује садржину плана развоја, начин и поступак његовог доношења и израде.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Основа газдовања шумама

Члан 22.

Основа газдовања шумама (у даљем тексту: основа) јесте * плански документ газдовања шумама који се доноси за газдинску јединицу, осим за шуме сопственика – физичких лица.*

Основа садржи нарочито: стање шума; разраду општих смерница из плана развоја; евиденцију и анализу спроведених мера газдовања; планове газдовања по врсти и обиму послова, времену, месту и начину њиховог спровођења; вредност шума.

Основа се израђује на основу утврђеног стања шума на терену (састојинске инвентуре).

Основа се доноси за период од десет година.

Ако се измене и допуне основе раде због поступања по захтеву или акту другог органа, трошкове измене и допуне сноси тај орган.*

Министар ближе прописује садржину основе, начин и поступак њеног доношења и израде, битне недостатке или измењене околности због којих се врши измена и допуна основе.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Програм газдовања шумама

Члан 23.

Програм газдовања шумама (у даљем тексту: програм) јесте плански документ газдовања шумама који се доноси за шуме већег броја сопственика шума – физичких лица.*

На садржину програма сходно се примењују одредбе из члана 22. став 2. овог закона.

Програм се доноси за територију једне или више општина за период од десет година.

Програм се израђује на основу утврђеног стања шума на терену * .

Брисан је ранији став 5. (види члан 16. Закона - 89/2015-12)

Министар ближе прописује садржину програма, начин и поступак његовог доношења и израде, као и битне недостатке или измењене околности због којих се врши измена и допуна програма.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Усаглашеност плана развоја, основа и програма

Члан 24.

План развоја, основе и програми морају бити међусобно усаглашени.

Планови газдовања шумама из става 1. овог члана нарочито морају бити усаглашени у погледу периода важења (уређајног раздобља).

Доношење основе и програма

Члан 25.

Основу доноси сопственик шума, односно корисник шума * .

На основу из става 1. овог члана сагласност даје Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине.*

Програм доноси Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине уз сагласност Министарства*.

Основе и програми за шуме које обухватају заштићена подручја националног нивоа доносе се и уз претходно мишљење министарства надлежног за послове заштите природе.*

Ако се у току спровођења основа, односно програма, измене околности или утврде битни недостаци на којима су засновани, извршиће се њихова измена и допуна у року од годину дана од дана утврђивања измењених околности, односно битних недостатака, на начин и по поступку утврђеном за њихово доношење.*

Mинистар решењем налаже израду измена и допуна основа из става 5. овог члана.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Израда плана развоја, основе и програма*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Члан 26.*

План развоја може да израђује правно лице које је стручно и технички оспособљено за обављање тих послова и испуњава услове утврђене овим законом и прописима донетим на основу овог закона.*

Основу и програм може да израђује правно лице, односно предузетник који има запослено стручно лице које поседује одговарајућу лиценцу.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Важење основе и програма

Члан 27.

Нова основа, односно програм почиње да важи пошто истекне рок важења претходне основе, односно програма.

Нова основа, односно програм доноси се најкасније шест месеци после* истека рока важења претходне основе, односно програма.

У периоду од истека рока важења основе, односно програма, до добијања сагласности на нову основу, односно програм, забрањена је сеча шуме, осим санитарне сече и сече предвиђене санационим планом.*

У периоду од истека рока важења основе, односно програма, до добијања сагласности на нову основу, односно програм, корисник, односно сопственик шума дужан је да спроводи мере заштите шума.*

Брисани су ранији ст. 3-5. (види члан 19. Закона - 89/2015-12)

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Обавештавање јавности

Члан 28.

У поступку доношења програма развоја, планова, основа и програма јавност се обавештава јавним оглашавањем на веб-сајту Министарства, и то у трајању од најмање 30 дана од дана јавног оглашавања.

Спровођење планова

Члан 29.

Сопственик, односно корисник шума дужан је да планове газдовања шумама спроводи у роковима и на начин утврђен тим актима.

Спровођење основа и програма обезбеђује се:

1) годишњим планом газдовања шумама;

2) извођачким пројектом газдовања шумама.*

3)-4) брисане су (види члан 20. Закона - 89/2015-12)

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Годишњи план газдовања шумама

Члан 30.

Годишњи план газдовања шумама (у даљем тексту: Годишњи план) за шуме којима се газдује у складу са основом доноси корисник, односно сопственик шума, а за шуме сопственика којима се газдује у складу са програмом доноси правно лице из члана 70. став 1. овог закона најкасније до 30. новембра текуће за наредну годину.*

Годишњи план садржи нарочито: обим, место и динамику радова на заштити, гајењу, коришћењу и унапређивању шума, производњи шумског репродуктивног материјала, изградњи техничке инфраструктуре * .

Саставни део годишњег плана су извођачки пројекти, осим за шуме за које се доноси програм.*

Брисан је ранији став 4. (види члан 21. Закона - 89/2015-12)

Годишњи план мора бити усклађен са основама, односно програмима и санационим плановима.*

Брисан је ранији став 6. (види члан 21. Закона - 89/2015-12)

Годишњи план може да се измени због природних* непогода и ако су настале друге околности које није било могуће предвидети, и то по истом поступку по коме је донет.

Министар ближе прописује садржину годишњег плана, начин и поступак његовог доношења и израде.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Извођачки пројекат газдовања шумама

Члан 31.

Извођачки пројекат газдовања шумама (у даљем тексту: извођачки пројекат) израђује се за шуме за које се доносе основе.

Извођачки пројекат садржи нарочито: детаљну разраду планова гајења, заштите, коришћења и унапређивања шума садржаних у основама; технолошки поступак, услове, начин и рок извршења свих радова.

Извођачки пројекат мора бити усклађен са основом и израђује се на основу утврђеног стања шума на терену и извршеног обележавања и одабирања стабала за сечу, најдуже за период од једне године.

Изузетно од одредбе става 3. овог члана, у случају када планирани радови нису извршени у периоду од једне календарске године, извођачки пројекат може да важи најдуже две календарске године.*

Извођачки пројекат израђује се за одсек или одељење, а изузетно за више одсека или одељења (слив).*

Извођачки пројекат доноси корисник, односно сопственик шума, најкасније до 31. октобра текуће године за наредну годину, осим извођачког пројекта који се израђује на основу санационог плана и извођачког пројекта за реализацију случајног приноса.*

Министар ближе прописује садржину извођачког пројекта, начин и поступак његовог доношења и израде, као и период важења.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Брисан је назив члана 32. (види члан 23. Закона - 89/2015-12)

Члан 32.

Брисан је (види члан 23. Закона - 89/2015-12)

 

Пројекат за подизање засада кратког производног циклуса

Члан 33.

За засаде шумских врста дрвећа у кратким производним циклусима до десет година, намењених за производњу одређених сортимената, доноси се посебан пројекат за подизање засада кратког производног циклуса, чија се садржина утврђује у складу са чланом 31. овог закона.

На засаде из става 1. овог члана не примењују се одредбе чл. 9. до 12. овог закона.

Министар ближе прописује садржину пројекта за подизање засада кратког производног циклуса.

 

Евидентирање извршених радова

Члан 34.

Извршени радови на газдовању шумама морају се евидентирати на начин прописан овим законом.

Евиденција о извршеним радовима из става 1. овог члана је саставни део основа, програма и пројеката из чл. 31. и 32. овог закона.

Сопственик шума који шумама газдује у складу са основом, односно корисник шума дужан је да евидентира извршене радове најкасније до 28. фебруара текуће године за претходну годину.

Министар ближе прописује начин вођења евиденције извршених радова.

 

Шумска хроника

Члан 35.

Сопственик, односно корисник шума дужан је да води књигу шумске хронике која је саставни део основе, односно програма.

Шумска хроника нарочито садржи податке о фенолошким, биотичким и абиотичким појавама у шуми.

Министар ближе прописује садржину и начин вођења шумске хронике.

 

Доступност података из планских докумената

Члан 36.

Подаци из програма развоја из члана 19. овог закона, националне инвентуре шума и планова развоја доступни су јавности.

Подаци из основа и програма могу да се користе ако се приложи доказ о уплати републичке административне таксе.

Изузетно од става 2. овог члана, податке из основа и програма могу да користе без накнаде научне и образовне установе када ти подаци служе за потребе образовања, научних и експерименталних истраживања.

Сопственик шума који користи податке из програма који се односе на власничке парцеле ослобођен је плаћања таксе из става 2. овог члана.

 

Чување планова

Члан 37.

Планови газдовања шумама чувају се трајно, у складу с прописом којим се уређује архивска грађа.

 

3. Национална инвентура шума

Члан 38.*

Национална инвентура шума обавља се ради утврђивања стања шума за потребе стратешког планирања, других државних органа, других привредних грана, одбране земље, научноистраживачке делатности, по правилу сваких десет година.*

Послове националне инвентуре шума врши Министарство.*

Министарство може да повери послове из става 1. овог члана путем конкурса који се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”.*

Конкурс из става 3. овог члана нарочито садржи:*

1) врсте послова за које се конкурс расписује;*

2) период на који се додељују послови;*

3) доказ о испуњености услова у погледу искуства и резултата у обављању послова;*

4) рок за доношење и објављивање одлуке о избору по конкурсу;*

5) начин обавештавања о резултатима конкурса.*

Конкурс из става 3. овог члана спроводи комисија коју образује министар.*

Одлуку о избору по конкурсу доноси министар.*

Резултати конкурса објављују се у „Службеном гласнику Републике Србије”.*

На основу националне инвентуре шума Министарство саставља извештај о спроведеној инвентури шума који доставља Влади, најкасније шест месеци по завршетку националне инвентуре.*

Национална инвентура шума се финансира из буџета Републике Србије.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

IV. ГАЗДОВАЊЕ ШУМАМА

1. Заштита шума

 

Чување шума

Члан 39.

Чување шума ради њене заштите од противправног присвајања, коришћења, уништавања и других незаконитих радњи (одлагање отпадних и отровних штетних материја, загађивање шума, уништавање граничних знакова и ознака и друго) обезбеђује корисник, односно сопственик шума.

Брисани су ранији ст. 2. и 3. (види члан 25. Закона - 89/2015-12)

Корисник, односно сопственик шума који газдује шумом у складу са основом, дужан је да организује службу чувања шума, ради обављања послова из става 1. овог члана, зависно од површине шума којима газдује, карактеристика терена и других услова.*

Брисани су ранији ст. 5-7. (види члан 25. Закона - 89/2015-12)

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Чувар шума

Члан 40.

Послове чувања шума може да обавља лице које има најмање средњу стручну спрему (IV степен образовања) шумарског смера – шумарски техничар (у даљем тексту: чувар шума) * .

Чувар шума је службено лице које врши послове чувања шума у прописаном службеном оделу и може бити наоружан службеним оружјем у складу са овим законом и прописом којим се уређује држање и ношење оружја.*

Чувар шума има легитимацију чувара шума.

Легитимацију чувара шума издаје на прописаном обрасцу корисник, односно сопственик шума код кога је чувар шума запослен.

Чувар шума може обављати и остале чуварске послове прописане другим прописима из области ловства, рибарства, заштите природе и друго, ако испуњава услове прописане тим прописима.*

Корисник, односно сопственик шума који организује чуварску службу, прописује изглед службеног одела чувара шума.* 

Министар ближе прописује образац легитимације чувара шума.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Овлашћења и дужности чувара шума

Члан 41.

У вршењу послова чувања шума, чувар шума овлашћен је и дужан да:

1) легитимише лице затечено у вршењу прекршаја кажњивог по овом закону или кривичних дела која се односе на шуме, као и лица за које постоји основана сумња да је извршило таква дела ако не може да утврди идентитет тог лица на други начин;

2) прегледа све врсте возила којима се дрво превози и све врсте товара којима се дрво преноси у циљу проналаска предмета кривичног дела или прекршаја, као и документацију која прати дрво у промету (пропратницу и отпремницу)*;

3) прегледа места, осим станова, на којима се може налазити дрво које је предмет кривичног дела или прекршаја;

4) привремено одузме бесправно посечено дрво и дрво стављено у промет супротно одредбама члана 60. став 1. овог закона*, предмете којима је извршено кривично дело или прекршај и предмете који су настали или прибављени извршењем таквог дела и да те предмете без одлагања преда надлежном органу;

5) обнавља и чува граничне ознаке од уништавања и бесправног коришћења;

6) ако су граничне ознаке померене или уништене у циљу самовољног заузимања шума и шумског земљишта, о томе правовремено извести корисника и сопственика*;

7) сачини записник о противправној радњи и утврђеном чињеничном стању и достави га кориснику, односно сопственику шума;*

8) прати и обавештава о битним променама здравственог стања шума, штетама насталим од абиотичких и биотичких чинилаца и друго.*

Кад чувар шума предузима радње из става 1. тач. 1) до 4) овог члана, дужан је да претходно покаже легитимацију чувара шума.

Брисан је ранији став 3. (види члан 27. Закона - 89/2015-12)

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Обавеза заштите шума

Члан 42.

Корисник, односно сопственик шуме који газдује шумом у складу са основом дужан је да прати утицај биотичких и абиотичких чинилаца на здравствено стање шума и благовремено предузима мере за заштиту шума и шумског земљишта.*

Ако сопственик, односно корисник шума не поступа у складу са одредбом става 1. овог члана, Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине ће обезбедити извршење те обавезе о трошку сопственика, односно корисника шуме.

Сопственик шума који газдује шумом у складу са програмом, дужан је да поступа у складу са препорукама и упутствима правног лица из члана 70. став 1. овог закона и правног лица из члана 44. став 2. овог закона.*

Корисник, односно сопственик шуме који газдује у складу са основом, дужан је да Министарству, а на територији аутономне покрајине надлежном органу аутономне покрајине, поднесе годишњи извештај о предузетим мерама и проблемима заштите шума најкасније до 15. јануара текуће године за претходну годину, а у случајевима веће угрожености шума без одлагања.*

Надлежни орган аутономне покрајине извештај из става 4. овог члана доставља Министарству најкасније до 31. јануара текуће за претходну годину.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Брисан је назив члана 43. (види члан 29. Закона - 89/2015-12)

Члан 43.

Брисан је (види члан 29. Закона - 89/2015-12)

 

Извештајно-дијагнозно прогнозни послови у заштити шума

Члан 44.

Вршење извештајно-дијагнозно прогнозних послова у заштити шума од биљних болести и штеточина обезбеђује Министарство * .

Послове из става 1. овог члана Министарство поверава научноистраживачкој установи из области шумарства, у складу с прописом којим се уређује здравље биља.*

Сопственик, односно корисник шума који шумама газдује у складу са основом, дужан је да у праћењу здравственог стања и спровођењу мера заштите шума од биљних болести и штеточина поступа у складу са препорукама и предлозима правног лица из става 2. овог члана.

Сопственик, односно корисник шума који шумама газдује у складу са основом дужан је да правном лицу из става 2. овог члана доставља узорке материјала у року и по поступку утврђеном у препорукама и предлозима тог правног лица.*

Министарство обавештава јавност о угрожености шума.

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Ванредне мере заштите шума

Члан 45.

У случајевима значајних поремећаја биолошке равнотеже и озбиљних штета у шумским екосистемима изазваних дејством природних* непогода Министарство одређује мере заштите и санације шума које спроводе сопственици, односно корисници шума и обезбеђује финансијска средстава.

Природна непогода у шумама, у смислу овог закона, представља значајан поремећај биолошке равнотеже и настанак озбиљних штета у шумским екосистемима изазваних пре свега пожарима, сушењем, биљним болестима и штеточинама, ветроломима и ветроизвалама, снеголомима и снегоизвалама, поплавама, бујичним токовима, клизиштима и другим непредвиђеним чиниоцима на великим површинама шума и шумског земљишта.*

Природну непогоду из става 2. овог члана проглашава министар на основу процењеног обима и интезитета потенцијалне или настале штете.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Заштита шума од пожара

Члан 46.

У циљу заштите шума од пожара доноси се план заштите шума од пожара за период од десет година.*

План заштите шума од пожара доноси корисник, односно сопственик шума за шуме којима се газдује у складу са основом.*

План заштите шума од пожара којима се газдује у складу са програмом, доноси правно лице из члана 70. став 1. овог закона и саставни је део плана заштите шума од пожара који доноси за државне шуме.*

План из става 1. овог члана израђује се у складу са овим законом и посебним прописом којим се уређује заштита од пожара.

У јединственом информационом систему за шумарство води се евиденција о шумским пожарима.

Корисник, односно сопственик шума који газдује шумама у складу са основом, дужан је да прикупља податке о шумским пожарима, води евиденцију и доставља их Министарству.*

Корисник, односно сопственик* шума дужан је да о настанку пожара одмах обавести најближу ватрогасно-спасилачку јединицу при министарству надлежном за унутрашње послове и Министарство, а на територији аутономне покрајине и надлежни орган аутономне покрајине.

Корисник, односно сопственик шума који газдује шумама у складу са основом, дужан је да достави Министарству, а на територији аутономне покрајине надлежном органу аутономне покрајине, извештај о насталој штети, најкасније 30 дана од дана гашења пожара.*

У случају битних промена стања шума за које је донет план заштите шума од пожара, извршиће се измене и допуне плана у року од три месеца од дана утврђених промена.*

Сопственик, односно корисник шума дужан је да обезбеди функционисање и одржавање противпожарне инфраструктуре (противпожарних пруга, осматрачница, водозахвата и друго).*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Забрана паљења ватре

Члан 47.

Забрањено је паљење отворене ватре у шуми и на земљишту у непосредној близини шуме, на удаљености мањој од 200 m од руба шуме.

Изузетно од става 1. овог члана, ватра се може ложити у шуми и на шумском земљишту, на месту које је само за ту намену одређено, уређено и видно обележено и уз спровођење прописаних мера из члана 61. овог закона.

 

Накнада за штету причињену шуми

Члан 48.

Физичка и правна лица која нанесу штету шуми дужна су да надокнаде насталу штету сопственику, односно кориснику шума.

 

Одлагање отпада у шуми

Члан 49.

Забрањено је у шуми, на шумском земљишту и на удаљености мањој од 200 m од руба шуме одлагање смећа, отровних супстанци и осталог опасног отпада, као и изградња објеката за складиштење, прераду или уништавање смећа, отровних супстанци и осталог опасног отпада.

Сопственик, односно корисник шума дужан је да спречи одлагање смећа, отровних супстанци и осталог опасног отпада и без одлагања обавести о томе Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине.

Сопственик, односно корисник шума дужан је да спречава радње из става 1. овог члана, уклони смеће, отровне супстанце и остали опасни отпад, као и да предузме све мере санације оштећене шуме.

 

Забрана промене водног режима у шуми

Члан 50.

Забрањено је одводњавање и извођење других радова којима се водни режим у шуми мења тако да се угрожава опстанак или виталност шуме.

При изради и спровођењу пројеката уређивања изворишта вода у шумским екосистемима, који се доносе у складу са посебним прописима, неопходно је обезбедити довољну количину слободне воде (биолошки минимум) ради задовољавања потреба биљног и животињског света у шуми.

Радови из ст. 1. и 2. овог члана могу да се изводе ако је на пројекат из става 2. овог члана претходно прибављена сагласност Министарства, а на територији аутономне покрајине сагласност надлежног органа аутономне покрајине.

 

Право и ограничење приступа у шуми

Члан 51.

Забрањено је у шуми без дозволе сопственика, односно корисника шума:

1) постављање привремених објеката, шатора и оснивање кампова;

2) организовање масовног окупљања које може нанети штету шуми;

3) постављање табли и ознака на начин којим се оштећују стабла;

4) постављање ограда;

5) кретање моторним возилима изван путева који су за то намењени, осим за службене потребе;

6) кретање у затвореним и забрањеним подручјима, путевима, ограђеним ловиштима, експерименталним и пословним објектима;

7) кретање на површинама на којима се врше шумски радови и пошумљавање, сеча, изградња објеката, лов и друго.

Грађани имају слободан приступ шуми у сврху уживања, одмора и рекреације, уз сопствену одговорност за своју безбедност и обавезу да не наносе штету шуми.

Слободан приступ може бити ограничен у заштићеним деловима шума или у деловима шума у којима је угрожена безбедност људи.

Сопственик, односно корисник шума дужан је да видљивим знаковима упозорења обележи део шуме у којем је ограничен приступ.

 

Паша у шуми

Члан 52.

Паша, брст или жирење у шуми може да се врши само уз дозволу сопственика, односно корисника шума, који може издати дозволу само ако су паша, брст или жирење предвиђени плановима газдовања шумама и ако шума није у фази обнављања.

Паша је дозвољена на шумском земљишту док се не изврши његово пошумљавање.

Држаоци стоке могу да користе шуму за пашу, брст или жирење, само под надзором чувара стоке.

Сопственик, односно корисник шума утврђује услове под којима може да се врши паша, брст или жирење (време паше, брста или жирења, врста стоке, број грла, висину накнаде, путеве за погон стоке и слично).

 

Дивљач у шуми

Члан 53.

Правно лице којем је поверено газдовање дивљачи, у складу са прописом којим се уређује дивљач и ловство, дужно је да бројност и врсте дивљачи одржава на таквом нивоу да се не нарушава биолошка равнотежа шумског екосистема и не спречава спровођење циљева газдовања шумом.

Плански документи у ловству морају бити у складу с планом развоја, основама и програмима.

Забрањено је интензивно гајење крупне дивљачи у ограђеним површинама у шумама у којима је у току процес обнављања (подмлађивања).

 

2. Производња шумског репродуктивног материјала

Газдовање семенским објектима

Члан 54.

Семенским објектима, осим семенским објектима за производњу семена познатог порекла, газдује се на начин којим се обезбеђује максимална производња квалитетног шумског семена и омогућава лакше брање, односно сакупљање семена.

 

Радови у семенским објектима

Члан 55.

Стабла и састојине који су признати као полазни материјал за производњу шумског семена, осим признатог полазног материјала за производњу семена познатог порекла, могу се сећи ради неге, да би се постигла оптимална структура за производњу шумског семена и уклонила стабла која су сува или толико оштећена да им предстоји сушење или су извор заразе од биљних болести или штеточина.

 

Биланс шумског репродуктивног материјала

Члан 56.

Шумски репродуктивни материјал аутохтоних врста дрвећа сопственици и корисници шума обезбеђују у складу с Билансом шумског репродуктивног материјала (у даљем тексту: Биланс).

Биланс садржи нарочито: врсте, категорију и количину репродуктивног материјала.

Биланс води Министарство.

Министар ближе прописује садржину, начин вођења и израде Биланса.

 

3. Гајење шума

Одабирање, обележавање и евидентирање стабала за сечу

Члан 57.

Сеча стабала у шумама може да се врши само после извршеног одабирања, обележавања дозначним жигом и евидентирања стабала за сечу (у даљем тексту: дознака).*

Дознаком се сматра и обележавање површине шуме планиране за чисту сечу или крчење, као и обележавање посебним жигом пањева бесправно посечених стабала.

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Вршење дознаке

Члан 58.

Дознаку врши стручно лице које има лиценцу за обављање стручних послова у газдовању шумама (у даљем тексту: стручно лице).

Стручном лицу Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине додељује дозначни жиг на име.

Право на жиг има стручно лице запослено код корисника, односно сопственика шума који шумама газдује у складу са основом, односно стручно лице запослено код правног лица из члана 70. ст 1. и 3. и члана 72. став 2. овог закона.*

Изузетно од става 1. овог члана, дознаку у изданачким шумама сопственика може да врши техничар шумарске струке с положеним стручним испитом и радним искуством на тим пословима од најмање три године.

Дознака у шумама сопственика може да се врши само у присуству сопственика шума или лица које он овласти.

Пре вршења дознаке стручно лице дужно је да сопственику шуме пружи одговарајуће стручне савете.

У шумама сопственика, дознака се врши само ако сопственик шуме пружи доказ о власништву и на лицу места покаже границе своје шуме.

Ако сопственик шуме после извршене дознаке стабала за сечу захтева доношење решења о одобрењу сече, правно лице из члана 70. став 1. овог закона доноси решење у року од седам дана од дана подношења захтева.

Министар ближе прописује начин и време дознаке, додељивања дозначног жига, начин обележавања пањева бесправно посечених стабала, начин евидентирања тих стабала и пањева у дозначним књигама, односно књигама шумске кривице, облик и садржину дозначних жигова и жигова за шумску кривицу и обрасце дозначне књиге, односно књиге шумске кривице.

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

4. Коришћење шума

Сеча

Члан 59.

Брисан је ранији став 1. (види члан 35. Закона - 89/2015-12)

Време, начин и врста сече шума одређује се планом развоја*, основом, односно програмом.

Корисник је дужан да коришћење (сечу, израду и продају) дрвних сортимената у државним шумама врши по принципу максималног квалитативног и квантитативног искоришћења.*

Сеча шуме* може да се изводи на начин и под условима којима се обезбеђује заштита људи и шуме.

Брисан је ранији став 4. (види члан 35. Закона - 89/2015-12)

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Промет посеченог дрвета*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Члан 60.*

Забрањено је да се посечено дрво из шуме и шумско дрвеће које потиче са површине која се у смислу овог закона не сматра шумом, ставља у промет (купује, продаје, поклања, складишти и превози саобраћајним средствима), док се не жигоше шумским жигом и изда пропратница, односно отпремница, која прати дрво у промету.*

Жигосање посеченог дрвета и издавање пропратнице, односно отпремнице врши корисник шума, сопственик који шумом газдује у складу са основом, односно правно лице из члана 72. став 2. овог закона.*

Жигосање посеченог дрвета из шуме сопственика – физичког лица и издавање пропратнице, врши правно лице из члана 70. став 1. овог закона.*

Жигосање посеченог дрвета и издавање пропратнице, односно отпремнице за шумско дрвеће које потиче са површине која се у смислу овог закона не сматра шумом, врши правно лице из члана 70. став 1. овог закона, уз надокнаду трошкова које сноси подносилац захтева.*

Право на жиг има лице запослено код корисника шума, сопственика шума који газдује шумом у складу са основом, правног лица из члана 70. став 1. и члана 72. став 2. овог закона, а које има најмање средњу стручну спрему (IV степена образовања) шумарског смера – шумарски техничар.*

Жигосање бесправно посеченог дрвета за које је у одговарајућем поступку надлежни орган утврдио да су престали разлози због којих је дрво привремено одузето, врши корисник, односно сопственик шуме, а бесправно посечено дрво које је надлежни орган у прописаном поступку одузео, жигоше стручно лице запослено код правног лица из члана 70. став 1. овог закона.*

Забрањено је вршити прераду и складиштење дрвета ако дрво није жигосано шумским жигом и ако за исто није издата отпремница, односно пропратница на начин прописан овим законом.*

Министарство додељује број жига за жигосање посеченог дрвета кориснику, сопственику шума који газдује шумом у складу са основом, правном лицу из члана 70. став 1. овог закона.*

Лице које ставља дрво у промет, осим физичког лица које ставља у промет дрво за сопствене потребе, дужно је да о томе води евиденцију на прописан начин.*

Забрањена је сеча стабала и делова стабала за новогодишње и друге празнике.*

Изузетно од одредбе става 10. овог члана, сеча може да се врши:*

1) када се врши чишћење и прореда у подмлађеним шумама предвиђена основом или програмом;*

2) када су стабла из става 10. овог члана наменски узгајана у шумским расадницима, шумским чистинама или на земљишту испод водова (електро и ПТТ).*

Одредбе става 10. овог члана не односе се на врхове четинарских стабала посечених путем редовних сеча обнављања и проредних сеча предвиђених основом или програмом.*

У случајевима из ст. 11. и 12. овог члана, четинарска стабла могу да се стављају у промет ако су на месту сече жигосана, односно обележена на прописани начин и ако је издата пропратница, односно отпремница.*

За четинарска стабла намењена за новогодишње и друге празнике издаје се пропратница, односно отпремница.*

Министар ближе прописује облик и садржину шумског жига, образац пропратнице, односно отпремнице, услове и начин жигосања посеченог дрвета и начин вођења евиденције.*

Министар ближе прописује начин жигосања, односно обележавања четинарских стабала, као и изглед и садржину пропратнице, односно отпремнице из става 13. овог члана.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Шумски ред

Члан 61.

Сопственик, односно корисник шума дужан је да радове у газдовању шумама организује и извршава у време и на начин утврђен у плановима газдовања шумама, којима се обезбеђује успостављање и одржавање шумског реда.

Ако се поремети шумски ред, сопственик, односно корисник шума, дужан је да у најкраћем могућем року и на прописан начин успостави шумски ред.

Министар ближе прописује начин спровођења шумског реда.

 

Остали шумски производи

Члан 62.

Сакупљање осталих шумских производа (шумских плодова, лековитог и другог биља, коришћење камена, песка, шљунка, хумуса, као и пчеларење и друго) може да се врши уз одобрење корисника, односно сопственика шума, а у складу с пројектом коришћења осталих шумских производа.

 

5. Шумска инфраструктура

Изградња објеката у шумама

Члан 63.

У шумама могу да се граде објекти у складу с плановима газдовања шумама и посебним прописом којим се уређује област дивљачи и ловства.

У шуми и на удаљености мањој од 200 m од руба шуме не могу да се граде ћумуране, кречане, циглане и други објекти са отвореном ватром.

 

Техничка инфраструктура

Члан 64.

Техничка инфраструктура (шумске саобраћајнице, противпожарне пруге и други објекти који служе газдовању шумама) планира се, гради, одржава и користи на начин који не угрожава:

1) изворишта вода и водне токове;

2) станишта значајна за опстанак дивљих биљних и животињских врста;

3) процес природног подмлађивања у шуми;

4) културну и историјску баштину;

5) остале општекорисне функције шума;

6) стабилност земљишта и не узрокује ерозију и бујице.

 

Планирање и изградња шумских путева

Члан 65.

Концепцијска основа планирања развоја мреже шумских путева одређује се планом развоја за шумску област, а мрежа шумских путева за газдинску јединицу детаљно се планира основом газдовања шумама.*

Координацију планирања, изградње, одржавања и суфинансирања изградње и одржавања путева ради газдовања шумама сопственика и стручни надзор врши стручно лице запослено код правног лица из члана 70. став 1. овог закона, уз учешће представника локалне самоуправе и сопственика шума.

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Коришћење и одржавање шумских путева

Члан 66.

Шумски путеви користе се за потребе газдовања шумама.

Сопственик, односно корисник шума дужан је да редовно одржава шумске путеве из става 1. овог члана.

Изузетно од става 1. овог члана, шумски путеви могу да се користе и за остале потребе под условима које утврди корисник, сопственик шума који газдује шумама у складу са основом, односно локална самоуправа за путеве у шумама сопственика којима се газдује у складу с програмом.

Шумски путеви могу да се користе и за спортска такмичења која укључују моторна возила под условима и на начин утврђен основом, односно програмом.

Корисник шума дужан је да води катастар шумских путева који се користе за потребе газдовања шумама.

Министар ближе прописује садржину и начин вођења катастра шумских путева из става 5. овог члана.

 

V. ПОПИС ШУМА И ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ У ШУМАРСТВУ

Попис шума и шумског земљишта

Члан 67.

Корисник шума дужан је да води и одржава евиденцију шума и шумског земљишта којима газдује (у даљем тексту: катастар шума).

Корисник шума дужан је да поднесе захтев државном органу надлежном за вођење евиденције непокретности за евидентирање промена насталих у претходној години, најкасније до 31. марта текуће године.

Орган државне управе надлежан за вођење евиденције непокретности дужан је да без накнаде омогући Министарству коришћење података о шумама и шумском земљишту ради израде планова газдовања шумама.

Министар ближе прописује садржину и начин вођења катастра шума.

 

Информациони систем у шумарству

Члан 68.

Министарство успоставља и води јединствени информациони систем за шуме и шумарство Републике Србије (у даљем тексту: информациони систем).

Информационим системом обезбеђују се све неопходне информације о стању и променама шумског фонда за потребе планирања, праћења стања и извештавања.

Послови изградње и одржавања информационог система финансирају се из буџета Републике Србије, односно из буџета аутономне покрајине.

Министар ближе прописује садржину, начин управљања, одржавања и коришћења информационог система.

 

VI. ОРГАНИЗАЦИЈА ГАЗДОВАЊА ШУМАМА

1. Управљање шумама

Члан 69.

Управљање шумама као природним богатством у надлежности је Републике Србије.

Управљање шумама Република Србија остварује преко Министарства, на територији аутономне покрајине преко надлежног органа аутономне покрајине, као и преко правних лица за газдовање шумама у државној својини и правних лица за газдовање шумама сопственика.

 

2. Газдовање шумама у државној својини

Члан 70.

Шумама у државној својини обухваћеним шумским подручјем, односно подручјем националног парка газдује јавно предузеће, односно привредно друштво чији је оснивач Република Србија, односно аутономна покрајина, а које испуњава услове утврђене овим законом и посебним прописима.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, шумама у државној својини може да газдује и установа која је газдовала тим шумама до дана ступања на снагу овог закона, ако испуњава услове утврђене овим законом и посебним прописима.*

Шумама у државној својини може да газдује и јавно предузеће или привредно друштво чији је оснивач јединица локалне самоуправе, које је до дана ступања на снагу овог закона газдовало тим шумама, а које испуњава услове утврђене овим законом и посебним прописима.*

Заштитним појасевима дрвећа и шума које су настале пошумљавањем необраслих површина после ступања на снагу овог закона, може да газдује јавно предузеће или привредно друштво чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, а која испуњава услове утврђене овим законом и посебним прописима.*

Брисан је ранији став 5. (види члан 38. Закона - 89/2015-12)

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

3. Газдовање шумама сопственика

Послови у шумама сопственика за које се доноси програм

Члан 71.*

Правно лице из члана 70. став 1. овог закона пружа сопственицима шума за које се доноси програм стручну и саветодавну подршку и врши следеће послове:*

1) израду годишњег плана газдовања шумама;*

2) израду програма подизања нових шума и унапређења стања постојећих шума;*

3) израду плана заштите шума од пожара;*

4) дознаку стабала за сечу;*

5) праћење утицаја биотичких и абиотичких чинилаца на здравствено стање шума;*

6) жигосање посеченог дрвета и издавање пропратнице;*

7) премер, обрачун и евиденцију бесправно посеченог дрвета;*

8) евиденцију извршених радова на заштити, гајењу и коришћењу шума у програму;*

9) обавештава надлежни орган о бесправним радњама;*

10) врши и друге стручно-саветодавне послове.*

Послове из става 1. овог члана може да врши и удружење сопственика шума из члана 73. овог закона, ако има запослено стручно лице.*

Послови из става 1. овог члана обављају се као поверени.*

Послови из става 1. овог члана у шумама сопственика за које се доноси програм финансирају се из средстава буџета Републике Србије, а за територију аутономне покрајине из буџета аутономне покрајине.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Послови у шумама сопственика за које се доноси основа

Члан 72.

Послове из члана 71. став 1. овог закона у шумама сопственика за које се доноси основа врши сопственик шума.

Послове из члана 71. став 1. овог закона у име и за рачун сопственика шуме обавља и друго правно лице које испуњава услове прописане овим законом и другим прописима.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Удружења сопственика шума

Члан 73.

Ради остваривања, унапређења и заштите заједничких права и интереса, сопственици шума могу оснивати удружења, у складу с посебним прописом којим се уређује удружење.

Удружење из става 1. овог члана које поседује више од 100 hа шуме, без обзира на укупну површину шума у својини, има приоритет при коришћењу средства Буџетског фонда, односно Буџетског покрајинског фонда.

Удружење из става 1. овог члана дужно је да спроводи мере газдовања шумама утврђене програмом.

 

Регистар сопственика шума

Члан 74.

Сопственици шума, односно удружења сопственика шума уписују се у Регистар сопственика шума.

Регистар сопственика шума води Министарство.

У Регистру сопственика шума воде се нарочито подаци о сопственику, површини шума, стању шума.

Министар ближе прописује услове за упис у Регистар сопственика шума и брисање из Регистра сопственика шума, као и садржину и начин вођења тог регистра.

 

4. Савет за шуме

Члан 75.

Ради разматрања стручних питања, давања стручних мишљења и учешћа у реализацији пројектних задатака у области унапређивања шума и шумарства, министар, у складу с прописима којима се уређује државна управа, решењем оснива посебну радну групу – Савет за шуме (у даљем тексту: Савет).

Послови Савета су:

1) учествовање у изради, анализи и праћењу спровођења националне шумарске и ловне политике, прописа, стратегија и програма;

2) разматрање анализа, оцена и информација о проблемима шума и шумарства и давање предлога на планове газдовања шумама, руралног развоја и заштите природе;

3) разматрање програма истраживања, планова развоја и трансфера знања у шумарству и ловству, руралном развоју и заштити природе и давање мишљења на предложене пројекте;

4) сарадња са осталим секторима значајним за шуму и шумарство.

Савет чини најмање пет чланова које именује министар.

Савет чине представници Министарства, надлежног органа аутономне покрајине, истакнути стручни и научни радници из институција и организација из области шумарства и сродних области, као и представници сопственика шума.

Средства за обављање послова Савета обезбеђују се из буџета Републике Србије.

 

VII. ФИНАНСИРАЊЕ

Средства за финансирање делатности од општег интереса

Члан 76.

Делатности од општег интереса из члана 4. овог закона финансирају се из:

1) средстава за обнову – репродукцију шума;

2) буџета Републике Србије, односно аутономне покрајине;

3) Буџетског фонда, односно Буџетског покрајинског фонда.

Делатности од општег интереса из члана 4. овог закона могу се финансирати и из буџета јединице локалне самоуправе, у складу са овим законом.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

1. Средства за обнову – репродукцију шума

Обвезник издвајања средстава

Члан 77.

Средства за обнову – репродукцију шума су:

1) средства за репродукцију шума;

2) средства за амортизацију интензивних шумских засада.

Средства за репродукцију шума које се природно обнављају, односно средства амортизације интензивних шумских засада издваја корисник, односно сопственик шума који газдује шумама у складу са основом.

Средства за репродукцију из става 1. тачка 1) овог члана користе се приоритетно за одржавање шума и израду планова газдовања шумама, а неутрошена средства у текућој години морају се искористити као учешће у финансирању мера утврђених програмима развоја из члана 19. овог закона, односно годишњим програмом коришћења средстава у наредној години.

 

Начин обрачуна средстава

Члан 78.

Основицу за обрачун средстава из члана 77. овог закона чини тржишна вредност израђених дрвних сортимената на месту сече.

На основицу из става 1. овог члана примењује се стопа од најмање 15 %.

 

Евиденција средстава

Члан 79.

Корисник шума дужан је да обрачуна и евидентира средства из члана 77. овог закона, као и да евидентира њихово коришћење.

 

2. Средства из буџета Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Члан 80.*

У буџету Републике Србије, односно буџету аутономне покрајине, обезбеђују се средства за реализацију мера из програма развоја из члана 19. овог закона, и то за:*

1) подизање степена шумовитости пошумљавањем;*

2) унапређивање стања шумских засада;*

3) превођење изданачких шума у виши узгојни облик;*

4) производњу шумског репродуктивног материјала;*

5) заштиту шума;*

6) негу и обнављање природних састојина;*

7) изградњу, реконструкцију и одржавање шумских камионских путева;*

8) коришћење осталих потенцијала шума;*

9) санацију површина оштећених дејством природне непогоде;*

10) израду и реализацију развојних планова у шумарству.*

Средства из става 1. овог члана користе се у складу са годишњим програмом расподеле средстава који доноси Влада, односно извршни орган аутономне покрајине.*

Средства из става 1. овог члана додељују се на основу спроведеног јавног конкурса.*

Из буџета јединице локалне самоуправе могу се финансирати активности на унапређењу општекорисних функција шума од значаја за локалну самоуправу (комуналне, спортско-рекреативне и друге активности и објекти), у складу са програмом који доноси надлежни орган локалне самоуправе.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

3. Буџетски фонд и Буџетски покрајински фонд

Буџетски фонд

Члан 81.

Ради остваривања општег интереса и дугорочних циљева заснованих на принципима одрживог газдовања шумама утврђених Програмом развоја шумарства на територији Републике Србије и плановима газдовања шумама установљава се Буџетски фонд, који се води одвојено у оквиру главне књиге трезора на повезаним евиденционим рачунима.

Буџетски фонд оснива се на неодређено време.

Буџетским фондом управља Министарство.

По укидању Буџетског фонда права и обавезе преузима Министарство.

 

Извори средстава Буџетског фонда

Члан 82.

Средства Буџетског фонда обезбеђују се из:

1) дела накнаде за коришћење шума и шумског земљишта;

2) брисана је (види члан 1. Закона - 93/2012-28);

3) буџета Републике Србије;

4) фондова намењених руралном развоју, заштити животне средине, заштити вода, регионалном развоју и других фондова;

5) других извора у складу са законом.

Извори финансирања Буџетског фонда су и други приходи, и то:

1) брисана је (види члан 43. Закона - 89/2015-12)

2) брисана је (види члан 43. Закона - 89/2015-12)

3) средства остварена променом намене шума;

4) средства остварена отуђењем шума и шумског земљишта у државној својини;

5) средства остварена од донација.

Средства остварена од накнаде за коришћење шума и шумског земљишта у висини од 70% приход су буџета Републике Србије, а у висини од 30% приход су буџета јединице локалне самоуправе.

Накнаде из ст. 1. и 2. овог члана приход су буџета Републике Србије и користе се наменски преко Буџетског фонда.

 

Буџетски покрајински фонд

Члан 83.

Ради остваривања општег интереса и дугорочних циљева заснованих на принципима одрживог газдовања шумама утврђених Програмом развоја шумарства на територији аутономне покрајине и плановима газдовања шумама установљава се Буџетски покрајински фонд који се води у оквиру главне књиге трезора на повезаним евиденционим рачунима.

Буџетски покрајински фонд оснива се на неодређено време.

Буџетским покрајинским фондом управља надлежни орган аутономне покрајине.

По укидању Буџетског покрајинског фонда права и обавезе преузима надлежни орган аутономне покрајине.

 

Извори средстава Буџетског покрајинског фонда

Члан 84.

Средства Буџетског покрајинског фонда обезбеђују се из:

1) дела накнаде за коришћење шума и шумског земљишта која се остварује на територији аутономне покрајине;

2) брисана је (види члан 2. Закона - 93/2012-28);

3) буџета аутономне покрајине;

4) фондова намењених руралном развоју, заштити животне средине, заштити вода, регионалном развоју и других фондова за аутономну покрајину;

5) других извора у складу са законом;

Накнаде из става 1. овог члана, као и накнаде из члана 82. став 2. овог закона које се остварују на територији аутономне покрајине приход су буџета аутономне покрајине и користе се наменски преко Буџетског покрајинског фонда.

Средства остварена од накнаде за коришћење шума и шумског земљишта која се остварује на територији аутономне покрајине у висини од 70% приход су буџета аутономне покрајине, а у висини од 30% приход су буџета јединице локалне самоуправе, која се налази на територији аутономне покрајине.

 

Накнада за коришћење шума и шумског земљишта

Члан 85.

Престао је да важи (види члан 278. Закона - 95/2018-267)

Брисан је назив члана 86. (види члан 3. Закона - 93/2012-28)

Члан 86.

Брисан је (види члан 3. Закона - 93/2012-28) 

 

Наплата накнада

Члан 87.

Престао је да важи (види члан 278. Закона - 95/2018-267)

Коришћење средстава Буџетског фонда, Буџетског покрајинског фонда и буџета јединице локалне самоуправе

Члан 88.

Средства Буџетског фонда, односно Буџетског покрајинског фонда користе се за спровођење мера утврђених програмом* развоја из члана 19. овог закона, као и годишњим програмом коришћења средстава.

Брисан је ранији став 2. (види члан 45. Закона - 89/2015-12)

Средства буџета јединице локалне самоуправе из члана 82. став 3. и члана 84. став 3. овог закона, користе се за намене утврђене у члану 80. став 1. овог закона*.

Извештај о трошењу средстава из става 2. овог члана јединица локалне самоуправе доставља Министарству до 31. марта текуће године за претходну годину.*

Министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине средства из става 1. овог члана додељује на основу спроведеног јавног конкурса.*

Годишњи програм коришћења средстава за намене из става 1. овог члана доноси Влада, односно извршни орган аутономне покрајине.

Министар ближе прописује услове, као и начин доделе и коришћења средстава из годишњег програма из става 1. овог члана.

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Недостатак средстава

Члан 89.

Ако средства Буџетског фонда, односно Буџетског покрајинског фонда у текућој години не буду довољна за извршавање насталих обавеза због изненадне угрожености шума или битно измењених околности у изради и спровођењу планова газдовања шумама које није било могуће предвидети, недостајућа средства ће се обезбедити из буџета Републике Србије, односно буџета аутономне покрајине и средстава корисника шума.

Неутрошена средства Буџетског фонда, односно Буџетског покрајинског фонда у току текуће године преносе се за исте намене у наредној години.

 

VIII. ВРЕДНОСТ ШУМА

Члан 90.

У основама и програмима утврђује се вредност шума на начин утврђен овим законом.

Вредност шуме, у смислу овог закона, чини вредност дрвета, земљишта, осталих производа и општекорисних функција шума.

Вредност шуме утврђена у основама примењује се у следећим случајевима: правног промета; * шумске штете; судских и управних поступака и спорова, осим против коначног пореског управног акта; оцене и процене потенцијала шума за друштвени развој; оцене успешности газдовања шумама (при сертификацији шума); праћења и анализирања стања шума; у другим случајевима.

Вредност шуме утврђује се у години усвајања планова газдовања шумама, а у току важења основа и програма вредност дела шуме се, по потреби, утврђује на начин утврђен овим законом.

Министар ближе прописује начин утврђивања вредности шума.

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

IX. КОМОРА ИНЖЕЊЕРА ШУМАРСТВА

Комора инжењера шумарства Србије

Члан 91.

Ради унапређења услова за обављање стручних послова у шумарству, заштите општег и појединачног интереса у обављању послова и организовању у пружању услуга у шумарству, као и ради остваривања других циљева оснива се Комора инжењера шумарства Србије (у даљем тексту: Комора).

Чланови Коморе су инжењери шумарске струке.

Комора је правно лице са седиштем у Београду.

 

Послови Коморе

Члан 92.

Комора обавља следеће послове:

1) утврђује права и дужности и етичке норме понашања чланова у обављању послова из члана 91. овог закона;

2) утврђује испуњеност услова за издавање лиценце;

3) проверава усклађеност издатих лиценци с прописима других земаља;

4) води евиденцију лица којима су издате лиценце;

5) организује судове части за утврђивање повреда професионалних стандарда и норматива (професионалне одговорности), као и за изрицање мера за те повреде;

6) обавља и друге послове у складу са законом и статутом.

Организација и начин обављања послова из става 1. овог члана ближе се уређује статутом и општим актима Коморе.

На статут и опште акте Коморе сагласност даје Министарство.

 

Органи Коморе

Члан 93.

Органи Коморе су: скупштина, управни одбор, надзорни одбор и председник.

Број, састав, делокруг и начин избора органа из става 1. овог члана утврђује се статутом Коморе.

 

Средства за рад Коморе

Члан 94.

Средства за рад Коморе су: чланарине, такса* за издавање лиценце, донације, спонзорства, поклони и други извори у складу са законом.

Средства за оснивање и почетак рада коморе обезбеђују се у буџету Републике Србије.*

Комора утврђује висину чланарине и таксе* за издавање лиценце из става 1. овог члана уз претходну сагласност министра.

Надзор над законитошћу рада Коморе врши Министарство.

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Одредба члана 47. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о шумама ("Службени гласник РС", број 89/2015), којом је додат нов став 2. у члану 94. Закона о шумама, примењује се од 1. јануара 2016. године (види члан 59. Закона - 89/2015-12)

 

Лиценца

Члан 95.

Лиценцу за обављање стручних послова у газдовању шумама (у даљем тексту: лиценца) може да добије лице које има стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије - мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно које је стекло образовање на основним студијама у трајању од најмање четири године из области шумарства, шумарског смера и које има положени државни стручни испит, као и стручни испит за стицање лиценце за обављање одређених послова.

Министар ближе прописује програм и начин полагања стручног испита за стицање лиценце, образац записника о полагању стручног испита и образац уверења о положеном стручном испиту.

 

Поступак издавања и одузимања лиценце

Члан 96.

Поступак издавања и одузимања лиценце спроводи Комора.

Трошкове издавања сноси лице које поднесе захтев за издавање лиценце.

Комора покреће поступак за одузимање лиценце по службеној дужности, на предлог лица овлашћеног за проверу стручног рада ималаца лиценци, као и других лица која пруже доказе да је ималац лиценце извршио теже повреде струке, утврђене статутом Коморе.

Лицу које изгуби уверење о лиценци Комора ће на његов захтев и о његовом трошку издати дупликат уверења.

Комора води именик издатих и одузетих лиценци.

Комора је дужна да на веб-сајту Коморе објављује списак лица која имају важеће лиценце с подацима потребним за успостављање контакта с тим лицима.

 

X. ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА У ШУМАРСТВУ

Члан 97.

Извођењем радова на заштити, гајењу и коришћењу шума може да се бави правно лице, односно предузетник који је регистрован за обављање тих делатности у Регистру привредних субјеката и који испуњава услове у погледу опреме и стручног кадра.

Министар ближе прописује услове у погледу опреме и стручног кадра из става 1. овог члана.

 

XI. ИМОВИНСКО-ПРАВНИ ПОСЛОВИ

1. Промет и закуп шума и шумског земљишта

Отуђивање и замена шума у државној својини

Члан 98.

Шуме и шумско земљиште у државној својини не могу да се отуђују, осим у случају комасације, као и у случајевима утврђеним овим законом.

Корисник шуме може, уз сагласност Владе, део шуме или шумског земљишта у државној својини, у којој не може да се организује рационално газдовање, да прода по тржишним условима или замени за шуму или шумско земљиште сопственика шуме ако су те шуме изоловане, односно ако су енклаве или полуенклаве у комплексу шума у државној својини.

Средства остварена по основу става 2. овог члана приход су буџета Републике Србије, односно буџета аутономне покрајине и користе се наменски преко буџетских фондова из чл. 81. и 83. овог закона, и то првенствено за прибављање шума или шумског земљишта ради повећања и укрупњавања поседа у државној својини.

 

Закуп шумског земљишта у државној својини

Члан 99.

Шуме у државној својини не могу се давати у закуп.

Шумско земљиште у државној својини може да се да у закуп до његовог привођења намени утврђеној плановима газдовања шумама.

Шумском земљишту из става 2. овог члана које се даје у закуп не може се мењати намена за време трајања закупа.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Члан 99а*

Влада на предлог Министарства додељује право коришћења шума у државној својини.*

Влада на предлог Министарства одузима право коришћења шума у државној својини кориснику који не испуњава услове прописане овим законом.*

До окончања поступка из става 1. овог члана, чување и заштиту шума врши правно лице из члана 70. овог закона, кога одреди Министарство.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Право прече куповине

Члан 100.

Сопственик шуме који намерава да прода шуму дужан је да ту шуму прво понуди на продају кориснику шуме ако се она граничи са шумом у државној својини.

Сопственик шуме дужан је да у понуди наведе услове и цену продаје.

Корисник шуме дужан је да се о понуди изјасни у року од 30 дана.

Ако понуда не буде прихваћена у прописаном року, сопственик шуме може шуму продати уз исте или за њега повољније услове од оних из понуде.

Уговор закључен противно одредбама ст. 1. до 4. овог члана је ништаван.

 

2. Комасација шума и шумског земљишта

Члан 101.

Комасација шума и шумског земљишта може се вршити у складу с посебним прописом којим се уређује комасација пољопривредног земљишта.

Шуме и шумско земљиште уређено комасацијом не може да се уситни на парцеле чија је површина мања од 0,5 hа.

Орган који води поступак комасације дужан је да пре доношења одлуке о комасацији прибави сагласност Министарства, а на територији аутономне покрајине сагласност надлежног органа аутономне покрајине.

 

3. Ограничавање шума, укњижење својине и евиденција

Укњижење својине и евиденција

Члан 102.

Сопственик шума је дужан да код надлежних органа покрене прописане поступке ради: разрешавања спорних имовинско-правних питања; стицања и прибављања прописане документације о праву својине; укњижења тих права у јавне књиге код органа надлежног за вођење непокретности; деобе сувласничке шуме и успостављања и утврђивања граница својих шума.

Шуме сопственика за које је донет програм не могу да се уситњавају на парцеле мање од 0,5 hа.

Сопственик, односно корисник шума на подручју на коме се снима стање шума ради израде планова газдовања шумама, односно пројеката комасације или арондације земљишта и шума мора да дозволи слободан приступ лицима која обављају те послове.

Корисник шума дужан је да успостави и води евиденцију прописане документације о стицању права својине.

 

Ограничавање шума

Члан 103.

Сопственик, односно корисник шума дужан је да у складу с посебним прописом којим се уређује државни премер и катастар изврши ограничавање својих шума, у обиму и у року утврђеном у плановима газдовања шумама.

Корисник шума дужан је да извршава обавезу из става 1. овог члана у складу с годишњим програмом ограничавања шума, који доноси до 31. октобра текуће године за наредну годину.

На програм из става 2. овог члана сагласност даје Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине, у року од 30 дана од дана достављања програма.

Средства за ограничавање шума у државној својини обезбеђују се из буџета Републике Србије, а за територију аутономне покрајине из буџета аутономне покрајине.

Министар ближе уређује начин израде програма из става 2. овог члана.

 

XII. НАДЗОР

Надзор над применом закона

Члан 104.

Инспекцијски надзор над спровођењем одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши Министарство преко шумарског инспектора у оквиру делокруга утврђеног овим законом.

Аутономној покрајини поверава се, као поверени посао државне управе, вршење инспекцијског надзора над применом одредаба овог закона за шумска подручја на територији аутономне покрајине.

 

Услови које мора да испуњава шумарски инспектор

Члан 105.*

Послове шумарског инспектора може да врши лице које има стечено високо образовање из научне области биотехничке науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама (дипл. инжењер шумарства, мастер инжењер шумарства, специјалиста инжењер шумарства, специјалиста струковни инжењер шумарства), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање три године радног искуства у струци.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Службена легитимација и службено одело

Члан 106.

У обављању послова инспекцијског надзора шумарски инспектор мора да има службену легитимацију.

Шумарски инспектор обавља послове инспекцијског надзора у прописаном службеном оделу.

Министар ближе прописује образац и садржину легитимације, изглед службеног одела као и начин вођења евиденције о издатим службеним легитимацијама.

 

Обавеза лица над којима се врши инспекцијски надзор

Члан 107.

Физичко, односно правно лице дужно је да шумарском инспектору омогући вршење инспекцијског надзора, да му без одлагања стави на увид и располагање све доказе и да да изјаву о чињеницама које су значајне за утврђивање неправилности у примени прописа.

 

Права и дужности шумарског инспектора

Члан 108.*

У вршењу послова шумарске инспекције шумарски инспектор има право и дужност да утврђује и проверава:*

1) да ли се промена намене шума врши у складу са одредбама овог закона;*

2) да ли се шумом за коју је извршена промена намене газдује до њеног привођења планираној намени у складу са овим законом (члан 10. став 5);*

3) израду и спровођење планова газдовања шумама;*

4) спровођење годишњег плана газдовања шумама, извођачког пројекта газдовања шумама и санационог плана;*

5) да ли се у плановима газдовања шумама води евиденција извршених радова у шуми и шумска хроника у складу са чл. 34. и 35. овог закона;*

6) спровођење мера заштите шума у складу са одредбама чл. 39–44. овог закона;*

7) спровођење мера заштите шума од пожара у складу са одредбама члана 46. став 10. овог закона;*

8) да ли се одабирање, обележавање, евидентирање стабала за сечу, односно дознака стабала спроводи у складу са одредбама чл. 57. и 58. овог закона;*

9) да ли се сеча шума врши у складу са одредбама члана 59. овог закона;*

10) да ли се промет, жигосање посеченог дрвета и издавање пропратнице, односно отпремнице врши у складу са одредбама члана 60. овог закона;*

11) да ли се прерада, складиштење и евиденција дрвета у промету врши у складу са овим законом;*

12) да ли се промет четинарских стабала за новогодишње и друге празнике врши у складу са одредбама члана 60. овог закона;*

13) одржавање и успостављање шумског реда;*

14) да ли се шумске саобраћајнице изграђују у складу са одредбама члана 64. овог закона;*

15) да ли се радови у шумама сопственика – физичких лица спроводе у складу са одредбама члана 71. овог закона;*

16) обрачун и плаћање накнаде за коришћење шума и шумског земљишта;*

17) да ли се средства остварена од накнаде за коришћење шума и шумског земљишта користе у складу са овим законом;*

18) спровођење мера које се финансирају средствима Буџетског фонда, односно Буџетског покрајинског фонда;*

19) да ли су испуњени услови за обављање послова у шумарству у складу са одредбом члана 97. овог закона;*

20) да ли се шумско земљиште даје у закуп и користи у складу са одредбама члана 99. овог закона;*

21) пословне књиге и осталу документацију, ради контроле примене овог закона;*

22) да ли се спроводе и друге одредбе прописане овим законом.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

Мере које налаже шумарски инспектор

Члан 109.

У вршењу послова из члана 108. овог закона шумарски инспектор је овлашћен и дужан да:

1) привремено обустави коришћење шума које се не врши под условима утврђеним овим законом и прописима донетим на основу њега;

2) привремено одузме шумске производе и предмете којима је извршен привредни преступ, односно прекршај и предмете који су настали или прибављени извршењем тих радњи;

3) брисана је (види члан 52. Закона - 89/2015-12)

4) наложи извршавање радова одређених плановима газдовања шумама, чије би неизвршење у предвиђеном року проузроковало штетне последице;

5) у хитним случајевима, у којима би наступила штета по општи интерес, нареди мере за спречавање штете;

6) брисана је (види члан 52. Закона - 89/2015-12)

7) поднесе захтев за покретање прекршајног поступка и пријаву за привредни преступ због кршења одредби овог закона и прописа донетих на основу њега;

8) предузме и друге мере у складу са овим законом.

Мере из става 1. тач. 1), 2), 4) и 5)* овог члана шумарски инспектор налаже решењем.

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Надлежност за решавање по жалби

Члан 110.

На решење шумарског инспектора може се изјавити жалба министру у року од осам дана од дана доношења решења.

О жалби министар одлучује решењем у року од 15 дана од дана достављања жалбе.

Жалба не одлаже извршење решења.

Решење министра из става 2. овог члана је коначно и против њега може се покренути управни спор.

 

XIII. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Привредни преступ

Члан 111.*

Новчаном казном од 300.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице ако:*

1) врши или дозволи пустошење и крчење шума (члан 9. став 1. тачка 1);*

2) врши или дозволи чисту сечу шума која није планирана као редован вид обнављања шума (члан 9. став 1. тачка 2);*

3) врши сечу која није у складу с плановима газдовања шумама (члан 9. став 1. тачка 3);*

4) врши или дозволи сечу стабала заштићених и строго заштићених врста дрвећа (члан 9. став 1. тачка 4);*

5) врши или дозволи подбељивање стабала (члан 9. став 1. тачка 5);*

6) врши или дозволи сечу семенских састојина и семенских стабала која није предвиђена плановима газдовања шумама (члан 9. став 1. тачка 8);*

7) врши промену намене шума и шумског земљишта супротно одредби члана 10. став 1. овог закона;*

8) престала је да важи (види члан 278. Закона - 95/2018-267)

9) врши сечу стабала, уништавање подмлатка и сакупљање семена строго заштићених и заштићених врста шумског дрвећа, утврђених посебним прописом (члан 13. став 1);*

10) не изврши санацију у складу са чланом 16. став 1. овог закона;*

11) не врши санацију оштећених шума у складу са санационим планом (члан 16. став 3);*

12) не донесе санациони план у складу са одредбама члана 16. став 6. овог закона;*

13) не изврши рекултивацију земљишта на којем се налази одлагалиште јаловине, пепела, шљаке и других опасних и штетних материја под условима и на начин прописан одредбом члана 16. став 8. овог закона;*

14) не донесе основу, односно програм у складу са чланом 25. овог закона;*

15) не изврши измене и допуне основе, односно програма (члан 25. став 5);*

16) не донесе основу у складу са чланом 27. став 2. овог закона;*

17) врши сечу шума после истицања рока важења основе, односно програма (члан 27. став 3);*

18) не спроводи мере заштите шума у складу са одредбама члана 27. став 4. овог закона;*

19) не спроводи планове газдовања шумама у складу са одредбом члана 29. овог закона;*

20) не донесе годишњи план у складу са одредбама члана 30. овог закона;*

21) не донесе извођачки пројекат у складу са одредбама члана 31. овог закона;*

22) не врши послове чувања шума у складу са чланом 39. став 1. овог закона;*

23) не организује службу чувања шума у складу са чланом 39. став 2. овог закона;*

24) не прати утицај биотичких и абиотичких чинилаца на здравствено стање шума и не предузима благовремено мере за заштиту шума и шумског земљишта (члан 42. став 1);*

25) не изгради и одржава противпожарну инфраструктуру у складу са одредбама члана 46. став 10. овог закона;*

26) врши или дозволи сечу шуме супротно одредби члана 57. овог закона;*

27) врши сечу шуме супротно одредби члана 59. овог закона;*

28) врши или дозволи изградњу објеката у шумама супротно члану 63. овог закона;*

29) планирање, градњу, одржавање и коришћење техничке инфраструктуре врши супротно члану 64. овог закона;*

30) не издваја средства за репродукцију шума, односно средства за амортизацију интензивних шумских засада у складу са основом (члан 77. став 2. и члан 78);*

31) користи средства за обнову – репродукцију шума супротно одредби члана 77. став 3. овог закона;*

32) не врши обрачун и евиденцију средстава из члана 77. овог закона, односно не води евиденцију коришћења тих средстава (члан 79);*

33) престала је да важи (види члан 278. Закона - 95/2018-267)

34) користи средства буџетског фонда, односно буџетског покрајинског фонда супротно члану 88. овог закона;*

35) врши отуђивање шуме и шумског земљишта у државној својини супротно одредби члана 98. став 1. овог закона;*

36) врши замену шуме или шумског земљишта у државној својини супротно одредби члана 98. став 2. овог закона;*

37) даје у закуп шуму и шумско земљиште супротно одредбама члана 99. овог закона.*

За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 100.000 до 200.000 динара.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Прекршај правног лица

Члан 112.*

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:*

1) врши или дозволи пашу, брст стоке, као и жирење у шуми (члан 9. став 1. тачка 6);*

2) врши или дозволи сакупљање осталих шумских производа (гљиве, плодови, лековито биље, пужеви и друго) из члана 9. став 1. тачка 7) овог закона;*

3) користи камен, шљунак, песак, хумус, земљу и тресет, осим за изградњу инфраструктурних објеката за газдовање шумама (члан 9. став 1. тачка 9);*

4) врши или дозволи самовољно заузимање шума, уништавање или оштећивање шумских засада, ознака и граничних знакова, као и изградњу објеката који нису у функцији газдовања шумама (члан 9. став 1. тачка 10);*

5) врши или дозволи одлагање смећа и штетних и опасних материја и отпадака, као и загађивање шума на било који начин (члан 9. став 1. тачка 11);*

6) предузима друге радње којима се слаби приносна снага шуме или угрожавају функције шуме (члан 9. став 1. тачка 12);*

7) не донесе пројекат за подизање засада кратког производног циклуса (члан 33);*

8) не врши евидентирање радова, односно не води књигу шумске хронике, у складу са одредбама чл. 34. и 35. овог закона;*

9) не спроводи мере заштите шума у складу са одредбама члана 44. ст. 3. и 4. овог закона;*

10) не донесе план заштите шума од пожара у складу са чланом 46. ст. 2. и 3. овог закона;*

11) не прикупља податке о шумским пожарима, не води евиденцију и не доставља их надлежном министарству (члан 46. став 6);*

12) не достави извештај о насталој штети у складу са чланом 46. став 8. овог закона;*

13) пали отворену ватру у шуми и на земљишту у непосредној близини шуме, на удаљености мањој од 200 m од руба шуме (члан 47. став 1);*

14) у шуми, на шумском земљишту и на удаљености мањој од 200 m од шуме врши одлагање смећа, отровних супстанци и осталог отпада, као и изградњу објеката за њихово складиштење, прераду или уништавање (члан 49. став 1);*

15) не спречи одлагање смећа, отровних супстанци и осталог опасног отпада у шуми и непосредној близини шуме и не обавести о томе Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине (члан 49. став 2);*

16) не спречи у шуми, на шумском земљишту и на удаљености мањој од 200 m од шуме одлагање смећа, отровних супстанци и осталог опасног отпада, као и изградњу објеката за њихово складиштење, прераду или уништавање и ако не предузме све мере санације оштећене шуме (члан 49. став 3);*

17) врши одводњавање и извођење других радова којима се водни режим у шуми мења тако да се угрожава опстанак и виталност шуме (члан 50. став 1);*

18) при изради и спровођењу пројеката уређивања изворишта вода у шумским екосистемима поступа супротно одредби члана 50. став 2. овог закона;*

19) за радове из члана 50. ст. 1. и 2. овог закона није прибавио сагласност Министарства, а на територији аутономне покрајине надлежног органа аутономне покрајине (члан 50. став 3);*

20) поступи супротно забранама из члана 51. став 1. овог закона;*

21) не обележи део шуме са ограниченим приступом видљивим знаковима упозорења (члан 51. став 4);*

22) врши пашу, брст или жирење у шуми супротно одредбама члана 52. овог закона;*

23) не одржава бројност и врсте дивљачи на таквом нивоу да се не нарушава биолошка равнотежа шумског екосистема и ако не спречава спровођење циљева газдовања шумом (члан 53. став 1);*

24) доноси планске документе у ловству који нису у складу са планом развоја, основама и програмима (члан 53. став 2);*

25) врши интензивно гајење крупне дивљачи у ограђеним површинама у шумама у којима је у току процес обнављања (подмлађивања) (члан 53. став 3);*

26) врши газдовање семенским објектима супротно одредби члана 54. овог закона;*

27) врши радове у семенским објектима супротно одредби члана 55. овог закона;*

28) не обезбеђује шумски репродуктивни материјал аутохтоних врста дрвећа у складу са билансом (члан 56. став 1);*

29) врши дознаку супротно одредбама члана 58. овог закона;*

30) врши или дозволи промет, куповину, продају, поклањање, складиштење и превоз саобраћајним средствима дрвета посеченог у шуми и дрвета из члана 5. став 3. овог закона које није жигосано видљивим шумским жигом и за које није издата отпремница, односно пропратница која прати дрво у промету (члан 60. став 1);*

31) жигосање посеченог дрвета не врши стручно лице из члана 60. став 5. овог закона;*

32) врши прераду и складиштење дрвета ако дрво није жигосано и ако за исто није издата отпремница, односно пропратница на начин прописан овим законом (члан 60. став 7);*

33) не врши евиденцију дрвета у промету на прописан начин (члан 60. став 9);*

34) врши сечу четинарских стабала за новогодишње и друге празнике супротно одредбама члана 60. ст. 10. и 11. овог закона;*

35) врши или дозволи промет четинарских стабала за новогодишње и друге празнике супротно одредбама члана 60. ст. 4–13. овог закона;*

36) не успостави и не одржава шумски ред (члан 61. ст. 1. и 2);*

37) врши сакупљање осталих шумских производа супротно одредби члана 62. овог закона;*

38) користи и одржава шумске путеве супротно одредбама члана 66. ст. 1. и 2. овог закона;*

39) користи шумске путеве за спортска такмичења супротно одредби члана 66. став 4. овог закона;*

40) не води катастар шумских путева који се користе за потребе газдовања шумама (члан 66. став 5);*

41) не води и не одржава евиденцију шума и шумског земљишта у складу са чланом 67. ст. 1. и 2. овог закона;*

42) не спроводи послове предвиђене у члану 71. овог закона;*

43) не спроведе мере газдовање шумама утврђене програмом (члан 73. став 3);*

44) врши или дозволи извођење радова на заштити, гајењу и коришћењу шума, а не испуњава услове из члана 97. став 1. овог закона;*

45) прода шуму коју није претходно понудио на продају кориснику шуме, ако се она граничи са шумом у државној својини (члан 100. ст. 1. и 2);*

46) не дозволи слободан приступ лицима која снимају стање шума ради израде планова газдовања шумама, односно пројеката комасације или арондације земљишта и шума (члан 102. став 3);*

47) не успостави и не води евиденцију прописане документације о стицању права својине (члан 102. став 4);*

48) не донесе програм ограничавања и не изврши ограничавање својих шума у складу са тим програмом (члан 103. ст. 1. и 2);*

49) не прибави сагласност Министарства, а на територији аутономне покрајине надлежног органа аутономне покрајине на годишњи програм ограничавања шума (члан 103. став 3);*

50) не поступи по решењу шумарског инспектора у складу са овим законом;*

51) онемогући шумарском инспектору вршење радњи из члана 107. овог закона.*

За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара и одговорно лице у правном лицу.*

За прекршај из става 1. тач. 2), 3), 30), 31), 32), 33), 34), 35) и 37) овог члана поред новчане казне изриче се и заштитна мера одузимања производа који су прибављени извршењем прекршаја.*

Одузети производи из става 3. овог члана дају се на располагање правном лицу из члана 70. став 1. ради продаје јавном лицитацијом у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.*

Средства остварена од продаје производа из става 4. овог члана приход су буџета Републике Србије, умањена за трошкове манипулације и складиштења.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Прекршај предузетника*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Члан 112а*

Новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако:*

1) врши сечу стабала супротно одредби члана 57. овог закона;*

2) врши или дозволи промет, куповину, продају, поклањање, складиштење и превоз саобраћајним средствима дрвета посеченог у шуми и дрвета из члана 5. став 3. овог закона, које није жигосано јасно видљивим шумским жигом и за које није издата отпремница, односно пропратница која прати дрво у промету (члан 60. став 1);*

3) врши прераду и складиштење дрвета ако дрво није жигосано на начин прописан овим законом (члан 60. став 7);*

4) не врши евиденцију дрвета у промету на прописан начин (члан 60. став 9);*

5) не успостави и не одржава шумски ред (члан 61. ст. 1. и 2);*

6) врши сакупљање осталих шумских производа супротно одредби члана 62. овог закона;*

7) врши изградњу објеката супротно одредбама члана 63. став 2. овог закона;*

8) врши извођење радова на заштити, гајењу и коришћењу шума, а не испуњава услове из члана 97. став 1. овог закона;*

9) врши сечу четинарских стабала за новогодишње и друге празнике супротно одредбама члана 60. ст. 10. и 11. овог закона;*

10) врши промет четинарских стабала за новогодишње и друге празнике супротно одредбама члана 60. став 13. овог закона.*

За прекршај из става 1. тач. 1), 2), 3), 6), 9) и 10) овог члана, поред новчане казне изриче се и заштитна мера одузимања производа који су прибављени извршењем прекршаја.*

Одузети производи из става 2. овог члана дају се на располагање правном лицу из члана 70. став 1. овог закона ради продаје јавном лицитацијом у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.*

Средства остварена од продаје производа из става 3. овог члана приход су буџета Републике Србије, умањена за трошкове манипулације и складиштења.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

Прекршај физичког лица

Члан 113.*

Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако онемогући извршење радњи из чл. 41. и 107. и дозволи или изврши радње из члана 111. став 1. тач. 2), 3), 4), 5), 6), 9), 10), 11), 22), 26), 27), 28) и 33) и члана 112. став 1. тач. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 13),14), 15), 16) 17) 18), 19),20), 21), 22), 30), 32), 33), 34), 35), 36), 37), 38), 45), 46) и 50) овог закона.*

За прекршај из члана 111. став 1. тач. 2), 3),4), 5), 6), 9), 26) и 27) и члана 112. став 1. тач. 2), 3), 30), 32) и 35) овог закона, поред новчане казне, изриче се и заштитна мера одузимања производа који су прибављени извршењем прекршаја.*

Одузети производи из става 2. овог члана дају се на располагање правном лицу из члана 70. став 1. овог закона ради продаје јавном лицитацијом у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.*

Средства остварена од продаје производа из става 3. овог члана приход су буџета Републике Србије, умањена за трошкове манипулације и складиштења.*

*Службени гласник РС, број 89/2015

 

XIV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Усклађивање пословања правних лица која газдују шумама у државној својини

Члан 114.

Јавно предузеће за газдовање шумама „Србијашуме” и Јавно предузеће за газдовање шумама „Војводинашуме” која на дан ступања на снагу овог закона обављају послове газдовања шумама дужна су да своје пословање и општа акта ускладе са одредбама овог закона у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Друга правна лица која газдују шумама у државној својини, као и сопственици шума који газдују шумама у складу са основом, дужна су да своје пословање и општа акта ускладе са одредбама овог закона у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

 

Оснивање Савета за шуме

Члан 115.

Министар ће основати Савет за шуме у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

 

Рок за доношење аката по основу овлашћења из овог закона

Члан 116.

Програми развоја из члана 19. овог закона биће донети у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Подзаконски акти које Влада, односно извршни орган аутономне покрајине доноси на основу овлашћења из овог закона, биће донети у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона.

 

Динамика доношења основа и програма

Члан 117.

Динамику доношења основа и програма у складу са одредбама овог закона утврдиће министар.

Основе и програми који су донети у складу са одредбама Закона о шумама („Службени гласник РС”, бр. 46/91, 83/92, 53/93 – др. закон, 54/93, 60/93 – исправка, 67/93 – др. закон, 48/94 – др. закон, 54/96 и 101/05 – др. закон) примењиваће се до доношења основа и програма у складу са динамиком утврђеном на начин из става 1. овог члана.

 

Привремени програм газдовања

Члан 118.

До доношења програма у складу са овим законом шумама сопственика се газдује на основу програма газдовања које доноси корисник шума најкасније до 31. октобра текуће године за наредну годину и на који сагласност даје Министарство, а за територију аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине.

 

Примена подзаконских прописа

Члан 119.

Подзаконски прописи које на основу овлашћења из овог закона доноси министар биће донети у року од две године дана од ступања на снагу овог закона.

До доношења подзаконских прописа на основу овлашћења из овог закона примењују се прописи донети на основу Закона о шумама („Службени гласник РС”, бр. 46/91, 83/92, 53/93 – др. закон, 54/93, 60/93 – исправка, 67/93 – др. закон, 48/94 – др. закон, 54/96 и 101/05 – др. закон) ако нису у супротности са овим законом.

 

Престанак важења закона

Члан 120.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о шумама („Службени гласник РС”, бр. 46/91, 83/92, 53/93 – др. закон, 54/93, 60/93 – исправка, 67/93 – др. закон, 48/94 – др. закон, 54/96 и 101/05 – др. закон), осим одредаба чл. 9. до 20. тог закона.

 

Ступање на снагу закона

Члан 121.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се истеком шестог месеца од дана његовог ступања на снагу.

 

 

ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У "ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ" ЗАКОНА

 

Закон о изменама и допунама Закона о шумама: "Службени гласник РС", број 89/2015-12

 

Члан 57.

Јавно предузеће за газдовање шумама „Србијашуме” дужно је да своје пословање усклади са одредбама Закона о јавним предузећима („Службени гласник РС”, бр. 119/12, 116/13 – аутентично тумачење и 44/14) у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Даном усклађивања пословања Јавног предузећа из става 1. овог члана престају да важе одредбе чл. 9–20. Закона о шумама („Службени гласник РС”, бр. 46/91, 83/92, 53/93 – др. закон, 54/93, 60/93 – исправка, 67/93 – др. закон, 48/94 – др. закон, 54/96 и 101/05 – др. закон).

Члан 58.

Планови развоја шумских области донеће се у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења планова развоја из става 1. овог члана примењују се планови развоја донети на основу Закона о шумама („Службени гласник РС”, бр. 30/10 и 93/12).

Планови развоја шумских подручја, чија је израда започета до дана ступања на снагу овог закона, донеће се у складу са одредбама Закона о шумама („Службени гласник РС”, бр. 30/10 и 93/12).

Члан 59.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредбe члана 47. став 2. овог закона којa се примењујe од 1. јануара 2016. године.

 

НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Законом о изменама и допунама Закона о шумама ("Службени гласник РС", број 89/2015) Попис шума и шумских земљишта шумских подручја замењен је новим Пописом.

 

ПОПИС ШУМА И ШУМСКИХ ЗЕМЉИШТА ШУМСКИХ ПОДРУЧЈА

1. Јужноморавско шумско подручје

1) државне шуме и шумска земљишта (у даљем тексту: државне шуме) обухваћене газдинским јединицама: Босилеград, Драговиштица, Клисура, Божица, Варденик, Боровик, Јужна Морава, Кукавица I, Кукавица II, Кукавица III, Копиљак – Крушкар, Гранична шума, Карпина, Петрова Гора, Соборшница, Трговиште, Зарбинска река, Рујан, Трновачка река, Дупило, Кијевац и Прешево;

2) државне шуме којима газдују предузећа за газдовање шумама и општине, а које нису обухваћене газдинским јединицама (у даљем тексту: неуређене државне шуме), а налазе се на територијама града Врање и општина: Босилеград, Сурдулица, Трговиште, Владичин Хан, Бујановац и Прешево;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама града Врање и општина: Владичин Хан, Сурдулица, Босилеград, Трговиште, Бујановац и Прешево;

4) шуме сопственика на територијама града Врање и општина: Владичин Хан, Сурдулица, Босилеград, Трговиште, Бујановац и Прешево.

2. Јабланичко шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Кукавица –Зеленград, Кукавица – Накривањ, Кукавица – Слатина, Качер – Зеленичје, Петрова гора – Соколов вис, Веља Глава – Копиљак, Зајчевац – Ајкобила – Шајић, Горња Јабланица, Радевачка чесма, Шиловачке шуме, Свети Јован, Доња Власина, Букова Глава – Чобанац, Барнос – Видњиште, Горња Власина и Пуста река;

2) неуређене државне шуме којима газдују предузећа за газдовање шумама и општине, а налазе се на територијама града Лесковац и општина: Лебане, Медвеђа, Бојник, Власотинце и Црна Трава;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама града Лесковац и општина: Лебане, Медвеђа, Бојник, Власотинце и Црна Трава;

4) шуме сопственика на територијама града Лесковац и општина: Лебане, Медвеђа, Бојник, Власотинце и Црна Трава.

3. Нишавско шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Нишава, Стара Планина II – Топли дол, Стара Планина II – Арбиње, Стара планина I – Широке луке, Стара планина I – Прелесје, Видлич, Завој, Белава, Влашка планина, Гребен, Тумба – Ракитска гора, Тегошница, Рњос и Сува планина;

2) неуређене државне шуме којима газдују општине: Бабушница, Пирот и Димитровград;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама општина: Бабушница, Пирот и Димитровград;

4) шуме сопственика на територијама општина: Бабушница, Пирот и Димитровград.

4. Моравско шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Велики Јастребац, Мали Јастребац II, Сува планина – Трем, Шљивовачки вис, Рињска планина, Бабичка гора, Обла глава, Селичевица – Коритник, Каменички вис I, Каменички вис II, Сува планина – Ракош, Сува планина – Tри локве, Буковик – Алексиначки, Буковик – Мратиња, Ртањ, Сврљишко-Гулијанске планине, Мали Јастребац I, Липовачко-Црнобарске шуме, Озрен – Лесковик и Девица;

2) неуређене државне шуме којима газдују град Ниш и општине: Алексинац, Бела Паланка, Гаџин Хан, Дољевац, Мерошина, Сврљиг и Сокобања;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама града Ниш и општина: Алексинац, Бела Паланка, Гаџин Хан, Дољевац, Мерошина, Сврљиг и Сокобања;

4) шуме сопственика на територијама града Ниш и општина: Алексинац, Бела Паланка, Гаџин Хан, Дољевац, Сврљиг и Сокобања.

5. Топличко шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Слепи Јелик, Луковске шуме, Бабица, Шумата, Ранковица, Сагоњска црна чука, Алиловица, Дуги део – Бањска црна чука, Рударе, Краваре, Добри до, Равна планина, Пролом, Соколовица, Јаворац, Велики Јастребац – Блачки I, Велики Јастребац – Блачки II, Велики Јастребац – Прокупачки, Мали Јастребац – Добрич, Видојевица, Пасјача и Радан – Арбанашка;

2) неуређене државне шуме којима газдују општине: Куршумлија, Блаце, Прокупље, Мерошина и Житорађа;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама општина: Куршумлија, Блаце, Прокупље, Мерошина и Житорађа;

4) шуме сопственика на територијама општина: Куршумлија, Блаце, Прокупље, Мерошина и Житорађа.

6. Тимочко шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Вршка чука – Баба Јона – Трећи врх, Шашка – Студена – Селачка река, Расовати камен, Бабин зуб – Орлов камен – Голаш, Заглавак I, Заглавак II, Тупижница, Тресибаба, Гари – Велики врх, Јужни Кучај II, Јужни Кучај III, Беле воде, Боговина I, Малиник II, Марков камен – Мечји врх, Ртањ, Честобродица, Боговина II, Малиник I, Злотске шуме, Дубашница, Црни врх – Купиново, Стол, Алија – Буково – Вратна, Дели Јован II, Каменичка река II, Каменичка река I, Подвршко-Каменичке шуме, Цветановац, Штрбачко корито, Мироч, Дели Јован I, Бољетин – Пецка Бара и Црни врх II;

2) неуређене државне шуме којима газдују град Зајечар и општине: Бољевац, Бор, Кладово, Књажевац и Неготин, као и државне шуме којима газдује општина Мајданпек које са шумама под 1) чине природну и географску целину;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама града Зајечар и општина: Бољевац, Бор, Кладово, Књажевац и Неготин, као и државне шуме којима газдује општина Мајданпек које са шумама под 1) чине природну и географску целину;

4) шуме сопственика на територијама града Зајечар и општина: Бољевац, Бор, Кладово, Књажевац и Неготин, као и шуме у приватној својини на територији општине Мајданпек, које са шумама под 1) чине природну и географску целину.

7. Севернокучајско шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Бродица, Железник, Пек – Гложана – Комша, Мајдан – Кучајна, Доњи Пек, Чезава, Равна река I, Равна река II, Мали Пек, Тодорова река, Пек – Грабова река, Ујевац, Бељаница, Црни врх, Мали камен, Здравча, Вукан – Крилаш, Острво – Стиг, Горица – Рујак, Острво, Речички врх и Црна река;

2) неуређене државне шуме којима газдују град Смедерево и град Пожаревац и општине: Жагубица, Петровац на Млави, Кучево, Мало Црниће и Велико Градиште, као и шуме на територијама општина Голубац и Мајданпек, које са шумама под 1) чине природну и географску целину;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама града Смедерево и града Пожаревац и општина: Жагубица, Петровац на Млави, Кучево, Мало Црниће, Велико Градиште и Жабари, као и приватне шуме на територијама општина Голубац и Мајданпек које са шумама под 1) чине природну и географску целину;

4) шуме сопственика на територијама града Смедерево и града Пожаревац и општина: Жагубица, Петровац на Млави, Кучево, Мало Црниће, Велико Градиште и Жабари, као и приватне шуме на територијама општина Голубац и Мајданпек које са шумама под 1) чине природну и географску целину.

8. Јужнокучајско шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Сладајска бучина – Речке, Јелова коса, Бељаничка река – Злотска река, Винатовача – Вртачеље, Склопови – Соколица, Деспотовачке шуме, Клочаница, Барбушина, Валкалуци – Некудово, Троглан баре, Јабланичке шуме, Сењско-Стубичке шуме, Јаворак, Игриште – Текућа бара, Честобродица, Буљанско-Забрешке шуме, Јухор I, Јухор II и Левачке шуме – Царина;

2) неуређене државне шуме којима газдују предузећа за газдовање шумама и општине, а налазе се на територијама града Јагодина и општина: Варварин, Деспотовац, Параћин, Рековац, Свилајнац и Ћуприја;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама града Јагодина и општина: Варварин, Деспотовац, Параћин, Рековац, Свилајнац и Ћуприја;

4) шуме сопственика на територијама града Јагодина и општина: Варварин, Деспотовац, Параћин, Рековац, Свилајнац и Ћуприја.

9. Расинско шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Послонске планине, Срндаљска река, Ломничка река, Јабланичка река, Жуњачко-Батотске планине, Блажевске шуме, Јеленско осоје, Копаоник, Бруске шуме, Жељин, Жупске шуме, Трстеничке шуме, Љубостинске шуме, Буковик I, Буковик II, Ивљак и Петинска река;

2) неуређене државне шуме којима газдују предузећа за газдовање шумама и општине, а налазе се на територијама града Крушевац и општина: Александровац, Брус, Ћићевац и Ражањ, као и шуме на територији општине Трстеник које са шумама под 1) чине природну и географску целину;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама града Крушевац и општина: Александровац, Брус, Ћићевац и Ражањ, као и шуме на територији општине Трстеник које са шумама под 1) чине природну и географску целину;

4) шуме сопственика осим шума у националном парку на територијама града Крушевац и општина: Александровац, Брус, Ћићевац и Ражањ, као и шуме на територији општине Трстеник које са шумама под 1) чине природну и географску целину.

10. Доњеибарско шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Гледићске шуме, Котленик, Јастребар, Троглав – Дубочица, Троглав – Борошница, Чемерно, Ђаковачке планине, Столови – Рибнице, Столови – Ибар, Сокоља, Горња Студеница, Радочело – Црепуљник, Студеница – Полумир, Гокчаница, Жељин; Грачац; Врњачка Бања; Гоч – Станишинци; Селиште; Гоч – Гвоздац А и Гоч – Гвоздац Б;

2) неуређене државне шуме којима газдују предузећа за газдовање шумама и општина, а налазе се на територијама града Краљево и општине Врњачка Бања;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама града Краљево и општине Врњачка Бања;

4) шуме сопственика на територијама града Краљево и општине Врњачка Бања.

11. Горњеибарско шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Мојстирске шуме, Драшке планине, Врањача – Дијелови, Хум, Ђерекавски Омар, Јарут, Нинаја, Жара – Орљанске шуме, Црни Врх – Камине, Рибарићко – Јабланичке шуме, Црни Врх – Дежевски, Дебељак – Меденовац, Близанац – Дебелица, Нинаја – Козник, Турјак – Вршине, Винорог, Бисер вода – Врањи крш – Лиса – Борје, Диван – Локва – Бреза – Зимовник, Буковик – Тлачина – Крстац, Велики Влах – Јадовник – Треска и Влашица – Трештенац;

2) неуређене државне шуме којима газдују предузећа за газдовање шумама и општине, а налазе се на територијама града Нови Пазар и општина Тутин и Рашка;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама града Нови Пазар и општина Тутин и Рашка;

4) шуме сопственика осим шума у Националном парку „Копаоник“ на територијама града Нови Пазар и општина Тутин и Рашка.

12. Шумадијско шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Бешњаја, Гружанско-Лепеничко-Јасеничке шуме, Букуља, Јешевац I, Котленик, Рудник I, Рогот, Рудник II, Јешевац II, Вујан – Рожањ, Рајац – Острвица и Сувобор;

2) неуређене државне шуме којима газдују предузећа за газдовање шумама и општине, а налазе се на територији града Крагујевац и општина Аранђеловац, Баточина, Кнић, Рача, Топола, Горњи Милановац и Лапово;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама града Крагујевац и општина: Аранђеловац, Баточина, Кнић, Рача, Топола, Горњи Милановац, Лапово, Смедеревска Паланка и Велика Плана;

4) шуме сопственика на територијама града Крагујевац и општина: Аранђеловац, Баточина, Кнић, Рача, Топола, Горњи Милановац, Лапово, Смедеревска Паланка и Велика Плана.

13. Голијско шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Голија, Дајићке планине, Кољешница, Бисер вода – Црни врх – Радуловац, Брусничке шуме, Црепуљник, Клековица, Ковиље – Рабровица, Јавор – Коравчина, Мучањ, Јадарево – Црвена гора, Оштри врх – Лучка река, Дубочица – Баре, Козник – Нинаја, Голија – Јавор, Царичина – Жари, Вујан – Буковик, Рожањ – Јељен, Јелица, Овчар – Каблар, Стењевац – Голубац, Врљан – Кршеви и Мрчајевац, Дервента – Бабињача, Цмиљевац – Вукова глава 1 и Цмиљевац – Вукова глава 2;

2) неуређене државне шуме којима газдују предузећа за газдовање шумама и општине, а налазе се на територијама града Чачак и општина: Сјеница, Ивањица и Лучани;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама града Чачак и општина: Сјеница, Ивањица и Лучани;

4) шуме сопственика на територијама града Чачак и општина: Сјеница, Ивањица и Лучани.

14. Тарско-златиборско шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Голубац – Дубовац, Добрачко-Латвичке шуме, Шупља Јела, Букови, Маљен – Ридови, Јеље – Тавник, Муртеница, Торник, Чавловац, Борова глава, Семегњевска гора, Шљивовица, Смишаљ, Инвентар Пожешких шума, Венац – Благаја, Јелова Гора, Креманске косе, Шарган, Мокра гора – Пањак, Мокра гора – Кршање и Бела земља;

2) неуређене државне шуме којима газдују предузећа за газдовање шумама и општине, а налазе се на територијама града Ужице и општина: Пожега, Ариље и Чајетина, као и шуме на територији општине Косјерић које са шумама под 1) чине природну и географску целину;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама града Ужице и општина: Пожега, Ариље и Чајетина, као и шуме на територији општине Косјерић које са шумама под 1) чине природну и географску целину;

4) шуме сопственика на територијама града Ужице и општина Пожега, Ариље, Косјерић и Чајетина.

15. Лимско шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Челињак – Тмор – Соколина, Јаворје, Поблачница I, Поблачница II, Чагљевина, Чемерно – Бадњеви, Гола брда – Понор, Ожаљ – Рештево, Кијевача, Бић, Лиса стена – Гусиње, Црни врх – Љесковац, Прибој – Прибојска бања, Вучја – Козомор – Вран, Црни врх – Гола брда, Босање, Јасеново – Божетићи, Пландиште, Златар I, Златар II Гусиње – Суви До, Шербетовац, Савин лакат, Црни врх – Камена гора, Рађеновац – Стругови, Власан – Бијелобабе, Јадовник – Дервента, Дубочица и Лиса – Јасен;

2) неуређене државне шуме којима газдују предузећа за газдовање шумама и општине, а налазе се на територијама општина: Нова Варош, Пријепоље и Прибој;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама општина Нова Варош, Пријепоље и Прибој;

4) шуме сопственика на територијама општина Нова Варош, Пријепоље и Прибој.

16. Подрињско-колубарско шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Торничка Бобија, Немић – Баурић, Мачков камен, Западна Борања, Источна Борања, Гучево, Троноша, Мишковац – Јежур, Томањска планина, Иверак, Цер – Видојевица, Дринско-Савске аде, Маљен I, Маљен II, Јеље – Маглеш, Медведник – Јабланик – Повлен, Подгорина – Вис, Јаутина и Рајац – Пештан;

2) неуређене државне шуме којима газдују предузећа за газдовање шумама и општине, а налазе се на територијама градова Шабац, Лозница и Ваљево, општина: Владимирци, Богатић, Крупањ, Мали Зворник, Љубовија, Осечина, Мионица, Љиг, Лајковац и Уб и градске општине Лазаревац града Београда;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама градова Шабац, Лозница и Ваљево и општина: Владимирци, Богатић, Крупањ, Мали Зворник, Љубовија, Осечина, Мионица, Љиг, Лајковац, Уб и Коцељева, као и шуме на територијама општине Косјерић и градске општине Лазаревац града Београда, које са шумама под 1) чине природну и географску целину;

4) шуме сопственика на територијама градова Шабац, Лозница и Ваљево и општина: Владимирци, Богатић, Крупањ, Мали Зворник, Љубовија, Осечина, Мионица, Љиг, Лајковац, Уб и Коцељева, као и шуме на територији градске општине Лазаревац града Београда, које са шумама под 1) чине природну и географску целину.

17. Посавско-подунавско шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Кошутњачке шуме, Губеревачке шуме, Авала, Космај, Трешња, Грочанска ада, Драж – Вишњик – Бојчин – Церова греда – Гибавац, Прогарска ада – Црни луг – Зидине – Дренска, Тамиш, Дунав, Рит и Липовица, Степин луг, Кошутњак и Макиш – део Аде Циганлије – шуме уз ауто пут;

2) неуређене државне шуме којима газдују предузећа за газдовање шумама, градске општине и град Београд, а налазе се на територији града Београда, изузев територије градске општине Лазаревац, у комплексима шума Макиш, Кошутњак, Заштитне шуме уз аутопут Београд – Загреб, у КО Земун и КО Нови Београд, Титов Гај, Ада Циганлија, Скељанска Ада и Форланди уз леву обалу реке Саве у КО Земун;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територији града Београда, изузев територије градске општине Лазаревац;

4) шуме сопственика на територији града Београда изузев територије градске општине Лазаревац.

18. Сремско шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Драгановци – Лопадин – Дубраве – Кабларовац – Ђепуш, Непречава – Варош – Лазарица, Блата – Малованци, Рашковица – Смогвица, Винична – Жеравинац – Пук, Рађеновци – Нови, Радинска – Врањак, Кућине – Накло – Кљештавица, Смогва – Грабова Греда, Варадин – Жупања, Вратична – Црет – Царевина, Банов Брод – Мартиначки полој – Засавица – Стара Рача, Добреч – Вукодер – Дебељак – Галовача, Сењајске баре II – Каракуша, Грабовачко-Витојевачко острво – Витојевачки атар, Барадинци – Павлака – Вучковац, Сењајске баре I – Крстац, Јалија – Легет – Турјан, Висока шума – Лошинци, Матијевица – Кадионица, Купинске греде, Јасенска Белило, Купински кут, Чењин – Обрешке ширине, Крчединска ада, газдинска јединица Балиша, која се налази на територији општине Шид и КО Моловин;

2) неуређене државне шуме којима газдују предузећа за газдовање шумама;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама града Сремска Митровица и општина: Шид, Беочин, Ириг, Рума, Пећинци, Стара Пазова, Инђија и Сремски Карловци;

4) шуме сопственика на територијама града Сремска Митровица и општина: Шид, Беочин, Ириг, Рума, Пећинци, Стара Пазова, Инђија и Сремски Карловци.

19. Банатско шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Горње Потисје, Доње Потисје, Мужљански Рит, Горње Потамишје, Доње Потамишје, Доње Подунавље, СПР Делиблатски песак, Вршачки брег, Карловачке шуме, Мајур, Думача и Мали рит;

2) неуређене државне шуме којима газдују предузећа за газдовање шумама;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама градова Зрењанин и Панчево и општина: Нови Кнежевац, Чока, Кикинда, Нови Бечеј, Нова Црња, Житиште, Сечањ, Пландиште, Алибунар, Ковачица, Опово, Ковин, Бела Црква и Вршац;

4) шуме сопственика на територијама градова Зрењанин и Панчево и општина: Нови Кнежевац, Чока, Кикинда, Нови Бечеј, Нова Црња, Житиште, Сечањ, Пландиште, Алибунар, Ковачица, Опово, Ковин, Бела Црква и Вршац.

20. Севернобачко шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Суботичке шуме, Потиске шуме, Карапанџа, Колут – Козара, Моношторске шуме, Заштићене шуме Апатина, Апатински рит, Камариште, Дорословачка шума и Брањевина;

2) неуређене државне шуме којима газдују предузећа за газдовање шумама;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама градова Сомбор и Суботица и општина: Апатин, Оџаци, Кула, Мали Иђош, Бачка Топола, Кањижа, Сента и Ада;

4) шуме сопственика на територијама градова Сомбор и Суботица и општина: Апатин, Оџаци, Кула, Мали Иђош, Бачка Топола, Кањижа, Сента и Ада.

21. Јужнобачко шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Тополик, Шајкашка, Камењар, Дунавске аде, Плавањске шуме, Бођанска шума, Церик, Ристовача, Паланачке аде – Чипски Полој, Багремара и Каћка шума;

2) неуређене државне шуме којима газдују предузећа за газдовање шумама;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама града Нови Сад и општина: Бач, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Врбас, Србобран, Бечеј, Темерин, Жабаљ и Тител;

4) шуме сопственика на територијама града Нови Сад и општина: Бач, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Врбас, Србобран, Бечеј, Темерин, Жабаљ и Тител.

22. Поморавско шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Веља Глава – Копињак – Црни Камен, Шаваринка, Говедарница, Вељи врх – Крива река, Жеговац – Зелени врх и Гушица;

2) неуређене државне шуме којима газдују предузећа за газдовање шумама и општине, а налазе се на територијама општина: Косовска Каменица, Гњилане и Витина;

3) комплет државних шума Копиљача у КО Копиљача општина Витина;

4) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама општина: Косовска Каменица, Гњилане и Витина;

5) шуме сопственика на територијама општина: Косовска Каменица, Гњилане и Витина.

23. Неродимско-лепеначко шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Неродимско-језерачке шуме, Топило – деветак, Шара, Штрбачко-готовушке шуме, Врбештичко-коштањевачке шуме, Буковик, Бодошњак – Динарица, Бела Вода и Битињско-сушичке шуме;

2) неуређене државне шуме којима газдују предузећа за газдовање шумама и општине, а налазе се на територијама општина: Урошевац, Качаник, Штрпце и Штимље;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама општина: Урошевац, Качаник, Штрпце и Штимље;

4) шуме сопственика на територијама општина: Урошевац, Качаник, Штрпце и Штимље.

24. Шарско-подримско шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Шар планина, Коџа – Балкан, Коритник, Паштрик, Коритник II , Борски честак – Јелак, Црнољевско-Бирачке шуме, Букоглава – Мушотишке шуме и Ораховац – Милановац планина;

2) неуређене државне шуме којима газдују предузећа за газдовање шумама и општине, а налазе се на територијама општина: Призрен, Сува Река, Гора и Ораховац;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама општина: Призрен, Сува Река, Гора и Ораховац;

4) шуме сопственика на територијама општина: Призрен, Сува Река, Гора и Ораховац.

25. Проклетијско-бистричко шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Хајла, Копривник, Жљеб, Дубочак, Лоћанско-Дечанске шуме, Кожњар – Рашки До, Јуничке планине, Плеће – Ћелије, Стреочке планине, Паштрик II, Ћерет, Маја глава, Душкаја, Кореник – Беле воде, Радуша и шуме шумског газдинства Клина;

2) неуређене државне шуме којима газдују предузећа за газдовање шумама и општине, а налазе се на територијама општина: Пећ, Дечани, Ђаковица, Исток и Клина;

3) шуме у државној (друштвеној) својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама општина: Пећ, Дечани, Ђаковица, Исток и Клина;

4) шуме сопственика на територијама општина: Пећ, Дечани, Ђаковица, Исток и Клина.

26. Ибарско шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Мокра Планина – Оклачка Глава, Копаоник – Шаља, Денковац, Добро брдо – Локве, Брдија – Летине, Гњежданске планине, Јарик – Бело брдо, Шаторице – Мала Река, Дубочак и Столови;

2) неуређене државне шуме којима газдују предузећа за газдовање шумама и општине, а налазе се на територијама општина: Косовска Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама општина: Косовска Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић;

4) шуме сопственика на територијама општина: Косовска Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић.

27. Косовско шумско подручје

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Зебиначка бара – Црни поток – Суљевић чука, Чичавица, Букоглава – Слаковац, Дреничке шуме, Липљанске шуме, Малишевске шуме, Србица – Чичавица, Мургула – Беласица, Попово – Лапаштица, Липовица и Туручица;

2) неуређене државне шуме којима газдују предузећа за газдовање шумама и општине, а налазе се на територијама града Приштина и општина: Вучитрн, Глоговац, Липљан, Србица, Подујево, Косово Поље, Ново Брдо и Обилић;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територијама града Приштина и општина: Вучитрн, Глоговац, Липљан, Србица, Подујево, Косово Поље, Ново Брдо и Обилић;

4) шуме сопственика на територијама општина: Приштина, Вучитрн, Глоговац, Липљан, Србица, Подујево, Косово Поље, Ново Брдо и Обилић.

28. Национални парк „Тара”

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Црни врх, Звезда, Тара, Мелиоративно заштитне шуме Рача и Комуналне шуме;

2) шуме сопственика на територији Националног парка, општина Бајина Башта;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територији Националног парка.

29. Национални парк „Копаоник”

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Брзећка река, Барска река, Самоковска река и Гобељска река;

2) шуме сопственика на територији Националног парка, делови општина Рашка и Брус;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територији Националног парка.

30. Национални парк „Ђердап”

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Лева река, Кожица, Десна река, Чезава, Бољетинска река, Златица, Пецка бара, Бољетинка, Поречка река, Црни врх, Штрбачко корито и Ђердап;

2) шуме сопственика на територији Националног парка, делови општина Кладово, Мајданпек и Голубац;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територији Националног парка.

31. Национални парк „Фрушка гора”

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Стражилово – Парагово, Чортановачке шуме, Врдник – Моринтово, Поповица – Мајдан – Змајевац, Катанске Ливаде – Осовље, Андревље – Тестера – Хајдучки брег, Шуљамачка главица – Краљевац, Равне, Биклав, Јанок, Гвоздењак – Лице, Ворово – Липовача – Шидско церије и Полој;

2) шуме сопственика на територији Националног парка, делови општина Нови Сад, Шид, Рума, Сремски Карловци, Сремска Митровица, Ириг, Инђија, Беочин и Бачка Паланка;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територији Националног парка.

32. Национални парк „Шар планина”

1) државне шуме обухваћене газдинским јединицама: Шара, Штрбачко-Готовушке шуме, Врбештичко – Беревачке шуме, Шар шланина, Коџа Балкан, Букова глава – Мушутишке шуме и Буковик;

2) шуме сопственика на територији Националног парка, делови општина Призрен, Штрпце, Качаник и Сува река;

3) шуме у државној својини којима су газдовала бивша правна лица у друштвеној својини, а налазе се на територији Националног парка.